DionFortune

KO SM IĆKA D O KT D IN A

Prcvcla: Sncžana NcSić

 KOSM IČKA D O KTRINA

Original: T H E COSMIC D O C T R IN E

Izdavač: IP E SO T HE R IA
Silvija Kranjčcvića 1S, Bcograd

Izdavački savci: Maja Marković, Maja Mandić

Vladimir Madić

Glavni i odgovorni urcdnik: Vladimir Madić

Lcktura i korcktura: Izdavač

YU ISBN 86-81585-04-5

Kompjutcrski slog: DELTA design

Štampa: Grafodrom, Bcograd

Tiraž: 1000

Bcograd 1990.
 ш ш ј

PREDGOVOR .......................................................................................7
UVOD ................................................................................................ 11
1. OSVIT MANIFIiSTACIJE .............................................................15
2. SILE (NEGATIVNOG) Z I . A ........................................................... 18
3. DVANAESTZUAKA1SEIMM KOSMIČKIII RAVNI .................22
4. STVARANJE Л Т О М Л ................................................................... 26
5. ATOMSKA EVOLUCIJA NA KOSMIČKIM RAVNIMA............... 30
6. NASTANAK SUNČEVOG SISTEMA.............................................34
7. EVOLUCIJA SUNČEVOG SISTEMA ........................................... 38
8. EVOLUCIJA VELIKOG EN TIT ET A.............................................42
9. STVARANJE VASIONE ................................................................ 46
10. NASTANAK SVIiSTl..................................................................... 50
11. EVOLUCIJA SVE STI................................................................... 53
12. NASTANAK DUIIA ..................................................................... 56
13. EVOLUCIJA HOžANSKIII ISKR I................................................ 60
14. EVOLUCIJA PLANETARNOG B IĆ A ......................................... 65
15. EVOLUCIJA GOSPODARA PLAMENOVA, OBUKAI D U HA . 70
16. UTICAJI GOSPODARA PLAMENOVA, ODLIKA I DUIIA . . . . 75
17. GOSl’ODARI DUIIA ОЛК INICIJATORI .................................. 79
18. UTICAJI KOJI DELUJU NAUUDSKU E VOL UCIJU............... 82
19. ODNOS LOGOSA I MANII'ESTOVANE VA SIO N E.................. 87
20. UTICAJI MANIEESTOVANE VASIONE.................................... 90
21. GOSPODARI PRVATRI ROJA I PRIRODNI ZAKONI............. 97
22. UTICAJI KOJIMA ČOVEČANSTVO DELUJE NASEDE ........ 100
23. ZAKON *АКС1ЈГ I К Е Л К С Ј Л л .................................................... 104
24. ZAKON UMITACIJE - l’RVI D E O ............................................. 10S
25. ZAKON LIMITACIJ12 - DRUGI DEO ........................................111
26. ZAKON SI2DAM S M R T I.............................................................114
27. ZAKON UTISKIVANJA.............................................................. 119
28. ZAKON POLARITETA .............................................................. 120
29. ZAKON PRIVLAČNOSTI PERII-ERIJE ILI
OKOLNOG SVEMIRA.............................................................. 121
30. ZAKON PRIVLAČNOSTI CENTRA ..........................................124
ADDENDA ..................................................................................128

6
 PQ[\I )OOVOQ

Na kapiji ovc knjigc, ja siojim kao ziikrabuljcni Spijun sa

podočnjacinia. Tu sam da vam doSapncm nckc utiskc svog pohoda
po sivim stcpcnicama ovog dcla, i naravno, da vas na vreme
upozorim. Mozctc da mc zaobidctc, privučcni tajanstvcnom
prilikom na prozoru i obcčanim blagom, žustro hitajući ka glavnom
ulazu. (Hoću rcći, slobodno možctc da prcskočitc prcdgovor). Ваб
mc briga, takva jc va^a odluka, pa ulazilc u ncpoznatu kuću, nc
zapitav^i sc 5ta vas unutra očckujc.
Boljc primitc lctak koji ću vam ncprimctno ugurati u šake i
pročitajtc njcgovsadržaj:
Ova knjiga prcd vama jc nadasvc dosadna i suvoparna. O nc, u
njoj ncma uzbudljivih dclova koji bi provocirali jczu duž kičme i
dizanjc kosc na glavi. Ni u kom slučaju jc ncćclc čitati strasno
gutajući slranc i drhtcći od mistcrioznog žara koji plamti sa njcnih
stranica. U najboljcm slučaju, oscćaćctc sc kao da jcdcie tnnjir pun
pcpcla, za koji prcdpostavljatc da ima i ncko ncodrcdcno Ickovito
dcjstvo.
„Kosmička dokt ri naf’ ni jc Si ivo za kn jižcvnc avanluristc, povr^nc
mističarc i honorarnc spirilualiMc, koji z.udc da zavaljcni u fotclji u
toplim kućnim papučama i ј о? uz laku konvcrzaciju i li glcdanjc
tclcvizora, sadržnjcm knjigc uzburkaju ustajalc tokovc misli.
O ,n c s u m o rn id cm on do sad c ćc ih ugrabiti vcćnajdaljcdodcsctc
stranice, tc ćc oni sa blago gadljivim izrazom, jcdnom rukom baciti
knjigu na policu da skuplja praSinu, a drugom udobno namcstiti
jastuk za popodncvno drcmanjc.
Pa čak i uporniji tipovi, kojinia unaprcd odajcm priznanjc,
zapaSćc u mcnlalnc krizc, pa ćc povrcmcno u afcktu bacati i gaziti
knjigu, proklinjući svoju Štctnu naviku da započclo dclo pročitaju
do kraja, pa tck potom doncsu konačni sud. (Tako i trcba. To ćc vas
rasaniti. Samo naprcd!).
Pomiritc sc s tim da „Kosmičku doktrinu” uopšte ncćctc
razumcti (ili malo). Va5 moždani kompjutcr ćc biti vrlo sprcman da

7
 KOSM IČKA D O K TRIN A

hlokira i odbaci taj program. Upalićc sc crvcna alarmna lampica, a

Ijudi na ovako fruslrirajucu situaciju najčc<ćc rcaguju dvojako.
Primićcto!*amar krivicc, p<nlmctnuv.<i siijctni obraz intclcktual-
ca i po/navaoca tcmatikc i icći svoin odrazu: „Ti si ili
nckonccntrisani majmun ili si pomaiu mcntalno zaostao. Nc ntožcS
da shvatiŠ o čcmu sc radi, kako i zaSto sc proccsi dcišavaju, i na koji
način su pojmovi mcdusobno u sadcjstvu.”
Ili ćctc rcći, prcpuni srdžbc: „Та ј samozvani Adcpt unutražnjih
ravni jc bio iskomplcksirani gnjavator. Ncma grc5kc, pisac jc bio
Sizofrcničar koji jc čuo glasovc, a njcna podsvcst jc istovarila
konfuziju loSc naučcnog gradiva fizikc, astrologijc i okultizma.
Kakva jc to dncvna mora od knjigc, kakavjc lo bljuiav, uspavljujuči
napitak bcz maSlc.”
U ovoj fazi ogorčcnosti, pljuvaćctcpo „Kosmičkoj doktrini” kad
god ugrabilc priliku. Žalićctcsc prijalcljima i intimno nazivatiscbc
„budalom” Sto stc sc naivno upccali bilo na iinc autora ili dclo.
Ha! Л к о zaislabudctcodlučni,zadrti, uporni i bczmil osti prcma
buntovnom razumu, a zahvaljujući činjcnici 5to navcdcni Adcpt
unutražnjih ravni, vcrovatno iz pcdagoSkih razloga, čcsto ponavlja,
obja^njava i vraća sc na izložcnc pojmovc, mo/da ćctc zaklapajući
knjigus uzdahom pomislili: Razmoiriosam plan tvrdavc podignutc
ii ncvidljivoj zcmlji, na ncpoznaiom tcrcnu. Znam da ima scdam
nivoa, mnogobrojnc lavirinlc i ncotkrivcnc lajnc. Ncpoznato sam
objaSnjavao poznatim, nastojcći da ga zarobim u obliku, ali sc ono
protiv mojc voljc stalno prcobražitvalo i bcžalo mi izšaka.”
Odloživ^idclo porcd scbc, mo/.ctcdaga ziiboravitc. Nistcsrcćni,
nistc mudri, nistc prosvctljcni, nistc promcnjcni. Ncvidcna zcmlja i
ncpoznata tvrdava i daljcsu prcd vama. Р ш jc prcd v ama.
Zaio savctujcm, rcskirajući da mc nazovctc muSiČavim
gnjavatorom i zakcralom:
1. Priditc knjizi kao udžbcniku. Prcpuna jc novih pojmova sa
kojima sc nistc ranijc srctali. Nc buditc oholi, i u vaSim godinama
poslojc sadržiiji kojc trcba naučiti. Poscbno u ovom dclu, opisani
pojmovi i proccsi su skloni da sc lako р о т с б а ј и , pr cplctu i postanu
krajnjc ncjasni. Ljubazni Adcpt unuirašnjih ravni spada mcdu
m onotonc prcdavačc, pa sami proccnitc da li ga trcba sluSati.
2. Crtajtc Scmc i odnosc. Ncmojtc sc ustczati, lo jc jcdan od
načinn da olakSaic sami scbi. (ja, Spijun, u trcnutku pomračcnc
svcsii,svojc crtcžcsam zgužvala i pojcla, tako nisu objavljcni vama
za pomoć).
3. Sctitc sc vica: „Ništa snaga - glava.” RazmiSljajtc o
napisanom. Još ču sc usuditi da kažcm — mcditirajtc.
4. „Kosmička dokirina” zahtcva konccmraciju, razumcvanjc,

8
 PR E D G O V O R

umni nid, i nc možc sc kiko čiiaii u iramvaju, uz ručak, ili, nc daj

Bozc, u kadi (Sio i nijc loša idcja). Uložiic irud, ncmojtc biii
malodušni, koliko dalc — viScsiruko čc vam bili uzvračcno.
Ccnjcna auiorka ovc knjigc, Dion Fortunc, koja sc izsvc snagc
poirudila da nani prcncsc vrcdnc hcrmcličkc porukc Adcpta
unutraisiijih ravni, odrasla jc kao siročc i porodici zadriihslcdbcnika
scktc „HriŠćanska Nauka”.
Sa primcnjcnim okuliizmom sudarila sc u dvadcscioj godini,
prilikom svog prvog zaposlcnja u pansionu za dcvojkc. Gospodari
К а г ш с posmatrali su kako poput mcscčara provodi rut inizirani
život, pa su počcli da zcvaju od dosadc i postali su zločcsti. Počastili
su jc pravim, vrlo uspc.<nim psihičkim napadom izvcdcnim od stranc
nasiojnicc navcdcnog pansiona. Po pisanju samc Dion Fortunc u
„Psihičkoj samoodbrani”, la gadna žcna jc bila poprilično prgava,
žcdna novca i moći, a koristila sc skrivcnim, ali razoi nim mciodama
psihičkog ulicaja, kojima jc ovladala boravivSi u Indiji.
Dion Fortunc jc u tom doba bila poipuni okullislički
žutokljunac i naivka. Nckako jc logično da sc pri lom prvom огкбај и
vcoma loSc provcla, ic kakosama piSe, nckolikogodina nijcuspcvala
da scsasvim oporavi od poslcdica.
U tražcnju lcka svojoj п ичк , Gt>spodari Karmc su jc navcli da
zakuca na vrata, lada vcć posustalc i sasvini oronulc, klasičnc „Zlatnc
к о г с ” . Porcd loga,5tojcovaorganizacija postojalasam o kao ljuStura
koju jc napuslila krcativna i stvaralačka su^lina, ona jc ipak u ovo
vrcmc nudila svojim članovima cfikasnc magijskc nictodc samora-
zvoja. Na Čclu lada^njc ložc „Alfa i Omcga” nalazila sc Moina
Meicrs, udovica čuvcnog MckGrcgor Mclcrsa. Poput muža, ona jc
bila dogniatična, sujctna i autoritarno orijcntisana, ali na svoju
ncsrcću nijc poscdovala njcgovo poznavanjc magijskc tcorijc i
praksc.

Dion Fortunc jc prcdano radila, tc jc vrlo brzo, hcrmctičkim

trcningom, razvila visok nivo okultnih moći, a naročilo svcsno i
voljno mcdijumsivo.
U lom prciodu, ona jc osnovala u okviru „Zlatnc zorc”
polujavno društvo, držala jc prcdavanja, scminarc, pisala po
okultističkim časopisima i sa „Mističnom ložom Tcozofskog
druSiva”, koju jcsačinjavala grupa okupljcna oko njc, izvcla pokuSaj
osamostaljivanja.
Ovakvim svojim aklivnostima žcsloko jc zgazila na kurijc oko
sujctnoj gospodi Mctcrs, čiji jc aulorilcl u „Zlatnoj zori” vcć od
ranijc bio ozbiljno poljuljan. Nastao jc pravi magijski ral o komc jc
najboljc da Čitatc u „Psihičkoj odbrani”, ali vam mogu rcći da jc taj

9
 KO SM IČK A DOICTRINA

sukob bio vrlo 2ivopis:in. Kao u kakvom boror filmu, suparniccsu

juriSalc astralom, zaStićcnc magijskom odorom i naoružanc
simbolima, magijskim rckviziiima i oružjcni, prclvaralc su sc u
d/.intjvskc mačkc i prcuzimalc najrazličitija obličja, zaklinjalc jcdna
drugu raznim Bićima i prizivalc moćnc Eniitcic. Obc su bilc
izmučcnc, izgrcbanci iscrpljcncdo krajnjih granica,ali jc po pisanju
naSc autorkc, ona u ovoni slučaju izvojcvala pobcdu.
Dion Fortunc jo poscdovala vcliko i ncosporno znanjc
prakličnogi lcorijskogokuUizma, tcjcnapisalabrojnc radovcizovih
oblasli, od kojih su najpoz.naiiji: „Aspckti okultizma”, „Kosmička
dokirina”, „Е /otcrični rcdovi i njihov rad‘\ „Ezotc rična filozofija
Ijubavi i braka”, „Praktični okultizam u svakodncvnom životu”,
„Razumni okullizam”, „Mistična kabala", „Trcning i rad posvcćcni-
ka”, „Kro/.vrata smrti”, od kojih su nckc prcvcdcnc i na naž jcz.ik.
Porcd posvcćcnosti hcrmctizmu, Dion F o rt u n c s c zanimala za
psihologiju,a poscbnoza dcla Frojda, Adlcra i Junga. R ad ilajci kao
psiholcrapcut na jcdnoj od londonskih klinika.
Radoznaloni istraživaču, mogu biti vcoma zarimljivi i njcni
okultni romani, kao 5lo su: „Mcscčcva magija”, „Dcmonski
Ijubavnik”, „Bog sa kozijini nogama”, SvcStcnica m ora”, „Krilati
hik”, „Т а ј п а Dr. Travcrncra”, pogotovu ako jcsklon da pažljivo Čita
izmcdu rcdova.
Dion Fortunc jc 1924. godinc osnovala „DruŠlvo unutra^njc
svctlosti”, kojc sc baziralo na rilualnom sistcmu „Zlatnc zorc”.
Knjiga koja jc prcd vanta, „KosmiČka doktrina” bila jc jcdno od
tcmcljnih spisa koji su sc proučavali u ovom društvu. Nju jc Dion
Fortuncprimila unuira5njiindiklaiom,s(upiv$i u kontaklsa visokim
Adcptom unutraSnjih ravni, koji joj jc prcnco hcrmctičkc porukc o
sistcmu i dclovanju Kosmosa.
Svojc fizičko tclo napustila jc 1946. godinc, zapulivši sc ka viSirn
planovima.
Sada vas prcpušlam hirovitim lokovima „Kosmičkc doktrinc”,
nadajući sc da ćctc pobedili vascljcnskc vrtlogc i uspdlno iz.ronili na
kraju knjigc.

Maja Mandić

10
 UVOD

Ova knjiga učcnja prcncia mi jcsa unuiraSnjih ravni tokom 1923.

i 1924. godinc. Proslcdio ju jc čovck na vcma visokom stcpcnu
cvolucijc. Njcgova poslcdnja inkarnacija jc po/nata, ali jc nc
otkrivamo na ovom mcsiu, dovoljno jc rcći da sc radi o filozofu i
učiiclju svctskc slavc. Po c/otcričnoj lcrminologiji ova osoba
pripada „viSim Učitcljima”.
Ova učcnja imaju za cilj da doprincsu dubljcm razumcvanju
kosmičkog zakona i proSircnju svcsli, do tc mcrc, da ona sama mozc
uzdiči m isaodo njcnogizvoriSta. Ona tvorci osnovu na kojusc možc
nadgradili opsczno czotcrično znanjc, buduči da sadržcobjaSnjcnjc
za mnogo toga $to jc ncupućcnom čitaocu do sada bilo ncdostupno.
S obzirom na razmcrcovc konccpcijc, kojc uvcliko nadilazcgranicc
našuh konkrctnih umova, namctnula sc potrcba za njenim
mctaforičnim izražavanjcm.
Čitaocu savctujcm da istrajc usvojim naporimada izovih učcnja
studiranjcm i razmiSljanjcm, izvučc najvišcšto možc.
Rcč „Učitclj”, korišćcna u czotcričnoj lcrminologiji ncodgovara
najboljc niojim potrcbama, ј с г u scbi sadrži asocij acijc na
„gospodara i slugu” (cngl. „Mastcr” znači „Učitclj”, ali i
„G ospodar”-prim. prcv.), porcd impliciranc asocijacijc na „učitelja
i učcnika”. Mcdutim, mi naslcdujcmoi/razc kojcsu usvojilioni koji
su obnovili potragu za „drcvnom mudroiiću” na Zapadu, i moramo
sc njima služiii jtto boljc možcm o,a i požcljno jc odbaciti stranc rcči
(najčcSćc sa Hindu i Sanskrila) gdc god jc lo mogućc, i zamcniti ih
naSim sopstvcnim jczičkim ckvivalcnlima. „Logos” jc u tckstu
zadržan kao takav, s obzirom da ima jasno dcfinisanu primcnu, 5to
nijc slučaj sa rcčju „Bog”, koja jc prilično ncodrcdcna i tc5ko
razlučiva zbogscktaSkih ubcdcnja.
Što sc ličc „Učitclja” ili Adcpta unutrašnjih ravni, žclcla bih da
na ovom mcslu razjasnim da oni pripadaju dalcko višcm stcpcnu
razvitka od onih beslclcsnih ,,duhova”-glasnika, koji opisuju,
najčc.<ćc posrcdstvoni mcdija, ,,rajskcsvctovc” sopstvcnih subjckliv-
nih stanja unutraSnjc ravni. Ovi drugi imaju malo toga vrcdno da
saopSlc proscčno obrazovanom čovcku; oni prvi, opct, imaju puno

11
 KOSM IČKA D O K TRIN A

loga da kažu, ali najčcSćc dcluju samo р г с ко brižlj ivo odabranih i

visoko upućcnih pojcdinaca, i/uzcv, naravno, kada sc radi o
„koniaktima" kojc svako od nas nmžc usposlaviti, a ćiji .sc rczultaii
ispoljavaju isključivo na iniuiiivnom planu, pa ih nc smcmo uvck
smatraii vcrodosiojnim.
Adcpti unuiraSnjc ravni povrcmcno bi sc pozabavili piianjima o
svonic sianju i prilikama, i u donjcm tckslu navodimo tri odlomka
koja ncupućcnom Čilaocu niogu biti od korisli. Ovc visokc
intcligcncijc u svom su razvoju prcvaziSlc potrcbu za inkarnacijom,
a u njihovom sadaSnjcni ustrojstvu apsorbovana su sva iskustva
njihovih zcmaljskih života. Izlišno jc i rcći da oni viSe nisu tclcsni, i
pričc o njihovom navodnom zivotu na udaljcnim i zabačcnini
mcstima na zcmlji sasvim su ncosnovanc: onomc ko zna Sta jc
„Učitclj” zdrav razum ncdvosmislcno ukazujc da takav čovck nc
nio/.c u sadaSnjosii živcti na zcmlji. Postojc, naravno, visoki adcpti
(visoko razvijcni i prosvctljcni Ijudi), ali oni јо б uvck nisu „Učitclji”.
Mogućc jc da ćc u budućnosli, sa naprclkom cvolucijc, „iluminati”
ranga Učitclja ostajati na zcmlji, umcsto da prcdu na unutra^njc
ravni, u potpunom kontaklu sa unutrašnjim i spoljašnjim ravnima,
da bi na njoj niogli dclovali svcdok im lo njihovo fizičko tclo budc
dopuSialo.
„Ukoliko čovck odluči da potra/.i Stazu, on izražava žclju. Oni
koji posmatrajusa unutraSnjih ravni primctićc tu žclju i ..rasporcdićc
ga u razrcd" koji odgovara njcgovoni tcmpcramcntu. Kada čovck
prodc kroz izvcstan pcriod obukc, on biva povcrcn „Vodi” (uloga
vodc prvo jc zadužcnjc kojc na scbc prcuziinaju du.'sc kada sc
prihvatc posla na ovoj strani). Voda ćc nastojati da učcnjc kojc žcli
da prcncsc utisnc tclcpalski u dušu svog učcnika, a učcnik sc mora
truditi da primi ono Sto mu sc „govori”.
Potorn učcnika povcravaju jcdnom od nižih Učitclja koji, pored
njcga, brinc i o izvcsnom broju drugih učcnika. Voda ima samo
jednog učcnika, a Učitclj ih ima viSc. Kako učcnik naprcdujc, tako
prclazi u nadlcžnost Učitclja vii5cg ranga. Njcgov problcm uvck ćc
biti da čujc ono Sto mu Učitclj govori. Slo jc vi5i rang Učitclja, lo sc
on nalazi daljc od Zcmljc.”
„Šla su Učilclji? Ljudska bića kao i vi, ali starija. Oni nisu ni
Bogovi, ni Andeli, ni Elcmcniali, vcć pojcdinci koji su izvrSili isti
onaj zadatak koji stc i vi scbi postavili. Šta stc vi sada, oni su nckad
bili. Šta su oni sada, i vi možcic postati.
Z ar imatc tako malo vcrc u život poslc tclcsnc smrti da nc
možcic ni zamisliti da postojc Učilclji? Zar imatc tako mnlo vcrc u
doktrinu cvolucijc da nc možctc zaniisliti Ijudska bića koja su
supcrioma u odnosu na vas, kao 5tostc vi u odnosu na životinjc? Zar

12
 UVOD

tako malo znalc o snazi duha, da nc vcrujctc u mogućnost

komunikacijc izmcdu vas i njih? Ako ncma ničcg iznad vas, kakve
onda nadc gajitc? A ako ste je okušali, zaSio da nc očckujctc da ćc
vaSi prvi podvizi hiii rudimcniarni, ncsavrScni, i ncpoipuni? Ako
nikada ncSto nc započnctc, nikada ncćctc ni doći do кг ај . Moratc
sezadovoljiti mucanjcm,prc ncgoSto tcčno progovoritc. Ukoliko to
nc iskusitc nikada ncćctc naučiti da govorilc. Mi ćcmo vas naučili
jcziku.”
„UČilclji, kako ih vi zamišljaic, puka su „imaginacija”. lmajtc na
umu da ja nisam rckao da su Učitclji imaginacija; г е ка о sam:
„ Učitclji, kako ih vi zamišljate”. Ono Sto mi jcsnio, vi nc možctc
shvatili, i uzaludno hi bilo i da pokuŠalc, ali nas možctc zamislili na
astralnom planu, a mi vam sc možcmo obraćaii kroz vaSu maštu, pa
iako vaša mcntalna slika nijcstvarna i opipljiva, ovaj kontakt jcstc i
stvaran i opipljiv.
Učitclji, kakvi oni navodno jcsu u popularnoj, kvazi-czolcričnoj
misli, čista su fikcija;ali doklc god vi budctc „konkrctna” svcst
moraćctc da koristitc astralno da bistc doprli do apstraktnog. U
okultnoj nauci upravo sc i učc zakoni astralnog oblika misli.
Razlikaizmcdučovcka koji dopircsamodoastralncimaginacijc,
i čovcka koji putcm astralnc imaginacijc dopirc do spiritualnih
rcalnosti, jc u tomc da sc onaj prvi u svom poimanju nc može izdići
iznad astralnc imaginacijc, dok ovaj drugi u svojoj duši ima
spiritualnc rcalizacijc i aspiracijc, kojc prcnosi u „moždanu svcst”
uz pomoć astralnc imaginađjc.”

Učitclj, kom cim am odazahvalim oza učcnjcizncto u ovoj knjizi,

dajc kao prcdgovor svojoj prvoj Ickciji, slcdcći uvod: „Ја sc bavim
podučavanjcm, i oduvck sam vodio brigu o siudcntima. Nijc nimalo
iako izncti srcdcnu kosmogoniju i Nauku o čovcku, i ja ću to
vcrovamo učinili na ponc5to ncpovczan način, ali sam siguran da
suStina ovc matcrijcncćc izmaći pažljivom čitaocu. Ima raznih knjiga
o drcvnoj Mudrosti, ali tc su knjige uglavnom namcnjcnc navodcnju
čitaoca da prati njihovu spccifičnu liniju raz vilk ajcr sc neobraćaju
samo svcsnom umu, vcć i podsvcsti. Onc uznosc misao do samog
izvoriSta idcja.
Nauka sc dcli u dva odcljka — bclcžcnjc činjcnica i njihovo
objaSnjavanjc. Nauka možc sadržati samo ono Što postoji u umu.
Ono 5to nc dopirc do uma, nc možc sc spoznati. Stoga vi možcic
saznati samo ono 5to vam vaSa čula stavljaju na raspolaganjc.
Radanjcm novih Čula saznanju sc otvaraju nove ravni poslojanja.
Mogućnost saznavanja mcdutim, ima granicu — konačnost. Moć

13
 KOSM IČKA D O K TRIN A

zapažimja sc povlači kada naidc na granicu ispoljcnog. O onome Što

se nalazi iza njc, možcmo saznati samo uz pomoć analogije.”
Uovakoz«tkuČcnimstvarima,ČitaIacmora iniati razumcvanja za
potcškoćc u komunikaciji, ic uzcti u obzir da jc glasnik nasiojao da
pronadc najprikladnijc mclaforc da bi prcnco transccndcntalnc
idcjc. Moralc koristitisvoju nia5tu i inluiciju u čitanjuovogSliva, jcr
s c u njcmu nc radi o jcdnostavnom izvodcnju clcmcnlarnc tcorcmc,
vcćo nastojanju onog koji jcdavno raskrstiosa potrcbom za fizičkim
tclom da prcncse vcoma apslraktnc idcjc onima koji su јбо uvck
tclcsni.

14
 1.

O SV IT MANll'ESTACUE

N c is p o ljc n o jc čista cgzistcncija. Mi nc možcmo rcći da ono nije.

Iako nijc ispoljcno, ono jcste. O NO jc izvor iz koga svc nastajc. O NO
jc jcdina „rcalnost”. O N O jc jcdina supstanca. Samo jc ONO
postojano, svc drugo jc privid i postojanjc. Za Ncispoljcno jcdino
niožcmo rcći JESTE. O N Ojcglagol „biti” primcnjcn nasamogsebe.
O NO jc stanjc čistog „bivstva”, bcz osobinc i bcz istorijc. Sve Slo o
N JE M U možcmo rcći jc da ON O nijc ništa 5to nam jc poznaio, jcr
svc Slo znamo niora biti ispoljcno da bismo ga spoznali, a sama
njegova manifcslacija dokazujc da sc nc radi o ncispoljcnom.
Ncispoljcno jc vclika ncgacija, u isto vrcme O N O jc bcskrajna
mogućnost koja sc joS nijc stvorila. Ono sc najboljc mož.c zamisliti
u slici mcduzvczdanog prostora.
U ovim okullnim učcnjima pružičcmo vam izvesncslikc, u čijcm
vidu trcba da zamislilc odrcdcnc stvari. Tc slikc nisu dcskriplivne,
vcć simboličnc, пате јпс su obučavanju, a ne informisanju .апш
Stoga o Ncispoljcnom možctc misliti kao o mcduzvczdanom
prostoru; a o Logosu kao o Suncu, okružcnom sistcmom planeta; a
o cmanacijama Logosa kao o Zracima. Ncispoljcno jc jcdino
svcjcdinstvo. Manifcstacija počinjc kada sc javi dualitct.
P n i dualitct jc „svcmir” i „krctanjc”. Prva manifcstacija bila jc
strujanjc u svcmiru — mciafora koju moram da upotrcbim možda
nc govori nižta va5im umovima. Svc Šio mogu da kažcm jc da sc
„svcmir” krctao: vidcćctc da ovc rcči puno loga objažnjavaju.
Daklc, kadascsvcmir krcćc,on ima spccifičnu osobinu — pošto
ncma trcnja, on nc gubi momcnat, vcć nastavlja da slruji. Kada sc
svcmir krcćc, na dclu su dvc silc:

(a) Sila koja ga podstičc na krcianjc, i koja prcdstavlja ž.clju

svcmira za krctanjcm.

15
 KOSM IČKA D O K TRIN A

(b) Sila koja mu do lada nijc dopuSlala da sc krcćc, i koja

prcdsiavlja žclju svcmira za incrcijom.

Ova dva fakiora prisuma su u svakom krcianju, mcduiim, žclja

za krcianjcm, budući da jc jača, savladujc žclju za incrcijom, a žclja
za incrcijom nasiavlja da, kaosmcmja, praii krcianjc. Eio zbogČcga
u kosmosu nc posioji takva stvar kao Sto jc prava linija. Svako
krctanjc, daklc, ima blagu zakrivljcnosi u svojoj projckciji; sloga sc
ono poslc nckog vrcmcna vra6t u lačku iz kojc jc potcklo i obrazujc
roLirajući prstcn.
Prvobitno krctanjcsamo jc protoksvcmira kojisc, nakondugih
cona,vraća odaklcjckrcnuo, a zatim obnavljasvoja putovanjc. Tako
sc ustanovljujc rotirajući pojas ogromnog obima. Ovaj pojas
bcskrajno dugo rotira na jcdnoj ravni ncpromcnljivim spinom.
Mcdutim, on ima tcndcnciju da proširi svojc krctanjc nc okolni
svcmir, zbog Čcga svc vigc svcmira ulazi u roiaciju. (Svc jc ovo,
ncmojtczaboraviti, nictafora). Rotacija na jcdnoj ravni nastavlja sc
svc dok silc kojc ona slvara nc iza/.ovu novo krctanjc, tako da se u
svcmiru obraz.ujc nova struja pod pravim uglom u odnosu na prvu, i
ponavlja sc isti proccs.
Sada imamo dvc rotirajućc ravni, jcdnu unular drugc, a važno jc
naglasiti da sc druga ravan formira iznad prvc, i stoga jc njcn prcčnik
vcći.
Tokom bcskrajnog niza cona, ovc ravni rotiraju pod pravim
uglom jcdna u odnosu na drugu, i cvolucija sc u cclosti usmcrava na
razliku u njihovim vcličinama. Kada vcća ravan dostignc brzinu
manjc i starijc, ona počinjc da privlači njcn aspckl, lako da sc stariji
krug primičc novijcm.
Sada moramo zamislili da prvi krug ima gornju i donju povrSinu.
Gornju povr^inu izlaznog luka („izlaz.nog”, u smislu smcra krctanja,
kao i „ulaznog”, prim. prcv.) mo/cmo zamislili kao pozitivnu, a
donju kao ncgativnu. Sa ulaznim lukom, slučaj jc obrnut.
Isto to važi i za spoljašni krug.
Ovi krugovi sc mcdusobno privlačc i odbijaju, tako da možctc
zamislili kako gornja površina izlaznog luka (prvog kruga), budući
da jc pozitivna, strcmi na gorc, ka svom komplcmentarnom aspcktu
u drugom krugu, a donja površina ulaznog luka strcmi na dolc, lako
da u rotirajućcm disku nastajc drugo krctanjc. Kada to sckundarno
krctanjc zavrSi prvi krug i ustanovi sopstvcnu, ustaljcnu rcvoluciju,
nastajc novi kosmos. To jc prapočctak kosmosa, izražcn najpribli-
žnijom mctaforom.
Sckundarni spin prvog kruga jc prslcn Graničnik, a krug drugc
formacijcjconaslcra koja ustanovljujcgranicc haosa. NaspoljaSnjoj

16
 OSVIT M A N IF E S T A C IJE

sfcri takođe nastajc sckundarna dcrivacija, pa, i ako jc sama

rotirajući krug krctanja, ona za laj kosmos prcdstavlja prvobitnu
tiSinu, ncpomićnost iz kojc jc taj kosmos ponikao, ona je
kamen-temcljac silc kosmosa, ono što sc suprostavlja, i šlo jcdino
omogućuje postizanjc trcnutka, a možcmo jc nazvaii prsten Haos,
„prvobitno zlo”. Prstcn Haos naslajc i razvija sc iz rcakcije prvobitnc
silc, kao njcn potisak, odraz. On rotira pod pravim uglom u odnosu
na prvobimispin,isuprosiavIja musc. Upravo jc privlačnost prstcna
Haosa izazvala sckundamo krclanjc prstcna Kosmosa, stvarajući
sckundarni spin, koji nazivamo prstcnom Graničnikom, probitnim
ograničcnjcm. Stoga jc, u suštini, prvobitno zlo omogućilo nastanak
kosmosa.

17
 2.
&U(NECATIVNOC) ZIA

P r c ncgo (б о nasiavimo sa izlaganjcm, moramo objasn iii

konccpciju zla. Prisciićcic sc da jc iz prvog krctanja nastalo
sckundarno krcianjc, u skladu sa zakonima rcakcije, lc da jc
sckundarno krctanjc, suproistavljajući sc primamom, stvorilo
stabilnost. Funkcija opozicijc jc uvck stvaranjc stabilnosti. Ono jc
sckundarni spin, koji nastajc kao rcakcija na primarni. Kasnijećcmo
podrobnije objasniti pravu prirodu zla. Zlo rada konačnost —
ograničcnost, i stoga usrcdsrcdujc; ako pravilno shvatimo prirodu
zla, onda njcgovc silc možcmo koristiti u smislu u komc onc i trcba
da funkcioniSu - kao prolivteža. Kada činimo ob m uto, i pokuSamo
da upotrcbimo silc prstcna Haosa dinamički, nastajc zlo u
uobičajcnom smislu rcči. Zlo sc mora zamisliti czotcrički, kao
ograničcnjc kojc omogućuje stvaranjc pritiska — kao otpor koji
omogućujc postizanje konccntracijc.
Daću vam jcdan primcr. „Čulnost ј с ”, kažctc vi, „zl o od koga se
valja uzdržavati”, i stoga su životnc silcskoncentrisanc na višc ravni,
jcr im jc izvestan način ispoljavanja osporcn. Kada nc bi bilo takvog
sklada, nc bi bilo ni koncentracijc, pa daklc ni delcnja. Para sc nc
možc upolrcbiti, ako jc sud otvorcn. Ovu funkciju zla valja dobro
razumcti. Zlo vas odbija od scbe. Svaki naprcdak ka viSoj ravni je
rcakcija na zlo. Kada nc bi bilo zla, nc bi postojala potreba za
usavrSavanjcm, stoga nc bi bilo naprcdovanja niti cvolucijc.
Ponovimo još jcdnom ono Sto jc do sada izloženo: postoji
primarnispin prstcna Kosmosa; kaorcakcija na njcga, nastajcprstcn
Haos; privlačnoSću prstcna Haosa stvara sc sckundarni spin u
prstcnu Kosmosu, koji tvori prstcn Graničnik.
Krctanjc prstcna Kosmosa, koji ima spin u jcdnoj ravni, a pri
tome rotira oko zemljiSne osc, postavlja granicc kojc stvorcnja tc
sfcre ne mogu prcći, čak ni u mislima. Mcduiim, la sfcra jc
obuhvaćena dvema linijama sila, kojc prcdstavljaju prstcn Kosmos i
prstcn Haos, koji rotiraju pod pravim uglom jcdan u odnosu na

18
 S IL E (N E G A TIV N O G ) ZLA

drugog. Rotacija prslcna Kosmosa izvor jc silc iz koje cvolucija

dobija svoj trcnutak; a rotacija prstcna Haosa izvor jc silc iz koje
involucija crpi snagu.
Evolucija jc krctanjc od perifcrije ka ccntru,
Dcvolucija, ili disolucija, jc isisavanjc u okoini svcmir.
Prstcn Haos nc pripada sferi koju okružujc, vcć okolnom
svcmiru. Ovo jc vcoma značajan činilac s njim u vczi.
Žcljc prstcna Kosmosa usmcrcnc su ka sfcri koju on okružuje.
Žcljc prstcna Haosa usmcrenc su ka svcmiru koji njcga
okružujc.
Prstcn Kosmos lcži da proSiri ccntar.
Prstcn Haos tcži da proŠiri pcrifcriju.
Prstcn Kosmos tcži da sc komrakcijom zgusne.
Prstcn Haos tcži da sc vrati Neispoljenom iz koga jc nastao, pa
stoga, ukoliko bi njcgov uticaj bio ncomctcn, da svcdc sfcru koju
okružuje na niSiavnosi, ncposiojanjc.
Kada bi njcgov uticaj bio ncomctcn, prsten kosmos bi bio
slatičan u ncposrcdnoj sadašnjosti.
Ova dva uticaja izvor su svakc silc u Kosmosu. ZguSnjavajući sc,
prstcn Kosmos - raslc. Rasplinjujući sc, prstcn Haos — nikada nc
rastc.
Ova dva prstcna nazvaćcmo dobro i zlo; život i smrt; svctlost i
tama; duh i matcrija; bićc i ne-bićc; bog i davo, jcr svaka od ovih sila
potičc iz odgovarajućcg prstcna. Mcduiim, razjasnimo na ovom
mcstu da prstcn „dobro” i prstcn „z.lo” nisu dobro i zlo, onako kako
vi razumctcovc pojmovc, vcćsu onisam o rotirajući krugovi sila pod
pravim uglom jcdan u odnosu na drugog, i sloga su u opoziciji; i ono
5to sc naziva „dobro” nijc niSta drugo do ugao prvonastalog kruga,
aon oStoscnaziva ,,zlo” nijcništadrugodo ugao uopozicijisaprvom
ravni, i sasvim jc mogućcda ćc u nckom drugom kosmosu prva ravan
počcti da rotira pod drugačijim uglom — uglom vašcg ,,zla”. Pa ipak
ćc ona biti „dobro" u svorn kosmosu, jcr „dobro” i „z.lo” nc zavise ni
od kakvog ugla ili ravni, vcć od svog mcdusobnog položaja.
Prvonastala sila nazivasc ,,dobro”,jcr rada linijusilc koju nazivamo
cvolucijom. Svc potonjc,sckundarncsilc posmatraju sc u odnosu na
lo mcrilo. Svc dok sc krcću pod istim uglom pod kojim sc krcćc
primarna sila, smalramo ih dobrim. Ukoliko sc krcću pod pravim
uglom u odnosu na nju, smatramo da su u opoziciji, i nazivamo ih
„zlim” (silama). Zlo jc jcdnostavno ono što sc krcćc u suprotnom
pravcu od cvolucijc. Zlo jc ono što pristupa ravni krctanja prstcna
Haosa, i stoga tcži da sc vrati u Ncispoljcno. Prstcn Haos privlači svo
zlo kojc nastajc u vasioni, navodcći ga na samouništcnjc, jcr sama
idcja ,,zla” podrazumcva silu koja tcži nc-postojanju.

19
 KO SM IČK A D O K TRIN A

Sioga možcic zamisliii dva aspckia zla:

(a) Onaj koji vam omogućujc da vcžcic silc dobra, opozicijom i

tako stcknclc slabilnosi - uporiStc.

(b) Zlojc, ukolikodclujcncomctano,smctlar bogova. Zato, rcčc

Svcvišnji: ,,Nc opiri se zlu”. Kada sc opirctc zlu, vi vczujctc dobro,
vczujctcsilu dobra, koja drži zlo u incrtnosti. Od toga ncma nikakvc
koristi,dobro ne možesa takostvorcnc platformcodskočiti ka vcćim
visinama. Zato nijc dovoljno na mržnju odgovoriti ljubavlju, na zlo
odgovoriti dobrim; tako čini ncznalica, a ujcdno jc i lo razlog zbog
koga je ezotcrična rcligija imala tako mali uticaj na svct. Na mržnju
moratc odgovoriti mržnjom, dovoljnom da prouzrokujc vczivanjc
silc. M oratc mrzcti mržnju i, poSlo stc zlo, opozicijom učinili
intcrnim, Ijubav inožctc postaviti na čvrstu platformu i upotrcbiti jc
kao odskočnu dasku.

Stoga se zlu suprostavljajtc samo kada žclitc da uraditc ncšio

konstruktivno - kada žclilc da napravitc ncSto novo. Nikada sc nc
suprostavljajtc zlu kojc žclitc da unišlilc. Napravitc vakum oko
njega. Oncmogućujctc ga da dodc u dodirsa opzicijom. Tada, budući
da mu sc ništa nc suproslavlja, ono jc slobodno da slcdi zakone
sopstvcnc prirodc, drugim rcčima, da sc pridruži kretanju prstena
Haosa. Tada sc ono krcćc ka pcrifcriji vasionc, svc dok nc naiđe na
spin prstcna Graničnika, kroz koji nc možc da prodc, ali, stigavši na
mcsto lakvc primilivnc jcdnostavnosti, o n o s c razlažc na sopstvcnc
clcmcntc, kojc privlači najbližc krctanjc, odnosno priroda prstcna
Kosmosa, priroda dobra.
Stoga sc zlo, kada jc ncomctano, razlažc na ncizdifcrcncirani,
sirovi, matcrijal postojanja — prvi oblik manifcstacije. O no višc nijc
organizovano. Ono višc ncma osobina. Počinjc ponovo iz počctka,
prcobraćeno kroz ncutralnost u dobro.
Iz spina ovih dvaju prstcna nastaju uticaji koji igraju glavnu
ulogu u stvaranju.
Sada ste u poziciji da znatc zbog čcga jc mistcrija zla tajna koju
čuvaju Upućcnici,* jcr kada shvatitc zlo, ono može biti izuzctno
korisno. Mcdutim, kada bi ncupućen čovck znao za korisnost i
dobrotu zla, on bi ga upotrcbio dinamički, na pozitivnoj strani
njcgovc manifcstacijc, a nc statički, koristcći sc njcgovom
ncgativnom kvalitctima, kao šlo to Čini Upućcnik.

* Tarno gdc u ovoj knjizi rcČ „U pućcnik’’ sloji sa vclikim „U", misli sc па
prosvciljcnog adcpta.

20
 SILE (N E G A TIV N O G ) ZLA

COURIGIiNDUM
Da bi smo uklonili svaku konfuziju iz naslova „ncgativno zlo”,
navodimo primcdbu jcdnog autoritcta:
„Nazvati prstcn Haos „ncgativnim zlom” nijc zadovoljavajućc. ReČ
„zIo” ovdcjencprilično upotrcb!jcna,budući da ona unosipomctnju
i zbunjuje ne samo neupućcnc, vcć i onc koji se razumcju u пиба
terminologiju. Bcz promcnc i tcnzijc kojc prouzrukuje rast, kosmos
ncbi mogao naprcdovati dosvoje konačnosti. Prstcn Haos nijestran
prstcnu Kosmosu, vcć proizilazi iz njcga i u vcčitoj jc vczi s njim.
Mcdudcjstvo dvaju prstcnova nalikujc svcsnom i podsvcsnom
ljudskom umu. Ukoliko sc prsten Haos uopšic ima i smatrati
ncgativnim, trcbalo bi ga nazvati „ncgativno dobro”. Sam Apsolut je
zakon — ono Što jc u opoziciji nijc nužno i u ncprijateljstvu.”

21
 3 .

DVANABST ZDAKA 1
ЛМ KOSбГО MIČKIII DAVNI

I \ o s m o s se u svom prvobilnom aspcktu sastoji iz tri rotaciona

kretanja. Svc Sto postoji nijc nišia drugo do krctanjc - krctanjc u
svcmiru — Čisto krctanjc; a iz prvobitnog krctanja nastajc svc što
postoji. Kosmos jc omcdcn onim kretanjcm koje nazivamo
prstcnom Graničnikom. Mcdutim, porcd prstcna Graničnika,
postojcjoš dva pravca krctanja. T o s u prstcn Kosmos i prstcn Haos,
„dobro i zlo”, odnosno izvori silc kojc su nama poznatc pod tim
imcnom. Mcdutim, iako oni dcluju na svc što sc nalazi unutar
prstcna Graničnika, ono što jc u njcmu, ne možc prcći granicc tog
prstcna.
Ova tri krctanja prcdstavljaju „praclcmcntc” kosmosa — prvo
Trojstvo. Zbog loga Svcvišnjc bićc u ovoj manifestaciji uvck
zamišljamo kao Trojstvo, a tri jc osnovni broj. Svc sc, na kraju
krajcva, možc svesti na ova tri dcjstva. Svc što nakon njih nastaje
možc sc objasniti medudcjstvom ovih sila:

(a) Sila prstena Kosmosa, koja teži ka ccntru.

(b) Sila prstcna Haosa, koja tcži ka okolnom svcmiru.

(c) Sila prstena Graničnika, koja održava ravnotežu mcdu njima

i ne dozvoljava da jedna od njih prcvlada.

Prsten Graničnik jc, mcđutim, proistekao iz prstcna Kosmosa, i

stoga mu, posvojoj prirodi.više nalikujc ncgo prstcnu Haosu.
Uvck morate imati na umu da prstcn Haos ima sklonost ka
svcmiru Ncispoljcnog i tcžnju da sc vrali u ncispoljcnje. On jc
okrcnut prošlosti i vcčito nastoji da uspostavi uslovc koji su u
prošlosti vladali.
Prstcn Kosmos teži da sc usrcdsrcdi, a prstcn Haos tcži da se
raspline. Tcžnja prstena Kosmosa okrcnuta jc ka budućnosti.

22
 DV ANA EST ZRAKA I SEDA M K O SM lCK JH RAVNI

Prstcn Haos nc možcniŠtadastvori,jcrsc svakasilakojuon rada

rasplinjujc u okolnom svcmiru. Mcdutim, prstcn Kosmos, udružcn
sa prstcnom Graničnikom, konzcrvirasvojcsilc,jcrsilckojcon zrači
u svcmir unutar njcgovog okružcnja nc mogu ponovo izaći napoljc,
zaio Sto ih ograničava dcjsivo prstcna Graničnika. Stoga sc one
upuštaju u akciju i intcrakciju mcdu soboni, stvarajući svcsložcnijc
i složcnijc uticaje.
Vratimo sc sada u onaj trcnutak u komc jc prstcn Graničnik
okončao svoju prvu revoluciju, omogućivši nastanak kosmosa.
Kada dostigne maksimum momcnta svojc vrslc krctanja svaki
oblik silc rada sckundarna krclanja, koja na scbc prcuzimaju ovako
stvorcn viSak silc; jcr sila rada silu kada sc ncomctano krcćc.
Prvobiina aktivnost jc KRETANJE.
Druga aktivnost jc SVETLOST.
Trcća aktivnost jc ZVUK.
Krctanjc prstcna Kosmosa stvara sckundamc vrtlogc unutar
zoncsvogadcjstva; on tcži da usvoj spin uvlačisvcvišc i višcsvcmira.
Kako sc nc možc širiti na spolja, jcr jc ograničcn sfcrom prstcna
Haosa, on sc „Siri na unutra”, tako da rotirajući pojas konačno
postajc rotirajući disk sa ncpomičnim ccntrom.
Ovaj disk, budući da ga rotira sckundarno krclanjc, odnosno
prstcn GraniČnik, postajc rotirajuća sfcra.
U mcdusobnoj intcrakciji dva oblika krctanja sc, po prirodi,
ncutralizuju, zbog čcga dolazi do razbijanja prostog krctanja diska,
aglavna tačka aktivnosti prcstajcda budc pcrifcrija, i postajeccntar.
Iako prstcn Kosmos, prstcn Haos i prslcn Graničnik nastavljaju
da rotiraju, svaki zascbc, na jcdnoj ravni, a sintcza njihovih krctanja
rada scriju rotirajućih radijusa. Ti radijusi su zraci.
Zrak zamislitc kao scriju rotirajućih spirala kojc povczuju
ccntar sa pcriferijom, pri čcmu jc:

(a) Dcjstvo prstcna Haosa u sili koja prozrokujc izlaznu struju

koja sc krcćc prcrna pcrifcriji.
(b) Dejstvo prstcna Kosmosa u sili koja prouzrokuje strujanjc
ka ccntru.
(c) Ccntar — sintcza i ravnotcža svih sila.

Izgorc navcdenog možcmo zaključiti da, na kosmičkom planu,

Zraci omogućuju nastanak ccntralnog Sunai.
Tako sada, porcd tri vclika „primara”, koja su u potpunosti
„izvan” kosmosa koji su slvorili, imamo i čislo kosmičko
krctanjc-krctanjc zraka, koji strujc ka pcrifcriji i nazad, ka ccntru.
Ovc Z rakc — kružnc zrakc, koji sc odbijaju o prstcn Graničnik

23
 KOSM IČKA D O K TRIN A

— trcba da zamislimo u parovima, a svaki od njih jc u poscbnoj vczi

sa svojim parom koji sc nalazi nasuprot njcga, tako da njihovo
krctanjc, u suSlini ima oblik polo/cnccifrcS (<»), pri čcmu sc izlazna
slruja nalazi u gornjcm dclu jcdnc polovinc kruga, i u donjcm dclu
suprotnc polovinc.
Ovdc jc skrivcna vcoma duboka istina, u bliskoj vczi sa
prakličnim okuliizmom.
Mcdu ovim novim krctanjima sivaraju se pritisci iz kojih nastajc
scrija konccntričnih prstcnova, lako da kosmos biva izdcljen na
scgmcntc. Krctanjc rotacionih zraka i konccntričnih krugova
poznata su pod imcnom vclikih „sckundara”. Zraka ima dvanacst, a
konccntričnih krugova — scdam.
U nular scgmcnaia ustanovljuju sc krctanja, poznata kao
„tangcncijali”. Najbli/a analogija lim krctanjima jc Braunovo
krctanjc atoma. UkrStanjcm zraka i krugova nastaju uglovi, a o5tro
tangcncijalno krctanjc,stvorcno na ovaj način, uvodi u kosmos novi
faktor.
Primctićctc da snio do sada razmotrili tri vrstc krctanja.

