10.3.

2015

HEMIJSKI KONTAMINANTI U
NAMIRNICAMA I VODI ZA PIĆE

Poeni

(ESPB 5)

Procena znanja (maks.100 poena)

Aktivnost u toku 0-7 poena
predavanja Predispitne
obaveze
Praktična nastava 9-18 poena
35 poena
(min.17,5)
Završni ispit iz praktične 6-10 poena
nastave
Završni ispit (pismeni) 65 poena (min. 32,6)

1
 10.3.2015

Teorijska nastava

1. UVOD
Zdravstvena bezbednost hrane; vrste
neispravnosti namirnica; uticaj životnog
okruženja na ispravnost namirnica; regulisanost
zdravstvene ispravnosti namirnica;

Proces analize rizika

2. Hemijski
kontaminanti
Pesticidi
Hlorovani fenoli
Trihalometani
PCB, PCDD, PCDF
Aromatični ugljovodonici
Policiklični aromatični
ugljovodonici
Mikotoksini
Neorganski kontaminanti
Rezidui veterinarskih lekova i
hormona

2
 10.3.2015

33. Prirodni štetni

sastojci namirnica

4. Falsifikovanje
namirnica

3
 10.3.2015

Pravilna, kvalitetna i zdravstveno bezbedna hrana

su neophodni preduslovi za formiranje, čuvanje i
unapređivanje zdravlja stanovništva, za lečenje i
prevenciju mnogih bolesti.

Zbog toga je obezbeđenje dovoljnih količina

kvalitetne, zdravstveno bezbedne hrane uvršteno u
osnovna ljudska prava u celom svetu.

U cilju sprečavanja akutnih i hroničnih intoksikacija izazvanih hranom potrebno je

da namirnice budu zdravstveno ispravne

Neispravnost namirnica može biti usled:

Mikrobiološke kontaminacije
Hemijske kontaminacije
Radiološke kontaminacije
Fizičke kontaminacije
Neispravnost pakovanja i deklaracije
Falsifikati
GM namirnice

Postizanje tzv. nultog rizika od kontaminanata nije realno, ali ga je

potrebno posmatrati u skladu sa mogućnostima

Praktičan i pragmatičan pristup – samo koncentracija čini nešto

toksičnim (Paracelzusovo pravilo)

KZIN II se bavi hemijskom kontaminacijom

4
 10.3.2015

Analiza rizika

Riskrizika
Procena Menadžment
Assessment rizika
*zasnovana na
naučnim
*Science based *Političke odluke
dokazima

Komunikacija
*Interaktivna razmena mišljenja i
informacija

Procena rizika

To je naučno zasnovan koncept koji se

sastoji iz 4 koraka

1. Identifikacije opasnosti – šta predstavlja opasnost

2. Karakterizacije opasnosti – kolika je opasnost
3. Procene izloženosti – koliko često i u kojoj količini
4. Karakterizacije rizika

Opasnost = hemijski agens,

biološki agens
fizički agens

5
 10.3.2015

Karakterizacija opasnosti – kvalitativna i kvantitativna evaluacija prirode

negativnih efekata koje može da izazove određeni agens ako je prisutan u hrani; za
hemijske agense potrebno je uraditi procenu dozno-zavisnog odgovora

Za većinu kontaminanata važi staro Paracelzusovo pravilo da samo količina čini

otrov

Procenjivanje rizika pri upotrebi aditiva hrane i ograničenje prisustva

kontaminanata u namirnicama obavlja se na osnovu rezultata dobijenih na
eksperimentalnim životinjama, ljudima, u in vitro modelima

Najveća količna supstance koja ne izaziva toksične efekte

naziva se
m a k s i m a l n a n e t o k s i č n a d o z a - MNTD (ili no-
observable adverse effect level - NOAEL). To je maksimalna
netoksična doza za najosetljiviju vrstu eksperimentalnih
životinja, koja ne izaziva vidljive negativne morfološke,
funkcionalne promene, niti utiče na rast, razvoj ili dužinu života
jedinke. Izražava se u mg/kg telesne mase životinje

Studije za karakterizaciju rizika:

epidemiološke
na životinjskim modelima Ispitivanja se vrše na nekoliko životinjskih modela i bira se najosetljiviji

odnos strukture/aktivnosti
na ćelijskim kulturama

Ispituju se
Funkcionalne promene
Morfološke promene
Mutagenost
Kancerogenost
Imunotoksičnost
Neurotoksičnost
Reproduktivni efekti

6
 10.3.2015

Za supstance sa pragom toksičnosti

T o l e r i š u ć i d n e v n i u n o s - TDU (ili tolerable daily

intake- TDI) se definiše kao količina nekog kontaminanata ,
izražena u miligramima na kilogram telesne mase čoveka dnevno
(kg/TM/dan), koja se može unositi svakodnevno tokom celog
života bez značajnog rizika za zdravlje potrošača, pri čemu se
procena vrši na osnovu poznatih činjenica u vreme procene,
uzimajući u obzir osetljive populacione grupe, kao npr. decu

Američka Environmental protection Agency (EPA) definiše RfD na sličan način

TDU(mg/kg TM) = MNTD / SF

gde je SF = sigurnosni faktor

SF SF

Ekstrapolacija rezultata
dobijenih na najosetljivijoj Osetljivost različitih populacionih
vrsti životinje na čoveka grupa

