PETYBJIHKA CPBWJA 3ABOJ 3A HATEAKTYAJIBY CBOJHHY Bpoj: $188/09 -08/08/7 Ary: 09.02.2010, roanere 4-2/1 3 BAKO 3a HITTeNeKTYAMNy coojHHy, Ha OcHOBY MagacAHOCTH Hs HnaHa 40. BaKoHA oO. suuuetaperanna («Cayaxden rnacimk Peny6anse CpOnjer 6p. 43/2007), Pewerba © npenoey opsauhens 2a nornicunane B.A. 2uperopa Gp. 4/902 an 02.12.2008, rommne nn, &., 21. 22. 125, BaKoHa 0 osnaxama reorpadcnor nopenia (wCayaGeus aucr CLIC Gp. 20/2006), wana 192. cr-1. 3axoa o onurtem ynpastiom nocrynxy («Cayatenm smace CPJ» Gp, 33/97 1 31/2001) u Tap. Bpoj 81. 3axona o anMiuMcrpaTHaus Takeaka («CuyxGenn nacr CPJ, 6p. 81/94, 61/95. 63/96, 29/97, 12/98, 59/98, 44/99, 73/2000, 21/2001 m 71/2001), peuranajyhu y noctynky perietpaunje uMedta Mopera isa ocHODY Mprjane Gp. 7131/08 T-O8/08 on 14,02, 2008, rome “CBPIBHLUKM BEJIMSR, rojy je noavena Onurra semceopaanctxa saupyra "AEUKOOM", Pagetona Gp. 20, 18360 Cupseur, nonocH PEWEE PEPHCTPYJE CE osnaxa reorpadcror aopexna "CBPJDULIKH BEJIMY%" xao HME HOPEKJIA sa nynonacun tonmeni cup ca najatse 48% cyze marepuje, xyro~ Gene Goje, mewe (recracte) yjemnmuene KoesneTeHUMje, Ger rpyaeHua, ca pacronmenow MacHIOM MacTH syTe Goje Y Kojo] ce cMeca HaTaIH. [IpHjaTHOr je MHpiseA KO}H Noaecha Ha Muphe ckexer Miaaor cupa, Garo HakiicemOr ykyea, TONH ce y yeTHMa ca SaaroM HoToM Genor AYEYpY3HOr M merOMOr GpauwHa, TIpovssoa ca MmeroM nopeKa “CBPIbHIKH BESIMYIK” MpOWSHOAH C& HEKBYYMBC Ha OrpanM4cHOM Hoapyyiy oourrnKe Cepeur a mo noctynky NPOHIHOANE H KAPARTEPHCTHKGMA NACHTHYHHM OHMMA Koje cy Hasemene y “EnaGopaty o HAMM NPoMsBOAWLe eHojeTeHMe 1 KRanHTeTy CBPJLHLUKH BESIMYIK", ‘Ono wwe noperia Gute ynucano y Perucrap reorpabexix o2vaKe noperaa nos Spojen $3, OG6paraoxcme Onurra seumopamunxa sanpyra “AELIKOOM”, Paneroxa 6p. 20, 18360 Cepaur nosneckom Gp. 7131/08 08 T-03/08 on 14.02, 2008. roaume noguena je npijaay 3a PerveTponaiue HMeWa Nopekna ca noKa30M O nacheno] TaKcH Ki saxPRKKAR Da ce y Pervicrap Teorpabesux osHaka nopexna ynme ume nopexia "CBPIBMILKM BEJIMY2”. Venom y noanety npwjaey Gp, 7131/08 T-OW/08, sa pernerpouaise umeva nopekaa - "EnaGopary 0 MRAMHY Npowssoawe 4 caojcrauMa m Keamrery CBPYbHIUKH BEJIMYK" yrapheno je aa MpoKIHON Koji HOCH HaReNEHO MMe MOpekaa Hema Caenehe KapacrepHETHKe: MYHOMACHH ALLAAH chp on Kojer ce npovasoan "CBPIbUUIKH BEJIMY A" ao0wja ce og waeKa xpawa, owaua Hai O21 MewaKor Minera Koje Hsia MEnUMyM 4% maeHne MACTH Hf 4ija KHeeHOCT HHOCH MajaKULE 7,6 evenena SH, 6e3 npHeycrna arrubnorixa u Ger aonarka Boge Kyamacka co noaaje ce y Komment on 1.5 a0 2% wa yeyrny Konuenny cupa xoja je YnonpeS.sewa sa npormpoamy. Hakon AAaBAHA com, M NOTHYHOF pacranawa nynowacHormaaaor cupa, y Macy ce Jona NPHNPEMALCHO KYKYPYIHO M MEMHLYKO GpaLuKe nopeKnoM ca nosjpysija ormane Copaur. KyxypysHo Gpamso je oa apua Genor xykypyaa, “Tapayniua" 20x ee MEHHAHO GpalliHo 06nja Oa Memane uenor nmeHMHOr apva. Koatunea SpauiMa Koja ce XOpHCTH y MpHMpeNH CBPJbHLUKOY BEJIMYGKA astocn Hajsnure 15% om mace cHpa og Kora ce CBPISHUIKH BEJIM3OK nponssean raKo uno ce KOpHcrH 5 — 7% Geo KyKypyINO Spaunio a8 — 10% mureneato Spasseo, Tlowenyrine enaGopatou 4 npujanow uae nopersia je yrepheno a perosiry Korrpony KBATHTeTa H NpoLieca NpolsBOAIE Genmywa Cx HMeKOM nopexaa "CBPIbMIUKH BEMYX apm Betepanapekn creunjanvernaxn MacTHtyt “HILL”, taceae Moke Mporih 66, 18000 Hime 3anon je yrapavo aa je npujana [-08/08 ypeana y emMeny wa, 21. er, 1. SakoHa 0 oamaxama reorpadpekor nopexaa. YraHoM 22, weror 3axoxa, mpommcano je fa je Sano uyaKaN 3a RpHGAnh MIMNLeEe OF HALIEKHOF oprand o uenyreHOcTH yenoBa 3a perteTponare mera nopexa. Banon je moeranwo aana 10.12.2009. “ronuHe moa Gpojem 5188/08 T-08/08/5, Manuetapcray nomonpuapese, uiyMapetaa sogonpmspene PenyGaune Cpduje Kao KaNeKHOM ApxasHom oprany "Enadopat o uauMHy NpOIBOALE W cROjCTRNMA H kBANHTETy CBPJDHIUKH BEIMYOR” pai nprGannara weruueena o venysenocri yesosa 2 PerHerposarte nmena MopeKna Manuctapetso nomonpuapene, inyMapcrsa # sononpHupeae PenyGinixe CpGuje, cwojum aonucom Sp, 320-01-63/2010-08 on 15.02.2009, roanne xojn je mpymcuen y Banoay sa unreseeryaniy Ceo) my sama 22.01.2010, rogue 1 raneneH nog 6pojent 230/10, aBamectno je Bano aa je JocTaB-LeHH enaSopar pasMorpel Ha Ha METH Hew npHMeRGH. Ha ocHoay npeaxenHo rsnowenor, omny4eHO je Kao y AMCROSITHBY ‘Takca 3a 9 O90 peweme naaheva je y HoHocy on 2500.00 minapa no Tapreprom Spojy $1, Saxowa o-cagesiis anMuuucrpaTHBNAM TaKcasta. Hoyka ompasitom sexy: Ono peuresse je KoHaUHO. TTpotie oor pemera Moxe ce oKpeHyTH yirpaniit chop Henoepeano npea Bpxosunm cynom CpSuje y poky on 30 nana on nana npijea. Pyxonoamaau rpyne 3a usaju M otHake reorpadckor mopeKaa Apafojenuh, vnna.npasnn Aocraswrn: + TlomHocnouy npujase, Onurtoj semceopaaunKoj sampyse "AELKOOL”, Panerowa Gp. 20, 18360 Cupmur = MucapHiuy Sagopa Aapeca: Kvermve JbyGnue Gp.5, 11000 Beorpaa, Texed: E-mail: zis@ zis.gov.rs worn is gov.rs "2025-957, spans 31-23-77‘Opsta zemijoradnitka zadrugs «AECKOO Pa Svrljig OPIS GEOGRAFSKOG PODRUCJAL ELBORAT O NACINU PROIZVODNJE, SVOJSTVIMA I KVALITETU «SVRJISKOG BEL MUZA» Svrljig, septembar, 2009. godine,Sadriaj: tb 1.0 20 30 8.0. Opis Uvod..... O opatini Svrljig Podrutje pripreme svrlj og belmuza . 3.1, Stanovnistve | slogan fond podrugja pripreme svrljishog belruza 3.2, Karakieristike zemljifta podruéja koje priprema svrljiski belmué 3.3.Biljnt svet 34. Portevodnja kukurwza i pienice na podrucju pripreme O firmi Lice koje je izradilo elaborat Neaiv proizvods koji se stit Tehnologija proizvodnje 7.1. Kvantitativna i kvatitativna kontrola ateka 2.2. Filtriranje (cedenje} mleka, 7.3. Podsiravanje mieka 7.4. Obrada gruéa 7.5, Fopljenje sirer 7.6, Soljenje i dodavanje brasna 2.7 Ukuvavanje svrjigkog belmuta 2.8, Pakovanje belmuia 8.1. Osobevnosti mleka-sira 8.2. Osobenosti bratna za pripremu bela 83. Razulike sveljishog belnuéa u odnosu na druge slicne proizvode Obim proizvodnje svrlji8kog belmuda Obelezavanje proizvoda. Pravo koriggenja imena. Prava i obaveze Pravilnici na osnovu kojih se kontroli’e kvalitet proizveda aun 10 ul B G aK) 4 14 15 15 16 16 16 17 17 19 20 20 201. Evod Bogatstvo prirode, vekovna tradicija | umege svrljiskih pastirica pretoteno je v jedan od najoriginalnijih specijaliteta ovog dels Istotne Srbije. Za posebne goste | u osebnim prilikama pripreman je topli deltikates od sira svrljitki belmud, Od najlevalit braina mlevenog na vodeniénom kamenu, ovaj specilalitet zadivio je 1 najprobirlivije g sveljidkog sira, uz dodaink najfi jeg pSenignog I kukuruziog gurmane, Naziv «beo» (bel) je u skladu sa bajom jela (mleka, sira), «Mui» oznatava njegova snainost (mugevnost) jer svojom koncentrovanom hranlijiveséu vrata snagu, vitalnost I raspolodenje. 