(a) Intcrakcija primarnih prstcnova.

(b) Intcrakcija sckundarnih zraka i krugova.
(c) Tangencijalno kretanjc, prouzročcno opozicijom uglova u
sckundarima.

Uovim tangcncijalnim krctanjima.linijcsila neprckidno prclazc

р г с ко putanja drugih linija sila, budući da su ogra ničcna na male
scgmcntc kosmosa. Tamo gdcsc onc ukrštaju,stvara sc mali vrtlog,
kao poslcdica toga 5lo sc njihova dcjstva sukobljavaju i modifikuju
u mcdusobnom dodiru. Stoga, umcsto da nastavcda sc krcću u blago
zakrivljcnoj liniji koja bi Činila ogromnc krugovc, onc sc prclamaju
u novioblik krctanja i,okrcćućiscjcdnaokodrugc, postaju rclativno
statičnc, tvorcći složcnu jcdinicu — dvc silc, kojc više nisu zascbno
iziožcnc privlačnim dcjstvima vcćih sila, vcć zajcdno trpc ovc uticaje.
Tako su obrazovani alomi — dvc mcdusobno prožctc silc, koje
stvaraju vrtlog i okrcću sc jcdna oko drugc, umcsto da kruže
granicom kosmosa.
Opisalismonastanak ,,prvobitnihatoma”.Tiatomi,dclujući kao
jcdinice, isto tako rcaguju na privlačnost okolnih krctanja,
pridružuju im sc, i ponovo dolazi do istog proccsa. Atomi sc u
krctanju susrcću i spajaju, i proccs se nastavlja. Složcni atomi imaju
tcndcnciju da sc krcću ka pcrifcriji, a prosti atomi da ostanu u blizini
ccntra. Upravo tako dolazi do nastajanja ravni kosmičkc matcrijc.

24
 D V A N A EST ZRAKA I SED A M K O SM IČK IH RAVNI

Da ponovimo, do sada smo razmatrali:

1. Krctanje prstcnova.
2. Kretanje zraka i koncentričnih krugova.
3. Kretanje tangcncijala unutar segmcnata.
4. Krctanje vrtloga.
5. Kretanjc složcnih atoma.

Ponovo ćetc se susresti sa ovim brojevima.

1. sc odnosi na Apsolut,
2. se odnosi na manifestaciju,
3. se odnosi na evoluciju,
4. sc odnosi na oblik,
5. sc odnosi na život.

Do sada smo opisali vrste kretanja koja čine kosmos, primarnc

prstcnove i sekundarne zrake i krugove. Oni su temelji kosmosa, i
njihovi uticaji su osnovni uticaji u tom kosmosu. Upravo njihova
revolucija čini velikccikluse — „D ane” i „Noći” manifestacije - pri
kojima je Dan vremc kada se ncki aspckt kosmosa nalazi u onome
što biste vi nazvali pozitivnom zonom magnetskog polja koje
stvaraju rotirajući prstenovi, a Noć vreme kada se taj aspekt nalazi
u negativnoj zoni.
Poznavanjem ovih kosmičkih „plima”, prosvctljen Čovek se
možc služili njihovim silama. Odatlc proističe tolika moć nauke o
brojevima tajnog kalendara.
Ovo su, daklc, prvobitna dcjstva i mi ih možemo zamisliti kao
skelet kosmosa.
Tangcncijalnc silc, unutar scgmenata svoje interakcije, tvorc
vrtloge; ovi vrtlozi su pra-atomi. MoŽda ste primctili da u stvaranju
atoma učestvuju isti oni zakoni koji su omogućili da prstcn Kosmos
i prsten Haos stvore kosmos. Upravo Zakon suprotstavljenih sila i
tvori stabilnost. PoŠto su suprotstavljcne silc stvorileatom, on i sam
postajc sila, jer se krcćc; tako dolazi do različitih vrsta tangencijalnih
reakcija — na kojc deluje ne samo jedna, već viSe privlačnih sila. Na
taj način se oko jednostavnog pravougaonog krctanja, koje proizvodi
jcdna suprotstavljcna sila, obrazuju vrtlozi poliedarskog tipa.
Materijalizovane oblike ovakvih reakcija nalazimo u različitim
tipovima kristala formiranih na пабјо ravni postoja nja.
Tako nastaju atomi čije sastavne silc imaju tangencijalne
putanje, koje obrazuju sve vrste figura: od trostranih do poli-
edarskih.

25
 4 .

бТУЛЕЖЈЕ ЛТОМЛ

M o r a i c imati jasnu sliku o tomc da sc primarni atom sastoji od

dvaju suprotstavljcnih krctanja koja sc vrtc jcdno oko drugog. Ovo
su jcdnostavno - vrtlozi koji sc, mcdutim, mogu krctati krozsvemir
kao Slo sc i vodcna pijavica možc kratati po okeanu. Vrtlozi mogu
poprimili i sckundarno krctanjc. Upravo na sckundarno krctanje
mislimo kada govorimo o ugaonoj putanji.
Tako postojc različiti tipovi atoma, od primarnog atoma, koji je
prosta rotacija, do rotirajućcg atoma, koji se krcćc trougaonom
putanjom, pa rcdom, atoma čija putanja opisukc čctvorostranu
figuru, pctostarnu, šcstostranu, itd.
Atomi se medusobno privlačc, i mogu sc primaći i priljubiti
jcdno uz drugo zahvaljujući onomc 5to ćcmo ovdc mctaforički
nazvati facclamaorbita. Na taj načinscatomi udružuju mcdusobom.
Daklc, u kosmosu nastaju različiti tipovi atoma, koji počinju da
sc okupljaju i spajaju, gradcći složcna tcla. Povcćavajući dimcnzije,
svako složcno telo povcćava i snagu sopstvcnc privlačnosti, tako da
kosmos teži agrcgaciji, a agrcgati sc medusobno prilagodavaju, tako
da sc pcriodično javljaju novc silc. Njih ćcmo kasnijc podrobnije
razmotriti.
Do sada smo porcd vclikih sila prstcnova u kosmosu, opisali
stvaranjc bczbrojnih siću§nih jczgara stabilnosti različitih tipova,
kao i ncprckidno organizovanjc rcakcija mcdu tim jczgrima.
Primctićctc da ova cvolucija u svom toku, trcba da prođc kroz
vclikc faze, jer svaka novo-stvorcna sila mora da prode kroz čitav
kosmos, svc dok sc nc odbijc o prstcn Graničnik, i vrati tamo odakle
jc potckla da bi postala stalno dcjstvo u kosmosu.
Unutar granice zraka i krugova, novostvorcni atomi se sudaraju
i odbijaju conima, рг с ncgo Sto sc mcdu njima uspos tavi bilo kakva
koordinacija. Mcdutim, poStoćc vcrovatnoća usloviti javljanjedvaju
ili viSc medusobnih podudarnosti, a silc tih atoma potkrepljivaćc
jcdna drugu, jačajući privlačnu moćorbita svojih aktivnosti, tako da

26
 ST V A R A N JE ATOM A

će na mcsio pukog odbijanja i sudaranja doći pravilni sticaj utiatja,

5lo znači da ćc atomi poprimiti stalnu putanju. U kosmosu već
postojc vclikc linijc sila kojc nazivamo zracima, i strujanjc zraka
postcpcno privlači čitavc okcanc atoma u svoju putanju. Tako sc
postcpcno, haotičncsilc koordiniSu u velikc kosmičkc fazc,odnosno
plimc, i krcću sc sa njima, zadržavajući pritom sopstvcno
tangcncijalno krctanjc.
Sada ćcmo izneti zamisao koja prcdstalja dobar dco osnove
prakličnog okultizma, iako sc možc učinili vcoma ncobičnom. Na
počctku ovc knjigc, rckli smo: „Svcmir sc pokrcnuo”. Kad god u
svcmiru dodc do krctanja, tako ustanovljcno strujanjc nastavlja da
postoji. Kada sc pokrcnc, svcmir nikada nc prcstajc da struji, jcr u
njcmu ncma trenja. Sila koja jc stvorcna nastavlja da postoji kao
takva. Ona sc možc mcšati sa drugim silama, tako da u praktičnom
smislu viSc nc prcdstavlja zascbnu jcdinicu, pa ipak, ona zadržava
svoj primarni karaktcr, i kada bi smo mogli da razlozimo jcdinicu
čija jc ona dco, pronašli bismo jc ncpromcnjcnu.
Z apam titcovu činjcnicu: kadascjcdnom pokrcnc,svcmirvcčito
struji. Р о к и б а ј т о toda razjasnimo јоб jcdnom mctafo rom: zamislite
da povlačitcolovkom na papiru liniju od parsantimctara. Taj pokrct
stvorićc u svcmiru struju koja ćc potcći u svom pozitivnom obliku u
jcdnomaspcktu krctanja,a vratićcsc, u ncgativnomobliku u drugom
aspcktu krctanja. Ovo krctanjc nastavljada postoji, i kogod bi uspeo
da ga razluči u svcmiru, razlučio bi i akciju koja ga jc proizvcla. Ovo
jc osnova pamćcnja, a to jc i razlog zbog koga jc i lakšc ponoviti ncki
pokret, nego ga izvcsti po prvi put, i što jcčc^ćc laj pokrct ponavljan,
to ga je lakšc izvcsli, jcr momenat svcmira jc kumulativan, tako da
ćc na гк а ј и sam prenositi pokrct u svojoj struji.
Prcd sobom imatc sliku kosmosa, koji je stvorcn krctanjcm
svcmira, i koji jc krctanjc i niSta drugo; videli ste silc, kojc je
proizvclo to krctanjc, na komc jc sazdan i vcliki vrtlog koji
prcdstavlja kosmos, budući da isti zakoni važc na svim nivoima
manifcstacijc. Novi centri sile dolazc u mcdusoban odnos, i tcže da
mcdu sobom stvorc novc kosmosc, sazdanc na istim principima.
Poigravanjcm atoma nastaju novi prstcnovi kosmosa, i priča
počinjc iz počctka; iako imaju iste zakonc kao i prcthodno opisan
kosmos,ovc novevasionc, kakoćemo ih mi nazvati, trpc i uticaj onog
kosmičkogskclcta koji jcsagradcn prc njihovognastanka,a vidcćctc
da jc rcč o zakonu, koji važi na svim nivoima manifcstacijc.
Ponovićcmo još jcdnom, ono što jc do sada rcčcno o zracima,
krugovima i vrtlozima.
Zraci i krugovi su dco primarnog krctanja kosmosa. Oni zajcdno

27
 KOSMIČKA d o k t r in a

sa prsicnovima osiaju konsiantni u kosmosu, i nazivamo ih

kosmičkim strujama.
Vrtlozi su drugačijc prirode. Primarna krctanja su kružna.
Vrtlozi počinju kao pravolinijsko krctanjc kojc u susrctu sa
opozicijom poprima obcležjc sckundarnog kružnog krctanja.
Zbog toga, ustvaranju primarnih atonia uvck učcstvuju dvcsile,
a ovaj fundamcntalni dualitct važi za svc kombinacijc čija jc osnova
atom.
Primciićctc da, kad god odrcdcni sled ili scrija jcdinica uspostavi
rilniičko krctanjc, ona dclujc kao uslovljavajuči skclct svih budućih
razrada i kombinacija koje nastaju na toj osnovi.
Na primcr, pretpostavimo da jc primarno krctanjc nckog atoma
trostrani tangcncijal — A do B, B do C i C do A. Kakvo god da se
sckundarno krcianje javi u njcmu (a imajtc na umu da se
pravolinijsko krctanje nc možcodržati kada uminc počctni impuls),
suprotstavljcnc silc ga svodc na modifikaciju primarnog cirkulara,
tako da ćc atorn, koji jc u svom krctanju na počctku opisivao
trougaonu putanju, na kraju poprimiti krctanjc kojc scsastoji iztri
spirale porcdanc u trougao.
Svaki spiralni pokret vršiće se pod uslovima koji vladaju u
scgmcntu od A do B, zatim od B do C i od C do A. Ukoliko znatc
uticajc koji dcluju na scgmcnte A do B, znaćcte i prirodu primarnog
krctanja, kojc sc nalazi u osnovi spiralc koju površni posmatrač
jcdino možc primctiti. Ovo jc osnovni princip astrologijc, i razlog
zbog kojcg Nauka o brojcvima igra tako važnu ulogu u praktičnoj
primcni kosniičkih principa.
Primarno krctanjc atoma jc vrtlog — ništa drugo; puka rotacija
oko jezgra ncpokrctnog vakuma. Atom koji smo upravo opisali nijc
primarni atom, vcć složcna i komplcksna struktura. Tck kada dođc
do kombinacijc primarnih atoma ustanovljuju sc takva sekundarna
kretanja.
Atom trougaoncstrukturcmožcformiratisajcdinstvasaonoliko
atoma, koliko je njcgovih faccta. Kada na svaku facetu prionc po
jcdan atom, grupa jc potpuna, što znači da je poprimila stanjc
ravnotcžc unutrašnjih sila. Ona sc viSc ne možc razvijati
priraSćivanjcm, vcć mora dclovati kaojcdinica i možc se udruživati
samo sa drugim jedinicama istog tipa, čiji su uglovi sila slični.
Primarni atom jc, kao Slo smo rckli, jcdnostavni vrtlog, a složeni
atomi različitih lipova nastaju u skladu sa brojem tangencijalnih
uglova vrlloga. Treba naglasiti da vrtlozi najpre nastaju u uglovima
koje činc zraci koji sc stiču u jednoj tački u ncpomičnom centru.
Uslcd tcsnog približavanja sila dolazi do sckundarnih strujanja.
Stoga sc u sfcri koja okružuje nepomični ccntar nalazc primarni

28
 ST V A R A N JE ATOM A

atomi. Oni, mcduiim, ubrzo poprimaju sckundamo tangcncijalno

krctanjc i, prirastajući jcdni uz drugc, udružuju se i spajaju na
prcthodno opisani način.
Kao što jc vcć rcčcno, porcd krctanja zraka, postoji i krctanje
krugova oko ncpomičnog ccntra, a to krctanjc proizvodi centrifugal-
nu silu uslcd kojc atomistrcmc ka pcrifcriji. Što jea to m složcniji, to
ćc on snažnijc oscćati dejstvo ccntrifugalnc silc, a takoda se u
Krugovima koji sc nalazc dalje od Ccntra skupljaju atomi veće
složenosti. Kada atomi, nastali u uglovima zraka, osete dcjstvo
ccntrifugalnc sile, oni počinju da se kreću ka perifcriji, duž linije
zraka. Svaki atom, daklc, sadrži u scbi silc dvaju zraka koje
ustanovljavaju primarni vrilog, da bi sc potom zaputio putanjom
jcdnog od lih zraka.

29
 5.
1СЈЛ Ш УОЛ Е бК М О Т Л т kosmičkim oavnima

Ejvolucija na kosmičkim ravnima u počciku se sastoji iz

popunjavanja krugova svcmira atomima: ovaj proccs trajc tokom
bcskrajnih cona.

Tako primarni atomi zauzimaju prvi krug. Prvi oblik složenih

atoma - drugi krug. Kombinacija ovih složcnihatoma — trcćikrug
itd.
Ovi tipovi matcrijc, kako ih sada možemo nazvali, rasporcdcni
su u konccntričnim sfcrama cclog kosmosa, svc do granicc prstena
Graničnika, krećući se ka pcrifcriji duž linijc zraka, tako da u prvi
krugsadrži inlcr-atomska krctanja, karaktcristična zasvakiod nižih,
unutraSnjih krugova, pa jc sastav atoma koji sc nalaze na
poslcdnjcm, spoljaSnjem krugu izuzctno komplikovan.
Kada atomi stignu do poslcdnjc sfcrc ustanovljuje se nova sila,
jcr su sc suočili sa otporom prstcna Graničnika. Atomi spoljašnjeg
kruga prcdstavljaju izuzctno složcn sistcm krctanja unutar kretanja.
IzaSavSi iz ncpomičnog ccntra, pod uticajcm ccntrifugalnc silc,
susrcću sesa prstcnom Graničnikom, koji ih odbija i vraća ka ccntru
u spiralnom krctanju. Na taj način zraci dobijaju tako posebnu
formulaciju.
DospcvSi do ccnlra, ovi atomi se ponovo ustremljuju ka pcrifcriji
u pravom centrifugalnom krctanju, ali duž linijcsuprotnog zraka od
onog kojim su dospcli do ccntra, da bi sc potom vratili nazad na isti
način, ali pod tek neSto drugačijim uglom, zbog čega će, na
ponovnom putovanju ka pcrifcriji, zauzcti putanju susednog zraka.
Kada se odbiju o prstcn GraniČnik, oni opisuju kružni pokret na
ravni spoljaSnjcg kruga, i trpc njcgovo dejstvo sa svih strana. Ovo se
ponavlja na svakoj ravni prilikom povratka u ccntar.
Budući da, kao Sto jc vcć rcčeno, svako krctanje u svcmiru
nastavlja da postoji kao krctanje, svi uticaji koje trpe ovi atomi
rcgistruju se u reakciji sila unutar njihove strukture, tako da se oni

30
 ATOM SKA E V O L U C IJA NA KOSNUČKIM RAV NIM A

vraćaju uccniar bczbroj puta komplcksniji, nakonsvakogputovanja.

Zbog toga Sio zraci prcsccaju krugovc pod različiiim uglovinia,
pulujući atom koji sc krcćc putanjom zraka trpi različitc uticajc na
svom putovanju; stoga sc konačna složcnost svih atoma, kada opiSu
cco krug, iako jc mogućc matcmatički izrazili, nc možc prcdstaviti
ograničcnom Ijudskom intclcklu. Mcdutim, kada bistc mogli pojmiti
gcomctriju ovih atoma, kada bistc mogli znati njihov numcriČki
kalkuius, imali bistc u rukama ključ za objaSnjcnjc vasionc.
O vcstrukturc mi i daljc nazivamo atomima — ncka oSto točini
hcmija, pod hipotczom da, pošto su homogcni, oni nc mogu biti
razložcni na jcdnostavnijc strukturc — vcć na osnovu toga Sio, iako
su složeni, kada sc jcdnom formiraju, oni postaju stalnc jcdinicc i
ncmogućc ih jc razložiti.
Možcmo zaključiti da sc putovanjcm atoma ka pcrifcriji i
njihovim povratkom uccntarzavrSavafaza ucvoluciji kosmosa; kada
ato m op išccc ok ru g pozracima, zavrSava scfaza u njcgovoj cvoluciji.
PrcSavSi laj put, atom jc iskusio svc silc kojc postojc u kosmosu, a
kada to učinc svi atomi (a cvolucija atoma u loj fazi jc ograničcna,
jcr kada izvcsna razmcra silc prcuzmc tangcncijalni oblik, unutar
kosmosa sc uspostavlja slanje ravnotcžc, zato Sto cvolucija trajc od
prvog krctanja nckompcnzovancsilc do postizanja ravnotcžc), to jc
zavrSctak cvolucijc - stanja ravnotcžc, pa daklc i rclativnc
ncpomičnosti.
Priniciićclc da smo do sada opisali tri fazc kosmičkc cvolucijc.
Nastanak prstcnova bio jc prva faza. Oni su stvorili jcdan drugog i
upustiliscu mcdu sobnuakciju i rcakciju,svcdoknisudostiglistanjc
ravnotcžc. Ziitim,iakosu mcdusobom poslalistatični,odnosno,iako
jcsvaki od njih nastavioda sc krcćc, njihov mcdusoban odnos postao
jc konstantan (a tako ćcuvck i biti, ј сг ncma utica ja koji bi ih mogao
porcmctiii), vrtlozi koji su nastali iz krclanja prstcnova uslovili su
pojavu sckundarnog krctanja - zraka i krugova. Ovi su opct, svojc
počctnc putanjcvrcmcnom dovcli dostatičnog mcdusobnogodnosa,
i tako jc završcna druga faza cvolucijc. U trcćoj fazi, zraci i krugovi
radaju tangcncijalna krcianja od kojih nastaju aionii.
Zapazićctc, daklc, da faz.i razvitka slcdi faztt ravnotcže, tokom
kojc sc odražava onoSio jcstvorcno, ali nc nastajc niŠla novo, i takvo
stanjc ostajc ncpronicnjcno. Možda su vam poznatc ovc fazc kao
„božanski Dani i Noći” - Dan cvolucije — Noćstatičkc ravnotcže,
a zalim nadvladavanjc jcdnc skupinc silc nad drugom, uslcd čcga
ravnotcža ponovo uranja u manifcstaciju.
Ravnotcža sc tada rcmcti i uspostavljaju sc novc silc. Tc sile
zasnvaju sc na odnosu prcthodno izgradcnih jcdinica, i trpc uticaj
primarnih odrcdcnja - prstcnova, zraka i krugova. Unutar ovih

31
 KOSMIĆKA DOKTRINA

ograničcnja, u zavisnosli od prirodc jcdinica na kojc dcluju, onc

mogu stvoriii novc kombinacije, pcrmutacijc i ritmovc akcije i
rcakcijc, svc dok nc doslignu stanjc ravnotcžc; a na vrhuncu svog
razvoja, kada su dostiglc konačnu kombinaciju, onc ponovo postaju
statičnc u kosmičkoj ravnotcži, svc dok sc ta ravnotcža ponovo nc
porcmcti.
NaruSavanjc ravnotcžc prouzrokuju istc onc silc kojc su stvorilc
i primarnc prstcnovc - ј сг krctanje rada kretanjc, obrazujuči sferu
vrtloga izvan sopstvcnc putanjc. Stoga sc, iako svaka nova skupina
sila mora doscći konačnu ravnotežu koja prcdstavlja samo
održavanjc konsiantnih mcdusobnih položaja, pa daklc „rclativnu”
ncpomičnosl, ravnoteža uvck narušava i ustupa mcsto novoj fazi
cvolucijc, jcr ovo jc kosmos sazdan od krctanja, a krctanjc rada
krctanjc.
Mislim da sic do sada stckli jasnu sliku o o nom cšto smo nazvali
skclctom kosmosa - prstcnovima, zracima i krugovima. Budući da
su davno zavrSili svoju cvoluciju, oni su dostigli statičan odnos, u
kome jcdinu promcnu prcdstavlja prolaz kosmosa kroz pozitivnc i
negativnc fazc uticaja, kojih jc čctiri u jcdnom ciklusu. Oni činc
vclike fazc - fazc u kojima prcvladava konslruktivni uticaj, i fazc u
kojima prcvladava dcstruktivni uticaj. Krugovi i zraci krcću se
postojano u svojim orbitama, ali sc tokom pozitivnc faze ubrzavaju
izlaznc strujc, a tokom ncgativnc fazc ubrzavaju sc ulazne strujc.
Veliki prstcnovi — kojih jc tri — prcdstavljaju primarno
trojstvo, vama poznato kao „A psoluf’, iako jc komplikovanost rcči
Apsolut poznata malobrojnim — ovaj tcrmin uči sc u mnogim
Školama,ali njcgov polpuni značaj ostaje zancmarcn. Kako postoje
tri prstena, „A psoluf’ jc trostruka sila. Dclujući skupa, u
ncraskidivoj intcrakciji, oni su Trojica koji su Jcdan, i Jcdan koji jc
Trojica. Primcnitc tcrminc atanazijskc vcrc (atanizam — bc-
smrmost, prim. prcv.) na ovo Trojstvo i shvalićctc namcru
Upućcnika koji jc diktirao.
Zraci tvore komplcksni sistcm, koji ćcmo pominjati pod
imcnom Zodijak.
Krugovi su kosmičkc ravni.
Ccntralno Sunce je ona tačka u svcniiru koja bi sc dobila kada
bisc povukla linija od Sunca u našcm sistcmu do zvczde poznate pod
imcnom „Alfa Ccntauri”, i otuda projcklovala.
Vidcli stc kako nastaju atomi — kao vrtlozi u uglovima zraka; tc
kako, u svom jednostavnom obliku, oni ostaju u prvoj kosmičkoj
ravni, odakle su i potckli. Mcđulim, kada sc ovi atomi udruže i
postanu složcni, povcćava sc njihova tcžina, odnosno metaforički
govorcći, njihova podložnost uticajima, jcr tcžina, u czotcričnom

32
 ATOM SKA E V O L U C IJA NA KO SM IČIO M RAVNIM A

smislu, nijc ni5ia drugo do podložnost krctanjim a kroz svemir.

O dbacitc li svoju podložnost uticajima, možctc sc krctati sasvim
slobodno.
Po5to su atom i postali složcni, ccntrifugalnc silc ih nagonc ka
pcrifcriji, i oni sc krcču putanjam a zraka, budući da su oni linije
najmanjcg olpora. Kada dospcju do narcdnog kruga, oni ostaju u
njemu, pronaSavši sopstvcni nivo gravitacijc. Zatim sc neki složcni
atom i udružuju sa drugima, i ponovo bivaju izbačeni na putanju
zraka. Tako ćctc vidcti da sc izuzctno složcni atomi scdm og kruga,
udružujući sc mcdu sobom, ponovo otiskuju na putovanja,
spiralnom putanjom , ka ccntralnom Suncu.

33
 6.
NASTANAK 6UNČEVOG SISTEMA

cć vam jc poznaio da sc aiomi na svom puiovanju, kreću zracima

ka pcrifcriji i nazad, budući da su suviSe razvijcni, suvišc složcni, da
bisc mogli zadržaii na jcdnoj ravni. M cđuiim, kada takavatom opiše
pun krug zraka, u nastojanju da ponovo započne ovaj ciklus, on se
vraća na mcsto sa koga je krcnuo na prvo putovanjc, ali na njemu
nailazi na atom c kasnijeg razvoja. On nc možc zauzeti svoju struju,
је г jc popunjcn, i stoga mora da ostanc u nepomično m centru. Ni
jcdan atom nc obilazi krug dva puta, već sc, vrativši sc kući, odm ara
od svogputovanja. K adasc i poslednji atom vrati u ncpomični ccntar,
svc što jc stvorcno tonc u san, kosmička plima povlači sc ka unutra,
dok prsten Kosmosa ulazi u negativnu fazu.
U mcduvrcmcnu, zraci struje, a krugovi rotiraju na svojim
putanjam a, ali sc atomi ne krcću, iako u sebi sadržc mnoštvo
uravnolcžcnih krctanja. M cdutim , kada prstcn Kosmos p ređeu novu
fazu, ponovo se radaju sile koje ih privlačc ka pcrifcriji.
Ovdc moramo jasno razum eti uticaj prstena Kosmosa i prstena
Haosa. Kada prcvlada dejstvo prstcna Haosa, javlja sc sila koja
rcmcti ravnotcžu, drugim rcčima, prstcn Haos je u svojoj pozitivnoj
fazi. Kada, mcdutim, prevlada dejstvo prstcna Kosmosa, javlja se
kompenzativna sila, koja nadoknadujc prckom crnu silu haosa.
Tako Haos vučc ka perifcriji, ka svemiru, a Kosmos uravnotežuje
i kom pcnzuje svc, dok se nc stvori staiično slanjc.
Vidcli smo da sc prva faza atom skc evolucijc završila kada su sc
atomi razvili do krajnje složcnosti, povukli sa spoljašnjih krugova i
skupili oko centralnog Sunca. Prstcn Kosmos izvršio jesvoj zadatak.
Sve jc uravnotežcno, statično, uspavano. Tada, mcdutim, nastupa
prstcn Haos, koji remcti uspostavljenu ravnotcžu, tako da atomi, i
to najprc oni najsložcniji, osctc privlačcnjc centrifugalnih sila, i
ponovo kreću na put. Velika jedinica se opct zapućujc ka periferiji,
pratcći linije zraka, ali sc oni višc ne krcću kroz prazan svemir, zbog
toga što se u svakom krugu nalaze atomi različitog stepena

34
 NA STANA K SU N Č E V O G SISTEM A

slo/cnosii, kojc spccifična lcžina odr/ava na toj udaljcnosti od

ncpomičnog ccntra.
Silom svojc vrtložnc rcvolucijc, ovi slo/cni organizmi privlače
oko scbe prostijc organizme kojima su okružcni, i tako, naprcdujuči
ka pcrifcriji, svaki od njih dobija omotač, odnosno sfcru m atcrijc sa
svih ravni, koju nosi sa sobom.
Tako naslali vcliki organizmi sagradcni su oko prim arnih atoma
različilih tangcncijalnih uglova, i u znvisnosti od svojih numcričkih
kom poncnata, razlikuju sc kako po vcličini, tako i po lcžini, i u
skladu sa lim pronala/c odgovarajućc mcsio na različiiim ravnima
ili krugovima, na kojima ih zadržava sopstvcna spccifična tcžina.
Zrak ih viSc nc možc nosili.
U prvoj fazi atom skc cvolucijc ključnu ulogu odigrali su zraci, a
u drugoj fazi na njihovo mesto dolazekrugovi, jcrscvcliki organizmi
vižc nc mogu krctali ka pcrifcriji i nazad, vcć sc, svaki na svojoj
putanji, okrcću u krugovima.
Tako jc cvolucija sada ustanovila, porcd prim arnih konstanti —
prstcnova, zraka i krugova - još dvc grupc konstanti — atom c koji
su sc smcstili svaki na svojoj ravni, u skladu sa sopstvcnom prirodom
i tipom, i vclikc organizmc, koji su sc takodc ustalili na svojim
orbitanta. Atomi sc krcću tangencijalno, a vcliki organizmi
rcvolviraju oko ccntrainog Sunca, prolazcći kroz uticajc različitih
zraka, tako da su rclalivno statični, podložni jcdino cikličnim
prom cnam a kojc prouzrokuju prstcnovi, odnosno njihovc fazc, i
uticajima zraka kroz kojc prolazc.
Vcliki organizam možc privući onoliko m alcrijc sa svakc
kosm ičkcravni krozkoju prolazi nasvom putuod počctkadrugcfaze
atom skc cvolucijc, koliko privlačna sila njcgove masc može poneti.
S’ obzirom da on može da prcdc onoliku dužinu puta od ccntra ka
pcrifcriji, koliki jc momcnat njcgovc masc, položaj mu jc uslovljcn
uglovima faccta primarnog atom a oko koga jc sagradcn. Drugim
rcčima, ukoliko jc vrtlog koji sc stvara u uglovima zraka trostrane
putanjc, vcliki organizam nc možc odmaći dalje od prvc ravni koja
okružuje nepomični ccntar. Da bi stigao do scdmc ravni i ostao na
njoj, ovaj vrtlog mora da opisujc dcsctoslranu figuru.- Stoga vam jc
vcć jasno da osnovu vclikog organizma prcdstavlja broj uglova u
putanji počctnog vrtloga iz koga jc on ncstao. Taj broj Čini njcgovu
granicu i odrcdujc obim njcgovog uticaja. Taj broj čini njegov
zasebni prstcn GraniČnik.
Tako smo dobili mnoSlvo vclikih organizama, koji sc, budući da
su izložcni njihovim uticajima, razvijaju na sličan način kao i

- Vidi svrSclak PETOG P O G L A V U A .

35
 KOSM IČKA D O KTRINA

prstenovi, zraci i krugovi. Drugim rečima, svaki od ovih atom skih

agregata rastvara sc po ravnima, u skladu sa prirodom atom a koji ga
čine, a ti atom i, buduči da su se razvili pod dejstvom prim arnih
uticaja, koji su se u njihovoj prirodi ustaliii kroz stalnu akciju i
reakciju, čine m inijaturc velikog kosmosa. Veliki organizmi koji se
nalazc na scdmoj ravni veoma su poznati kao sunčcvi sistcmi.
T o jc ukratko istorijagcnczcsunčevogsistcm a,sunčevihsistem a
uopšte — i vašeg poscbno.
Porcd vašeg, na scdmoj ravni ima јбо mnogo sunčcvih sistema.
Ncki od njih poznati su vam kao zvczdc, ali oni za kojc znate samo
su kap u okeanu onih za koje ne znate, a postoje na vašoj ravni;
postoje i sistemi na drugim ravnima, kojc vi ne možctc vidcti u
sadaSnjoj fazi evolucije. Jasno vam je da svaka faza cvolucijc rada
veliko sajedinstvo, izuzctnc složcnosti.
Prvo, sistem prstenova, koji predstavlja „A psolut”.
Drugo, sistem zraka i krugova, koji prcdstavlja kosmos.
Treće, velike organizmc, kojc ćcmo nazivali vasionama,
rasporedene na različilim ravnima.
Tako dobijam o numcrički slcd. Ako ih pobrojite, videćcte kako
se nižu rojcvi. Vasione ili sunčcvi sistcmi pripadaju čctvrtoj fazi
kosmičke cvolucije.
Vasione prolaze kroz unutrašnju cvoluciju, koja u potpunosti
nalikuje cvoluciji kosmosa, a njcnc faze traju sve dok ne nastupi
statičnost u njihovom ustrojstvu, a sastavni atomi uplove u sferu
centralnog Sunca, svaki u svom sistcmu, i ostanu u njoj.
Tada još jcdnom uticaj prstena Haosa remcti kosmičku
ravnotcžu, i veliki organizmi provaijuju kroz prsten Graničnik svog
sistema, i počinju da kružc oko njcga kao satcliti. Zatim sunčcv
sistem, koji je pretrpeo raspadanje, započinje novu fazu svoje
evolucije, čije jedinice prcdstavljaju sastavne atom e razvijene u
prethodnoj evoluciji, tako da ponovo prolazi krozsve fazc, i ponovo
se otresa „zvczdano sem e”.
U m eduvremcnu veliki organizmi, koji su se prvi raspršili,
ponavljaju proces, svaki za sebe, te sunčevi sistemi i sđmi postaju
kosmosi za velikc organizmc kojc su stvorili, i tako sc proccs, koji
ćcmo nazvati „zvczdanom evolucijom ” nastavlja, sve dok se među
velikim organizmim a i njihovim potomstvom ne uspostavi stanje
statičnosti. Zatim na sccnu stupa uticaj prstcna Graničnika, i veliki
sistem hrli nazad u ncpomični centar, da bi iz njega ponovo izašao,
privučen dcjstvom prstcna Haosa, i tako u nedogled, sve dok
organizacija kosmosa ne postane tako snažna i moćna da silom koju
je stvorila provaljuje prsten Graničnik, a veliki organizmi se
raspršuju u Neispoljenom, i svojim vrtlozima skupljaju „svemir” oko

36
 NA STANA K SU N C E V O G SISTEM A

scbc, i lako i sami postaju novi „kosmosi”. To jc isiorija kosmičke

cvolucijc.
P rim ctićctcdasvaka faza cvolucijcrada organizovani sislcm sila.
Tc silc rcaguju na svc uticajc kojima su podvrgnutc, a njihove
rcakcijcostaju zabclcžcncu krctanjusvcm ira, na kojioncvršcuticaj.
O n csu daklc senzibilnc, jcr rcaguju na uticaje i bcleže ih u iskustvu.
Stoga su Čak i tri prim arna prstcna scnzibilna i sposobna za razvoj,
aii su li prstcnovi tako ogromni, i takojcdnostavni (јс г je uticaja koji
na njihdcluju tako m alo),da jc njihova individualnost, iako obimom
nadmaSujc granicc maStc, izuzctno primitivna. Pa ipak, po liku tc
ogrom nc i primitivnc individualnosti sagradcna jc i vaša. Z ato stcvi,
koliko god da stc sićušni, u srodstvu sa ovim kosmičkim bićima, i
podložni uticaju njihovih faza, od „A psoluta” pa svc do atom a vaŠc
sopstvcnc zcmljc. Ova Činjcnica stoji u osnovi Tajnc mudrosti.
Ncupućcnim čovckom vladaju ovc silc, dok jc Upućcnik, zahvalju-
jući svomc znanju, van njihovog domašaja, i možc ih koristiti po
svojoj nakani. Ukoliko su njcgovi ciljcvi u skladu sa ciljcvima
kosmičkc cvolucijc, on rasle i razvija sc kroz svc njcnc fazc, sve dok
nc dostigne ono stanjc statičnosii, kojc prcdstavlja potpunost i, u
skladu sa zakonim a vclikih organizama, u kojc sc i on sada ubraja, i
s5m rada sistcm.

37
 7.
IIVOLUCIJA 5 UNCEVOC SISTEMA

E v o sada snio urcdno izncli prvi dco ovc knjige. Da bistc mogli
razumcii ono što slcdi, vaS um mora u potpunosii da budc prožci
prcthodno navcdcnim principima.
U kratko ćcmo ponoviti ono Sto jc do sada rcčcno. K rctanjc u
svcmiru jc prapoćctak. Kada sc njcgov krug zatvori, obrazujc sc
prstcn Kosmos, iz koga nastajc prstcn Haos, koji, svojim
sckundarnim uticajcm, omogućujc prstcn u Kosmosu da stvori
prstcn Graničnik. Ovo jc T ri iliTrojstvo.
Ulazna dcjstva, kojascsliču u ccntru i zračc ka pcrifcrijisu zraci
— dvanacst.
Krctanjc kosmosa tvori scdam - krugova ili ravni.
Konvcrgcntni uglovi zraka stvaraju tangcncijalna krctanja.
Ova krctanja, kada su u opoziciji tvorc pra-atomc.
Krcćući sc i sarni putanjam a različitili uglova, atom i stvaraju
složcnc atom c, kojc ccntrifugalna sila rastvara po ravnima, ka
pcrifcriji.
Ovi sc, na kraju, ponovo udružuju na poslcdnjoj, spoljašnjoj
ravni, i poSlo nc mogu proći krozprstcn Graničnik, vraćaju se nazad
u ccntar. Složcni atom iscnazivaju putujućim atomima. Ostali atomi
su statični, jcr su sc ustalili na jcdnoj ravni.
Tako u ncpomičnoni ccntru ncma atoma, vcć samo prim arnih
kosmičkih sila.
Na prvoj ravni nalazc sc atomi čija jc putanja trougaona; zbog
toga sc broj ovc ravni zasniva na broju tri. U počclku,
najjcdnostavnijiatom ima tri aspckta,a najkomplcksniji jcslo žc n o d
tri.
Atomi drugc ravni imaju za svoj broj - čciiri, na trcćoj ravni
broj pct, na čclvrtoj broj Scst itd., svc do scdmc ravni, čiji jc broj
dcvct. O viscbrojcvi nazivajusckundarnim brojcvim a,doksubrojevi
kosmičkih sila — primarni brojcvi. Kao primarc, daklc, imamo:

38
 E V O L U C IJA SU N Č E V O G SISTEM A

jcdan, iri, scdam i dvanacsi, a kao sckundarc — rcdom, od tri do

dcvci.
Prvobitni icrcijal jc dcsct. Dcsct jc broj cvolucijc, jcr su atom i sa
dcsctougaonom putanjom oni koji evoluiraju.
Do sada smo zaključili da primari sLvaraju jcdni drugc, da bi sc
ustanovili u stabilnosti, pri čcmu za ciklusoin slcdi ciklus, u pravilnoj
progrcsiji. Primari su završili svoj razvitak, dosiigavši maksimum
složcnosti za kojc su sposobni. Pod uticajcm naizmcničnih faza
prim ara, razvijaju sc sckundarna krctanja.
Sckundarna krctanja slcdc zakonc sopstvcnc prirodc, koji sc
povinuju zakonim a i uticajima primara.
Na isti način i kod tcrcijala svaka ravan postojanja slcdi svoju
cvoluciju, podložna uticajima fazc iz kojc je nastala.
Na prim cr, prstcn Kosmos prolazi kroz pozitivnu i ncgalivnu
fazu. Zbog toga zraci tcku bržc na ncgativnom i izlaznom luku, kada
ncgativna faza kosmosa prcvlada u lom scgm cntu, a kada njihov
scgmcnt pokriva pozitivna faza, ubrzavasc pozilivni ili ulazniaspcki.
Svakiscgm ent zraka izložcnjcuticaju kruga učijo jsczo n i nalazi.
Stoga jc jasno da ćc pulujući atom u daiom m om cntu zavisiti od
uticaja zraka kojim sc krcćc; od svoga položaja na tom zraku,
odnosno da li se nalazi u njcgovom ulaznom ili izlaznom aspcklu; od
ravni kroz koju prolazi; i od faza prstcna Kosmosa. Daklc, da bisie
u potpunosti razumcli prirodu odrcdcnog putujcćcg atom a, nijc
dovoljno da znatcsam o facctc njcgovc putanjc, vcćnm ratc poznavati
i fazc uticaja kojima jc on izložcn. Ovo sc naziva „sidcralnom
asirologijom ”, koja sc bavi životimasunčcvih sistcma, baš kaošto sc
i planctarna astrologija bavi fazania kroz kojc prolazc planctc.
Najbliža dodirna tačka sa sidcralnom astrologijom, vama jc poznata
pod im cnom Zodijak. Sada jc očiglcdno da život čovcka treba
razm atrati u odnosu na sunčcv sistcm, čiji jc on deo, ali isto tako, i
sunčcv sistcm trcba razm atraii u odnosu na kosmos. Sidcralna
astrologija nam pruža fazc cvolucije.
V idcIistc,daklc,dasuscatom ispccifičnih lipova ustalili nasvim
kosmičkim ravnima, i krcću sc na konstanlnoj udaljcnosli od
ncpom ičnog centra, na isti način kao što se u tcčnosti, koja
prcdstavlja rastvor različilih supslanci, kada jc sipamo u cpruvclu
vczanu žicom i brzo zavrtimo, jasno pokazujc rasporcd saslavnih
dclova mcšavinc po spccifičnoj tcžini, pri čcmu sc najteža, ili
najsložcnija, nalazi na pcrifcriji, tako da na kraju ovog procesa
uočavamo gradaciju slojcva različitih tipovasupstancc. Ovi su atom i
uznaprcdovali onoliko koliko im njihova sušiinska priroda dopušta
da naprcduju u cvoluciji. M ožcmo zaključiti da svaka nova faza
cvolucijc dostižc vrhunac složcnosti za koju su njcni faktori

39
 KOSM IČKA DO K TRIN A

sposobni, a zalim sc usialjujc u ritniičkom ponavljanju slcda

doladaSnjcg razvitka.
Nova faza cvolucijc, koja počinjc kada slcdcća faza prstcna
Haosa naru$i dosiignulu stabilnost, nastavlja sc tam o gdc sc
prcthodna zavrSila, jcr u svojoj prirodi sadrži sva njcna dostignuća.
Sada vam jc jasan značaj maksimc „К а к о gorc tako i dolc, ali i
ob rn u to ”. Kosmos jc skclct na komc jc svc sagradcno; vi počinjctc
tam o gdc jc Bog stao; daklc, ono 5lo jc u Bogu, i u vama jc, porcd
onoga §to samo vi poscdujctc, a §to sc naziva „slobodnom voljom ”,
iako to nijc naročito prikladan naziv.
V ratim o sc sada evoluciji putujućih atoma, iz kojih nastaju
sunčcvi sistcmi.
S ctićclcsc, iz prclhodnih izlaganja, da su sunčcvi sistcmi nastali
na različitim ravnima vasionc, u zavisnosti od svojc kosmičkc
spccifičnc tcžinc. Drugim rcčima, oni svoju cvoluciju započinju na
različitim stadijumim a kosmičkog razvoja. M cdulim, im ajte na umu
da pulujući atomi koji sc krcću ka pcrifcriji, sakupljaju m atcriju sa
svakc ravni kroz koju produ, da bi jc upotrcbili kao matcrijal za
gradnju sopstvcnc vasionc.
Onim sistcmima kojim su sc razvili na drugim ravnima od va§c
ncćcmo sc dctaljno baviti na ovom mcstu, jcr su irclcvamni za na§c
trcnutnc potrcbc.
Pozabavićcmo sc, mcdutim, fazama razvoja kroz kojc prolaze
sistcmi nastali na scdmoj kosmičkoj ravni,a čiji jc prim cr va§sunčcv
sistcm. Opi§imo, daklc, život onog putujcćcg atoma koji ćc postati
va§e suncc i praicći sistcm plancta.
Sctičctc sc da jc on opisao čilav krug kosmičkih zraka i iskusio
njihovih dvanacst uticaja, kako pozitivnih, tako i ncgativnih, tc da u
svom sastavu sadrž.i matcriju svih scdam kosmičkih ravni. Njcgovi
brojcvi su, dakle:

Tri, zato §to jc pod utiaijcm tri prstcna.

Scdam, zato §lo u scbi sadrži scdam tipova materijc.
Dvanacst, zalo §lo jc na njcga dclovalo dvanacst zraka; a svaka
od scdam ravni m atcrijc imaćc svoj zascban broj, rcdom od tri do
dcvct.

Pro§av§i kroz ravni kosmičkc m atcrijc, i sakupiv§i sa svakc od

njih onoliko koliko možc da poncsc, ovaj atom konačno stižc na
svoju ravan, na kojoj sc uspostavlja ravnotcža izmcdu ccntrifugalne
i ccntripctalnc silc kosmosa i njcgovc masc. Tu sc on ustaljujc na
svojoj orbiti.
Kosmički uticaji kojima jc izložcn mogu scsvcsti na urcdcni niz,

40
 E V O L U C IJA SU N Č E V O G SISTEM A

budući da su dcfiniiivno uivrdcni. Oni ćc proći krug dvanacst zraka,

i iskusiti prom cnc faza prslcnova; porcd toga, vcliki organizmi sa
drugih ravni, kad god ih orbilc dovcdu u ncposrcdnu blizinu (jcr oni
sc krcću na drugačijim ravnima, u drugačijcm ritm u), dclovaćc na
m atcriju skupljcnu sa tc ravni, prilikom gradcnja sistcma. Ovo jc
izuzctno značajno.
(Vidcćctc da u jcdnom pcriodu ni/.i astral prima slimulus, a u
drugom viši spiriiual, iako sc ovaj uticaj nc oscća tako snažno, јс г
odgovarajuća kosmička ravan nijc tako blizu. Ovo jc jcdna od
sm ctnji, koja koči cvoluciju i čcsto unosi pom ctnju u sistcm).
Vcliki organizam, koji razm atram o, smcstio sc na svojoj orbiti,
i m ožctc ga zamisliti kao jczgro putujcćcg atom a iz kojcg je
proistckao, okružcno vclikim, magličastim, bczobličnim, ncorgani-
zovanim pojascvima m alcrijcsa različilih ravni. Privlačnost njegove
m ascdržiih u zasc,ag ran icei opscgtcprivlačnostiodrcduju razmere
sistcma. Kao i svc drugo u kosmosu, ova masa ima rotaciono
krctanjc, kojc potičc od ccntralnog atoma.
K rctanjc tog aloma unutar svojc orbitc, postcpcno, tokom
neizrccivo dugog vrcmcnskog pcrioda, proširujcsc na cclinu, i masa
sc spljoSti u rotirajući disk. Zatim u njcmu dolazi do kretanja,
karaktcrisiičnog za stvaranjc kosmosa, budući da su zakoni kretanja
istin a svakoj ravni, i tako sunčcvsistcm rasporcdujcsvoju m atcriju,
u zavisnosti od spccifičnc tcžinc, na scdam ravni.

41
 б .

