ELEKTRIJADA 2003

ANALIZA ELEKTROENERGETSKIH SISTEMA

1. U elektroenergetskom sistemu, cija je monofazna šema data na sl. 1, potrošac u

cvoru 3 ima konstantnu impedansu, a potrošac u cvoru 2 ima konstantnu snagu potrošnje.
Moduo napona u cvoru 1 u posmatranom sistemu održava se na konstantnoj vrednosti.
a) Odrediti napon U1 ako je napon na sabirnicama 2: U2 = 110 kV. (60 pt)
b) Kolika treba da bude snaga uredaja za kompenzaciju koji treba otocno vezati na
sabirnice 2 da bi pri povecanju Pp2 i Qp2 za 10 % napon na njima ostao isti. (40 pt)
1 2
L12 = 100 km
Pp2 = 60 MW
xv = 0,4 Ω /km
L13 = 60 km L23 = 60 km Qp2 = 30 MVAr

3
Pp3 = 20 MW, Qp3 = 0 MVAr
pri Up3 = 110 kV

Slika 1

2. Za dati elektroenergetski sistem prikazan monofazno na sl. 2 moduo struje po vodu

2-3, u fazi pogodenoj kvarom pri jednofaznom kratkom spoju na sabirnicama 3 je
I23 = 1.8 kA.
a) Odrediti parametre mreže vezane na sabirnice 1. (70 pt)
b) Izracunati struju po pojedinim fazama voda 2-3 u slucaju dvofaznog kratkog spoja
bez zemljospoja na sabirnicama 3. (30 pt)
Napon na mestu kvara pre kvara je jednak nominalnom naponu voda. Zanemariti
prethodni radni režim. Ostali podaci o sistemu dati su na sl. 2.
1 T2 4
T1 2 3 3 S'k3 = 10000 MVA
X’dM1 = ? pri UM2 = 400 kV
XiM1 = X’dM1 XiM2 = X’dM2
X0M1 = 2X’dM1 2 1
X0M2 = 2X’dM2

SnT1 = 200 MVA Unv = 220 kV Sn12 = 200 MVA

mT1 = 220/110 kV/kV Lv = 80 km mT2 = 400/220/33 kV/kV/kV
XT1% = 11 % xv = 0,41 Ω /km X12% = 12 %, X13% = 15 %
Xov = 1,2 Ω /km X23% = 9 %

Slika 2
 3. Posmatra se jednostavan elektroenergetski sistem od dva cvora prikazan na sl. 3,
gde su dati i svi podaci potrebni za proracun.
a) Primenom Newton-Raphsonovog postupka, naci promenljive stanja ako je
kriterijum konvergencije xi( k +1) − xi( k ) ≤ 0,03 , gde je k - indeks iteracije, x - promenljiva
stanja. (60 pt)
b) Koristeci rezultate iz prethodne tacke odrediti snagu injektiranja u balansno-
referentnom cvoru. (20 pt)
c) Odrediti tacnu vrednost napona u cvoru 2 ne koristeci iterativni postupak. (20 pt).

~ 2

Y 12 = − j10 r.j.
gr
1 Sp2 = (2 + j0,5) r.j.
U1 = 1,0 r.j. /0°

Slika 3
 REŠENJA ZADATAKA

Zadatak 1

Vrednosti impedansi pojedinih vodova su:

Z 12 = jX 12 = j 40 O ; Z 13 = jX 13 = j 24 O ; Z 23 = jX 23 = j 24 O .

Potrošac u cvoru 3 modelovace se preko konstantne impedanse koja se izracunava iz

zadatih podataka:
U 2p 3
Z p3 = R p3 = = 605 O .
Pp 3

Ekvivalentna šema datog sistema sa zamenjenim brojcanim vrednostima impedansi

predstavljena je na slici.
1 j40 Ω 2

U1 j24 Ω 3 U3 j24 Ω U2

605 Ω
0

Transfiguracijom zvezde koju cine grane 1-3, 2-3 i 0-3 u trougao dobija se
ekvivalentna šema prikazana na narednoj slici:

1 j40 Ω 2

(-0,952+j48) Ω
U1 U2
(1210+j24) Ω (1210+j24) Ω

0 0

Ekvivalentovanjem dve paralelne grane dobija se konacno zamenska šema prikazana

na sledecoj slici na kojoj ce se izvršiti potrebni proracuni.
 1 S2 2
S1 Sp
(-0,197+j21,82) Ω
U1 U2
S10 (1210+j24) Ω (1210+j24) Ω S20

0 0

a) Da bi se odredio napon U1, koristi se jednacina bilansa snaga. Najpre ce se

izracunati kompleksna snaga S20:

U 22 110 2
S 20 = = = (10 + j 0,2)MVA ,
Z ∗20 1210 − j 24

a zatim snaga na kraju grane 1-2, kao:

S 2 = S p 2 + S 20 = (70 + j 30,2 )MVA .