2.0 Opitini Surbiig OpStina Svrljig se prostire na 497 km2 i smestena je u svrljiskoj kotlini koju preseca reka Svrijitki Timok. OpStinu tine 38 sela i op8tinski centar Svrljig, Po konfiguraciji terena, podeutje opstine Svrljig je brdsko planinskog tipa uw kome visija zauzima gotove 70% teritorije, Ravnigarski deo se prostire dua sliva reke Svrljiski Timok, Prema savremeno adminitsrativno-teritorijalnaj podeli ona pripada Nigavskom okrugu. Sa severa, prema KajaZeveu, svrljiska kotlina je oivigena planinom Tresibabom (786m), sa istoka SveljiSkom planinom sa ngjvisim vehom «Zeleni veh (1334m), sa juga Gramadom (613m) i sa zapada planinom Devicom (78m). Okruzena planinskim veneima $a svih strana, svrljiska kotlina Gini jedinstvenu predeonu geografsku celinu u Istotnoj Srbiji Njena samostalnost u odnosu na susedna podrudja se najizrazitije manifestuje u pogledu klime, Granice ovog podrutja povezane su planinskim masivima, gde se slabo: oseéa prodor varduha okelnog klimata. Zbog avoga na ovom podrutju se obrazuje prelazno-mesovite oblasti u Kojima je nemoguée odrediti klimu w klimatskim granicama i karakteristikama kao susednim oblastima, Slaba aeracija vazdutnih steuja i ustajalost vazduba w svxljiskoj kotlini pruzrokuje kaSnjenje vegetacije za petnaestak dana u odnosu na podigja susednib opStina. Prosegne januarske temperature nizijskog dela SwrljiSke kotline kreéu se od 0-2 °C, a obodne planine od -2 °C do 4 °C. Tokom zimskih meseci (XII do Il) najnize srednjetemperature imaju negativae vrednosti, a njihova negativaa vrednost u martu pokazuje da ‘ovde zima znatno dude traje, Broj tropskih dana se kreée od 20-30, Sta je znatno manje u ‘odnesu na broj tropskih dana u susednom Ni8u, koji ima 44,9 takvih dana, Padavine su jedan od najvaénijih Klimatskih clemenata, Obzirom na atmosferske procese i karakt ¢ reljefa, padavine su nepravilno rasporedene u vremenu i prostoru. Godignje koligine padavina w proseku rasta sa nadmorskom visinom, a u Svrljiikoj kotlini prosetan iznos padavina je 641 mm. Najvige kige padne u maju | junu (70 mm), a najmanja u mary (37mm), Normaina godi8nja suma padavina u planinskom pojasu iznosi preko 800 mm. Koligina padavina u vagatacionom periodu se kre¢e oko 300 mm, pa je navednjavanje nudno za biljni svet koji zabteva vecu viaznost tokom vegetacionog perioda. Snetni pokrivat se obrazuje najpre na Svrljiskim planinama, prosetno u drugoj polovini novebra, a.u niaijskom delu u prvoj polovini decembra I otapa se prsetne w prvoj polovini marta, dok u planinskom delu srdinom aprila meseea. Kao 1 ostalim podrugjima basena Timoka, | u Svrljigkaj kotlini najéeséi vetra je kodava, hladan I slapovit vetar, izrazit u toku jeseni zime Tu rano prolede. Pored koSave, zaéajni su [ juéni vetrovi, narodito u letnjem periodu kada dolari de vel zemljista. se Belt: Pastirski proizvod od sira, svrliji8ki belmud, spada u proizvode koji se ne pripremaju na celokupnom podrugju opStine Sviljig, vet su ga pripremali 2itelji samo u pojedinim selima. Sela koja su naslonjena na planinski pojas Svrljiskih planina, gde je I stogarstvo dinila osnovnu delatnost stanovnistva, kao I sela u kotlini koja se prostire od izvorista duz gornjeg toks Svrljiskog Timoka, pripremali su ovaj topli specijalitet od mladog sira uz dodatak braina, Granice podrugja u kome se priprema belmu? su jasno izrazene. Sa istogne i june strane ove Kotline, prema isu i Belo} palanci, prostiru se vencl svzljiskih planina, Severu dok se zapadna granicu podrugja prema Knjazeveu predstavija planinski venac “Tresibaba”“granica” prostire dud putnog pravea koji spaja Svrljig sa Ni8em i Knjazeveem, odnosno koji spaja prevoj Gramada na jugu sa planinom Tresibabom na sever Adminis ivne ovo padrudje predstavija istodni deo svrljiske opitine, koji se graniti se podrugjima susednih opitina: Knjageven sa severa I severo-istoka, Bele Palanke sa jugo- istoka, Nida sa juga, dok zapadnu granien ovog podrugja predstavija zapadna granica kotastarkog podrugja naselja Svrljig, odnosno atari sela koja pripadaju tkezvanom “zapadnon podrugje éine atari trinaest sela u istotnom delu I opStinskog centra Svrljiga koji se nalazi u scedinjem delu opitine, dclu opStine (nalaze se sa zapadne strane magistralnog pravea NiS-Zajetar). Ovo Zitelji sela: Peri8a, Mangjlice, Gusevaea, Viahova, Lukova, Gulijana, Lozana, Okolista, Buduma, Burdima, Okruglice, Cmoljevice, Beloinje, Ribara, Burinaca, Zeljeva, Invora, Tijovaca I samog Svrljiga, odnosno kstastarska podruta ovih naselja éine teritoriju na kojoj se priprema svrlji8ki belmud. Karta podruéja pripreme svrljiskog belmuga:REPUBLIKA SRBIJA Pregledna karta op&tina 01.01.2005.JAWd89 VHALMUO4.1 Stanovnistva i stotni ford podrudia pripreme swrliiskog belwusa Osnovni patencijal uopéte, a posebno u poljoprivredi, tine [judi sa svojim znanjem, radom i umeem, Osnovna karkteristika kretanja broja stanovnika u navednim selima, ‘odnosno podrutju, u nekoliko poslednjih decenija znatajno se smanjic, Smanjenje je izazvano migracijom uslovijenom industrijskim razvojem zemlje i prelaskom seoskog stanovnistva w vede centre, Smanjenje broja stanavnika uslovilo je smanjenje i sto&nog fonda, Usledile su promene i u rasnom sastavu gajene stoke, koje su uslovile povecan obim proizvodaje gajenih grla, Danas se iskliutivo gaji svrljiSki soj ovaca i domace govete u tipu simentalea, Medutim, kroz istoriju stotari sveljiskog Kraja, su uspeli da odgoje jedan od i soj. Zahvaljujuti najproduktivnijih i najmleénijih sojeva pramenke u naSoj zem|ji: svrlji njihovem umeéu u odgoju gajenih grls, s jedne, 1 kvalitata painjaékih povrSina, s druge strane, uslovile su da ovo podrutje postane prepoznatljiy stotarski kraj Srbj visokovrednim stotarskim proizvedima. Prema zvaniénim podacima popisa iz 2002, godine broj grla na podrugju dela opitine kojitradicionalno priprema belmus je dat u tabeli: | Selo-naselje | Bro Broj gajenh | Broj gajenih |_ stanownitka, goveda ovaca 368 4 470 Burdimo 403 281 850 Buéum 106 68 312 Viahowo 162 i 285 Gulijan 200 109 330 Gusevac 312 7B | __497 Durinac 198 66. 