EVOLUCIJA VEIjIKOG ENTlTfcTA

ZJam islitcsada iskustvo krozkojc prolazi pom aljajučasvcst velikog

cntitcta.
Do sada smo razmatrali cvoluciju sa spoljaSnjc lačke glcdišta;
sada ćcnio matcriju osm otrili iznulra, onako kako jc subjcktivno
doživljava ona kosmička jcdinica manifcstacijc koju ćcmo nazvati
velikim cntiteiom .
N ajprc zamisliie oscćaj vrtloga oslobodcn bilo kakvog drugog
oscćaja. Z am islitcdastc loliko navikli na taj vrtlog, da bi tck njcgovo
zausiavljanje izazvalo scnzaciju u vama, a nc njcgovo trajanjc.
Zam islitc nastanak sckundarnog krctanja kojc najprc opažate,
jcr vam jc novo, da bistc sc uskoro navikli na njcga i prcstali da ga
prim cćujctc, kao $to jc to bio slučaj i sa primarnim krcianjcm . I tako
rcdom.
Sada vam jc jasno da sc habitualna krctanja moraju održati da
bi sc izbcgao faktor dckonccntracijc, koji oncmogućava pažnju.
Stoga su habitualna krctanja implicitna u „biću” onoga što jc na
njim azasnovano, i kadasctobićcosvcsti u m anifcstaciji,onoćc uvck
nastojati da ih utvrdi kao osnovu svoga postojanja.
Sctitc sc sada fazc krctanja kojc su postalc habitualnc vclikom
entilctu tokom kosmičkc cvolucijc, a kojc su i dovclc do njcgovog
nastanka i razvoja, i vidcćctc da su sva ta krctanja postala implicitna
u njcgovoj prirodi, lc da ćc sc ona ponoviti kada on prionc na
unuirašnju razradu, koja čini slcdcću fazu kosmičkc cvolucijc —fazu
cvolucijc vclikog cnlitcia.
Im ajtc na umu da ćc num cričkcvrcdnosli cvolucijc biti odrcdcnc
svakom ravni ili prstcnom kosmosa na kojima sc cntitct ustali da bi
završio odrcdcni ciklus cvolucije.
Razm otrim o sada cvoluciju vclikog cntitcia koji sc nalazi u žiži
naScg intcrcsovanja.
Unjcgovoj prirodi im pliciincsu fazckosm osa.izbogtog ajetako
značajna maksima „К а к о gorc tako i dolc, ali na dru gi način”. Ono

42
 E V O L U C IJA V ELIK O G E N T IT E T A

šio sc razvija pocJ odrcdcnim sticajcm okolnosii, uvck će

rcprodukovaii ic okolnosii u rckapiiulaciju kroz koju prolazi prc
ncgo šio sc otisnc na put sopstvcnog spccifičnog razvoja.
Imajuči kao osnovu za nadgradnju kosmičkc faklorc, vcliki
cntitct ih kom binujc iznova i iznova, u bcskrajnu raznolikost
m anifcsiovancvasionc. Stoga sc bcskrajna raznolikosi manifcstova-
nc vasionc možc razložili na prim arnu jcdnostavnosl kosmičkih
začclaka. Svaka fazti ili aspckt vasionc vučc korcnc iz odgovarajućc
fazc ili aspckta kosmosa.
Ustaliv^i se na svojoj kosmičkoj orbiti, vcliki cniitci naslavlja
cvoluciju. Imajući u svom iskustvu i prirodi usadcnc kosmičke
faktorc, on, nczavisno od kosmičkog impulsa, nastoji da ih dovcdc u
funkciju sopstvcnog m om cnta, koji sc možc nazvati „kosmičkom
voljom ”.
Prim elićcic da јбо uvck govorimo u tcrminima dinami kc. Tck
kada jc dostignut visok nivo cvolucijc, možc sc govoriti u tcrm inim a
psihologijc, ali od krctanja do misli vodi ncprckidan tok razvoja.
Tangcncijalno krctanjc jcdnostavno jc oblik rcakcijc. Misao jc
beskrajno složcn oblik rcakcijc. Radi sc samo o razlici u sicpcnu, a
ne u vrsti. Sugtinski, razlika u vrsti nc postoji, јс г sc na kraju krajcva
svc možc svcsti na prim arni ncpomični ccntar. Na ravnima
manifcstacijc postoji razlika u vrsti, pošto sc zraci, koji potiču iz
ncpom ičnog ccntra, razilazc u svom toku. Kako jc svcst, u svojoj
objcklivnoj funkciji, ograničcna na jcdnu ravan, jcdinstvo unulra-
dnjcgm ožcsc pojm iiisam osvcšću kojajcnjim cobuhvaćcna;a pošto
jc prclazak bilo kog zraka ili linijc silc sa jcdnc na drugu ravan
obclcžcn podraspodclom togzraka,bićcvam jasnoda u manifcstaciji
postojc razlikc u vrsli, iako jc svc u sušlinskom jcdinstvu. Razlike u
stcpcnu postojc na liniji istog zraka, a razlikc u vrsti postojc u nizu
zraka koji opisuju krug. (Ova digrcsija, koja u už.cm smislu nc
pripada ovom poglavlju, napravljcna jc u cilju boljcg razumcvanja
ovdc iznctc lcze).
Vcliki cntitcl nc započinjc svoju cvoluciju sa razvitkom
kosmičkih prstcnova, vcć sa začinjanjcm ideje o njima. Drugim
rcčima, on aktivira iskustvo kroz kojc jc prošao u vrcmc kada je ono
Sto jc kasnijc postalo njcgova suSiina, bilo samo dco prvobitnog
vriloga. On zna „dobro” i ,,zlo”, i stoga jc Bog. Upravo spoznaja
dobra i zla omogućujc njcgovu manifcsiaciju, jcr „dobro” jc
dinam ičnost, a ,,zlo” jc protivtcža. Prstcn Graničnik prcdstavlja
granicu pažnjc vclikog cniitcta koji oblikujc vasionu. Njcgova je
rc5cnosi da konccnirišc pažnju na zadalak koji jc scbi postavio.
ProžavSi kroz svc fazc kosmičkc cvolucijc, zaključno sa onom
čiju krunu i ispunjenjc prcdstavlja njcgovo slvaranje, putujući atom

43
 KOSM IČKA DOICTRINA

prcduzima konačno puiovanjc do ncpomičnog ccntra. Zaiim , kada

sc usposiavljcna ravnotcža ponovo porcm cii, on sc još jcdnom
zapućujc ka pcrifcriji, ali sa ovom ra/.likom: on jc i sflm, na lom
sicpcnu ra/.viika, posiao ccntar privlačnosti. Sioga on privlači
izvcstan broj atom a sa svakc ravni kroz koju prolazi svcdok nestigne
do kosmičkog pojasa, koji mu odnos njcgovc spccifične tcžine i
ccmrifugalnih sila kosmičkili vrtloga ustanovljujc kao prcbivaliStc.
U ovako formiranoj novoj organizaciji, ccntralno jczgro čini, daklc,
putujući atom. To ccntralno jczgro ima u scbi im plicitnc oblikc
rcakcijc, kojc su postalc habilualnc tokom njcgovog prolaska kroz
fazc kosmičkc cvolucijc.
Da bi postigao odsustvo scnziicijc, Sto jc mogućc samo uslcd
posiojanja i odražavanja habitualnih rcakcija, u svom utvrdcnom,
urcdnom toku, atom-jczgro konzcrvira tc rcakcijc, zahvaljujući
trcnulku svojih čcstica. Ovakva akcija izaziva odgovarajučc rcakcijc
u nckom paktnim agrcgatima matcrijc sa svih kosmičkih ravni
okupljcnih oko njcga. Tako nastajc niinijaturni kosmos.
Ako malo razmislilc, shvalićclc da ovaj minijalurni kosmos, sa
atom om -jczgrom, koji za njcga prcdstavlja ncpomični ccntar, koji,
u vcćcni kosmosu, transm itujcsvc rcakcijcu akcijc, ima istu funkciju
kao i atom-jczgro. Istovrcmcno jc čitav organizam izložcn fazama
kosmičkih s i l a - p r i čcmu njcgov sintctički aspckt dobija impuls
tokom fazc kosmičkog Dana, odnosno u onim scgmcntima kruga, u
kojima prcovladavaju pozitivnc ili stimulativnc silc, a njcgov
analilički aspckt prinia podsticaj kada prolazi kroz onc scgm cntc
kruga u kojima prcovladavaju ncgativnc silc. Porcd toga, prolazcći
kroz sfcrc ulicaja različitih zraka, odgovarajućc silc u njcgovoj
prirodi primaju dodatni podsticaj.
Zitlo možcic zamisliti kako sc ovaj vcliki organizam krcćc po
krugu, koji jc podcljcn u čctiri scgm cn ta-p o ziliv an , ncgativan,
pozitivan, ncgativan, pri čcmu jc svaka od tih čctvrtina podcljcna na
sfcrc ulicaja triju zraka. Sada imatc u rukama ključ takozvanih
„božanskih Dana i Noći”, odnosno pcrioda cvolucijc. M cdutim,
kako vcliki organiz^im poimamo kao minijaturni kosm os,shvatićete
da sc ciklus u njcgovoj prirodi odvija bržc.
Porcd vcć pom cnutih, trcba razm otriti јоб jcdnu gru pu uticaja.
To su gravitacionc silc drugih vclikih organizama na drugim
kosmičkim ravnima.
Izmcdu vclikih organizama na istoj ravni utvrduju sc konstantni
odnosi, prc ncgo Sto započnc slcdcća faza cvolucijc, pa ih, kao takvc,
nc m oram o razmatrati. M cdulim, rcvolucija Vclikih cntitcta na
drugim kosmičkim ravninia ima drugačiji tcmpo, nczavistan od
E ntitcta van svojc ravni. stoga sc oni povrcmcno svrstavaju u istu

44
 E V O L U C IJA V E L IK O G E N T IT E T A

liniju, pri čemu organizmi nižih ravni blokiraju silu centralnog

privlačcnja za onc koji se nalaze na spoljaSnjim, odnosno ravnima
bližim pcrifcriji, privlačeći svojom graviiacijom sve Čcstice svojc, i
viših ravni u masi vclikog organizma na spoljaSnjoj pulanji.
Ovo privrcmcno ukidanje ccntralnc privlačnosti rem eti ravno-
težu organizma na spoljaSnjoj ravni, omctajući dclovanjc centripc-
talnc protivtcžc na centrifugalnu silu, mcdutim, sklonost određcnih
tipova molekula d ase krcću ka unutra, ka privlačnom tclu, u izvcsnoj
mcri dclujc kao kompenzacija. Nadaljc,sva j c volja atom a-jezgra tog
organizma usmercna na održavanjc habitualnih uslova, koji su
postali zakon njegovc prirode. Habitualni uslovi, pom cnim o i to
uzgrcd, spadaju u faktore kojc čovek, kada ih otkrije, naziva
„prirodnim zakonim a”.
Isto lako i kosmičke sile tcžc održavanju ravnotežc, m cdusobno
sc kompcnzujući. Pa ipak, i porcd toga, u ncpravilnim vrcmenskim
intervalima, dolazi do stanja u kojima sc takva kompenzacija
pokazuje ncdovoljnom, i tako nastaju različiti stepeni ncpravilnosti
u krctanju Vclikog cntitcta, odaklc potiče i „pozitivno zlo”, greh i
bolest unutar njegovih sfcra.
Sam kosmos mora nastojati da uskladi sve svoje dclove na
počctku svakc evolutivnc fazc, a nepravilnosti koje nastaju pre nego
5to se to prilagodavanjc izvrži, i kojc treba ispraviti tokom evolucije,
koren su zla, u smislu u komc sc ta rcč popularno koristi.
„Kosmičko zlo” jc og ran ičcn je-o p o zicija i, kao takvo, osnovni
uslov manifcslacijc; lo jc ono 5to smo nazvali „ncgativnim zlom”.
Kosmičko zlo, „božansko zlo”, „božanska sm rt”, impliciino jc u
svakom velikom cntitetu, i prcdstavlja osnovu njegove m anifestacije
i evolucijc. Kad nc bi bilo ograničenja —k o n a č n o s ti-n e bi bilo ni
manifestacijc, a kad ne bi bilo smrti, iii odbacivanja prevazidcnog,
ne bi bilo ni naprctka.
Ovi clem cnti kosm ičkc opozicije uvek su prisutni u
m anifcstovanoj vasioni; medutim, vasionsko zlo, pod svojim
dvojakim aspektom greha, ili izopačcne sile, i bolesti, ili izopačcnog
oblika, nastaju usled nepravilnosti o rb ite, prouzrokovane
prolaskom mimo vclikih organizama na drugim kosmičkim ravnima.
U svom ckstrcm nom obliku uvek ih možemo uočiti na početku
evolucije, da bi se tokom evolucijc kompcnzovali, svc dok sc, na
kraju cvolucije, nc uspostavi savrSena ravnotcža čitavog kosmosa —
sintcza akcije i rcakcije koja odražava stabilnost.

45
 9 .

S'IVADANJE VASIONE

„ A z a m l j a bc5 c b cz ob li čj a i pust a, i bc5 c t am a nad b cz d a n o m . ”

С ) о s ada smo, kao šio stc vidcli, razmoirili dvc vrsic cvoluiivnih
fa za-k o sm ičk c faze, i, ukraiko izložcne, faze razviika vclikog
cm iieia. Proučili smo vcliki entitct, u odnosu na kosmos, koji
prcdstavlja njcgovo okružcnjc, i u odnosu na ncpomični ccntar, koji
predstavlja kompcnzaciju svih sila kosmosa, i koji jc njcgov Bog.
Sada ćcmo razm otriti živol vclikog cntitcia u odnosu na vasionu, za
koji jc o n sam Bog —onaj koji stvara, onaj koji uslovljava i onaj koju
održava.
Sctičcte sc da vcliki cntitct polazi iz nepomičnog ccntra, da bi
zauzco mcsto na odgovarajućcm krugu, gradcći svoj organizam pod
uticajcm ncgativne, i dcstruktivncfazc kosmosa. M oževam sc učiniti
čudnim dasc kreacija odvija pod uticajcm dcstruktivncsilckosm osa,
ili kakvc drugc organizacijc koja, narušavajući sinlczu sile
postignute evolucije, navodi tc silc da započnu novu fazu razvoja, da
bi ponovo uspostavilcsvoju ravnotcžu. A kada onc započnu tu fazu,
sa iskustvom svih prcthodnih fa/Jt implicitnim u svojoj prirodi,
započinju jc tamo gde sc prcthodna završila; „pcnju sc na njcna
ram cna”, i stoga cvolucija naprcdujc do visokog stcpcna složenosti,
ј с г ona sada prcdstavlja organizaciju organizma. Vi dcćclc da ovaj
principvlada u svim stvarima.velikim i malim, gorc i dolc; to jcjed an
od kosmičkih principa, i to malo poznat, ako nc i potpuno ncpoznat.
Nadalje, fazc razvoja krozkoje prolazi vcliki cntitct tokom svoga
organizovanja, unutrašnje su, pa daklc i subjcktivnc. One nisu
podstaknutc oscćajima spoljašnjih okolnosli, vcć primaju stimulus
iz oscćaja koja su ponikla iz unuiraSnjih uslova; a kao takvc,
analognc su fazama kroz koje prolazi Ijudska duša, od sm rti do
radanja. Kada se onc okončaju, vcliki cntitct jc dostigao najviši
stepcn organizacijc za koji jc sposoban, s obzirom na uslovc koji su
mu na raspolaganju, i to jc vrhunac njcgovog naprctka. Budući da je

46
 ST V A R A N JE VASION E

u poipunosii organizovan, svaki njcgov deo trpi uticajc i rcagujc na

prom cnc do kojih dolazi u bilo kom drugom delu. On je dakle,
potpuno svcstan, ј е г svcsi nijc ništa drugo do uvid anjc, a uvidanje
nijc ništa drugo do rcakcija na podsticaj. Kako jc stanjc njegove
prirodepostalo habitualno,onoviŠ cnc uslovljava svcsncstim ulanse.
Veliki entitet, dakle, poscduje svcst, ali ncma čega da budc svestan,
izuzcv samog sebc. Naglasimo i to da kosmos, poSio je entitetu u
potpunosti habitualan, čini podlogu njcgovoj svcsti, koja se d3
uporcdili sa ljudskom podsvešću instinktivnog nivoa.
On, daklc, putem scnzacijc sopstvcne prirode, stičc idcju o sebi,
i postajc svestan te idcje. Ovdc sc, znači, javlja novi oscćaj, i on se
zadržava na njcmu. To je samosvcst vclikog cntitcta. To je
stvaranjc —„I Bog stvori čoveka, po svojoj slici i prilici”. Vasiona je
idcja u umu velikog cntitcta. Ona nastajc kada veliki cntitet počnc
da razmišlja o scbi.
Uvidcvši sliku o sebi, kao cclini, svest vclikog cntitcta zatim
uvida prom enc u razmcrama sila u svojoj prirodi, uslovljcne
kosmičkim uticajima kojima jc bila izložena, stvarajući lako novc
idejc o scbi, a tc idcjc se pridružuju postojcćim, uslovljavajući ih
istorijski.
Ovo učcnje, kojc sc tiče subjcktivnih i objcktivnih aspckata
velikog cntitcta, ključ jc doktrinc pantcizma, koja jc, po opšte
prihvaćcnom mišljcnju, na pola puta do istine. Јс г , vcliki entitet
zadržava u sećanju kosmičkc okolnosti, iako s5m nc sadrži kosmos,
čiji jc deo. Nadaljc, m cntalna slika scbc, koju projcktujc Veliki
cntitct, odražava ga u njcgovoj cclosti, budući da prcdstavlja
proizvod usavršcncsvcsti, ali ona nijc cmanacija tog cntiteta, iako je
u potpunosti uslovljcna njcgovom prirodom i iskustvima, nemajući
drugog porckla, i podložna jcdino njcgovim uticajima, postojcći
isključivo u svesti entitcta koji je zamišlja, tako da na nju ne utiču
dircktno kosmička dcjstva, iz razloga što jc ona drugog rcda krcacijc
od vclikog cntitcta koji jc srodan svom Stvoritclju, i koji, tokom
vremcna, projcktujc idcju o scbi. Ona je, mcdutim, posrcdno
izložena uticaju kosmičkih faza, јс г one dclujc na vcliki cntitet, koji
jc osnova njenog postojanja. Upravo ta činjcnica štiti vasionu od
porcmcćaja i nc dopušta da u nju prodru uiicaji koji bi se isprcčili
izmcdu nje i onoga koji je stvara i odražava —njcnog Boga.
Njcn Bog jc, stoga, svcmoćan, što se njc tiče, iako je i sam
uslovljen stanjcm kosmosa.
Što se njc tičc, njcn Bog je bcskrajan, jcr je za nju On ,,sve što
postoji”. Ono što On nije, za nju nc postoji. M edutim, On sam je
ograničcn u odnosu na kosmos, koji je, što se njcga ličc, beskrajan,

47
 KOSM IČKA D O K TRIN A

budući da jc on za njcga ,,sve šlo posloji”, iako jc i sam ograničcn, u

odnosu na Ncispoljeno.
„Svemoćan" ovdc znači slobodan od uiicaja bilo kakvc silc; a
„bcskraj” označava ukupan zbir uiicaja na kojc jcdan organizam
možc reagovati. Vasiona jc, daklc,oblik misli koje projckiujc um, za
nju svemoćnog i bcskonačnog Boga.
Kao Sto smo vidcli, vcliki eniiict projckiujc idcju o scbi. Ovo
mcdutim, nijc počeiak objcktivizacijc u vasioni, iako smo se timc
najpre pozabavili, da bismo narcdnoštivo učinili razumljivijim, jcr
vcliki cntitct, projcktujući idcjc o scbi, zadobija supstancu istc
prirode kao i projckcija, u očckivanju organizacijc koju ćc sa sobom
doneti ta projekcija.
Sclićeie sc da jc vcliki cntitct okupljao oko scbc atom c sa svih
kosmičkih ravni, da bi obrazovao svojc tclo. I ovi atom i su cntiteti,
iako na nižcm stupnju razvoja od vclikogcntitcta, čijisu dco. Budući
dasu na niž.emstupnju razvoja, oni ranijcdostižu vrhunacsopstvcnc
složcnosti. Postajući svcstan scbc, atom začinjc idcju o sebi. Te idcjc
nisu atom i, već mnošivo jcdinica poznavanja rcaktivnih mogućnosli.
Stoga one nisu rasporcdcnc u konceniričnim pojasevima, ј е г u njima
ncma ničeg na šta bi mogla delovaii gravitacija. Oni su puki oblici
rcakcije.
Svcst vclikog eniitcia nc uvida individualnc rcakcijc svojih
atom a, k ao što ni svcstčovcka ne uvida individualncsvcsti ćclija koje
činc njcgovo tclo. Sloga, u nastojanju da stcknc sliku o scbi,on mora
uzcti u obzir rcakcije različilih tipova atom a u svojim odgovarajućim
agrcgatima, a da bi stckao sliku o atomima, on mora uzeti u obzir
idcje kojc ti atom i imaju o scbi. Vcliki cntitcl, daklc, mora da stvori
sliku o scbi u objcktivnoj tvari, a pri tom c jc ograničcn prirodom vcć
nastalih ideja, kojima sc služi. Iz loga proizilazi da atomi, stvarajući
sliku o sebi, vrSe prvobilni akt krcacijc.
Prvi akt krcacijc potičc iz lela Boga, i nijc niSta drugo do masa
ncorganizovanih jcdinica - „I beše tama nad bczdanom ”. Budući da
nisu imalc organizaciju, pa stoga ni odnosc mcdu sobom, ove
jcdinicc nisu mogle doslići objcktivnu svcsl, vcć jc idcja vclikog
entiteta, zasnovana na njcgovim kosmičkim iskustvima, projcktujući
se, organizovala tc jcdinicc, uspostavljajući njihove m cđusobne
odnosc, i tada su one poslale svesnc jcdnc drugih, lako da su počcle
da utiču jcdne na druge.
Vidimo da su izkosmičkih atom a ponikli atom i svake prvobitnc
pod-ravni manifesiacije, teda su takostvoreni atom i,dolazeći u vezu
svaki sa svojom vrstom, uslcd dclovanja vclikog cntitcta, razvili
pod-ravni.
Prvobitna pod-ravan svake ravni, dakle, ima dircktnu vczu sa

48
 ST V A R A N JE V A SIO N E

odgovarajućom ravni kosm iČkesupsiance,takoda jeizložcna uticaju

velikog entiteta koji na loj ravni postoji. Zbog toga se velikom
entitetu uvek, i u izvesnoj meri, suprotstavljaju atom i koji čine
njegovu materiju. Ovo je izuzetno značajan faktor.
Imamo daklc, najpre projckcijc atomskih ideja, a zatim i
projekciju slike veiikog entiteta o sebi, koja organizujc te atom e u
m inijaturni kosmos, koga u ovoj knjizi nazivamo vasionom, da bismo
ga razlokovali od onog nivoa postojanja* iz kojeg je ponikao njegov
otac i Stvoritelj.

Velikog kosmo&a -p r im . prcv.

49
 1 0 .

NASTANAK SVESTl

„1 duli DoŽiji diznšcsc nad vodom,

I reče Bog „Nckn bude svcilosi”, i bi sveilosl."

I z preihodnog poglavlja saznali sic kako su sc obrazovali aiom i, ili

jcdinicc manifcsiacijc vasionc, i kako su plime božanskc moći
prostrujale kroz njih, stvarajući istovcinu kopiju kosmosa u
m a lo m -p ri čcmu jc podudarnost potpuna, izuzcv б!о c iklusi
vasionc, budući da jc njcn prcčnik manji, imaju brži rilam (Im ajte na
umu da ritam nijc ništa drugo do niz ponavljanja).
Opisali smo dvc fazc cvolucije Logosa:

(a) Faza razvitaka matcrije u vasioni,

(b) Faza razvitka plimc i zraka.

Prva prcdstavlja sirovi matcrijal od koga je načinjcna vasiona,

druga je skclcl na koji se nadgraduje taj matcrijal.
Imamo, daklc, ogrom ne količinc atoma, izdifcrcnciranih samo
po ravnima i pod-ravnima. Scdam različitih tipova, i scdam pod-vrsta
svakog od lih lipova.
Sada ćcmo razmotriti trcću fazu u cvoluciji Logosa.
Na početku cvolucijc, Logos jc sam u onoj sferi koja ćc kasnije
postati njcgova vasiona. Svestan je samo scbc, јс г unutar tc sfcre ne
postoji nikakav objckt, koga bi on mogao biti svcstan.
Vidimo, daklc, da jc kod Logosa porcdak psiholoSke koncepcije
cvolucije svesti obrnut, jcr on najprc zadobija kosmičku svest, pa
svcst o scbi, i tck na kraju objcktivnu svest.
Logos postajc svestan da je iz njegovc svcsti projcktovan oblik
misli u njegovu auru. ,,Auru”,sto g aŠ to sc ujcdnom aspcktu, vasiona
može zamislili kao božanska aura.
Uvidanje objekta izaziva reakciju u svesti Logosa. Subjekat i
objekat se mcdusobno prilagođavaju, a ova prilagodavanja dovode

50
 N A STA N A K SV ESTI

(Jo odgovarajućc modifikacijc u rcflcktovanoj vasioni, koja postajc

sposobna za rcakciju na rclaciji subjckat-objckat. Tako je
ustanovljcn odnos, ili rccipročnost, izmcdu Logosa, ili vclikog
cntitcta, i slikc koju projekiuje logoidna svest*, a koja predstavlja
vasionu u zametku.
Nc trcba, mcdutim, misliti da jc logoidna svcst ograničcna na
uvidanjesvoje objektivizovanc vasionc. Fokusirana svcst Logosa, ili
svesna svcst, jcstc utoliko ograničcna, јс г fokusir ana, ili svcsna svcst,
možc proizaći samo iz uvidanja i rcakcijc na objcktc; ali logoidna
podsvest svcsna jc kosmosa, a podsvcst dclujc na svesl, kojoj
prcdstavlja osnovu i pozadinu; a kako kosmička plima opada i rastc
u svom ciklusu, tako ona svojim uticajima stumuliSc odgovarajuće
aspcktc logoidnc podsvcsti, a oscćaji, koji na taj način dopiru do
svcsti Logosa, postaju dco njcgovc aulo-projckcijc, koja prcdstavlja
vasionu, gde ih svcsna svcst Logosa primcćujc, tako da dolazi do
bcskrajnog niza reakcija i modifikacija rcakcija, najpre u vidu prostih
kretanja, koja sc, mcdutim, postcpcno umnožavaju u nczamislivu
složenost.
Sve ove modifikacijc dcluju na atomsku materiju vasione u
nastanku, i odrcduju prirodu i karaktcristikc njcnih kom poncnata.
Upravo te karaktcrizacije, u svoje vrcmc, otkriva čovck, nazivajući
ih prirodnim zakonima. Tako sc uslovljava priroda stvari, koja jc u
njima sazdana putcm rcakcijc Logosa na stanjc svog kosmičkog
okružcnja, a modifikacijc sc dcSavaju stalno i ncprckidno. O nc ne
traju samo u toku jedne fazc, vcć sc nastavljaju sve dok postoje
odgovarajuće atom skc pod-ravni. Tako se elcm entarna evolucija
nastavlja nczavisno od cvolucije života i oblika, kakva jc nama
poznata.
Prim etili ste, tokom ovog izlaganja, da svaka faza evolucije, bilo
kosmičke, bilo Jogoidnc, počinje uvodcnjem novog tipa akcije i
rcakcije i nove mogućnosti rcagovanja na utvrdcne reakcije. Svaki
novonastali faktor povcćava složcnosl manifcstacijc, a postizanjcm
krajnjc raznolikosti koju taj faktor možc pružiti vasioni, data faza
evolucije dostigla jc vrhunac razvijcnosti, i čitav proccs pauzira, dok
logoidna svcst ne uvidi Šta se dogodilo, i „vidi da jc to dobro”, i
apsorbujući ga u sebe, ne izazove novu rcakciju, koja se potom
projektuje u manifcslovanu vasionu. Stoga cvolucija nalikuje nizu
dvostrukih oglcdala, u kojima logoidna svcsl projcktujc sopstvenu
sliku, uviđa tako projcktovanu sliku i rcagujc na nju, a reakcija utiče
na projckciju, tako da se ciklus odvija u večnost.

—Logoidna svest—svcsi Logosa; izraz „logoidan” pojavljujesc i nadalje, u

pridcvskoj upolrcbi rcči „Logos”. (prini. prcv.)

51
 KOSM IČKA D O K TRIN A

Vidcćcic da jc Logos, iii subjckai, posiao svcslan objekia, koji

prcdsiavlja rcflcktovanu projckciju, ili kopiju subjcićta. Svcst
subjcktao spoljašnjcm objcktu mora sc rcprodukovati u objcklu kao
odgovarajuća rcflcksija svcsti; tako da jc i objckt podjcdnako svcstan
spoijaSnjcg objckla. M cdutim, budući da jc drugog rcda manifesta-
cije od subjckta, objckat nc može biti svcstan subjekta, vcć samo
sebc, i uticaja koje na njcga vrSi subjckat. O datlc potiče izreka
„Ncma čovcka koji jc vidco Boga”. Ncma jcdinicc m anifcstovanc
vasione koja, tokom manifcsiacijc, možc vidcti Boga. Njcgovo
postojanjc mora sc prihvatili, kao činjcnica koja sc nc dS provcrili.
Objcktivna svcst nijc ograničcna na ncku tačku m anifestovanc
vasione. Ona jc svesl, koja sc5iri oko onoga Sto bi sc moglo zamisliti
kao centralni prstcn, mciaforički govorcći; ili, da upotrcbim o
prcciznijc, ali i apstraktnijc tcrm inc, oni tipovi atom a koji najviSc
nalikuju atom im a kosmičkog ccntra, oni koji spadaju u najprostiju
vrstu, pa ih, daklc, složcnost u najmanjoj mcri ograničava, činc
osnovu ovc svcsti. Ali, ncka bude jasno da svcst nijc atom ska
rcakcija, vcć u potpunosti pripada onoj strani stvari, koju nazivamo
„silom” ili „životom". Ona jc modifikacija svcsli Logosa, a nc
projcklovanc atom ske svesti. Ona jc prva rcakcija u vasioni, koja se
odnosisam o na tu vasionu,i ncpoličc izLogosa, nilisc u njcga vraća.
Subjckat sc vraća u objckal.
Svcst sc možc dcfinisaii kao rcakcija plus mcmorija. Drugim
rcčima, do rcakcije dolazi u poscbnom tipu supstancc, a ta rcakcija
prouzrokujc sckundarnu rcakciju u drugom tipu, koja je sa prvim
povczana na isti način na koji su atomi vasionc povczani sa atom ima
kosmosa, ili kao Sto jc „oblik" vasione povezan sa logoidnom svešću.
Drugim rcčima, subjckat začinjc idcjc o scbi, kojc stupaju u
m cdusobnu rcakciju, a ta rcakcija, m ctaforički rečeno, ostavlja „trag
u svcmiru", oko koga krctanjc njcgovc rcakcije nastavlja da struji
kao čisto krctanjc, nczavisno od bilo kakvog stvarnog krctanja u
svcmiru. Taj protok čistog krctanja prcdstavlja mcmoriju —repro-
dukciju slikc neke akcijc u drugoj fazi manifcstacijc; a svcst jc
sazdana od m cmorijc, za razliku od uvidcnja kojc prcdstavlja oblik
rcakcijc izmcdu dvc ravni.
Tako vidimo da jc oblik ili skclct na komc je sagradcna vasiona
postao osnova trcćcg tipa m anifcstacijc-m anifcstacijc auto-
rcakcijc.

52
 11 .

CVOLUCIJA &Ћ Ш

N c o p h o d n o jc d a sie k n c ie jcdnu sliku o značcnju „svesti”, pa ćemo

se zato još neko vrcmc zadržati na tom pojmu.
Setićctc se da smo u onom dclu knjigc u kome smo razm atrali
prirodu vclikog entitcta, objasnili da jc svcst nastala zahvaljujući
potpuno rccipročnim rcakcijama svih aspckata, faktora i sposobnos-
ti za rcakciju, koji su sc razvili tokom kosmičkc cvolucije. Svest jc
intcgracija reakcija, lako dasvaka promcna, u bilo kom dclu sistema,
izaziva odgovarajuće promenc, odnosno prilagodavanjc celine.
Ovdeglavnu ulogu igra princip kom pcnzacijc,a pom cnuto svcopžto
prilagodavanje možcmo sm airati osnovom kosmičkc ličnosti.
U svojim najranijim fazama, ono tvori sintczu latcntnih
rcaktivnih sposobnosti cntitcta. U sušlini, ovdc nijc rcč o mchanici,
već o skupini odnosa, koja je, daklc, potpuno apstraktna; mcđutim,
sa razvojcm spoljašnjih objckata koji dcluju na entitct, kompenza-
tivno prilagodavanje izlažcsc novim ulicajima, i tako dolazi do novih
kompcnzativnih rcakcija.
Mi, dakle, razlikujcmo dva nivoa svesti:

(a) Osnovnu svest, inherentne konstitucije.

(b) Kompcnzacijc, izazvane uticajima okoline.

Veliki cnlitet, znači, najprc razvija osnovnu prirodu, zatim

projektuje sopstvcnu sliku, i postajc svcstan te slike, a njcgova svest
o toj slici u svojim mnogostrukim aspektima, tvori drugi aspekt
svesti. Ovc dvc faze odgovaraju onim aspckiima Ijudskog bića,
poznatim kao individualnost i Iičnost.-
Individualnost, bilo Velikog cntitcta, bilo m ikrokosmosa, koji*

* - Ovi lerm ini korisie se kao ckvivalcnte „vificm biću" i „nižcm Biću" u
ezoteričnoj literaturi.

53
 KOSMIČKA D O KTRINA

sc zovc čovck, prcdsiavlja niz organizovanih rcakcija kojc su

uspostavile ravnotežu u prcthodnim fazama cvolucije. Te faze su
proSle.i niStaod njih nijeostalo,izuzevsposobnosti reagovanja, koje
je entitct stckao.
Individualnost je, dakle, skup stereotipnih rcaktivnih sposo-
bnosti.
Ličnost je skup sposobnosti reagovanja, koje postaju mogućc
uvodenjcm novog faktora u cvoluciju.
„Individualnost" i „ličnost" odnose se, znači, na stadijumc
razvoja, i imaju istorijski značaj. O nc se odnosc na „vrcme", a nc na
„oblik”. O no Sto jc danas deo ličnosti, sutra će biti dco
individualnosti.
Prva ličnost vclikog cnliteta nastaje kao posledica njcgovc
reakcije na kosmičke fazc. Kada sc ustanovi rccipročna akcija svih
njegovih aspekata, on postaje svcstan „sebe”. Svcst koja se na ovaj
način razvija i sđma je cgzistencija, objcktivna za um koji jc zamiSlja.
Čim jesvest fokusira kaooblikm isli,ona jcstvorcnai postoji zasebe,
tako da postaje objektsvesti. U ovom obliku m isli,začinjese ista ona
m eduigrasila, kojajc u kosm osudovcladostvaranja velikogcntitcta.
I proccs sc nastavlja.
Kako se kosmos rcprodukuje u m inijaturi, u mnoštvu entiteta,
u kojima se sada odvija njcgova evolucija, tako i oblik misli, koji
projcktujc vcliki entitct, i sam stvara cntitct. M cdulim, oni svoju
evoluciju započinju u tački do koje jc dospco vcliki cntitct, kada ih
jc projektovao. Jcr, baš kao što veliki cntilct ima u sebi latcntnc svc
fazc kosmosa, lako i njcgovi cntitcti imaju u scbi latentnc svc
sposobnosti velikog entiteta.
U projcktovanom obliku misli vclikog cntitcia, koji nazivamo
vasionom, mi, daklc, vidimo:

1. Atom c, koji projektuju atom e kosmosa, privučcnc u orbitu

onog pulujućcg atoma, koji ćc postali vcliki cntitet.

2. Linije sila i struja, koje predstavljaju projcktovanu svcst

vclikog entitcta.

3. Koordinacija, koju ustanovljuju atom ske silc drugog tipa

medu silama prvog tipa, obrazujc strujc čistog krctanja u svemiru,
kojc su analognc prvobitnom kretanju, iz koga je nastao prsten
Kosmos. Tako evolucija ide svojim tokom, da bi sc, u višcm luku,
vratila na stvari sa kojih se otisnula na put.
Strujanje Čistog kretanja, kojese mora jasno razlučiti od kretanja
objekata kroz svemir, Čini osnovu svesti u projcktovanoj vasioni.

54
 E V O L U C IJA SV ESTI

Kao 5io je vcć rcčcno, akcije i reakcije nc usianovljuju svest.

Osnovu svcsti čini rcakcija plus mcmorija; a strujanječistog kretanja
u svcmiru predstavlja osnovu mcmorije, jcr ona opstaju, budući da
su bczsadržajna, pa ih nišia nc možc omctati.
Imamo, daklc, akciju i rcakciju manifestovanih dogadaja; i
trajnost rcflcksijc tc rcakcijc u stanju kojc jc, u odnosu na ravan na
kojoj jc do njc došlo, ncmanifcstovano. Ž ato se kaže ,,Iz haosa sc
rada krcacija”. Nemanifcstovano sc organizovalo. Postoji ncSto što
ranijc nije postojalo. Dcsilo se stvaranje. Ovc rcakcijc brzo utiču
jedna na drugu, i tako postaju mcdusobno organizovane, a ta jc
rcciproćna rcakcija osnova ličnosti. Tako jc prva svest koja nastajc
u vasioni veliki i ncsaglcdivi sveobuhvatni duh.
P utanjc reakcijc, kojc su nastale u ovom svcobuhvatnom duhu,
akcijom na atomskim ravnima, tvore ncvidljive „kolotcčinc”, koje
privlače u scbe atom c koji prelazc prcko njihovog traga, i oni
nastavljaju da sc krcću tom putanjom , sve dok privlačnost ili silc
drugih dcjstava nc nadjačaju njcn uticaj.
Pokušajtc da zamislitc kako krctanjc atoma stvara kolotcčinu u
„sili”, u koju upadaju drugi atomi, i ncko vrcme slcde njenu krivu, a
zatim je napušiaju da bi sledili impulse sopstvene prirodc, a na
njihovo mcsto dolazc slcdcći atomi. Zam isliie sada, ovaj proces
posm atran sa stanovišta atom skc ravni; vidcli biste bezbroj atoma
zabavljenih svojim tangcncijalnim poigravanjcm, a s’ vrcmcna na
vrcme zapazili bistc kako jcdan od njih iznenada mcnja način
kretanja, ncko vrcmc se krećc na drugačiji način, kao da ga je zarobio
uticaj neke ncvidljivc sile, a zatim sc otkida, i vraća prethodnom
načinu krctanja. Ako potom ponovo osm otrite kolotcčinu,
zapazićete da je dublje usečcna, lako da će se i sledcći atom duže
zadržati u njoj, a kako pri krctanju putanjom kolotečinc svaki atom
još i treperi u svojoj tangcncijali, on jc u izvesnoj meri modifikuje, a
to jeslučaj sa svim atom ima koje ta kolotcčina zarobljava i prisiljava
da se kreću njcnom putanjom . Ovo jc prva i najprostija faza duha i
tcla. Tragovi stvoreni primarnim kretanjem atom a, privlače druge
atom e i proizvodc sckundarna kretanja, i na taj način rastu. Atomi
koji su obrazovali ovc tragovc, analogni su putujućim atom ima
kosmosa.

55
 12.

NASTANAK (UMA) DUllA

C )ac la ćcnio sc pozabaviii nastankom duha, i stoga jc ncophodno

jasno razumcvanjc nckih osnovnih pojmova.
Vcć vam jc rcčcno da krctanjc svakog objckta ostavlja za sobom
trag u svcmiru. Objckat sc zaustavlja, ali krctanjc, nczavisno od
njcga, nastavlja da postoji kao čisto krclanjc.
Upravo je iz čistog k rc ta n ja -a p stra k tn o g k rc ta n ja -n a s ta o
kosmos. Vrcmcnom sc u njcmu stvaraju čvorovi suprotstavljcnih
sila, koji prcdslavljaju prvobitnc atomc. Krctanjc tih atom a čini
osnovu manifcstacijc.
M anifcslacija jc, kao što znatc, vczana za krctanjc objekata, dok
su „život”, ,,duh”, „Bog” apstraktni, i zasnovani na čistom kretanju.
U ovom učenju, došli snto do lačkc u kojoj rcflcksijc kosmičkih
atom a, okupljenih oko vclikog cntilcia, obrazuju prvobitnu
matcriju, koja sc organizujc i urcdujc u m inijaturni kosmos,
rcflcksijom mikrokosmičkc rcprodukcijc makrokosmosa u vclikom
entitctu.
Setićctc sc da sc u cvoluciji kosmosa najjcdnostavniji tipovi
atom a razmcStaju po ravnima, Sto nijc slučaj sa složcnijim atom ima
koji, poscdujući vcću masu, odgovarajućom silom rcaguju na
ccntrifugalnc silc kosmosa, i umcsto da sc zadrže na scdmoj ravni,
uspostavljajući sintczu sila, oni nastavljaju svoju putanju ka
pcrifcriji,svcdokscncodbiju o prstcn G raničnik, koji ih vraća nazad
u ncpomični ccntar.
Tako i u vasioni, atomi koji odgovaraju svakoj od ravni,
ostavljaju za sobom tragovc u svcmiru, ali sc, po§to nc postoji
trajnost akcijc, mcdusobno poniStavaju. Njihovi tragovi obrazuju
clcm cntam u sušlinu svake ravni. M cđutim, atomi čija jc struktura
suvi§csložcna da bi sc mogli smcstiti na ncku od ravni, dospcvaju do
poslednje ravni, odaklc sc vraćaju, ali nc u ncpomični ccntar, vcć u
ccntralnu tačku, iz kojc „izvire” Ncispoljcno i postaje ispoljcno.

56
 NA STANA K (UM A) DUHA

Drugim rcčima, ovi momi pron:ila/c svoju najbli/u sličnosl, u onoj

fa/.i ra/vitka u kojoj scosivaruju aspckli logoidnc svcsii.
Sciićcic sc da jc vcć rcćcno kako krcianjc objckaia osiavlja /а
sobom trag čisiog krctanja u Ncispoljcnom (a im ajic na umu da jc
kosniičko stanjc ncispoljcno sa stanovi^ta vasionc); logoidnc slikc
stoga nioraju da prcdu i/ kosmičkog u manifcstovano stanjc,
prola/cći pri tom c к г о / fazu koja jc islovctna sian ju postojanja
iragova kojc u svcmiru oslavlja krclanjc objckata. Daklc, budući da
su isic prirodc, onc mogu uiicaii na tc tragovc.
Tragovi u svcmiru uvck imaju oblik zalvorcnc figurc, kao i
tani!cnciialncputanjcatonia,a ispoljavanjc ra/ličitih logoidnih idcja
utičc na alom skc pulanjc, kojc, u minijaturi, rcprodukuju logoidnc
fa/c. Sloga m ožctc/am isliii mno,<ivo pulujućihatom a kojiscvraćaju
u ccntar stvaranja, prcplavljcni uticajima logoidnih idcja.
Logoidnc idcjc, dakako, tvorc skclct vasionc, i lako stvaraju
ogrom nu kopiju vclikog cntitcia, koji jc sam kopija Kosmosa;
mcdutim, unuiar vasionc, kopijc Logosa su, iz pom cnulih razloga,
putanjc, odnosno iragovi putujućih alom a u svcmiru, a nc snmi
atomi.
Tako, na scdmoj vasionskoj ravni, okupljcnc oko ccntra
stvaranja, nala/im o bc/brojnc cntitctc dvojakc prirodc:

(a) Pulujući alom koji jc, proSav^i к г о / svc ravni, iskusio svc
njihovcrcakcijc, takoda m o /cd a rcagujcnasvakiod lih načina,kada
jc podvrgnui podsticaju koji proi/vodi, odnosno i/aziva ta rcakcija.

(b) Porcd ovogalom skog lcla, imamo i puianju u svcmiru koju

ono opisujcsvojim poigravanjcm. Svi alom i poscduju putanju,ali, u
slučaju putujućcg atoma koji scv ratio u počctnu tačku slvaranja, u
njoj jc ulisnula logoidna slika, i po lomc sc on razlikujc od
„bc/ivotnih” alom a, kako ih sada m o/cm o na/vati.

Putujuči atom i do$li su u zonu uticaja logoidnc samosvcsti, Sto

jc prouzrokovalo rcakciju njihovih pulanja na laj uticaj, sim patctič-
kom indukcijom vibracijc, lako da su oni postali m inijaturnc
rcflcksijc Logosa. pa iako su sami proizvcli tck pukc tangcncijalnc
putanjc sa jcdnosiavnim riimom ponavljanja sopstvcnog kružnog
krctanja, sada su im logoidnc vibracijc usadilc isti ritam u komc
vibrira Logos.
S ctitcsc sada da jc rilam nastao ponavljanjcm kružnog krctanja,
a da vibracija nijc nista drugo do prcnoScnjc ritma jcdnc ravni na
supstancu drugc. Stoga putujući atom i, primiv^i uiicaj logoidnog
ritm a, počinju i sami vibrirali u njcmu.

57
 KOSM IĆKA DO K TRIN A

I/. loga proi/.!a/i da pulujući alonii vasionc poscduju isic

sposobnosli rcagovanja kojc poslojc u prirodi Logosa. Drugim
rcčima, Logos, ili vcliki cnliici, lokoni svojc kosmičkc cvolucijc
dosli/c i/vcsnc lipovc rcagovanja, koji su saikani u slo/cnim
riimovim a, a li slo/cni riimovi saikani su u vclikim „akordim a”.
„A kordi” prcdsiavljaju niz ritmova unuiar riimova. Upravo se
slo/.cni riiniovi i uiiskuju u puiujućc aiom c vasionc, nazačctku fa/e
njihovog posiojanja u kojoj sc Ncispoljcno prcivara u ispoljcno,
tako da su oni, zahvaljujući svojoj prirodi, u mogučnosii da dodu u
dodirsa onim .<lo jc /а njihovnivo cg/isicncijcrcla iivno ncispoljcno.
Da ponovinio, konkrcino krcianjc aioma stvara apsiraktno,
čisio krctanjc. Čisio krcianjc jc karaktcrisiika kosmosa, istoga spada
u isti lip posiojanja kao i vcliki cntitci ili Logos. 1/ loga slcdi dasvaki
atom u vasioni, svojini krcianjcm stvara sopsivcnu kopiju, koja
spada u isii lip poslojanja kao i kosmička ivar, pa jc daklc njcna
priroda isiovcina prirodi Logosa u svojoj vasioni, i zbog toga
poscdujc sposohnosi rccipročnc rcakcijc sa njima. Aiomi koji su
smcistcni na ravnima nc dolazc u dircklan kontakt sa logoidnim
duhom , u njcgovoj rcali/aciji idcja; putujući alomi sc, mcdulim, nisu
smcstili na nckoj ravni, lako da nisu ograničcni njcnim o b lic im a -
nisu stabilizovani —i zato sc vraćaju u primiiivno stanjc, nakon 5to
su dosligli visok sicpcn razvijcnosti, a silc tog primitivog stanja nc
mogu na njih uticaii onako kako utiču na alom c sopslvcnc ravni.
To znači, da su pulujući aiom i izbcgli zakonc manifcstovanc
vasionc, koji ograničavaju oblikc (јс г i sama vasio na jc oblik misli),
i zato su izlo7.cni isiim onim zakonima koji uslovljavaju prirodu
Logosa, tako da jc u njih utisnut isti pcčat kao i onaj koji kosmos
uliskujc na Logos —„I stvori Bog čovcka, po obličju svojcm u”.
Primivisi lakav pcčat.ovi atom i nastavljaju d ao k o scbcokupljaju
drugc aiom c, ј с г njihov irag u svcmiru viSc nc vris i tangcncijalno,
braunovsko krclanjc, poJlo jc u njcga usadcno riimičko, kružno
krcianjc, i kao lakav, usianovljujc vrllog, a vrtlog privlači druge
aiom c u sfcru svoga krclanja, i prisiljava ih da sc okrcću oko njcga.
Tako nastajc slcdcćc sianjc: alom , rcflcksija kosmičkog atoma,
koji jc suviSc slo/.cn da bi sc mogao usialili na jcdno ravni
manifcslacijc, vraća sc u ccntar,stvarajući struju čisiog krctanja, koja
pripada kosmičkom lipu manifcstacijc. U kosmičkom aspcktu tog
atom a utisnuta jc logoidna slika, uskladcna sa logoidnim rilmom, u
opisanom proccsu, a njcgov apstraklni aspekl prouzrokujc u
konkrctnom aspcktu kru/.ni riiam krctanja odgovarajućcg lipa, za
razliku od tangcncijalnog krcianja aiom a na ravninia, i konkrem i
aspckl odražava laj kružni riiam, stvarajući vrtlog, koji ka scbi
privlači okolnc atomc.

58
 NA STANA K (UM A) DUHA

Dospcli smo, daklc, do kosmičkc vihracijc čisiog krcianja, koja

putujučcm atom u namcćc odrcdcni tip krctanja, zhog čcga on
privlači i zsidržava u svojoj orhili drugc atom c, sa ravni na kojoj sc
čilav proccs odvija.
Ova tri aspckta su:

1. Iskra kosmičkog, ili hofcanski nadahnutogduha, koja jcn ajp rc

opisana kao trag u svcmiru koji za sohom osiavlja aloni.

2. Alom , koji jc začctak nosioca, odnosno lcla, a poznat vam jc

pod im cnom atoma-klicc.

3. Atomi scdmc ravni, kojcatom ska klica privlači u svoju orbitu,

i koji posiaju lclo njcgovc scdm c ravni.