Izraz za proracun kompleksnog napona U1 daje:

P2 R12 + Q2 X 12 P X − Q2 R12
U 1 =U2 + + j 2 12
U2 U2
70 ⋅(− 0,197 )+ 30,2 ⋅21,82 70 ⋅21,82 − 30,2 ⋅(− 0,197 )
= 110 + +j
110 110
= 115,865 + j13,939 = 116,7 / 6,86°

b) Kada se snage potrošackog podrucja povecaju za 20 %, njihove nove vrednosti su:

Pp′2 = 1,1 ⋅60 = 66 MW ;

Q′
p 2 = 1,1 ⋅30 = 33 MW .

Nova kompleksna snaga na kraju grane 1-2 je funkcija nepoznate snage baterije
kondenzatora i data je izrazom:

S ′ = S ′p 2 + S 20 − jQK = 76 + j (33,2 − QK ).
2

Zamenom gornjeg izraza i ostalih brojcanih vrednosti u izraz za napon na sabirnicama

1, i imajuci u vidu da je moduo napona na sabirnicama 1 konstantan dobija se:

76 ⋅(− 0,197 )+ (33,2 − QK )⋅21,82 

2

116,7 2 = 110 + 
 110 
76 ⋅21,82 − (33,2 − QK )⋅(− 0,197 )
2
+ .
 110 
 Sredivanjem gornjeg izraza dobija se kvadratna jednacina po nepoznatoj QK.

QK2 −1174,66QK + 4345,55 = 0 ,

cije rešenje daje za vrednost snage baterije otocnih kondezatora:

QK = 3,711 MVAr .
 Zadatak 2

Vrednosti parametara mreže svedeni na naponski nivo 220 kV su:

2
X T 1 % U nT 11 220 2
X T1 = 1
= = 26,62 O ;
100 S nT 1 100 200
X v = xv Lv = 0,41 ⋅80 = 32,8 O ;
X 0v = x0v Lv = 1,2 ⋅80 = 96 O ;
2
X 12 % U nT 12 220 2
X 12 = 2
= = 29,04 O ;
100 S nT 2 100 200
2
X 13 % U nT 15 220 2
X 13 = 2
= = 36,3 O ;
100 S nT 2 100 200
2
X 23 % U nT 9 220 2
X 23 = 2
= = 21,78 O ;
100 S nT 2 100 200

X1 =
1
(X 12 + X 13 − X 12 )= 21,78 O ;
2
X 2 = (X 12 + X 23 − X 13 )= 7,26 O ;
1
2
X 3 = (X 13 + X 23 − X 12 )= 14,52 O ;
1
2
U M2 2 1 400 2 220 2
′2=
X dM = = 4,84 O ;
S k′3 mnT
2
10000 400 2
′ 2 = 9,68 O.
X 0 M 2 = 2 ⋅X dM

U cilju odredivanja struja kvara kod dvofaznog kratkog spoja potrebno je na osnovu
struje po vodu 2-3 za slucaj jednofaznog kratkog spoja izracunati nepoznate parametre
mreže vezane na transformator T1.
Ekvivalentna šema tog sistema za direktni i inverzni redosled data je na slici.

jX'dM1 jXT1 jXv1 3 jX12 jX'dM2

j26,62 Ω j32,8 Ω j29,04 Ω j4,84 Ω

d = Zi
Z ekv ekv
j59,42 Ω j33,88 Ω

Uvodenjem smene X dL = 59 ,42 + X dM 1 za ekvivalentnu impedansu direktnog i

inverznog redosleda dobija se izraz:

33,88 X dL
d = jX d = j
Z ekv = jX i .
ekv
33,88 + X dL
 Ekvivalentna šema impedansi sitema za nulti redosled je data na narednoj slici.

jXT1 jX0v1 3 jX1 jX2 jX0M2

j26,62 Ω j96Ω j7,26 Ω j21,78 Ω j9,68 Ω

Z0
ekv
jX3 j14,52 Ω

Sredivanjem prethodne šeme dobija se šema na narednoj slici.

jXoL 3 jXoD

j122,62 Ω j17,19 Ω
ekv
Z0

Na osnovu gornje šeme dobija se ekvivalentna impedansa nultog redosleda za kvar na

sabirnicama 3, cija je vrednost:

0 = jX 0
Z ekv = j15,08 O .
ekv

Simetricne komponente struje kvara za slucaj jednofaznog kratkog spoja na

sabirnicama 3 su:

U fr 220 / 3
Id = Ii = I0 = = .
+Zi +Z0
ekv ekv ekv 33,88 X dL
Zd 2 ⋅j + j15,08
33,88 + X dL

Direktna i inverzna komponenta struje kvara koje sa leve strane uticu u mesto kvara su
jednake i date su izrazom.

