INTERNET

Internet je globalna svetska računarska mreža na koju je priključen ogroman broj računara.
(jan 2006. oko 500 miliona, decembar 2008. 1.007.730.000 (podaci firme ComScore) – i dalje se
broj koisnika povećava svakodnevno).
Razvoj Interneta :
U Americi (SAD) 1969. godine nastaje mreža pod nazivom ARPANET da bi se obezbedila
komunikacija između vojnih laboratorija, vladinih biroa i ostalih institucija koje su radile projekte za
potrebe američke vojske. Razvojem mreže rukovodila je : Advanced Research Project Agency
(ARPA) pod nadzorom ministarstva odbrane SAD.
Nacionalna naučna fondacija (NSF- National Science Foundation) 1980. godine osniva
mrežu na istim principima da bi je raširila izvan vojnih krugova i naziva je The Internet. Prvobitno je
korišćena samo za akademske institucije.
U isto vreme (krajem sedamdesetih) nastaju i u drugim državama slične mreže (Janet u
Velikoj Britaniji, NORDUnet u skandinavskim zemljama, FUNET u Finskoj i sl. Tako da 1990.
godine NSF predstavlja projekat kojim se umesto čvorova u mrežu povezuju druge mreže. Tako
nastaje naziv „mreža svih mreža“ koji danas važi za Internet.
Od 1995. godine, NSF koja je do tada obezbeđivala sredstva za funkcionisanje Interneta,
prepušta upravljanje Internetom raznim provajderima. (provajder je organizacija preko koje
možemo da se povežemo na Internet – dobavljač Internet usluga).
Ovakav nastanak uslovio je da Internet danas nema vlasnika. Pojedine firme ili države su
vlasnici delova komunikacione opreme koja se koristi.
Pošto ovakva mreža sadrži veliki broj računara različitih proizvođača koji rade sa različitim
operativnim sistemima da bi se uspostavila uspešna komunikacija između njih svi elementi mreže
moraju da koriste neki zajednički skup pravila. („da govore istim jezikom“). Takvi standardi
nazivaju se protokoli.
Protokol na kome se bazira Internet je TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol).
Osim ova dva postoje još : SMTP – Simple Mail Transfer Protocol (koristi se za e-mail) FTP – File
Transfer Protocol (koristi se za prenos fajlova), HTTP – Hyper Text Transport Protocol – koristi se
za hipertekst dokumente (za web),...
Svaki mrežni priključak (čvor) na Internetu mora imati jedinstvenu adresu. Ova adresa
naziva se IP adresa tj Inetrnet Protocol address. Ona je u obliku npr : 147.91.22.201 – četiri broja
(između 0 i 255) međusobno razdvojenih tačkama. Da bi se korisnicima olakšalo komuniciranje
uvedene su simboličke adrese. Npr. www.ibm.com je simbolička adresa servera firme IBM.
Simbolička adresa ima hijerarhijsku strukturu slično poštanskoj adresi gde se navodi ime i prez,
ulica i broj, grad i država tako se kod simbolićkih adresa uvodi pojam domena i poddomena.
Domen je grupa računara na Internetu pod jedinstvenom kontrolom i održavanjem.
Poddomen je podcelina nekog domena npr. ustanova u okviru države i sl.
Npr. u adresi www.zrenjaninskagimnazija.edu.rs RS predstavlja domen koji obuhvata sve
mreže u našoj zemlji, EDU je poddomen domena RS koji predstavlja obrazovne institucije.
DNS (Domain Name System) – sistem po kome funkcionišu domeni i poddomeni.
Svaka država ima svoj domen npr: .rs, hr, ba, si, de, fr, au, ca, uk ...
Prema delatnosti organizacije domeni su : .ac (akademske institucije), com (komercijalne
organizacije), net (mrežne institucije), edu (obrazovne institucije), gov (vladine organizacije), mil
(vojne organizacije), org (nevladine organizacije). Npr. ime.edu.rs - ovde je EDU poddomen
domena RS. Da bi imena domena bila jednoznačna osnovana je firma koja vodi računa o tome –
ICANN – Internet Corporation for Assigned Names and Numbers.