59
 13.
CVOUJCIJA BOŽAN SKIII ISKD I

Г Зо s ada smo opisali razvoj trojakc jcdinicc cvolucijc, a vidcćctc

da broj tri opci prcdsiavlja broj manifcstacija —tri prstcna u
kosmosu, tri aspckla vasionc, i tri faklora u jcdinici svcsti.
Sa stanoviSta atomskih klica, i onih atom a scdrnc ravni koji jc
okru/.uju, jcdinicc svcsti su nczavisnc.
Atom-klica i njcgovom otačobra/.uju slalni sistcm sila i rcakcija
kojisc m cdusobno kompcn/.uju. U svojim mcdusobnim rcakcijama,
oni su uspostavili slanjc ravnotc/.c, tako da su postali jedinica.
Jcdinica jc skup intcraklivnih sila, kojc su posliglc ravnotcžu i
stabilizovalcsc, odnosno ustalilc.
Takav ustaljcni skup intcraklivnihsila, kojcsu posliglcodrcdcni
rilam kompcnzacijc, jcdnoglasno ćc rcagovali na spoljaSnji uiicaj, a
budući da jc ncmogućc dclovaii na bilo koji dco lakvog
kom pcnzaiivnog sisicma, a da sc lo dcjstvo nc proširi i na cclinu,
prou/.rokujući njcnu rcakciju, možcmo rcći da takav skup
funkcionišc kao jcdinica.
SluČaj jc, mcduiini, drugaCiji kada sc radi o tragovima, odnosno
puianjam a u svemiru, kojc su priniilc logoidni pcčai, i nadaljc ih
možcmo nazivaii božiinskim slikam a-rcflcksijam a —iskrama ko-
smičkc vairc, ili jcdnoslavno „božanskim iskrama”.
Izdvajamo jcdnu božansku iskru,da bi proučili njcnu prirodu.
Postojc tri skupinc kojima jc ona izložcna:
1. Iskusiva koja joj prcnosi aiom-klica.
2. Uiicaji drugih božanskih iskri.
3. Ona jc u odnosu sa Logosom. Svcsna jc Logosa, i Logos jc
svcslan njc.
Ovi sc uiicaji slalno mcnjaju u ritmovima različilih lalasnih
dužinn.abožanska iskra naslojida ih, uz pom očkom pcnzalivnihsila
uskladi. Logoidni ulicaji nicnjaju sc sa ogromnim kosmičkim

60
 E V O L U C IJA BOŽAN SKIH ISKRI

plimama, mcduiim, uiicaji atom a-klica ncuporcdivo su brži, tako da

božanske iskrc rcaguju nczavisno jcdna od drugc.
Kosmičkc fazc kojc reflcktujc logoidni duh, obrazuju prvevcJike
stabilizacionc uticajc, a sukobljcnc iskrc sc uskladuju sa plimama
pozitivnih i negalivnih talasa. Postcpcno sc uspostavljaju odnosi
mcdu njima, silc sc prilagodavaju i kom pcnzuju, i sve sc božanske
iskrcdovode u uzajamnu vczu, u „uzimanju i davanju” rcakcija. Kada
sc to dcsi, cvolucija ulazi u zcnit.
Sa apstraktnog aspckta, onc prcdstavljaju savrScnu kopiju
Logosa u tom stadijum u svojc cvolucijc; sa „form alnc” strane stvari,
onc prcdstavljaju gcomctrijski oblik, sačinjcn od atom a grupisanih
oko nuklcusa atoma-klicc, oblik koji uslovljavaju linijcsila, kao 5to
je kristal gcomctrijski oblik sastavljcn od Česiica m atcrijc
rasporcdcn po linijama sila. Kao 5to sc kosmos sastoji iz tri prstena,
koji se okrcću jcdan oko drugog, lako jc i simbol Logosa sfcra; a kako
je broj prvobitne manifcstacije tri, simbol prvc planete je trostrana
figura —trostrana piramida unutar sfcrc . Vcć ste shvatili da je
razvijcn prvi planctarni oblik. Sa kosmičkc lačkc glcdišta, veliki
cntilct jc došao u poziciju u kojoj stvara svoj satclit.
V clikientitctjcsvcstansvogsatelita. Njcgovasvcstga uslovljava,
isatclit jcsvcstan vclikogcntitcta. M cdutim, iako vclikicntilct utiče
na kolektivnu svcst satclita, pa daklc postoji i njihova uzajamna
rcakcija, satclit nc uvida vcliki cntitci na nivou kolcktivncsvcsti, vcć
na nivou mnošlva individualnih svesti, a njihova kolcktivna svest tek
uvida da su onc svesnc, što je ncšto sasvim drugo.
Satclit, daklc, poscdujc kolcktivnu svcst, koja je samosvcsna,
budući da uvida stanjc sopslvcnog postojanja kao satclita; kao i
bezbrojne individualnc svcsti koje uvidaju stanje u grupi atoma
okupljcni oko njihovog atoma-klicc, ali nc i onih koji su okupljenih
okodrugih atom a-klica,a kojisu takodc,svaki zascbc,svesnivelikog
cntitcta.
Svest vclikogcntitcta o satclitu, nalikujc vidu ljudskogoka, dok
svest satclita o vclikom cntitetu nalikujc vidu paukovog oka —be-
zbrojne facetc kojc г с П кш ји mnoStvo slika, koje tr eba da se
fokusiraju u mozgu —pri čcmu jc mozak ono što ovdc nazivamo
„grupnom svcšću”.
Kada sc svc božanske iskre savršcno prilagode jcdna drugoj, i
kada savršcna rccipročnost rcakcija prožmc u potpunosti njihove
masc, nastajc kolcktivna svcst, sposobna za fokusiranje slika faceta.
Tada sc javlja i rccipročna svcst izmcdu satclita i vclikog cntiteta,
pošto su oni postali ravnopravni.
Oblik satclita odrcdcn jc idcjom koju o scbi ima vcliki entitet,
nezavisno od konstruktivnih svcsti njcgovih sastavnih jedinica.

61
 KOSM IČKA DO K TRIN A

Budući da su bo/anskc iskrc, dosiigavSi nivo rccipročnosii rcakcija,

sicklc kolckiivno fokusiranu svcsi, la svcsi dclujc kao jcdinica i
sposobna jc /а objcklivno uvidanjc, a jcdini objcka t na njcnoj ravni,
i unular njcnc sfcrc, jc vcliki cm ilct.
S’ obzirom da uvida svcst svog salclita, vcliki cntitct jc svcstan i
onog njcnogsadr/aja, koji prcdstavlja ukupan zbir iskuslava koja jc
satclil pro^ao u svom razvoju, a kojcsm o prcihodno opisali.
PoSto jc Logos posiao cvolucija satclita, u njcgovu svcsi uvcdcn
jc nov fakior, koga osiali sadržaji trcba da asimiluju. S’ drugcsiranc,
kako jc saic lii stabilizovan, poprim anjcm pravilnog riima, m onoto-
nija siimulansa prouzrokujc povlačcnjc pažnjc vclikog cntitcia, koji
sc sada prcpuSta isključivo asimilacijom novog fakiora u svojoj
svcsii. Budući da isam, na taj način.osiajc bczspoljaSnjcg siimulusa,
saiclit lonc u podsvcsi, lako da njcgovc rcakcijc postaju sicrcoiipnc.
Vcliki cniilci sc, daklc, prcpuMa subjcklivnoj svcsti, aktivno sc
bavcći asimilaciji novog faktora, da bi ponovo uspostavio sintczu
sopstvcnc svcsti. Tokom ovog proccsa, svc njcgovc silc su okrcnuie
ka unulra. On niSla nc zrači. On viSc nc održava u svcsti svoju
vasionu. Vasiona opstajc samo zahvaljujući samosvcsti, sicčcnoj u
prcthodnom pcriodu, dok jc vcliki cntilct zabavljcn asimilovanjcm
novc idcjc.
Vasiona jc prcpuMcna sama scbi, i stoga niii naprcduje, niti sc
mcnja, vcćstalno ponavljadostignuli rilam, koji postajcstcrcoiipan,
tako da sc ravnotcža sila, usposiavljcna kada sc vcliki cntitci
povukao u scbc, uobličujc.
Kada jc vcliki cntitci u poipunosli pojmio i asimilovao novu
idcju (u ovom slučaju radi sc o idcji o irosirukoj jc d in ic i-p u tu ju ć c g
atom sa svcSću na jcdnoj i omotačkim lclom na drugoj sirani). On sc
budi izsvojc imrospckcijc, da bi sc prcpustio kontcmplaciji vasionc,
organizovanc po tom modclu.
Jcdinicc svcsii, nasialc u satclilu, odjcdnom poslaju svcsnc
novogsiim ulansa. UvidcvSi idcju oakciji i rcakcijiduha i pripojcnog
tcla, kojim duh upravlja, onc nasiavljaju da sc razvijnju po toj
arhctipskoj idcji.
Tako sc javlja nova skupina sila, koja naruSava ravnotcžu,
ustanovljcna u grupnom duhu salclita, tako da sc jcdinicc kojc ga
činc raspršuju i počinju da pratc putnnjc Iuiajućih atom a, a isti jc
slučaj i sa božanskim iskrama svcsii i tclom scdmc ravni.
Oblik arhclipskog saiclita, koji jc posiao stcrcotipan lokom
introspcktivnc fazc Logosa, nasiavlja da postoji kaoarhctip. Mo/.ctc
ga zamisliti kako kruži oko Logosa, na scdmoj ravni.
Pošto su, na svom puiu ka pcrifcriji, stiglc do šcstc ravni,
božanskc iskrc, svojim rotirajućim krclanjcm, prikupljaju oko scbc

62
 E V O L U C IJA BOŽAN SKIH ISKRI

nova tcla m atcrijc sa Scstc ravni, i proccs sc nastavlja istovctnim

tokom:
(a) Ponovna sintcza iskre,

(b) U stanovljcnje kompcnzativnih rcakcija, koje tvorc grupnu

svcst,

(c) R ccipročnc rcakcijc grupnc svcsti i logoidnc svcsti,

(d) Logos sc povlači u scbc, da bi asimilovao novu idcju,

(c) R cakcijcsatclita, stalnim ponavljanjcm, postaju stcrcotipnc.

M cdutim , jcdna razlika ipak posloji. Kada sc odvijala cvoiucija

prvogsatclita, u vasioni nijc postojaio niSta izuzcv Logosa, satclita i
atom skc ravni. Tokom evolucije drugog satclita, prvi proiazi kroz
sledcću fazu razvoja, a Logos zna za mogućnost utiskivanja svog lika
u atom im a, i razmiSljajući o njima na takav način, ostvarujc te
mogućnosti.
Atom i scdmc, kao i svih drugih ravni, ncprcstano sc kreću
gorc-dolc, poput plimc, pod uticajcm pozitivne fazc Logosa, koja ih
privlači ka ccntru, i ncgativnc fazc, koja ih odbija ka pcrifcriji. Kako
jc pažnja svcsti aioma usmcrcna ka Logosu, kada on prolazi kroz
svoju pozilivnu fazu (a sctitc sc da mcsto u vasioni, kojc prcdstavlja
projcktovani oblik misli, u stvari znači stanje), oni primaju im print
idcjc koju Logos ima o njinia, tako da počinju da vibriraju u istoj
ritmičkoj mclodiji kao i prvi atomi u vrcmc kada je Logos postao
svcstan sadržaja njihove svcsti, ili, drugim rcčima, na svršctku svojc
cvolucije.
Novi atom i, daklc, započinju tamo gdc su njihovi prcthodnicj
stali. A rhctipskc sile prvog satclita brzo ih razvrstavaju u istu
formaciju kao i njihovc prcthodnikc, čiji razvitak oni za kratko
rckapituliraju. Na njima jc sada jo5 samo da ustanovc sintczu
rcakcijc, koja prcdstavlja kolcktivnu svcst, da bi postali svcsni
Logosa, pa sc ponavlja isti proccs kao u prcthodnom slučaju.
DovrSivši svoju cvoluciju na drugom satclitu, ka što jc opisano,
prvi roj atom a ponovo sc otiskujc na put, da bi sprovco treću
cvoluciju, na pctoj ravni.
Drugi гој, u prvom satclitu, za to vrcmc preuzima p utanju ka
gcstoj ravni, na kojoj ga zarobljava i organizuje vcćpostojcćaskupina
arhctipskih sila, kojc jc za sobom ostavio prvi roj. Kada Logos Šalje
trcći roj atom a u nascljavanjc prvog satclita, on te atom c zamišlja sa

63
 KOSM IČKA D O KTRINA

dvc Jjuskc om oiača, tako da oni sada iniaju sposobnost da oko scbc
okupljaju m atcriju sa dvc ravni.
Tako sc proccs nasiavlja, svc dok prvi roj putujućih atoma,
okružcnih om otačcm maicrijc sa svakc ravni na kojoj su sc njihovc
cvolucijc odvijalc, nc stvori satclil na prvoj ravni. Svi prcthodni
satcliti nascljcni su množlvom bo/nnskih iskri, od kojih jc svaka
okružcna om olačcm, ili nizom om otača, u zavisnosti od sicpcna
dostignutc cvolucijc.
M cdutim, kako prvi јго božanskih iskri, uz pomoć si la
inhcrcnm ih usvojoj prirodi,slvara svojcoblikc, tako Logos postajc
svcsian tc činjenicc, i svakom slcdcćcm roju usadujc dostignuća
prvog roja, u obliku arhclipskih ideja u njihovoj svcsti. Drugim
rcčima, svaki postignuti riiam prcnosi sc, kao vibracija, narcdnim
rojcvima.
E io šta sc podrazumcva pod Involucijom. Evolucija prcdstavlja
ispoljavanjc u matcriji ravni na kojoj sc odvija.
Iz naprcd izložcnog mo/.cmo /nključiti da vrcmcnom i svi atomi
Šcstc ravni prolazc krozovaj proccs.
Kao Sto jc simbol satclita na scdmoj ravni bila sfcra sa
trostranom ucrtanom fig u ro m -p iram id o m sa trougaonim strana-
ma, na šcstoj ravni lo ćc biti čctvoroslrana fig u ra -k o c k a , i tako
rcdom, niz ravni.
Pcla ravan ima figuru sa pct faccta. Čctvrta, sa Scst. Trcća ima
scdm ostranu figuru, druga, osm ostraničnu, a prva, dcvctostraničnu.
Prim ctićcic da ovi brojcvi daju zbir dcsct, a da jc dcvct broj
stranica kojcčinc facctc figurcsim bola prvc ravni. Tri pom nožcn sa
tri jc savršcn broj prvc ravni.
Dcscl jc, za пбиа vasionu, broj sila u manifcstacij i, ali jc dcvct
broj kosmičkih sila iz kojc jc ponikla vasiona, kada sc ta sila
manifcstovala na prvoj ravni.

64
 14 .

LVOLUCIJA PIjANtJI’ADNOG 6IČA *

U prcihodnom poglavlju pralili smo cvoluciju božanskih iskri, od

trcnulka kada su sc onc kojc pripadaju istom tipu udružile i
obrazovalc grupnu svcst. Opisali smo i fazc razviika ovih grupa, na
svakoj plancti, od ravni do ravni, pri čcmu su sc, oko konccntričnih
slojc a atoma koji sc okrcču oko ccntralnog nuklcusa prvobilnog
putujućcg atoma, sakupljali omotači atoma sa svakc ravni, tako da
konačno, na prvoj ravni naslajc scdam omotača oko ccntralnog
nuklcusa božanskih iskri.
Odnos i/.mcdu aloma-klicc, putujcčcg atonia i scdam omotača
jcsložcn i moramo ga podrobnijc razmotriti, prc ncgo što nastavimo
daljc.
Putujući atom jc projckcija kosmosa, a nc Logosa. On jc, dakle,
istovrcmcno i primitivniji i srodniji prvobitnom izvorištu poslojanja,
ncgo što jc to slučaj sa projckcijom Logosa.
Logos projcktujc gcncralni skclct sila i faza kojc uslovljavaju
vasionu kao cciinu.
Kosmički atomi, koji su došli pod uiicaj Logosa, projcktuju
bezbroj jcdinica kojc logoidna idcja sjcdinjujc. Kosmički atomi su,
u sušlini, mlada braća Logosa - kosmičkc jcdinicc nisu samcdostigle
stcpen razvijcnosti na komc jc Logos, ali pripadaju istom tipu. Iz tog
razloga je svaki atom logoidnc vasionc, potcncijalno božanstvo.
Sctitc sc sada da jc kretanjc osnova svih vrsla. Suprotstavljcna
apstraktna krctanja vczujc silu i činc jcsiaiičnom, fiksnom. Upravo
izovih vczanih sila nastajc „oblik”. Oblik nije ništa drugo do sila koja
ncm aslobodu krctanja.
Niz potpuno kompcnzativnih promena ustanovljuje ciklus
akcijc i rcakcijc.
Čim sc uspostavi lakav ciklus, on višc nc možc mcnjati način

U o r i gi n a ln o m , pr iv at n om St a m p a n om izdanj u, p l a n c i a m o biće naz iva sc

p l a n ct a r n im d u h o m : ovd c j c, pr cci z n ost i r adi, n a p m vlj cna p r o m cn a naz iva.

65
 KOSM IČKA D O K TRIN A

krctanja, lako da jc sila vczana, nc u ncpokrcinoj tački, vcć u

rotirajućcm prstcnu. Tačka jc jcdinica. Prstcn je organizam.
Kada se, bilo jcdinica, bilo prsicn, ustanovi, ona, odnosno on se
možc krctati kao cclina, a u lakvom krctanju objckla prisutna su dva
faktora —objckat koji sc krcćc i njcgovo kretanjc.
Krctanjc jc, nczavisno od objckta, istc prirode kao i krctanjc iz
koga jc objckt nastao.
U slučaju nckoordinisanog krctanja, kao šio jc langcncijalno
krclanjc atoma prc njihovc koordinacijc, nc postoji pcrmanentnost
ritma, tako da ono nc može obrazovati oblikc. Mcdutim, Čim sc
ustanovi kompcnzativna koordinacija, nastaju oblici apstraktnog
krctanja.
Ovaj princip ima Siroku primcnu, i ovdc ga razradujcmo, da
bismo sc njimc mogli služiti u budućnosti; i kada budcmo pominjali
apstraktnc arhctipc ovoga ili onoga, vi ćctc znati da sc radi o kopiji
ritma koji sc u vidu vibracije prcnosi na drugu ravan. Ovo jc od
ključnog značaja za prirodu mcmorije.
Prc ncgo 5to nastavimo sa razmatranjcm dalje evolucije
božanskih iskri,osvrnimosenacvoIucijuarhctipa planeta ilisatelita,
čiji smo nastanak prcthodno opisali.
Kao Sto smo vcć rckli, sjedinjavanjc božanskih iskri u grupnu
svest dovclo jc do organizovanja njihovih atoma u odgovarajuće
gcomctrijske oblikc. Nakon rasprSivanja atoma, arhetipski oblifc
nastavlja da postoji, u skladu sa gore pomenutim zakonom.
Ovaj oblik jc minijaturna kopija Logosa u onom aspcktu u kom
se on prcdstavlja svojoj vasioni: kao sistcm sila.
Sistem sila organizuje atomc ravni na kojoj dcluje u svoj skelet,
i tako poprima odrcdcni oblik. Znači da, porcd rojcva božanskih
iskri, postoji i planetarno bićc, sferičnog tcla, sagradeno na skeletu
sila,iduboko prožeto lipom aktivnosti i organizacijekarakteristične
za roj božanskih iskri, kojcsu sc u toj sfcri nalazilc u jcdnoj fazi svoje
evolucije, ili boljc rcći, karaktcrističneza ono 5to su lc božanske iskre
bile u to vrcmc.
Kada slcdeći roj dode u ovu fazu, njcgova cvolucija mora da se
odvija uodnosu na planctarno biće, kojcjcG ospodar tesfcre,budući
da u njoj predstavlja vladajući uticaj. Ovaj roj božanskih iskri, dakle,
nailazi na gotovo stanjc, kojc su njcgovi prcthodnici morali sami da
razviju, i počinje sopstvenu evoluciju tamo gdc su oni stali.
Posedujući omotač matcrije sa le ravni, iskre ćc nastaviti da
prikupljaju oko scbc materiju sledcće ravni. Sctićcte se da je to
moguće jer, dok su u kosmosu ravni rasporcdenc u svcmiru, budući
da su zasnovanc na krctanju, u vasioni, atomi različite ravni nisu

66
 E V O L U C IJA P L A N E T A R N O G BIĆA

rasprosiranjcni usvcmiru, vcćsu, po5loprcdsiavljaju proizvodcslikc

koja posioji u svcsti, i/difcrcncirani po tipovima.
Jasno jc, daklc, da božiinskc iskrc nc moraju da mcnjaju mcsto
u svcmiru da bi sakupilc oko scbc atomc drugog tipa (ј сг su atomi
svih tipova svuda oko njih), vcć jc dovoljno da promcnc način
krclanja, da bi poprimilc onaj lip krctanja u koji sc mogu uključiii
atomi drugih ravni. Kad god dodc do koordinacijc krelanja koje
statična jcdinica prctvara u rotirajući prstcn cikličnog ritma, dc5ava
sc ta promcna, ciklični ritam uvck sakuplja oko scbc atomc sa ravni
ispod svojc, jcr jc njcgovo krcianjc približno njihovom.
Čim sc, na primcr, prvobitni atom počnc krctati tangcncijalnom
putanjom, on postajc tangcncijalni atom. Mcduiim, ako zamislimo
dascorganizacija prvobitnihatoma krcćctangcncijalnom putanjom,
onda ona tvori tangcncijalni molckul, i po5to jc, kao takva, vcća od
tangcncijalnih atoma, ona prcdstavlja ccntar privlačnosti, i gradi
omotač od atoma kojc na taj način privlači. Eto kako nastaju
omotači.
Vralimo sc sada cvoluciji planctarnog bića: ono, u počctku,
poscdujc samo organizovani sistcm atoma sa ravni na kojoj je
poniklo, a kada u njcgovu sfcru dospc novi roj božanskih iskri, onc
ćc sc naći na plancti scdme ravni, sa tclima scdmc ravni. Mcdutim,
lokom cvolucijc na toj plancti, ona ćc scbi sagradili omotač Seste
ravni, a svoju svcst o njima koordinisaćc u grupnoj svcsti, koju, kada
sc ponovo otisnu na put, ostavljaju za sobom, kao arhctipski oblik u
svcsti planctarnog bića. Taj arhctipski oblik, po linijama svojih sila,
prikuplja i zadržava atomc šcstc ravni, tvorcći drugo tclo
planctarnog bića.
Ovaj proccs ponavlja sc sa svakom fazom cvolucijc, svc dok
planctarna bića nc zadobiju ukupan zbir svojih tcla, i tako stcknu
mogućnost da sprovcdu roj kroz pun krugcvolucijc. Mcdutim, po3to
su planctarna bića duboko prožcta onim lipom aktivnosti, koji za
sobom ostavljaju božanskc iskrc u cvoluciji, svako od njih
prcdstavlja različitu razvojnu fazu. Ona su, stoga, različitih
karaktcra, tako da cvolucijc kojc sc na njima odvijaju imaju
odgovarajuća dominantna obclcžja.
Na primcr, na plancii scdmc ravni, karaklcristika tc ravni
dominiraćc u svim na njoj razvijcnim oblicima. Primarni ritam
scdmc ravni bićc osnovni takt, koga ćc svi narcdni ritmovi samo
umnožavati.
Primctićctc da roj svoju cvoluciju na odrcdcnoj plancti
započinjc sa onolikim brojcm tcla koliko ih ta plancta ima, da bi
tokom cvolucijc sagradio joS jcdno tclo, obdarujući planctu
dodatnim lclom, i to trajc svc dok nc dostignc maksimum od scdam

67
 KOSM IČKA DO K TRIN A

tcla, kada nastupa dcvolucija, u kojoj planctc i iskrc odbacuju tcla.

O tomc ćc biti rcči kasnijc.
Vidcćctc da jc i rcd cvolucijc u vasioni, suproian rcdu cvolucije
u ko sm os ujc rsc va sio na odražava uoglcdalu svcsti vclikogcntitcta.
Apstraktno krctanjc obrazujc oblikc u kosmosu, a oblici obrazuju
apstraktno krctanjc u vasioni, i lako sc nadovczujc na kosmos, o
čcmu ćcmo govoriti na drugom mcstu.
U vasioni jc, daklc, ncophodan uslov za cvoluciju do kosmičkog
nivoa, poscdovanjc oblika. Cilj vasionc jc da uzdignc svaki atom do
kosmičkc razinc, tcda mu omogući dasc pridruži kosmičkom atomu
iz kog jc ponikao, da bi, na laj način, i sam kosmički atom postao
vcliki cntitet. Tako cvoluiraju atomskc ravni u kosmosu.
Ovo jc tajna Ijudskog božansiva. Čovck jc, prc svcga, vczan, ne
za Boga svojc vasione, koji ga uslovljava, vcć za svoga stvoritclja, koji
prcdstavlja odgovarajući atom u kosmosu, i koji stvara, ali ncma
sposobnosti uslovljavanja, jcr jc i sam uslovljcn vclikim cniitctom,
Čiji jc dco. Mcdutim, kada rcflckiovani atom vasionc razvijc aspekt
koji odgovara prirodi njcgovog stvoritclja, tako da sc možcsjcdiniti
sa njim, kosmički atom prima u scbc svc uslovc vasione koju
projcktujc vcliki cntitct, čiji jc dco. Kako vcliki cntitct uslovljava
vasionu, tako kosmički alom postajc njcgova kopija; a, budući da jc
na taj način polpuno uslovijcn njimc, vcliki cntitct ga vi5c nc
uslovljnvn, vcć ga jc uslovio, pa jc uslovljavanjc proSlost, i on u
sadašnjosii viSc nijc uslovljcn vclikim cntitctom, dostigavSi stanjc u
komc sam scbc uslovljava, i postav3i nczavisan. Oslobodcn
kosmičkih ravni, i nc vi$c u službi vclikogcnlitcta,on sc uzdižc iznad
statusasvojc ravni, i postajc putujući atom, tczajcdno sa božanskom
iskrom rcflcktovanc vasionc, koja mu jc pridružcna, polazi na
putovanjc po kosmičkim zracima, tako da na kraju i sam posiaje
vcliki cntitct, i stvara sopstvcnu vasionu.
To jc cilj cvolucijc svakog rcflcklovanog atoma u vasioni —da
stvori božansku iskru, da okonča cvoluciju od Ijudskog do
božanskog, tc da sc sjcdini sa svojim kosmičkim stvoriieljcm, pri
čcmu kosmički alom dobija mogućnost da sc kroz faze putujećcg
atoma razvijc u vcliki cntitci.
Takav jc tok cvolucijc koju mi razmatramo u ovoj knjizi. Ovi
poslcdnji dctalji nikada do sada nisu obclodanjeni. Ljudska misao
nikada do sada nijc prcšla granice Logosa, koji jc uslovljava, ali vi
sada znatc da, iako jc Logos stvoritclj vasione, svaki atom tcvasione
nastao jc iz poscbnog kosmičkog atoma, koji nastoji da, posrcdstvom
svog rcflcktovanog života, poprimi stanjc u komc može nastaviti
sopstvcnu cvoluciju.

68
 E V O L U C IJA P L A N E T A R N O G BIĆA

Z ato možcmo rcći da ćc ljudi, hrancći se sa Drvcta života, biti

kao Bogovi.
Ovo znanjc nalazi sc na izlaznoj putanji cvolucijc, da duSe nc bi
palc u iskuScnjc da sc vratc natrag, i osujctc svoj istinski cilj, mada
onima koji su prcšli nadir, ono sada možc biti cbznanjcno.

69
 EVOLUCIJA GOSPODADA PIAMENOVA, OBLIKA I DUliA

C ) a t l a možcmo podrobnijc ra/motriii cvoluciju božtinskc iskrc.

Na počclku valja naglasiii da sc prvi roj božanskih iskri razlikujc
od svojih naslednika po mnogo čcmu.
Prc svcga, prvi roj jc sačinjcn od puiujućih atoma vasionc.
Drugo, božanskc iskrc prvog roja nc trpc drugih uticaja do
uticaja samog Logosa, jcr, pošto još uvck nisu nastali satcliti, one
nisu izložcnc ulicajima planciarnog bića. Zbog toga onc u scbi imaju
utisnuiu božansku sliku, u svoj svojoj čistoti, nczamućcnu drugim
uticajima.
U dcjstvima kojim jc izložcn prvi roj, odsutnc su bilo kakve
suprotstavljcnc silc, zbog čcga sc njcgovc iskrc priklanjaju
božanskom idcalu sa mnogo manjc napora i cncrgijc, ncgo 5to ćc to
biti slučaj sa njihovim naslcdnicima. U njihovom ustrojstvu
prcvladuju ulicaji kosmosa. Svaki narcdni roj, mcdutim, vrSi svoju
cvoluciju u vcć razvijcnoj vasioni, tako da kosmički ulicaji imaju
moćnog takmaca u uticajima vasionc.
Јоб jcdan faktor, po komc sc cvolucija prvog гој а r azlikuje od
evolucijc svih budućih rojcva, jc to što - iskrc prvog г ој а sakupljaju
matcrijal za gradcnjc tcla iz ncizdifcrcnciranih atoma na ravni na
kojoj sc nalazc. Tc atomc onc prcnosc na slcdcću planctu na kojoj
cvoluiraju, i tako rcdom, po svim ravnima. Na ovaj način, na svakoj
planeti na kojoj sc razvijaju iskrc prvog roja, ustanovljuju se
sposobnosii rcakcijc karaktcrističnc za ravni kojcse u vasioni nalazc
iznad njcnc.
Krećući sc po ravnima, božanskc iskre prvog roja ostavljaju za
sobom nizarhctipa, kojc po njihovom odlasku, metodom koju ćcmo
opisati, nastavljaju da rukovodccvolucijom njihovih naslcdnika. To
su „Gospodari*1, „Prinčcvi”, ili „Rcgcnti", za kojc stc svakako vcć
čuli.
Evolucija narcdnog гоја razlikujc sc od cvolucijc a rhctipskih
iskri. Poimajući idcju cvolulivnih dostignuća arhctipskih iskri,

70
 E V O L U C IJA G O SPO D A RA PLA M EN O V A , OBLIKA I D U H A

Logos jc usadujc u božanskim Iskrama drugog roja, puicm vcć

opisanc vibracije, lako da onc svoju cvoluciju nastavljaju sa
urodcnim sposobnosiima rcagovanja, kojc su njihovi prcihodnici
vrcdnosivori!i,oformiv5i akiivnoSću svojih atomskihsastojakasfcru
satclita, čijc silc nastavljaju da dcluju na drugi ј.ог
Iskrc drugog гоја takodc sakupljaju oniotače matcri jc sa datc
ravni, svojim vrtlozima, lokom cvolucijc. Mcdutim, ovdc postoji бјо
jcdna razlika: onc nc moraju da gradc grupnu svcst, već samo treba
da prilagodc svojc pojcdinačnc svcsti vcć postojcćoj grupnoj svesti.
Onc moraju da se uskladc sa sferom u kojoj sc nalazc, Sto porcd
sopstvcnih, uključujc i uticajc prcthodnog гоја, a nc samo da
postignu unutraSnjc jcdinstvo.
Dosiigavši takav sklad, onc nc ostaju u sfcri satclita, kao što jc
to bio slučaj sa njihovim prcthodnicama iz prvog roja. Logos jc
opazio novo stanjc i povukao sc u scbc da bi sc prcpustio
subjcklivnoj meditaciji, tako da sc njcgov uticaj ukida, pa iskrc
privlači masa planctc sa narcdnc ravni, i, oslobodcnc ccntripctalnc
silc planctc na kojoj sc nalazc, onc nastavljaju putovanjc.
Na novoj plancti, onc prolazc krozslcdcću fazu cvolucijc, na isti
način kao i njihovc prcthodnicc, i rckapituliraju ponašanjc prvog
гој а, svc do trcnutka kada sc sprcmaju da prcdu na planctu pctc
ravni.
Ovdc dolazi do promcne. Prcšavši na drugu planctu svojc
cvo!ucijc,drugi јго ncprclaziodmah i na trcću,vcćjc (po§iosc Logos
ponovo povukao u subjcktivno stanjc) sada izlo?.cn dvcma
skupinama planctarnih uticaja, odnosno ulicajima prvc i rrcćc
planctc (pri čcmu jc prvi roj za planctu isprcd njcga). Njcgovc iskrc
su daklc rastrzanc u dva pravca, a ti suprotstavljcni ulicaji imaju
dovoljnu snagu da prcvazidu privlačnost koja postoji izmcdu
individualnih aloma i njihovih omolača. Alomski omotači sc tada
raspadaju na koniadc, i vraćaju u svojc prvobitno stanjc atoma
odgovarajućih ravni, ali, kako su oslobodcni uticaja božanskih iskri,
oni smcsta potpadaju pod dcjstvo sila sfcrc na kojoj sc cvolucija
odvija, i ostajc u njoj.
Tako ćc na šcstoj ravni, planctarno bićc, porcd atoma šcstc ravni
duž linija svojih sila imati i atomc scdme ravni, koji prosipaju
božanske iskrc. Naglasimo da jc planctarno bićc, u sušiini, uticaj koji
uslovljava sav život na svojoj sferi.
Lišcnc svojih atoma, božanskc iskrc su svcdcnc na počctno
stanjc atoma scdmc ravni, pripojcnog božanskoj iskri, i kao takvc
onc ponovo ulaze u sferu manifcstovanja ncispoljcnog, koji, u
vasioni, odgovara Ncpomičnom ccntru kosmosa, i tu još jcdnom
primaju pcčat logoidnc slikc, kao i evolutivnih dostignuća

71
 KOSM IČKA DO K TRIN A

arhciipskih i s k r i - p r i čcmu su ovc uvck za ravan isprcd njihovc

cvolucijc.
Iskrc drugog roja započinju novu fazu sa inhcrcntnim
sposobnostima rcagovanja suscdnc ravni. Krcćući sc po ravnima,
onc daklc, sakupljaju oko scbc njihovu matcriju, oblikujući je u
konccntričncomotačc, kao Stosmo vcćopisali,svcdok ncstignu do
pctc ravni. Uz uliaij planctc pctc ravni, iskrc gradc omotač njcnc
matcrijc, i ponavljaju proccs asimilacijc grupnc svcsii, odbacuju
omotačc i vraćaju sc u ccntar.
Sada shvatatc da izmcdu rojcva postojc fundamcntalnc razlikc.
Prvi roj zaokupljen jc isključivo magnctskom akcijom i rcakcijom, i
vibracijama, a njcgovc iskrc nazivaju sc u tchničkom rcčniku
okultizma „Gospodari plamcnova”. Drugi roj zaokupljcn jc
gradcnjcm oblika planclarnih bića, a njcgovc iskrc nazivaju se
„Gospodari oblika”.
Pozabavimo sc sada trcćim rojcm. On izlazi iz ccntra, u vidu
aioma scdmc ravni sa ulisnuiim Iogoidnim likom, ali na viScm
stupnju cvolucijc od svojih prcthodnika, jcr jc i Lt)gos cvoluirao,
zajcdnosa njima. Božanskciskrc trcćcg roja ulazc u planctarnusferu
scdmc ravni, i lu zapazamo očiglcdnu razliku izmcdu njihove i
cvolucijc njihovih prclhodnika, jcr onc nc sakupljaju matcriju sfcrc
za oblikovanjc lcla, vcć korisie samo matcriju koja jc pod uticajcm
planctarnogbića tcsfcrc,a kako jc ta matcrija vcć navikla da rcagujc
na božanskc iskrc, njomc jc lakšc manipulisali ncgo matcrijom iz
svcmira. Z ato ova cvolucija ima brži lok. Mcdutim, budući da
božanskc iskrc nc mogu prcći na slcdcću planctu, sve dok sc na njoj
još uvck nalazi prcthodni roj,oncsu prinudcncdasczadržcnasvojoj
plancli јоб ncko vrcmc po§lo su iscrpilc njcnc mogu ćnosti
rcagovanja. Encrgijc, kojih ima u izobilju, budući da im jccvoluiivni
kanal zalvorcn, siupaju u uzajamna dcjsiva. Ovo jc prva pojava
„slobodncvoljc” u kosmosu,aaktivnosti kojciznjcproizlazci uvodc
faktor individualizovanc rcakcijc u atomima, nazivaju sc „cpigene-
za”. Ovo jc prvi put da su scatom i izdifcrcncirali mcdu sobom, izato
ovom roju pripisujcmo imc „Gospodari duha”, zbog toga $lo jc
individualno iskustvo osnova ličnosti.
Vidimo da sc na ovom mcstu uvodi novi princip cvolucijc —
zastoj naprctka u jcdnom pravcu omogućujc sili da sc pozabavi
prvobitnim tipom, da bi ga uzdigla ili sublimirala u drugi aspckal.
Ukoliko bi, mcdutim, takav zasloj prcdugo potrajao, doSlo bi do
vraćanjana primilivniji tipcvolucijc,5losc uovoj fazi ncmožcdcsiii,
ј с г jc sintcza sila na ravnima savržcna. Proccs raz vijanja novog
aspckta zaustavljcnc silc naziva sc „sublimacija”.
Proccs vraćanja na prostiji tip cvolucijc naziva sc „dcgradacija”,

72
 E V O L U C IJA G O SPO DARA PLA M EN O V A , OBLIKA I DU HA

koja jc uvck po g ub nu jc r vladajućcsilcprimitivnijcgsianja nc mogu

konirolisaii i obu/davaii sposobnosii rcakcijc sicčcnc na naprcdni-
jcm nivou razviika, pa bi prouzrokovalc pojavu ckslrcmnog
individualiznia, raskidajući sinlczu sila ravni na kojoj sc nalazc.
Vcć vam jc, svakako, jasno da sc ovdc radi o isioj vrsii proccsa u
komc sc pulujući alomi oslobadaju, da bi cvoluirali na viSi sicpen
postojanja. Mcdutim, putujući atom završava krug prc nego što
prodc kroz lakvo iskustvo, i možcmo ga nazvaii „dctetom kosmosa”,
ili vasionc, kada jc o njoj rcč, rodcnim na vrcmc; dok jc rcgrcsivni,
ili dcgradirani atom rodcn prc vrcmcna, kao aborlus. Ukoliko i živi,
on živi kao monstrum. Ova pojava jc izvor izvcsnih lipova dcmona.
Srcćoni, ravnotcžc u fazi cvolueijc koju razmatramo savr3cno su
uskladcnc, budući da jc uticaj Logosa jcdini uticaj u vasioni. Sloga u
prvobitnim rojcvima nc možc doći do ovc rclrogrcsijc. U cpigcnczi
u prclaznom stanju nalazimo porcklo zla u vasioni.
Gospodari plamcnova, daklc, ostavljaju za sobom galvanskc silc
svih vrsia. Gospodari oblika ostavljaju za sobom lalog aioma kojc
galvanskc silc oblikuju u vclikc sfcričnc omotačc. Tako na svakoj
ravni vlada skupina galvanskih sila, kojc sc razvijaju u planclarno
bićc i omotačc matcrijc sa drugih ravni, kojc ono drži na okupu u
vidu tcla, iz kog nasiajc plancta, kakva jc poznata astrologiji.
Naglasimo, mcdulim, da svaka plancta, iako poscdujc malcriju sa
svih kosmičkih ravni, ima planeiarno bićc oblikovano silama
sopstvcnc ravni.
Tako jc planctarno bićc pctc ravni—apstraktni duh. Planctarno
bičc Zcmljc jc njcn clcrični dvojnik.
Pratili smo cvoluciju tri primarna roja, na izlaznom luku, i vidcli
da svaki od njih uvodi novi faklor, koji prcnosi sa ravni na ravan.
Prvi roj - Gospodari planicnova - nc vraća sc u ccnlralnu tačku
manifcstacijc svc dok nc opiSc pun krug, spuStajući sc niz ravni, i
vraćajući sc nazad isiim putcm, okončavajući svoju cvoluciju.
Drugi roj —Gospodari oblika —vraća sc u ccntralnu lačku
manifcstacijc kada rckapitulira svoju cvoluciju i ovlada dodatnom
ravni. Drugim rcčinia, u prvom izlasku, njcgovc iskrc naprcduju do
drugc planctc i vraćaju se nazad. U drugom izlasku —do ircće
planctc, i nazad, i tako rcdom, uvck sc krcćući stopama prvog гоја,
sa čijom sc cvolucijoni sinhronizuju, budući da Logos odmah
asimilujc novi faktor koji jc posiigao prvi јго, a da bi to učinio,
povlači sc u scbc, odnosno u suhjcklivno stanjc.
Za to vrcmc, kao Sto jc vcć rcčcno, vasiona jc prcpuSlcna samoj
scbi. Prvi roj sc ustaljujc na plancti, da bi svojc rcakcijc učinio
stcrcotipnim, a uticaj tako organizovanc planctc u inačc ncorgani-

73
 KOSM IČKA DO K TRIN A

zovanoj vasioni, rastura omotačcdrugog roja na prcthodnoj plancti,

Saljući ga nazad, u ccntralnu lačku manifcstacijc.
Na isti način sc sinhronizujc i cvolucija trcčcg roja, jcr njcgovc
iskrc moraju da sačckaju da drugi јго napusti planc lu da bi moglc da
prcdu na nju. Evolucija prvog roja jc najsporija, jcr on stvara i
sprovodi novc i originalne ulicajc. Drugi roj provodi puno vrcmcna
u stalnoj rckapitulaciji proccsa, kao i sakupljanju rasturcnc matcrije
u gorc opisanom proccsu, tako da jc u potpunosti sinhronizovan sa
cvolucijom prvog roja. Mcdutim.za trcći roj najvcćidco posla jevcć
obavljcn, i sloga on mora da čcka duŽc ncgo što lo zahtcva vrcmc
potrcbno za rckapitulaciju. Zbog toga on radi na sopstvenoj
claboraciji.
Elaboracija znači difcrcncijaciju, a difcrcncijacija znači ličnost.

74
 16.
1
1ГПСЛЈ G O SP O D A D A PIAMENOVA, 0 5 LI KA I DUHA

I - ^ o 3 lo smo razmotrili cvoluciju Gospodara plamcnova svc do

sedmc planctc koju slvaraju na prvoj ravni, sada ćcmo sc pozabaviti
njihovim povratkom u ccnlar.
Vidcli smo da su Gospodari plamcnova obrazovali onc sistcmc
magnctnih sila, kojc činc skclct plancta, i kojc ćc vrcmcnom postati
planctarna bića. Na povrainom putovanju iskrc sc krcću planctama
prcko kojih su izlazilc na pcrifcriju. Ovdc, mcdutim, postoji slcdcća
razlika: umcsto da gradc svojc oblikc u matcriji date ravni, onc
nailazc na vcć izgradcn oblik, nascljcn slcdcćim rojcm božanskih
iskri kojc cvoluiraju na toj ravni, odnosno plancli.
Tako su na Scsloj plancti dvc skupinc života - drugi roj, na
izlaznom luku, i prvi roj, na povratnom luku.
Ulazcći u vcć postojcćigrupni duh, prvi roj ima objcktivnusvcst.
Drugi roj, zaokupljcn gradcnjcm grupnog duha, ima samo
subjcktivnu svcst. Zato njcgovc iskrc nisu svcsncsvojih prcthodnika
iz prvog roja, koji dclc planctu sa njima, iako, budući da su izložcnc
njihovom ulicaju, njihovi omotači matcrijc sa tc ravni poprimaju
vibracijc atoma-klica prvog roja. Ovo jc fcnomcn utiskivanja
cikličnog ritma prcnoScnjcm vibracijc,sa kojim smo sc vcć upoznali.
Kada do toga dodc, i drugi roj budc u stanju da vibrira u ritmu
prvog roja, on postajc svcstan njcgovog prisustva, nc putcm
ncposrcdne pcrccpcijc, vcć opažanjcm promcna u spoljaSnjem
omotaču, nastalim uslcd njcgovih uticaja. Ovo sc, mcdutim, dogada
tck na svršctku datog pcrioda cvolucijc, u trcnutku kada oba гој а
napuStaju planctu -drugi da bi рг сЗа о nascdmu,a prv i.da bisevratio
na pciu.
Porcd uticaja kojima dclujc na iskrc drugog roja, sa kojima
provodi ncko vrcmc na istoj plancti, prvi јго ima d a sprovcdc i
sopstvcnu evoluciju. Na izlaznom putovanju, njcgovc iskrc su
sakupilc omotače malcrijc sa svakc ravni, kojc nisu odbacile, vcć ih
nosc sa sobom. Na povrainom putovanju, ovi omotači obrazuju

75
 KOSM IČKA DO K TRIN A

sposobnosli rcakcijc, svaki na svojoj ravni. Sposobni i za rcakciju,

oni ivorc nosiocc, odnosno icla manifcsiacijc i „organc” pcrccpcijc.
Na laj način, iskra koju okružuju poscdujc mogućnost akcijc i
rcakcijc na matcriju svakc ravni na kojoj sc nadc, i, bcz obzira na to
što sc njcna cvolucija odvija unutar sfcrc privlačnosti planctc tc
ravni, ona proSirujc sopsivcnu aklivnost i ncSlo izvan sfcrc uticaja
planctc. Ovaj faktor i njcgovznačaj razmoirićcmona drugom mcstu.
Na povratnom pulovanju, iskrc prvog roja dcluju na omotače
iskri narcdnih rojcva, kojc susrcću na svakoj plancti. Na šcstoj
plancli, onc nailazc na iskrc drugog roja. Kada prclazi na pctu
planctu, trcći roj sc zapućujc na Sestu, i lako daljc, zbog čcga sc oni
mimoilazc. Stoga jc trcći roj poscban, jcr nikada nc srećc Gospodara
plamcnova: on sc nikada nc susrcćc sa viSim stupnjcm cvolucijc od
sopslvcnog, tako da njcgov vladajući uticaj ostajc uticaj logoidnc
slikc, kao i produkta sopslvcnc „cpigcnczc”. Eto zbog čcga ,,duh”
ima tako puno slobodc, u porcdcnju sa „oblikom” ili „silom”.
Vidcćctcda Gospodari plamcnova usvakom roju koji susrctnu,
dcluju na različit omotač, u ztivisnosti od planctc na kojoj sc susrct
odvija. Zbog toga postojc razlikc u organizaciji tcla na različitim
„životnim lalasima”. Ovo jc činjcnica u bliskoj vczi sa praktičnom
magijom, jcr u operacijama kojc sc tiču prirodnih sila glavnu ulogu
igra ono telo na kojcsu Gospodari plamcnova, u svojc vrcmc, izvršili
uticaj.
Usvojojcvoluciji na nckoj plancti,Gospodarioblika takodcvrSc
sličnc uticajc na roj sa kojim dclc tu planctu. Mcdutim, budući da jc
njihovo dcjstvo u najbližcm srodslvu sa matcrijom planclc, ovi se
uticaji poscbno odnosc na omotačc iskri log niladcg roja sa kojim
ulaze u intcrakciju.
Kada, nicdutini, Gospodari duha prcdu nadir, i zaputc sc u
povratnom putovanju prcko plancla, uslovi cvolucijcsu kompliko-
vani, jcr su njihovc božanskc iskrc razvilc ogromnu slobodu
individualnog dclovanja, tokom stalnih pcrioda „cpigenezc”.
Svojom rcaktivnom raznolikošću, onc uvodc faklor raznolikosti u
rojcvjma sa kojima sc susrcću.
Pratili smo krctanjc Gospodara plamcnova, oblika i duha
zaključno sa prvom ravni. Sada ćcmo sc pozabaviti njihovim
povralkom ka pcrifcriji.
Sctićctcsc da Gospodari plamcnova završavaju pun ciklus prc
ncgo Sto sc vratc u sfcru božanskog ulicaja, iz kojc su potckli.
Gospodari oblika cvoluirali su putcm postcpcno udaljcnijih
putovanja. Na prvom su naprcdovali do Scstc ravni, da bi sc vratili u
sfcru božanskog uticaja. Na drugom su, prcko dvc plancte,
naprcdovali do pctc ravni, i tako rcdom, svc dok na Scstom putovanju

76
 U T IC A JI G O SPO DARA PL A M EN O V A , OBLIKA I D U H A

nisu sligli do prvc ravni. Iz loga proizilazi da, na svom poslcdnjcm

izlaznom pulovanju, oni vcć imaju inhcrcnlncsposobnosii rcagova-
nja svih ravni, i u tom smislu, nc niogu daljc naprcdovati. Ostajc im,
mcduiim, da naučc lekcijc povratnog putovanja, o čcmu čemo
govoriti na drugom mcsiu.
Evolucija Gospodara duha nalikujc cvoluciji Gospodara
plamcnova, utoliko što i sama prcdstavlja ncprckidno putovanjc, ali
u svakoj pauzi, dok iskrc čckaju da naslavc sa progresom, onc
postojcćcm komplcksu rcagovanja pridružuju novostvorcnc
faktorc.
Primcličctcda sc na plancti, od trcnutka kada sc prvi ј ог zaputi
na povralno pulovanjc, uvck odvijaju dvc istovrcmcne raznorodnc
cvo!ucijc,pričcmu slarija (ili naprcdnija) bitn ou ličc nao naj aspckat
mladc cvolucijc, koji odgovara njcnoj prirodi. Ovo jc prototip
proccsa poznatog kao inicijacija.
Ovim sc dctaljima nc možcnio pozabaviti, dok nc razmotrimo i
drugcaspcktc našcg prcdmcta. Z atim čcm osa nanjih ponovovratili.
Sctićctc sc da su na svakoj ravni božanskc iskrc ovladale novim
načinom rcakcijc. Onc su od tc ravni ncSio naučilc, ali su ih njcni
uslovi ograničavali. Na povratnom luku, iskrc nc nastojc da ovladaju
uslovima ravni da bi cvoluiralc, vcć da sc povuku sa njc, te da sc
oslobodc njcnih ograničcnja, zadržavajući, istovrcmcno, naučnc
sposobnosti rcagovanja. Ovakvu slobodu mogu stcći tek kada njihov
grupni duh dostignc polpunu sinlczu rcakcija na datoj ravni.
Sintcza jc tako potpuna, da uzajamno kompcnzativnc rcakcijc
poslajuautom atskc,i potrcbcza individualnom kompcnzacijomviSc
ne postoji.
Habitualnosl čini rcakcijc podsvcsnim, i, pošto jc svcst iskri
usmcrcna ka viSoj ravni, onc funkcioniSu u skladu sa vrstom rcakcije
tc ravni, tako da atomi nižih ravni višc nc mogu opstati u njima, i
rasprSuju sc. Na laj način se Gospodari plamcnova krcću na svom
povratnom putovanju.
Gospodari oblika slcdc drugačiji modcl cvolucijc. Svaku lckciju
koju naučc, oni prcnose logoidnoj svcsli, prc ncgo 5to nastave sa
naprctkom, a zatim čckaju na njcn uiicaj, koji prcdstavlja cvolutivni
impuls, nagoncći ih na slcdcćc pulovanjc. Kada sc po Scsii put vratc,
daklc sa poslcdnjc ravni, oni prcdaju konačnu poruku logoidnoj
svesti; ascdm o puiovanjc, kojcsa njihovogstanovi5ta nebi bilo ništa
drugo do ponavljanjc, nc niožc pružili logoidnoj svesti nikakvu
novinu. Meduiim, Gospodari oblika imaju funkciju da na svakoj
plancii doprincsu silama oblikovanja u manifcslovanoj vasioni.
Osnovni lip rcakcijc, za njih jcstvaranjcsicrcoiipnih oblika, tako da
oni korcnilo uiiču na alomc, koji će obrazovati tclo plantarnog bića.

77
 KOSM IČKA DO K TRIN A

Gospodari plamcnova dcluju na živoinc iskre planctc na kojoj

sc nalazc. Gospodari oblika ostavjjaju iskrc nctaknutim, ali deluju
na samu planctu. Tako da stvaranjc stcrcotipnih oblika u tclima
planctarnih bića odrcdujc njihov najprimitivniji tip nosioca
manifcstacijc - sfcru - ncorgansku masu matcrije oko jezgra
privlačnosti. Gospodari duha su oni koji vršc dominaman uticaj na
rojcvc kojc susrcću na planctama, i lo zbog toga Sio, budući da su
sami dostigli individualizaciju, oni mogu dclovati na zascbnc iskrc,
a nc samo na grupni duh, kroz opšiu atmosfcru.

