Milioni umiru

zbog pusenja.
ZASTO!!!

NAJBOLJE NA BALKANU 50 din

21. April 2006. godine
U NAREDNOM BROJU NEOCEKIVANE NAGRADE!!!
 Drama "United 93", prvi film koji se bavi
terorističkim napadima u Americi od 11. septembra 2001. godine,
debitovao je na drugom mestu liste najgledanijih filmova u Americi.
To je dramatizacija događaja koji su pratili "Junajtedov" let broj 93,
koji se srušio u Pensilvaniji nakon bespoštedne borbe putnika i
terorista za kontrolu nad avionom.

Zbog velikog medijskog interesovanja za ovaj film, producenti su

sklonili produkciju iz Amerike, te je čitavo snimanje obavljeno u
Britaniji. Film je režirao engleski reditelj Pol Gringres (Paul
Greengrass), poznat po filmu "Bornova nadmoć" ("The Bourne
Supremacy"). Glumačku ekipu čine većinom engleski relativno
nepoznati glumci. Premisa filma je: "11. septembar 2001. godine.
Četiri aviona su oteta. Tri su pogodila metu. Ovo je priča o
četvrtom."

Na trećem mestu debitovao je još jedan novitet - gimnastičarska

drama "Stick It". Ona govori o nemirnoj i neposlušnoj gimnastičarki
Hejli Grejam, koja se posle jednog susreta sa zakonom vraća životu
od koga je pobegla. Primorana je da se vrati u elitni gimnastičarski program koji vodi čuveni Bart
Vikerman. Glavne uloge poverene su Misi Peregrim (Missy Peregrym) i Džefu Bridžizu (Jeff Bridges).

N
ajnovije ostvarenje
komičara Robina Vilijamsa
(Robin Williams) - "Ludo
letovanje" (R.V.), debitovalo je na
prvom mestu američke liste
najgledanijih filmova sa zaradom
od 16,4 miliona dolara. Film će biti
premijerno prikazan kod nas 10.
avgusta.
Havaje, oni idu u Kolorado kako bi
tata ispunio šefov zahtev i održao
prezentaciju na važnom sastanku.
On iznajmljuje veliku kamp-
prikolicu (odatle potiče i naziv
filma, na engleskom skraćeno
RV) i nada se da će moći da pruži
porodici

Ovu porodičnu komediju režirao je

Bari Sonenfeld (Barry
Sonnenfeld), a pored Vilijamsa
uloge su poverene: Džefu
Danijelsu (Jeff Daniels), Kristin
Čenovet (Kristin Chenoweth),
Toniju Hejlu (Tony Hale), Šeril
Hajns (Cheryl Hines), Džošu
Hačersonu (Josh Hutcherson) i
Đođo (Jojo).
Robin Vilijams igra prezaposlenog
muža i oca koji je primoran da
promeni planove za porodični
odmor kako bi zadržao posao:
umesto planiranog puta na
zabavan odmor i da sakrije
činjenicu da putuje zbog posla.
Ovo je prva Vilijamsova komedija
posle dužeg vremena. Njegovi
prethodni filmovi bili su pravi
biseri nezavisne produkcije i izleti
velikog komičara u druge filmske
žanrove. U filmovima "Nesanica"
("Insomnia") i "One Hour Photo"
Robin Vilijams tumačio je uloge
uvrnutih ubica.

2
 Ne zaboravite da je ovo
najgledanija komedija Robi
Vilijamsa pa je zato toplo
preporucujemo.

Diznijev film "Divljina" odnedavno se prikazuje u domaćim bioskopima.

Reditelj Spac Vilijams uneo je novine u kompjutersku obradu likova i tako
doprineo da životinje u ovom filmu izgledaju mnogo uverljivije i prirodnije.
Glavni lik u ovom crtanom filmu, lav Samson, ima preko šest miliona dlaka
na grivi, a svaka je morala da bude zasebno generisana i renderovana u
kompjuteru. Stvar je u tome što Samson nije najdlakavije biće u filmu. Ta
titula pripada relativno sporednom liku, pudli, koja ima 14 miliona dlaka!

Žirafa Bridžit je možda jako visoka, ali ima isti broj kostiju vrata kao i svaki
drugi sisar u filmu, čak i veverica Beni, samo što su njene duge skoro pola
metra. Flamingosi u njujorškom zoo-vrtu su Škoti jer je režiser Spac Vilijams
mislio da izgledaju kao gajde. Takođe, on svira gajde u slobodno vreme, a
koliko znamo, dosad nije pokušavao da svira na flamingosima.

Edi Izard je stvarno nosio korpu za otpatke na glavi u sceni kada koala
Najdžel zaglavi glavu u kantici za boje. Ekipi od 418 ljudi trebalo je jedan i po
milion radnih sati da bi postavili "Divljinu" na veliki ekran. Kifer Saderland na
televiziji igra žestokog agenta koji se bori s teroristima u seriji "24 časa". U
"Divljini" on je dobrodušni lav koji pevuši gusarske pesmice i pleše s
gnuovima. Da bi se uneo u lik, vežbao je urlikanje dok se autoputom vozio
do studija na snimanje i tako dobro zaplašio dve starije gospođe koje su se
vozile u automobilu do njegovog.

Skoro dva miliona pera generisano je za sve ptice koje se pojavljuju u

"Divljini". Kompjuterska animacija je prešla veliki put otkako je "Forest
Gamp" dobio Oskara za samo jednu animiranu scenu. Kada se koala rodi,
velika je jedva kao konzerva pasulja. Ima dva palca na šapama. U sjajnoj
improvizaciji koja nije ušla u film, Edi Izard peva pesmu o koali koja je
užasnuta saznanjem da ima četiri palca. Vilijam Šatner je insistirao da baš
on podari svom liku sve glasove i životinjske zvuke. Hrkao je, režao i
ispuštao svakakve zvuke preko deset minuta kako bi montažeri mogli da
nađu odgovarajući zvuk.

Ovo nije prvi put da Džim Beluši daje glas nekom Vilijamsovom liku. Pre
Benija veverice pozajmio je glas prasetu Reju u "Karl i Rej" reklamama. Male
životinje s velikim duhom su njihova specijalnost. Životinje u filmu igraju
životinjsku verziju karlinga, popularnog kanadskog zimskog sporta. Tu su i
kanadske divlje guske, koje se šale na račun prelaženja kanadske granice.
Jednom od pingvina u vrtu glas je dao slavni kanadski sportski komentator
Don Čeri. U slučaju da niste primetili, režiser je rođeni Kanađanin. Dženin
Garofalo glumi žirafu, ali je u stvarnosti visoka oko metar i po. Govori u
visokom tonalitetu kako bi zvučala "visoko".

Nezaboravni glas ljute pike u stvari je glas jednog od kompjuteraša iz

Toronta, Kolina Kaningema. On je ovom liku samo privremeno pozajmio
svoje glasovne mogućnosti, ali se to dopalo producentima, pa su rešili da ga
zadrže do kraja. Suprotno načinu na koji su anakonde obično predstavljene

3
u Holivudu, one su prilično spore i lenje. Režiser je hteo da anakonda ostane
verna svojoj pravoj prirodi, ali je to donelo dodatne probleme, jer Lari nije
mogao da prati svoje drugove. Stvar je rešena tako što Lari jaše na žirafi
Bridžit gotovo ceo film.

U SLEDECEM BROJU CASOPISA

POKLANJAMO PO 2 KARTE ZA
PREMIJERU FILMA DIVLJINA
SRECNO!!!

Žanr: akcija, avantura, triler

Trajanje: 126 min.
Premisa: Misija počinje 5. maja 2006.

Glavne Tom Kruz (Tom Cruise), Filip Simor Hofman (Philip Seymour Hoffman), Ving Rajms
uloge: (Ving Rhames), Lorens Fišbern (Laurence Fishburne), Džonatan Ris Mejers
(Jonathan Rhys-Meyers), Keri Rasel (Keri Rusell), Mišel Monahan (Michelle
Monaghan), Megi Kju (Maggie Q)
Scenario: Brus Geler (Bruce Geller), Dž. Dž. Abrams (J.J. Abrams)
Režija: Dž. Dž. Abrams (J.J. Abrams)

SINOPSIS
Tom Kruz se vraća kao specijalni agent Itan Hant, koji se u trećem delu
nezaboravnog filmskog hita "Nemoguća misija" susreće s misijom svoga
života. Reditelj Džej Džej Abrams pokazaće svoje originalno umeće kroz
odlično isprepletanu akciju i dramu.

O FILMU
Snimanje ovog filma trebalo je da počne u avgustu 2004, ali je samo mesec
dana ranije reditelj Džo Karnahan (Joe Carnahan), poznat po filmu "Narc"
(2002), napustio projekat zbog kreativnih nesuglasica s ostatkom ekipe. Kruz
se brzo prebacio na snimanje filma "Rat svetova" ("War of the Worlds"), jer
se i Stivenu Spilbergu nenadano upraznio raspored. Tako je početak
snimanja filma "Misija nemoguće 3" odloženo za nepunih godinu dana.

Za novog reditelja izabran je Džefri Abrams (J.J. Abrams), koji je poznat kao
kreator serija "Alijas" ("Alias") i "Izgubljeni" ("Lost"). Otkako je Abrams
preuzeo projekat, lik Lee Kvint, koji je trebalo da igra Keri-En Mos (Carrie-
Anne Moss), obrisan je iz scenarija. Lea Kvint je na neki način trebalo da
zameni lik Naje Nordof Hol, koju je igrala Tendi Njuton (Thandie Newton) u
drugom delu filma.

4
Zbog čestog pomeranja datuma početka snimanja, ubrzo je i Skarlet
Johanson (Scarlett Johansson) bila prinuđena da napusti projekat. Njenu
ulogu preuzela je Keri Rasel (Keri Russell), poznata po ulozi u TV seriji
"Felicity", koju je kreirao upravo Džefri Abrams. Raselova će igrati mladog
agenta koji je još uvek na obuci i čiji je mentor Itan Hant. Negde u isto vreme
je i Kenet Brana (Kenneth Branagh) odustao od filma, te je njegova uloga
glavnog negativca otišla ovogodišnjem oskarovcu Filipu Simoru Hofmanu
(Philip Seymour Hoffman).