4
 SERVISI INTERNETA

Servisi Interneta – ili – ono što nam Internet nudi – šta se može raditi na Internetu – uvećavaju se
sa razvojem Interneta. Najčešće korišćeni servisi :
e-mail – elektonska pošta – da bi se nekom korisniku poslalo pismo nije neophodno da on u tom
trenutku bude na mreži. Pismo stiže u njegovo elektronsko poštansko sanduče za nekoliko sekundi
do nekoliko minuta od trenutka slanja.
www (World Wide Web) – je servis koji omugaćava pretraživanje Interneta korišćenjem grafičkog
interfejsa. (pregledanje multimedijalnih dokumanata)
IRC (Internet Relay Chat) – omogućava istovremenu komunikaciju više korisnika, razmenu poruka
– ćaskanje – ča(e)tovanje. Svi učesnici moraju biti na mreži. To je razgovor u realnom vremenu.
FTP (File Transfer Protocol) – prenos datoteka (fajlova)
newsgroup - diskusione grupe – poruke o zajedničkim temama putem mailing lista tj.
newsreader-a – posebnih programa – čitača vesti (offline diskusija)
Internet Phone – telefoniranje preko Interneta. Osim glasovne moguća je i vizuelna komunikacija.
Radio i TV prenos (Radio/Video Broadcasting) – prenos video i tv programa preko Interneta
Telnet – omogućava da se korisnik prijavi za rad na udaljenom računaru.

ELEKTRONSKA POŠTA – primer adrese ana@ptt.yu ana@yahoo.com ana@hotmail.com

Elektronsko pismo sastoji se od adrese primaoca, subject-a – predmet poruke, teksta
poruke i eventualno priloga (atachment). Programi za el. poštu : Outlook Express, Netscape
Messenger ... Pokrenuti neki od progr. za el. poštu i objasniti delove prozora:
To : adresa kome se šalje
Cc : adrese drugih korisnika kojima se šalje poruka (skraćeno od Carbon Copy) – svi korisnici
kojima je poruka poslata vide adrese svih ostalih kojima je poslata poruka
Bcc : "TAJNO-U-KOPIJI", je skracenica od Blind Carbon Copy – korisnici ne vide kome je još
poslata poruka (vide one iz Cc).
Ako želimo da putem e-maila pošaljemo fajl koristimo attachment ili Attach File.

WWW (World Wide Web) – nastao 1989-94. godine. Najveći informacioni servis na Internetu
(predstavljanje firmi – prezentaije, pretraživanje, nalaženje informacija ...) Zasnovan je na
hipertekstu. Time je kreirana globalna hipermedijalna mreža.
Hipermadija : hipertekst i multimedija (npr. elektronski udžbenik o srcu sadrži slike, tekstualno
objašnjenje, animaciju protoka krvi, zvuk otkucaja srca i sl.)
Multimedija – kombinacija teksta, dvo i trodimenzionalne grafike(crteža, dijagrama, planova,
tehničkih crteža, i sl.)
Hipertekst – veze koje prebacuju čitanje sa jednog dela na drugi (primer). Kretanje kroz hypertext
dokument naziva se navigacija. Za čitanje ovakvih dok. koriste se posebni programi – browser-i.
Programi browseri : Internet Explorer, Netscape Communicator, Mozilla FireFox, Opera, Google
Chrome ...
Kod browsera u polje Address / Location unosi se adresa strane koju hoćemo da posetimo npr.
www.krstarica.com www.google.com www.google.rs . Ova adresa naziva se URL adresa.
Prva strana koja se vidi kada pokrenemo browser naziva se Home Page.
Podešavanje HomePage- u Internet Exploreru : Tools / Internet Options u odeljak Home Page
upišemo adresu strane koju želimo da vidimo kao prvu kada pokrenemo browser.

5
 URL (Uniform Resource Locator)
URL – jednoobrazni lokator resursa – ukazuje na mesto na Internetu gde se traženi resursi
nalaze. Npr. URL adresa je :
http://gmail.google.com/gmail/help/about.html#ads
1 | 2 | 4 | 5 | 6
1. deo je Protokol – izvor podataka (npr. http//, ftp//,...)
2. deo je ime domena – odgovara web serveru na kome se nalazi tražena adresa
3. deo je adresa priključka (obično 80 i najčešće se izostavlja)
4. deo je putanja – mesto strane na web serveru
5. deo je ime HTML datoteke (file-a) koja odgovara traženoj web strani
6. deo je obeleženo mesto u HTML fajlu

Još primera URL adresa : http://www.krstarica.com , http://www.google.rs ,

http – označava Hyper Text Transport Protocol – koristi se za hipertekst dokumente (za web)
HTML – Hyper Text Markup Language – jezik za pisanje hiprtekst dokumenata.