78
 17 .

C O SP O D A U I DUIIA Л ОК 1NIC1JATODI

lv irak tc risiika svih vibrirajućih objckata jc tcndcncija da svoju

vibraciju prcnosc na objcktc koji iniaju sporiji riiam od njih, pri
Čcmu im jcdino ograničcnjc prcdstavlja sposobnost vibracije
objckata na kojc dcluju. Dok su Gospodari plamcnova, u svojoj
tcžnji za podsiicanjcm vibratornih aktivnosti, ograničcni ukupnoSću
grupnc rcakcijc, Gospodari duha su liScni (akvog ograničcnja, jcr,
ukoliko zascbnc iskrc mladcg гоја pokažu potrcbnu s posobnost
rcakcijc, oni tc iskrc mogu individualno podstaći. Tako razvijcne
iskrc mladcg roja postaju inicijati, i vrSc dubok uticaj na Životni roj
komc pripadaju.
Na izlaznom luku cvolucijc, inicijacija sc postižc kontaktom sa
rojcm na povratnom luku.
Inicijacijom na izlaznom luku, inicijant stičc mogućnost da
prcscčc lukevolucijc, i dostigncsposobnosti rcakcijcsimpatctičkom
indukcijom, umcsto dugotrajnim iskustvcnim proccsom. Inicijacija
na povratnom luku jc poscbna priča, o kojoj ćcmo govorili ncšto
kasnijc.
Funkcija inicijata na izlaznom luku jc da pruži svomc roju
mogućnost bržcg prilagodavanja uslovima novc ravni, u čiju jc
prirodu on sam doncklc upućcn.
Razmotrimo sadastanjc prvog roja, koji sc ponovo vraća u sfcru
božanskog ulicaja.
Sa puta, na koji jc krcnuo kao oblak iskri, on sc vraća u vidu
organizovanogskupa magnctskih, kapilarnih,ccntrifugalnih,centri-
pctalnih i vrtložnih sila, sa momcntom masc.
Logos jc sada suočcn sa organizacijom, čiji jc uticaj dorastao
njcgovom uticaju. Kakvom god bi rcakcijom on izložio svoju
vasionu, naiSao bi na organizovani otpor prvog гој а . Logos,
mcdulim, nc dclujc protiv onoga Sto jc stvorio, vcć vrSi sintczu
kosmosa, koji utičc na njcga, i organizacijc, koja sada uslovljava
njcgovu vasionu. Opažanjcm takvc organizacijc, u njcgovoj sc svcsti

79
 KOSM IČKA DO K TRIN A

racla odgovaraju6i slika, lako da jc vcliki cnliict sada uslovljcn

sianjcm svojc vasionc, pa sc svi kosmički uticaji (ransmutuju pod
dcjslvoni lc uslovljcnosti, prc ncgo šio sc prcncsu na vasionu.
Konicmplacijom roja, Logos dosti/c sposobnosti rcakcijc,
kojima jc on ovladao iskusivši svaku ravan. Stoga sc vcliki cntitct i
njcgova manifCvSiacija uskladuju i sinhroni/ovano vibriraju, lako da,
nakon izvcsnog pcrioda kompcnzativnih akcija i rcakcija, obrazuju
ritam. Logoidnc rcakcijc širc sc na grupni duh roja, koji sc, opct,
apsorbujc u svcsti vclikog cnliicta. lskrc, za scbc, zadržavaju
individualnosi,ali njihovgrupni duh višc nijczascban cntitci.budući
da jc sjcdinjcn sa logoidniom svcšću, tako da jc zajcdnički duh roja
Scim Logos. To jc cilj cvolucijc životnog гоја - as imilacija grupnog
duha u logoidnoj svcsti, pri čcniu Logos prima plodovc njcgovc
cvolucijc.
Sada sc možcmo zapitati: „Šta biva sa iskrania?‘’
U slučaju Gospodara planicnova, onc su sc tako u polpunosti
povuklc iz manifcstovanc vasionc, da ih višc ncma na ravnima
manifcstacijc, jcr ostaju u ccnlralnoj tački uticaja, zadržavajući
uspostavljcnu ravnotcžu akcijc i rcakcijc izmcdu ispoljcnog i
ncispoljcnog.
Nckcod njih, mcdutim, uspcvaju da uspostavc kontaktsa svojim
alomima, i izlazc iz sfcrc logoidnc cvolucijc, da bi iskusilc život
putujućcg atoma kosmosa. Onima kojima to nc uspcva, ostaju u
vasioni, uslovljavajući jcsvojini uticajima, i,sjcdinjcncsa Logoidnim
duhom, izvršavaju njcgovu volju. Oblici kojc ovc iskrc gradc lokom
cvolucijc, činc dco skclcia vasionc, i kao takvi su stcrcotipni.
Mcdutini, kad god Logos oscti potrcbu da ispolji kompcnzativnu
rcakciju da bi pomirio nckoordinisancsilc vasionc u razvoju, on to
čini posrcdstvom Gospodara plamcnova, koji su dorasli tom
zadalku, budući da su polpuno oslobodcni stcga manifcstacije. „I
učini On od vatrcnih plamcnovasvojc duhovnc poslanikc”, i ,,vatrcni
plamcnovi postadoŠc njcgovi duhovni poslanici”. Gospodari
plamcnova su nadlc/.ni za osnovnc prirodnc silc.
Gospodari oblika, na koncu svojc cvolucijc, prolazc krozsli&in
oblik prilagodavanja. Kada Logos, primivši novu idcju od razvijcnog
гоја, požcli da jc prcncsc roju u razvoju, u vidu a rhctipa, Gospodari
oblika izvršavaju njcgovu volju. Kasnijc ćcmo objasniti na koji način
oni to činc.
Gospodari duha sc, lakodc, po svršctku cvolucijc, asimiluju u
božanskoj svcsli, i dcluju kao posrcdnici izmcdu Logosa i njcgovc
vasionc.

80
 G O SPO D A R I D U HA KAO IN IC IJA T O R I

Imajic na umu da su Gospodari duha uvcli faklor individualiza-

cijc, i da kao lakvi, prcvashodno dcluju na pojcdincc, dok su
Gospodari oblika u kontaklu sa grupnom svcSću.
Gospodari duha su inicijatori naSc sadaSnjc cvolucijc, pa ćcmo
ih, u budućcm izlaganju, čcsto pominjati. Budući da poscduju
mogućnost rcakcijc na svim ravnima, oni patroiiraju ravnima i u
kompcnzaiivnim silama vrSc ispravkc, tamo gdc sposobnost
cpigcnczc unosi porcmcćajc u cvoluciji.
Na ravni na kojoj dcluju, oni su jcdnostavno srcdiSia sile, tako
da ih njcni stanovnici nc mogu opazili. Mcdutim, oni mogu, uz
pomoć tcla tc ravni, izdvojili izvcsncclcmcntcza obrazovanjc jezgra
nosioca matcrijc na njoj. Odatlc poličc konccpt o „dcvičanskom
začcću”. A zato sc i za onc kojc nazivamo „spasitcljima” uvck kaže
da su rodcni agamogonijom (agamogcnczom). Životni impuls vcć
imaju, svc Sto im jc potrcbno da bi sc manifcstovali jc taložcnjc
matcrijc.
Do sada smo opisali razvoj manifcstovane vasionc, sve do
trcnutka kada sc božanskc iskrc prvog roja vraćaju u Logos - postižu
jcdinstvo sa njim, i dcluju kao posrcdnici izmcdu vclikog cntitcta i
njcgovc vasionc.
Sctićctc sc da Logos ima tri primarna aspckta. Svaki od
primarnih rojcva projcklovan jc u manifcstaciji.pod uticajcmjcdnog
od tri priniarna logoidna aspckta, tako da ga možcmo smatrati
prcdstavnikom togaspckta u vasioni. Ovc tri primarnc manifcstacijc
razlikuju sc od svih narcdnih.
Vidcli smo, dakle, dostigavSi jcdinstvo sa Logosom, tri primarna
г ој а preuzimaju ulogu „kompenzatora” ili „protivtcž e” u dclovanju
cvolucijc, budući dasc,sa nastankomcpigcnczc, javlja i rizik razvitka
oblika ili pojava, ncuskladcnih sa iogoidnom prirodom. Drugi
zadatak ovih rojcva jc prcnoScnjc plodova cvolucije novim iskrama,
da bi sc izbcgla ncpotrcbna rckapilulacija rcakcija, kojc su u vasioni
postalc stcrcotipnc.
Potonji životni rojcvi razvijaju sc pod uticajcm Logosa i
Rcgcnata, a kako Logos, porcd tri primarna aspckta, proistckla iz
kosmičkih prstcnova, rcagujc i na dcjstvodvanacst kosmičkih zraka,
njihovc cvolucijc obclcžcnc su uticajcm zraka, koji jc dominirao
kada su oni primili logoidni impuls.
Budući da Logos prima kosmičkc impulsc posrcdsivom
zodijačkih inicijacija, grupni duh ovakvih rojcva naziva sc
„zvczdanim Logosom”. On igra prcsudnu ulogu u odrcdivanju vrste
evolutivnih iskri.
Ovim smo završili kratak prcglcd cvolucijc Logosa i njcgovih
Regcnala, koji uslovljavaju cvoluciju svih budućih oblika života.

81
 1 8 .

UTICAJI KOJI DELUJU NA U U D5 KU EVOLUCIJU

C ) a d a ćcmo se pozabaviii uiicajima pod kojim se odvija Ijudska

evolucija:

Logoidni uiicaji

(a) Kosmički uiicaji, koji dcluju na Logos - prstcnovi, zraci, kojc

predsiavlja Zodijak, drugi vcliki entiteti.

(b) Modifikacije logoidnc svcsti, do kojih dolazi usled reakcije

na cvoluciju manifcstovanc vasionc.

Uiicaji manifestovane vasione

(a) Stanjc ravni.

(b) Uticaji zvczdanih Logosa.

(c) Uticaji planciarnih bića.

(d) Ulicaji drugih cvolucija, kojc se odvijaju na istoj planeti.

Faktori manifestovne vasione

Ovi faktori su stcrcotipnc vrstc rcakcije, koje uvek stupaju na
delo, u odgovarajućim prilikama. Kao proizvod ranijc cvolucije, oni
Čine naslcdc potonjih cvolucija, u vidu urodcnih sposobnosti. Ovih
rcakcija jc mnogo, pa ćcmo navcsti samo onc glavnc:

1. Zakon akcije i rcakcije - koji stojc u jcdnakosti i opoziciji.

2. Zakon aspckta silc, ili polaritcla.

82
 U T IC A JI K O JI D E L U JU NA L JU D SK U E V O L U C IJU

3. Zakon utiskivanja, ili iransmisijc akcijc sa jcdnc ravni na

drugu.

4. Zakon privlačnosti ccntra.

5. Zakon privlačnosti okolnogsvcmira.

6. Zakon ograničcnja, ili limitacijc.

7. Zakon scdam smrli.

Pod ulicajcm faktora,od kojih gorc navcdcni prcdstavljaju samo

mali dco, odvija sc cvolucija, i mo/.c sc svcsti na njihova odrcdcnja.

KOSMIČKI UTICAJI
Vcoma su biiskc idcjc aslrologijc, kojc opisuju dcjstvo
planctarnih uticaja na ličnost. Prcdmct našcg izlaganja su kosmički
uticaji, koji dcluju na individualnost, a nazivaju sc sidcralnom
astrologijom, za razliku od planctarnc astrologijc.
Vasiona cvoluira pod ulicajcm logoidncsvcsti, a logoidna svcst
trpi uticaj kosmičkih plima. Iztoga proizlazidasci vasiona posrcdno
modifikujc dclovanjcm kosmičkih plima.
Kosmičkc Plimc činc dcjstva pozilivnih i ncgativnih faza
prstcnova. Fazc dcluju na kosmos u cclini, tako da kosmički zraci i
kosmičkc ravni funkcioniJu u skladu sa njihovim naizmcničnim
pozilivnim i ncgativnim aspcktima. To znači da, kada prcvladava
po/.ilivna faza, možcmo rcći da sc aspckt - odnos sila akcijc - nalazi
u ccntru. Kada prcvlada ncgativna faza,aspckt jc na ohodu, odnosno
pcrifcriji.
Krugsc, daklc, u pozilivnoj fazi, sastoji iz ulaznog i izlaznog luka,
a u ncgativnoj iz izlaznog i ulaznog, budući da su oni naizmcnični.
Dclovanjc zraka sc, stoga, bitno razlikujc, u zavisnosti od toga da li
sc on vrSi u pozitivnoj ili ncgativnoj fa/.i prstcnova, lako da vcliki
cntitct u kosmosu kruži svojom orbilom, prolazcći kroz zon e zraka
i izlažući sc njihovim ulicajima, naizmcnično, u pozitivnim i
ncgativnim aspcklima.
Evolucija koja scodvija u vasioni, modifikujcsc na odgovarajući
način, u zavisnosti od toga da li sc Logos nalazi u pozitivnom ili
ncgativnom aspcktu.
Izračunavanje ovih aspckata, odnosno uticaja, prcdstavlja
osnovu sidcralnc astrologijc. Sideralna astrologija sc bavi životima i
sudbinama grupnih duhova i planctarnih bića. Njcn prcdmct su

83
 KOSM IČKA D O K TRIN A

horoskopi ncbcskih icla, a za njihovo izračunavanjc najvcći značaj

ima prcccsija ckvinocija.
Ekvinociji i fazc kosmičkih prstcnova su povczani. Jcdna faza
Prstcnova sadrži u scbi čctiri fazc. Po ovoj osnovi mogu sc izračunati
sidcralni uiicaji koji dcluju na cvoluciju. Mcdutim, imajtc na umu da
oni ncd clujudircktno na ljudskcživotc, vcćna planetarna bića,koja
odrcduju mcntalnu i „karmičku” atmosfcru u kojoj duSa rcaguje.
Sama planctarna bića modifikuju sc posrcdstvom tragova, odnosno
putanja u svcmiru, kojc oko njih opisujc cvolucija grupnog duha
životnih rojcva koji sc zadržavaju u njihovim sfcrama, tako da, iako
su logoidni uticaji ncpromcnljivi, tokom transmisijc dolazi do
modifikacijc.
Ovo jc razlog zbog koga astrologija starih naroda, iako sužtinski
istinita, nijcsasvim primcnljiva na пабс doba. Mora ju sc uzcti u obzir
i promcnc koji donosi cvolucija, tako da ćcmo, u današnjc vrcmc,
onc aspcktc kojc su sc u drcvnim vrcmcnima tumačili kao ral, ili
krvoprolićc, radijc protumačiti kao, na primer, sukob idcja.
Sidcralnu astrologiju uvck trcba razmatrati u odnosu na masu,
ili narod, prc ncgo što sc pristupi izradi individualnog horoskopa
pripadnika lc rasc, i naroda. Sidcralna astrologija se bavi grupnim
duhom, a pojcdincima sc bavi i planctarna i sidcralna astrologija.
Izračunajtc pozicije ckvinocija. Tako ćcle odrcditi uticaje
prstcnova, što ćc vam omogućiti da saznatc da li jc nebcska kuća u
pozitivnom ili ncgativnom aspcktu, kao i koji jc aspckat Logosa na
dclu. Od toga zavisi koji ćc faklori u manifestaciji hiti stimulisani u
odgovarajućim pcriodima.
Smcna aspckata odvija sc pod kontrolom kosmičkih prstcnova,
a poscban oblik dcstrukcijc ili konstrukcije zavisi od kosmičkog
zraka. Ovi prvobitni uticaji stojc u pozadini svih drugih uticaja, i
Često ugrožavaju vcrodostojnost čak i najpreciznijih kalkulacija.
Porcd pravilnih i sračunljivih uticaja kosmosa, postojc i
nepravilni, do kojih dolazi uslcd približavanja i mimoilaženja sa
vclikim cntitctima na drugim ravnima kosmosa, o čcmu jc vcć bilo
reči.
Vaša mogućnost poimanja nijc u stanju da ovakvc uticaje svede
na računski sistcm, ali trcba rcći da sc oni poklapaju sa
približavanjcm komcta. Ncki su vam, daklc, poznati, ј с г su naučnici
uspeli da izračunaju orbitc pojcdinih komcta. Ncki su i daljc
nepoznati Jjudskoj misli, iako svojc prisustvo ncdvosmislcno
pokazuju u porcmcćajima koja izazivaju u drugim ncbcskim telima.
Astrologija komcta skoro jc sasvim zancmarcn prcdmet
proučavanja, iako bcz sumnjc zaslužuje pažnju. Kao metod
izračunavanja prcporučujc sc spcklroskopsko snimanje komela.

84
 U T IC A Jl K O JI D E L U JU NA L JU D SK U E V O L U C IJU

Ovako se možc dobiti njcn hcmijski saslav, a razmcrc clemcnaia

pružaju ključ za ојђа б п ј с п ј с njenc prirodc, a poscb no to važi za
razmcrc mctala, kojc, prcvcdcnc na odgovarajućc analogijc, daju
г сб п ј с problcma i zla, ploda sa Drvcta znanja.
Tako možcmo vidcti koji aspckl podržava sila, jer ćc njcna
aktivnosi bili intcnzivirana, lako da ono što bismo oćekivali da jc
ncgaiivna faza, možc ncočckivano postali pozitivna.
Osnovne kalkulacije sidcralnc aslrologijc su, dakle, ckvinociji,
podložni nepravilnim modifikacijama drugih vclikih entitcta.
Komctc su, možcmo rcći, agrcgati atoma, sakupljcnih delova-
njcm clcklričnih porcmcćaja, izazvanih uticajem enlilcta na
suplilnijim ravnima. Ti cntitcti su vclika kosmička bića koja ncmaju
matcriju scdrnc kosmičkc ravni u svom sastavu, tako da ne mogu
obrazovali vasionu, vidljivu fizičkim čulima prve ravni sunčcvc
cvolucijc.
Grupni duh komcta ne niože da evoluira. One su „sideralni
idioti”. NjihovcduScsu vcštačkiclcmcntali,a nckcod njih pripadaju
kosmičkim smcilarima, kojima sc upućuju one rctke jedinice
cvolucijc kojc su sc, stalnom zloupotrcbom epigcncze, posvetile
dcstrukciji. Komcta prima takvc du^c u svoju orbitu i nosi ih do
spoljašnjih mcda kosmosa, gde ncma uticaja na kojc bi one mogle
rcagovati, a kosmičkc atomskc slikc, kojc činc njihovc sastavnc
dclovc, prcstaju da se rcflcktuju.
To jc „ncpoznata sm rt”. Ove jcdinicc prcstaju da postoje u
potpunosti, i nikada sc višc nc rcinkarniraju. Čak jc i njihova karma
dezintcgrisana, i nc možc dotaći grupni duh. Za ovc duše Ijudi kažu
da su svoju planctu dalc u zamcnu za komctu. O n c su sc odlučilc za
dalcko i brzo putovanjc, prcbrzo i prcdalcko za svoje kohczivnesilc,
i zato ih kometa, sa kojom su se sjcdinilc na povratku u sfcru našeg
sunčevog sistcma, višc nc nosi sa sobom.
Solarne cvolucijc kojc potiču od solarnog Logosa, poklapaju sc,
okvirno, sa uticajima kosmičkih prstcnova. Drugim rečima, pod
poziiivnim kosmičkim uticajima, Logos daje stimulus, koji upućuje
novi roj na putovanje, čija sc dužina i brzina više ne sinhronizuje sa
logoidnim, ili bilo kakvim drugim uticajcm, pošlo na dclo stupa
mnoštvo suprotstavljcnih faklora. Pravilnost postoji, utoliko Što јог
mora da prode kroz nadir u trenulku promene kosmičke plimc, iako
na izlaznom luku provodi vrcmc trajanja jcdne ili više kosmičkih
faza. Promcna faze uvck pospcšujccvolutivnu krizu. Mcđutim, kada
sc cvolucija približi granici svojih razvojnih sposobnosti, ona se ne
prcpušta mirovanju, u očckivanju promcnc kosmičkc plime, već
koristi pauzu za vršcnjc cpigcnczc.

85
 KO SM IČKA D O K TR IN A

Ona bića koja р оки б ај и da prcdu nadir pod ncpovoljn im

uticajima, i nc uspcju u loj nakani, prcokrcću sc na počctnoj putanji,
i postaju dcmoni i davoli. Otuda potičc distinkcija „levc Staze”.
Na lcvu Slazu možc sc dospcti na dva načina - namcrnim
prclaskom luka s dcsna na lcvo, poSlo sc prcdc nadir, ili
retrovcrzijom (prcokrctanjcm), prc ncgo Sto sc prcdc nadir.
Zbog toga jc ncophodno razmotriti kosmičkc plimc, prc nego
Sto sc prcduzmc bilo kakva rcgcncralivna akcija, u vezi sa duhovnim
vodstvom čovcčanstva.
Sjajan konstrukiivni pcriod dcvctnacstog vcka pružio je
zahvalno tlo za mnogc duhovnc poduhvatc i podsticaje. Prva
čclvrtina dvadcsctog vcka bila jc obclcžena fazom dcstrukcije.

86
 19 .

O D N O S L O C O SA 1 MANIFESTOVANE VASIO N E

L \ko sc malo zadržiie na prcthodnim poglavljima, shvatićctc da sc

odnos Logosa sa kosmosom zasniva na podsvcsti, a sa vasionom, na
svcsti. Sctite li sc Činjcnice da na njcga dcluju pozitivnc i ncgalivne
fazc kosmosa, doći ćctc do zaključka da, tokom ncgativne faze
logoidna svcst tcži subjcktivnosti, tako da u njoj prcovlađuju
kosmički uticaji. Istovrcmcno, uticaji samog Logosa u velikoj meri
se povlače iz vasione, koja ostajc prcpuStcna silama kojc je izrodila
tokom svojc cvolucijc.
Ovi pcriodi nazivaju sc „božanskim Danima i Noćima”. Imajte
na umu da postojc „vcći” i „manji” Dani i Noći.
Odnos Logosa i njcgovc vasionc najbolje ćctc shvatili, ako sc
sctitc da jc za Logos faza cvolucijc isto Sto i za čovcka inkamacija.
Putovanjc i povratak cvolutivnog roja donosi logoidnoj svesti
ista ona iskustva koja čovckova individualnost prima od inkarnacijc
ličnosti.
Sam Logos odgovara božanskoj iskri.
Vasiona, u svom aspcktu grupnog dulia, odgovara individu-
alnosti.
Evolutivni гјо odgovara ličnosti.
Razumcvajući ovc analogijc, stičclc mogućnost tumačenja
Logosa u svctlosti čovcka, i čovcka u svetlosti Logosa.
Formacija, razvoj i dcvolucija vasone odgovaraju cvolutivnom
ciklusu Logosa, tako da se on razvija kroz niz impulsa inkarnacije,
odnosno životnih talasa ili rojeva.
Svaki narcdni talas cvolucijc prodircdubljc u „formalni” aspekt
vasione; čini jc složcnijom u organizaciji; vodi je za ко г а к dalje u
stvaranju one savrScnc ravnotcžc sila, koju ona nastoji da uspostavi
ucclosti. Kadasveukupnost manifcstovancvasionc počncda reaguje
kao celina, vasiona postajc samo-svcsna. Ustanovljcnjcm samosves-
ti, javlja sc mogućnost objcktivne svcsti. Tada vasionc postaje svesna
Logosa, i izmcđu njih sc uspostavlja rccipročna svest.

87
 KOSM IČKA D O KTRINA

Imamo daklc, prvo, samosvcsni Logos. Drugo, da bi Logos

mogao da usposiavi objcktivnu svcst, dolazi do potrcbcza objcktom
lakvc svcsti. Zato on projcktujc svoju idcju o scbi, i postajc jc
svcstan.
Ta idcja, opct, tokom cvolucijc razvija sopstvcnu samosvcsi.
Logos uvida ovc promcnc, a saznanjc o njima ga modifikujc.
Konačno, poSto jc vasiona doscgla potpunu samosvcst, ona
postajc i objcktivno svcsna, i uvida Logos. Mcdutim, kako sc
logoidna svcsl razvijala, korak po korak, sa svcšću vasionc, onc su
idcntičnc, pri čcmu jc jcdina ra/.lika mcdu njima to, Sto pozadinu
Logosa čini kosmičko stanjc, a pozadinu vasionc, svctovno stanjc.
Logos zatim apsorbujc u scbc svcst vasionc, jcr snagc
privlačnosti kosmičkih sila nadvladavaju kohcziju svctovnih sila.
Svi sislcmi organizovanih rcakcija, koji dr/.c na okupu atomc
manifcslovanc vasionc, povlačc sc tada u ravni manifcstovanc
vasionc, da bi prcšli u kosmičko stanjc postojanja, a atomi sc vračaju
u svoja prvobilna langcncijalna krctanja, budući da nc postoji
snažnija sila koja bi ih koordinisala. Ovo jc manji Haos, koji sc јоб
naziva i „stara Noć”, ili „Noć vckova”.
Vidimo, daklc, da jc cilj cvolucijc, razvitak svcsti, koja ćc se
sjcdinili sa logoidnom svcSću, da bi prcšla iz fazc rcflcklovanog, ili
projcklovanog postojanja - pojavnog postojanja - u fazu stvarnog, ili
noumcnalnog postojanja u kosmičkom stanju. Ovo sc naziva
„Рга1ау” ili „božanska Noć”, i možc sc postići lck kada jc čilava
vasiona u savrScnoj sintczi.
Manja „Noć" javlja sc, mcdutim, na svrSciku svakc cvolutivnc
fazc, u trcnulku kada sc Logos povlači u scbc, da bi razmislio o
idcjama, kojc su mu prcdstavljcnc kao plodovi cvolucijc. U tom
proccsu, Logos modifikujc sopstvcnu svcst, i lako niodifikovanu,
usadujc jc u narcdni roj božanskih iskri, o čcmu jc vcć bilo rcči, koju
svoju cvoluciju započinjc sa inhcrcntnom, vcć razvijcnom sposobno-
Sću rcakcijc.
Budući da jc korišćcna za obrazovanjc oblika odrcdcnog tipa,
matcrija svakc ravni sadržava sposobnost rcakcijc tog lipa, i kada sc
oblici raspadnu, i svaki put kada sc od njc očckujc da ponovi isti
proccs, rasporcdujc sc u tc oblikc sa vcćom lakoćom, da bi ih, na
kraju, sama, organizacijom svojih sila, držala na okupu. Zbog loga
su narcdni životni talasi prinudcni da poprimc tc oblike, koji ih
uslovljavaju, shodno tomc. Ova jc pojava rctrogrcsivna, budući da je
svaki živolni lalas, izvrSivSi cpigcnczu, složcniji od onog koji mu
prcthodi, lako da nc možcda sc bcz dcformacije uklopi u isti model.
Trcba na ovom mcstu naglasili da svaka jcdinica životnog гој а
imausvojoj prirodi inhcrcntncsposobnosti rcakcijc kosmosa, u svoj

88
 O D N O S LOGOSA I M A N IFE ST O V A N E V A SIO N E

svojoj jcdnosiavnosii, kao i svih životnih rojcva koji joj prcihode, u

svoj svojoj slo/cnosii. Daklc, iako u svojoj suSiini sadrži savršcnu
jcdnosiavnosl principa, ona ima i bcskrajnu složcnosl rcaktivnih
sposobnosti.
Kosmički principi su po/nati i trajni. Njima sc, kao osnovnim
zakonima svojc prirodc, pokorava svaka Ijudska du§a. Mcdulim,
rcakcijc cpigcnc/c, zbog svojc slo/cnosii i mnoštva faktora
modiHkacijc, nc mogu sc sračunali u odnosu na pojcdinca, vcć samo
u odnosu na komplctnc cvolucijc, ј сг broj dajc pros ck.
Iztoga slcdi činjcnica da cpigcncza uvodi clcmcnt, koji sc naziva
„slobodnom voljom”, a slohodna volja, u intcrvalu i/mcdu svog
razvitka i sintczc sa Logosom, rada pozilivno zlo u manifcstovanoj
vasioni.

89
 20.

UTICAJI MANIFESTOVANE VASIONE

D rcthodna dva poglavlja posvctilismo razmairanju uticaja koji na

vasionu dcluju iz spoija^nosti. Sada smo u poziciji da sc pozabavimo
njenim unutraSnjim ulicajima.
SpoljaSnji uticaji sc dcle na dvc vrstc:
Prvo, kosmički uticaji koji dcluju na Logos, izazivajući njcgovu
reakciju, tako da Logos prolazi kroz promcnc kojc sc rcflcktuju na
manifcstovanu vasionu, kao fazei varijacijc logoidnih uticaja. Iztoga
slcdi da logoidni ulicaji nisu konstantni. Evo značajnog faktora po
komc se czoterična tcologija razlikujcod cgzotcričnc teologijc, koja
Boga smalra ncpromcnljivim, dok ova prva tvrdi da sc Bog i sžim
razvija, lc da jc podložan promcnama.
Drugo, logoidni uticaji sc mcnjaju, zbog manifcstacija, kojc u
svcsti Logosa proizvodc njcgovc rcakcije na cvoluciju vasionc. Stoga
možcmo rcćidalogoidni uticaji variraju naovadva naČina,kojatrcba
uzcti u obzir u svakom izračunavanju dcjstava kojima jc čovečanstvo
izložcno, a to izračunavanje se vr5i:

(a) u kosmičkom tipu - prcko ckvinocija i komcta,

(b) u lipu cvolulivnih rcakcija - sračunavanjem klice, i

proučavanjcm faza biološke islorijc.

Sada ćemo sc ponovo pozabaviti uslovima u manifcstovanoj

vasioni, koji dcluju na cvoluciju čovcka.
Iz prcthodnih poglavlja mogli ste zaključiti da svaka akcija i
rcakcija, pravilnog ritma, postajc ciklična, a da ciklična rcakcija
ostavlja „trag u svcmiru”, da bi postala stcrcotipna. Stoga
manifcstovana vasiona ne prcdstavlja niSta drugo do skup molekula
i atoma, kojc drži na okupu skclct „tragova u svcmiru”. Drugim
rcčima, organizovanc manifestacijc „jcdinog postojcćcg”, samo su
skup stercotipnih reakcija od kojih „iragovi u svcmiru” obrazuju

90
 U T IC A JI M A N IFE ST O V A N E V A SIO N E

apstrakini modcl. (Idcja „apstraklnog niodcla” vcoma jcznačajna, i

nc smcic jc zaboraviti).
Ovi skupovi stcrcotipnih rcakcija pripadaju različitim vrstama,
i možcmo ih razlikovati po načinu na koji su nastali. N ckcod njih su
za sobom ostavili Gospodari plamcnova, tokom svojc cvolucijc;
nckc, Gospodari oblika i Gospodari duha. Svi oni ivorc prirodnc
zakonc, koji vladaju manifcstacijama onih poscbnih vrsta oblika i
aktivnosti, kojcsu nastali u cvoluciji odgovarajućih božanskih iskri,
dclcći ih u zascbnc tipovc. Mcduiini, ako sc svaka cvolucija korisii
naslcdcm svojih prcthodnika, ona u scbi sadrzi tipovc rcakcija kojc
su oni stvorili, iako ih nijc mogućc analitički razlučiti. Ovi tipovi,
koji prcdstavljaju clcmcntarnu suStinu svakog kraljcvstva, postojc i
u vidu nczavisnih pod-slojcva, a poznavanjc mctoda manipulisanja
tim pod-slojcvima čini osnovu praktičnc magijc; ali ncmojic
zaboraviti da svaka vrsta manifcstacijc inia svoju clcmcntamu
suštinu.
Naglasilism odasc nova faza manifcstovanc vasionc nadgradujc
na prcthodnu, čincći i sama poljc razvitka narcdnih životnih talasa.
Iz toga slcdi da su životni talasi, u svim fazanta svojc cvolucijc,
uslovljcni stanjcm ravni, na kojoj sc ona odvija. Zbog loga jc
razumcvanjc ravni od suštinskog značaja za razumcvanjc problcma
cvolucijc i inicijacijc (koja nijc niSta drugo do zgusnuta, odnosno
ubrzana, cvolucija).
Zakoni pr\fc, ili fizičkc, ravni lumačc sc uz pomoč pct fizičkih
čula, povc/anih sa njom, a poznati su vam pod gcncrcčkim imcnom
prirodnih nauka, iako jc činjcnica da čovck jcdnu od svojih ravni
postojanja smatra „prirodnom”, a ostalc „ncprirodnom’* zbilja
Čudan plod cpigcnczc! Okolnosii fizičkc ravni su, Sio sc tičc svcta
ncživih stvari, opscžno proučcnc, i život ćc, rukovodcn njcnim
zakonima, nastaviti svoju cvoluciju na fizičkom planu. Mcdutim,
naučna misao jc u vclikoj zabiudi, vcrujući da osim tih /а к о п а , niSta
drugo nc postoji, a takva zabluda podriva nauku u poslcdnjih
stotinak godina. Drcvni naučnici bili su mudriji, iako nc tako dobro
obavcštcni kao današnji. Izvcsnc 1о кб с rcligioznc f ilozofijc, opet,
pravc obrnutu grc.<ku, vcrujući da sc evolueija života m o/c odvijati,
bczobzira na zakonc fizičkc ravni. I lo jc pogrcSno shvatanjc.
Silc datc ravni vladaju lom ravni, i kontrolišu nižc ravni, a u
kontaktu sa viSim ravnima, podvrgavaju sc i samc njihovoj kontroli.
Na primcr, zakoni logikc vladaju na području uma. Slikc kojc
stvara um kontrolišu oblikc cmocija, ali su i samc kontrolisanc od
stranc dulmvnili, odnosno spiritualnih sila.
Svaka ravan ima sposobnost nczavisnog funkcionisanja, ili
funkcionisanja u sopstvcnom strujnom krugu, mcdutim, Čim sc višc

91
 KO SM IČK A D O KTRINA

ravni povcžc u takav krug, ncophotlno jc obczbcdili njihov

ncprckidni proiok, sjcdinjavanjcm luka na scdmoj ravni, inačc u
olvorcnom sirujnoin toku dola/j do kratkogspoja i mcnjanjasmcra,
u pravacu lcvc Sta/.c.
Na prim cr.akobi upućcni um naučioda kontrolišc tclo cmocija,
a tclo cmocija da kontroliSc fizičko tclo, dobio bi sc luk, čija jc jcdna
polovina svcsna, ili ncgalivna, a druga podsvcsna, ili pozitivna, pri
čcmu podvcsl, kao šio znamo, uvck pruža slimulans. Ukoliko s c o d
ovog luka nc obrazujc krug, sa spojižtcm na scdmoj ravni, prcko
logoidne slikc, dolazi do kratkog spoja i obrtanja od svcsnog ka
podsvcsnom, na čctvrtoj ili pctoj ravni, zavisno od lipa, tako da
podsvcsno, buduči da jc pozitivno ili stimulativno, prcuzima
kontrolu.
Kako j c podsvcst sazdana u pro^losii, proSIost prcuzima
kontrolu. Covck sc tada vraća na raniju fazu cvolucije, čiji ga motivi
pokrcću, a pri tomc i daljc zadržava sposobnosli kasnijcg oblika
cvolucijc.
Iako su li motivi odgovarali potrcbama sposobnosti prcthodnc
fazc, oni nisu dorasli kontroli složcnijih sposobnosti kasnijc fazc,
tako da ovaj čovck počinjc da prcdstavlja opasnost za cvoluciju,
naruSavajući ravnotcžu grupnogduha,čijidcočini,a kako je,setićctc
sc, funkcija cntiicta iz ranijih životnih talasa da podc^avaju
ravnotežu kompcnzativnih sila vasionc, njimc ćc sc pozabaviti
UniStitclji, svodcći ga na najniži zajcdnički imcnitelj. Drugim
rcčima,oduzcćc musložcnijcsposobnosti,ostavljajući mu samo onc
sposobnosti kojc odgovaraju njcgovim motivima, odnosno impulsi-
ma. Na ovaj način nastaju nckc vrstc obcsnih, zloćudnih idiota.
Nijc mogućc razumcti doktrinu ravni, bcz poznavanja doktrinc
planctarnih bića.
Ncmojmo zaboraviti da jc planctarno bićc cvoluiralo sa
razvojom svakc ravni, ali kako jc ono vcć postojalo u doba njenog
razvitka, najviSc bićc planctarnog bića prcdstavlja najsupilniji aspekl
tc ravni. Tako jc najsuptilniji aspckt Zcmljc etcričan. To je ravan
oblika bcz inlcligcncijc.
Planctarno bićc jc, daklc, arhctip života na svojoj ravni, i
dominatni uticaj na njoj. Tokom cvolutivnih plima, mcdutim, oko
njcga sc prikuplja matcrija nižih ravni, koja tvori njcgovc omotačc,
ili tcla, 5to nijcslučaj sa matcrijom viših ravni. Zbogovih clcmcnata
u svojoj prirodi, planctarno bićc zavisi od uticaja ravni koje dcluju
na njcgovu almosfcru, odnosno intcziviraju odgovarajućc aspckte
života koji jc nastanjuju.
Planctarno bićc, znači, predstavlja grupni duh ravni na kojoj
funkcionišc, od nižih ravni do zgusnute, fizičke, koje čine njegovo

92
 U T IC A JI M A N IFE ST O V A N E V A SIO N E

lclo. Mcduiim, budući dn i clcmcnti viSih ravni posiojc u životima

koji cvoluiraju u sfcri planciarnog bića, slu/cći mu kao individual-
nosi, i oni daju doprinos grupnom dubu tc plancic. Ovo jc tanana,
ali značajna distinkcija, koja govori u prilog Činjcnici da „vi5c Ј а м
planctarnog bića, u svojoj cvoluciji, lakodc zavisi od /ivoia njcgovc
sfcrc.
Planctarno bićc jcogrom an, vcStački clcmcntal, komc čovcčan-
sivo gradi viitc Ja (ili višc bičc), a iako ono odrcdujc svc cvolucijc i
funkcijc unuiar svojc sfcrc, viSi aspckli nc pripadaju njcmu, vcć
planclarnim bićima viSih ravni.
Iz loga slcdi, da, kada govorimo o Zcmlji, čovck koji žcli da
dostignc vrhunac cvolucijc u njcnoj sfcri - najviSu humanost
animalnog aspckta - mora da sc uskladi sa silama Zcmljc i njcnog
suptilnog bića - Mcscca. Mcdutim, samo u / pomoć uticaja viših
plancta, on nc m o/c da u/dignc svoju svcst do viših ravni, koristcći
sc smcnama njihovih plima.
Onaj koji Zcmlju uzima za svoju planctu, ograničava sc
zcmaljskim mcdama. Sa otkucajima kosmičkog časovnika, bliži sc
vrcmc kada čc sc Ijudska cvolucija povući sa zcmaljskc ravni, tako
da njcnc naprcdnc du.<c nc nala/c cilj svojc cvolucijc u /druživanju
sa zcmaljskom du5om. Zcmlja jc Inicijator sinova clcmcnata, a nc
sinova čovcka. Inicijacija Zcmljc i Mcscca su fizičkc inicijacijc,
zaslužnc za „pad” u matcriju i radanjc.

Plancta sc na slcdcći način pripisujc ravnima:

Zcmlja, ravni fi/ičkc/gusnutosti.

Mcscc, njcn salclil, dominira u onom njcnom odcljku, koji
nazivamo ctcričnim.
Mars dominira na ravni insiiitkia i strasti.
Vcncra jc plancta apstraktnih cmocija.
Saturn jc plancta konkrctnog duha. Naglasimo i to da jc Saturn
formativni uticaj.
Mcrkur jc plancta apstraklnog duha.
Jupitcr jc plancta konkrctnog spirituala.
Suncc jcs am simbtd Logosa na scdmoj ravni.

Svaka „plancta”, daklc, prcdslavlja arhctip svojc ravni, ispolja-

vajući na njoj svojc ulicajc, i podcSavaući jc svojim vibracijama.
Svaka cvolucija, na i/laznom luku, razvija odgovarajućc faklorc u
svojoj prirodi, boravcći na ravnima, a na povratnom luku nastoji da
ovlada tim faklorima u scbi, pa daklc i da ovlada uslovima datc ravni,
putcm tako razvijcnogodnosa sa njcnim vladajućim uticajcm. Kako

93
 KOSM IČKA D O K TRIN A

jc vladajući uiicaj ravni planciarno bićc, lini fakiorima cvoluđja

m o/c ovladali, tck kada zadobijc njcgovu naklonost i saradnju.
Kao Sto jc vcć rcčcno, planctarna hića su ogromni, ali hc/umni
(ncinicligcnmi) cntilcii, lako da sc svakom od njih pripisujc po
jcdan Voda. Vodc pripadaju prvoj cvoluciji - Gospodarima
plamcnova, i na/ivaju sc ..Arhandcli sfcra". Uz njihovu pomoć
narcdni rojcvi ovladavaju okolnosiima kojc postojc na ravnima.
Arhandcli sfcra imaju svojc Inicijalc, koji znaju ..suglasnikc
Imcna", i ponia/u cvoluciju i rcgcncraciju svojih plancta - kaoSto 10
Činc Učilclji, na zcmaljskoj ravni.
Zvczdani Logosi nisu planctarna hića, vcć prcdstavljaju
zodijačkc ulicajc kosmosa na sunčcvsistcm. Ti utictiji tvorcvcSlačkc
clcnicnialc, kojima su povcrcne arhandcoskc Vodc. Mcdutini,
budući da su stariji od ravni, zraci su na vižcm stcpcnu razviika, tako
da ih Vodc nc nadziru, kao 5io jc slučaj sa planclarnim bićima, vcć
sc poipuno indcntifikuju sa njima. Zvczdiini Logosi su gospodari
dulia.
Elcmcntarni aspckai svakog zvczdanog Logosa razvija sc sa
cvolucijom, koja sc odvija pod njcgovim uiicajcm, pa bi sc zvczdani
Logos mogao nazvali Grupnim duhom datc cvolucijc. Svaka
cvolucija nadgradujc zvczdani Logos, i, kao lakva, fokusira, kroti i
usialjujc onaj poscban aspckat kosmičkih ulicaja, kroz koji sc
razvija.
Zvczdani logosi nastavljaju da funkcioniSu i poSlo uminc
kosmičkc plimc iz kojih su ponikli, lako da sc njcni uiicaji održavaju
u vasioni, čija cvolucija vrcmcnom razvija oblik kosmosa u
minijaiuri.
Konačno, prcostajcnamjoSda razmoirimo uiicajcdrugihoblika
živola - cvoluciju na nižcm i vijtcm sicpcnu razviika. Pod normalnim
okolnosiima oni nc dcluju jcdni na drugc, jcr iako igrom slučaja
nastanjuju istu planctu, sianja njihovih svcsti su različita, lako da
ncmaju tačkc dodira. Mcduiim, ponckad dolazi do uspostavljanja
kontakta, a ta sc pojava popularno naziva „psihizmom", ili
cksira-scnzornom pcrccpcijom (ESP).
Eksira-scnzorna pcrccpcija dcli sc u dvc vrs tc: (a) opažanjc onog
5io sc nala/i па nižcm stupnju cvolucijc i (h) opaž anjc onoga 5to sc
nalazi na viScm stupnju cvolucijc. Ova dva načina vidoviiosti mogu
sc zaniisliii kao osvrianjc unazad na lcvu Siazu, i glcdanjc unaprcd,
ka horizoniu dcsncSlazc. Glcdanjc unaprcd, doklc god poglcd scžc,
dopusiivo jc i prcporučljivo, ј с г podstičc du5u na naprcdak, kuda
okom, tu i skokoni.
Osvrtanjc unazad, ncdopuslivo jc; prcko ravni jc dozvoljcno
glcdati samo sa involuiivnog na cvoluiivni Juk. Iz toga slcdi da oni

94
 UTICAJI ma n i f e s t o v a n e v a s io n e

cniiicti koja obiiavaju ili su uzdigli svoju svcsl na, rccimo, trcću
ravan, mogu da služc samo bićinia koji sc u toj sfcri nalazc na
i/laznom luku, ali bića fizičkc ravni nc snicju vidcii aspckl involucijc
supiilnijc ravni, svc dok nc ovladaju njcnim cvolulivnim aspcklom.
Inicijalori fizičkc ravni spadaju u bića koja su dosiigla
savrScnstvo na scdmoj ravni. Oni uvck dcluju dijanictralno (na
dijagramu ćctc vidcti Sla lo znači), tako da scdma ravan inicira prvu.
Ztito čovck ircba da obozava - nc prirodncsilcdrugc ravni, ni Svccc
ircćc ravni, ni Učitclja čctvric ravni, nili Andclc pctc, Arhandclc
Scstc, ili Hrisiovescdmc ravni, vcć samo Logos, i njegovu božansku
iskru, koja mu jc podarila živoi.
Posrcdovanjem ovih hijarhija, svc Sto posloji uzdižc sc do
kosmićke svcsti. U lom proccsu ncma ni ztistoja, ni postizanja
konačnosti na bilo kojoj ravni manifcstacijc, jcr u manifcslaciji
konačnost nc posioji.
Prva ravan jc jcdina ravan na kojoj Logos vrSi inicijaciju,
označavajući prclazak sa involutivnog na cvolulivni luk.budcnjcm
božanskc iskrc, koja sc s' pravom naziva „unutarnji Bog", i čiji jc
cvolutivni cilj sjcdinjavanjcsa „spoljaSnjim Bogom”.
Na cvolulivnom luku, krcćući sc uz ravan, čovck nc glcda pr5vo
u Logos, vcć u njcgovc hijcrarhijc. Mcduiini, na involuiivnom luku,
on sc, niti osvrće na Logtis, nili pruža poglcd ka malcriji, vcć jc
usmcrcn ka dijamclralnom kraju ravni, larno gdcsu njcgovi bogovi,
odnosno razvijeni cntilcti koji sc povlačc iz malcrijalizacijc, i pri
tome sc ncko vrcnic zadržavaju na njcgo ravni.
Zbog toga sc primilivnc rcligijc nalazc na liniji politcizma.
Monoteizam označava nadir maicrijalnosti, i prclazaksa involutiv-
nogna cvolutivni Iuk. Jcvrcji, koji su prvi dospcli na tu tačku, najvcći
su matcrijalisti.
Religijc na cvoluiivnom luku višc nisu polilcističkc, jcr su,
prcSavSi nadir, cntitcli lc cvolucijc spoznali Jcdinog Boga. Oni sc,
mcduiim, pokoravaju hijcrarhijama, jcr onu svctlost, koja jc
podnoSljiva kada jc zascnjujc vco malcrijc, nc bi mogli podncti bcz
ikakvog Slita.
Zbog loga, na suplilnijim ravninia, kada jc svcst oslobodcna
matcrijalnosti mozga, mi nikada nc pristupamo samom Stvoritclju,
vcć njcgovim posrcdnicima, koji transniituju i prcobražavaju silu sa
jcdnc na drugu ravan, a čiji jc prcdslavnik grupni duh, ili zvczdani
Logos na$c cvolucijc.
Primctićctc da ovo učcnjc obuhvata simboliku Kaduccja. U
njcmu vidimo put koji vodi pravo od osnovc ka Kruni, i stazc kojc
vijugaju od jcdnog do drugog kraja svakc ravni, kako silazni životni

95
 KOSM IČKA D O K TRIN A

lalas posiajc svcsuin višcg aspckla, koji ohilava na njcgovoj ravni, a

uzlazni, nižcg, komc ircha da služi i pomažc.
Zvczdani Logos, koji nad/irc cvoluciju, jc Gospodar dulia, a
budući da pripada ircćtij cvoluciji, odnosno ircćcm z.ivomom roju,
on usvojoj prirodi sadrži aspckicsvih ranijih cvolucija. Kako Hrist
poscdujc iri aspckia, hroj iri jc primarni simbol ovc cvolucijc, ali
njcn krajnji i vrhunski simhol, jc broj čciiri. Aspckal Trojstva jc
osnova, a tciragramatonski aspckat jc kruna, ili dovrScnjc. Ovo jc
ključ mnogih lajni.
Slalnoim ajic na umuda sc niSla, unutarili van manifcslacijc, nc
možc objasnili pojmovima statikc, vcć dinamikc, jcr sc svc nalazi u
ncprckidnom krctanju.

96
 21.
G O SP O D A D l PPVA T PI Р О Ј Л [ P P IP O D N l ZA KONI

U tic a ji koji istovrcm cno dcluju na jcdnoj plancti, mogu se podcliti

u dve glavnc vrste:

1. Uticaji involutivnog luka.

2. Uticaji cvolutivnog luka.

Postojei uticajisvrScnihcntitcta ranijihcvolucija.O ni pripadaju

vrstama sa kojima stc sc vcć upoznali: Gospodari plamcnova,
G ospodari oblika i G ospodari duha. Oni dcluju, u svojim sferama,
kao Rcgcnti.
G ospodari plamcnova stoje u pozadini prirodnih sila, o kojima
ćcmo na ovom mcsiu govoriti, i njima upravljaju. Elem enti ncživc
prirode njihova su dcca, začeta intclcktualnom idcjnom aklivnošću,
na isti način na koji sc vasiona projcktuje iz logoidnog uma.
G ospodar plamcnova zamisli ncku funkciju, i, budući da je sam na
takvom nivou razvitka da uz njcnu pomoć nc m ožedalje da evoluira,
povlači sc na višu ravan i projcktujc ideju o toj funkciji, koja se na
taj način odražava.
Ovakvi oblici misli kroz iskustvo razvijaju ličnost, ali јбо nisu
uznaprcdovali do individualnosti, pa se za njih kaže da su
„bcz-duSni”.
Prim etićctcda božanskc iskrenajprc razvijaju individualnost,pa
tck onda ličnost. M edutim, „stvorovi stvorenog” dobijaju prvo
ličnost, pa onda nastojc da izgradc individualnost. Z ato sc o njima
govori kao o „zlim dusim a”, „familijarima”, „dcm onim a” i
„gcnijima”. Oni nisu nam crno zli, već jednostavno nisu u stanju da
se odazovu na viSe, već samo na niže aspckte. DospcvSi na svoju
ravan, vezu sa božanskim oni uspostavljaju jedino posrcdstvom
Stvoritelja. Z ato onaj koji želi da sa njima saraduje, treba da im
pristupi sa autoritetom njihovih začetnika, jcr se tada obraća

97
 KOSMIČKA DOKTRINA

božanskom aspcktu, i oda/iva mu sc rcflcktovano božanstvo u njima.