122 Hjevo 87, 34 165 levor 728 362, 1252. Lozan 210 120 707 Lukove 272 215 B40) Manojlics 272 203 666 Okoliste 4 78 157. Okruglica 233 79 429 Peris 1 _229- 138 316 Ribare 308 7 AB6 Svaljig, 7989 193 8355Tijovac Tis 0 238 ‘Cmoljevica 238 38 218 Ukupno 12564 2484 9455 ‘Na ovom podrugju gaji se 2484 grla goveda Sto iznosi 53% u odnesu na broj gajnih ‘gla na podrugju éele opitine, ednosno 57% gajenih grla ovaca. Proseéna mlenost grla iznosi oko 1255 litara po muznom grlu krave odnosno 105 litarn po muznaj ovci Na ovom podrutju Zivi 12564 gradana opStine Svrlig, S10 uw odnosu na ukupan broj stanoynika od 17660 Gini 71%. Karakieristike zemaljista ja be belmus Preduslov za uspeino stofarstvo ¢ini kalitet zemljiita I struktura njcgovog korigsenja, ‘Tabela : PREGLED POVRSINA POLJOPRIVREDNOG ZEML{ISTA PO KATASTARSKIM, ‘OPSTINAMA PODRUCJA PRIPREME SVRLJISKOG BELMUZA Pojoprivedine zemste wha red. ‘obradive, wivredao zemnijisee w he bor. | Katasursika apttina potas Vivade | ukupee alsa 405) za Laka Mason ‘Gilat rica Pers Ribare | Svrifig_—_—_ Swe: Prckono Bigs Fibace Svrijig-Durinas “Fijosse Vishwa: Brians FajenZemijiste w ovom delu opitine je razlititog pedoloskog sastava, Prema rezultatima prouéavanja Instituta za pritavanje zemijitta o Beogradu, njih tis : aluvijalni nanosi, diluyijalni nanosi, smonicc, crodirane smonice, ogajnjaSe smonice, pseudoglej, skletna redezina, glinovita ilovata, smede zemijiste na kretnjaku ili smede kiselo zemljisteé Naiplodnije zemljiite se nalazi duz sliva reka, odnosno Svrjjiskog t ispod svrlji8kih planina, odnosno u podnogju sela Periga.Od ukupnog zemijista na podrugju op&ine Svrljig oranice na podrutlju navedenih sela tine 46%, painjaci 46%, a ukupno poljoprivredno zemljigte Cini 47% od ukupnog poljoprivredaog zemljista opstine Svrijig. oka koji izvire Biliné svet ‘Osnovne jogeografske karakteristike ovog podrudja Cini rasprostranjenost listopadnih Suma i Sumskih pasnjaka. Oko dve treéine Svrljitkih planina lei u zoni brastovih Suma. Samo jedaa regina , i to nepotpuna Je#i u pojasu bukovih Suma, najva?niji predstavnici Sume time hhrast medunac (Quercus pubescens}, hrast sladun (Q. confereta), cer (Q. ceris), grabi¢ {(Caprinus orijentalis), emi grabié (Ostrra oarpinifolia), metja leska (Corylus columa), glog (Grataegus orientalis}, ruj (Cotinus coggygria), jorgoven (Siringa vulgaris). Na SvrljiSkim planinama $ume su se zadcéale na severnim i istoénim padinama, Od padnodja do visine 600 metara nalaze se Sume sladuna i cer. Na veéoj visini i u dubljim uvalama rasprosiranjena je bukova Suma, Na istaknutim visinama, sa jate degradiranim: zemljidtem, javija se Suma grabiéa, Ove Sumske zajecinice zastupljene su sve do najvisih wthawa planina (Ple8, Zeleni vrh). Na jwnim i zapadnim padinama Svrljigkih planina sem uw najnizim regionima, Suma je u mnogome uniftena, Na ovim mestima, na velo velikin povrSinama, razvili su se radliditi tipovi livada i paSnjaka stepskog i submediteranskog, karaktera. U Svrljiskoj klisuri nalaze se gume sladuna i cera sa grabiéem, a na kretnjacima zajednice cera i grabiéa, Ove zajednice su degradiranc u znainoj meri. Na brézuljcima, nagibima i vedim visinama, pored fume nalaze se j eroditani painjaci. Doskora pasnjaéki areal se smanjivao zbog, promenjenog biotitkog ulicaja toveka i stoke. ‘SvrljiSki paSnjaci se ne ubrajaju u prave planinske, veé u Sumske painjake, Ta Sumska painjacka silmbioza znadajna je za sprefavanje erozije. Povrsina paSnjaka od proko 12.000 ha 4 oko $,000 ha livada, od oko 30.000 ha ukupnog poljieprivrednog zernl znatajne petencijale za organizevanje stotarstva. Najveci deo prirodnih travnih povrsina ta ukazuje nanalazi se na Svrljitkim planinama. Iskori8¢avanje ovih paSnjaka je uvek bilo ekstenzivno i preopteredeno, Biljni pokrivat je redak, niskog facija, ali nije degradiran, Nardus strikta - tipac ne gradi nigde zajednice, kerova nema, ili sc javija samo tokalno, dok je paanjagki pokrivat mnogo bolji u blizini ostatka Sume. Izmedu Svrljiskog i Trgoviskog timoka nalazi se planina Tresibaba, Njeni bredski i planiski paSnjaci slitni su paBnjacima Sv. planina, PaSa se pomera u Sumovite ostatke j uzane dolinske senokese sa spoontanom ebnevom sikara, Od vaznih vesta biljaka w ovim travnjacima su zastupljenc: Trave: obiéna rosulja (agrostis vulgaris), djipovina (chrysopogon eryllus), uspraval vlasen (bromus erektus), petlova krestica (cynosurus cristatus), crveni vijug (festuka rubra), Sumski vijug (festuka montana), Ijubigasta livadarka (poa violacea), smilica (koleria montana), pasja rosulja (agropyrum caninum)... Leptimjate: crvena detelina (tvifolium pratense), bela planinska detelina (trifolium montanum), 2uti zvezdan (lotus comiculatus), grahorica (vicia cracca), Zutilovka (genista OVALE) Zeljanice: hajducka trava (achilea millefolium), Stir (amaranthus retroflexus), bokvica (plantago lanceolata), divija Sergarepa (daukus carota), surutica (filipendula hexapetala), ddiv\ja jagoda (fregaria vesea). jagoda pucavica (fregaria viridis), divlji bosiljak (calamintha grandiflora), vodopi (lamium album), Kamilica (matricarie chamomilla}, vranilova trava (origano vulgare), (eichotium intybus), zdravac (geranium pratenssc), mrtva kopriva jagoréevina (primulla veris), Iutié (ranunculus repens), Zalfija (salvia austriaca), kisela trava (rumex acctosa), majéina duSica (ymus balcanicus), kepriva (urtiea diies), bela Ijubitica (violla alba), divija Ijubitiea (violla saxitilis), .. Orjentacioni sastay zastupljenih tipova trava na ovim painjacima je : 42-68% prinasa trava, 3+12% leptimjeéa i 25-50% zeljanica, Prinosi prirodnih livada se kreéu od 1,1-2 wha sena, a paSnjaci 0.6-2 ha. Poseban kvalitet painjaka srecemo na Svali8ke planinii njenom vrhu "Zelenom vrhu", u Gijem sastavu trava najviSe utestvuju barski