Korišćenje sigurnosnog faktora omogućava da se u obzir uzmu razlike koje postoje

između čoveka i eksperimentalnih životinja, i pri tome se smatra da je čovek osetljiviji
(1-10 puta), iako to nije uvek slučaj. Tako|e se u obzir uzimaju varijacije koje postoje u
osetljivosti prema delovanju ispitivanih supstanci u okviru same humane populacije
(trudnice, deca, stare, bolesne osobe). Vrednost faktora sigurnosti obično iznosi 100

7
 10.3.2015

AKUTNA REFERENTNA DOZA jeste procenjena količina ostataka

kontaminanata koja se izražava na osnovu težine tela, koja može biti
uneta za kratko vreme, obično u toku dana, bez značajnog rizika po
potrošača, pri čemu se procena vrši na osnovu podataka dobijenih
odgovarajućim istraživanjima, uzimajući u obzir osetljive grupe
populacije (npr. deca);

Za genotoksične kancerogene kod kojih ne postoji granica bezbednog

unosa („treshold“) koriste se matematički modeli za preračunavanje
tolerišućeg dnevnog unosa - procenjen rizik od 1 slučaja pojave
kancera na 105 osoba tokom života

MAKSIMALNO DOZVOLJENA KONCENTRACIJA

maksimalno dozvoljena količina rezidue kontaminanata jeste najveća

dozvoljena koncentracija u ili na hrani, hrani za životinje i vodi, a izražava se u
mg/kg ispitivanog proizvoda

8
 10.3.2015

PESTICIDI
Pesticid predstavlja svaku supstancu ili smešu
supstanci namenjenu sprečavanju, uništenju,
privlačenju, odbijanju ili kontrolisanju štetočina,
uključujući i neželjene vrste biljaka ili životinja
tokom
proizvodnje,
skladištenja,
transporta,
distribucije i pripreme hrane.

Tu spadaju i regulatori rasta biljaka, defolijanti,

desikanti, inhibitori klijanja

Istorija upotrebe pesticida

Pre nove ere
1000 Homer spominje sumpor kao sredstvo protiv insekata
100 Rimljani primenjuju ekstrakt biljke Helleborus odorus protiv glodara
25 Virgilije opisao zaštitu semena
Posle nove ere
900 Kinezi koriste arsen u kontroli baštenskih insekata
1300 Marko Polo opisuje upotrebu mineralnih ulja
1669 Prvi put se pominje arsen u zapadnom svetu koji se pomešan sa medom koristio protiv mrava
1690 Ekstrakt duvana
1773 Paljen duvan i dimom zaprašivana polja
1787 Sapun kao insekticid
1874 Zeidler sintetisao DDT
1892 Olovo-arsenat prvi put korišćen u Masačusetsu
Prva upotreba dinitro-fenolnog jedinjenja kao insekticida
1922 Kalcijum-cijanid se komercijalno koristi
Prvo zaprašivanje iz vazduha (pamuk)
1927 Postavljene granične vrednosti za arsen u jabukama u SAD
1936 Pentahlorfenol
1938 Prvi organski fosfatni pesticid pronašao Schrader
1939 Otkrivena insekticidna svojstva DDT – Miller u Švajcarskoj
1941 Upotreba prvog insekticida u obliku aerosola
1943 Prvi ditiokarbamatni pesticid (cineb) počinje da se komercijalno koristi
1942/43 Zaprašivanje stanovnika Napulja protiv prouzrokovača tifusa (DDT)

9
 10.3.2015

Pod pesticidima se podrazumevaju hemijska sredstva

koja se koriste protiv:
-prouzrokovača biljnih bolesti (500 virusa, 10000 vrsti
gljivica)
-štetnih insekata, pregljeva, stonoga, puževa (10000)
-nematoda
-glodara, ptica
-za suzbijanje korova
-za regulisanje rasta biljaka
-za uništavanje štetočina i gljivica u uskladištenim
namirnicama
-za uništavanje insekata i drugih prenosilaca uzročnika
zaraznih bolesti ljudi i životinja, kao i parazita kod ljudi i
životinja

Pod pesticidima se podrazumevaju i proizvodi

biotransformacije pesticida kao i rezidui u gotovom
proizvodu

10
 10.3.2015

- i n s e k t i c i d i - sredstva koja štite ljude i biljne kulture od

insekata,
- h e r b i c i d i - jedinjenja koja se koriste za uništavanje
korovskih biljaka,
- f u n g i c i d i - sredstva koja se koriste za uništavanje štetnih
nižih biljaka, gljivica i plesni,
- n e m a t o c i d i - sredstva protiv nematoda - valjkastih glista,
- a k a r i c i d i - sredstva koja se koriste za suzbijanje pregalja i
njihovih razvojnih stadijuma - jaja, larvi (Acarinae - posebna vrsta
paukova),
- r o d e n t i c i d i - sredstva za uništavanje glodara,
- a n t i h e l m i n t i c i - sredstva za suzbijanje glista,
- d e f o l i j a n t i - sredstva koja izazivaju prevremeno opadanje
lišća,
- d e s i k a n t i - sredstva koja izazivaju sušenje biljaka.

Oštra granica između pojedinih grupa pesticida ne postoji, jer

pojedini pesticidi mogu istovremeno da deluju na više različitih
štetočina

Primer sukcesivne primene pesticida u za{titi maline (prema S.