Ulogu agenta Itana Hanta reprizirao je Tom Kruz (Tom Cruise), a njegovu
partnerku Džuliju igra Mišel Monahan (Michelle Monaghan). Pred Hofmana i
Raselove, u filmu igraju i: Lorens Fišbern (Laurence Fishburne), Ving Rajms
(Ving Rhames), Džonatan Ris-Mejers (Jonathan Rhys Meyers), Megi Kju
(Maggie Q), Bili Krudup (Billy Crudup) i naša Saša Aleksander (Sasha
Alexander). Scenario za film potpisuju Aleks Kercman (Alex Kurtzman -
"Ostrvo", "Alijas") i Brus Geler (Bruce Geller - "MI 2", "Poslednji samuraj",
"Kolateral", "Vanila skaj"). Radnja filma još uvek nije poznata.

Snimanje filma "Misija nemoguće 3" počelo je 18. jula 2005. u Italiji, a zatim
se ekipa selila na nekoliko lokacija u Aziji, Americi i Evropi. Prvi film iz
serijala "Misija nemoguće" režirao je Brajan de Palma (Brian de Palma)
1996. Taj film zaradio je 450 miliona dolara širom sveta. Reditelj drugog
nastavka bio je Džon Vu (John Woo) 2000, a film je zaradio 550 miliona
dolara.

A
lchajmerova bolest je poremećaj mozga koji se javlja u
poznijim godinama života. Osobe koje imaju ovaj poremećaj
karakteriše progresivan gubitak pamćenja što dovodi do
toga da one nisu u mogućnosti da normalno funkcionišu i da se
brinu o sebi. Uzrok ove bolesti nije poznat. Neke studije
nagoveštavaju da je oboljenje povezano sa akumulacijom
aluminijuma u mozgu. Uprkos ovome, toksičnost od aluminijuma
je proučavana kod ljudi i potpuno je odvojena od Alchajmerove
bolesti. Stoga važnost aluminijuma za Alchajmerovu bolest ostaje
prilično nejasna.
Promene u ishrani koje mogu biti od
koristi: Bez obzira da li je aluminijum uzročnik Alchajmerove
bolesti ili ne, preporučuje se zdravim osobama da što manje budu
izloženi ovom toksičnom metalu. Ovo se može postići
izbegavanjem unošenja hrane koja je pripremana u
aluminijumskom posuđu, ili je bila u direktnom kontaktu sa
aluminijumskom folijom, ili je bila u aluminijumskim konzervama.
Međutim, ako je već uspostavljena dijagnoza ove bolesti, malo je
verovatno da će ove mere predostrožnosti u znatnoj meri usporiti
njeno napredovanje.
Postoje dokazi da su osobe koje u svojoj ishrani imaju visok nivo
masti i ugljenih hidrata najviše izložene
riziku od Alchajmerove bolesti, dok ishrana
bogata ribom smanjuje rizik od ove

5
bolesti. Da li zaista ova hrana smanjuje ili povećava rizik od bolesti
ostaje još uvek nepoznato.
Dodaci ishrani koji mogu biti od koristi :
Fosfatidilserin, koji je povezan sa lecitinom, je prirodno jedinjenje
koje sa nalazi u mozgu. Mada nije lek, 100 mg fosfatidilserina tri
puta dnevno poboljšava mentalnu funkciju kod obolelih tako što im
pruža mogućnost da se sete imena i lokacija nekih predmeta. U
ovim istraživanjima koja su obavljena u Engleskoj korišćen je
fosfatidilserin iz mozga krava za koji je utvrđeno da može biti
zahvaćen virusom "ludih krava" koji po ljude može biti fatalan.
Fosfatidilserin se može dobiti i iz biljnog izvora što je potpuno
bezbedna varijanta, ali je oblik drugačiji, pa ostaje da se efikasnost
ovog oblika detaljnije ispita.
Visoke doze vitamina E mogu da
uspore napredovanje
Alchajmerove bolesti. Ovo je
pokazano i u studiji koja je
trajala dve godine i obuhvatila
341 pacijenta kojima je davano
2000 IU vitamina E. Ovi pacijenti
su bili u mogućnosti da se duže
vreme brinu sami o sebi
(kupanje, oblačenje i druge
svakodnevne aktivnosti) za
razliku od grupe kojoj nije davan
vitamin E. Takođe je pokazano da osobe koje uzimaju
antioksidantske dodatke ishrani (vitamini E i C) imaju manji rizik
od ove bolesti. Neka druga preliminarna istraživanja pokazuju da
vitamin E utiče na bolje funkcionisanje mozga kod sredovečnih i
starijih osoba. Veza između antioksidanasa i zaštite je vrlo logična,
jer kod Alchajmerove bolesti, oksidativna oštećenja predstavljaju
deo procesa ove bolesti.
DMAE (2-dimetilaminoetanol), poput holina, povećava nivo
moždanog neurotransmitera acetilholina, ali dejstvo na
usporavanje Alchajmerove bolesti se još uvek istražuje.
Acetil- grupa koja je deo acetil-L-karnitina doprinosi proizvodnji
neurotransmitera acetilholina. Nekoliko kliničkih studija pokazuje
da acetil-L-karnitin zaustavlja napredak Alchajmerove bolesti,
poboljšava memoriju i sveukupno stanje organizma.
Huperzin A je supstanca koja je pronađena u kineskoj medicinskoj
biljci Hupezia serrata. U jednoj studiji 58% ljudi sa Alchajmerovom
bolešću je pokazalo značajan napredak u pamćenju i kognitivnim
funkcijama nakon uzimanja 200 mcg huperzina A dva puta dnevno
u trajanju od osam sedmica.
Kod osoba sa Alchajmerovom bolešću je oštećena mitohondrijska
funkcija. Iz ovog razloga u jednoj studiji je obolelima davan
koenzim Q10 zajedno sa gvožđem i vitaminom B-6, jer je poznato
njegovo dejstvo na funkcionisanje mitohondrija. Izveštaj pokazuje
da je napredovanje bolesti usled ovoga usporeno za 1,5-2 godine.
Neka preliminarna istraživanja pokazuju da bi osobe obolele od
Alchajmerove bolesti trebalo da izbegavaju dodatke ishrani na bazi
cinka. Međutim, novija istraživanja pokazuju poboljšanje mentalne
funkcije kod obolelih nakon uzimanja cinka. Ono što je evidentno
je da cink ne izaziva niti pogoršava simptome Alchajmerove
bolesti.
Grupa naučnika je otkrila vezu između Alchajmerove bolesti i
nedostatka vitamina B-12 i folne kiseline u organizmu, dok druga

6
grupa smatra da ova činjenica nema većeg značaja.
Biljke koje mogu biti od koristi : U Evropi se
za lečenje početnih stadijuma Alchajmerove bolesti koristi ekstrakt
iz listova drveta ginko biloba. Iako nije lek za ovu bolest, Ginko
biloba ekstrakt poboljšava memoriju i kvalitet života i usporava
napredak bolesti u njenim ranim fazama. Pokazano je i da ginko
biloba pomaže kod osoba sa demencijom kao i kod problema
povezanih sa lošim dotokom krvi u mozak.
Biljke adaptogeni i tonici se tradicionalno koriste kod starijih osoba
sa oslabljenim mentalnim funkcijama. Koriste se ekstrakt azijskog
ženšena (100-200 mg dnevno), sibirski ženšen (2-3 grama
osušenog korena ili 300-400 mg ekstrakta dnevno), astragalus (2-
3 kapsule od po 500 mg tri puta dnevno) i ašvaganda za koju je
pokazano da poboljšava memoriju, mada nije proučavana kod
obolelih od Alchajmerove bolesti.
Azijski ženšen se već dugo koristi kao odličan lek tradicionalne
kineske medicine i to najčešće kod starijih osoba koje pokazuju
znake gubitka pamćenja. Ova biljka poboljšava i izoštrava
mentalnu koncentraciju i sposobnost, uključujući pažnju i
pamćenje. Mada nije tako temeljno proučavan kao ginko biloba,
studije ipak pokazuju da je efikasan u lečenju depresije kod starijih
osoba i da poboljšava pamćenje. Postoje čak i biljni dodaci ishrani
koji kombinuju ginko bilobu i azijski ženšen.

Tim ljudima
nije
lako,stavite
se bar za
trenutak u
njihovu
opoziciju.
MORA
IM SE
POMOC
I……......
....

7
 PUSENJE I ZDRAVLJE

Podaci koji upozoravaju:

oko cetvrtina pusaca umre prerano od posledica pusenja i sebi
uskrati bar 10-15 godina zivota;

pusenje prouzrokuje teska oboljenja kao sto su: rak pluca,

bolesti srca i bronhitis i emfizem;

90 % umrlih od raka pluca su pusaci, 25% umrlih od srcanih

bolesti su pusaci, dok je pusenje u 75% slucajeva uzrok smrti od
bronhitisa/emfizema;

trudnice koje puse povecavaju stepen opasnosti od nastanka

pobacaja, radjanja mrtvorodjene bebe ili radjanja bebe male telesne
tezine;

pusaci cesto obolevaju od ulkusa, i lose reaguju na

antiulkusnu terapiju;

pusaci cesto obolevaju od bolesti perifernih krvnih sudova

koje se komplikuju nastankom gangrene i amputacijom
ekstremiteta;

pusaci kaslju, imaju ceste respiratorne infekcije i smetnje sa

disanjem;

nepusaci koji su izlozeni duvanskom dimu imaju najmanje

35% veci rizik da obole od karcinoma pluca ili neke od kardio-
respiratornih bolesti u odnosu na osobe koje nisu izlozene
duvanskom dimu;

deca i mlade osobe koje zive sa pusacima imaju cesce

respiratorne probleme u odnosu na decu koja zive u kucama gde se
ne pusi.

prema istrazivanjima radjenim u Irskoj pronadjeno je da oko

6000 ljudi umire svake godine od oboljenja prouzrokovanih
pusenjem, sto je 10 puta vise od broja umrlih u saobracajnim
udesima;

8
 Bivsi pusaci znacajno smanjuju rizik od nastanka
koronarne bolesti – angine pektoris i infarkta!

Bez obzira koliko ste dugo pusac i koliko

cigareta pusite dnevno,

NIJE KASNO DA PRESTANETE SA PUSENJEM !