bosiljak, rfanjski é3j, pasja trava, vilino sito, lisieji rep i prava livadarka i dr., pa sc gria napasana na ovim prostorima posebno istiéu po svom kvalitetu ak i v poredenjuu sa ostalim grlima ove mikro zajednice. Pored ovih, na svrijiskim planinama nalaze se veée povrsine pod Ickovitim biljem, Rudinski pelin (Artemisia labelu) se jevija u livadsko paSnjatkim fitocenozama i koristi uw farmaciji. Na severnim padinama Sv, plasina nalazi se najkompaktnije nalaziste Zalfije- 9kalavera (Salvia officinalis), na 900 m nadmosrke visine, tev. masta Ulj i Rudine, (“strana kalavera"), koje se nalaze izmedu sela Burinea i Ribara, koje je narovite prougavao Jovan Tueakov. Pe ia ku nice na podrudiu U tabeli je dat prikaz strukure koris¢enja poljoprivrednog zemljisia podrutja pripreme svrljigkog belmuta sa posebnim osvrtom na proizvednju ditaries (kukuriza i péenice) koje se koristi u pripemi proizvoda. ‘Struktura ha Angagzovano 2 metivoiojs Hiariea a a | Weak | pa [sae | Ors Gardinswa | 7447.7 sts [and asa | 4658.5 15340.2 Ta 5050 S00 Iz strukture koriiéenja poljoprivrednog zamljista mogu se izvuéi slededi zakljuéci: neio preko 45% poljoprivredaih povesina cine oranice, Pod dugagodignjim zasadima je oko 4%, a ostali deo tine livade 1 paSnjaci. Obzirom, na kvalitet prirodnih taynjaka, mozemo zakljugiti da samo zemijifte pod oranicama I dugogodiinjim zasadima mo%emo. smatrati uredjenim, I 1@ u smistu tehnoloske obarde, a ne Lekonomije koriSenja, Druga vaina osobenost koriséenja poljoptivrednog zemljista je njeno angaZovanje za sto¢arsku proizvodnju, Na osnevu padataka zapazamo da je preke $2% povriina angazovano za stoéraksu proizvodnju. Posebno je karakteristitno da je preko 35% povrdina angazovano 7a proizvodnju kukuruza. Najveéi deo gajenog kukuruza se koristi kao stotna hrana, a manji deo se povréiina (od 5-7%) je pod belim kukuruzom koji se koristi za dobijanje belog kukuruznog braina koji se koristi u ishrani [judi Hibridi koji se danas guje su iz TV FAO grupe zreaja. Sortiment pSenice je razlidit, uglavnom se gaje sorte Pobeda, Eevropa, NS rana $1 dr, mada se za zasejavanje povrdina keristi i tzv. domaée, odnocno seme iz ambara. Prinosi su razlititi 4 uglavnom se kretu za kukuruz ispod 5 vba , a 2a pSenicu oko 3 Uha, Na osnovu iznetih karakteristika geografskog podrudja stiée se jedan opsti utisak, da svrljitke kotlina predstvalja jedinstvenu | specfiénu geografsku celinu, koja se | svojim bio karakteristikem izdvaja iz okolnih podruéja. Zahvaljujuci avakvim osobenostima, kroz svoju istoriju, iznedrils je jedan od najproduktivnijih sojeva prameneke — svrljiski soj ovaca, sa kvalitetaim proizvodima (mleko I mesom), a novije vreme Tadgaj domageg goveteta u tipasimentalea, U ovakvim uslovima nastalo je I nekoliko-autohtonih proizvoda iz ovog kraja, si prepoznailjivim organoleptitim I kulinarskim svojtevima. 4 Ofirmi Opita zemijoradnigka zadruga sAECKOOP» Svrjig, ulica Radetova broj 20, 18360 Svrljig, odgovorno lice: Krstié Ivana, direktor PIB 104232461, 4.1, Podaci 0 odgovornom [cus Krstié Ivana, ckonomski tehnigar Ul, Radoslava Stefanaviéa broj 1, 18360 Svrljig JMBG 1402974730017 Opita zemljoradnigka zadruga ABCKOOP iz Svrljiga nastala je inieijativom élanova poljopriviednog udruzenja Agrami eko centar sa ciljem da se otpogne sa obavijanjem privredne delatosti, odnosno otkupom i preradom mika. Takode, zadruga je dobila naziv po “udruyenju —podetna slova udruzenja i kooperativa, Osnovana je 27.01.2006. godine sa 13 zadrugara, a 2007. je broj zadrugara povecan na 14 lica, Mati&ni broj zadruge je 20115220, a Siffa delainosti 15510- proizvodaja mletnit proizveda, Zadruga trenutno ima 4 stalno zaposlenih radnika, a direktor zdroge je Krsti¢ Ivana, Najvi8i organ zadruge je Skupétina zadrugara koju Sine svi zadrugari, # predsednike Skupatine se bira na period od 4 godine, sa moguéno&éu ponovnog izbora. Direktor zadruge se bira od strane SkupSine zadruge, na predlog predsednika Skupitine, a izabrano lice ne mora da ima status zadrugara, Medu zadrugarima su i dva dipLinginjera poljopriveede, dipL indinjer clektronike, strudnjaci iz drugih oblasti kao i vedesi proizvodati mleka sa podraéja opttine Svrlig. U 2006. godini zadrugari otpotinju. aduptaciju poslovnog prostera 1 opremanje mizkare u Sviljigu, u sedigtu zadruge u ulici Radetovo} broj 20, Mlekara je projekievanog Kapaciteta 2000 litara mleka na dan. Potvrdu ispunjenosti potrebnib, veterinarsko-sanitaraih uslova zidiuga je stella pravo na potetak mda Refenjem Ministartva poljoprivrede,Sumarstva i vodoprivrede broj 323-07-6329/2007-05 ed 15.10.2007. godine i dobila jedinstveni veterinarski broj 10240. Mlekara zadruge je dobila odobrenje za otkup i preradu micka u sledeée proizvode: beli sit w salamuti-kritka, sieve parenog testa, svedi sitan sir, topljeni sir -belmu2, kao i pasterizovano mlcko). Odmah nakon dobijanja odobrenja mlekara je potela sa radom. Sa kooperantima je ugovorena otkup mleka i oipatela je proizvodnja svrljitkog sira u salamuri-krigka, svrljigkog i stroplaninskog. kaékevalja, kao i punomasnog topljenog, sint-belmuza. Svoje proizvode zadraga plasira najvecim delom w NiSu. Pored planironog agresivnijeg nastupa na domacem tr3idtu zadruga planira i izvoz svojih proizvoda u okolne zemlje, Zadruga je pokrenula i uvodenje HACCP standarda, kao i standarda 180 9001 ma svoju proizvodnju éiju sertifikaciju je obavila 14.08.2009. gadi 5. Lice kaje je izradilo elabar Viada Krstié, dipling.poljoprivrede UL Sindeligev ug br 22,stan 53 18000 Nig, tel 064-850 99 39 Viada Krstié, roden je 4, juni 1966. godine u Svrljigu. Srednju Skolu zavesio je u Niu, a na poljoprivrednom faklutetu-u Beogradu diplomirao je 1995, godine. Od 1997, godine radi u Opstinskoj upravi Svrljig na poslovima koordinatora za razvaj poljoprivrede i sela, 2 danas kao Sef odscka za privredu. Udestvevao na razliditim projektima lokalnog ekonomskog ravoja u Sveljigu, U periodu od 2004. ~ 2005, godine radio kao Kootdinator Programa pomodi opStinama istogne Srbije u Sveljigu, koji je sprovedila Evropska agencija za rekonstnikeiju, na unapredenju rads udrugenja odgajivaia ovaca Agrami eka centar Svrljig. implementaciji Svedskog projekata «Reka