Milenković sa sar., 2000)
Vreme i namena primene
Aktivna supstanca
Mineralno ulje kasno zimsko tretiranje u cilju suzbijanja štetočina
Bakar-oksisulfat u fazi bubrenja pupoljaka
Bakar-oksihlorid listanje i porast grančica
Bakar-hidroksid mladi izdanci do 20 cm
Bakar-sulfat kasno jesenje tretiranje jednogodišnjih izdanaka
Kaptan pred cvetanje protiv plesnivosti cvetova i bolesti izdanaka
Deltametrin faza cvetanja
Lambda cihalotrin
Fosalon pred cvetanje protiv malinine bube, muva galica

Sa povećanjem broja i količine pesticidnih sredstava povećava

se i rizik po zdravlje ljudi
U našoj zemlji se koristi preko 200 aktivnih supstanci u velikom
broju oblika

11
 10.3.2015

Količine pesticida koje se trajno zadržavaju na tretiranim biljkama

označavaju se kao rezidualne količine pesticida

Prema definiciji WHO rezidui predstavljaju zaostale količine aktivne

supstance, njene metabolite i nečistoće u namirnicama i vodi za
piće (mnogi metaboliti mogu biti toksičniji od polazne aktivne
supstance, kao što je to, npr. slučaj sa paraoksonom – metabolitom
parationa)

Do toksičnih efekata pesticida može doći usled:

-akutnog trovanja (slučajnog ili namernog)
-profesionalne izloženosti
-štetnog delovanja rezidua pesticida preko hrane i vode na opštu
populaciju

U okviru predmeta Kontrola zdravstvene ispravnosti namirnica

proučava se ulazak pesticida u lanac ishrane i izloženost humane
populacije njihovim rezidualnim količinama preko hrane, vode za
piće, kao i mogućnost njihove identifikacije i određivanja u hrani i
vodi

Putevi dospevanja pesticida u sve delove životnog okruženja, a

samim tim i u lanac ishrane

zemljišni beskičmenjaci
zemljište

biljke karnivore i
vazduh herbivore
omnivore

voda fito i zooplankton akvatički živi

svet

12
 10.3.2015

Pozitivni efekti pesticida Negativni efekti pesticida

Zaštita useva i prinosa Toksični efekti za čoveka, životinje
Očuvanje hrane u dužem periodu Negativni utocaj na ekostitem i životno
Očuvanje materijala (npr. drveta, okruženje
predmeta)
Kontrola bolesti koje prenose insekti,
glodari

Količina rezidua pesticida u namirnicama, tlu,

vazduhu, vodi zavisi od njihove perzistencije

Perzistencija predstavlja vreme zadržavanja nekog

pesticida u prirodnoj sredini i ona zavisi od hemijskih
(osetljivost prema hidrolizi, oksidaciji, svetlosti),
fizičkih (rastvorljivost u vodi, lipidima, napon pare),
bioloških (površina i priroda biljke) i metereoloških
faktora

13
 10.3.2015

Nivo pesticida u namirnicama zavisi i

od karence pesticida

Karenca predstavlja period od

primene pesticida do berbe ili setve
biljnih kultura;

Radna karenca predstavlja period od

primene pesticida do ponovnog
ulaska u polje, zasad, voćnjak

Uticaj pripreme i prerade namirnica može biti pozitivan (smanjenje

količine rezidua) ili negativan (povećanje količine rezidua):
-pranje i čišćenje (pozitivan)
-mlevenje i poliranje (negativan/pozitivan)
-termički tretman (negativan/pozitivan)
-koncentrisanje (negativan)
-ekstrakcija (negativan/pozitivan)

Deo zrna metil-paration metil-

mg/kg paraokson
mg/kg
celo zrno 6.3 9.9
pšenice

mekinje 15.2 19.3

brašno iz 2.1 2.9

endosperma

14
 10.3.2015

Nacionalni propisi regulišu prisustvo pesticida u hrani i piću (MDK)

U našoj zemlji rezidualne količine pesticida su regulisane sledećim

zakonskim aktima:

1. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ, 1998)

2. Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za
zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za
koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za
zaštitu bilja (Sl. glasnik 25/2010)
3. Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda (Sl. Glasnik
45/2010)

Procena bezbednosti korišćenja pesticida vrši se od strane nadležnih

stručnjaka za ova pitanja. Na međunarodnom nivou pri WHO / FAO
postoji posebna komisija za rezidue pesticida (Joint Meeting on
Pesticide Residues, JMPR)

JMPR redovno evaluira sve dostupne podatke o korišćenju pesticida i

njihovoj toksičnosti i njihovom uticaju na životno okruženje i donosi:
-pozitivne liste pesticida koji se mogu koristiti (generičke formulacije)
-PDU vrednosti
-preporuke za MDK vrednosti u vazduhu, vodi, zemljištu, namirnicama
-preporuke za korišćenje analitičkih metoda
-uputstva za upotrebu, preventivne mere
-specifikacije
-mesto u GAP sistemu
-procenu dijetarnog unosa
-metaboličke puteveu organizmu i degradacione puteve u okruženju
-klasifikacija opasnosti po okruženje
-način skladištenja, čuvanja i odlaganja

15
 10.3.2015

Promene PDU vrednosti pesticida u poslednjih 40 godina (mg/kg TM)

Pesticid PDU Godina Namena

evaluacije
Aldikarb (K) 0.003 1995 IN,AC,NE
0.003 1992
0.005 1882
0.001 1979
Aldrin (OH) 0.0001 (A+D) 1994 Komb.
0.0001 (A+D) 1977
0.0001 (A+D) 1966
- 1965
- 1963
Karbaril (K) 0.003 2000 IN
0.003 1996
0.01 1973
0.01 1969
0.02 1967
0.01 1966
0.02 1965
0.02 1963
Ciflutrin (PIR) 0.02 1997 IN
0.02 1987

Metrifonat (OF) 0.02 2000 IN

0.01 1978
0.005 1975
0.01 1971

Slučajevi trovanja hranom:

Trovanje semenskim, dobro obeleženim žitom u iraku
1955-1959 i 71/71 godine. Korišćen pesticid na bazi žive
(“Granosan”). Prethodno pranje žita nije uklonilo
pesticid. 200 umrlih, kod preživelih trajne posledice
(slepilo, gluvoća, stalni umor, tremor itd.)
Trovanje metil-izocijanatom u indijskom gradu Bopalu
1984. godine usled ispuštanja ove toksične hemikalije
(sirovina za dobijanje pesticida) iz fabrike “Union
Carbid”-a. 1500 umrlih, 200000 sa trajnim oštećenjima
U Španiji 531 osoba umrla i 24.000 sa trajnim
oštećenjima usled korišćenja “nemacura” – herbicida
proizvedenog u Nemačkoj
U SAD 1985. godine uništeno 10 miliona lubenica koje
su bile prskane “aldikarbom” – toksičnim pesticidom.
Stotine ljudi su osetlie simptome trovanja (drhtanje,
muka, znojenje, dijareja).

16
 10.3.2015

Pregled nekih najznačajnijih trovanja organofosfornim i

organohlornim pesticidima u periodu 1956.-1967. godine

Pesticid Namirnica Broj Broj Mesto, godina

trovanih umrlih

endrin brašno 59 0 Engleska, 1956

paration brašno, šećer 828 106 Indija, 1958
paration ovas 38 9 Singapur, 1960
paration brašno 559 16 Meksiko, 1967
paration brašno 165 63 Kolumbija, 1967
endrin brašno 847 26 S. Arabija, 1967

Nekancerogeni zdravstveni efekti na humanu populaciju

nakon produžene izloženosti delovanju rezidua pojedinih
pesticida
Pesticid Dokazani efekti Efekti koji se još ispituju
Heksahlorbenzen Porfirija
(OHP*)
DDT (OHP*) Hlorakne Aberacija hromozoma
Tremor, slabost mišića
Neurotoksični efekti
Organofosforni estri Odložena Aberacija hromozoma
neuropatija
Karbaril (K**) Aberacija hromozoma

Dibromhlorpropan Supresija
(HU***) spermatogeneze
Metilbromid (HU***) Blagi neurotoksični efekti

Derivati Hlorakne Teratogeni efekat

hlorfenoksisirćetne kis.

17
 10.3.2015

Pojava kancerogenih oboljenja povezana sa

dugotrajnom izloženošću reziduima pesticida
Tip kancera Ispitivani pesticid
Sarkomi mekih tkiva Fenoksi-herbicidi
Mijelolimfoproliferativni Organofosforni pesticidi
poremećaji Fenoksi-herbicidi
Pluća Neorganska arsenova
jedinjenja
Jetra Neorganska arsenova
jedinjenja
Heksahlorbenzen (OHP*)
Digestivni sistem Fenoksiherbicidi
Urinarni trakt Fenoksiherbicidi

Najvažnije grupe pesticida

Biljni: nikotin (I), rotenon (I), piretrini (I)

Neorganski: soli bakra (F), sumpor (F), hlorati (H), fosfidi (I,R), talijum-sulfat (R),
barijum-sulfid (F,A), jedinjenja fluora (I), jedinjenja arsena (I), jedinjenja žive (F)

Organski:
- organofosfati (I,A,F,H)
-karbamati )I,A,H)
-tiokarbamati (H)
-ditiokarbamati (F)
-halogeni derivati ugljovodonika (I,R)
-sintetski piretrini (I)
-aromatična nitro jedinjenja (I,A,F,H)
-derivati uree (H) i tiouree (F,R)
-derivati fenoksisirćetne kiseline (H)
-derivati alifatičnih karbonskih kiselina (H)
-ftalimidi (F)
-triazini (H)
-triazoli (F,H)
-jedinjenja dipirididina (H)
-jedinjenja žive (F)

18
 10.3.2015

ORGANOFOSFORNI PESTICIDI

Hemičari Schrader i Kukenthal utvrdili 1935.

godine jako fiziološko delovanje organofosfornih
jedinjenja

Prvo se koristili u vojne svrhe (sarin, soman,

tabun)

Više od 40 jedinjenja (četvrta i peta generacija)

Smanjena toksičnost, povećana perzistencija
Insekticidi, nematocidi, herbicidi, fungicidi
Estri fosforne kiseline, tiofosforne ili ditiofosforne
kuiseline

R1, R2 = alkil grupa

amidna grupa
aril grupa
alkoksi grupa

X = kiselinski ostatak
(fenolna, enolna grupa, CN, F)

19
 10.3.2015

Snažni otrovi – inhibitori holinesteraze (toksičnost je

rezultat endogenog trovanja acetilholinom)

nemir, emocionalna labilnost, ataksija,

letargija, konfuzija, slabost, konvulzuje, cijanoza, koma),
tahikardija, hipertenzija, mišićne kontrakcije, tremor,
paraliza

Mesto delovanja OFP

Organofosfati enzimi
i
karbamati neurotransmiteri

Casarett and Doull’s Toxicology: The Basic Science of Poisons, 5th Edition, Ed: Klaassen, CD.
McGraw-Hill, New York, 1996. P. 649

20
 10.3.2015

Fosforilacija AChE

Paraoxon

21
 10.3.2015

Paraokson-AChE intermedijer

Fosforilisani AChE

22
 10.3.2015

U ekološkom pogledu ne predstavljaju opasnost, jer se

brzo razlažu delovanjem svetlosti, vode, temperature,
termičkim tretmanom namirnica