PRESTANAK PUSENJA JE JEDNA OD NAJBOLJIH

ODLUKA KOJE MOZETE

DONETI U KORIST SVOG ZDRAVLJA !

Ukoliko mislite da prestanete da pusite i cinite neke napore

u tom pravcu, znaci da to i mozete!

ZA SVE DODATNE INFORMACIJE MOZETE

KONSULTOVATI NAS STRUCNI TIM LEKARA

Klinika "Dr Hadzi-Tanovic" se nalazi u Beogradu u ulici

Strahinjica Bana broj 17,
tel./fax. (+381.11) 328-3279, tel. 638-223

E-mail: hadzi-ta@eunet.yu

9
 Na vrhuncu Hladnog rata, američki špijunski sateliti hvatali su
"instant Kodak momente" po celoj planeti. Danas, 40 godina kasnije,
hiljade špijunskih fotografija koje su načinili ovi, nekada super tajni
sateliti, našlo se na Internetu (http://earthexplorer.usgs.gov)
dostupno svima...

Američka Nacionalna agencija za slike i mapiranje (National Imagery

and Mapping Agency ili kraće NIMA) svojim potezom iznenadila je i
obradovala istraživače. Iz bunkera je izvađeno na svetlo dana oko
50.000 slika snimljenih tokom špijunskih misija šezdesetih,
sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka sa dva američka
špijunska satelita. Dok se istoričari nadaju da će uz njihovu pomoć
otkriti neke od tajni Hladnog rata, geolozi i zaštitnici životne sredine
upotrebiće ih za praćenje promena na Zemlji i procenu kursa
globalnog zagrevanja. Slike načinjene iznad Kine mogu rasvetliti do
koje su mere Kina i Sovjetski savez sarađivali tokom rata u Vijetnamu.
Postoji više načina na koje naučnici mogu na da dođu do važnih
informacija sadržanih u starim slikama. Jedan od njih je detekcija
promena u krajoliku. Tako, na primer, ispitivanje slika Sibira iz 1963.
godine može pokazati do kojih se geografskih širina prostirala
smrznuta tundra. Uočavanje njenog eventualnog povlačenja na
fotografijama novijeg datuma može ukazati na otopljavanje. Naučnici
su već upotrebili ovakve fotografije za proučavanje ponašanja ledenog
pokrivača Antarktika.

NIMA podržava Vladu SAD u pokušaju da se

veći broj istorijskih informacija, koje su dugo
bile dostupne samo obaveštajcima, oslobodi
tajnosti i stavi na raspolaganje svima. Cilj
ovog poduhvata je promocija otvorenog
načina upravljanja američke vlade,
opravdavanje investicija poreskih obveznika
u nacionalnu bezbednost, kao i
omogućavanje pristupa naučnicima ovom
korisnom i jedinstvenom izvoru informacija.
Ovo nije prvi put da su poverljive fotografije snimljene iz svemira date
na uvid američkoj javnosti. Bivši predsednik Bil Klinton i
podpredsednik Al Gor pokrenuli su 1991. godine inicijativu koja je
četiri godine kasnije rezultovala "oslobađanjem" prve serije od oko
860.000 slika snimljenih sa satelita iz tzv. CORONA programa. Pre
ovoga, nijedna fotografija sa špijunskog satelita nije bila dostupna
javnosti. Štaviše, američka javnost nije ništa znala o tajnoj aktivnosti
satelitske prismotre sve dok 1978. godine predsednik Džim Karter nije
otkrio da se SAD u kontroli naoružanja oslanja na nju. Satelitski
špijunski program igrao je značajnu ulogu u kreiranju američke
spoljne politike prema zemljama kao što su bivši Sovjetski savez i
Kina. Današnja administracija nastavlja kurs Klintonove u vezi sa
slikama, uprkos tzv. ratu protiv terorizma koji još uvek traje.

Još od neočekivanog napada Japanaca na Perl Harbur 1941. godine,

zvaničnici američke vlade tražili su način kako da se reorganizuje

10
obaveštajni sistem zemlje. Službenici Ministarstva rata i Ureda za
naučna istraživanja i razvoj složili su se da bi uspostavljanje
istraživačkog centra pomoglo efikasnije prikupljanje obaveštajnih
podataka, jer bi takva organizacija spojila naučne metode istraživanja
i vojnu strategiju. Oformljen u decembru 1945. godine, projekt RAND
(sačinjen od naučnika, inženjera, matematičara i psihologa) pružao je
savetodavne usluge vladi u razmatranju delovanja potencijalnog
neprijatelja. U periodu od 1955-1958. godine, Amerikanci su sprovodili
misiju špijunskog aviona U-2 iznad teritorije Sovjetskog saveza radi
procene vojnih kapaciteta zemlje. RAND je predložio različit tip
istraživanja - veštačke satelite koji će snimati fotografije iz svemira.
Nepoljuljan uspehom lansiranja ruskog veštačkog satelita Sputnjika, u
oktobru 1957. godine, predsednik Ajzenhauer ovlastio je C.I.A.-u da
tajno razvije špijunski satelit koji će štititi interese SAD. Zahvaljujući
tehnološkom napretku na poljima razvoja radarskih sistema, računara
i raketnih motora, ubrzo je stvoren satelitski sistem izviđanja.
Centralno mesto zauzimala je CORONA. U periodu od 1959. do 1972.
godine, lansirano je 145 CORONA satelita namenjenih otkrivanju
važnih vojnih tajni Sovjetskog saveza i drugih, po SAD potencijalno
neprijateljskih, stranih zemalja.

Tokom ovih 13 godina, CORONA sateliti

slikali su vojne ciljeve i vraćali eksponirani
film nazad na zemlju u ojačanoj kapsuli,
obezbeđujući značajne informacije. U jednom
danu CORONA je dala više fotografija
Sovjetskog saveza nego ceo U-2 špijunski
program. Američki lideri koristili su podatke
dobijene sa satelita radi formiranja
specifičnih strategijskih inicijativa. Sateliti su
dokazali da Rusi u to vreme nisu raspolagali
sa stotinama balističkih projektila, kako se javnost plašila, već da se
pre radilo o brojci između 25 i 50 komada. Ipak, ovaj dokaz skrivan je
godinama. Sve u svemu, CORONA program koštao je Amerikance oko
850 miliona dolara.

CORONA (KH-1, KH-2, KH-3, KH-4, KH-4A, KH-4B), ARGON (KH-5), i

LANYARD (KH-6) sateliti služili su prvenstveno za procenu stanja
proizvodnje strateških bombardera i balističkih projektila u
Sovjetskom savezu, kao i njihovog angažovanja. Sateliti su koristili
kanistere za film koji su ispuštani na Zemlju u kapsulama. Dva mala
padobrana koja su se otvarala prilikom pada kapsule služila su za
njeno usporavanje. Kapsule su padale u okean, sa čije su površine
prikupljane. Pošto su ubrzo i sovjetske podmornice počele da "pecaju"
kapsule, promenjena je tehnika njihovog prikupljanja. Kapsule je
hvatao (ponekad uz dosta muke) prilikom pada specijalni avion
Vazdušnih snaga C-119 i vraćao ih na Zemlju, gde su film dalje
obrađivali tehničari CIA-e. Upotrebljavani su crno-beli filmovi, osim
malih uzoraka infracrvenog i filma u boji, koji su nošeni u nekim
misijama u eksperimentalne svrhe. Prvo lansiranje iz CORONA
programa objavljeno je od strane Vazdušnih snaga SAD kao lansiranje
satelita u seriji DISCOVERY. Program DISCOVERY je opisan kao
pokušaj razvoja satelitske tehnologije, a u stvari radilo se o masci za
CORONA fotografske misije. Ipak, i Discovery program imao je
praktičnu stranu. Služio je za izvođenje probnih letova bez uzimanja
fotografija radi verifikacije tehnologije i nalaženja rešenja za određene
tehničke probleme koji su se javljali u CORONA seriji. Izvedena su i 2
leta radi testiranja senzora za satelitski sistem za rano uzbunjivanje
MIDAS. Nakon 38 misija, DISCOVERY program je ugašen, a veo
tajnosti obavio je sve misije fotografske prismotre i slične probne

11
misije. Oznaka KH (KeyHole ili ključaonica) upotrebljavana je za sve
satelite koji su učestvovali u izviđačkim misijama. Broj koji je sledio
iza oznake određivao je tip kamere upotrebljavane na satelitu. Ovaj
sistem označavanja ušao je u upotrebu 1962. godine sa četvrtim
sistemom kamera, a prethodnici su označeni kao KH-1, KH-2, i KH-3.
Malo raspoloživih informacija ima o različitim dizajnima satelita, dok
neki detalji o različitim sistemima kamera ipak postoje.

Rani sistemi (KH-1, KH-2,

KH-3 i KH-6) nosili su jednu
panoramsku kameru, dok su
napredniji (KH-4, KH-4A, i KH-
4B) nosili dve panoramske
kamere usmerene pod uglom od
30 stepeni. Kamera KH-6 bila je
programirana tako da se pomera
i prekriva istu zonu dvaputa
tokom fotografskog prelaza,
čime je postizano stereo
pokrivanje.
Pod šifrovanim imenom
"GAMBIT", KH-7 satelit za
prismotru obilazio je Zemlju od
jula 1963. do juna 1967. godine
i pravio Kodakovim aparatom
slike dovoljno detaljne da su se
mogli uočiti objekti na zemlji
širine 0,5 do 1,5 metara. KH-7
postao je prvi obaveštajni satelit
velike rezolucije. GAMBIT je
startovao nakon pada Gerija
Pauersa, u maju 1960. godine.
Trebao je da zameni U-2
(špijunski avion koji je leteo na
velikim visinama). Obavljeno je
34 do 38 uspešnih misija ovog
satelita. Prema podacima koje je
obezbedila NIMA, ključne mete
KH-7 bili su kompleksi
interkontinentalnih balističkih
projektila, radarski sistemi, i
razne vruće tačke širom planete.
KH-7 je proizvod firme General
Electric, a na orbitu je
postavljan pomoću Lockheed-
ove rakete. Celim programom
upravljala je komponenta
Nacionalnog ureda za izviđanje
(National Reconnaissance Office
ili kraće NRO) iz Vazdušnih
snaga SAD.