mlekay ad 2006, — 2007, god., radi sa udruzenjima odgajivata goveda u selima Drujinac i Lalinac sa podrudja opétine Svrljig, ‘Trenutno je anga%ovan od strane Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i Sumarstva kao koerdinator kancelarije za podriku rulanog. razvoja Podrudnog cetea u Sveljigu, koji je w sklopu agencije za razvoj sa sedistem u Nigu. 26. Naziv proigveda koji se Stitt Naziv proizvoda koji se Siti :«SVRLIISKI BELMUZ» 7, Tehnologija proizvodnje Svrljitki belmu® se proizvodi od mladog pumomasnog sira, Sir se proizvodi od mleka krava, ovaca ili meSanog micka, gria napasanih na pa’njacima sa obronaka svrljigkih planing Kvalitet svrljiskog belmuga zavisi od kvalitet siru koji se koristi za njegovs pripremu, la tehnologija proizvodnje belmuta otpotinje na painjeku na kojem se grlo napesa, Od kvaliteta iravaog codnasno od kvaliteta mleka od koga se sir priprema, tado da se moze reti pokrivaga Koji sé Keristi u ishrani krava ili ovaca, zavisi i kvalitet finalnog proizvoda. svrljidkog belmuza. Miekara Aeckoop w Svrljigu svoju sirovinu doprema iz. direknog otkupa od svojih Kooperanata koji za svoja grla koriste hranu sa padnjaka i livada svrljiskih planine, Za pripremu belmuéa koristi kravije punomasno micko, Dopremanjem mieka u mlekaru cotpoéinje se sa procesom proizvodnje belmuza Postupei « pripremi bellmua: Kyantitativna i kvalitativna kontrola mleka, Filtiranje (cedenje) mlcka, Podsiravanje micka, Obrada grasa, ‘Topljenje sira Soljenje i dodavanje brasna Ukvwavanje sveljitkog belmuka PAR eRe Pe Pakovanje ZL. Kvantitativia { kvalitativna kontrola mieka Proces prozvodnje belmuda potinje od organolepti¢ke kontrole sirovog mleka u twanspostmim sudevima i kontrole u labaratoriji mickate. U mlekari se kontrolige kiselost micka i kontvola procenta mieéene masti, suve matcrije, procenta belanécvine i prisustva dodate vode u mleku,Kontrola mleka se vSi digitalnim laktoskanom u labsrtoriji mlekare. Prosetan procenat mleéne masti kravijeg micka se krege w intervalu od 3.8 do 4.4% mlctne masti. Procenat smlegne masti varira od nagina ishrane gajenih gria, i po pravilu je visi utoku zimskih mescei kada se grla hrane suvim hranivime-senom Na osnovu rezuitata analize mleéne masti, mleko. se klasifikuje, a za proizvodnju proizvodnju sira za pripremu svrlji8kog belmuéa Koristi se micko sa minimalno 4% mleéne masti u mleku.Uz kontrolu mievene masti kontrolige se i stepen kiselosti mleka. Kiselost mleka se odreduje titracijom 1 molnim restvorom NaOH uz fenolftatain kao indikator, Za pripremu sira 2a belmud koristi se mlkeo ¢ija kiselost iznosi najvige 7,6 stepena SH, Nakon izvrSenih kvantitaivaih i kvalitativnih analiza mleka wu labaratoriji, mleko se filtera, kako bi mu se otklonile sve eventualne mehaniéke nedistoée i prebacuje a duplikator (kodu 2a podsiravunje) gde e se obaviti proces podsiravanja mileka. Mlcku se pre podsiravanja ne vrSi obiranje mleéne masti niti homogenizacija mleka, veé se koristi mleko w svom «izyornom abliku» (sirovo mieko) 2.3, Podsiravanje mleka U kadi za podsirevanje micka se zagreva na temperaturu podsiravanja koja se leti kreée od 28-30°C, adnosno zimi od 30-32°C. U zagrejano mileko se dodaje sirilo za podsirivanje mleka. Silo je himozin u prahu mikrobicloskg porekla, koji se dodaje u kolidini poirebnoj da izvr8i zeruSavanje planirane koli¢ine mleka za 35-45 minuta, Proces podisiravanja mleka traje od 35-45 minuta i nakon postizanja optimaine koegzistencije simog grufa otpotinje se sa obradom grasa, Da Il je gru8 postigao Zeljenu Evistinu, odreduje se zadiranjem ka#iprsta po povrsini simog gras, Ukolike se simi gruf on acepa-puica» po povrsini i odvija zelenkasta bistea surutka smatra se da je proces zgrusavanja mleka zavrsen, 24. Obrercta gruta Naken podsiravanja-zgrusavanja miska pristupa se obradi graga. U siraskoj kadi se sirarskim modem rascea-sitni simi gru§ na kvadrate dimenzije oko 5x 5 em, Obradom grusa podstise se odvajanje surutke (sinerezis), Zatim se simi graS prebacije na sisrarski sto na 14kome je predhodno postavijen cetvriasti drveni ram sa siraskim platnom. Naken puajenja sirarskog platna podize se drveni ram, sirarsko platno vezuje i kati da visi kake bi se Sto lakbe izdvojio preostali deo surutke. Ovako okateno se ostavija da edstoji do sutradan Samopresovanjem u sirarskom platnu, koje otprilike traje od 16-20 sati, pod sopsivenim teretom izvrSi se wcedenjen preostale surutke iz mase i blago se poveta kiselost sira koja povoljno utive na ukus belmuSa, Gvako pripremljen sir se ic sitskog plata prebacuje u duplikator za pripremu: belmuza, odnosno za topionik za toplienje sira, 2.5, Toplienie sira Duplikator za pripremu belmuza je posedno konstruisan sud zapremine 80 litara sa duplim zidom izraden od nerdajuceg éelika- prohroma, U centar suda je postavijen mesat. ‘Melad je preko reduktora na vrhu povezan sa elektromoiorom za pokretanje meSalice, Na centralnam cevastom delu meSata priéveiéni su ramovi éetvrtastog oblika sa nosatima na im krajevima je pri¢vrscena silikonska prehrambena guma,Guma onemoguéava prihvatanje muse za zidove i dao suda i zagorevanje belmua. Duplikator je obezbeden j termostatom koji kontrolige rad elektriénih grejata i omoguéava zagrevanje tmitkog ulja u duplom dou suda. Tempretura sc podeSava preko digitalnog termometra u intervalime od po jednog stepena celzijusa. U duplikatoru se sir topi. Posetna temperatura topljenja sira u duplikatoru za pripremu belmuza se kteée od 145-155 °C. U toku topljenja sira sir se topi do momenta kada se nolazi w potpuno tetnoj fazi bez prisusiva simi grudvica, tako da podseéa na mleko ad kojeg je nasteo. U ovom momentu se ukljuduje medad duplikatora koji se do kraja procesa pripreme vide ne iskljuduje, Mefanjem taéne mase sitne se sve ventualne grudvice od sira i spregava se prihvatanje mese za zidove i dno suda-duplikatora, 26, Soljenje fe brains U dluplikatoru se sir Iagano zagreva i topi. Kada se sir istopi i dostigne éeljenu viskomost koja izgledom podseéa na mleko od koga je sir i masian, dodaje se bratino i kuhinjska $0. Kuhinjska so se dodaje u koliodini od 1.5- 2% od koliéine sira upotrebljenog wu 15pripremi belmuda, Nakon dovadavanja soli, dodaje se pripremiljen kukuruzno i plenitno braino. Brano koje se kori odnosno sa podrutja opstine Svrijg. Kukuruzno bratno se dobija od zma belog kukunuza tvrdunca koji se goji na oranicama svrljiskih sela i melje na vodeniénom kamenu. PSenitno braino potite od meljave celog pSenitnog zmna koje se takode proizvedi u evom kraju. pripremi svrljiskog belmuza, takede, potiée sa ovih prostora, U otopljeni sir bragno se dodaje rukom u nekoliko navrata, Postepeno dodavanje~ {asoljenje») brasna u otpljenu masu neophodno je kako bi se izhelglo stvaranje grudviea od braina. Koligina braina koja se koristi u pripremi svrljiskog belmuda je najvide 15% od mase sira od koga se belmuz priprema, Mlekaza Aeckoop za pripremu svqijiskog belmuza koristi do 5% belog kukuruznog bratna i do 10% pBenitnog braina. 