Kod primene ovih pesticida važno je poštovanja mera

zaštite radnika i perioda karence (radne i obične)

Metabolički putevi razgradnje uglavnom idu ka

oksidaciji osnovne supstance, kada mogu nastati i
toksičnija jedinjenja ili u pravcu hidrolize

Paration

insekticid i akaricid
derivat tiofosforne kiseline (O,O-dietil-O-4-nitrofenil-tiofosfat)

karenca za voće, povrće iznosi 21 dan

za vinovu lozu i ratarske useve 35 dana

radna karenca iznosi 2 dana

smatra se da inhibitorno delovanje na acetilholin esterazu ima

metabolit paraokson

23
 10.3.2015

MDK za paration:
povrće i voće 0.05 mg/kg
proizvodi životinjskog porekla 0.05 mg/kg

Malation

insekticid i akaricid
derivat ditiofosforne kiseline [dietil-(dimetoksi-fosforiltioiltio)-sukcinat]

karenca za krastavac i bostan iznosi 7 dana

ostalo povrće 14 dana
ratarski usevi 35 dana
žitarice u skladištima 42 dana

radna karenca iznosi 3-4 dana

smatra se da inhibitorno delovanje na acetilholin esterazu ima

metabolit malaokson

24
 10.3.2015

MDK za malation:
jezgrasto voće 0,02 mg/kg
čaj, kafa, lekovito bilje, kakao 0.5 mg/kg

KARBAMATI
Estri monometil i dimetil-karbaminske kiseline,
tiokarbaminske kiseline i ditiokarbaminske kiseline

HO-CO-NH HO-CS-NH2 HS-CS-NH2

25 jedinjenja iz ove grupe

Insekticidi, akaricidi, herbicidi, fungicidi
Deluju kontaktno, inhalacijom (moguća pojava
rezistencije)

Takođe deluju kao inhibitori holinesteraze

Metabolizam ide u organizmu oksidacijom fenil grupe ili

N-metil grupe ili hidrolizom, a jedan od krajnjih
proizvoda oksidacije je CO2

25
 10.3.2015

Karbaril

kontaktni insekticid
derivat metil-karbaminske kiseline (1-naftil-metilkarbamat)

karenca za krompir i voće iznosi 14 dana

za povrće i vinovu lozu 21 dan
za kukuruz 42 dana

MDK za karbaril iznosi

voće i povrće 0,05 mg/kg (ranije 3 mg/kg)
meso 0.05 mg/kg
začini 0.1 mg/kg

Cineb

fungicid (plamenjača, čađava pegavost)

derivat ditiokarbaminske kiseline (cink-etilen-1,2-bis-ditiokarbamat)

karenca za krompir i paradajz iznosi 14 dana

za vinovu lozu 21 dan
nema definisan MDK u novoj nacionalnoj regulativi

26
 10.3.2015

ORGANOHLORNI PESTICIDI

oČine oko 90% svih rezidua pesticida u namirnicama

omanje su toksični od OFP
oVeliki ekološki problem (perzistentni i stabilni,
kumulativni, prenose se na velike daljine)
oSpadaju u perzistentne organske kontaminante (POPs)
oSlabo rastvorni u vodi, rastvorni u organskim
rastvaračima i mastima
oNačin delovanja još nedovoljno poznat
oSmatra se da inhibiraju važne enzimske sisteme u CNS
oRazličite hemijske strukture (derivati difenila,
cikloheksana, itd.)
oMeđu halogenim derivatima alifatičnih i aromatičnih
ugljovodonika postoje razlike u hemijskoj reaktivnosti i
toksičnosti; zavise od položaja i broja supstituisanih
atoma hlora u molekuli

DDT i derivati

derivati difeniletana
sintetisani krajem XIX veka (Bazer 1872. i Zeoller
1874.)
prva primena kao insekticida Miller 1939. godine
za vreme II svetskog rata korišćen u borbi protiv
prenosnika tifusa (Napulj)

27
 10.3.2015

u SAD prvi put korišćen u poljoprivredi 1946. godine

zabranjen 1973. u velikom broju zemalja
ono što je u početku bilo predost – obrnulo se
danas se koristi ograničeno (zaštita šumskih
površina, u borbi protiv izazivača i prenosilaca bolest
kao što su tifus, malarija, bolest spavanja, itd.)
Stockholm Convention on Persistent Organic
Pollutants zabranila veći broj OHP

28
 10.3.2015

nerastvoran je u vodi (1 µg/L), rastvoran u organskim

rastvaračima i mastima
slabog mirisa i skoro bezbojan, prag mirisa u vodi
0.35 mg/L
tehnički DDT nije čist (77% p,p’-DDT, 15% o,p’-DDT, 4%
o,p’-DDE, 0.3% p,p’-DDE)
koriste se kao insekticidi
deluju kontaktno i digestivnim putem na insekte
postoji mogućnost pojave rezistencije kod insekata
(kombinacija insekticida)
veoma toksičan za insekte, znatno manje za
toplokrvne životinje

veoma su stabilni u prirodi i perzistentni

razlažu ih alkalije i fitohemijske reakcije
perzistentniji su u umerenim klimatskim uslovima
(nekoliko godina do nekoliko desetina godina) nego u
tropskim uslovima (nekoliko meseci)
adsorbuju se na česticu tla i sedimenta – dugotrajni
izvori kontaminacije

29
 10.3.2015

fizičke i hemijske
osobine DDT i Čovek
derivata 100.000 µg/kg
omogućavaju
njihovo lako
preuzimanje od
strane organizma
bioakumuliraju se
Veće ribe
(akvatični 3000-6000
organizmi) µg/kg
Biomagnifikacija u
zivotnoj sredini
Račići, male
ribe 440
µg/kg