12
Drugi satelit, KH-9, koji je leteo između 1973. i 1980. godine,
bio je namenjen uglavnom mapiranju, sa prosečnom
rezolucijom od 4 do 9 metara. Mape dobijene na osnovu 12
misija KH-9 satelita nalaze se već decenijama u zvaničnim
vladinim mapama. Javnost je ne znajući koristila plodove ovih
misija. Neke slike iz perioda od 1963. do 1980. godine nisu
stavljene na raspolaganje jer se još uvek smatraju veoma
osetljivim sa stanovišta nacionalne bezbednosti.

NRO je u septembru 2000. godine proslavio 40 godina

postojanja. Na proslavi je odlikovano 56 pionira i osnivača koji
su doprineli razvoju sistema za prismotru iz svemira. Danas
NRO zapošljava oko 3000 ljudi iz raznih federalnih agencija
(CIA, Nacionalna agencija za bezbednost, itd.). Specifični
detalji o budžetu su poverljivi, a smatra se da je 2000. godine
on iznosio preko 6 milijardi dolara. Analitičari procenjuju da je
do sada potrošeno oko 200 milijardi dolara na dizajn, izradu,
lansiranje i upravljanje špijunskim satelitima.

Da li je sa završetkom Hladnog rata NRO ostao bez posla? Bivši

direktor NRO-a, Edvard Oldridž, sada predsednik Aerospace
Corporation iz El Segunda u Kaliforniji, smatra da za
Amerikance danas postoji više problematičnih tačaka i mesta
na svetu koja zahtevaju veću pažnju nego ikada u prošlosti.

ISTINA JE
NEGDE
TAMO

13
 ZLATARA ANDRIJEVIC
Nakit za vencanja, burme, verenicko prstenje,
ogrlice, narukvice
Budući mladenci, bliži se dan venčanja. Birate verenički prsten, burme,
razgledate venčanice... Ovaj posao će Vam biti zabavniji uz kjižicu PLANER
NAŠEG VENČANJA koju od nas dobijate na poklon. Uživajte u biranju i kupovini, ipak se
verenički prsten i burme nose celog života.

Prsten od belog zlata sa Prsten sa brilijantom,belo-žuto Burme, belo zlato 14k.

brilijantom zlato b092

Burme, žuto zlato, b093k Burme, belo zlato, 14k. b095 Prsten, belo zlato, brilijant

Ostali proizvodi iz kolekcije

Moćni kreatori 09. 01. 2006.

Nedavno je u Parizu održan Fashion Week na kome su slavni modni kreatori prikazali
svoje modele konfekcije za zimu/leto 2006.
Odlučite između Žan-Pol Gotijea, Kristijana Lakroa, Pako Rabana, Stele MakKartni,
Džona Galijana, Šanela...

14
 Plavokosa manekenka i foto
model, Anđelija Vujović,
među prijateljima i kolegama
je poznata po nadimku
Anđelčić. Za ovu devojku svi
tvrde da ima veliku moć
transformacije, što je veoma
bitno za posao kojim se bavi.
Od nedavno Anđelija je
"uplovila" i u glumačke vode.
U najnovijoj televizijskoj
seriji "Šta mi spremaš?"
tumači lik Aleksandre, p. r.
menadžera, koja iz rodnog
grada Novog Sada dolazi u
Beograd i upoznaje družinu
mladih ljudi sa kojima uživa
u čarima života, ali i dobroj
kuhinji.

Da li je ovo tvoj izlet u svet glume ili ozbiljno nameravaš da

se baviš time u buduće?

Anđelija Vujović: Za sada još nisam sigurna da li ću probati da

upišem FDU, mada je moja velika želja da se oprobam i na filmu.
Što se tiče manekenstva, to sigurno neću zapostaviti, ali ću zbog
obaveza na snimanju serije, manje raditi. Presrećna sam što
sarađujem sa ekipom koju čine: Zorana Bećić, Miloš Vlalukin,
Tomas Funk, ali i Gorica Popović, Boris Pingović, Boris Komnenić...
Gluma je za mene izuzetan izazov i potrudiću se da kreiram lik
onako kako smatram da je potrebno. Iako sam uradila veliki broj
reklama, snimati ih i raditi TV seriju nije isto.

Poznata si kao osoba sa "hiljadu lica". Godi li ti to?

Anđelija Vujović: Ima to i svojih mana. Ponekad klijenti nisu dovoljno

maštoviti, pa kada vide moj "buk", sa mnoštvom fotografija na kojima
različito izgledam, zapitaju se šta će dobiti na kraju, pa se, ne retko,
odluče za neku drugu manekenku.

15
Mnogo si putovala. Obišla si Evropu, Ameriku, daleki Istok...

Anđelija Vujović: Jesam. Priznajem da mi je u posebnom sećanju

ostao Japan, jer je to prelepa zemlja, u kojoj bih mogla uvek da
živim. Iako su Japanci u mnogome drugačiji od nas, čak im je i
hrana specifična, za mene je zemlja izlazećeg Sunca, itekako
privlačna za stalni boravak.

Kako se privatno oblačiš?

Anđelija Vujović: Preferiram

sportski stil odevanja, retro
luk, omiljene boje su mi
tirkizna i drečavo roze, a
deo garderobe, bez koga
nikada ne izlazim iz kuće su
mi tašne. Imam ih
popriličan broj, različitih
modela i dimenzija.
Kreatori, čije modele i
privatno nosim, su Guči i
Versaće.

Kamera i fotoobjektiv te
prosto obožavaju...

Anđelija Vujović: Sećam se

da me je tata još kao
devojčicu neprekidno slikao
i nedeljno "trošio" po dva
filma. Zbog toga volim da se fotografišem i rado se odazivam
snimanju reklama, pravljenju kataloga, kao i kampanjama za neku
poznatu kuću.

Mnogi se iznenade kada otkriju da si vrsni kulinar, ali i

veliki gurman, a da ipak imaš sjajnu liniju. Kako to

16
postižeš?

Anđelija Vujović: Verovatno treba da zahvalim genima. Obožavam

da pripremam, ali i da konzumiram "kus – kus". Ipak ni ostale
đakonije mi nisu nepoznate. Rado, kad god mogu, vreme provodim
u kuhinji, pripremajući raznorazne poslastice svojim prijateljima i
porodici.

17
 Predrag Danilović i u naredne
četiri godine biće član Izvršnog borda
FIBA Evrope. To je epilog izbora u
evropskoj kući košarke održanom juče u
Minhenu, na čijem će čelu Jorgos
Vasilokopulos ostati još jedan mandat.
Očekivalo se da će i Tomislav Jovančić,
naš nekadašnji istaknuti arbitar, biti
delegiran u Tehničku komisiju, ali prema
rečima Predraga Bojića direktora KS
SCG izbor za članove ovog tela
prolongiran je za desetak dana.
Ono što je veoma zanimljivo je činjenica
da Skupština FIBA Evrope nije imala
težak posao po pitanju izbora novog
predsednika. Naime, protivkandidat
Jorgosa Vasilokopulosa, Šarunas
Marčuljonis bivši reprezentativac SSSR i
Litvanije odustao je od izborne trke. Od
49 predstavnika nacionalnih saveza 48 je
glasalo za Vasilokopulosa dok je jedan
bio uzdržan.
- Želim da ispoštujem sve sportske
vrednosti zasnovane na piramidi
koju čine nacionalni savezi, lige i
klubovi. Želim da nastavimo
zajedničkim snagama, jer jedino
tako FIBA Evropa će imati priliku za
veliki prosperitet – rekao je u prvom
obraćanju posle reizbora Jorgos
Vasilokopulos.
Odmah po završetku maratonskog
sastanka utiske iz Minhena preneo nam
je Predrag Bojić, prvi operativac našeg
Saveza:
- Ništa interesantno se nije dogodilo.
U zatvorenoj prostoriji smo bili
čitava četiri sata dok su se obavile
sve formalnosti. Ono što je za nas
najvažnije je činjenica da ćemo i u
naredne četiri godine imati svog
čoveka u Izvršnom bordu. Iskreno
govoreći moglo se i očekivati da će
Predrag Danilović biti reizabran, ali
to je još jedna potvrda ugleda koja
naša košarkaška organizacija uživa u
svetu. Izlišno je govoriti koliko je
važno što imamo predstavnika u
tako značajnom telu evropske
košarkaške organizacije, jer
neposredno imamo uticaj na
donošenje najvažnijih odluka –
konstatovao je Bojić.
25/05/2006 | Izvor: B92, Novosti
Šakota: "Pedja nije ni dobio poziv"
Predrag Stojaković neće
igrati na Svetskom prvenstvu u Japanu. Selektor
Dragan Šakota je ovu informaciju je potvrdio u
sredu uz dodatak da bivši košarkaš Sakramenta
i Indijanenije ni dobio poziv za nacionalni tim.
"Nije mogao da odbije, pošto ga nisam ni zvao -
kaže Šakota za "Novosti". - Priča oko
Stojakovićevog učešća na Svetskom prvenstvu
u Japanu raščišćena je još pre dva meseca,
kada smo nas dvojica razgovarali. Već sam
rekao da nam rezultat u Japanu nije među
prioritetima, da je na prvom mestu
podmlađivanje reprezentacije, bez velikih imena.
Za Evropsko prvenstvo u Španiji 2007.
primenićemo doselektiranje. To sam saopštio i
Stojakoviću, koji se ovog leta ženi i čeka ga
potpisivanje novog NBA ugovora, tako da nismo
želeli da ga forsiramo. Nije mi jasno zašto se
priča samo o njemu, kada neće igrati ni
Rebrača, Bodiroga... Niko od njih neće igrati u
Japanu.Ni Marko Jarić, Vladimir Radmanović,
Nenad Krstić...
"Nisam to rekao, još ćemo videti da li će oni
igrati - napominje selektor plavih, koji već ima
sastavljen spisak kandidata za "Mundobasket" u
zemlji izlazećeg sunca. - Uskoro će spisak sa
imenima igrača iz naše lige biti deponovan u
Savez, tako da ćemo ga objaviti veoma brzo.
Još nije poznat sastav stručnog štaba plavih, o
čemu će biti reči posle takmičenja po grupama
Superlige. Kao kandidat za prvog Šakotinog
asistenta pominje se perspektivni trener FMP
Železnika Vlada Vukoičić.

