Lelejska gora – M.

Lalić
1.STRUKTURA ROMANA
Roman Lelejska gora je vrlo široka priča o jednoj godini partizanskog ratovanja u
Crnoj Gori,1942. godine.U osnovi priče je sudbina jedne partizanske grupe koja je
ostala posle povlačenja glavnine u Bosnu. Ova grupa luta dolinama i vrletima
Lelejske gore, gonjena neprijateljskim hajkama i zasedama, glađu, strahom i
neizvjesnošću. I ta malena grupa, koju čine Lado, Ivan, Vasilj, razdvaja se sticajem
raznih okolnosti. Lado Tajović ostaje sam, batrga po bespućima u potrazi za
drugovima, skloništem, hranom. Samoća deluje razarajuće na ratnikovu psihu, u
čoveku se bude omame, košmari i snovi, ličnost se podvaja, čovek se moralno survava
i poživotinjuje: postaje krvožednik, osvetnik, ubica, besomučnik. Povremeni dodiri sa
ljudima (Luka, Iva, Neda) prosvetljavaju Lada Tajovića , da bi opet , kada ostane sam,
počeo da luta po gori kao zver. Susret sa Jakšom, i kasnije Vasilijem, čini Lada
čovekom koji je svestan onoga što je bilo, što je valjalo i što nije. pronalaženje staze
doživljava se kao otkrovenje , vera u svetlost i sunce:

Odavno mi nije bilo tako lijepo da znam gdje sam i da ne sumnjam griješim li ili
ne griješim što to činim.

Ostvarena je simetrija izlaza i bezizlaza,tame i svetlosti:prvo poglavlje romana ima

naslov "MAGLA",a poslednje ima naslov "IZ MAGLE"-dok je u prvom poglavlju
čovek izgubljen u gori pritisnutoj maglom i ne može da nađe iz nje izlaz (pronađena
zakrpa pokazuje da su se kretali u krug),u poslednjem grupa nailazi na stazu i izlaz iz
magle:

Nagnuh se da vidim,s nevjericom,i opipah ga dlanovima.Jeste,put je,stari onaj

kojim su često odlazili u zbjegove i vraćali se s dogovora da se dignu na oružje.Sam
se prikrao i ćutke se ponudio da nas odvede.Skoro se umiljava oko
nogu,žut,mokar,ispalih rebara od vjernosti,kao pseto koje je dugo lutalo i uzalud
tražilo ljude.Pomilovah ga,dođe mi da ga poljubim-jer on je najbliži naš ovdje i
ostaće poslije nas da se odupire još neko vrijeme. (...) Koračam njime i brišem znoj,i
jedva se uzdržavam da ne zapjevam.Odavno mi nije bilo tako lijepo da znam gdje
sam i da ne sumnjam griješim li ili ne griješim što to činim.

RADNJA ROMANA je vrlo razvijena,razuđena i složena.Iako je psihološka

supstanca dominantna,posebno prisutna i dobro motivisana u liku gl. junaka Lada
Tajovića,dinamizam spoljašnjih zbivanja je snažno prisutan.Time je ostvarena
ravnoteža spoljašnjeg i unutrašnjeg,akcionog i psihološkog.U skladu s tim je i lagano
pomeranje konflikata sa spoljašnjeg ka unutrašnjem.Prvi konflikt je na relaciji
partizanska grupa-četnici.Postepeno se ovaj konflikt svodi na sukob pojedinca (Lada
Tajovića) sa progoniteljima.Istovremeno teče i konflikt unutar partizanske grupe.DOk
je prvi konflikt proizvodio dinamizam i zanimljivost fabule,ovaj drugi je
statičan,sveden na grupu.Manifestuje se verbalnim sredstvima a sadržine tih duela
pretežno su ideološke,psihološke ili etičke prirode.I najzad,tu je najvažniji,po mestu u
strukturi romana,konflikt u ličnosti Lada Tajovića,koja je podvojena i
suprotstavljena:na jednoj strani su revolucionarni ideali i dužnost partizanskog
borca,na drugoj strani su animalni porivi,moralna srozavanja,osećanje izgubljenosti i
očaja,pritisak tradicionalnih nanosa.Ovom konfliktu dato je najviše prostora-tri petine
romana.