Voda 1.4 µg/kg

Velika liposlubilnost i stabilnost omogućavaju da se

dugo zadržavaju u sredini i organizmu

Sadržaj DDT u masnom tkivu stanovnika nekih zemalja

Zemlja konc. Zemlja Konc.
(mg/kg) (mg/kg)

SR Nemačka 2.2 Kanada 9.22

Engleska 2.85 Poljska 11.08
SSSR 3.30 Jugoslavija 12.30
DR Nemačka 3.70 Mađarska 12.40
Japan 4.20 Tajland 12.40
Holandija 1.75 Španije 14.80
Argentina 4.63 Italija 15.48
Francuska 5.2 Izrael 19.20
J. Afrika 6.38 Čehoslovačka 20.34
SAD 6.69 Indija 31.00

30
 10.3.2015

•transportuju se na veliku udaljenost od mesta primene (vazduh,

voda, živi organizmi)
•načini izloženosti čoveka : inhalacioni put
digestivni put
•vazduh: 1-2 ng/m3
•voda: kišnica 18-66 ng/L
voda za piće < 1µg/L
•namirnice: različite količine
90% ukupno unetih rezidua OHP potiče iz hrane
više ga sadrže namirnice animalnog porekla, sa
većim sadržajem masti

•bolje se apsorbuje ukoliko su masti prisutne u obroku

•sadržaj u krvi opšte populacije 0.01-0.07 mg/L

u humanom mleku 0.01 – 0.1 mg/L
u urinu (DDA) 0.014 mg/L
•nađen u krvi Eskima
•nakon 1973. godine smanjuju se količine i biološom materijalu

metabolizam DDT u organizmu

u urinu

31
 10.3.2015

biodegradacija DDT u životnom okruženju

toksični i stabilni

Toksičnost DDT i derivata:

kod ptica, riba i gmizavaca – estrogeni efekti (deluju

na enzime, metabolzam kalcijuma)

•toksične doze za čoveka: 16 mg/kg TM – konvulzije

•150-400 mg/kg TM – letalni ishod
•dugotrajno izlaganje radnika (25 godina) njihovom
delovanju srednjim dozama od 0.25 mg/kg TM dnevno
nije dalo štetne posledice

•deluju na nervni sistem u toksičnim dozama (epi-

napadi)
•nekroza hepatocita

32
 10.3.2015

Mesto delovanja OHP

Organohlorni Enzimi
pesticidi
Membrana aksona
Piretrini
Joni (Na+, K+, Ca++, Cl-)

Vezuju se za natrijumove kanale povećavajući

propustljivost membrana aksona za natrijum
Blokiraju GABA

Casarett and Doull’s Toxicology: The Basic Science of Poisons, 5th Edition, Ed: Klaassen, CD.
McGraw-Hill, New York, 1996. P. 649

•maligni tumori jetre kod miševa

•nije dokazano da deluju teratogeno, mutageno i kancerogeno na

čoveka (IARC ih svrstao u grupu 2B)

•Postoje eksperimentalni dokazai da OHP deluju narušavajući

endokrinu ravnotežu kod ljudi (npr. DDT ima estrogeni, anti-androgeni
efekat)

33
 10.3.2015

IARC klasifikacija humanih kancerogena

Grupa 1 : supstanca je kancerogena za čoveka
(postoji dovoljno dokaza o kancerogenim efektima za humanu
populaciju)
Grupa 2A: supstanca je verovatno kancerogena za čoveka
(postoje ograničeni dokazi o kancerogenosti za čoveka, a dovoljni
dokazi o kancerogenosti za eksperimentalne životinje, pri čemu
brojni dokazi ukazuju na to da je mehanizam kancerogeneze isti
kod životinja i čoveka)
Grupa 2B: postoji mogućnost da je supstanca kancerogena za
čoveka
(postoje ograničeni dokazi o kancerogenosti za čoveka, a
nedovoljni dokazi o kancerogenosti za eksperimentalne životinje)
Grupa 3: supstanca se ne može klasifikovati kao kancerogena za
čoveka
(dokazi o kancerogenosti kod čoveka su nedovoljni, a kod životinja
su nedovoljni ili limitirani)
Grupa 4: supstanca verovatno nije kancerogena za čoveka
(postoje dokazi koji ukazuju na nepostojanje kancerogenih efekata
kod ljudi i životinja).

PDU iznosi 0.02 mg/kg TM

NOAEL za majmune iznosi 10 mg/kg TM

MDK za vodu iznosi 0.1 µg/l

za sveže i smrznuto voće 0,05 mg/kg
za jaja 0.05 mg/kg
za mleko 0.04 mg/kg
Vrednosti MDK u Srbiji

34
 10.3.2015

Lindan (HCH) i stereoizmeri

veliki broj izomera

•sintetisao ga 1825. godine Faraday

•van den Linden 1912. otkrio izomere
•od 1941/42 koristi se kao insekticid

Toksičnost zavisi od prostornog položaja atoma hlora

Izomer LD50

α izomer (α,α,β,α,β,β) 500 mg/kg

β izomer (α,β,α,β, α, β) 6000 mg/kg
γ izomer (α, α, β, α,α,β) 125 mg/kg

35
 10.3.2015

•koristi se kao insekticid za uništavanje insekata u tlu,

skladištima, u šumarstvu, protiv šuge
•neke zemlje su ograničile upotrebu lindana (u SAD od
2006. zabranjen u poljoprivredi)