2.7, Ukuvavanie swifiékog belmuta Naken dodavanja braina temperatura duplikatora se poveéa za oko 10-15 °C i nastavija se sa daljim ukuvavanjem uz neprekidno mesanje. Proces ukuvavanja svrijiskog belmuza traje sve do momenta kada se iz mase potne da ‘odvaja rastopljena mleéna mast, Sa odvajanjem mleéne mesti proces pripreme nije gotov, vee se saécka da se masa koja plivay umicénom masi potne kompakino da okrede po dna suda. U nardu se koristi izraz da se belmud wokrenen, Zbog toga se i svrljiski belmuz proizvodi od sira dobijenog od neobranog mleka sa veéim procentom mleéne masti , odnosho punomasnog sira, U trenutku kada celokupna masa kompakino «plivan, odnosno dokreée sen po dau suda belmu? je spreman za konzumiranje ili pakovanje Pripremljen belmuz se izruduje iz duplikatora, koji ima moguénost kipovanja, u prihvatai sud i pakuje u odgoverajuéu ambalazu. 7.8. Pakavanje Svrljiski belmuz se u mlekari Aeckuopa pakuje u PVC posude od PP (polipropilen) plastike koja je otporna na visoke temperature i mode da se Koristi za pakovanje hrane, a te¥ina upakovanog belmuéa iznost 100 1200 grama. 16‘Nokon rashladivanja upakevanog belmuza, proizvod se, do isporuke kupcima, lageruje u rashladnoj komori na temperaturi od +4 do + stepeni 8. Posebna svojsiva surljithog betmuza ‘Na osnovu élana 15%. i 156. Pravilika o kvalitem i drugim zahtevima za mleko, nileéne proizvade, kompozitne mletne proizvide i starter kulture («Slutbeni list SRJn, br. 26/2002), svrljiSki belmuZ, na osnovu fizitko-hemijskih svojstava, svrstava se u grupu punomasnih topljenih sireva za rezanje sa najmanje 48% suve materije, Spada w grupu toljenih siteva jer su dodaci (brasno) u koligini do, odnosno ispod 20% w odnosu na neto masu praizvoda, Svrljiski belmuz je Zuto-bele boje, meke (testaste) ujednatene koezistencije, bez grudviea sa rastoplienom mleénom masti Zute boje u kojoj se smesa nalazi, Ima prijaten, karaktcristigan blago nakisco ukus i prijatan miris na sve2i mladi sir, a v ustima se oscéa blaga nota belog kukuruznog i plenignog bragna, Nematno je rastegljiv i toljiv u ustima. Sluzi se kao topla predjele, odnosno kao glavno jelo. S.1, Osobevnosti mleka-sira Osnoyne karakteristike mlcka, hemiski sastav, ukus i miris, uslovljeni su prvenstveno- hranom koje divotinja koristi u svojoj ishrani. Na kvalitet mleka, pored fenotipa, utige i genotip Zivotinja, odnosno rasa gajenih grla. Na ovom podrudja se gaje domaéa goveda u tipu simantalea i svrljiski soj ovaca. Ovaj tip gajenih grla u perpunosti omoguéava optimatno iskori8tevanje prirodnih poteneijala i preduslova oveg kraja u dobijanju viscko vednih mletnih proizvoda, Kao Sto je veé regene u posinpku proizvadnje belmusa, njegove karakteristike uslovljene su kvalifetom sirovina od kojih sé dobija, prvenstveio sifa , odnosno mleka koji je 4 glavni sirovinski sastojak belmuza. Mleko grla napasanih na planinskim proplancima se koristi u svom prirodnom («sirovom») stanju, sa vedim prosetnim sadrZajcm mletne masti, koja doje posebna svojstva i ‘prepoznatljiv ukus svrlji8kom siru, odnosio svrljiskom belmugu koji se od njega priprema. Veti udeo procenta mletne masti u sim uslovijava i veti procenat sadréaja suve materijesvrljiskog belmu?a (od zakonski propisanog) Sto dokazuje ovu konstataciju o speciofignim svojstvima i ukusu svrijiskog belmuza. Tabela, Prikaz rezulatata analiza svrijiskog belmuza, Visa Opis Zakonski_| 17.05.2009, | 27.08.2008, | PUG.AO8. | TOS A008 | 3603-2008. proizvods | analize | propis Svaijiski | suva Minas [ean SRE) | RN | aT [Sr pete — | meterijo maletne 3A5% 46.1% | 459% | 45.38% sti Suva} mari oF suva Min 15% same | Sse | SE38% msterije | ‘Sireva | mietne | Min 3% To 10% mieky | mastiu | 3.2% suxoj L | maar ‘Takode, pozitivan uticaj na specifigan i prepoznatljiv ukus svrljigkog belmuda imajui mirisne trave sa livada i planinskih pasnjaka koje grlo Konzumira, Za. prirodne painjake I travajake, se podrutja pripreme svrljiskog belmuza, karakteristi¢an je posebno visok udeo zeljanica, koje po svojim botanitkim karakteristikama, keo usloyno korisne i lekovite, daju idealan odnos zelene mase za ispatu stoke I konzervisanje. $ tim u vezi, je i visok kvalitet mleka grla napasinih na ovim painjacima. Pored svog blagotvornog delovanja na sestay i kvalitet proizvoda (meso i mleko), Ieko bilje, ima velo veliki uticaj iu ofuvanju dobrog zdravlja Zivotinja. Na osnoyu iskustva, smatra se da u ishrani stoke, napasane na obrencinsa sviljitkih planina, udestvuje preko 140 realigitih vista trava, leptimjaca, leko bilja i dr, cime su {uslovljena specifigaa svojstva mleka, odnosno mletnih proizvoda ovog kraja. £.2. Osobenosti braina 2a pripremu belmuta Pored mleka, odnosno sira, i brasno utige na specifi¢an ukus svrljiskog belmuza. Bra3no za pripremu svrljiskog belmuta poti¢e sa prostora na kome s¢ vedi priprema ovog proizveda. Sa odredenim seoskim domaéinstvima mlekara ima ugovorni adnos o snabelevanju i isporuei kukuruznog i pSeniénog braina za pripremu belmuza, Péeniéno bradno se proizvodi u ataru sela Durinea na parcelama Todorovié Mileta, Beli kurkuruz za dobijanjebelog kukuruznog braina proizvodi se na imanju viasnika Milosavljevié Vlade iz sela Cmnoljevica. Meljava bragna se obavija u mlinu u Sveljigu, nakon éega se vrSi kontrola fizidko- hemijskih osobina braina i proverava njegova zdravstvena ispravnost za koriééenje u