18
25/05/2006 | Izvor: B92
Rusija:CSKA na korak do nove titule
Košarkaši CSKA nalaze se na korak od potpunog trijumfa u sezoni, pošto vod
u finalu ruskog šampionata protiv Himkija sa 2:0.

Ekipa Etorea Mesine slavila je sa 81:68 u utakmici broj 2, a istakli su se Smod

sa 21.poenom i Papalukas sa 18.

”Armejci” su meč praktično dobili već u prvom poluvremenu jer su u drugoj

deonici napravili +14 i tu prednost rutinski održali do kraja. Po deset poena
Toresa i Petrenka bilo je premalo da se ugrozi CSKA.

U borbi za treće mesto Dinamo iz Sankt Peterburga poveo je sa 2:0 protiv Uniksa minimalnom pobedo
od 61:59.

24/05/2006 | Izvor: B92, Mondo

Stojaković: "Neću igrati u Japanu"
Predrag Stojaković neće igrati za plave na Svetskom
prvenstvu u Japanu, piše beogradski "Sport" pozivajući
se na grčku štampu.

"Rekao sam selektoru (Draganu) Šakoti da ne računa na mene za Japan", izjavio

je Stojaković za grčki "Sport 24" po sletanju na aerodrom u Solunu.

On je dodao da to ne znači da neće igrati za reprezentaciju na nekom od naredn

takmičenja.

"Nije tajna da su moji odnosi sa Savezom hladni. Nisam dužnik Savezu, jer
nisam napravio igračku karijeru preko reprezentativnog dresa, ali sam uvek
želeo da igram za nacionalni tim. Osvojio sam dva zlata, svetsko i evropsko
u plavom dresu i doživeo fenomenalne momente sa reprezentacijom.
Poslednjih godina osetio sam da je pojedincima lično dokazivanje bilo ispred tima
nisam želeo da učetvujem u tome. Sve ovo ne znači da na kraju neću igrati za
reprezentaciju sledećih godina", rekao je Stojaković.

EVROLIGA - FAJNAL FOUR

SPORT - KOŠARKA - Nedelja, April 30, 2006 23:13 RTS
Košarkaši moskovskog CSKA osvojili su titulu klupskog prvaka
starog kontinenta, pošto su u Pragu, u finalu završnog turnira
Evrolige 2005/06, savladali tim dosadašnjeg šampiona
Makabija iz Tel Aviva sa 73:69.

U borbi za treće mesto košarkaši španskog prvoligaša

Taukeramike iz Vitorije pobedili su ekipu nacionalnog rivala
Barselone sa 87:85.
Konačan plasman na 'fajnal-foru' u Pragu

19
 21/05/2006 | Izvor: B92, EuroBasket
Tinejdžer iz Virovitice - 178
poena
Tinejdžer iz hrvatske provincije ovih dana je glavna
tema mnogih košarkaških sajtova i medija.

Marin Ferenčević kadet Virovitice u pobedi svog

tima nad Koprivnicom rezultatom 187-70, postigao je
178 poena!

Ovaj 15-godišnjak je uz ovaj košgeterski učinak

imao i 22 skoka i 16 ukradenih lopti.

20
 22/05/2006 | Izvor: B92, Beta
Hemofarm u borbi za Jadransku ligu
Košarkaši vršačkog Hemofarma pobedili su
večeras u Leskovcu ekipu Zdravlja sa 89:74, u
poslednjoj utakmici 9. kola Sinalko Superlige.

Tom pobedom Vršcani su kolo pre kraja ligaškog

takmičenja obezbedili treće mesto na tabeli
Grupe B, koje vodi u "majstoricu" sa
novosadskom Vojvodinom - za plasman u
Jadransku ligu.

Novi trener Hemofarma Miroslav Nikolić bio je

tako uspešan na prvom zadatku. On je došao na
klupu tog tima posle otkaza Luki Pavićeviću pre tri
dana.

Do utakmice sa Zdravljem Hemofarm je imao

nema jednog
samo sumnjekonkurenta
da ovaj učinak dugo nikotrećeg
za osvajanje neće moći
mesta u Grupi B - košarkaše OKK Beograda.

Međutim, bez obzira na ishod utakmica poslednjeg kola, čak i ako na kraju
budu imali isti broj bodova, Hemofarm je u prednosti jer je bio bolji od
Beograđana u obe utakmice Superlige.

Za plasman u Jadransku ligu igra se samo jedna utakmica. Planirano je da

se odigra do kraja meseca, na neutralnom terenu.

21
 306 godina od rođenja Ruđera Boškovića
Thursday 18 May 2006 - 14:05:16

Na današnji dan rođen je Ruđer Bošković, 1700. godine. Bio je poznati srpskii astronom. U Beogradu postoji
astronomsko društvo koje nosi njegovo ime. Inače Ruđer Bošković je poznat kao tvorac jedne od prvih
atomskih teorija i teorije o gravitaciji koju tek kasnije formulisao i matematički obradio Njutn.

Danas u Hrvatskoj institut za fiziku nosi ime ovog velikana kao i astronmsko društvo u Beogradu.

Jedan deo svog života Bošković je proveo u Dubrovniku i Italiji.

Poslala maxydelanoche

MILANKOVIĆ - GENIJE KOJI JE ZADUŽIO SRBIJU I

SVET
Friday 12 May 2006 - 21:14:52

U sali Medjunarodnog pres centra Tanjuga predstavljena je knjiga 'Milanković u delima i slici', još jedno delo
autora dr Vlada Milićevića posvećeno velikanu svetske naučne misli Milutinu Milankoviću.

Knjiga o naučniku svetskog glasa, čiji rad u Srbiji dugo nije bio primećen na isti način, obuhavta dva dela-
životni put Milankovića i njegov besmrtni naučni rad, objasnio je autor. Posebnost Milankovića, koga, po
rečima Milićevića, Amerikanci svrstavaju u pet najvećih naučnika u svetu, je da se u okviru egzaktnih nauka
bavio veoma različitim naučnim disciplinama.

Utemeljivač klimatologije, geofizičar, matematičar, naučnik koji je veliki doprinos dao i astronomiji, težio je da
stvori sintezu, sliku koja sledi iz celokupnog razvoja egzaktnih nauka. Otuda i njegova knjiga iz tri dela
'Doživljaji, uspomene i saznanja' koja ukazuje na metode saznavanja, kako one standardne, tako i
nestrandardne.

Zato, po rečima profesora dr Radomira Đordjevića, Milanković i slovi za prvog modernog istoričara nauke.
Autor knjige, koji od 2000. godine živi u Kanadi, smatra da je Milanković genije koji je shvatio sve što se u
prošlosti dešavalo sa našom planetom, šta se dešava i šta će se dešavati.

138 godina od rodjenja Mihaila Petrovića Alasa

Saturday 06 May 2006 - 19:11:05

Na današnji dan rođen je Mihailo Petrović Alas.

Mihajlo Petrović Alas doktorirao je u Parizu 1894. Publikovao je 270 stručnih radova i 12 monografija i uveo
nove matematičke discipline: matematički spektri i matematička fenomenologija. U svetskoj nauci poznate su
i specijalne matematičke funkcije koje nose Petrovićevo ime. U Parizu je jedan semestar držao predavanje iz
oblasti originalne teorije o matematičkim spektrima. Na osnovu tih predavanja i knjige "Travaux Scientifiques"
nominovan je za člana Francuske akademije nauka i naučnih društava. U Beogradu je stvorio veoma uglednu
Matematičku školu i najviše je doprineo da matematika u Srbiji dobije vidno mesto u nauci. Mika Alas je
zauzimao vrh srpske nauke, a u svetskoj nauci zabeležen je u oblastima diferencijalnih jednačina, teorijskih
funkcija i kompjuterizacije algebre. Njegova dela sadržana su u 15 tomova, izdatih u periodu izmedju 1894. i
1943.
Biografija preuzeta sa:
http://www.prezimenik.co.yu/KNJIZEVNE_SITNICE/Velikani_koji_su_obelezili_civilizaciju_14.htm

20 godina od Černobilja
Thursday 27 April 2006 - 17:06:48

22
26. aprila 1986. godine došlo je do strahovite eksplozije u nuklearnoj elektrani u Černobilju u Ukrajini (bivšem
SSSR-u). Nesreća koja predstavlja najveću katastrofu post industrijskog doba.

Ni dan danas se ne zna tačan broj obolelih od pogubnog zračenja ali se smatra da je čak do 100 000 ljudi na
neki način ozračeno. Tadašnje vlasti u SSSR-u su prikrile ovu nesreću sve dok skandinavske zemlje nisu
objavile da je došlo do povećanja doze zračenja!

Savezno takmicenje fizicara

Thursday 27 April 2006 - 13:34:51

41. САВЕЗНО ТАКМИЧЕЊЕ НЕЋЕ БИТИ ОДРЖАНО 12-14. МАЈА 2006. ГОДИНЕ

Верујемо да је великој већини ученика и наставника јасно због чега неће бити одржано 41. Савезно
такмичење у ранијем облику. Детаљније објашњење би захтевало мешање у политичке односе у нашој
Домовини, тако да га нећемо ни објављивати.

Izvor i vise informacija na: http://www.dfs.org.yu/takmicenja/

SVETSKI DAN KOSMONAUTIKE

Wednesday 12 April 2006 - 23:48:51

Pre 45 godina počela je kosmička era čovečanstva. Na današnji dan,

12. aprila 1961. godine, u kosmos se vinuo prvi kosmonaut Jurij
Gagarin i kosmičkim brodom 'Vastok' obleteo Zemlju za 108 minuta.
Taj dan je postao nacionalni praznik - Dan kosmonautike - koji se
obeležava brojnim manifestcaijama širom sveta.