2.PLANOVI ROMANESKNE PRIČE

Romaneskna priča se odvija na tri plana:akcionom,verbalnom i psihološkom.

AKCIONI PLAN obuhvata događaje koji su zahvatili Lada Tajovića i njegovu

grupu,ali još više događaje u kojima sudeluje Lado Tajović kada je ostao sam u
Lelejskoj gori.Izvan Ladovog kazivanja nema ni priče,ni događaja;nešto malo
retrospektivnih situacija prikazano je ili kroz kazivanje Lada Tajovića ili je
ispripovedano Ladu Tajoviću.

VERBALNI PLAN je razvijen na dva nivoa:spoljašnji i unutrašnji razgovor.Oba

nivoa ispunjavaju iste sadržaje:ideološke rasprave,etičke i rasprave o egzistencijalnim
pitanjima.Ovi razgovori se kreću od sasvim običnih,svakodnevnih ,do ideoloških i
etičkih pitanja.

PSIHOLOŠKI PLAN je dominantan i kroz njega se iskazuje sva složenost i

protivrečnost prirode Lada Tajovića.Kroz njega se prelama ne samo svest i podsvest
junaka romana,nego i njegovo viđenje čoveka i prirode.

3. POKRETAČKI MOTIVI PRIČE

Rat , kao dominantna stvaralačka tema u delu Mihaila Lalića, okosnica je priče
u Lelejskoj gori. Posle povlačenja glavnine partizanskih jedinica, u Crnoj Gori su
ostale po zadatku grupice partizana koje treba ilegalnim radom da šire ideologiju
pertizanskog pokreta. Jedna takva grupa (Lado, Ivan, Vasilj, Niko i Jakša) ostala je na
terenu i izložila se stalnim progonima okupatora i četnika. neki od ovih boraca ne
uspevaju da izdrže: Niko se predaje jer nema više snage da kao gonjena zver luta po
Lelejskoj gori. Drugi se prepuštaju životu progonjenih, sakrivaju se u Lelejskoj gori i
povremenim pojavljivanjem u naseljima skreću pažnju na svoju prisutnost.

Osim ovih likova, tu su likovi onih koji rat koriste kao mogućnost da se nešto
ušićari, pa makar se to postiglo izdajstvom, zelenašenjem, pljačkom (Masnik, Kosto
Amerika, Miklja, Galjo) . Opisivanje ratnog vrtloga kao da piscu ne dopušta
mogućnost da razvije neki ženski lik. Ipak, pojaviće se ovde , u usamljeničkim danima
Lada Tajovića, žene koje se nalaze u procepu između sukobljenih strana. Neda i Iva, a
u sećanjima i Vidra, unose malo svetlosti, nežnosti i lepote u sumorni svet
romanaispunjen borbama, deobama, hajkama, izdajama i nasiljem.

Fenomen samoce dobio je u ovom romanu znacajan umetnicki prostor,samoca je

posledica rata i ratne atmosfere, ali je uzrok sustinskih promena koje se desavaju u
psiholoskoj i moralnoj strukturi aktera price, posebno Lada Tajovica.

Treci kljucni pokretacki motiv je motiv podvojene licnosti, uobicajen u modernoj

evropskoj prozi, ali prvi put pazljivo razvijen i umetnicki valjano utemeljen u ovom
Lalicevom romanu.Lalicev junak nije se jednostavno poveo za nagonskim delom
svoga ljudskog bica.Zapada u bunilo i halucinacije, ali se iz njih budi, preispituje i
analizira.U izvesnim trenucima njegova licnost se raspolucuje, u njemu su dvojica
koji razlicito rasudjuju, razmisljaju i procenjuju situacije i postupke.

4. LADO TAJOVIć I NJEGOV ĐAVO

U relacijama dobro - zlo, život - smrt, junaštvo - kukavičluk, čojstvo - nečovještvo,
pravda - nepravda, sloboda - ropstvo stalno oscilira moralni lik glavnog junaka jer su
okolnosti nenormalne.

Fenomen samoće dobio je u ovom romanu značajno mesto :

Samoća je sam protiv svega.