NAČINI POVEZIVANJA NA INTERNET (INTERNET KONEKCIJE)

Dial-up – povezivanje modemom, telefonskim pozivom na broj provajdera.

Karakteristike : veza je spora (do 56 kb/s), nestabilna, telefonska linija je zauzeta, plaća se po
dužini trajanja poziva.

Dial-up - ISDN – Integrated Services Digital Network – digitalna nadogradnja postojećih

telefonskih linija. Karakteristike : ima dve nezavisne linije kojima može da se prenese po 64 kb/s.
To znači ako se obe koriste za Internet brzina je 128 kb/s, a moguće je jednu koristiti za Internet, a
drugu za telefonski razgovor, u tom slučaju brzina je 64 kb/s. Plaća se, kao i kod dial-up-a po
dužini trajanja poziva.

ADSL – Asymmetric Digital Subscriber Line – ugrađuje se na postojeću telefonsku liniju

omogućavajući istovremeno telefoniranje i korišćenje Interneta. Suština je u tome da se osnovni
opseg (0-4 kHz), preko koga se prenosi govor, posebnim frekventnim filterom (spliterom) odvaja
od opsega koji se koristi za prenos podataka.
Karakteristike : obezbeđuje stalnu vezu sa Internetom (24h), tarifira se fiksnom mesečnom
pretplatom u zavisnosti od željenog protoka, a ne po vremenu provedenom na Internetu. Zamišljen
je kao sistem za korisnike koji pretežno koriste download jer je brzina downloada veća od brzine
uploada. (download – ono što skidamo sa neta na naš računar, upload – ono što šaljemo na net
sa našeg računara). U ponudi su najčešće paketi sa brzinama protoka : 256/64 kb/s, 512/128 kb/s,
768/192 kb/s, 1024/128 kb/s, 1536/192 kb/s, 4096/256 Kb/s, 8192/512 Kb/s, 16384/768 Kb/s
(preko 8000,00 Din – april 2009.).
Od opreme je potreban slobodan USB priključak ili mrežna kartica, dok ADSL modem dobijamo na
korišćenje od provajdera bez naknade.

Kablovski Internet – Broadband Cable Internet Service – povezuje korisnike na Internet

korišćenjem postojeće kablovske infrastrukture putem koje se distribuiraju kablovski tv programi.
Karakteristike : pristup Internetu je stalan (24h), a tarifira se mesečnom pretplatom ili po
ostvarenom protoku (količini prenesenog saobraćaja). U ponudi su brzine od 512kb/s - 10 Mb/s ali
je u praksi protok manji jer kablovski sistem funkcioniše po osnovi deljenja resursa, a to znači, što
više ima korisnika to je manji protok. Od opreme je potreban kablovski modem koji dobijamo na
korišćenje od provajdera bez naknade. Download/upload su u odnosu 2:1, za razliku od ADSL-a
gde je 4:1.

6
Bežični Internet (wireless) :
radio talasi – Karakteristike : brzina veze od 256 kb/s - 5 Mb/s, veza sa Internetom je stalna,
brzina download-a i upload-a je obično ista. Od opreme je potrebna eksterna antena koja mora
imati optičku vidljivost sa baznom stanicom provajdera.
satelitski Internet – postoji jednosmerna i dvosmerna satelitska veza. Za jednosmernu vezu
neophodno je imati još neku Internet konekciju dial-up, ISDN, ADSL, ...) jer je download preko
satelita, a upload se ostvaruje nekom drugom postojećom konekcijom. Kod dvosmerne satelitske
veze i download i upload idu preko satelita i nije potrebna dodatna konekcija. Brzina veze je do 16
Mb/s. Od opreme je potrebna satelitska antena i satelitski risiver(prijemnik).