Proteklih godina u kosmosu je boravilo više od 430 ljudi iz nekoliko

zemalja sveta. Samo sa Bajkonura, s kojeg je uzleteo Gagarin,
startovalo je 100 kosmičkih brodova. Poslednji brod je 1. aprila

23
 dostavio na Međunarodnu kosmičku stanicu 13. posadu - Rusa Pavela
Vinogradova, Amerikanca Džefrija Vilijamsa i Brazilca Markusa Pontesa,
koji je sa sobom poneo fotografiju Gagarina.

Nuklearni fizičar:
Vidite, hladna atomska fuzija ne funkcioniše.

Nuklearni fizičar:
Koja ono beše kritična masa?

Fizičar:
I sada smo uspeli da dođemo do apsolutne nule.

Fizičari i fudbal
P: Šta fizičar najviše voli na fudbalskim utakmicama?

O: Talas.

Životinje i fizika
P: Koja životinja je rođeni fizičar?

O: Patka (Kvark, kvark..)

Možete biti fizičar ako...

 vaša voda u čajniku ključa na 373 Kelvina
 znate da je brzina svetlosti 299,792.5 km/sec
 znate na koju se stranu okreće voda kada izvadite čep iz
kade
 ste već izračunali koliko zarađujete u sekundi
 slomite vazu i za to optužite drugi zakon termodinamike
 na žurci strancu objašnjavate kako entropija funkcioniše

Učiteljske opaske koje su

izmenile istoriju fizike

24
 - Arhimede, opet kasniš! Nemoj mi reći da si se opet zaključao
u kupatilu?
- Kopernikuse, kada ćeš shvatiti da ti nisi centar sveta?!
- Galileo, ako baciš još jedan kamen sa vrha kule bićaš
kažnjen za stalno!
- Njutne, prestani da gubiš vreme ispod drveta jabuke!
- Volta, vidim da imaš mnogo potencijala.
- Šrodingeru, prestani da zlostavljaš mačke!
- Nikola Tesla, svi smo privučeni tvojom magnetnom
personalnošću!
- Hainserberg, kada ćeš biti već jednom siguran u sebe?!

MATEMATICKA GIMNAZIJA-
novosti i dogadjaji

Ученици Срђан Гарчевић, Милош Ђерић и Елеонора Креачић постали

су прваци државе за у квизу „Здраво Европо“, који је организовала
Делегација Еропске комисије у СЦГ и Радио телевизија Србије. У
конкуренцији представника 150 средњих школа у познавању
културе, историје, обичаја, политике и начина живота у земљама
Европске уније, ученици Математичке гимназије су са лакоћом
освојили прву награду – боравак у Лондону, годишњу чланарину
Британског савета и свечани ручак који је у њихову част
организовао британски амбасадор у Београду, Дејвид Гауен.
Његова екселенција г-дин ДЕЈВИД ГАУЕН, амбасадор Велике
Британије у СЦГ посетио је Математичку гимнатију 8. маја 2006.
Галерија фотографија
године, где је нашим ученицима одржао предавање.

Захваљујући СО Стари град и госпођи Мирјани Божидаревић,

председнику општине Стари град, током зимског школског распуста
започети су опсежни радови на уређењу ентеријера Школе. Све
просторије школе су окречене, промењен је паркет, замењена су
врата на учионицама, кабинетима и канцеларијама...
Ученици и колектив Математичке гимназије су у среду, 25 јануара
2006. године обележили Школску Славу Св. Саву. Уз многобројне
госте, сечењу славског колача присуствовало је свештенство СПЦ,
представници Министарства просвете и спорта РС, Градског
секретаријата за образовање и други уважени гости. Овом приликом
градски секретар за образовање господин Владимир Тодић је
свечано отворио савремени кабинет из информатике који је
Математичка гимназија добила захвљаујући Скупштини града и
Галерија фотографија Градском секретаријату за образовање.

25
 Naravno skola je preduslov za bolji zivot, preporucuju
mnogi stariji i iskusniji ljudi, a pogotovo matematicka
skola koja razvija mozdane vijuge.

12. октобра 2005. године Математичку гимназију посетила је Њена

екселенција Др Ким Јунг Хи (Dr Kim Young-Hee), амбасадор
Републике Кореје која је свечано пустила у рад 18 TFT монитора -
поклон Републике Кореје Математичкој гимназији.

Ученици и колектив Математичке гимназије су у понедељак, 19.

септембра 2005. године обележили 39. година рада Математичке
гимназије.
У преподневним часовима одржане су спортске активности.
На свечаној седници Наставничког већа испратили смо у пензију
професора математике проф. др ЈОВАНА МАЛИШИЋА, професора
Математичког факултета који је дугогодишњи сарадник Математичке
гимназије и нашу драгу теткицу МИЛКУ ШИПКУ.
Свечаној академији присуствовали су многобројни пријатељи Школе,
представници Министарства просвете и спорта, Градског
секретаријата за образовање и др.
Галерија фотографија

Математичка гимназија и ове године организује:

Припремну наставу за упис у Математичку гимназију и остале

средње школе.

Припремну наставу из математике и физике за упис на факултете.

Школу младих математичара (од предшколског узраста до VII

разреда).

Опширније

26
 На овогодишњем Imagine Cup такмичењу које се одржава под
покровитељством Microsoft-a, у конкуренцији неколико стотина
радова из целог света, ученици Математичке гимназије АНДРЕЈ
ЧВОРО и НЕМАЊА ТРИФУНОВИЋ пласирали су се међу шест најбољих
у категорији Визуелне игре за средње школе. Шансу да покажу да су
најбољи у свету, наши ученици имаће 27. јула у Јокохами на
светском финалу Imagine Cup такмичења. Такмичење у категорији
Визуелне игре за средње школе од учесника захтева да комбинују
вештину кодирања и способност израде алгоритама да би осмислили
и потом реализовали стратегију за вишекорисничку игру човек-на-
човека. Поред наших представника, у финале су се, у овој
категорији, пласирала по два тима из Француске и Јапана.
PLUTON planeta
traumatičnosti

Kada je 1846. godine otkriven Neptun, izgledalo je da

je u našem Suncevom sistemu uspostavljen red i da
se planete krecu prema Keplerovim i Njutnovim
zakonima. Medutim pola veka kasnije ponovo je
došlo do narušavanja kretanja planeta koje se nisu
kretale u skladu sa Keplerovima zakonima. Naime
Uran je ponovo poceo da se ponaša neobicno. Bilo je
jasno da u Suncevom sistemu postoji još jedna
nepoznata planeta koja je uzrok smetnje. Ovim
problemom se poceo baviti americki astronom
Persival Lovel (1855-1916) koji je u to vreme bio
poznat po opservatoriji u Flagstafu koju je podigao iz
sopstvenih sredstava radi izucavanja Marsa. Lovel je
fotografski istraživao razne oblasti neba ali uspeha
nije bilo. Godine 1929. na Lovelovu opservatoriju dolazi astronom amater Klajd Tombo. On aprila
1929. godine pocinje sa sistematskim snimanjem sazvežda Blizanaca. Istu oblast neba snimao je dve
tri noci kasnije i zatim uporedivao ove snimke tražeci
medu nepokretnim zvezdama par ciji se likovi ne
poklapaju. Mada ce nekima izgledati kao vrlo jednostavan
posao to nije tako. Na svakoj fotografskoj ploci postoji više
desetina hiljada zvezda koje se moraju uporediti sa drugim
snimkom. Analiza para ploca trajala je i do mesec dana.
Mukotrpan posao je urodio plodom i na kraju 18. februara
1930. godine Tombo je uocio pomerenu svetlu tacku, što
je ukazivalo na planetu. Pronadena je nova planeta.

Otkrice je saopšteno 13. marta 1930. godine. Predlagana

su mnoga imena ali je na kraju je prihvaceno ime Pluton,
po bogu podzemnog carstva. Pluton je vrlo cudna planeta.
Orbita mu je nagnuta za 17° u odnosu na ravan u kojoj se
nalaze putanje ostalih planeta i veoma je istegnuta. U
perihelu (najmanje rastojanje) se približava Suncu bliže od
Neptuna a u afelu (najdalje rastojanje) odlazi 3 milijarde
kilometara dalje. Zbog svoje istegnite putanje Pluton je
izmedu januara 1979. i marta 1999. godine bio bliži Suncu od Neptuna. Pluton je taman i mracan svet.
Za posmatraca sa ove planete Sunce je samo tacka ne nebu koja mu daje 1.560 puta manje svetlosti
nego Zemlji. Pluton se oko Sunca obrne za 247,7 godina, a oko sopstvene ose za oko 6 i po sati.
Zapremina mu je sto puta manja od Zemljine, a masa 2.000 puta. Gustina mu je nešto veca od gustine

27
 vode i procenjuje se na 1000 do 1500 kg/m 3 . Na ovom izuzetno hladnom
svetu, efektivna temperatura iznosi -241°C. Najnovije procene dale su
približnu vrednost precnika Plutona koji iznosi samo 2.800 km, tako da je
Pluton najmanja planeta Suncevog sistema, manja od Merkura. To je osnažilo
hipotezu da je Pluton odbegli Neptunov satelit. Astronomi su primetili da je od
sredine 50-tih godina pa do danas, Plutonov sjaj malo opao, odnosno planeta
je postala tamnija. Ova interesantna pojava može se objasniti delimicnim
topljenjem leda na Plutonovoj površini jer se planeta približila Suncu za oko
pola milijarde kilometara. Medju najinteresantnija otkrica u planetnoj
astronomiji spada otkrice Plutonovog satelita koje je ostvarila ekipa americkih
astronoma 22. jula 1978. godine. Plutonov satelit je dobio ime Haron po
mitološkom camdžiji koji prevozi duše preko reke Stiks u podzemni svet. To je
telo precnika 560 km koje se nalazi na rastojanju od oko 17 hiljada kilometara
od planete. Oko Plutona se obrne za 6,4 dana. Veliku naucnu senzaciju donela je planeta 9. jula 1988.
godine kada je ustanovljeno da Pluton ima atmosferu. To je bilo veoma neobicno otkrice jer je Pluton
malo telo cija gravitacija ne može da zadrži atmosferu. Novija istraživanja pokazuju da su osnovni
gasovi Plutonove atmosfere azot i metan. Atmosferu je planeta uspela da sacuva zahvaljujuci svojoj
ekscentricnoj orbiti. Naime kada se Pluton udaljava od Sunca atmosfera pocinje da se kondenzuje i
smrznuta pada na tlo. U toku približavanja Suncu led na Plutonu se topi i ponovo formira gasoviti
omotac. Pluton je najmanja planeta Suncevog sistema, koja sa svojim satelitom Haronom cini dvojni
sistem mnogo složeniji od sistema Zemlja - Mesec. Haronov precnik nije ni upola manji od Plutonovog
pa zato zajednicki centar masa oko kojeg rotiraju ne nalizi se ispod Plutonove površine vec van nje.
Ova dva tela rotiraju jedan oko drugog. Pluton ima tri Satelita.

