Internet i E-trgovina kao ansa za promociju preduzetnika i malih preduzea u Srbiji

ui u renike? Da, to je Google. Upravo je ova udesna alatka obeleila poetak treeg milenijuma i otvorila put za razvoj interneta, a i danas sve popularnijih socijalnih mrea kao to su MySpace, Twitter i Facebook. Internet kao i svako novo otkrie iz domena nauke i tehnologije, direktno ili indirektno ima posledice na poslovanje kompanija. Nekada su velike sume novca ulagane prvenstveno u reklamiranje u novinama, na bilbordima, kasnije na radio stanicama i televiziji, a danas je Internet medijum koji preuzima primat. U svetskoj ekonomiji koja je globalno orijentisana, Internet vremenom postaje dostupan skoro svima. U nau zemlju, Internet je stigao kasnije u odnosu na razvijene zemlje Zapada, ali sa novim otkriima koji olakavaju pristup istom, on je i u Srbiji sve popularniji. Danas, oko 50%1 domainstava koristi ovu mreu sa tendencijom rasta broja korisnika. Postavlja se pitanje, zato je Internet danas toliko bitan za preduzea? Odgovor je krajnje jednostavan, Internet predstavlja najjeftiniji nain predstavljanja kompanije i njenih proizvoda. Mesto na Internetu je dostupno svakoj kompaniji koja eli da tu bude prisutna, a trokovi prodaje proizvoda preko mree su znatno jeftiniji od prodaje u bilo kom lokalu, marketu, autletu. Zato se u dananjim vremenima daje znaaj Ecommercu ili na srpskom E-trgovini.
1

Tips & trics by Darko Mandi

Pre nekoliko dana, 12. aprila 2011. godine, obeleeno je pola dekade od prvog leta u svemir koji je izveo sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin. To je bio veliki korak za ljudsku rasu i dogaaj posle kojeg se rat izmeu najveih svetskih sila, Sjedinjenih Amerikih Drava i Rusije, rasplamsao na polju razvoja tehnologije. Ubrzo nakon toga Amerikanci postavljaju kao nacionalni prioritet ulaganje u nauku i tehnologiju, to je i rezultovalo Armstrongovim sletanjem na mesec 1969. godine. Meutim, u senci osvajanja Svemira, ezdesetih i sedamdesetih godina, amerika vojska kroz sistem ARPA razvija neto to se danas zove Internet. Ko od nas bi mogao da veruje 1997. godine da emo deset godina kasnije koristiti jedinstvenu alatku bez koje neemo moi da obavljamo radne zadatke, koju emo koristiti u svakodnevnom ivotu i koja e kao nova re

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/udeo-internetmarketing-u-srbiji-samo-3-odsto_244321.html

U naoj zemlji je potencijal E-trgovine slabo iskorien. Manje od 20%2 preduzea u Srbiji koristi prilike koje trgovina na Internetu prua, a udeo Internet marketinga u Srbiji je na nivou od samo 3%, dok je u Velikoj Britaniji ak 20%3. Domaa preduzea, a naroito preduzetnike radnje i mala preduzea ne koriste potencijal koji im prua Internet. Sopstvene veb prezentacije shvataju olako i rezultat toga su sajtovi dizajnirani starim programskim alatima, neaurirane i pogrene informacije i svega po nekoliko stranica koje vie odvlae kupce nego to ih privlae. Sve su to posledice nedovoljno informatiki edukovane nacije i nespremnosti da se ulae u internet reenja koja dugorono donose vie kupaca, a samim tim i vie prihoda od prodaje. Kakva je internet prezentacija neophodna da bi se privukli kupci i generisao profit? Odgovor nije tako jednostavan, ali postoji nekoliko principa koji pametno implementirani, donose prednost u odnosu na konkurenciju: 1. Biti samo prisutan vie nije dovoljno: Treba mi sajt od par stranica, naziv firme, broj telefona i adresa. to je naalost princip u Srbiji, vrlo pogrean princip. Mnogi preduzetnici i male firme ele da se diferenciraju u odnosu na konkurenciju tako
2