Samoca odjednom sav svijet pretvara u nevjeru i zavjeru.

Glad je druga nevolja koja muci Lada Tajovica. On kaze :

 Gladan Čovjek je pogana zvijerka.Prvo izgubi stid, a poslijepamet i
strah, a onda je to straŠno neŠto- moŽe od gladi da uČini Što ni sam ne bi
vjerovao.

Samocu prati strah koji "potkopava covjeka" i cini ga nesiguirnim i nespokojnim.Te

okolnosti naterace Lada Tajovica dac odstupi od svojih dotadasnjih principa :

bio sam vec polumrtav, ostaalo mi je da izaberem kako je zgodnije

ispruŽiti papke.Ali tada sam prihvatio grabljive zakone i obicaje okoline:
uzmi,otmi,ŠČepaj, zgrabi i ne Žali.To me spasilo.

Ali ni odustajanje od moralnih principa nije spasilo junaka romana:zahvacen je

omamom i obamrloscu.U bunilu, u stanju ni jaava ni san,mesaju se slike iz
egzistencijalnog vremena (suma,drvece,urvine, stenjje,zivotinje) i slike iz proteklog
vrtemena (Beograd, progoni policije, Vidra).njegova se licnost podvaja, u njemu su
dvojica koja se medjusobno optuzuju i gloze.Izmedju JA Lada tajovica i njegovog
drugog JA bitne su razlike: jedno je Lado pre Lelejske gore i usanljenosti, drugo je
Lado usamljenik u Lelejskoj gori.I tacka gledista je podvojena: jedno je tacka gledista
egzistencijalne svesti, drugo je tacka gledista savesti.

đavo se u romanu pojavljuje kao drugo JA, kao mogucnost sopstvenog

sagledavanja negativnih postupaka i stavova.On se pojavljuje povremeno i nestaje,
kao sto povremeno prosijava savest Lada Tajovica.Kako se skrama omamljenosti
navlaci a halucinantno stanje pocne da obuzima Lada Tajovica, obrisi djavola postaju
sve nejasniji dok se potpuno ne izgubi, a na njegovom mestu se pojavi neobicna stena
ili panj.

KOŠMARI

SUMNJE VISOKI ETIČKI PRINCIPI

MORALNE KRIZE

BEZNAđE POZITIVNA IDEOLOŠKA NAČELA

OČAJ

ANIMALNI NAGONI
nesvesno LADO TAJOVIĆ svesno

USAMLJENIK REVOLUCIONAR

OTUđENIK BORAC

KRADLJIVAC PRIJATELJ

UBICA ČOVEK

5. Čovjek i priroda: Lelejska gora kao metafora

Lelejska gora ima mitsko poreklo i simbolično značenje. Ona oličava mitsku sliku provalija,
pretećih stena, umiranja prirode, odsustva života. Ona je prastari eho đavolje gore, čije su tajne
nepoznate te zato izazivaju zebnju i strah. Simbol je zagubljenog puta, bezizlaza, hladnoće i
pretnje.

Lelejska gora je i više od sredstva za metaforičku karakterizaciju junaka; ona je široko

razvijena metafora ratnog haosa i stranputica, moralnog mraka i bezizlaza, složenosti i
tajnovitosti ljudske prirode. Ona je prirodni ambijent koji okružuje čoveka izgubljenog u svetu i
otuđenog od ljudi, ali je ona i slika duhovnih i moralnih avantura čoveka pritisnutog samoćom,
glađu, strepnjom i strahom. Urvine i doline Lelejske gore su metafora moralnih sunovraćanja
Lada Tajovića. Njen mrak i zagubljene staze metaforička su slika duševnog nemira ipsihološke
nemoći da se razreši situacija i nađe izlaz iz nje.

Iz čitanja romana čitalac izvlači neka saznanja kao što su:

-rat ne uništava čoveka samo fizički nego i duhovno;

-čovek je društveno biće i izvan društva prestaje biti ljudsko biće;

-čovek je u stanju da pobedi sve okolnosti, ali je u stanju da pobedi i samoga sebe- a to je
najveća i najdraža pobeda.