fjudska} ishrani. Organizacija proizvodnje kukuruzom i péenice koji se gaje na ovom podrudju je uglavnom tredicionalna, Za zaititu useva od kerova vrlo retko se koristi hemijska zndtita ves se kukuruz okopavanjem «Cisti» od korova. Gajeni na vecoj nedmorskoj visini, u uslovima niske invazije wzrognika bolesti, u podruéjima pde se kao dubrivo Koristi uglavnom. stajnjak uz ogranigcnu upoirebu mineralnih dubriva, zma kukuraza i pSénice se odlukuje odlignim kvalitetom i dobrim meljivim osobinama. Gajeni na ovakav naéin pokazuju adredena specifitna svojstva koja takode uzrokuju specifiden ukus svrljiskog belmuéa u io} pripremi se koriste, Ova specifitna svojstva i asobine posebnog kvolitaia potvrduje i analiza kukrumog braéna od zma kukurtiza sa ovog podrugja, koje u svom sasiavu od maksimalnih 4% masti ima 3.83 % sadréaja mast. Ovako viskok udeo masti u zmu kukurza se pozitivno odrazava na ukus, organolepti¢a i snezorna svostva sa naglaiénom «meékecome pri konzumaciji svrliskog belmuza. (Prilog: lzvestaji ispitivanju namimica br. 1356 od 04.05.2009, god. za kukuruzno belo bratno i sela Cmoljeviea, sa svrlji8kog podruija pripreme belmu%a uradenc od strane sertifikovane labaratorije Insituta zn javno adravlje Nig), PSenitno brasno, koje se gaji na prostoru pripreme beluga, odlikuje se osobinama koje su pozeljne u pripremi belmuéa, Dobre meljive osobine, svojstven mirisi sladunjay ukus koji su karakteristi¢ni za mlinske proizvode tina 400 (Prilog I2vestaj o ispitivanju namimnica ‘br, N-1889° za pSenitno bragno iz sela Durinca, sa svrljiskog podrudja pripreme belmuea uuradene od strane sertifikovane labaratorije Insituta za javno 2dravlje Ni8). 8.3, Razulike svrljiskag belmuta u odnosu na druge slitne protzvode Osobenosti u naginu pripreme i uskusu svrljiskog belmuza, u donosu na pripremy slitnih proizvoda u okolnim podrutjima, se ogledaju u naginu pripreme sirovine-sira koji se koristi u njegovo) pripremi, Za sliéne proivode u koriste se i razliditi nazivi poput- belmus i sl. Za pripremu svrljiskog belmuda, koristi se mladi sir sa velo malim stepenom kiselosti, Sto mu daje blago nukiseo ukus i gotovo neprimetnu Zilavost (rasteg)jivost-plastiGnost) mase, 19U okolnim podrutjima (staroplainskom delu) mladi sir se u veemeny najmanje 24 sata dr?i na poveéanoj temeraturi od oko 30-40 C najéeSée u blizini izvora taplote (Sporeta), «Susenjem» sira postide se veéa kiselost i Zilavije sino testo. Beli pripreman od ovakvog sira je Kiselijeg uskusa, kontast i rastegljiv poput «gume 2a 2vekanjen zbog izmenjenih osobina belandevina sira-kazeina, 2. Obim proizvednie svrijitkor belmuta Mickari Acckoop iz Svrljiga je ReSenjem Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i Sumarstva data _saglasnost na tchiéko-tehnolosky dokumentaeiju proizvodnog pogona zanatske radionice za preradu mleka i izradu specijaliteta kapaciteta 2000 Hitara mileka dnevno, od kojih se 500 litara mieka dnevno Koristi u proizvodnji sveljiskog belmuza. Ove odgovara proizvodnji od oko 50 kg belmua na dan. Proizvoenja belmuta u mickari Aeckoop u Svrljigu iznosi oko 18000 kg svrljiskog belmuza godisnje, sto je u skladu sa projekinom dokumentacijom i izdatim odobrenjima nadiednib institucija, 0. Obetetavar izvoda: Proizvod se obeleZava sa: topljeni sir «§ VRLJISKI BELMUZ» 11. Pravo koriéenja imena Pravo koriitenja oznake geografskog porekla, odnosno imena svrlji8ki belmuz, imaju 8vi uredno regisirovani preradivaéi mleka i proizvodaei mietnih proizvoda (topljenih sireva) koji podnesu i prizna im se status ovla8éenih korisnika imena porekla u skladu sa odredbama Zakona o geografskim oznakama porekla («Sluzbeni list $RJn, br. 15/95), 12, Prava i obavere Samo ica kojima je priznat status ovla8éenih korisnika imena porekla, odnosna geografske oznake, svrlji3ki belmud, i koja su upisana u odgovarajuci registar imaju pravo da Zakona o oznaku Koriste za obeleZavanje svojih proizveds, au skladu sa danom 42 geografskim oznakama porekla («Sluzbeni list SRJo, br, 15/95). 20Obaveze ovlascenih korisnika proistitu iz ¢lana 41, Zakona o geografskim oznakama Pporekila («Sluzbeni list SRI», br. 15/95). 13. Provilniei na osnovu Kojih se kontrolige kvalitet proizvoda Proizvodnja proizvoda se obavlja po proizvedatkoj specifikaciji mlekare, a kontrola kvaliteta proizvoda se sprovodi u-akreditovanim labaratorijama na osnovu odredbi: 1. Pravilnika o kyalitetu i drugim zabtevima za mleko, mletne proizvode, kompozitne mletne proizvode i starter kulture («Sludbeni list SRI» br. 26/2002), élanovi 154. do 161, Pravilinika koji sc odnose topljeni sir, Pravilnik 0 mikrobioloikoj ispravnosti namirnica u prometu (SI. list SRI", br. 26/93, 53/95 i 46/2002) élan 27. Pravilnika 3. Pravilnik 0 metodama uzimanja uzoraka i metodama hemijskih i fiziSkih analiza mileka i proizveda od mleka (‘SL list SFRI", br. 32/83) razdeo V1 Pravilnika 4. Pravilnik o kvalitetu Zita, mlinskih proizvoda, testenina I brzo smeznutih testa (SI, fist SRI” br. 52/95) Elaborat faradio Dircktor . Al _ fn / hoe a? 21UGOVOR 0 OTKUPU PSENICE br, c/o Zakijucen izmedu: |. progavea _Tederovié Mileta, iz _s. Durica , opStina SwijigQ____ JMBG __ 1612947731016. s jedhe strane, kapea: OZZ “AECKOOP" iz Svilfga , Kojeg Zastupa direktor Ivana Krstié, = druge strene. Ugovome strane su se eporazumele 0 sledecem: Clen 1 Prodavac, se abavezuj@ da proda kupcu plenicu iz sopsivene proizvedinje | proizvedenu na viastitim parcelama u atara sela U kame Ziv, a oval da kupi ponudenu koligina pSenice ponudene-od strane prodavea. Glan 2. Kupoprodsina ogna abostrano je ugovorena izmedu prodavea i kupea | to: 9.5 dinara po kg menjaée seu skiacu sa promenama otkupne cene ne ckolnom trziStu, Clan 3. Prodavac se obavezuje da prodatu robu Isporuci u skladu sa ugavorenim kvalitetom | atributitsa, 8 tekode Tu elisini Kako je-u cl. 1, oveg ugovora dogovarenc, Cian 4. ‘Obostrenim sporazietiam ugovernih strana dogovoreno je da se kvaltativan i kvanttativan prem robe ima avrbil na fou mesta priema néenice, preka oviakcenog lca kupca Po izvréenam prijemu i preuzimarju péerice, otpada svaki prigovor na kate | kvantitet robe ed bilo koje ugovorne strane, izuzev ako se redi o nevidljvim rmanama Can 5, Kupas