to e samo unajmiti veb dizajnera koji e im napraviti nekoliko stranica sa osnovnim informacijama, prepisanim sa vizit karte vlasnika i ponosno rei: Ali mi imamo veb sajt. Na taj nain se niste mnogo diferencirali od konkurencije, jer dobar veb sajt zahteva mnogo vie. Pre svega je neophodan sadraj koji e dati dovoljno informacija o kompaniji, a naroito je bitno da posedujete to vie informacija o karakteristikama vaih proizvoda. Ukoliko potencijalni kupac poseti Va sajt i vidi da su tu detaljno opisane karakteristike proizvoda, njegove dimenzije, nain ugradnje, boje u kojima se prodaje, uputstvo za instalaciju, rukovanje, itd...Vi na taj nain transparentno pokazujete vae proizvode i ne stavljate potencijalnog kupca u poloaj da mora da vas zove na telefon i da od vas trai te informacije. Pride i sami sebi tedite vreme koje biste potroili u telefonskom razgovoru sa kupcem u kojem biste mu sve ovo objanjavali. Vreme je na najoskudniji resurs. 2. Svi mi imamo neke novosti: ivoti ljudi su danas jako dinamini, a promene i novosti su svakodnevne. Zato se onda nita ne deava u Vaoj kompaniji? Deeva se, itekako, ali Vai kupci i partneri o tome nisu informisani. Sekcija Vesti ili Novosti, treba da slui da Vae stejkolhdere odnosno interesne grupe obavetavate o novim proizvodima, mainama koje ste tek kupili, nagradama najboljim zaposlenima, poslovnim rezultatima, sajmovima na kojima 2

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.htm l:320287-Manje-od-20-preduzeca-koristi-prednosti-etrgovine 3 http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/udeo-internetmarketing-u-srbiji-samo-3-odsto_244321.html

ste uestovali, sertifikatima koje ste uveli i ostalim zanimljivostima. Kupac ili partner kada ima priliku da bude informisan o zbivanjima u Vaoj firmi, stie utisak o otvorenosti vae firme, a samim tim i poverenje u ono to radite. Bitno je znati i da je pozicija sajta u pretraivaima kao to su Google, Yahoo i ostali, bolja ukoliko se Va sajt redovno aurira. 3. Zato kolica, kada mogu e-kolica?

kao to su Amazon.com i Ebay.com, ali takoe i veina srednjih i velikih kompanija ima ovu opciju za svoje kupce. Mala preduzea treba da se ugledaju na velike igrae, a naroito zbog injenice da je u poslednje vreme mogue pronai besplatne ecart programe koji se lako implementiraju u veb sajtove. Ovi programi pored mogunosti da kupac kupuje direktno sa sajta, da plaa kreditnom vlasnicima kupaca, karticom priliku informacije ili da o pouzeem, pogledaju polu, daju profile starosti,

interesovanjima, gradu ili zemlji porekla i na taj nain da pravilno izvre segmentaciju trita. Takoe, e-cart sistemi omoguavaju kupcima da ocenjuju proizvode, samim tim firme mogu da koriguju asortiman koji nude i da na taj nain ponude samo ono to se na tritu trai. To su samo neki najosnovniji principi koje u naoj zemlji uglavnom ne primenjuju Kupac je doao na Va sajt, informisao se o kompaniji, proitao novosti ili zanimljivosti, video proizvode i vrlo se zainteresovao, ali mora da doe u prodajni objekat ili da narui proizvode putem telefona. Kupac ne voli da se mui, zato mu ne izai u susret i omoguiti mu da kupovinu izvri direktno sa svog raunara ili mobilnog telefona? E-cart sistemi, odnosno sistemi elektronskih kolica omoguavaju kupcima da kupuju direktno sa internet sajtova. Postoje i specijalizovani sajtovi za onlajn kupovinu, 3 preduzetnici i male firme na njihovim internet prezentacijama. Va veb sajt je prvi utisak koji neko stie o Vaoj kompaniji. Bila ona mala radnja, studio, proizvodni pogon ili usluna firma, neophodno je da posvetite dovoljno vremena i sredstava da stvorite reprezentativan oak na Internetu. Svaki dinar uloen u sajt, bie viestruko vraen jer kako Bil Gejts kae: Internet postaje trg globalnog sela sutranjice. Darko Mandi 09/010, FEFA.