PLUTON U NATALNOJ KARTI

U mitologiji je Pluton bog podzemlja kod starih Rimljana, odgovara grckom bogu Hadu.
Kao gospodar podzemlja i mrtvih, Pluton je bio jedan od najstrašnijih i najmocnijih bogova.
Po astrolozima Pluton predstavlja smrt, regeneraciju i ponovno radanje. Njegov uticaj
obuzima u potpunosti, daruje svest o onome što je skriveno, daje snagu da izvršimo
promene koje ce izmeniti naš život. Može da izazove intenzivne opsesije, strahove i
frustracije. On procišcava i obnavlja nas same i naše potencijale. Iskreno govoreci Plutonov
uticaj u astrologiji još nije sasvim istražen, ali je jasno da ima ucešca u svim velikim
promenama koje nam se dešavaju u životu. Zato se uticaj Plutona u necijoj natalnoj karti
mora dobro prouciti. Pluton se kroz Zodijak krece veoma sporo. U svakom znaku provede
prosecno 20-tak godina ( kroz Vagu prolazi za 12. godina, a najduže se zadržava u Biku, cak
32. godine ). Mi smo vam priredili znacenje položaja Plutona u znakovima i kucama. Naravno
da se time prica ne završava. Ona ustvari sa time tek pocinje. Ukoliko nas zanima nastavak
price, onda moramo pogledati aspekte Plutona sa drugim planetama, njihove dispozitore itd,
astrološka umetnost je komplikovana. Ipak, položaj Plutona je sasvim dovoljan da nazrete
kakav je njegov uticaj na vas, ili osobu koja vas zanima. Razne knjige i na Sajtovima ce se
moci ovako procitati ali Pluton je veoma štetan u natalnoj karti, cvrsto je vezan za mracne
sile i za crnu magiju. Tamo gde se nalazi natalni Pluton, to je kuca koju cete sve gubiti.

28
 Na kraju recicemo Pluton je planeta, ako ni zbog ceg drugog ono zato sto je
astronomija pomalo konzervativna nauka - tesko se odrice starih navika. Do sada
smo govorili da je Pluton planeta pa ce tako i ostati jer, kako se 3. februara 1999
izjasnila Medjunarodna astronomska unija, nema razloga da bude drukcije. (Izjava
zapravo glasi: "No proposal to change the status of Pluto as the ninth planet in the solar system
has been made by any Division, Commission or Working Group of the IAU responsible for solar
system science";

29
One of several letters 2001.-va ostat će zapamćena kao godina kada se u
containing anthrax, this one Sjedinjenim Državama pojavio bioterorizam. Pisma
mailed to Sen. Patrick Leahy
sa sporama bedrenice usmrtila su petoro ljudi,
zarazila njih još 17, te još više uplašila zemlju već potresenu terorističkim
napadima na New York i Washington, u rujnu 2001.

B ilo koja obična bolest stoke, koja bi u normalnim vremenima zarazila i

ubila tako malen broj ljudi, prošla bi gotovo nezapaženo. Međutim, vlasti
već dugo smatraju bakteriju bedrenice najvećom
bioterorističkom opasnošću. Štoviše, pisma s
prahom koji je sadržavao spore bedrenice bila su
odaslana samo tjedan dana nakon što su teroristi
otetim komercijalnim zrakoplovima udarili u zgrade
Svjetskog trgovinskog centra i američkog
ministarstva obrane. Izbijanje antraksa dogodilo se
drugačije od predviđanja stručnjaka. Umjesto
zrakom, zemlja već uzdrmana prvim terorističkim
napadom na vlastitom tlu, s mikroskopskim se neprijateljem sučelila putem
pisama. Kontaminirana pisma onečistila su opremu za sortiranje pisama, kao i
velik broj pošte koja je prošla tom opremom. Ministar pravosuđa John Ashcroft
građanima je dao vrlo jasne upute što činiti u
slučaju da se smrtonosne spore pojave i u njihovim
poštanskim sandučićima.

"U koliko pojedinci prime poštu koja im

izgleda sumnjivo, neka ju ne otvaraju,
niti ne tresu. Neka se maknu od te poštanske
pošiljke i pozovu policiju ili dužnosnike javnog
zdravstva tako da se s pošiljkom može postupati na
ispravan način," upozorio je ministar Ashcroft.

Ž rtve nisu bili istaknuti novinari niti članovi Kongresa, kojima su pisma bila
upućena. Umjesto toga, bedrenica je pogodila poštanske djelatnike, osoblje
u Kongresu, pomoćnike voditelja televizijskih emisija, te, na koncu, građane,
koji s tim pismima nisu imali nikakve veze. Malen broj slučajeva pokazao je da
bedrenica nije tako moćno oružje masovnog uništenja kao što se strahovalo, ali,
zasigurno je učinkovito sredstvo za izazivanje masovne uznemirenosti. Osim
rasprostranjene panike, bedrenica je izazvala zatvaranje Kongresa na kraće
vrijeme, te rezultirala neviđenim mjerama sigurnosti u vladi i poslovnom
sektoru, koje su koštale milijarde dolara. Američka poštanska služba počela je
slati sve poštanske pošiljke iz određenih poštanskih ureda na istočnoj obali u
udaljene sabirne centre, gdje ih se podvrgne zračenju, čime je značajno usporena
isporuka pošte. Zamjenik upravitelja Američke poštanske službe, John Nolan,
ovako opisuje funkcioniranje poštanske službe u uvjetima maksimalne
sigurnosne budnosti.

"O siguravamo da svugdje postupamo potpuno ispravno i da

isporučujemo poštu na siguran način. Ulažemo ogromne
napore da osiguramo sigurnost naših uposlenika i američke javnosti, a

30
da ipak pošta stiže što je brže moguće. Poštanske usluge su iznimno važne,"
kaže gospodin Nolan.

U vrijeme panike oko bedrenice, vlasti su privremeno zabranile uzlijetanje

zrakoplova za zaprašivanje kako bi teroriste spriječile u eventualnom
zaprašivanju bioloških ili kemijskih agensa na poljoprivredne površine ili na
gradove. Mnoga vodospremilišta bila su osigurana naoružanim čuvarima. Bez
ijednog slučaja bedrenice u 25 godina, javnozdravstveni dužnosnici našli su se
sučeljeni s opasnošću za koju su bili tek slabo pripremljeni. Vladina vodeća
ustanova na tom polju, Centar za kontrolu bolesti, mogao je navesti tek
ograničena saznanja o načinima liječenja zaraze, stečena kroz studije
provedene na životinjama. Čelnik privatne interesne organizacije
Američko udruženje javnog zdravstva, dr. Mohammad Akhter žalio se
da je vlada bila loše organizirana za slučaj borbe s masovnom
javnozdravstvenom katastrofom.

(photo Sandia National

Laboratories)

"N edostaje
koordinacija
na lokalnoj razini, te kod
obavještajnih agencija i
javnozdravstvenih
ustanova. Ne postoji
jedinstvena hijerarhija
koja bi odredila koja se
zgrada zatvara, kome
trebaju lijekovi, koji
lijekovi i tako dalje....
Takvi odnosi uopće nisu
uspostavljeni," kaže dr.
Akhter.
već iskorijenjeni virus velikih boginja, te
je organizirana proizvodnja dovoljnih
količina cjepiva za veći dio zemlje. Strah
od bedrenice i velikih boginja naveo je
Kongres na razmatranje mjera kojima bi
službe hitne pomoći i javnozdravstvene
ustanove dobile više od tri milijarde
dolara kako bi bile u stanju bolje
odgovoriti na bioteroristički napad.
Senator Edward Kennedy je rekao da će
dio novca biti utrošen na stvaranje rezervi
cjepiva, antibiotika i drugih medicinskih
potrepština.

T isuće
Amerikanaca, koje
"I mamo strateške rezerve nafte,
kako bi osigurali da u krizna
vremena možemo udovoljiti našim
je posao vezivao uz urede energetskim
onečišćene sporama potrebama. Isto
bedrenice, počeli su, kao tako nam treba
preventivnu mjeru, farmaceutska
uzimati antibiotike. strateška rezerva
Javnozdravstveni kako bismo osigurali da na bioteroristički
dužnosnici su se napad reagiramo dovoljnim brojem
pripremali za mogućnost lijekova i cjepiva," rekao je senator
da teroristi počnu širiti i Kennedy.

31
D ok taj zakonski
prijedlog prolazi
kroz normalnu proceduru
u Kongresu, istražni organi još uvijek
tragaju za odgovorom tko je poslao pisma
sa sporama antraksa.

12.05.2006

Neki od najboljih škotskih viskija peku se na ostrvu Ilaj. Upravo na

tom mestu odlučili su da ponovo ožive praksu proizvodnje najgromovitije
vode života sa 92 procenta alkohola.

Viski se po pravilu destilira dva puta i ima

postotak alkohola između 40 i 63,2 procenta. Prema
prastarom receptu iz 17. veka, postojao je i viski koji
se destilirao četiri puta, a u destileriji osnovanoj 1881.
godine nedavno su aktivirali prastari recept i ponudili
novo ubistveno piće. U davna vremena, kada se takav
viski redovno pekao, putopisac Martin Martin je još 1692. boraveći na ovom
ostrvu zabeležio da je on toliko jak da utiče na sve delove tela i sve udove.
Napisao je tada: "Dve kašičice ovog jakog pića su više nego dosta. Ako
čovek popije više od toga, zastaje mu dah i život mu postaje ugrožen."
Direktor destilerije, koji je iz šale predložio glavnom destileru ponovnu
proizvodnju ove gromovače, kaže da je probao više od dve kašičice i da mu
je zaista zastao dah.