•praškasta supstanca, srednje rastvorljiva u vodi (7-17

mg/L)
•prag mirisa u vodi: 12 mg/L za lindan i 0.3 µg/L za β-HCH
(neprijatan miris)
•u tlu se razgrađuje pod aerobnim uslovima (poluživot 88-
1146 dana); iz površinskih voda se uklanja isparavanjem
•proizvodi biodegradacije su:
pentahlorcikoheksan
heksa-, penta-, tetra- i tri-hloro benzeni
penta- i tetra-hlorfenoli
•UV zraci i bakterije dovode do izomerizacije lindana
(uglavnom u α)

Izvori izloženosti:
•vazduh: 0.01 – 0.7 ng/m3 u nezagađenim područjima
0.1 – 0.2 ng/m3 u gradskim sredinama (γ+α)
u dimu cigarete
•voda: 0.01 – 0.1 g/L – površinske vode
3-163 ng/L – podzemne vode
•namirnice: mleko, mlečni proizvodi, meso, riba,
povrtarske biljke, masti, šećer, začini

•u začinima uglavnom α i γ izomeri, u masti i loju - γ

izomer
•humano mleko sadrži β i ponekad γ izomer (3-6
µg/kg)

•Dugo korišćen u farmaceutskim

proizvodima protiv šuge i vaši

36
 10.3.2015

Metabolizam u organizmu
•skoro potpuno se apsorbuje iz digestivnog trakta (lipidi ↑)
•dermalna izloženost takođe može biti visoka (formulacije za
terapiju šuge)
•količina deponovanog lindana raste sa godinama starosti
•prolazi kroz placentu i u humano mleko
•u organizmu se lindan metaboliše reakcijama dehlorovanja,
dehidrohlorovanja, dehidrogenacije, oksidacije i ekskretuje putem
urina i žuči

Toksičnost
•neurofizioločki, neuropsihološki i digestivni
poremećaji kod oralne ili profesionalne izloženosti
većim dozama
•letalni slučajevi zabeleženi (840 mg/kg TM)
•kod radnika u indijskoj fabrici pesticida nakon
dugotrajne hronične izloženosti javljali su se
simptomi: parestezija lica i ekstremiteta, glavobolja,
muka
•kod eksperimentalnih životinja: uvećana jetra,
promene na bubrezima
Mehanizam toksičnog delovanja:
Blokiraju hloridne jone
Menjaju nivo Ca2+

•nije zapaženo mutageno, terategeno delovanje

•prema IARC – 2B
•MDK za voće i povrće 0,01 mg/kg, za začine 0,5 mg/kg

37
 10.3.2015

Derivati ciklodiena

Aldrin i dieldrin

•čvrste supstance, slabo rastvorne u vodi (27 i 186

µg/L)
•prag mirisa u vodi 17 i 41 µg/L
•Aldrin se brzo metaboliše, dieldrin stabilan u prirodi
•koriste se kao insekticidi u zaštiti zemljišta, drveta
(termiti)
•od 1970. su zabranjeni u velikom broju zemalja

•biotransformacija u prirodi:

ALDRIN DIELDRIN isparavanje

poluživot 5 godina (u umerenoj klimi)

38
 10.3.2015

Izvori izloženosti
•uglavnom se radi o dieldrinu, pošto se aldrin brzo
u njega transformiše
•vazduh: 1-2 ng/m3 na selu
•voda: < 10 µg/L
•rečni sedimenti do 1 mg/kg
•kišnica 5-40 µg/L
•namirnice: kumuluje se u adipoznom tkivu, jetri,
mozgu, mišićima sisara, riba, ptica
•od ’70.-tih se smanjuje količina njihovih rezidua u
hrani
•u humanom mleku dieldrin 0.85 µg/kg

Metabolizam

ALDRIN DIELDRIN adipozno tkivo

•dieldrin se metaboliše u jetri i ekskretuje zajedno sa

metabolitima fecesom
•osnovni metabolit je 9-hidroksi dieldrin

39
 10.3.2015

Toksičnost

•jetra i CNS su ciljna tkiva

•zabeležena su letalna trovanja (oko 10 mg/kg TM)
•IARC ih svrstala u grupu 3
•kod miševa izaziva tumor jetre
•nisu mutageni
Menjaju nivo neurotransmitera gama-aminobuterne kiseline
(GABA)
Inhibiraju Na2+, K+, i Ca2+Mg2+ kanale

Heksahlorbenzen (HCB)

Upotreba ovog fungicida nije dozvoljena, ali se još uvek mogu

naći u tragovima u mleku, jajima
Odlikuje ga niska akutna toksičnost, ali je kancerogen za miševe i
pacove, a ima i teratogene osobine
MDK za vodu za piće 0.01 µg/L
za meso i proizvode od mesa 0.1 mg/kg
za jaja (bez ljuske) 0.02 mg/kg
za mleko 0.002 mg/kg

PDU 0.5 µg/kg TM

40
 10.3.2015

Simptomi hronične toksičnosti organohlornih pesticida

Pesticid Simptomi
DDT Gubitak telesne mase, anoreksija
DDD Blaga anemija
DMC Tremori
Metoksihlor Promene EEG
Endrin Glavobolja, hipereksitacija,
Endosulfan vrtoglavica
Heptahlor Grčevi u mišićima
Aldrin Psihološki poremećaji, nesanica,
strahovi, iritabilnost
Dieldrin Psihološki poremećaji, nesanica,
strahovi, iritabilnost
Hlordan Psihološki poremećaji, nesanica,
strahovi, iritabilnost
Promene EEG