se obavezuje da za kupjenu robu prodavcu isplal/ ukupnu canu roku od 30 dene od prjoma, a ‘ako to ne udini, cbavezuje se da prodavcu plafi kamalu po stopi ed 5% ed vrednost| robe do ispiate, Clan 6 Ugovorne:strane su se soglaaile i phvatile ds za eve ono éto nije u ovom ugovoru predvideto, vazice propisi 2 Zakona.a obligacionim odhosinia. ian 7 Za sporeve ko) eventuaing nastanu izmedu ugovarnih st na bice nadladan sud prema sediéiu kupca Cian 10. (Ova) ugovor je sacinjen u éetid istovatna primers od kojh svake zadréava po dva primarka, Dana 01.07.2009. u Serligu ZARUPCA, ZAPRODAVOA diektor, eeUGOVOR 0 OTKUPU BELOG KUKURUZA br. _5 wos Zak§ucen igmod |. prodavea_Nlasavijevie: Visde. _s, Crnoljevice, opstina Svia__, JMBG __ 2812987731028. , 8 jedoe strane, 2. kupea: OZZ~AECKOOP™ ix Svrliga , kojeg zastups direktor Ivana Krsiié, s druge strane. Upavorne strane su se sporazumele o sledecem: Glan 1 Prodavac, se-obavezuje da proda kupeu bell kukuraz iz sopsivens proizvodnjs | proizvedenu na vastiin parcelama u alars sala u Kore Ziv, a ovaj da kupi ponudenu Kolidiny kukuruza ponudene od strane prodavea, Clan 2 Kupoprodajna cena cbostrang je ugovorena izmedu prodavea ikupea ito: 15.5 dinara po kg menjate se u skisdu sa promenama otkupne cena na okoinom tr2istu, Clan 3. Prodavac se obawezuje da prodatu robu isporuc! u skiadu sa ugovorenim kvelitetom | alributima, takode: iu kolicin! kako je wel. 1. evag ugavora dagovereno, Gan 4 Obosiranim sporazumom upovomih strana dogovorena je da se kvafitativan i kvantitativan rem robe ima izvrSiti na licu mesta prijema kukuruza, preko ovlaScenog lice kupca. Po izvréenom prijemu | preuzimanju kukuruza, otpada svaki prigovor na kvalitet i kvantitet ¢abe od bilo koje ugoverne etrane, iauzev ako a9 radio navidijvim manamal Glan 5: Kupac se obavezuje da za kupljenu robu prodaveu isplali ukupnu cenu u roku od 30 dana od prema, 2 ‘ako to ne ucini cbavezuja se da prodavet plat Kamatu no stopl od 6% ad vrednosti robe de isplate. Gan 6. Ugaverna strano £u se caglasile I prihvatile da za eve ono to nije u ovam ugoworu predvideno, vatice propisi iz Zakona o abligacionim odnosima. Glan 7, Za sporove koj eventualno nastany izmedu ugovernih strana bice nadie2an sud prema sedistu kupca, Cian 10. Oval ugewer je eacinjan u Seti istovatna primerka od kojih svaka zadréava po dva primerka Dana 01.07.2009, u Syelfiqu ZAKUPCA. ZA PRODAVGA, , direktor, Wansubyisl (Moe byt —MuvsulyotINSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE NIS ne CENTAR ZA MIGLIENU | HUMANU EKOLOGIU ‘Telefon: 018/226-448, 226-384, Tel, Faks: 01 8/233-587, Postanski fh 29 ‘eomail: higijena@ ize-nis.org.yu Bulevar deZorana Bindiéa 50, 18000 Nis, Sebija INSTETUT ZAJAWNO ZZDRAVLIE MS IAVERTAI © ISPITTVAN. NAMIRNTCA RR N(880- Nanieilac sspitivanja CE, ARCO. dees Hadetowa 29, Sorljia Chino ispaleny Paihtow Hooew forse) Pienitno bratio Brows 5 Burinac, Sorin Lokrit foatum ¢ AS 2IMIO. goed Lirorak uzeo. trinker (Opis uaorke na priyemn Uzorak jeu ambalad: stranke pee kesa Stante weorka na pajetis Uzorak aadovotiars po UP 96.2 pede o uzorkue vats eaprsiomnye Pragied na kevleter ne prijema uzoria 285 ial varssigia c ATRA YA Hi EROLGKINSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLIJE NIS CENTAR ZA HIGIENU I HUMANU EKOLOGHU “Telefon: 018/226-448, 226-384, Tel /Faks: 01 8233-587; Polanski fab 39 INSTITUT ZA sano Said Keleumiiemnnaya TALENT Bulevar dr Zorana Dindiéa 50, 18000 Nis, Srbija Slit SFR3 br: 74/23 ma % Silist SFRI br. 74/82 mets Sitist SFRI br. 7: metosia 110 nda E16 m Siabedari Shimkiov jalivia toksikologneINSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLIE.NIS ‘CENTAR ZA HIGIUENU 1 HUMANU EKOLOGIIU Telefon: 01 8/'226-448, 226-384; Tel/faks: 018/233-3587; Postanski fah 39, comail: izze-nis@bankerinternet Bulevar dr Zorana Dindi¢a 50, 18000 Nis, Sroija “mua” sem STRUCNO MISLTENIE NA OSNOVU IZVESTAIA QISPITTVANIE BR, 18-1889 ZA ANALTAIRANI UZOR AE Laueak © Péeniboe nratno (188 preg ein realtats ath w iaveitayn © teptiivenytt ZDRANSTVENO LSPRAVAN “pr Wa csneva debe ar Zakery © arnsteeneh uz isoeaeneatt Sisointh namimmee i prediets opate upotree tit SERL br 349 Shisst SRF eri paramenicn Dostum veeiavena ‘avenge oe = FA HGLIE - TR CREAR BOSROVIC™arin cS Tee ot tech ey wey anys Uke Cast gare UT A re ae at my Fem a ee Y INE) Se mee em sic aw MageeINSTITUT ZAJAVNO ZDRAVLJE NIS CENTAR ZA HIGUENU THUMANU EKOLOGHU ‘Telefon: 018'226-448, 226-384, Tel Paks; 018/233-87; Postanski fab 39 e-mails higijenal@Pizye-nis.org_yu Ee Bulevar dr Zorana Bindiéa 50, £8000 Nis, Srbija HAVESTAD OISPITIVANIC NAMIRNICA BRON LSE Jarwetlac ispitrrny Ae SBROC Adress, Radewwa 24. Svehig i Zahtes \aorak amet Rukuruzno bragne «od below kuliwewen nsiewed Porekki sei Crookes cya wnrkouany ek # ubrka na priienme Unorak ye ikambalats siranke nee kes, ys terorka ne pnyenna Haceak adoweljavirpo OP 06-2 Yeti pose @ mew 5 é Zahievana ispitivama Pregied.an kvalitet peuema aie 2304 Dee ooed pM rita way 2 TIO A MITE =INSTITUT ZAJAVNO ZDRAVLIE NIS. CENTAR ZA HIGWENU I HUMANU EKOLOGLUU ‘Telefon: 018(226-448, 226-384, Tel/Faks: 018233.587; PoStanski fah 39 eomail: higijena@izjx-nis.org yu Bulevar dr Zorana Bindi¢a 50, 18000 Nis, Srbija asin zasaeno ZDRAVLIE NE KO. HEMUSKOG ISPITIVANIA og knlewrza lor 0 kealitets date SBI S105 yALTTET test % SUlist SFR br 74/88 metoda £15 max 4 seelinek: stepem 4 SL list SPRY br 2488 metoda L1G omax ISLJENIE O REZ Altai eu USAL SENT aa propisanin rridusitias secu ! ipl hes fe ChandosINSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLIE NIS CENTAR ZA HIGIJENU 1 HUMANU EKOLOGIIU ‘Telefon: D18/226-448, 226-384; Telfaks; 016/235-387; Postanski fab 89; e-mail: izzzcnis@bankerinternst Bulevar dr Zora Bindséa $0, 18000 Nis, Sehija Strana V4 STRUCNO MISE TERE NA OSNOWT IZVESTATA OTSPITIVANTT! RR. N.13EE ZA ANALIZSRANT UZOR AK Viotak: Kukururne beaine od belog ketkuruza caultata dlatih u Lavestayu Fie prowled Ucorak namumice ye ZDRAVSTVENG ISP ispnivnesti Zivetnih mamimiea tp motrebe (Sk hist SFI for 380: 84 Just SR br 464 78/96, 37/2002) 5a aepekia wspitivanth parametary ‘a iat a" spe ciiabeto tatietsips ‘a yarn APAAERY > ee sca tact a ere De uaayse Che Cana