Ako učini drugačijc, obratićcscdcnm nskom aspcktu onih bića, koji
ćc mu sc odazvaii. Kao sluge hogova, oni odražavaju koordinisani
ritam ncživc prirodc. Oni su vladajućc sile toplotc i svetlosti,
gravitacijc i svih dinamičkih rcakcija.
Gospodari ovc cvolucijc („stvoritclji stvorcnog”) vladaju na
Scstoj i scdmoj ravni, kao Rcgcnti clcm cnata, ili „G ospodari
clcm cnata”, kako ih ponckad nazivamo, i u skladu sa dclovanjcm
svojc prirodc, prcdstavljaju pokrctačkc uslovc manifcstovanc
vasionc, pod kojima sc odvija cvolucija čovcka. Čovck im mora
ukazivati slcpu posIuSnost, poStujući njihovu vcličinu, da bi iskazao
zahvalnost onima, koji održavaju uslovc njcgovog postojanja.
Slugama, ili oblicima misli, ovih Gospodara - Elcm cntalim a -
čovck dugujc zahvalnost kakvu trcba odavali bićima koja, po svojoj
prirodi.služc, alislužc nc-razumno. Ukoliko nastoji da im sepribliži,
on to čini prcko svog ctcričnog dvojnika, odnosno odgovarajućih
aspckata u njcmu, ali mora inuili na umu da sc ovako izlaže riziku,
jcr će oni u počctku oživljavati tc aspcktc, samo da bi ih na kraju
apsorbovali u scbc.
Valja naglasili da clcm cntali evoluiraju, korak po korak, od
ličnosti do individualnosti, a u slučaju da čovck uspostavi kontakt sa
njima. oni ćc lako pasti u iskušcnjc crnc magije, kojom sc evolucija
nczakonito ubrzava i pokuSaii da prisvojc vcć razvijcnu individual-
nost, da bi došli u dodir sa božanskim.
U takvom slučaju javlja sc opscsija u obliku obrnutom od
uobičajcnog - ličnost jc protcrana, a svcsi clcm cntala zauzima njcno
mcsto, pa sc za takvc Ijudc možc rcći da imaju kamcn iz zemljc, ili
talas iz mora, ili vctar sa ncba. ili vatrcni plamen um csto srca, jer
Ijudsko srcc ncmaju. Zbog snage clcm cnata u scbi, oni dubokim
zovom prizivaju clcm cnatal u čovcku, a lakvi su oduvck donosili
ncvolje sinovima i kćcrima čovečijim. Јс г , oni su b ića čudne i
clcm cntarne moći, koja poznajc sponc kojc nc vczuju čovcčanstvo.
Poznaćele ih po tomeŠto vcčito žudcza svojim kraljcvstvom i tuguju
za njim (jcr čovcčnost jc njihovo raspcćc), prizivajući odgovarajućc
aspektc u žcnama i muškarcima, da bi, onc koji im sc odazovu,
uniStili svojom prckomcrnom snagom.
M ožcscdcsiti d aseo n aj koji uspostavi konlaktsaelcm entalom ,
spoji sa njim, umcsto da budc opscdnut. Tada će clem cntarni aspekat
njcgovc prirodc biti vczan sa elem cntalom , žudcći za tim nevidljivim
Ijubavnikom, koji ne pripada Ijudskoj vrsti. Takve Ijudc treba žaliti,
ј с г žcdaju žed koja sc tclcsno nc možc utažiti; a d a bi sesreli sa svojim
Jjubavnicima, m oraju da korisic ctcrična tcla. M nogo bi sejoš moglo
rcći o tome.

98
 G O SP O D A R I P R V A T R I R O J A I P R IR O D N I Z A K O N I

U koliko, mcdulim, čovck požcli da usposlavi kontaki sa

G ospodarim a elcm entala, on mora pročistiti onc aspcktc svojc
prirodc koji odgovaraju njihovom kraljcvstvu, svc dok ti aspckti ne
postanu istančanasuštinasvojih kvaliiein. U postojanosiizcm Ijc,on
jc postojan. U pokreiIjivosti vodc, on jc pokrctljiv. U brzini vctra,
on jc hitar i okreian. U svctlosti vatrc, on je gorljiv. Tada, postavSi
gospodar ovili slvari u scbi, čovck i sSm postajc G ospodar clcm cnata
m ikrokosm osa, i kao takav s ’ pravom sc može proglasili srodnikom
G ospodara clcm cnata mikrokosmosa, a Glasnici clcm enata postaju
njcgovc slugc. Drugog načina ncma. Oni koji koristc Imcna bcz
moći, prizivaju sopstvcnu propast.
G ospodari oblika vladaju svim fizičkim i hcmijskim afinitctim a,
i za njih važi svc Šio jc rcčcno o prcthodnoj cvoluciji. Uz njihovu
pomoć, možcmo p ro n ićiu z n an jco ato m sk im i hcm ijskim odnosim a
stvari, ј с г „oblik” nijc niSia drugo do koordinisan i odnos.
Intcrakcija Gospodara plamcnova i G ospodara oblika ima vcliki
značaj, jcr Gospodari plamcnova daju život, a G ospodari oblika
vclikodušno podaruju smrt. Od njih mi učim o zak o n csm rti- zakonc
bckstva i slobodc.
Da bismo ovladali silama plamcnova, prizivamo G ospodare
duha.
G ospodari oblika su G ospodari frikcijc. Oni omogućuju sili da
funkcionišc, ograničavajući jc; ali jc frikcijom rasprSuju. Zbog toga
su G ospodari oblika istovrcmcno i Gospodari smrii, је г svc što Živi
privodc kraju, a svc $lo sc krcćc - mirovanju; m cdulim, oni činc
stvarnim, ono Šio jc bilo poiencijalno. Oni su Pcdagozi. Discipina jc
u njihovoj nadlcžnosti, dok jc „kažnjavanjc” prcpušteno G ospoda-
rima duha.
E lcm cntali G ospodara oblika odrcduju kom binacijc i rcakcijc
svih hcmijskih clcmcnata.
G ospodari plamcnova stojc u pozadini fizičkih zakona.
G ospodari oblika stojc u pozadini hcmijskih zakona.
G ospodari duha stojc u pozadini bioloških zakona.*
G ospodari čovcčanstva stajaće u pozadini socioloških zakona.

- Pisac se na ovom mcsiu nije pozabavio ulicajima ircćcg roja, koji dcluju kroz
bioIoSke zakone, ali Čilaoci mogu sami, na osnovu izložcnog (o uiicajim a
prvog i drugog roja), da izvcdu zaključkc o tomc.

99
 2 2 .

UTICAJl KOJIM ĆOVEČANS'IVO DELUJE NA <S>EBE

O v o učcnjc ncma za cilj da rekapitulira poznatc činjcnicc

cvolucijc, već da doprincsc postojcćcm znanju, otkrivanjcm do sada
nepoznaiih faktora, i objaSnjavanjcm implikacija malo poznatih i
pogrcšno protum ačcnih faktora.
Do sada smo govorili o cvolucijama kojc prethodc Ijudskoj, kao
i njihovim uticajima na Čovcčanstvo. U ovom poglavlju pozabavićc-
mo sc nckim od malo poznaiih uticaja kojc samo čovečanstvo vrSi
na scbc.
Razm atrajući problem drugih cvolucija kojcse odvijaju na istoj
plancti, nc smcmo zaboraviti da svest, koja sc uzncse iznad fizičke
ravni, da bi funkcionisala na drugačijcm nivou, izlazi iz zemaljske
sfcre i potpada pod nadlcžnost planctarnog bića Tavni na koju jc
dospcla. (Ovu činjenicu treba imati na umu, prilikom izrade
horoskopa psihički obdarcnih pojcdinaca).
Mi ćcmo sc, mcdutim, na ovom mcstu baviti samo onim
uticajima, koji deluju na zcmaljsku sfcru: onima koji dcluju na
etcričnim pod-ravnima, na involutivnom luku, kao i onim a kojima
je Zemlja, i život na njoj, izložcna na cvolutivnom luku.
U uobičajenim okolnostim a, nijc dozvoljeno osvrianje na
prevazidcnucvolutivnu fa z u jc rje takavčin rcgrcsivne prirodc. Bića
koja tekS tosu se uzdigla iznad zcmaljske sfere nesm eju da scokrcću
za sobom, da ih Zcm lja nc bi zarobila. Zbog toga nije dobro uplitati
se sa dušama ncdavno preminulih osoba, izuzcv u cilju davanja
oprosta.
Postoji, m cdutim, poscbna modifikacija cvolucijc, koja je vcoma
poznata pod opStim imcnom „Vclike belc lože” ili „U čitclja”.
U norm alnom toku evolucijc, Suma rastc sa rastom drveča.
Drugim rcčima, sa usavrSavanjcm individualnih duša, usavršava se
grupni život. M cdutim, sa pojavom samosvesii, dolazi do modifika-
cijc grupnog života, a ncke dušc izabiraju put iskupitclja, a ne put

100
 U T IC A J I К О Л М Č O V E Ć A N ST V O D E L U J E N A SE B E

iskupljcnja. Odlučivši da prcthode plodovima svojih napora, njihova

dobra karma sc pridružujc rasnoj i modifikujc jc.
N cm ojtc da zaboraviic da svaka cvolbcija ima vrcmcnski tok, ili,
drugim rcčima, slcd uzroka i poslcdica, pa iako jc put cvolucije tako
Sirok, da su na njcmu mnogi savrcmcnici, ipak cvoiulivni tipovi
imaju sasvim odrcdcno mcsto na lom putu. Proscčna cvolucija
čovečanstva nalazi sc danas na priblizno dvc trcćinc prcdcnog puta,
a kako su u svakom pojcdincu usadcnc, nc samo svc latcntnosti
prošlosti, vcć i svc potcncijalnosti budućnosti, valja naglasiti da sc
n ck eo d tih potcncijalnosli vcć nalazc na pragu ostvarenja.
Potpuni dom ct mogućnosti ljudskc cvolucijc dcli sc, dakle, na
tri područja: lalcntnost, stvam ost (odnosno aktuclnost) i potcnci-
jalnost.
D oktrina grupnog duha tcsno jc isprcplctana sa doktrinom
planctarnog bića, budući da jc, kao Sto smo vcć pokazali, planetarno
bićc u sušiini ličnost planetc, sazdana na iskusivima proistcklim iz
svcsli koja u njcnoj sfcri funkcioniSe.
G rupnu kao i individualnu psihologiju ne možcmo adekvatno
razm oiriti, ako nc uzmcmo u obzir uticaj planctarnog bića. O njemu
sc ponckad govori kao o „zemaljskoj sili”, a kako je ona nastala u
proSlosii i nc sadrži aspckt budućnosti u scbi, zcmaljska sila
prcdstavlja čisti atavizam, tcstoga i, uslovno rcčeno, zlo.
Valja, mcduiim, naglasili, da porcd planctarnog bića, postoji i
planetarni cntitct, koji prcdsiavlja logoidnu spoznaju života
planctarnesfcrc, kao i idcju o njcnoj misiji i cvoluciji. Kao takav, on
odgovara individualnosti, a oba aspckta (planctarni cntitct i
planctarno bićc, odnosno individualnost i ličnost planete) razvijaju
sc nczavisno, prc ncgo šio sc sjcdinc.
Budući da sc planctarno biće razvija na osnovu spoznaje o
svcsnom životu svojc sfcrc, a kako nijc mogućc spoznati ono gto se
još nijc dogodilo ili ostvarilo, evolucija čovečanslva uvek jc z a korak
isprcd njcga.
Iz toga slcdi, da svaka iskustvcna faza čovcčanstva u razvoju
podižc planetarnu svcst na odgovarajući nivo. Radi se o rcfleksiji, ili
projckciji evolulivncsvcsti, pa jeo n a, kao i svaka rcfleksija, izvrnuta,
tako da sc najniži aspckt javlja na površini, a najviši je skriven u
dubini. Iskustvo to i potvrdujc, је г , kada dotakncm o zcmaljsku dušu,
mi najprc dopirem o do njenih najprimilivnijih aspekata, a tek kada
prodrcm o duboko u njcnu sfcru, shvatamo kakve sve sposobnosti
ona krijc u scbi.
LJ istraživanja ovakvih stvari ne smcmo se upuštati sve dok ne
dostigncm o vrhunac samosvcsti. Pristupim o li im preko podsvesti,

101
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

ona će nas progutati, jer manji se pokorava većem, pojcdinac se

pokorava masi.
M oglo bi se rcći da planetarno bićc ima masovnu karmu Zem lje,
a sve Sto na njoj postoji mora da budc u skladu sa tom karmom, jer
ona čini m cntainu atmosfcru u kojoj se mi razvijamo i živimo.
U izradi horoskopa obično se nc posvcćuje dovoljno pažnje
fazama fizičkc ravni - prom enam a plime Zem lje i Mcscca. Um csto
prostog uivrdivanja položaja Mcseca, neophodno jc ustanoviti i da
li se on nalazi u svojoj poziiivnoj ili ncgativnoj fazi. Kada je Zemlja
u piianju, veoma jc važno odrcdiii razdoblja elem cnata. Svi ovi
faktori igraju značajnu ulogu u ljudskim stvarima, jer, ako i nisu
odlučujući, oni su ti koji uslovljavaju.
ProSlost, ili biološka svcst, postoji, daklc, i dalje u zemaljskoj
karmi, kao i u svakom pojcdinačnom biću; a rcakcija izmedu
individualnog i koleklivnog atavističkog sloja ima neosporan značaj.
Na mcstu na komc je razvitak odredenog aspckta im ao svoje
scdiSte, iii „oblik”, vladaće atm osfera tog aspekta. Na prim er, tamo
gdc su druidski kultovi dostigli vrhunac svojc moći, ta moć nastavlja
da postoji, stimuliSući onaj aspckt individualnosti, za čije je
akliviranjc „program irana". Na jcdnoj strani, ovakav metod
prožinianja m cntalnom atmosferom, koristan jc, jer pojcdincima,
ncdoslatnim u tom poglcdu, pruža mogućnost uspostavljanja
ravnoteže. Na drugoj strani, Stetan jc za one koji su se već preterano
razvili ’j tom pravcu. Takvi ljudi oscćaju se kao tudinci u modernoj
civilizaciji, i ncodoljivo ih privlače drevne kulture, uslcd Čega se
ravnoteža možc naruSiti.
Svaka rasa odražava svoje kulturnc tradicijc, i kult opstaje sve
dok mogućnosti, za čiju je inicijaciju smišljen, ne postanu prirodno
naslcdc Ijudskog roda. Tada kult prcstaje da bude ezoteričan, i
postaje egzoteričan.
Kultovi ne odum iru zbog toga $to su izolovani ili odsečeni od
norm alnog progrcsivnog toka, već zato što se njihovi duhovni
pincipi, vremenom, u potpunosti apsorbuju u život rase. Ideje
njihovog učcnja postaju činjcnice, i njihova misija je završcna, pošto
je učenik naučio lekciju. Odbacujc se samo prevazideni talog
Ijudskog mišljenja, koji nastoji da objasni ono što nadilazi njegove
mogućnosti shvatanja. M edutim, sve dok postoje duše kojima je
potrebna disciplina, kult nastavlja da živi. Kultovi prošlosti
izgradivali su svoju moć u dodiru sa slojcvima zemaljske duše, kojima
pripadaju njihove inicijacije.
Naglasimo i lo da su pom cnuti slojevi u bliskoj vezi sa
elcm entim a, služcći im za stvaranje oblika misli, koji im om ogućuju

102
 U T IC A J I K O J IM Č O V E Č A N ST V O D E L U J E N A SE B E

nadzor nad inkarniranim vrstama. Zbog toga atavistički kultovi

umcju da budu dalckoscžni.
Svc ovcstvari imaju svojc mcsto u arsenalu duhovnogoružja,ali,
kada im pristupatc, budilcoprczni i nczaboravitcda m ačm ožeim ati
idvc oStricc. R ad isco sp o so b n o slim a kojcsu prirodne u svakom od
nas,ali ih nc trcba prctcrano pothranjivati, jcr tada postaju bolcsne.
Njihovo poznavanjc ncophodno jc za proučavanjc psihičkc
paiologijc, ali nc i za razvitak pojcdinca.
Svaki čovck ircba da ima svog učitclja. Ncm ojtc izabrati učitclja
koji pripada nižcm, ili drugačijcm lipu cvolucijc.

103
 23 .

2AKON AKCIJfi I DEAKCIJE

L \Jccija i rcakcija stojc u jcdnakosti i opoziciji. Vrcdnost rcakcijc

možc sc izračunati kada jc poznata razmcra transmisijc.
Jcdna ravan sadrži scdam pod-ravni. U kosmosu ima scdam
ravni, i u vasioniscdm c kosmičkc ravni im ascdam ravni.Transm isija
sc odvija prcko pod-ravni.
Dcjstvo svake pod-ravni prcdstavlja kvadrat dcjslva pod-ravni
koja sc nalazi ispod njc. Ovo, prim ctićcic, objaSnjava činjcnicu da
dvc suprotnc i jcdnako uravnotcžcnc silc ustanovljavaju vrtlog, koji
čini prvobilni atom. Kada sc tc dvc silc susrctnu, onc sc uzajamno
ncutrališu, a kao rczultat nastajc ccntar stabilnosti, koji ne poscduje
silu, izuzcv u svojim subjektivnim aspcktima. Valja naglasiti da je
statička sila, subjcktivni aspckt silc.
Iz toga slcdi da, ukoliko bistc mogli da razdvojitc uplctenc strujc
kojc činc prim am i alom, dobili biste dva dcjstva, koja bi
prcdstavljala ckvivalcnt latcntnosti tog atoma. Daklc, umcsto jcdnc
stvam c latcntnosti, imatc dva dcjstva. To znači da je atom,
pom nožcn sam sa sobom, prcSao sa jcdnc ravni m anifcstacijc na
drugu. Svc 5to sc na ovaj način umnožava, prcbacujc sc u drugu
dimcnziju.
Kada kažcmo da akcija i rcakcija stojc u jcdnakosti i opoziciji,
imajtc na umu, da mislimo na uobičajcni smisao ovog izraza, te da
to važi samo na jcdnoj, datoj ravni.
M cdutim, ukoliko su okolnosti takvc, da se sila transm ituje sa
nižcnaviSu ravan.ondasc rcakcija izražava u ckvivalentnom dcjstvu
vi§cravni. Iz toga proizlazi činjcnica d ascsila podiže na kvadrat kada
scsublim ira, dok sc, prilikom degradacijc, svodi na kvadratni koren.
Tcrm in „dcgradacija” ovdc jc upotrcbljen u tehničkom smislu, kao
suprotnost sublimaciji, i znači - spuStanjc u materiju.
Na involutivnom luku, degradacija jc bila srcdstvo napredova-
nja. Z ato du5a, tokom iskustava inicijacijc, u kojima rckapitulira
evoluciju, mora spoznati svojc ponore.

104
 Z A K O N A K C IJ E I R E A K C IJ E

Svaki aiom m aicrijcsadrži plodovc involucijc. Kada bistcuspcli

da u poipunosli razložiic alom c matcrijc u jcdnoj grudvi glinc, bili
bistc u stanju da razoritc Citavu planctu na kojoj stojitc. M cdutim,
da bistc sprovcli u dclo ovaj magijski proccs, trcbalo bi prvo da,
snagom voljc, rastvoritc kohcziju kosmosa. Z ato nc možcmo da
očckujcm o da ćc ovaj ckspcrim cnt biti uspcžno izvršcn u
ncposrcdnoj budućnosti!
Kada doscgnc nadir involucijc, i sprcmna jc da sc otisnc putem
cvolucijc, na komc poprim a karaktcristična obcležja Ijudskosti,
božanska iskra poscdujc niogućnosti o kojima vi nc m ožctc ni
sanjati.
Kada sc subjcklivna svcst uzdignc sa ravni svog habitualnog
funkcionisanja, na slcdcću, višu ravan, ona sc usaglaSava sa
prcthodno pom cnutim zakonim a, tako da sc incrcija prcobražava u
dvc kinctičkc silc. Rctko sc dcšava da ccntri svcsti nižc ravni mogu
da podncsu ovu silu, prilikom izncnadnc i potpunc konverzijc. Zbog
toga On kažc ,,Ti nc možcS vidcti mojc licc i ostati živ.” Iz toga
proizlazi i činjcnica da se niži, ili dclimični oblik konverzijc
doživljava kao zaslcpljujući bljcsak svctlosti, a pod normalnim
okolnostim a, lakav prcobražaj sc vrSi sabiranjcm, a nc umnožava-
njcm silc.
Drugim rcčima, kada sc vrši transm ulacija sa jcdnc na drugu
ravan, proccsom dizanja na kvadrat, njcnc poslcdicc odgovaraju
rcčima iz Svctog pisma, kojc kažc da čovck nc možc podncti
strahovitu svctlosl koja zrači sa božanskog lica. Kada sc proccs odvija
u obliku viScstrukog umnožavanja, pri čcmu svaki stcpen prcdstavlja
inicijaciju, radi sc o uobičajcnom toku razvoja na Stazi. M edutim,
kada sc on odvija u vidu sabiranja, radi sc o uobičajcnom toku
cvolucije.
Svaki stepcn inicijacijc možc se zamisliti kao zaslcpljujući
bljcsak svctlosli, kojim sc slika pod-ravni na kojoj sc konvcrzija
odvija, fotografišc u podsvcsti, odaklc će jc svcst lagano iščitavati.
K adascsila podižc na višu ravan, ncophodno je d a postoji grupa
koja ćc jc primiti. G rupni duh jc taj koji joj pruža oblik u kome sc
izvodi transmisija. Ukoliko sc siia podižc na drugu ravan, u grupi
mora postojati drugi sicpen inicijacije. Na svaku ravan ide po jcdan
stcpen.
M edutim, kada sc sila dcgradira na nižu ravan, ili pod-ravan,
dcSava se potpuno drugačiji proccs. Budući da sc ona vraća u incrtno
stanje, tclo kroz kojc funkcioniše, postajc prazan kanai, otvorcn za
sve Što bi ga moglo ispuniti. Ovo je ključ koji dajc objaSnjcnjc za
pojavu opscdnutosti.

105
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

Valja na ovom mcsiu isiaći da sc izraz „opscdnuiost” popularno

koristi u pogrcSnom značcnju, za ono šio sc stručno naziva
„zatamnjcnjcm". Z atam njcnjc jc uiicaj kojim jcdan cntitct
nadkriljujc drugi. Do opscdnutosii dolazi samo onda kada se duSa
survala u procesu dcgradacijc svcsti. Kažcmo „survala", jcr jc taj
izraz potpuno prim crcn u ovom slučaju.
Kada sc daklc radi o pravoj opscdnutosti, nijc dovoljno samo
istcrati strani enlitct, već jc nužno i sublimirati du§u. Za ovo ćctc
naći dobar prim cr u priči o čoveku iz koga jc istcran davo, da bi na
njegovo mcsto u5lo sedam davola, jcr jc kanal ostao ispražnjen.
Duša sc dcgradira u opcrncijama uspostavljanja kontakta sa
nižim tipovima cvolucije. Dcgradacija nikada nijc rczulial namcrne,
voljnc radnjc, već naprotiv, ona nastupa samo uslcd inhibiranc voljc.
Zato, u suočavanju sa slučajem u komc volja funkcionišc sa
inhibiranog, a nc sa kinctičkog aspckta, m oratc da se pobrinctc da
nc dode do dcgradacije. Inhibirana volja jc opasnija od izopačcne
voljc, јс г čovcka izlaže uticaju nc-zcmaljskih sila .
Vidimo, daklc, da okultno značcnje maksimc „akcija i rcakcija
stojc u jcdnakosti i opoziciji”, ima dvc implikacijc: akcija i rcakcija
su jcdnake samo na jcdnoj ravni, mcdutim, u poglcdu na
svcukupnost scdam ravni, onc ni u kom slučaju nisu jcdnakc. Kada
akcija koja sc odvija na jednoj ravni prouzrokujc rcakciju na drugoj .
ravni, dolazi do transm ulacijc vrcdnosti. Vrcdnosti smo objasnili u
prethodnom tckstu.
Bcz sum njc ćclc primctiti da, kada sila, transm utovana sa jcdnc
na drugu ravan, poviači svoj uticaj sa jcdnc, da bi ga ispoljila na
drugoj ravni, dolazi do naruSavanja ravnoieže. Zbog toga jc
ncophodno da Adept, koji izvodi ovu opcraciju, održava odgovara-
juću ravnotežu prilisaka. U tom cilju, on mora da poznajc mctod
pravilnc dcgradacijc ekvivalcntnc sile. Ovo jc izuzctno važan
m om cnat praktičog okultizma, a tičc se koriSćcnja obrnutih
aspckata, odnosno njihovih pozitivnih, kompcnzativnih mo-
gućnosti.
O brnuti, Sefirot jc KJifot. Ovo jc ključ za mnogo toga, i razlog
zbog koga se u svakoj magijskoj opcraciji prizivanja viSih duhovnih
sila, angažuju i niži cntitcti, u svojim, uslovno rcčcno, pozitivnim
aspcktima. Kada onaj koga nazivamo Učiicljem, požcli da opcriSc
na fizičkoj ravni, on se mora poslužiii cntitctom nižcg stcpcna
cvolucijc od sopstvcnog, da bi delovao kroz njcgovu ličnost. U cilju
očuvanja ravnotcžc, koju privremcno mora da porcm eti, UČitclj će,
metaforički govoreći, od tog enliteta načinili nadir svog luka. Sila
koja se transm ituje poprima najviSi njcgov aspckt, a izražava se u

106
 Z A K O N A K C IJ E I R E A K C IJ E

najnižcm i najkonkrctnijcm aspckiu njcgovc individualnosti, dok jc

ličnost entitcta kanal za povratak sa fizičkc ravni.
Dijagram ovc opcracijc ima oblik slova Y, pri čcmu dva gom ja
kraka prcdstavljaju individualnost i ličnost, a donji - ulazni i izlazni
kanal za fizičku ravan. U crtatc li jcdno X iznad ovog dijagrama,
dobićctcsim bol ulaznih i izlaznihsila,s tim Stojc X sačinjeno oddva
priljubljcna slova C, od kojih jc lcvo označeno strelicom izlaznog
toka, a dcsno, strciicom ulaznog toka.
Sada vam jc jasno zbog čcga sc u pcriodu izvodcnja magijskih
opcracija Čcsto zahtcva askcza. Budući da povratna struja tečc kroz
ličnost u njcnom najnižcm i najprimilivnijcm aspcktu, taj aspekat
m ora da budc okrcnut naviSc, da bi sc sila mogla vratiti Bogu koji ju
jestvorio.
Ovo nijc niSta drugo do način sublimacije u cilju proizvođenja
sile na viSim ravnima. Učcnik koji od svog Učitclja prima silu koja
treba da se transm uluje na fizičku ravan, mora da budc sprem an da
izvrSi transm utaciju odgovarajućc količine sile u sopstvcnoj prirodi,
da bi se očuvala neophodna ravnotcža. Upravo zanem arivanje ove
opcracije prouzrokujc sve ČcSću pojavu da u okullistim a prevladaju
niži aspckti.

10 7
 24 .

ZAKON 1МТ 1ЈЕЛС - PDVI DEO

L im iiacija, odnosno ograniCcnjc, jc prvi zakon manifestacije, pa

stoga i prvi zakon moći. Ovoj činjcnici ne pripisujc sc dužna pažnja.
Mnogi Ijudi vcruju da jc duhovna moć neograničcna, što je daleko
od istinc. Da bi sc Logos manifcstovao, on mora obcležiii svoje
granicc. M cdutim ,duhovna m oćtoliko nadm aSujcsposobnost nižih
ravni, da, kada dodc u vczu sa njima, savladujc svaki otpor.
Da bi se cncrgija dovcla u manifcstovano stanjc, ncophodno je
obczbcditi joj oblik ili lclo. Oblik stvaramo u supstanci ravni koja sc
nalazi ncposrcdno iznad onc na koju žclimo da utičcmo. Tako smo
obrazovali kanal za usm cravanjcsilc koju želim oda prizovemo. Ako
prizvanu silu nc usmcrimo, ona ćc sc raspršiti. Moć sc možc održati
samo poznavanjcm i primcnom Zakona limitacije.
Da bistc postigli ncki cilj, m oratc ga zacrtati i ograničili sc na
njcga,odbijajući od scbesvc5to sa tim ciljcm ncma vczc. Z apam iiie
- prvi proccs u invokaciji moći jc odbijanjc svcga što jc irelcvantno.
To jc, drugim rcčima, konccntracija. Zakon limitacije znači
koncentraciju moći, odbijanjcm irclcvantnog.
Da biste ncšto postigii, trcba da znate šta nc možctc da uraditc
- to jc prvi korak do uspcha, i naziva sc diskriminacijom. Zakon
limitacijc je prirodna poslcdica zakona koji vladaju u invokaciji
moći.
Kada žclitc da sprovcdcte ncki poduhvat, najpre o njcmu
prom islitc do dctalja, i jasno odrcdile svoj cilj. Zatim razm otrite
načine na koje m ožetc postići taj cilj. Tada sc irudilc da elim inišetc
svaku žclju koja sa njim nijc povczana - ovo je najbitniji dctalj.
Drugim rcčima, usrcdsredite se na jcdnu jcdinu stvar.
Lako sc možc dcsiti da pri tome zanem arite nckc opravdane
Ijudskcciljcvc. Z anem ariteih, pod uslovom daćctcim sc, udoglcdno
vrcmc, ponovo posvctiti, a zatim nastavitc da se, sa krajnjom
beskrupuloznošću, ograničavatc na dati poduhvat, tako da imatc
sam ojcdnu žclju, kojoj jesvcdrugo podrcdcno. Nc m islilcn io čemu

108
 Z A K O N L IM IT A C IJ E - P R V I D EO

drugoin, nc sanjajlc ni o Čcmu drugom, svc dok laj poduhvai nc

osivaritc. Zatim , pošiosic postigliovakvo p otpunoograničcnježclja
i sadržiija svcsti, prizovitc moć, i u trcn oka, cilj ćc hiti ispunjen. U
ovim stvarima Čcsto sc posvcćujc prcmalo vrcmcna priprcm am a, pa
su i postignuti rczullati manjkavi.
Ukoliko žclitc da prizovclc duhovnc moći, pažljivo sc
priprcm ilc, lako šio ćctc im potpuno posvclili sadržaj svcsli.
N cm ojtczahoraviti da takvosužavanjcsvcsti lako m ožcda porcmcii
ravnoicžu p rirodc,akoscprckom crno i ncoba/.rivosprovodi. Buditc
mudri i usvojilc riiam u komc sc pcriodi konccniracijc sm cnjuju sa
pcriodinia Sircnja svcsti i razniišljanja o svoj raznolikosii i hujnosti
života, tako da prošircna svcst i razvijcni karaklcr dcluju kao
po/iidina za intcnziviranjc i ograničcnjc Žcljc koja om ogućujc
manifcstaciju duhovnih moći na frzičkoj ravni. Upravo ncdostatak
ovakvcsrazm crnosti vodi do fanatizma i gubiika ravnotcžc.
Ograničavanjcm sadržaja svcsti posližcic konccniraciju moći.
M cduiim, razvojcm i ckspanzijom svcsti, vi sivaratc osnovu
konccntracijc, jcr ograničcnjc podrazumcva diskriminaciju, a
ograničavanjc svcsti sasvim jc druga sivar od ograničcnc svcsii.
Ograničcna svcsi implicira ncdostatak iskustva. Ograničavanjc
svcsti im plicira sclckciju iskustava i fokusiranjc pažnje na odabrani
prcdmct. Sposobnosi fokusiranja, ili usrcdsrcdcnosti, podrazumcva
Z akon limitacijc. Mi sc koristinio oiporim a, da bismo bili u
mogućnosti da nadcnio uporišic u rasplinuioj manifcsiaciji.
Snažni o ipor koji ćc iskusili počcinik u nastojanju da praktikujc
okulinu vcštinu, u sivari jc otpor incrcijc. Da bi sc pokrcnulo ono
što jc in c rtn o , Ego mora da pronadc uporištc usličnom otporu. Tada
sc postižc ravnotcža suproistavljcnih incrcija, a kinctička sila Ega
dclujc na nju. Ovako sc doJa/.i do rczultata kojc volja nc možc da
poslignc bcz pomoći sa stranc.
Oni koji su u službi hijcrarhija, moraju da stcknu znanjc o
„magijskim vcštinam a”, jcr tc vcšlinconiogućuju uspcšno prizivanje
i konccntraciju moći. Njihovo korišćcnjc u zlc svrhc jc zabranjcno,
ali, kada ih praklikujcm o u skladu sa zakonom, šicdim o vclikc
količinc cncrgijc.
Z apanititc, daklc, da jc u svim poduhvatima, limiiacija - tajna
moći. To nc znači da trcba da sc zadovoljitc malim stvarima. Uvck
svojc naporc dovcditc u vczu sa samim kosmosom, a svoju nakanu
posm atrajlc u odnosu na cclinu, ali slrogo ograničitc onaj dco
kosmičkc svcukupnosti kojim žclitc da sc pozabavitc. Ako se
odm cravatc sa onim Šio jc vcćc od vas, dopustićctc da vas nadvlada
inercija masc. Sa drugcsiranc, ograničitc li deo masc, i izdvojite ga

109
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

izcclinc, moći ćcic, malo po m alo,da dobijciconoS to nc bisic mogli

da proguiatc u jcdnom zalogaju.
Da bisic 10 postigli, pronaditc prirodnc linijc rasccpa.
U ovim stvarima postojc lačkc na kojima sc m atcrija možc
razdvojili, kao i tačkc kojc odolcvaju razlaganju. P olražitc ih na
asiralnom planu, mcdu cm ocijama vcztinim za vašu nakanu. Na
m cnlalnom planu ona sc pokazujc kao cclina, ali su na astralnom
planu uočljivc linije rasccpa. Prcdm ct ncposrcdnc žcljc možc da sc
razluči od prcdm cta dalckoscžnc žcljc. Prcdmct žcljc jcdnog aspckta
složcnc prirodc, možc da sc razluči od prcdmcta žcljc drugog
aspckta. Ukoliko ograničilc svcst na jcdnu jcdinu stvar, ona ćc sc
tako izoSirili, da ćclc biti u mogućnosti da jc, po linijama rasccpa
izdvojitc iz cclinc, i pozabaviic sc samo njomc.
Fokusiranjc svcsti omogućujc prizivanjc i kori§ćcnjc sile u
odrcdcnc svrhc, ali samo prošircna svcst možc da pruži osnovu i
neophodno uporištc toj sili. Konccntraciju na vrhu mora da održava
Sirina u osnovi. Ovo jc činjcnica koja sc čcsto zancmaruje.

110
 25 .

ZAKON lilMITACIJE - DDUGI DEO

Z jakon limiiacijc nala/i sc u osnovi okulinc praksc. Kao tajna moći,

ncdosiupan jc oninia koji su na Stazi iskuScnja. Njih su učili da
postoji bcskrajan i/vor nioći, i nalož.cno im jcd a mcdiliraju o takvoj,
bczobličnoj moći. Na taj način, moć jcstckla m ogućnostdasckoristi
njima, um csto da sc oni koristc njom.
M cduiim, kada stcknctc znanjc o mctodu stvaranja kanala kroz
nižc ravni, ukazujc vam sc mogućnost da usmcravatc moć, koristcći
jc za sopstvcnc ciljcvc. Kada u tomc uspctc, ona prclazi sa ravni
individualnosti na ravan ličnosti, nc unular organizma, vcć izvan
njcga. Z ato jc ncophodno ovladali nictodama gradcnja oblika.
„Kako gorc, tako i dolc”.
Kada jc Ncispoljcno po/clclo da sc manifcstujc, krctanjc jc
prostrujalou krug, vraćajući sc tamo o daklcjc poicklo. Da bi nastao
oblik na konkrcinoj, m cntalnoj ravni, misao trcba da prosiruji u
krug, da bi sc vratila tamo odaklc jc potckla. Polazcći od idcjc, ona
nasiavlja da sc logički krcćc, zaključujući od opStcg ka pojcdina-
čnom, na izlaznom luku, i od pojcdinačnog ka opSlcm, na ulaznom
luku, zamiSljajući na taj način o b cstra n c problcma, i povczujući ih.
To jc prva faza.
Tako formirana idcja zatim sc prcbacujc u sfcru oscćanja. Ova
faza odgovara prstcnu Graničniku.
Idcja sc potom izlažc pokrctačkoj sili prirodc, Sto odgovara fazi
prstcna Haosa.
Daklc, prstcn Kosmos jc zamisao, odnosno idcja na mcntalnoj
ravni, prstcn Haos jc pokrctačka sila instikata, a prstcn Graničnik
odgovara aspcklu viScgastrala. Ako razm islitco ovim podudarnos-
tima, vidcćctc da sc uz njihovu pomoć mnogo loga možc objasniti.
O nc su vaŠ arhciipski oblik, u komc ćc bili satkanc svc akcijc i
rcakcijc povczanc sa datim problcmom, ali jc ncophodno najprc
odrcdiii granicc log problcm a, jasnom dcfinicijom svcsii. Druga

111
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

rcakcija svcsii proizilazi iz žclja, a ircći aspckat ličc sc upotrcbc

primitivnih sila kojc proizvodc moč.
PoSto jc tako ustanovljcn kosmički aspckt idcjc, dolazi do
m anifcslacijc u svctu oblika, unutar ograničcnc sfcrc. Bcz
ograničcnja ncma manifcstacijc.
Primarni zakon involutivnog luka jc Zakon limilacijc.
Prim arni zakon cvolulivnog luka jc Zakon scdam smrti.
Osnova Zakona limitacijc jc Zakon akcijc i rcakcijc.
Osnova Zakona akcijc i rcakcijc su fcnomcni povczani sa
krivom. Kada sc u dovoljnoj mcri produži, kriva poslajc krug.
Scgmcnt krivc jc luk. Klatno jc vrsta akcijc i rcakcijc kojc stojc u
jcdnakosti i opoziciji. Ako bistc produžili luk koji opisujc klatno,
dobili bistc krug, čiji jc poluprcčnik jcdnak dužini klatna. Ovo
objaSnjava mnogo toga u vczi transm utacijc silc sa jcdnc na drugu
ravan.
Inkarnacija sc zasniva na Zakonu limitacijc; karma na Zakonu
akcijc i rcakcijc, a budući da sc jcdnakost i opozicija akcijci rcakcije
odražavaju samo unutar ograničcnc sfcrc, „sila” sc mora ispoljiti u
vidu „oblika”, da bi sc plodovi njcnc akcijc ponovo vratili u sfcru iz
kojc jc potckla.
Obrazovanjc lcla za inkarnaciju odvija sc na vcć opisan način.
DuSa dcicrm inišc m atcriju u kojoj ćc scotclotvoriti. Svcprožimajući
duh jc G ospodar karmc svih duša. On je laj koga vi prizivatc u
stvarima kojc sc tiču vaSc sudbinc. Vi, u stvari, prizivatc svojc
suštinsko bićc.
Ziikon limitacijc podudaran jc malcmatičkoj konccpciji mcre-
nja površina, budući da ima dvc dimcnzijc. Tck uvodcnjcm trcće
dimcnzijc, prcvazilazimo Zakon limitacijc, a čovck sc njimc može
koristili,zahvaIjujući trodim cnzionalnoslisvojcsvcsii. Na kojoj god
ravni da dclujc, Ž tk o n ograničcnja sc možc prcvazići, dodavanjcm
novc dim cnzijc svcsti. To jc tajna ovladavanja Zakonom limitacije.
Ovaj zakon pruža mogućnost za izračunavanje uslova pod
kojima trcba da sc sprovodi ncka opcracija. Ako samo odrcdite te
uslovc, oni ćc prcuzcti kontrolu. Ukoliko, mcdutim, m ožcte da
uzdignctc svcst na ravan, sa kojc ih možctc vidcti kao sintezu, ako
pojm itc apstrakciju koja ih obuhvata, a zalim dctcrminiScte tu
apslrakciju i razm otritcjc u odnosu nastanjc njcncravni, nczavisno
od Zakona limitacijc; ako jc zaniislitc u odnosu na kosmos, kao deo
koji pripada cclini, tada ćc svcst, imajući kosmičku idcju na umu,
uočiti konačni aspckl tc idcjc, i, koristcći sc Zakonom limitacije,
prcvazići njcnc granicc.
Ovaj mclod sc primcnjujc, ncsam o u postizanju neke zemaljske
nakanc, vcć i u gradcnju lcla inkarnacijc i obrazovanju karme tokom

112
 Z A KO N L IM IT A C IJ E - D R U G I D EO

log proccsa. Ј с г , ako uspcmo da, makar i jcdan jcdi ni pul, vidimo
svoj prcdodrcdcni faium u odnosu na kosmički zakon, ovladali snio
svojom sudhinom. To jc način vidcnja sui?linskog bića, jcr ono
održava vczu sa kosmosom, puicm logoidnog pcčaia u božanskoj
iskri, za razliku od ni/.cg bića, vczanog za zcmlju, kojc posm aira svc
stvari u odnosim a „rodcnja” i „sm rli”, „počclka” i „к г а ј ” .
Svc dok budc boravila u čulima, svcsl čc posm alrati stvari sa
stanovižta čula, „bola” i „zadovoljstva”, „počctka” i „к г а ј ” .
M cdutim, kada sc uzncsc na rclaciju kosmičkih stvari, svc ćc joj sc
prikazati u odnosu na cvoluciju - na krivu koja opisujc cco krug, a
nc na pravu liniju ograničcnja i konaČnosti.
Ličnosi jc ono Slo jcslc, zahvaljujući Zakonu limitacijc.
Individualnost jc ono Sto jcstc, zahvaljujući Ziikonu kosmičkc
prirodc. Lcstvicc kojc vodc od ličnosti do individualnosti imaju
scdam prcčki, a lc prcčkc su „scdam sm rli”. Zakon limitacijc
om ogućujc radanjc, aii Z<ikon smrti jc taj koji om ogućujc živoi. Jcr,
ra d a n jc jc sm ri,a smrt jc radanjc. Svi sc radamo „slcpi” - lo jc milost,
koja nam zascnjujcsaznanjcda smo mrtvi. NaSa jcravan, ravan smrti,
dok jc ravan Učitclja, ravan života. Oni koji su u matcriji, u grobu
su, mrtvi i pokopani. Smrt i inicijacija imaju istc poslcdicc, i zbog
toga obrcd inicijacijc uvck sadrz.i simboliku snirti i pogrcba.
Uvck im ajlcna um uda na m atcrijalnoj ravnism rt igubitakznačc
slobodu i uskrsnućc. Poscdovanjc stvari isto jc Sto i gomila zcmljc
na mrlvačkom pokrovu. Naučiic, zaio.da sa visinc glcdatc na svoja
mriva tcla, i da ih nadahnjujcie svojim živoioni, ali ncm ojtc bili u
zabludi, i živcti u njima.
Sposobnosl projcklovanja svcsii na zcmaljsku sfcru vcoma jc
korisna, ali jc Stcino biti okovan okolnoslim a lc sfcrc. Dvc su sivari
kojc vas držc prikovanim za nju - strah i žclja.
Inicijacija vam omogućujc da živiic na ravni Učitclja, iako i dalje
poscdujcic moždanu svcsi. Zbog toga stcpcni' učc slcdcćcm: Prvo,
prcvazilažcnju žcljc; drugo, prcvazilažcnju siraha, i ircćc - smrii i
uskrsnuću.
Ovladavanjcm i nadilažcnjcm Zakona limiiacijc, dobijate
mogućnost da sc njimc koristitcza svojcccljcvc. OgraničivSi zadaiak
koji stc scbi posiavili, vidilc ga u odnosu na kosmos. VidevSi
kosmički arhctip, crpilc silu tog idcala. VidcvSi om cdcni oblik, u
komc žclitc da se odigra manifcsiacija, fokusirajtc lako prikupljcnu
silu.

Sl c p c n i - Fa z e u sm cr a v a n o g n ap r clk a . Ovaj t cr m in k o r i sl i sc u i r a d i ci o n a ln i m
m c l o d a m a uspinj anj a „ l csi vi ca m a od scd a m pr cČk i” .

113
 26.
ZAKON <SEDAM SMDTI

N a b ro j mo sada implikacijc smrti.

PKVA SMRT
Kao 5to jc vcć rcčcno, kada sc prcscku dvc linijc krctanja,
obrazujc se vrtlog. Tc dvc linijc potom ncutraliSu jcdna drugu, i
prcstaju da postojc kao krcianje, postajući ccnlar stabilnosti. To jc
prva smrt.

URUGASMRT
Akcija i rcakcija stoje u jcdnakosti i opoziciji u odnosu na ravni
na kojoj su zamctnutc. Onc dcluju i rcaguju, i nastavljaju da se
manifcstuju u cikličnom obliku. M cduiim, prilikom transm utacijcsa
jcdnc na drugu ravan, akcija i rcakcija prcstaju da sc ispoljavaju na
prvoj ravni, da bi, u drugom obliku, zaživcle na drugoj ravni.
Posmatran sa ravni na kojoj su ovc silc zamctnutc, taj proces se
naziva - smrt. Posmatran sa ravni njihovog prijcma, taj proces se
naziva - radanje.
Ako sc cvolutivna prom cna posm atra sa primitivnijcg aspekta,
na nju se glcda kao na smrt. Posmatrana sa naprcdnijcg aspekta, ona
prcdstavlja radanje. To radanjc jc druga smrt.
Razjasnim o ovo na jcdnom primcru. Kada život cvoluira,
nadmaSujući sposobnost ispoljavanja u nižim oblicima, on obrazuje
viSe oblika. Fosilni ostaci napuštenih nižih oblika nalaze se mcdu
krhotinam a života. Oni su iskusili smrt; njihova rasa je izumrla, višc
ih ncma. Mcdutim, život jc ponovo rodcn u viSim tclcsnim oblicima.
Samo napuStanjcm jcdnostavnijcg oblika, život može poprim iti
složcniji oblik, iako svcst koja prožim a ravan jcdnostavnijcg oblika
vidi u tom c tragcdiju, jcr njcna mogućnost poim anja nc može da
zamisli viži život. Ona lugujc zbog nagoveštaja sopstvene,
prcdodrcdcncprolaznosti. M cdutim .svest koja pripada viScmživotu

114
 ZAKO N SE D A M SM R T I

vidi radanjc novcm anifcsiacijci ra d u jc s c jc r to radanjc nagovcšiava

poipuniji izra/. njcnih mogućnosii.

TRKĆA SMRT
Svaka individualizovana svcsl živi da bi umrla, i um irc da bi
živcla. Samo zahvaljujući smrii, mi možcmo da žanjcm o plodovc
života. Padamo u poljima zcmaljskim, da bismo lcžali u poljima
ncbcskim, hrancći sc dozrclim žiiom. Kažc sc „п а jc dan sai učcnja
idu iri sata razmižljanja”. U smrii duSa razmiSlja, a u životu ući.
Kada bismo samo „živcli", iskustva bi samo prolazila kroz svcst,
ostavljajući jcdva nckakvog traga, budući da bi vcć prvih nckoliko
slika ispunilo sav raspoloživ prostor. Svc bi bilo konkrctno,
ncpovczano, razjcdinjcno. RazmiSljanjcm, kojc prcdstavlja „sm rt”,
crpiscapstrakinasuštinaživota, takoda,um csto m iliona konkrcinih
slika, intamo apstraktnu idcju. N aučitcda vcrujctcsm rti. N aučitcda
volilc smrt. Naučitc da, u svojim planovima, računatc na smrt.
R cdovno upražnjavajtc vcžbu, u kojoj scbc viditc mrtvim, i
zamiSljatc kakvi ćctc tada bili, jcr na laj način učitc da graditc mosl
izmcdu života i smrti, koji svaki put prclazitc svc lakšc i lak§c.
ZamiSljajtc da slc mrtvi, a da i daljc slcdite svoju sudbinu.
ZamiSljajte da sic mrtvi, a da nastavljatc svojc dclo, sa ravni mrtvih.
Tako ćctc sagraditi rnost koji vodi u ono Sio vco zascnjuje.
Prcm ostićctc ponor i/m cdu takozvanih živih i lakozvanih mrtvih, i
savladaćctc slrah od smrti.