Koncentracije organohlornih jedinjenja u

kolostrumu porodilja sa teritorije Novog Sada
(µg/l)
Godina HCH DDE DDT DDT PCB

1982 6.44 68.63 20.0 89.36 40.08

1993 4.56 13.13 0.50 12.37 10.95

PDU (µg/kg) 0.8 10

41
 10.3.2015

Rezime organohlornoh pesticida

•Sa ekološkog stanovišta predstavljaju veći problem, iako su

manje toksični od OFP
•Stabilni, otporni na delovanje spoljnih faktora, perzistentni
•Prenose se na velike udaljenosti i ulaze u lanac ishrane
•Rastvorljivi u mastima, dobro se resorbuju
•Kumuluju se u adipoznom tkivu
•Prelaze u mleko
•Visoka bioakumulacija u akvatičnim organizmima
•Deluju na CNS (liposolubilni)
•Toksičnost se povećava ako se primenjuju kao rastvori u
organskim rastvaračima
•Neki od OHP su potencijalni kancerogeni

FUNGICIDI

Čine 33% svih pesticida u upotrebi i 6% svih rezidua pesticida

u hrani
To su sredstva koja se koriste za uništavanje štetnih nižih
biljaka, plesni, gljivica
Anton de Bary je polovinom XIX veka otkrio uzročnike biljnih
bolesti (glivica Phytophora infestans = krompirova
plamenjača)
Francuz Millardetie je prvi primenio hemijska sredstva protiv
plamenjače vinove loze – tzv. bordovsku čorbu

Kao fungicidi koriste se soli bakra

neorganska i organska jedinjenja žive
ditiokarbamati

42
 10.3.2015

Mogu da deluju: preventivno

sistemski
lokosistemski
Primenjuju se za tretiranje nadzemnih delova biljke
za zaštitu semenskog materijala
za dezinfekciju zemljišta
za konzervisanje drveta

Tiokarbamati

cineb

Ova grupa pesticida može da sadrži

etiltioureu kao onečišćenje (kancerogeno
i teratogeno delovanje)

Derivati ditiokarbaminske kiseline su slabo toksični, ali su

zabeležene alergijske reakcije na koži

43
 10.3.2015

Organska jedinjenja žive

Najtoksičnija jedinjenja među fungicidima, jer u organizmu prelaze

u metil-živu
1992. izbačeni iz upotrebe u mnogim zemljama

HERBICIDI

•Čine 40% svih pesticida

•Koriste se za uništavanje korovskih biljaka
•Po obimu delovanja mogu biti: selektivni
totalni
•Prema načinu delovanja na biljke mogu biti:
kontaktni
translokacioni
•Tu spadaju: derivati fenoksi sirćetne kiseline
diazinski, triazinski derivati
karbamati i tiokarbamati
dipiridili
glifosat
•Zavisno od hemijske strukture mogu biti veoma stabilni, stabilni

•Upotreba herbicida je zabranjena od strane OUN u svrhe ratnih

dejstava (Vijetnam)

44
 10.3.2015

Mehanizmi delovanja herbicida na biljne sisteme

Mehanizam Jedinjenje
Inhibicija fotosinteze prekidanjem Triazini, piridazoni, N-aril
reakcije koje zatevaju svetlost i karbamati
blokadom transporta elektrona
Inhibicija disanja blokadom Dinitrofenoli
transfera elektrona sa NADH ili
prekidom sinteze ATP
Inhibitori ćelijske i jedarne deobe Alkil i N-aril karbamati

Inhibicija sinteze proteina Dinitroanilini

Inhibicija sinteze karotenoida i Hloracetamidi, hidrazini

pigmenata koji štite hlorofil od
oksidacije
Inhibicija sinteze lipida S-alkil i dialkil
ditiokarbamati

Derivati fenoksisirćetne kiseline

umesto sirćetne kiseline može biti i propionska, buterna kiselina

45
 10.3.2015

Dobijanje:

2,4-D

Prisustvo 2,4-D se oseća već u koncentraciji preko 20mg/L

Sistemski herbicid koji se koristi u kontroli korova sa širokim lišćem
Brzo se degradira u tlu, vodi (poluživot 7 dana - 6 nedelja)
Ne akumulira se u sedimentima

Brzo se resorbuje iz GIT

82% se neizmenjeno izluči urinom, a 13% kao konjugat
Prema IARC svrstana u 2B grupu (za celu grupu hlorfenoksi
herbicida)
Toksičnost je bila posledica onečišćenja:

46
 10.3.2015

Triazinski herbicidi

Mogu da reaguju sa nititima i

dati pesticidne nitrozamine

6-hlor-N2-etil-N4-izopropil-1,3,5-triazin-2,4-diamin
Atrazin

•Koristi se kao selektivni herbicid u kontroli korova u zasadima

kukuruza, šećerne trske, ananasa
•U nekim zemljama je zabranjen
•Brzo se metaboliše u organizmu u hidroksi derivate
•Lako se resorbuje iz GIT, a najviše sezadržava u eritrocitima,
jetri, slezini, bubrezima
•IARC ga svrstao u 2B grupu

Dipiridili

tu spada parakvat

•mehanizam toksičnog delovanja - sprečava prenos

vodonikovih atoma na NADP
•u organizmu ciljno mesto su pluća
•ponašaju se kao poliamini u organizmu,
hipotermičke, hipotenzivne supstance, deluju na
rast
•prosečna letalna doza je 40 mg/kg TM
•zabeleženi slučajevi trovanja jednim gutljajem 20%
rastvora pakovanim u boce od piva

47