Ograničena proizvodnja od 5.000 boca ovog viskija može se naručiti od proizvođača

po ceni od 590 evra za sanduk od 12 flaša. Paket će stići tek posle deset godina, kada istekne
vreme da viski sazri. U međuvremenu, kupci mogu da prate šta se dešava s njihovim pićem
preko web kamera postavljenih u destileriji.

Na Afričkom kontinentu, južno od pustinje

Sahare, u blizini reka, jezera i močvara živi
nilski krokodil, najveći i najopasniji u Africi.
Dugačak je od pet do pet i po metara, a
težak oko 220 kilograma, mada su
pronađeni i primerci teški 700 kilograma.

Nilski krokodil ima četiri kratke noge

postavljene sa strane trupa, snažan rep i
moćne čeljusti sa više od 60 oštrih zuba.
Nozdrve, oči u uši nalaze se na gornjoj strani glave, tako da ovaj grabljivac
može dugo da se krije u vodi čekajući žrtvu. Boja njegovog tela savršena je
skrivanje - leđa su mu siva, tamnomaslinasta ili braon, a stomak mu je
žućkast. Obično se kreće polako, gotovo vukući stomak po tlu, ali ume i da
potrči. Kada napada, nakratko jurne brzinom i do 15 kilometara na sat.
Pored toga, krokodil je i odličan plivač. Najčešće roni po nekoliko minuta, ali
ako se sasvim umiri, može da zadrži dah i po dva sata.

32
 Ovaj stanovnik Afrike je veliki proždrljivac. Iako najčešće jede ribu, veći
primerci napašće sve što im se nađe na putu - zebre, mladunce nilskog
konja, antilope, bivole, velike mačke, druge krokodile i ljude. Zabeleženi su
čak i neuspešni napadi na slonove. Kada love ribu, krokodili se često
udružuju, praveći telima polukrug u reci kako bi zaustavili jata riba prilikom
seobe. Posle uspešnog lova, u gozbi prvi uživa najjači mužjak. Ako je plen
krupniji, krokodili se okupe oko njega, snažno zagrizu, a zatim izvijaju svoje
snažno telo kako bi otkinuli komade mesa sa žrtve. Ponekad se hrane i
lešinama, ali izbegavaju trulo meso.

Ove zastrašujuće životinje su veoma brižni roditelji. Mužjak privlači

pažnju svoje izabranice udarajući nogama i repom po vodi, duvajući kroz
nozdrve i praveći buku. Krupniji primerci imaju više uspeha. Mladi koji dođu
na svet i koji budu imali sreće živeće oko 70 godina, a možda i koju godinu
duže.

U zemljama Podsaharske Afrike živi najbrža životinja na svetu, a to je gepard. Ova divlja mačka je
rođeni trkač. Jastučići na nogama i kandže koje dopola mogu da se uvuku pomažu gepardu pri
kretanju, a široke nozdrve i razvijena pluća omogućavaju mu da dobije dovoljno kiseonika. Vitko
telo, lagane kosti, snažne zadnje noge i kičma koja se savija kao opruga razlog su što ova afrička
mačka može da trči brzinom od čak 115 kilometara na čas.

Gepard se hrani malim životinjama kao što su zečevi, sitnije antilope i mladunci krupnijih vrsta
antilopa, kao i neke vrste ptica. Lovi danju, i to kasno ujutro i rano uveče. Grane niskog drveća u
savani služe mu kao osmatračnica s koje traga za plenom, a zahvaljujući žućkastosmeđem
krznu išaranom crnim pegama, dobro se uklapa u okolinu i uspeva da se prikrade žrtvi. Ima
malu glavu s visoko postavljenim očima i crnim "tragovima suza" koji vode od unutrašnjih uglova
očiju do usta. Ove tamne linije ispod očiju omogućavaju gepardu da bolje vidi pošto umanjuju
odsjaj vrelog afričkog sunca.

Kada se prikrade dovoljno blizu žrtve, gepard može da je goni oko pet kilometara, prosečnom
brzinom od 72 kilometara na čas. Pošto postigne maksimalno ubrzanje, ima snage još za
najviše 300 metara trčanja, a posle toga mu se telo pregreje pa mora da se zaustavi i odmori. I
pored ogromne brzine, tek svaki drugi odlazak u lov završi se uspešno. Gepard svoj plen ubija
davljenjem, tako što zubima stegne žrtvu za vrat. Jede brzo i nikada se ne vraća da dovrši
prekinuti obrok. Hrani se isključivo mesom, dok kožu, kosti i iznutrice ostavlja nedirnute.

Ženke geparda žive same, osim kada odgajaju mlade, kojih obično ima četiri do pet. Već šest
nedelja po rođenju mladunci su dovoljno jaki da prate majku dok lovi, a kada navrše šest
meseci, majka im donosi živi ulov kako bi ga sami ubili i tako naučili da love. Pošto nauče da
dođu do hrane i izbegnu druge grabljivce - leoparde, lavove, hijene i pavijane, mladi gepardi
ostaju sami. Majka napušta mladunce, a oni ostaju zajedno još šest meseci, dok ne napune
dve godine. Tada se ženke odvajaju, dok mladi mužjaci iz istog legla najčešće ostaju zajedno
celog života.

Ovim vitkim pegavim lepotanima priroda je dala brzinu, ali im je uskratila snagu i izdržljivost.
Broj geparda ubrzano se smanjuje zbog uništavanja njihovih prirodnih staništa i visoke stope
smrtnosti mladunaca pošto više od polovine mladih ugine pre nego što navrši tri meseca .

33
Problem kravljeg ludila
postaje sve
ozbiljniji.
Zvaničnici Evropske zajednice se
nisu nadali ovakvom
razvoju situacije i mnoge zemlje su skoro
poptuno nespremne za rešavanje problema.
Potrošači sve manje kupuju govedinu, pri čemu je država koja je najviše
pogođena smanjenom potrošnjom Nemačka, gde je prodaja opala za preko
50%. Što se čitave EU tiče, u proseku taj broj iznosi 27%.

Već su stvoreni ogromni tržišni viškovi, tako da budžet predviđen za stočarstvo mora
da bude uvećan. Neki analitičari upozoravaju da će on prosto da "eksplodira" jer će
tržišnih viškova biti još više. Neka predviđanja ukazuju na mogućnost da potrošnja
govedine u Evropskoj zajednici može da padne na 10% normalne prodaje.

Ionako veliki fondovi namenjeni stimulaciji i zaštiti evropskog stočarstva moraju da

budu povećani u cilju sprečavanja potpune propasti farmera koji se bave uzgajanjem
krava. U ovom trenutku se od njih otkupljuju tržišni viškovi, ali su hladnjače već
prepune i niko ne kupuje goveđe meso. Većina zemalja van EU je donela uredbe o
zabrani uvoza mesa iz zemalja članica Evropske zajednice, što dodatno opterećuje
ionako prenapregnut budžet.

Problemi se tu ne završavaju. Potrebno je i uništiti stoku stariju od tri godine, jer je to

granica posle koje se javlja kravlje ludilo. U prvoj fazi bi to trebalo da se učini sa
57.000 grla, ali mnoge zemlje nisu spremne na taj korak, jer je stočarima potrebno
platiti i to. Već sada se organizuju protesti farmera koji misle da država ne vodi
dovoljno računa o njima i da im preti ekonomska propast.

Potrebno je i testirati goveda i to će biti ogroman trošak.

Problem je što testovi još nisu standardizovani i što mnoge
zemlje nisu adekvatno opremljene za taj proces. Finska,
Francuska i Italija će sa testovima moći da započnu najranije
sredinom februara, a Grčka i Portugal možda tek u martu.

Apsolutno najgora od svega je činjenica da pravi uzrok bolesti

nije poznat. Teza o nastajanju kravljeg ludila usled ishrane
koštanim brašnom i hranom životinjskog porekla nije dokazana, ali je ipak ovakva
stočna hrana trenutno zabranjena. Postavljaju se mnoga pitanja, ali odgovora, zasad,
nema. Da li je uzročnik bakterija, virus, genetska mutacija, defektni gen? Naučnici su
uočili protein koji bi, u "oštećenom" stanju mogao da potpomaže razvoj bolesti. Neki
čak i tvrde da je on sam uzrok kravljeg ludila.

Nije dokazana ni veza između Jakobsove bolesti koja napada mozak i bolesti ludih
krava. U Velikoj Britaniji je poslednjih godina primećen porast broja onih koji pate od
ovakvog simptoma koji je, inače, bio izuzetno redak. Veza između hranjenja
zaraženom govedinom i Jakobsove bolesti je ipak samo hipoteza, nesigurna kao i
sve ono što o bolesti naučnici znaju ili misle da znaju.

U ovakvoj situaciji se panika širi Evropom i ljudi, u sve većoj meri, izbegavaju
govedinu. Potrošnja strmoglavo opada, a pitanje je i koliko će vremena biti potrebno
da se i posle eventualnog rešenja ovog problema, povrati poverenje potrošača.
Pojavljuju se i teorije koje liče na naslove iz "Zone sumraka", a jedna od njih potiče
od dva astronoma iz Velike Britanije. Oni tvrde da je uzročnik bolesti vanzemaljskog
porekla i da su se krave zarazile tako što su pasle travu u kojoj je bilo puno čestica
međuzvezdane prašina sa kojom je nepoznati virus i došao. Po njihovoj teoriji,
međuzvezdana materija je "doputovala" zajedno sa kišom kometa i meteora koji su
zasuli Zemlju. Deluje bizarno, ali nikad se ne zna.

Dok naučnici traže lek, a zvaničnici EU pokušavaju da pronađu neophodan

novac za spas stočarstva,Nadamo se dadasusevam
potrošači počinju se nadopale
snalaze nase
svoj način. novine,
Višecitamo se u
o tome
sledecem broju.
Igor i Ivana Bajovic (I ako pitate, jesmo blizanci, xe)
34
u rubrici Zabava i tekstu pod naslovom "Ko jede životinje u berlinskom Zoo-
vrtu?".

35