ĆETVRTASMRT
Č ciirijc„vczivni” broj.Č ctvrto tclo,kojc prcdstavlja njcn najviži
aspckt, vczujc ličnost za individualnost, a čctvrta sm rt sc naziva
„vczivna” smrt - „poučna” smrt, a po/nata jc i kao „slanjc sna”. San
jc mala smrt, kao Što jc smrt vcliki san. Poznavanjc prirodc sna
doprinosi razumcvanju i objašnjcnju smrti. Prirodasna nijc dovoljno
razjašnjcna. Uiisci sna, kojc prima probudcna svcst, obm anjuju. U
snu, fizička ravan sc odvaja od oslalih ravni, i tako oslobodcna duša
višc nc prima utiskc, koji prolazc kroz pct kapija čula. Z ato kažcmo
da jc čovck pasivan kad spava. M cduiim, individualnost sc budi i
aktivira. U budnom stanju individualnost spava, a u životu snova sc
budi. Ovo jc pravilo kojcvaži za vcćinu, ali bliži scvrcm c, u cvoluciji
nckih pojcdinaca, kada ćc individualnost moći da sc koristi ličnošću,
da bi sc izrazila. Da bi sc lo dcsilo, i ličnost i individualnost trcba da
doscgnu visok stcpcn razvitka. Individualnosl sc u svctim spisima
pom injc kao „Andco koji uvck glcda licc Božjc”.
Tokom budnog života tcla, individualnost jc zaokupljena
prcvodcnjcm konkrctnih ulisaka kojc prima niži duh, na sopstvene

115
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

apsirakinc icrminc. Kada višc nc mora da hudc okrcnuta scbi, ona

posiajcohjcktivna na sopstvcnoj ravni, i glcda „ho/ansko licc”. Tada
nastoji da sc i sama prilagodi bo/anskim mcrilima, a taj proccs trajc
conim a i mcri sc ncbcskim ar5inom.
Dcšavasc, m cdutim .da u usnulom slanju duisa, koja jc na niskom
stcpcnu cvolucijc, nc potonc u zaborav, vcć, zaokupljcna nczadovo-
Ijcnim tclcsnim žcljama, nastavlja da funkcionišc na rclaciji oblika
misli, začctih tim žcljama. Ona sanja snovc, proistcklc iz
nc/^idovoljcnih strasti i inslinkiivnih poriva. Individualnost sc tada
nc oslobada, i umcsto da glcda „Нс Oca koji jc na Ncbcsim a”, ona
vidi izvrnutu sliku Ijudskog oblika, i razvija se u njcnu sličnost.
Budući da, u lakvom slučaju, individualnost nc možc da funkcioniše
na sopstvcnoj ravni, ona nc možc ni da rastc, i ostajc zakržljala, dok
ličnost poslajc prcuvcličana karikatura samc scbc. Slobodu iz
ovakvog slanja pruža samo trcća smrl, koja om ogućujc nam ctanjc
individualnosti. M cdulim, ukolikojc ircćasm rt ncpotpuna, nižiduh
nastavlja da sanja na astralnoj ravni. Ovo nas dovodi do pitanja pctc
smrti.

г а л SM u r
Smrt Iičnosti. Kada sc Iičnosl, umiranjcm, povučc iz tcla, ona
ipak naslavlja da živi i funkcionišc kao ličnosi, a čovck nijc nikako
prom cnjcn, i јоб uvck sc „odaziva na imc kojc jc no sio u tclu”. U
nižcm paklu, on plamti od žcljc, svc dok sc mogućnosti njcnog
ostvarcnja nc prcivorc u pcpco. Žclja tada postajc samo apstraktna
idcja, i kao lakva, dco individualnosti. Čovck, daklc, umirc za nižc
žcljc, ali naslavlja da živi u viSim žcljama.
Vrcm cnom , mcdulim, shvata da su i onc konačnc i sm rtne, i vidi
u njima prcprcku izmcdu scbc i svoga Oca, čijc bi licc da glcda. Z ato
on žudi da sc oslobodi žclja. On vi5c nc bi da voli zcmaljskom
Ijubavlju, kojom sc voli ncka osoba, vcć višom manifcstacijom
ljubavi, koja jc sama ljubav. On ne bi da voli ni osobu, ni slvar, vcć
stanjcsvesti u komc jcsv c obuhvaćcno. Čovck, daklc, traži slobodu
od nižc Ijubavi, i ta žclja za razrcScnjcm od onoga Sto je konačno, da
bi shvatio ono Slo jc i dobro i bcskonačno, prouzrokujc njegovu pctu
smri, nakon kojc sc on rada u svcsti individualnosti, živi na ravni
Individualnosti, i glcda „Пес Oca svoga koji jc na Nebcsim a”.
M cđutim, sa budcnjcm žcljc, ponovo nastupaju snovi, a sa
snovima i povratak u matcriju. Glcdajući licc svoga Oca, svc dok se
svcst nc umori od njcgovog bljcStavila, duh sklapa oči i lonc u san.
U snu sanja o svojim ncispunjcnim žcljama, i tako sc ponovo rađa,
jcr na ravni žclja stanjcsvcsti prcdstavlja mcslo, a kada žclimo, mi
sc ponovo radamo. Tako svaki čovck gradi svoju karmu.

116
 Z A K O N SE D A M SM R T I

M ožctc sc zapiiaii, kako to onda Čovck scbi stvara patnju i

ograničcnja koja nikako nijc mogao požclcti? Razlog jc to, žto on nc
žanjc plodove maštc, vcč plodove stvarnosti. On dobija posledice
onoga što je scbi dopustio da poželi, a ne ono što je poželeo. Na primcr
- Čovck koji jc požclco moć, dobija lašiinu. Da bi dobio moć, on mora
da žcli osobinc kroz kojc sc moć ostvaruje, naimc, snagu, m udrosl i
dalckovidost. Čovck koji žcli moć, poprima svcst ispraznog egoistc.
Čovck koji žcli snagu, m udrost i dalckovidost, poprim a svcsl moći.

ŠESTA SMRT
Ovo jc trans u komc tclo spava, ali jc duSa budna. Trans dcluje
na sopstvcnoj ravni. On možc da funkcionišc u sfcri nižih aspekata,
instinkta, sa tclom kao pozadinom, ili u sfcri viših aspckata, sa
konkrctnim umom i cm ocijama kao pozadinom. Pod uobićajcnim
psihičkim okolnosiim a, slikovna svcst odražava dogadajc iz
unuirašnjih svclova, kao u magičnom oglcdalu, pri čcmu cmotivna
stanja odlučuju kojc ćc okolnosti biti u žiži.
Kada sc psihička svcst usredsredi na instinktc i strasli, sa
m atcrijom kao pozadinom ,onasc prcnosi na ctcričnu m alcriju, koja
sc povlači iz tcla, da bi dclovala kao nosilac strastvcnih žclja. Tada
vidimo manifcsiacijc nižc magijc, opasnc i zloćudnc u svim svojim
oblicima, kojcdegradiraju čovcka na ličnost,budućidaonaživiživot
u odnosu na matcriju, a nc na duh. Ncka pozadina vašeg Života budc
sam Bog, i ncka se vaša dela mcre ncbeskim aršinima. Neka vaši
ciljevi budu u skladu sa kosmosom, pa ćcte svojc grche bolno
doživljavati, i grcšićetcsvc manjc i manjc.

SEDMA SMRT
lluminacija. U scdmoj smrti, svcst napušta ličnost i sjedinjujc se
sa individualnošću, i tada Čovck zauvek glcda lice svoga Oca koji jc
na Ncbcsima, Čak i kadasam boravi na zcmlji. Zbog loga prosvctljcni
Upućcnik nije poput drugih ljudi. lnicijacija znači smrt za života.
Oni koji žudc za čulnim stvarima i ohološću života, koristc izraz
„živi mrtvac” da bi izrazili najužasniju sudbinu koja možc zadcsiti
Čovcka. M cdutim, mudrac zna da „živi mrtvac” znači slobodu duha,
sprovcdcnu ma m atcrijalnoj ravni. Taj izraz označava svcst
„istrajnog prisustva”, kojc obitava usrcd svcsti čula. To jc svest
zemaljskog bića o raju. Z ato upućcnici žcle smrt za života. Smrt jc
za njih sloboda u tclcsnim okovima, jcr ona ponišlava Zakon
limitacijc, oslobada duh, dajc vid slepom, i moć ncjakom. O no za
čime zaludno žudimo u životu, ostvarujcm o tck u sm rti, jcr smrt je
život, a život jcsm rt.

117
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

Za г а /.vijcnu svcsi, maicrica jc grob, a grob jc mal crica. Duša sc,

ulazcd u živoi, opraSta od svojih prijaiclja koji žalc za njom, i
prikuplja hrabrosi da bi sc suočila sa td5kom kušnjom i prihvaiila
pamju. PrvoSlo u životučini jc d a udahnc. Drugo jc d a sa tini dahom
briznc u plač očajanja, jcr jc zadatku života pristupila sa bolom.
Jcdini cilj joj jc da živol učini podnoSljivim. M cdutim, spustivSi se u
grob, ona kroz dvcri smrti, ulazi u život bujnijc svcsti. I Upućcnik
ulazi u život bujnijc svcsti, prolazcći kroz vratnicc kojc simbolišu
smrt. Usmrtivši žcljc, on osvaja slobodu, i kao kakav mrtvac hoda
mcdu ljudima. U smrti za života, koja prcdstavlja slobodu u okovima
od krvi i mcsa, on pobcdujc Zakon limilacijc; zalo što jc mrtav,
slobodan jc; zato što jc mrtav, krcćc sc moćno mcdu onima koji su
sahranjcni u tclima; a oni, vidcvši svctlost kako bljcšli kroz njcga,
znaju da jc mrtav, jcr svctlost nc možc sijati kroz tclcsni vco. Dok jc
svcst inkarnirana u tclu, kroz nju svcllost nc možc da sija. Kada
bcstclcsna svcst nastavi da sc koristi svojim tclom, svctlost isijava u
svct m atcrijc i prosvctljujc ljudc. Ali, nc zaboravitc: prosvctljcni
Upućcnik jc mrtav čovck koji koristi svojc tclo da bi pomogao
onima, kojima sc drugačijc nc možc približili. Razmislitc o tomc.

118
 27 .

ZAKON UTISKIVANJA

\ ravi m eiod utiskivanja malo je poznat, је г podrazum eva

unutarnje principe polaritcta.
Utiskivanjc možemo definisati kao akt prenošenja silesuptilnijc
ravni na zgusnutu ravan, i to na involutivnom luku. Ovdc treba
napraviti jasnu distinkciju utiskivanja i dcgradacije. Dcgradacija
predstavlja sličan akt na evolutivnom luku. O degradaciji i
sublimaciji govorimo kada jc u pitanju evolutivni luk, a o utiskivanju
i dezintegraciji, kada je reč o involutivnom luku. U ovoj distinkciji
sadržava se značajna ideja o dinamičkom m crilu dobra i zla.
U tiskivanjc je, dakle, čin napredovanja silc u cvoluciji, razvitkom te
sile u aspcktu „oblika”.
Sctićete se da je struja evolutivnog života, potekla iz Logosa,
m orala da sc „zaogrne” m atcrijom , da bi sc organizovala. OgraniČivSi
se m atcrijom , ona razvija „oblik”, koji potom koristi kao kalup, ili,
da budcm o precizniji, kao skclet (jer suptilno okružujc zgusnuto).
Kada se odbaci skelct zgusnute materijc, suptilna tvar zadržava
poprim ljeni oblik, jer sistcm sila, koji je u tom procesu nastao,
c habitualan.
inom sublimacije, razdvaja se zgusnuto od suptilnog, dok se
činom utiskivanja, dve tangencijalnc sile vezuju u čvor m atcrije.
Prim etićcte da se radi o istom proccsu, iz koga je ponikao prvobitni
atom.
Čin utiskivanja zasniva se na Zakonu privlačnosti centra, i
Z akonu privlačnosti pcriferije, kao i na polaritetu. U svim
razradam a ideje polariteta, stupa na scenu Z akon utiskivanja;
utiskivanje zavisi od polariteta, pri čemu se sjedinjavanjc odvija na
horizontali, a fisija na vertikali.
Do sada je rečeno viSe nego 3to ste vi u stanju da shvatite.
119
 28 .

ZAKON POIADITETA

N c m o g u ć cjcra zm atra n jc Z ak o n a polaritcta.bczosvrta na Zakon

privlačnosti ccntra i privlačnosti pcrifcrijc, jcr sc polaritct upravo
na njima zasniva. U zavisnosti od toga da li privlačnost deluje ka
ccntru ili ka pcrifcriji, sila sc javlja u svom ncgativnom, odnosno
pozitivnom aspcktu.
PrivlaČnost ccntra dajc ncgativni, a privlačnost periferije
pozitivni aspckt, a polaritct ovih dvaju aspckata prouzrokujc
kružcnjc sile. Analogiju čctc lako naći u pozitivnim i negativnim
aspcktim a kosmičkih dana, sadržanih u simbolu Kaduceja.
M crkurov Kaduccj ima crne i bclc zmijc pozitivnih i ncgativnih
funkcija, obavijcne od кга ј do кг а ј Stapa. U svom zcmaljskom
aspcktu, 5tap prcdstavlja zrak, a crnc i bclc zmije, pozitivnc i
ncgativnc aspektc životnog talasa.
Valja pom cnuti još jcdan aspckt polariteta, koji sc odnosi na
grupni oblik. G rupna svest jc cntitct ncgativnog ili žcnskog tipa. Da
bi postala kreativna, ona zahteva stimulaciju pozitivncsilc. O no što
funkcioniše na suptilnijoj ravni, pozitivno jc u odnosu na ono što
funkcioniše na zgusnutoj ravni. Ako svcst zamisli ciljcve grupe, na
višoj ravni od one na kojoj ih grupa zamišlja, ona postajc pozilivna
u odnosu na grupu, i možc da jc oplodi. Kada dode do oplođcnja
grupc, svaki pojedinac koji joj pripada, „zatrudni” sa novom idejom
i donosi na svct fizičke ravni krcativno dclo. PoSto su svi pojcdinci
zamislili ideju koju jeg ru p n i voda začco, oni sc nalazc na istoj ravni.
ZamislivSi isti idcal, njihov ćc polaritct biti jcdnak polaritetu vode,
tako da on viScnc m ožeda stvori kreativni stimulus za tu grupu. Ovo
objaSnjava procese procvata i mirovanja kroz kojc prolaze grupe.
Periodi mirovanja nc prcdstavljaju nužno smrt.
Prim ctićete da jc u svcukupnosti manifcstovanog života saradnja
dvaju faktora od suštinskog značaja za obrazovanje „oblika”. Sila,
medutim, deluje kao jcdinica, jcr sc njcn polaritct nalazi u Logosu.
120
 29 .

ZAKON PDIVIAČNOSTI ped if ed ij e iu o k o l n o g

SVEMIDA

U razm alranju Zakona privlačnosti okolnog svcmira, najpre

m oram o da odgovorimo na pitanjc - kako jc privlačnost okolnog
svcmira u slanju da nadvlada privlačnost ccntra. Da bismo doSli do
razumcvanja ovog problema, moramo sc pozabaviti nckim od
osnovnih aspckata vasionc, opisanih u prcthodnim poglavljima.
PostigavSi stanje ravnoteže, logoidna svcst je dostigla
savršcnstvo; i poSto jc rcalizovala svoju zamisao, ona začinjc nove
idcjc kojc nastoji da ostvari.
Kada ih logoidna svcsl zamisli, ovc idcje obrazuju složcnijc
sintcze (uzimajući udcla u prirodi kasnijih faza manifcstacijc), ili,
drugim rcčima, prclazc ravni, krcćući se ka pcrifcriji. Logos,svojim
cvolutivnim impulsima, izbacujc idcjc, projcktujući oblikc i
udahnjujući im život.
Budući da jc vcčiti cilj „volje” da funkcioniše ncuslovljcna, kao
Sto jc i vcčita težnja „oblika” da uslovljava m anifcstovano, oblik
stalno „dodijava” logoidnoj „volji za životom”, koja opct, uvck
nailazcći na uslovljavajući oblik, nastoji da ga odgurnc od sebc, na
slcdcću ravan. M cdutim, u kasnijim fazama logoidnog života,
ncuslovljcna volja nc možc da postoji, budući da vcć nastale
okolnosti detcrminiSu svaku aktivnost, tako da logoidna volja za
životom, koja prcdstavlja život manifcstovane vasionc, mora da se
pokori tim okolnostim a i da uđc u okove oblika. O datlc potičc
„sukob izmcdu duha i tcla”.
Logoidna volja za životom sc, dakle, ispoljava u svim narcdnim
fazama oblika, sve dok nc dostigne najzgusnutiju fazu. O na više ne
možc da projcktuje uslovljavajućc telo svojc manifcstacijc, i zato
nastoji da sc oslobodi robovanja obliku i da sc zaputi daljc - da
upotrebim o mctaforu - ka onim etcričnim područjima, koja nisu
ograničcna i uslovljena prvobitnom logoidnom voljom.
121
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

Na jcdnoj sirani, imamo nastojanjc uslovljcnog života da sc

oslobodi svojc uslovljcnosti, koje rada prvobitni nagon - i projcktujc
sc ka okolnom svcmiru.
Na drugoj strani, postoji prirodna tcžnja za uspostavljanjcm
ravnotcžc, kao i tcndcncija sila pod visokim pritiskom da sc rasprše
u relativni vakum okolnog svcmira.
Trcćc, tu jcisIikaP cnum brc-svih onih kalupa k ojisusc izopačili
prilikom stvaranja - svih onih cvolutivnih ideja kojc nikada nisu
ostvarcnc- svih onih zloupotrcbljcnih sila i duša kojc nisu uspclcda
izvršc svoju misiju, poSto su ih individualnosti odbacilc - ukratko,
svcga onoga što jc logoidna svcst žclcla da odbaci, a što sc nijc razbilo
o unutrašnju Ijusku prstcna Graničnika, pa jc nastavilo da postoji
kao slika koja sc da nazrcti u rcflcktujućcm ctcru svcmira spoljašnjc
površinc prstcna Graničnika, kako ćcmo to figurativno nazvati
(ncposrcdno izmcdu prstcna GraniČnika i prstcna Haosa vasionc).
Svcst koja okušava srcću na naličju matcrijc možc, daklc, da
razabcre na drugom kraju vclikog ponora, koji jc prstcn GraniČnik
vas,onc, rcflcktovanc slikc svih lažnih nada i ncuspclih pokušaja
manifcstacijc, kojc, žudcći za silom koja bi ih dovcla u ispoljcno
stanjc, prizivaju kakvc god srodnc clcm cntc u onim a koji dolazc do
granicc. Z ato jc tako, da svaka sila u evoluciji, bilo u vasioni, bilo u
pojcdincu, prodrcvši do tcniclja, poglcda u dubinc vclikog ponora
ustanovljcnog kosmičkim zakonom, i vidi scni svojih bcznadcžnih
snova kojc obcćavaju ispunjcnjc, tc pada u iskušcnjc da nastavi tim
izlaznim putcm na koji ga jc podstakao božanski zamah i da, uz
pomoć zamaha sopstvcnog krctanja, skoči u taj ponor, u slobodu
okolnog svcmira, gdc ncma zakona, i Ijudi su poput bogova.
Kada sc jcdinica svcsti oslobodi manifcstovanc vasionc,
prevazišavši zakon (koji jc u potpunosti poštovala), ona postajc
ccntralno jezgro novog logoidnog Sunca. To jc mistcrija Božanstva.
Kada sc, mcdutim, jcdinica svcsti koja nijc ispunila zakon, odm etnc,
ona postajc ncuslovljcna volja. To jc mistcrija zla (pozitivnog zla),
koju pcrsonifikujc davo. Sa ovim iskušcnjcm Nadira svako sc
susrcćc, tokom cvolucijc.
Polazcći od božanskog, na izlaznom luku, život mora da prodre
do tcmclja, a kada jc to učinio, i dostigao vrhunac svojih moći, on nc
smc da podlcgnc iskušenju slikc žclja koja sc rcfickiuje iz okolnog
svcmira, vcć trcba skromno da sc vrati sopstvcnim tragovima do
svoga izvorišta, shvatajući da sc sloboda nc stičc bckstvom od
ograničcnja i uslovljcnosti, vcć postizanjem savršcnc ravnotcže.
Kada sc uspostavi ravnotcža suprotstavljcnih sila, oblik postaje
stcrcotipan, i prcpušta mu sc razvitak odgovarajućc svcsti, dok sc
život povlači na višu ravan, noscći sa sobom rcaktivnu sposobnost
122
 Z A K O N P R IV L A Č N O ST I P E R IF E R IJ E IL I O K O L N O G SV E M IR A

stcčcnu na nižoj ravni, ali oslobodcn njenih uslova. U narednom

poglavlju timc ćcmo se detaljnije pozabaviti.
Privlačnost okolnog svemira prcdstavlja, daklc, privlačnost
neuslovljcnc moći. To jc iskušenjc da se otrgne od zakona koji su nas
stvorili i da se moći, stcčene uz njihovu pomoć, koriste bez dužne
odgovornosti. Takav prim er vidimo u životu čoveka, koji, uživajući
u svim prcdnostim a visoko razvijenc kulturc, postavlja scbi ciljcve i
idcale primitivnog stanja egzistcncije.
Privlačnost okolnog svemira je iskušenjc čoveka da sc istrgnc
evoluciji i kosmičkom zakonu, da bi živco poput Bogova. Takvi
bogovi su oni koji su se sunovratili u obrcdim a obožavanja đavola.

123
 30 .

ZAKON PDIVLAČNOSTI CENTDA

Zakon privlačnosti ccnlra sadrži tajnu M istcrijc Ijubavi. Ovdc

ćcmo razm otriti tri njcgova aspckta: prvo, u odnosu na cvoluciju,
drugo, u odnosu na inicijaciju i trcće, u odnosu na dcvoluciju i levu
Stazu.

U odnosu na cvoluciju
Kada oblik Života dostigne najviSu složcnost m atcrijalnc
organizacijc, dolazi do unifikacije, koja sc postižcsintezom principa
na vi§oj ravni, a kada sc to dcsi, nastupa dcvolucija fizičkog oblika.
Ovo označava prolazak kroz nadir evolutivnog luka.
Razjasnim o sada ovu tezu. Idcjc o životnim izrazima, kojc su
razvili cntiteti na viSem stupnju od oblika života koji mi razm atram o,
projcktuju se na ctcrično područjc, bližcći sc matcrijalizaciji, i
razraduju u njcgovoj prilagodljivoj materiji da bi stvorile skcict
fizičkog oblika koji ćc uslediti.
Prinuđcnc da kruže u oblicima sazdanim od m atcrije, životnesile
obrazuju skup magnctskih silnica, koji se, razvitkom m atcrijalnog
oblika, odbacuje, ostavljajući za sobom idcntičan eterični kalup.
Tako počctna idcja prelazi na ravan m atcrijalne manifestacije i
postaje, uslovno rcčcno, konačna idcja.
M nogo je načina za postizanjc istog rezultata, pa iako jc svaki
od njih zamislila različita počctna idcja - različit pokušaj ostvarenja
zamisli - konačna idcja savrScne akcije svima je zajcdnička. Tako da
jc ono što je u početku prcdstavljalo viSesirukost, na kraju svoga
razvitka postalo je jcdinstvo.
Jedan je simbol prvc manifcstacijc ili Apsoluta. Sve Sto svodi
višestrukost na jcdinstvo, ili „kom pleksno ko n k rctn o ” na
„jcdnostavno apstraktno”, krcćc se ka ccntru. Krctanje ka centru
nijc kretanje u svcmiru, već sjedinjavanje, odnosno unifikacija.
Sada bi valjalo objasniti razliku izmedu unifikacije i
simplifikacije, koja je presudna za razumevanje mnogih stvari.
124
 Z A K O N P R IV L A Č N O ST I C E N T R A

Unifikacija sc postižc cvolucijom, a simplifikacija - dcvolucijom.

Unifikacija jc konačna sintcza - simplifikacija jc krajnja analiza, ili
raščlanjivanjc na vrstu. Unifikacija je progresivna, a simplifikacija jc
rctrogrcsivna.
Idcju o povratku u ccntar možcmo povezati sa idejom o
ekspanziji centra, јс г kada dodc do povratka u ccnt ar,on sc proSirujc,
a vcć je rečcno da povratak u centar prcdstavlja cilj cvolucijc. Kada
malo razmislitc, vidcćctc da jc to tako, jcr, u tom proccsu, svcSto je
bilo „spoljaSnjc” postajc „unutraSnjc”, pa sc granicc ccntra
pom craju. M ožemo slobodno da zaključimo da, u suStini, povratak
u ccntar znači Sirenje ccntra ka pcrifcriji. Tada ccnlar obuhvata svc
Slo postoji. Tako se svc ravni prožim aju duhom.
Ova ideja ima dva aspekta: aspekt „oblika” i aspckt „sile”. Sila
struji ka centru, povlačeći sc sa pcrifcrijc, tako da centar, da bi je
primio, mora da struji ka pcriferiji. Uslcd toga, ostajući bcz svojc
ncgativnc sile, supstanca svakc ravni sc prcobražava, pod uticajcm
prošircnog ccntra, i po obliku približne onima koji prcvladavaju na
scdmoj ravni.
Povlačcnjc silc obeležava svrSctak kosmičkog Dana i počctak
kosmičke Noći, čije tajnc nikada do sada nisu obclodanjenc.
Prožim anjc svih m aterijalnih ravni čistim duhom, koji se Siri ka
perifcriji,dcžava sc tokom kosmičkcNoći. Budući da ostaju u blizini
magnctskih silnica, arhciipski oblici tada oživljavaju,ali nestvarnim
životom, јс г još uvck ncmaju principa rcinkarnacijc , pa dakle, ni
m cmorije, tako da sc na kraju kosmičke Noći duhovnc plime
povIačc,ostavljajući mcsto praznini kosm ičkcZore. M eđutim ,obIici
prcko kojih jc prcšla kosmička plima, prilagodili su se kosmičkim
silama, i stoga su sc svc vrstc zla i izopačenosti u njima ispravile.
Svakom kosmičkom Danu prcthodi pročišćavanjc m atcrijc, koje
ncutraliSe silc incrcijc; a kako sile inercije vuku korcnc iz Zakona
limitacije, a Zakon limitacije vuče korcne iz kosmičkog zla,
shvatićcte koliko jc važan posao koji obavlja kosmička Noć, a bićcte
u stanju i da prodrctc u dubljc značcnje rcči „sile tam c”.
Da bistc razumeli skrivcnu implikaciju okultizma, ncophodno
jc da uviditc da tama vodi kroz sumrak u svitanje, a dan vodi kroz
sum rak u tamu. „D obro” i ,,zlo” možcmo zamisliti kao područja
svetlosti i scnkc, krozkojascokrcćc rotirajući prstcn, tako da je ,,zlo”
jednako korisno kao i „dobro”. Bog svetlosti i Bog tamc nisu niSta
drugo do desna i lcva ruka Oca. Dcsna ruka daje, lcva oduzima.
Desna daje ono što ćc biti, a leva oduzima ono Što jc bilo. Desna šalje
u manifestaciju, a lcva poziva nazad; ali vi, gledajući svc kao u
ogledalu, nazivatc dcsnu ruku levom, a lcvu dcsnom.
125
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

Privlačnost centra deluje na putu povratka, a ako se л ј е п о

dcjstvo prerano uspostavi, ona prouzrokujc povratak života na raniji
evolutivni aspekt. To bi značilo dcvoluciju živoia, р г с ncgo 5to dodc
do dcvolucije oblika. U takvom slučaju razvijaju se parazitski oblici
živoia. Tim e se može objasniti pojava bakierijskih obolenja; drugih
vrsta saprofitskih oblika koji uopšte nc pripadaju ovoj evoluciji, već
funkcionižu pod uticajem „G ospodara tamnog lica”, odnosno
božanskih Smetlara.
Shvatićctc, iz gorc izloženog, da povratak u centar označava
gaSenje Dana manifestacije, a sa zamiranjem dncvnc svetlosti,
produhovljujuća tama Neispoljenog kulja, prekrivajući područja
materijc. Ovo m orate uvek imati na umu, jcr kakoscsvctlost povlači
sa spoljašnjeg kruga materije, tako duhovni uticaji počinju da strujc
iz unutraSnjeg kruga duha, a ovaj proccs trajc svc dok se sva svetlost
ne povuče i konccntrični krugovi m aterije nc budu potpuno
prcplavljni Vodama tamc. M cdutim, u mcduvrcmcnu traje prclazna
faza, tokom kojc sc Vodc tamc (čiji naziv simboliše duhovni mir,
ČiSćcnjc, i rcgcncraciju), priprcmaju za novi život. Vodc tamc sc
filtriraju kroz ravni manifcstacije, prodirući do njihovc najdublje
srži. Tako smo doSli do drugog aspckta privlačnosti centra - pitanja
inicijacijc.

U odnosu na inicijaciju
Entiteti koji su se vratili u ccntar na završctku svojc cvolucijc,
ponovo isplovljavaju ka pcrifcriji, kao prcthodnici scni Duha. To su
Inicijatori. Oni su bili u mogućnosti da naprcduju bržc, primivši i
samu inicijaciju od razvijcnih entiteta prcthodnih cvolucija,
odnosno Gospodara ravni.

U odnosu na devoluciju
Trcći aspekt privlačnosti centra nalazi se u devoluciji, ili, kada
je svcst u pitanju, Icvoj Stazi.
U odnosu na evoluciju, dcvolucija znači povlačenje života iz
odredene vrste ili oblika, tc raspadanje oblika. Sistcmi magnetskih
silnica koje je život obrazovao u njima, ostaju kao praznc Ijušture na
cteričnim pod-ravnima. Ovc ljušturc moraju da čekaju čišćcnjc Voda
regcncracije, kojc strujc u plimama kosmičke Noći.
Ponekad se, medutim, dešava da se duše, dovoljno razvijene da
bi moglc osetiti privlačnost centra na Putu povratka, a ipak
nedovoljno razvijene u involutivnim aspcktima da bi bile sprem ne
za evoluciju, upućuju na povratak u ccntar, рг е neg o Što prcdu nadir.
Takve sc duše kreću kroz ravni sa kojih sc sav život povukao,
126
 Z A K O N P R IV L A Č N O ST I C E N T R A

ostavljajući praznc IjuSture da čckaju talas piima kosmičke Noći.

O ne se tada uvlače u tc sistemc magnetskih silnica primitivnog tipa,
i koriste ih za svoje funkcije. Ako razmislitc, videćctc Sta to znači.
Kada te dušc prcraslu i unište ljušturc (i tako oncm ogućc
njihovu dalju cvoluciju), onc nastavljaju svoju dcvolutivnu putanju,
da bi došle do mesia na komc više ncma Ijuštura za njihovo
oživotvorcnjc, tako da sc višc nc mogu otelotvoriti, odnosno
poprim iti bilo kakav oblik, pa se rastvaraju u ncorganizovanc
elcm ente supstancc, prcstajući da postojc, kako za zlo, tako i za
dobro. Takav jc put lcvc Stazc.
Evolucija na desnoj Stazi vrši sc povlačcnjcm usavršcnog života
iz oblika, koji po svojoj prirodi razdvajaju, sintczom principa za čije
su izražavanjc oblici bili zamišljcni, sublimacijom principa u idealc,
i rcalizacijom idcala od slranc Iogoidncsvcsti. Takav jc put evolucijc
na dcsnoj Stazi.
Vcć smo naglasili da jc suština evolucijc - postizanjc jcdinstva;
a manifcstacija principa unifikacijc na ravnima poslojanja je - ljubav.
Bilo da sc radi o intclektualnom afinircru, na ravni konkrctnog duha,
ili o fizičkom sjcdinjcnju, na matcrijalnoj ravni, Ijubav je, u svim
svojim aspektim a, simbol Logosa, kao jcdinstva.
Cilj cvolucije je jcdinstvo, a na ravnima manifcstacije samo su
dvcstvari koje ujcdinjuju - sm rt i Ijubav. Smrt je manifcstacija lcve
S tazc.a ljubavjc manifcstacija desncStazc. Onaj ko voli, koliko god
imao m utnu i ncodredenu ideju o Ijubavi, ostvarujc jcdinstvo, a
jcdinstvo jc cilj cvolucije. Bog je Jcdan. Ljubav sjcdinjujc - otuda se
s pravom kažc „Bog jc Ijubav”.
U ljubavisc ispoljava Duh, koji jcjcdan. Biti razdvojcn značibiti
mrtav. Z ato odabcritc ljubav, i živitc.

127
 ADDENDA

D odatni matcrijal koji ovde iznosimo, saopStio mi je isti

autoritet od koga sam primila i glavninu knjige, samo nekoliko
godina kasnijc. Iako sc u mnogim instancama odnosi na određena
poglavlja, ovdc ga ne dajcmo u takvom vidu, јс г sc on odnosi i na
knjigu kao cclinu, i pruža opšta, korisna razjaSnjenja njcncgeneralne
matcrije. Izlaganjc kojc sledi odnosi sc uglavnom na prvih dvadeset
poglavlja knjigc, mcdutim, ono ćc vam utoliko biti od vcće koristi,
ukoliko u što vcćoj mcri uspete da „Kosmičku doktrinu” shvatite u
njcnoj sveukupnosti.

1.
Svaki kosmički atom sadrži u sebi sile dvaju zraka, koje u njcmu
uspostavljaju prim arni vnlog, iako se on potom zapućuje putanjom
samo jcdnog od njih. Ovc silc predstavljaju pozitivan i ncgativan
faktor vrtloga, pri čcmu ncgativna, ili latentna, čini ncku vrstu
podsvcsti. Istraživanjc „vrste zraka” odredene osobe zahtevalo bi'
bavljenjc sideralnom astrologijom - koja je dalcko složenija i dublja
od astrologijc koja sc danas praktikujc.

2.
G ospodari plamcnova i Gospodari duha nc susreću se na
ravnima, tokom cvolucije prva tri roja. M eđutim, postoji proces
kasnijeg datum a, u komc se G ospodar plamcnova spaja sa
G ospodarom duha, postajući praktično i sam G ospodar duha.
Vcoma je teško opisati ovaj proccs: u njemu dolazi do neke vrste
apsorbcijc, da sc tako izrazimo, koja se unekoliko da uporediti sa
srašćivanjem individualnosti uz visoko razvijcnu Iičnost, u ljudskoj
inkarnaciji; kažemo, možc sc uporediti, ali nc i poistovetiti.
G ospodar duha koji odluči da prcuzm e na sebe ncki zadatak
Gospodara plamenova, apsorbuje „iskustvo” Gospodara plamenova
na način, sličan onom e na koji individualnost apsorbujc iskustvo
ličnosti, (m edutim , u ovom slučaju analogija je obrnuta, pošto
G ospodar duha odgovara ličnosti, a G ospodar plamenova odgovara
128
 ADDENDA

individualnosii) i nasiavlja da postoji kao Gospodar duha,

zadržavajući u pozadini odjck uticaja Gospodara plamcnova, koji i
daljc dclujc u njemu.
Mnogi su Gospodari plamcnova ono Što mi danas nazivamo
arhandeoskim silama. Ostali upravljaju izvcsnim uslovima vasione,
i imaju poscbnu vezu sa sunčevim Logosom, a mcđu njih spadaju i
oni koji, da tako kažcmo, prožimaju odrcdcne Gospodarc duha
svojim iskustvom, prcnoscći im sopstvcni uticaj, da bi dclovali р г с ко
njih. Svi Gospodari plamcnova imaju izuzctno snažnu vczu sa
Logosam, а nckc od njih Logos ponovo Saljc na putov anjc, i nakon
što je prvi јго završio svoju misiju.
S obzirom da jc dco knjigc koji sc njinic bavi izražcn u tck
približnim mctaforama (što je bilo ncophodno, radi dostupnosti
„proscčnom intclcktu”), prcporučujcmo vam da mcditiratc o prva
tri roja, jcr vam to možc biti od izuzctnc koristi. M orate imati na
umu da jc svc što jc rcčcno samo aproksimacija, a mcditacijom o
Gospodarima plamcnova, oblika i duha, možese postići dalcko višc
od pukog intclcktualnog razumcvanja.
Matcrijal KOSMICKE D OK T R IN E mogao bi sc bcskrajno
proširiti - proSiriti doista van sadagnjih granica Ijudskog poimanja.

3.
Zaista jc težak zadatak, pokušaj da se razumljivim jezikom
iskažc makar i približna slika moći i vcličanstvcnosti iri primarna
гоја. Opis, dat u glavnini knjigc, pruža tck blcdu idcju o ogromnom
zadatku koji prcuzimaju i izvršavaju ovi rojevi. Kao vcliki talasi
kosmičkog života, koji su obrazovali vladajućc zakonc vasionc,
cvolucijc i čovcka, oni imaju strahovit značaj u svako doba, a
poscbno na početku novc cre. Njihov uticaj ostajc u pozadini
Čovcčanstva i vasionc, a u zavisnosti od toga da li jc čovck uspostavio
kontakt sa ovim prvobitnim bićima, u doba kada jc njcgova životna
iskra prvi put uSla u manifcstaciju, odrcdujc se vrsta njcgovc
individualnosti. Čovck ni dan-danas ne možc da sc oslobodi uticaja
onih najranijih razvojih faza, jcr kako je njcgovo suštinsko biće
reagovalo na njih u formalivnom stadijumu svojcevolucijc, tako on
u scbi i sada nosi latcntnu svest o tim prvobitnim akcijama i
rcakcijama. On vcčito nosi scmcsopstvcnog počctka, kao što i hrast
vcč ito nosižiruscbi,i kaoStojcžir rcagovaona tlcna kom cjcrastao,
i kao što jc upijao vazduh i sunce, da bi rastući postcpcno odbacivao
svoju spoljašnju IjuSturu i pu§tao mladiceda bi postao hrast, tako jc,
na ncki naČin, i čovck počinjao da postajc čovck.
Dabi po staoo no što jcd an as ,č o vc k jcm o rao d a rcagujcna ravni
kroz kojc jc prolazio u najranijim fazama svoje životne iskre - a čak
129
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

i tada jc posiojala izvcsna, iako sasvim sićušna, mcra individualnc

rcakcijc. K akosc iskra krctala po ravnima.sakupljajući matcrijal sa
svakc od njih, on jc susrctao drugc iskrc, zabavljcnc istim poslom, a
tako jc to i u njcgovom sadaSnjcm životu. U masi iskri na prvom
putovanju po ravnima, bilo jc onih kojcsu tvorilc manjc zajcdnicc
unutar tc cclinc, dodirujući sc mcdusobno višc od drugih iskri ili
grupa iskri. Tako su nasialc spccifičnc rcakcijc - „prijatcljstva” - u
prvobitnim fazama; a u kasnijim danima cvolucijc isie tc iskrc kojc
su bilc u dodiru u počctnim fazama, samo zaogrnutc matcrijom svih
prcdcnih ravni, ponovo su sc susrctalc.
Matcrija ili supstanca svih ravni prožimala sc i prcplilala, tvorcći
unutarnjc tclo čovcka i vrcmcnom obrazujući različitc oblikc ili
nosioce, kojc mi nazivamo različitim imcnima (na primcr, „astralno
tclo”, „mcnialno tclo”, itd.),a ta tcla imaju i izvcsnc nižc podclc. Isto
tako, vclikc planctarnc sfcrc dclovalc su na atomc i božanskc iskrc,
koji su kroz njih prolazili, tokoni svojc cvolucijc, a to, u izvesnom
smislu, prcdstavlja osnovu astrologijc, iako su izvoriŠta tc naukc
odavno zaboravljcna i izgubljcna. Astrologija sc danas nc može
primenjivaii onako kako su jc drcvni narodi zamislili, ј с г jc mcdu
ncbcskim tclima dožlo do pronicna, kao §lo se i sam čovck stalno
mcnja.
Na svom puiovanju po ravnima, bićc u evoluciji jc dolazilo u
kontaklsa vclikim planctarnimsilama, к о ј с ј о б uvck de luju na njcga
- iako ono toga možda i nije svcsno. Čovck u svom ustrojstvu sadrži
matcriju, koja zadržava odrcdcni oblik veze sa lim vclikim
planeiarnim silama, tako da njihov uticaj na njcgovo tclo, duh i
karmu i dalje postoji na vcoma primitivnom nivou: na primer, sila
kojasc naziva „Vclikom majkom” i daljc jc Velika majka svim živim
bićima, a za čovcka jc vcoma značajno da donekle svcsno uvidi vczu
sa njom.
Vcliki zakoni vasionc nastali su davno рг с nego Što jc onaj koga
mi nazivamo „Čovckom” bio dovoljno razvijcn da bi mogao prcduzeti
pulovanjc po ravnima, na isti način na koji su to činili atomi i grupnc
sile, koje su u počctku obrazovalc vasionskcsile. „Grupni duh” ovih
drugih stoji u pozadini takozvanih vclikih arhctipa, kojima sc
studcnt ezoterijc mora brižljivo pozabaviti. A kada se čovck, nakon
dugog cvolutivnog lanca, vratio svojim počccima, on sc potpuno
promenio. Posiao jc poput Boga, ncka vrsta Logosa u sebi,
prikupivši, na koncu mnogih cvolucija, čitavc lancc iskustava koji ga
Činc, nc vižc pojedincem, već u izvcsnom smislu, grupom, iz kojc niču
novc jcdinicc duhovnc sile. Jcr, on započinjc kao grupa, tokom
cvolucije sc individualizuje, da bi sc na kraju ponovo vratio grupi,
koju sada prcdstavlja on sam.
130
 ADDEN DA

U pozadini ovog učcnja nalazi sc „kolckiivni princip”, ili smisao

zajcdnicc, koji sc, dclimično ili sasvim pogrcSno shvaćcn, kako Čcsto
biva, možc uočiti u izvcsnim političkiin idcalima isisicmima. Smisao
zajcdniStva inia uzvi^cnu ctičku osnovu, čiji jc cilj svcopStc
sjcdinjcnjc - svi trcba da dcluju kao jcdan, jcr to jc najviši,
najsložcniji i prvi božanski zakon, ako sc pravilno shvaii. Mcdulim,
svc dok sc pojcdinac nc razvijc do svojc krajnjc granicc, on nc možc
bitidco kolcktivncjcdinicc Božanstva, kojoj na kraju ima dascvrati.
U svakom čovcku postoji Trojslvo - tri aspckta manifcstovanog
Božanstva - i tri aspckta su u njcgovom najskrovitijcm duhu,
najuzvišcniji moralni zakon.
Okončanjcm ovc cvolucijc, iskustva i matcrijc zcmaljskc ravni
bićcsakupljena i prcdatadrugim cvolucijama, na drugim planctama,
a nekeod životnih sila vratićcsc u drugom vidu na ovu planctu. Kada
čovck umrc, dclovi njcgovog astralnog i ctcričnog bića najčcSće su,
za ncko vrcmc, izgubljcni za njcgovu individualnost, mcdutim,
ncrctko sc dcšava da oni učcstvuju u obrazovanju izvcsnih dclova
astralnog i ctcričnog bića, kojc isii taj čovck dobija u novoj
inkarnaciji. To jc, ukratko, ono što sc ponavlja tokom čitavc
evolucije - oblik sc razbija, a njcgovi dclovi učcstvuju u izgradnji
oblika slcdcćcg cvolutivnog lipa. Sa drugc stranc, mnogo jc manjc
poznata činjcnica da scdclovi čvržćih tcla - nc fizičkog, vcć astralnog
i ctcričnog, odnosno dczintcgrisana astralna i ctcrična tcla Ijudi koji
su umrli - koristc i u stvaranju drugih ličnosti. Tc ličnosti kasnijc
mogu da pripadnu individualnosti, od čijc bivSc ličnosli dclovi
potiču, ali sc, podjcdnako vcrovalno, dc5ava i drugačiji slučaj, tako
da individualnosti čcsto imaju ličnost sastavljcnu od matcrijala,
prcthodno kori5ćenog za izgradnju tcla drugih Ijudi. Ovo možc
objasniti ncobičnc odnosc do kojih ponckad dolazi mcdu Ijudima u
inkarnaciji, tako da nijc uvck ncophodno pronaći dokazc o njihovim
susretima u ranijim životima da bi se čudnc rcakcijc mcdu njima
objasnilc. Takav jc slučaj i sa planctama i drugim ncbcskim tclima.
Planctc sadrže dclovc drugih plancta, kao i drugih kosmičkih
vrcmcna i drugih cvolucija utkanih u njihovu auru, baš kao Sto jc i
Zcmlja sadržana u auri Mcscca* i u vczi jc sa mnogim „lunarnim
čcsticama” iz ranijih cvolucija. Život u svojoj mnogostrukosti, ni u
* - Ovdc se nc misli na danaSnji Mcscc. Prclhodni Mcscc jc za sobom osiavio
supsiancu koja jc učcslvovala u gradcnju Zcm ljincaurc. Za njim jc ostalo i dosia
m atcrijala koji čini poslojcči Mcscc. Кл о 5lo jc d o bar dco moći i uticaja ovog
prcthodnika i daljc prisutan u sada5njcm Mcsccu, lako jc i mnogo njcgovih sila
primiiivnog karaklcra, kao i izvcsnih vcoma značajnih faklora, nastavilo da
postoji па zcmlji (u „unuiraSnjoj zcm lji”, kako sc ona ezotcriČno naziva). Svc ovo
sjcdinjcno jc u vclikoj auri koja okružujc i današnji M cscc i Zcm lju.

131
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

kom slučaju nije jcdnostavan, vcć jc salkan u ogromnu strukluru

koju samo izuzetno napredni Adcpti unutrašnjih ravni mogu
shvatiti, a svaka struktura jc, na ovaj ili onaj način, povczana sa
cclinom svcga postojcćcg.

4.
Planctarno biće cvoluira sa planctom i odgovarajućom ravni.
Njegova „tcla” — do punog ispunjcnja od sedam — i njcgovsadržaj
svcsti povcćavaju sc sa dolaskom i odlaskom različitih Rojcva.
Aktivnostima Rojcva 4-7 vladaju „Gospodari” tri primarna Roja.
Sve dok planctarno biće u cclosti nc budc ispunjeno „tclima”, ono
ne možc da vodi Roj kroz pun ciklus cvolucije, i tck od tada počinjc
evolucija onih iskrica koje postaju Jjudska bića” u smislu u kojem
ih mi tako shvatamo.
Tokom silaženja prvih scdam Rojcva uticaj Logosa ostaje
najdominantniji u Univcrzumu i svaka pojava ncravnoteže koja
nastaje zbog cpigenskih aktivnosti Rojcva 4-7 odmah se ispravJja
tako da „tela” planctarnih bića nisu oStcćena uticajcm.
Nakon Šlo jc planctarno bićc postiglo ispunjenje od sedam tela
uticaj Logosa ne ispravlja svaku ncravnotcžu, ј ег u ticaji sada
potpuno otelovljcnih planctarnih bića intervenišu. Na ovoj tački
epigcnctski faktori polažu osnovc individualnc bazične Karme.
Svako planctarno bićc je faza cvolucijc čovcčanstva, koje se kreće u
svojoj sfcri i tako dclujc kao njcna prcprcka.

5.
Tri prvobitna гоја možcmo (prcko Logosa) da povežem o sa
kosmičkim prstenovima i suštinama četiri elcmcnta, na slcdcći
način:

1. Gospodari plamcnova, sa svojim vclikim „silama kretanja”,

pripadaju prstenu Kosmosu i elcmentu vatre.

2. Gospodari oblika pripadaju prstenu Haosu i prvobitnoj

SuStini zemlja/voda. (Elementima zcmlje i vodc).

3. Gospodari duha pripadaju Prstenu graničniku i elementu

vazduha. Individualizam može doseći odredenu granicu, a zatim se
vraća na vi5i luk kolektivizma. Ograničcnja Ijudskog uma, čuvari su
čovečanstva.

132
 ADDENDA

6 .
Doći ćc vrcmc kada u planciarnim sfcrama viSe ncćc biti rojcva,
na involuiivnom luku. Kada sc to dcsi, stanje kojc za sobom budc
ostavio poslcdnji roj postcpcno ćc sc razložiti, i u svcmiru sc vi5c
ništa nećc dogadati. Tada ćc sc, vrcmcnom, pojaviti „п с к а vrsta
vrtloga” koji nc potičc sa ravni, ncSlo Sto ćc nastojati da sc razvijc,
ncka vrsta ncljudskog „bića”, kojc ćc potom prolaziti kroz
minijalurnu involuciju na napuStcnoj ravni. Bićc to vcoma
primitivan oblik života, koji ćc fizička ravan postcpcno privući u
scbc. Samo iskusan studcnt viSih aspckata czotcrije može bar
dclimično da razumc o kakvom sc obliku Života tu radi. Možda jc
najadekvatniji opis da jc to ncšto približno novoj vrsti clcmcntala.
On će vrcmcnom doći u vczu sa božanskom iskrom, dalcko manjili
razmeraod božanskih iskri kojc pripadaju ljudskim bićima. Izuzetno
jc tcško rcčima opisati makar i niutnu idcju o ovom „biću”. Ono jc
jakoda lck ood bilo kakvc mogućnosti poimanja,a!i nijcbczizvesnog
značaja.

7.
Životni rojcvi, od čctvrtog do scdmog, prcdstavljaju zajcdničko
porcklo čovcčanstva. U svom putovanju po ravnima, oni obrazuju
vclikc arhctipc ljudskog roda i osnovnih Ijudskih instikata. Oni su
veliki grupni duh, kolcklivno stanjc, iz koga sc čovck, kao jedinka,
postepcno izdvojio. Ovi rojcvi izgradili su aspcktc vasionskih
zakona, koji sc odražavaju u „božanskim oblicima”. Tck sa
ustanovljcnjcm tih zakona, čovek se počco pomaljati iz pomcnutog
grupnog slanja, pri čcmu sc taj proccs poklapa sa nastankom
potpunog broja tcla planctarnog bića - kojih jc scdam.
To grupno stanjc u čoveku obrazujc „kolcktivnu podsvcst”
čovcčanstva, arhetipc kojc na evolutivnom luku (za razliku od
involutivnog) čovck najprc susrcće u snovima i vizijama.
Rasna podcla jc, daklc, nastupila nakon ovog grupnog stanja,
označavajući pojavu „scparacije”. Život u zajcdnici, u svom
najuzviScnijcm smislu, i dalje prcdstavlja vrcdan idcal, jcr njcgovi
principi tcžcuspostavljaju stanja u k om cć c n a mestoscparacijcdoći
koopcracija. Iskrc od čctvrtog do scdmog roja postcpcno su izgradile
ono što bismo mogli da nazovcmo prcthodnikom ljudskog oblika,
koji jc, u doba čctvrtog roja jo5 uvck bio tck u „zamctku”. O ne imaju
izuzctan značaj, jcr sc na načinu naprcdovanja rojeva zasnivaju
počeci takozvanih tipova „rasnih korcna”. U „prcd-Čovcčanskim”
fazama sadržan jc dobar dco istorijc Čovcka, dok sc postepeno
formiranjc i razvitak arhctipa možc nazvati „planctarnom
embriologijom”. Ljudski oblik, kakav jc nama poznat, ustanovljen
133
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

jc u srcdnjcm pcriodu scdmog roja, a arhctipski oblici ponikli su iz

projckiovanc idcjc samog planctarnog bića, čijc zamisli pripadaju
drugačijoj vrsii od logoidnih, iako im nisu nužno i suprotstavljcnc.

8.
Tri „aktivnosti” kojc sc u trcćcm poglavlju pominju kao
„krctanje”, ,,svctlosi” i „zvuk”, mogudascdovcdu u vczusa trigornja
Scfiroia (Scfira-jcdnina, Scfirot-množina; ovo su tcrmini iz
hcbrcjske Kabalc. prim. prcv.) „Drvcta živola”. Brojcvi pripisani
Scfirama povczani su sa brojcvima odgovarajućih atoma (odnosno
njihovih faccta). Na primcr, strahoviia jcdnostavnost trostranog
atoma i upotrcba broja tri u simbolima Binaha, očiglcdno su u
srodnosti. Ćctiri trojkc u Tarot karlama imaju istu osnovu. Vidcćcte
da su i Tarot i „Drvo života” u potpunom skladu sa načclima
„kosmičkc doktrinc”, ako samo malo razmislitc o tomc.

9.
„Božanskc iskrc” i vcliki cntilct, koji prcdstavlja Logos našeg
sistcma imaju zajcdničkc korcnc u svojim prvobitnim (kosmičkim)
atomima, koji potiču iz vclikog Ncispoljcnog. Prc ncgo 5to božanska
iskra dospc u sfcru logoidnog uticaja, njcni prvobilni atomi nazivaju
sc „atomskim klicama”.'
Postoji ko nlin uiict u razvoju, od prvobitnog atoma,
obrazovanog onako кп о jc opisano u prvim poglavlji ma knjigc, do
božanskc iskrc u svakomcod nas. Kao Što jc vcliki cntitct cvoluirao
od dcsctostranog, ili pulujućcgatoma kosmosa (koji jco p ci ponikao
iz prvobitnog atoma), tako su i božanskc iskrc potcklc iz odrcdcnih,
manjc složcnih, atoma, koji su slcdili trag putujućcg atoma, ili
vclikog cntilcta, koji jc, opct, zahvaljujući idcji o njima, stvorio i
projcktovao svoju vasionu.
Razlika izmcdu vclikog cntitcta i božanskc iskrc jc razlika u
stcpcnu, a nc razlika u vrsti, ј с г dok vcliki cntit ct ima iskustvo svih
zraka, a božanska iskra samo jcdnog, mada su i jcdno i drugo iskusili
sve ravni.
Izvesni atomi, „prcncscni” iz kosmosa u vasionu, zahvaljujući
dclovanju vclikog cntiicia posiali su putujući aiomi vasionc. Iako
nisu komplcksni kao vcliki cntitct, oni su suvišc složcni da bi mogli
da sc skrasc na jcdnoj od ravni manifcstacijc, tako da sc, nakon
puiovanja, vraćaju u ccntar. Ovi atomi, koji postaju božanskc iskrc,
na putovanju do ccntra, primaju u svojim „tragovima”, ili
# -O va „atom ska klica" odnosi sc na kosmos, a razlika i/.nicdu njci „alom a-klicc”,
koji sc pominjc na kraju dvanacstog poglavlja, sasvim jc oZiglcdna.

134
 ADDEN DA

„puianjama u svcmiru” uiisak logoidnc slikc i uiicaja. Na laj način,

božanske iskrc posiaju uslovljcnc logoidnom svcSću, svc dok nc
dovrše ciklus i „oslobodc sc”, da bi sc vratilc svoni počcinom jczgru
postojanja u vidu atomskih klica.
Božanskc iskrc možcnio razmatrati na dva načina. Možcmo da
ih posmatramo sa stanovišla kosmosa, ili sa stanoviSta solarnc
logoidnc cvolucijc: mcdulim, u stvarnosti, božanska iskra potičc iz
Ncispoljcnog i iz njcga crpi svoju cncrgiju i život.
Solarni Logos nc rada božansku iskru, vcć jc uslovljava svojom
cvolucijom, svc dok trajc ciklus njcnogsolarnog razvitka. Taj ciklus
okončava se kada individualnost, uslcd izvcsnih cvolutivnih proccsa
u jurisdikciji solarnog Logosa, dodc do tačkc na kojoj joj ta
jurisdikcija vižc nijc potrcbna, jcr jc u stanju da sama spozna svoje
istinsko bićc. Tada božanska iskra kao da odbacujcsvoj „spoIjaSnji”
razvoj da bi ponovo postala atomska klica, kojoj sc od tada
pridružujc i individualnost. Tako božanska iskra, oslobodcna
sputavajućih uticaja solarnc cvolucijc, postižc ono stanjc savržcnc
slobodc unutar individualnosti, stanjc postojanja van vrcmcna i
mcsta - svcst.
Vclika odgovornost koju na scbc mora da prcuzmc
individualnost, na „dcsnoj Stazi”, proizlazi iz kontakta koji ona
uspostavlja sa čistom i ncograničcnom „cncrgijom”. Ona jc sada
uslovljcna samo stcpcnom ostvarcnja tog kontakta, u trcnutku kada
ulazi u fazu krcativnc aktivnosti, postajući, u pravom smislu rcči,
Bog.
Naprcdnc inicijacijc tiču scstcpcna kontakta koji individualnost
uspostavlja sa unutrašnjim aspcktom božanskc iskrc (atoma-klicc),
i njihovom spoznajom. Ciklusom solarnog razvitka rukovodc
„Gospodari karmc”, a on podrazumcva utiranjc „tragova u svcmiru”
kojc za sobom ostavlja „karma”, jcr njcn nastanak prcthodi
solarnom razvoju, budući da jc „trag u svcmiru” (atoma-klicc) vcć
primio logoidni pcčat. Oluda, svc do svrSctka solarnog razvitka,
individualnost nijc u stanju da proizvcde Čistu silu, a da jcdan njcn
dco nc iskoristi za sopstvcnc potrcbc. Izvcsno jc da postoji čitav
spcktargradacijc izmcdu ranijih i kasnijih faza, ali, okvirnogovorcći,
ranijc fazc su prcvashodno zaokupljcnc (nakon prcliminarnog
b a v l j c n j a ličn oS ću) u s p o s t a v l j a n j c m k o n t a k t a izm cd u
individualnosti i njcnog istinskog bića - atoma-klicc, dok kasnijc fazc
obavljaju pravi krcativni posao. Prcliminarni rad na ličnosti m orada
budc u potpunosti sprovcdcn, рг с ncgo što nastupc p omcnute fazc.

135
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

10.
„Ncživi aiom i” i božanske iskrc imaju zajcdničko porcklo u
velikom Neispoljcnom. I jcdne i drugc „prcnosi” veliki cniitet, koji
prcdstavlja na5 solarni Logos, da bi iz skupa njihovih idcja o scbi
projcktovao svoju vasionu. Svc što poscdujc „život” u vasioni, crpi
taj život iz sopstvcnog atoma-klicc. Cilj jc solarne cvolucijc da
vrcmcnom sjcdini atomc vasionc sa odgovarajućim atomima-
klicama u kosmosu.
Vcć je rcčcno da izmcdu pulujućih atoma vasionc i njcnog
Logosa postoji razlika u stcpenu, a ne u vrsti: isto tako izmcdu
putujućcg atoma i „neživog atom a” postoji razlika u stcpcnu, a ne u
vrsti.
Samo su oni razvijcniji, mcdu kosmičkim atomima koje prcnosi
vcliki entitet, postali pulujući atomi njegove vasionc, na zaČctku
solarnc evolucijc, i samo su oni primili logoidni pečat u svojim
„tragovima u svcmiru”. Oni su - nc uključujući prva tri roja, koji su
poscban slučaj - povezani sa ljudskom cvolucijom, a mcdu njima
postoje razlike u stcpcnu razvoja, prouzrokovanc inhcrentnim
faktorima u njihovom ustrojstvu.
Neživi atomi su na nižcm stupnju razvoja od putujućih atoma,
tako da logoidni pečat primaju tokom solarne cvolucije, јег , budući
da su sastavni dco solarne vasionc (iz njihovih idcja ona je i
stvorena), oni su ncprckidno prožcti logoidnim uticajima, koje
konačno apsorbuju u sebe. Tako dobijamo svcobuhvatnc duhove
biljnog i životinjskog svcta, poniklc iz ncživih atoma koji postcpcno
poprimaju logoidno obeležje.

11.
Osnovni „zvuk” Ijudskog bića implicitan je u razvoju božanskc
Iskre. Logoidni pcčat sc рг с možc zamisliti kao zvu čna vibracija,
ncgo kao slikovna ideja. Konccpcija primarnog ili osnovnog zvuka
stoji u zalcdini drevnih nauka o brojevima i numcričkim
vrednostima. Zvuk podrazumcva ritam i vibraciju. Ovaj „aspekt”
logoidnog Trojstva, poznat kao aspckl ljubavi, igra najvažniju ulogu
u usadivanju logoidnog pcčata, i prcdstavlja inspiraciju vigih
crkvcnih učenja.

12 .
Svaki od tri primarna roja projektovan je u manifestaciju pod
uticajcm odgovarajućeg primarnog aspekta Logosa, proisteklog iz
primarnih prstcnova. Primarni rojevi sc uvcliko razlikuju od svih
narcdnih. Rojcvi koji su im uslcdili razvijali su sc pod uticajem
Logosa i Gospodara plamenova, duha i oblika. Otuda su oni izloženi
136
 ADDEN DA

dcjstvu prstcnova kao i primarni rojcvi, ali, budući da Logos rcagujc

na dvanacsl kosmičkih zraka, potonjc rojcvckaraktcriSe uticaj zraka,
dominantnih u doba kada su oni primili logoidni podsticaj za daljc
naprcdovanjc.
Daklc, vclikim fazama kojc prcthodc izbacivanju novih rojcva,
upravljaju dcjslva dvanacst kosmičkih zraka. Ovo jc u lcsnoj vczi sa
„Kućama” kosmićkog zodijaka i prcccsijom ckvinocija.
Zvczdani Logosi akliviraju i odrcduju tipovc ovih faza. Oni
stojc, da lako kažcmo, izmcdu Zodijaka i faza, i rcflcktuju Zodijačkc
uticajc, dclujući, u izvcsnom smislu, kao kosmički posrcdnici. Takvi
ulicaji potom sc ispoljavaju na planctarna bića.

13 .
Dva su drcvna božanska oblika, koja sc mogu bcz ikakvih
potcškoća pripisati suštinskom biću, dok ostala božanstva
prcdslavljaju zascbnc aspcktc kosmosa ili vasionc. To su Horus i
Eros. Prvi sc odnosi na božansku iskru, a drugi na atoni-klicu. Možc
sc rcći da oni, u praktičnom smislu, odgovaraju spoljašnjcm,
odnosno unutrašnjcm aspcktu atoma-klicc.
Ovaj uzvišcni Eros ncma nikakvc vczc sa popularnom
konccpcijom, koja ga poisiovcćujc sa Kupidonom. On ovdc
prcdstavlja sušlinu čovcka, koji jc Eros plus Antcros, i ničc iz
kosmičkog jajcta, kao u filosofskoj idcji o Erosu koji pripada
najstarijim grčkim bogovima. Ovaj kosmogonijski Eros bio jc prva
sila koja jc uvcla rcda u haosu, a prcdscdavao jc božanskom Vcću i
vladao umovima bogova i ljudi: Eros jc jcdan od bogova
samotrakijskih Mistcrija.

14 .
U czoicričnoj nauci oduvck jc postojalo mišljcnjc da zvezda
Sirijus ima vclikog ulicaja na sunčcvu cvoluciju. U astronomskom
smislu, dakako, pozicija Sirijusa jc vcoma udaljcna od sunčcvog
sistcma, ali sa kosmičkog stanovišla, Sirijus i mnogc drugc zvczdc
„uslovljavaju” sunčcv Logos, a budući da jc on i sam uslovitclj, i
uslovljen svojom vasionom, uticaji Sirijusa i drugih zvczda značajno
sc prcobražavaju рг с ncgo Slo ćc sc ispoljiti u vas ioni. Otuda sc, u
čisto ezotcričnom smislu, zvczdc uopštc, a poscbno Sirijus (zbog
svog spccifičnog uiicaja) mogu posmatrati u odnosu sa solamom
cvolucijom - a to naročito važi za onc, kojc kao Sirijus, cvidentno
dcluju na nju. Pojcdinac, mcdutim, mora da okonča ciklus solarnog
razvitka, da bi mogao da iskusi čist ulicaj Sirijusa, ili kakvc drugc
zvczdc.
137
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

15.
Oriodoksna nauka proučava supstancu od kojcjcsaCinjcno lclo
zemljc, dok czoicričnu nauku prcvashodno zanimaju „dubinc”
unuirašnjc zcmljc, i usirojstvo planctarnoi* bića. Možda jc Iak5c
posmatrati Zcmlju kao planctu sunčcvogsistcma, umcsto kao „svct”
ili cvoluciju koja sc, р г с ко niza civilizacija, nas tavlja do ovc u kojoj
mi danas živimo. Upravo jc planctarno bičc hranilo i podržavalo tc
civilizacijc. Ova strahovita sila ponckad jc pcrsonifikovana u liku
„zcmaljskc Majkc”, mcdutim, u kakvom god vidu da sc pojavljujc,
mi jc moramo biti svcsni, jcr joj dugujcmo vcliku zahvalnost.
Arhandcoski Voda dodcljcn planclarnom biću pothranjuje njcgovc
uzvišcnijc aspcktc, kojc možcnio uporcditi sa „intclcktualnim
principom” u čovcku. Imena ovih arhandcoskih Voda, kakva su
poznata tradiciji, mogu sc naći u brojnim knjigama, a mi ovdc
izdvajamo Mističtut Kabalu.

16.
Svaka plancta sadrži u scbi principc vasione (baš kao i atom),
tako da sc grupni duh planctarnog života pojavljujc u aspeklima,
unckoliko podudarnim trima aspcktima Logosa. U plancti postoji
poncSto i od aspckta „Ijubavi” i „mudrosti” i „moći”. Planctc su
imalc „prcdvodnikc”, koji su ostvarili izvcsnc principc izražcnc
uslovima života na njima, haS kao 5to su postojali i UČitclji, koji su
to činili da bi pokazali pravi put čovcčanslvu. Ovi planctarni aspckti
dclovali su na odrcdcnc slojcvc Ijudskc rasc, putcm uticaja kojc su
ispoljavali u životnim iskrama. Tako jc dati životni roj uslovljavan
aspcktima kojisu prcvladavali na odrcdcnim planctamasa kojima jc
tadafinji čovck dolazio u dodir.
Ovc vclikc „silc planctarncsupstancc” značajno dcluju kako na
svoju sfcru, tako i na Zcmlju, jcr, kada jc ona, da lako kažcmo,
rodcna na ncbcsima, raznoliki uticaji i supstancc sa drugih plancta
prodiralcsu u, tada praznu i nckoordinisanu, masu, koja jc postaia
Zcmlja. Onc su ostavilc traga u strukturi Zcmljc kao i u njcnoj
najskrovitijoj prirodi, i ponckad su odgovornc za porcnicćajc do
kojih na njoj dolazi - na primcr zcmljotrcsa - ј с г sc vcza izmcdu
izvcsnih supstanci Zcmljc i odgovarajućih supstanci drugih plancta
idaljcodržava, ta k o d a s c o n c uzajamnoaktiviraju. Astrologija možc
sa dovoljnom prccizno^ću izračunavali ova dejstva, ali jc to suviSc
složcn i dalckoscžan zadatak, da bi ga današnji astrolog mogao
koristiti u praktičnc svrhc ili pomnijc proučiti.
U davna vrcmcna visoki svcStcnici su poznavali zvczdanc i
planctarnc „silc” i zcmaljski magnctizam, i na tom saznanju su
izgradili sistcm od koga jc, uistinu, poncSto očuvano, iako su njcgove
138
 ADDEN DA

osnovc zaboravljcnc. lma Ijudi na zcmlji čijc psihičkc sposobnosti

rcaguju na podsticaj ovih sila; ncki su, na primcr, osctljivi na
zcmljoircsc ili atmosfcrski prilisak na sasvim poscban način. Takvi
ljudi, u svom unutražnjcm ustrojstvu poscduju silc odgovarajućih
plancta, kojc izazivaju porcmcćajc na Zcmlji. Izvcsnc planctc uliču
na slanjc „vode”, „vairc*', „zcmljc” i „vazduha” na Zcmlji, dclujući
na njcnu auru.
Osnovni princip jc principsvcopStcgjcdinstva. Zcnilja nijc ništa
do jcdno od lcla u sunčcvoni sistcmu kojc jc prolazilo kroz uslovc
postcpcnog zguSnjavanja, da bi postalo onakvo kakvim ga mi
poznajcmo, ali su lc uslovc diktirala druga ncbcska tcla, Mcscc,
Vcncra, Saturn i ostalc planctc.
Planctarna bića sc, u izvcsnom sniislu, mogu smatrati grupnim
Duhom plancta, i uz pomoć vizuclnc imaginacijc mogućc ih jc
obdarili sasvim dcfinisanim oblicima, kao Slo sc 10 i činilo u drcvna
vrcmcna. Jz njih su, puicm vizija i mašic, cvoluirali astralni oblici
sila, poznalih u milologiji. Otuda postoji tcsna vcza izmcdu
planctarnih bića i odgovarajućih božanstava,a ncmalibroj naučnika
i danas sc bavi proučavanjcm tog odnosa.
Na koncu cvolucijc, planclc sc mcnjaju, i tokom narcdnc
cvolucijc drugc planctc stupaju u dcjstvo, tako da sc danaSnja
astrologija suočava sa praklično ncsavladivim polcSkoćama.
Mnogo sc još možc rcći o životnim rojcvima i načinu na koji
njihova cvolucija i u na$c vrcmc utičc na čovcčanstvo. U proccni
stanja čovcka i njcgovc cvolucijc, ncophodno jc obuhvaliti i
dogadajc koji pripadaju davnoj prošlosti. Tokom raznih istorijskih
pcrioda, izvcsnc planctarncsilc - a izraz„planctarnc silc” dalcko vi§c
odgovara пабјо namcni od izraza „planctc” - deloval c su na zcmlju,
svaka u skladu sa svojom prirodom; a kada sc ponovo nadu u blizini
Zcmljc, onc izvlačc na povrSinu odgovarajućcclcmcntc u njoj. Iako
kažcmo „pIanctarncsilc”,ovdc podrazumcvamo i zvczdancsilc, kojc
dcluju posrcdstvom Sunca, i prcdstavljaju zodijačkc znakc, ali jc to
suviScopširna tcmada bismosc njomc pozabavili do dctalja na ovom
mcstu. Bilo kako bilo, obratitc pažnju na znak Blizanaca, budući da
su silc kojc on simboliSc izvrSilc ulicaj na Atlanlidu, a ponovo ćc
stupiti u dcjstvo i u našc doba. DanaSnjc konstclacijc zvczda su
unckoliko sličnc onima kojc su zabelcžcnc u poslcdnjim danima
Atlantidc: nckc od glavnih planctarnihsila i znaka ponovo dcluju na
čovcčanstvo, pa iako su kombinacijc različitc, postojc sličnosti u
unutraSnjcm ustrojstvu, tako da jc svct, iako mu nc prcti opasnost
od vodcnc kataklizmc, prcpun sukoba, protivrcčnosti i svakovrsnih
razdora.
139
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

17.
Razmoirimo joS jcdnom drugi roj, živolni lalas onih uzviScnih
Rcgcnala Logosa, kojc na/.ivamo Gospodarima ohlika. Mogli bismo
ih zvati i „graditcijima”, jcr zahvaljujući njima nasiajc svaki oblik.
Oblik koji pokriva ili zttprcma /.ivoinusvcsigraditcljisu stvorili tako
da odrzava život za vrcnic kojc jc polrcbno da on rcagujc na uticajc
sfcrc na kojoj sc nalazi, nakon Čcga sc život povlači, da bi prcšao u
drugo stanjc, ostavljajuči oblik da sc razloži na clcmcnlc sfcrc. Ovo
jc jcdna od najstarijih idcja o „smrti”, lako da su Gospodari oblika
istovrcmcno i „Gospodari smrli”.
Kada dodc do masovnog umiranja, naročito u ratovima,
Gospodari oblika siupaju nasccnu, ј с г ј с u takvim vr cmcnimačitava
plancta potrcscna, i njcnc silc ziihtcvaju rckonstrukciju. Gospodari
oblika prcvashodno sc bavc grupnim duliom, a nc pojcdincima, ali
lamo gdc vcliki UČitclj podučava čovcčanstvo (poscbno u pitanjima
Ijudskc cvolucijc), Gospodari oblika su na dclu, prilagođavajući
„planclarnu matcriju” novim i uzviScnijim idcjama kojc takvo
učcnjc uvodi. Kada jc Hrisi, koristcći tclo Isusa Nazarctskog, izvršio
snažan uticaj na planctu Zcmlju, do51o jc do izvcsnih, iako tcSko
sračunljivih, promcna u pravcu tadašnjcg krctanja Zcmljc. Ovc
promcnc nauka možda i nijc uočila, ali logoidnc silc su promcnilc
kurs, da sc malo slobodnijc izrazimo, i unutrašnjc silc na polcdini
manifcsiacijc - ctcrična struktura - počclc su da sc mcnjaju. Oblik
nijcsamo obris, vcćjccclovii, i ispunjava poirchu života zaobličjcm:
oblik sc nc pojavljujc odmah u potpunosti, vcć rastc i razvija sc
lokom cvolucijc, kao šio jc to slučaj i sa živolom.
Gospodari oblika dcluju na posiojcćc obrisc ili konfiguracije
kosmičkih oblika, kao što su zvczdc, planctc i vclikc kopncnc mase.
Drcvni narodi bili su svcsni ovih iskonskih bića (Gospodara oblika)
i njihovih moći, i nazivali su ih litanskim silama, kojcstojc u tcsnoj
vczi sa vatrom i mctalnim rudama, a ukazuju im sc poČasti u nckim
od najstarijih Mistcrija.
O nisu u pozadini vclikih hcmijskih (i alhcmijskih) vatri. ObliČja
izgraduju mcšanjcm i sjcdinjavanjcm clcmcntarnih sila i mctalnih i
mincralnih sila na Zcmlji -stvarajućisvakojakcstrukturc,a poscbno
planctarnc, jcr su upravo oni zaslu/ni za nastanak plancta.
Primctićctc da su najvcći, najprostraniji oblici istovrcmcno i
najjcdnostavniji - vclikc sfcričnc formc su sasvini prostc, dok
složcnost u manjim tipovima rastc, kao Što sc vidi i ako uporcdimo
ogromnc praistorijskc životinjcsa današnjom faunom. „Spoljašnja”
struktura plancta doista jc krajnjc jcdnostavna.
Gospodarc oblika možcmo nazvati i Gospodarima ritma (kao
što Gospodarc plamcnova nazivamo i Gospodarima vibracija), zbog
140
 ADDENDA

ritmičnog loka njihovog naprcdovanja i povlačcnja, prilikom

obrazovanja vasionc. Njihov riiam, kao prvi koji u vasioni nasiajc,
usianovljuje vclikc ritmovc „smrti” i „radanja". Otuda ih mi
nazivnmo i Gospodariina smrti, a kao lakvi, u tcsnoj su vczi sa
prstcnom Haosa. Njihova jc vclika pokrctačka sila rcakcijc, koja ćc
na kraju unišliti svaki oblik i oslobodili silu. Gospodari oblika su
zaslu/.ni za naslanakmincralnih formi, kojcprcdstavljaju korakdaljc
u cvoluciji oblika na zcmlji, a život planctc jc, na izvcstan način,
sadržan u mincralu.
Svc drcvnc lcgcndc o vclikim moćima podzcmnog svcta -
haotičnim silama čckića i nakovnja, iskivanju oblika vclikih struja
silc, Bogovima-kovačima - govorc o Graditcljima i nižim vrstama
clcmcntarnih bića, koja su u slu/.bi Gospodara oblika. U pravilno
sprovcdcnom obrcdu, clcmcntarna bića gradc izvcsnc oblikc u
astralu,koji zadržavaskup napona silc,svcdok na njcgovo mcsto nc
dodu novc silc: rilam ponavljanja jc ovdc od prcsudnog značaja, jcr
čcstim ponavljanjcm opcracijc oblici poslaju ,,č\'rsti”, onoliko
kolikojc to mogućc na astralnoj ravni. Kao Stosposobni i „ulicajni”
okultista koristi uslugc i saradnju ovih graditclja, lako jc i Logos, u
niakrokosmosu,korislio moći Gospodara oblikaza gradnju,ncsamo
Zcmljc, vcč i ostalih plancta svoga sistcma. Čitav sunčcv sistcm
isprcplitan jc uzajamnim vczama, tako da sc rcllcksijc obclcžja
drugih plancta mogu opaziti iinutar izvcsnih mincralnih oblika na
Zcmlji - odrcdcno drago kamcnjc jc, na primcr, u tcsnoj vczi sa
nckim planctama, a lo nijc puko sujcvcrjc. Nadaljc, izvcsni mctali
imaju sastav koji sc lako niožc dovcsti u vczu sa nckim osnovnim
obclcžjima i supstancania drugih plancla, a imajtc na umu da sc ne
radi o analogiji, vcć o stvarnoj i ncospornoj vczi.
Da bistc stckli nckakvu sliku o vclikim Gospodarinia oblika,
pokuSajtc da zamislitc ogroman amfitcatar pod zcmljom, u tami
ispunjcnoj crvcnim munjama izdubinc unutraSnjczcmljc. Oslužnite
ičućctczvukčckića koji udara o nakovanj,spočctkasasvimslabaSno,
ј сг jc vcoma udaljcn. Zamislitc kako sc ovaj zvuk p ostcpcno
približava, u strahovitom rilmu, lcžak,snažan, jcdnostavan. Kakosc
taj ritmički zvuk pojačava, polako počinju da sc pomaljaju obrisi
gigantskih oblika - koji sc mutno i ncjasno, samo dclimično naziru,
buduči da su suvišc vcliki i suviSc snažni da bi mogli da sc sadržc u
svcmiru kakavjc nama poznat. N astojtcda osctitc ctcričnu žcstinu
„iza” ncjasno razaznatog oblika.
Gospodarc oblika krasi izvanrcdna strpljivost: oni provode i
milionc godina nad zadatkoni koji su scbi postavili da bi ga izvršili
savržcno. Svaku put kada sc vrati svomc poslu, vcliki radnik unosi u
njcga novu moć, koja proističc iz Logosa i sfcrc u kojoj jc do tada
141
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

dciovao, i ispoijava sc u poncšio i/.mcnjcnom lipu silc. i vcčito vcliki

čckićod/vanja i od/vanja kro/vrcmc-gradcći, ra/gradujući i ponovo
gradcći: lakvi su uzviScni Rcgcmi Logosa kojinia jc povcrcn ovaj
posao.
Gospodari obiika slu/c i onim aspckiima Logosa, koji sc nala/c
u pozadini smrii, rcgcncracijc i ponovnog sivaranja. Njih ćeino
pri/ivati da nam pomognu da sc oslobodinio od oblika, kada za to
dode vrcmc. Onaj ko po/najc i ra/um c smri. vcć jc prcvazišao smrt
- on jc ućcnik Gospodara oblika. Dobro ćctcčiniti ako razmišljaic o
vclikim ncimarima, koji su sivorili i nas i planctarnc sfcrc. Oni su
bo/anski namcsnici, sa kojinia mozcmo saradivati u svim stvarima u
kojima vladaju zakoni oblika, bilo na asiralnoj, bilo na fizičkoj ravni.

18.
U Misiičnoj Kabali pominju sc Arhandcli dcsct svclih Scfirota.
To su „Inicligcncijc” sfcra, kojc pripadaju prvom roju -
Gospodarima plamcnova. Oni su zaokupljcni arhctipskim silama
sfcrc, i upravljaju „Andelima sfcra”, koji, svaki u skladu sa svojom
prirodom, izvrSavaju njihovc /cljc.
Sfcra Malkuta obuhvata svctovnu ravan i duhovnc vrcdnosti
kojc sc nalazc unutar zgusnuic maicrijc - odnosno ,,duh aiorna”.
Malkut jc pod okriljcm Gospodara čciiri clcmcnta, koji sc zovc
Sandalphon. Ovo jc Arhandco, koga trcba da prizivaju poscbno oni
koji sc ncsnalazc dobro na fizičkoj ravni, jcr jc „du^a” fizičkih stvari
u njcgovoj nadlc/nosii. Kada bistcsvojim fizičkim čulom uspcli da
uočiic stvarno stanjc unulraSnjc ravni, na primcr, stolicc ili stola,
primctili bislcsasvim laganu vibraciju i krctanjc bczbrojnih sićuSnih
„molckula” koji držc na okupu čvrstu matcriju. Sandalphon jc
vrhovni Gos|)odar svih ovih aklivnosti. Oni kojj su lomc skloni,
mogu da vizualizuju uzvižcni andcoski oblik u Cctiri kabalističkc
bojc Malkuta - svctlo-žuloj, maslinasto-zclcnoj, crvcnkasto-smcdoj
i crnoj. Njcgova vibracija jc tcška i iroma, ј сг pr ipada ravni zgusnutc
matcrijc i prvim slojcvima ctcričnc ravni koja sc nalazi ncposrcdno
iznad njc.
Sfcra Jcsoda obuhvaia, iz.mcdu osialog, udaljcniju i skrivcniju
ctcričnu supstancu - kojasc ponckad naziva AkaSa - a njcn Arhandco
poznatjc pod imcnom Gabricl, vladar mnogilisuptilnih kraljcvstava
u prirodi i čovcku. On jc Gospodar snova i istančanih vibracija rctkc
vrstc, kojc mogu da podstaknu vidovitc sposobnosii u čovcka. U
hri56nnstvu jc Gabricl povczansa Blagovcstima.dclom zboglogagto
jc on „mistični Glasnik” - budući da vlada poscbnom vrslom poruka
kojcdopiru do Ijudskog uma sa udaljcnih ravni. On jc, u slvari Andco
Blagovcsti, nc samo za Mariju, vcć i za mnogc drugc. Otuda u
142
 ADDEN DA

njcgovu nadlc/nosi spada i san, kao sianjc u komc jc fi/ičko iclo

pasivno,lakodascsupiilnija lcla mogu povući na drugc ravni. Dobar
dco njcgovog posla prcdslavlja i usadivanjc „mcscčcvc svcsii" u
čovcka. Gabricl ima sposobnosi magnciskog privlačcnja Ijudskc
duSc, poput privlačnosti vclikc vodcncsilc, lcdclujc na fi/ičku moć
kao nckakav scdaliv - oduzimajuči joj svcsi. M o/cm o ga prcdstaviti
kao ogroman oval srcbrnastc supstancc, sa nc/.nim lila i Ijubičastim
prclivima Jcsoda na „krilima”, a poscban tip njcgovc vibracijc
nalikujc zvuku moćnilt vodcnih lalasa.
Sfcrom Tifarcla vlada Arhandco Raphacl. On održava
iscclitcljskc i životvornc moći sunčcvcsvcilosti i ima poscbnu ulogu
u modcrnim mctodama radijacijc i infra-crvcnih i uitra-ljubičasiih
/г а к а , iako su onc, posmatranc sa stanoviSta czotcr ijc, јбо uvck u
povojima, kao disciplinc.
Konačno, Arhandco sfcrc Kcicra jc Mctatron, za koga sc kažc
da jc zaslužćtn za davanjcsimbola Dr\'cta života čovcku. On dclujc u
uzviScnomsvclu kosmičkih Arhciipa,i njcgovjc ulicaj vcomarcdak,
a javlja sc u vidu zaslcpljujućcg bljcska, osvctljavajući duhokc
duhovnc istinc.
Do sada smo pomcnuli Scfiroic na srcdnjcm siubu simbola
Drvcta života. Razmoirimo sada Scfiroic prcostalih dvaju Stubova.
Arhandcosfcrc Hokmaha jcRatzicl,koji jcdoncokrcaiivncsilc,
na počctku cvolucijc. Tcško jc Ijudskom umu opisaii lakva bića kao
Sto su Mclatron (sfcrc Kctcra) i Ratzicl, jcr oni poipuno nadilazc
svaki ncma poznat oblik, i nc mozcmo da ih „svcdcmo” na simhol,
koliko god sc trudili. Jcdino ih jc mogućcopisati kao vclikc„Stubovc
slavc”, ncodrcdcnih obrisa.
Arhandco sfcrc Binaha - Tzaphkicl - zaslužan jc za formulaciju
svih misiičnih kullova kojc su Adcpii unuiraSnjih ravni s’ vrcmcna
na vrcmc prcnosili čovcku. On jc „Arhandco hrama”, a niožcmo ga
zamisliti kao bcskrajno prisusivo kojcsjaji izvcsnom živom lamom,
sa prckrasnim ružičasiim sjajcm u srcdiStu.
Arhandco Hcscda - Tzadkicl - vcoma jc uticajan u pružanju
blagonaklonosti, potpunogm ira i vcčitcsigurnosti i izvcsnosti. Ovo
jc Arhandco koji možc da budc od vclikc pomoći Ijudima koji su
skloni ncrvozi ili ncuravnotcžcnosti i naglosti lcmpcramcnta.
Arhandco Gcburaha jc Khamacl, zaStilnik slabih i grcšnih,
Andco osvcmik, koji kažnjava prckršioce zakona.
Arhandco Nccaha jc Hanicl, Arhandco sfcrc sklada i lcpolc, ic
mcdusobnih odnosa, kako sfcra, lako i plancta, biljnog, životinjskog
i Ijudskog života. On jc uzviScni arhciip simpaictičkc vibracijc.
Možcmo ga zamislili kako blista zclcnim i zlatnim plamcnovima, sa
svcilošću ružinc bojc iznad glavc.
143
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

Arhanđco Hoda jc Michacl. Hod jc sfcra „mngijc", a Michacl jc

njcn Arhandco, ј сг on drži pod konirolom ra/nc zloć udnc uiicajc,
koji hi mogli dospcii u svcl Ijudi. Oiuda jc on kljuCni i ncophodni
zaSiilnik u „magijskim formulama” - poscbno kada ih praktikuju
nciskusni i ncdovoljno upuCcni ljudi.
Drcvni Jcvrcji navodcčilavc andcoskc liorovc poimcnicc, porcd
uzviScnih bića koja sm oovdc nabrojali. Bilo bi nam potrcbnosuviSc
vrcmcna i prosiora da sc svima njima pozabavimo, i zato smo lck
na/načilionih dcscl kojisu tako vcliki da,svaki u svojoj sfcri, vladaju
moćnim božanskim cmanacijama. Mnogi Upučcnici nastojc da
stupc u kontakt sa bo/anskim silama Scfirola (putcm božJinstava
га/ nih pantcona), dok sc. u stvarnosti, nckc arhcli pskc moći ovih
sfcra najboljc sprovodc uz pomoć arhandcoskih oblika.

19 .
Učcnjc o zvczdanim Logosima - o kojima smo govorili u
dvadcsctom poglavlju - vcoma jc značajno i zaslu/uje puno
razmiSljanja i mcditacijc. U ovoj knjizi nalazilcga u sasvim sažctom
obliku - uglavnom zbogsložcnci tcškc prirodc idcja,kojc nijc nimalo
lako adckvatno jczički izraziti. Valjalo bi vam da razmišljatc o
vclikim Učitcljima i Spasitcljima Čovcčanstva, koji su na scbc
prcuzcli vodstvo u raznim fazama cvolucijc.
Razmišljajtc o snažnim uticajima i „uslovima", koji izviru iz
vclikih struja silc, a simbolišc ih Zodijak - vcliki Zodijnk zraka, i
poznatiji manji Zodijak. U ovim vclikim strujama silc ispoljavaju sc
razncvrstc iskupitcljskc logoidnc silc, ili, izrazimo lo u kosmičkim
tcrminima, vclika kosmička sila stapa sc na naročit način, u
naročitim prilikama,sa onim Slo ćcmo nazvali ccntralnim aspcktom
Logosa, da bi sprovcla svoj uticaj na cvoluciju. Kada odrcdcni tipovi
ovc vclikc silc dotaknu našu cvoluciju, oni ncosporno dcluju na
svakoga od nas, tako što pomažu, hranc i podržavaju našc božanskc
iskrc. Tako jc uvck bilo, tokom Čitavc našc cvolucijc.
Bićc o komc najvišc znamo jc onaj, koga ponckad nazivaju
„Gospodarcm purpurnog zraka”. On jc takorcći, „grupni du h” tog
zraka - vcliki grupni duh koji sc nalazi u najvišoj fazi, usmcravajući
naSu cvoluciju ka svom cilju. Strahovita sila o kojoj govorimo,
„pomazana sila” purpurnog zraka, povrcmcno sc, do izvcsnc mcrc,
fokusirala u nckom vclikom Vodi ili Prcdvodniku, koji bi sc pojavio
u svciu Ijudi, ali jc Gospodar purpurnog zraka, dakako, jcdinstvcn.
Složcnost ovc idcjc skoro jc ncmogućc izraziti samo rcčima.
N c o p h o d n o jc prići joj sa dub oko m kontcm plac ijom i
konccntracijom, a nc sa m o sa intclcktualnim razmišljanjcm.da bise
postcpcno došlo do razumcvanja.
144
 ADDEN DA

hncna i osohinc kojc sc iradicionalno pripisuju zvczdanim

Logosima od vclikogsu značaja, ncsamo zbog loga što pruzaju ncka
oclrcdcnja bića, kroz koja scsila fokusira u ovom svciu, vcć i zaio §to
nas mogu dcn'csti u vczu sa kosmičkom moči koja nadilazi silu zraka,
ispoljcnu u doba kada su nosioci tili imcna i osobina bili na ovom
svctu. Dakako, posioji ra/lika izmccJu „kosmičkog Hrista’* i silc
kosmičkog Hrisia koja sc fokusira u nckoin pojcdincu, mccJulim,
imajtc na umu da sila kosmičkog Hrista potičc iz kosmičkog Hrista,
i bcz njcga sc nc možc manifcstovati.
Silc zvczdanih L^ogosa su vcoma snažnc i vcoina dubokc. Valjalo
bi da ih mcntalno povcžctc sa onim apslraktnijim aspcktima o
čovcku, koji sc u czotcriji nazivaju „višc bićc”, ili individualnost.
Pod okolnostima priprcmljcnim na odgovarajući način, mogućc
jc uspostaviti kontakt sa ovom silom, ali obrcd trcba da sc sprovodi
izuzctno obazrivo, poSlo ona umc da ispolji razarajući uticaj u
„spaljivanju ncčisti”, ukoliko sc suviSc približi zcmaljskoj ravni. U
uobičajcnim ritualnim uslovima, ona dclujc - da upoircbimo
simboliku kabalističkog Drvcta života - sa najvišcg trougla, kroz
Tifarct, i nc „spušlasc ispod” tc Scfirc, iako sc povrcmcno dcšava da
prodrc svc do astralnih i ctcričnih nivoa, korislcći grupu Ijudi kao
osnovu manifcstacijc, prouzrokujući rcpcrkusijc, i ozlcdujući svc
članovc lc grupc, budući da niko nc možc da dodc u dodir sa tako
vclikom silom, a da oslanc ncozlcdcn. Pri tomc sc vcliki „zrak”
sudara sa viSim bićcm, na takav način, da ga nagoni na stapanjc sa
liČnoSću, i zbog loga bi svi cvcntualni učcsnici u ovom ritualu, izuzcv
onih koji su u dovoljnoj mcri uznaprcdovali u poglcdu intcgracijc
pomcnutihaspckata svogabića,osc(ili snaznc poslcdicc, kojcna tom
stadijumu razvitka najvcrovatnijc nc bi bili u slanju da podncsu. U
kontaktu sa „zrakom”, ličnost trcba da, na ncki način, apsorbujc
iskustvo viScg bića, isto kao Sio vii;c bićc trcba da apsorbujc iskustva
ličnosti, nakon fizičkc smrti.
Sila kosmičkog Hrista možc sc zamisliii kao sila viSih ravni
„Sunca iza Sunca”, koja u izvcsnom smislu sjcdinjujc zrak sa
Logosom. Došlo jc vrcmc u komc sc vclika sila, u cclini, viSc ncćc
fokusirati u nckom pojcdincu, vcć u grupi - šircći scsvcviSc, da bi na
kraju obuhvatila čitav svct. „Tclo” unuiraSnjc ravni, kojim se sila
sada služi, mozctc zamisliti kao najuzviScniju ctcričnu idcju o
Horusu. Medutim, bića u kojima sc sila jcdnom fokusirala, јоб uvck
deluju na udaljcniin ravnima, i ztidržavaju u kosmosu sasvim
odrcdcnu moć, koju su nckada sprovodila na zcmlji.
Vczivanjc „zraka” sa nekom naročitom bojom ponckad izaziva
zabunu. „Z rak” kosmičkog Hrista jc zrak vrhunskog duha
Gospodara duha. On dclujc kroz prcccsivnc znakc Zodijaka i sadrži
145
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

u scbi Čiuivspckiar ili niz slojcva boja, a takozvani „purpurni zrak”

samo jcjcdan sloj iztogniza. Zclcni zrak, ili zclcnisloj istogvclikog
zraka, dclovao jc prcko silc, opisanc u Icgcndama o Ozirisu, Orfeju
i Dioniziju. To jc istinski Zrak duha, koji vodi do najskrivcnijih
svctili5ta „Mistcrija”.

20 .
Čovck prc svcga dugujc lojalnost Jcdnom - Svcjcdinstvu.
„Lojalnost” nijc naročiio prikladna rcč, jcr Jcdan jc zakon - nema
drugogtipa poslojanja; u njcm usc krcćcmo i živimo. Ncophodnojc,
mcduiim, razumcti da jc Jcdan - Logos - u stvari postajuće ispoljcnje
Ncispoljcnog. On jc jcdinstvo, nc zbog toga Slo jc konccntrisan ili
ograničcn, vcć zbog toga Sto jc ncizdifcrcnciran.
Jczgro bića svakc bcsmrtnc duiJc jc „jczgro cncrgijc” u
Ncispoljcnom. Logos obczbcdujc urcdcnu supstancu nianifcstacijc
na svim ravnima, i otuda rni gradimo tcla manifcstacijc na svim
ravnima. Timc jc na5c poslojanjc uslovljeno, budući da jc logoidna
priroda zakon posiojanja, komc sc rni moramo pokoravati, ukoliko
žclimodaskladnoživimo u manifcstaciji. Jczgro živih du§a ncpotičc
iz logoidnog bića, vcč iz samog Ncispoljcnog. Mcdutim, kako sc
čovck manifcstujc u sfcri Logosa, on mora da dclujc u, i kroz uslovc
koji su ziikoni logoidnc prirodc. Sunčcv Logos jc Bog našcgsistcma,
pa daklc i njcgov zakonodavac. Dclujući prcko arhandcoskih Voda
i planctarnih bića, Logos jc izvor izdifcrcnciranc cncrgijc, koja sc
manifcstujc unutar sunčcvc ncbulc. Ukralko, sunčcv Logos
uslovljava i održava manifestaciju u svojoj vasioni. Vcliko
Ncispoljcno nijc ničini uslovljcno.

2 1.
Tri su naslova koja bi vas mogla zbuniii, ukoliko nemate jasnu
ideju o onomc šlo sc njima označava. To su: 1. planctarni cntitct, 2.
planctarna intcligcncija, ili arhandcoska intcligcncija, i 3.
planctarno bićc.
Planctarni cnlilct jc logoidna zamisao planctc, kakva ona trcba
da postanc u duhovnom smislu, na svrSctku svojc cvolucijc. Idcju o
tomc nalazimo u brojnim simboličkim opisima, kao Sto jc
„Kraljevstvo”, „Novi Jcrusalim” itd.
Planclarna inlcligcncija, ili arhandcoska intcligcncija je
Arhandco komc jc povcrcno da „vodi” planctu, tokom njcne
cvolucijc. Taj Arhandco pripada prvom roju. Zcmlja je povcrcna
Arhandclu, koji jc na Zapadu poznat pod imenom Sandalphon. Za
njcga sc kažc da jc prvi prcuzco ncposrcdnu upravu nad zcmljom, u
doba lcmurijskog pcrioda, kada je vatra, na naročit način, doneta na
146
 ADDEN DA

zcmlju.Smatrći scda ovaj Arhandco,koliko god da jcvclik, nijc ravan

plnnctarnoj intcligcnciji Vcncrc ili Mcrkura; sa našcg sadaSnjcg
stanovista, mcdutim, njcgova jc vcličina tako ncsaglcdiva, da takva
distinkcija ima isključivo akadcmski značaj. 1 sam Sandalphon sc
razvija i pruža, da tako ka/.cmo, ka drugoj vclikoj sili - a ova idcja jc
izra/.cna u izvcsnim czotcričnim alcgorijama, kojcsc liču simbolikc
braka. Povrcnicno su vcliki cntitcii drugih, razvijcnijih „plancta”
dolazili u dodir sa planciarnim dclom Sandalphona, a naročito
Vcncra.
Planctarno bičc jc ogronian clcmcnial koji sadr/.i svcsi (u
najSircm smislu rcči) svakog od njcgovc dccc - pri čcmu su dcca sva
biča koja živc na zcmlji, Ijudi, živoiinjc, plicc, gmizavci, ribc, insekli,
ild. U vclikom clcmcnlalu su svi oni, ili bi trcbalo da budu, jcdno,
k a o što su jcdno i u svojim uzajamnim odnosima. Tolikcsu sc bolcsti
i porcmcćaji javili upravo zbog loga što su li odnosi potrcseni,
raskinuti, ili zancmarcni. Možcmo da zaključimo da ćc, kada nasiupi
„Kraljcvstvo” (odnosno kada sc logoidna idcja o ovoj plancti u
potpunosii ostvari), sva zcmaljska stvorcnja zaista bili jcdinstvcna,
na izvcsnom nivou.
Svi ljudi ircba da imćiju na umu da su vcliki dužnici zcmljc, koja
je u pravom smislu rcči njihova majka. Oni su sačinjcni od njenc
supstancc, isvcžtoon i radc,svc5lootkrivaju u nauci,sveštoslvaraju
u umctnosli i industriji, svc jc 10 dcozcmljc. Mcdutim, ona sc razvija
sporijc od svojc dccc, koja svojim razviikom moraju pomoći njcn
razviiak. Zato, ncka svc Sto raditc nc budc samo radi vaše koristi i
intcrcsa,vcć i radi koristi i intcrcsa planciarnog biča. Što višc svcsno
Činitc za dobro svog ogromnog clcmcntarnog roditclja, to ćctc više
i sami prospcrirati. Ncma tc stvari na zcmlji, ncma ic zamisli, koja
sc nc tičc planctarnog bića, koliko god uzvišcna i dobra ona bila, i
koliko god, na žalost, niska i zla. Vi imatc vcliku odgovornost, nc
samo prcma scbi, niti jcdni prcma drugima, vcć i prcma grupnom
duhu zcmljc, prcma vašoj vclikoj majci.
Što stc višc u dodiru sa njom, to ćctc bolji kontakt uspostaviti sa
njcnom vodcćom intcligcncijom, koja ćc i vas voditi, i to nc samo u
stvarima kojc sc odnosc na zcmaljski život, vcć i u onima kojc vam
utiru put u budućnosti, u vrcmc u komc ćc sc planctarno biće
sjcdinitisa planclarnim cniilclom. Zato pomozitcstapanju logoidnc
idcjc zemljc (koju, iako nc možctc jasno pojmiti, ipak, u izvcsnoj
mcri, možctc zamisliti) i planctarnog bića. Ncka sc taj cilj ujcdini sa
vašom žcljom za naprcdovanjcm u cvoluciji i naporom <Ja, koliko
god možctc, pružiic pomoč svojoj majci zcnilji. Sa vašim razvitkom,
koji vckovima trajc, razvija sc i vaSa majka. Kada skrcnctc sa pravog
147
 K O SM IČ K A D O K T R IN A

pula vi i nju /iivodilc na siranpuiicu, a to jc ic/ak grch, budući da

prouzrokujc dcgradaciju
planciarnog bića.
Budiic mudri pa, kada mislilc o planctarnom biću, misliic i o
drugim oblicima živoia koji obitavaju u vaScm svciu - plicama,
životinjama, insckiima,clcmcntima i svima drugima, jcr u odnosu sa
njinui vi moralc da živiic. Mnogo jc sujcvcrja i scnlimcntalnosii
nataložcnooko ovog božanskog ZitkonaoSvcjcdinsivu.ali, prcncgo
Slo odbacilc takvo sujcvcrjc, razniislilc koliko jc istinc sadržano u
vclikoj idcji o svcprožimajućim odnosima svih z.ivotnih oblika.
Shvatitcda jc planciarno bićc, bićc ncsaglcdivcsiarosti, u komc
stc vi usadcni, i iz koga crpitc svoj zcnialjski život. Ono jc nalik saću
ogromnc košnicc, sa milionima sićušnih pćcla kojc vrcdno pravc
mcd. Ncmojtc zaboraviii ni arhandcosku inlcligcnciju, tako punu
Ijubavi, brigc i odanosti prcma svakom zcmaljskom stvoru, ј с г svaki
stvor jc dco zcrnljc. Ona vas možc vodiii, bilo posrcdno, prcko
planciarnog bi6a, bilo ncposrcdno, ako joj pravilno pristupitc i
osvojilc privilcgiju da sa njoni stupiic u dircktan dodir.
Svc Šio jc ovdc rcćcno, koliko god vam ncslvarno dclovalo,
dubokn jc islinito, i vrcdno prcdanog razmiSljanja.

14S