X dD 33,88 220 / 3
I dL = Id = = I iL
X dL + X dD 33,88 + X dL 33,88 X dL
2 ⋅j + j15,08
33,88 + X dL

Nulta komponenta struje kvara koja sa leve strane utice u mesto kvara je:

X oD 17,19 220 / 3
I oL = Io = ,
X oL + X oD 17,19 + 122,62 33,88 X dL
2 ⋅j + j15,08
33,88 + X dL
 220 / 3
I oL = 0,123 ⋅ .
33,88 X dL
2 ⋅j + j15,08
33,88 + X dL

Po uslovu zadatka imamo da je:

I A23 = I dL + I iL + I 0 L = 2 I dL + I 0 L = 1,8 kA ,

odnosno:

 33,88  220 / 3

2 ⋅33,88 + X + 0,123 
⋅ 33,88 X dL = 1,8 kA ,
 dL  2⋅ +15,08
33,88 + X dL

Daljim sredivanjem dobijamo:

220 / 3 ⋅(71,93 + 0,123 X dL )

= 1,8 kA .
67,76 ⋅X dL + 15,08 ⋅(33,88 + X dL )

U gornjoj jednacini jedina nepoznata velicina je XdL pa se sredivanjem izraza u

imeniocu dobija njeno rešenje, koje za XdL daje vrednost:

X dL = 61,55 O.

′ 1 , kao:
Konacno, dobija se i vrednost za X dM

′ 1 = X dL − 59,42 = 2,13 O .
X dM

Sada se može izracunati i vrednost ekvivalentne impedanse direktnog i inverznog

redosleda, gledano sa mesta kvara:

33,88 ⋅61,55
d = jX d = j
Z ekv = j 21,85 = jX iekv .
ekv
33,88 + 61,55

Za slucaj dvofaznog kratkog spoja bez zemljospoja, mogu se dalje izracunati

simetricne komponente struje kvara:

U fr 220 / 3
Id = = = − j 2,906 kA = −I i ; I 0 = 0.
ekv
Zd +Zi
ekv
2 ⋅j 21,85

Direktna komponenta struje koja u mesto kvara utice sa leve strane (direktna
komponenta struje voda) je:

I dL =
X dD
Id =
33,88
(− j 2,906)= − j1,032 kA = −I iL .
X dL + X dD 61,55 + 33,88
 Konacno, struje pojedinih faza voda 2-3 pri dvofaznom kratkom spoju na sabirnicama
3 su:

I A23   1 1 1 I dL   1 1 1 −1,032  0 
I  = a 2 1   2 1    
 B 23   a ⋅I iL  = a a ⋅j  1,032  = −1,787kA.

I C 23 
 
a a2 1
I 0 L 
 a a2 1
   0     1,787 

 Zadatak 3

a) Matrica YCV za ovaj sistem je:

−10 10 
Y CV = jB = j  .
 10 −10

Nepoznate promeljive stanja koje treba odrediti su θ2 i U2 . Pocetne vrednosti za ove

velicine su ?2(0) = 0 rad i U 2(0) = 1 r.j. .
Jednacine koje treba rešavati (uz cinjenicu da su zanemarene aktivne otpornosti i da je
θ1=0) su:

∆P2 = P2 −U 1U 2 B12 sin θ2 ;

∆Q2 = Q2 + U 22 B22 + U 1U 2 B12 cos θ2 ,

Elementi Jakobijeve matrice su:

∂∆P2
J11 = = −U 1U 2 B12 cos θ2 ,
∂θ2
∂∆P2
J 12 = = −U 1 B12 sin θ2 ,
∂U 2
∂∆Q2
J 21 = = −U 1U 2 B12 sin θ2 ,
∂θ2
∂∆Q2
J 22 = = 2U 2 B22 + U 1 B12 cos θ2 .
∂U 2

Prva iteracija:

Vrednosti jednacina koje rešavamo su:

∆P2(0) = −2 r. j. i
∆Q2( 0) = −0,5 + (−10) ⋅12 +1 ⋅1 ⋅10 = −0,5 r. j.

Jakobijeva matrica i njena inverzna matrica na ovoj iteraciji su:

−10 0 
J (0) == 
−10
; [J ]
( 0 ) −1 − 0,1 0 
=
− 0,1
.
0   0 

Vrednosti promenljivih stanja na prvoj iteraciji su:

θ(21)  θ(20) 
[ ] ∆∆QP
(0) 
−1  0  − 0,1 0   − 2 
 (1)  =  (0) − J = 1,0−  0 ⋅
( 0) 2
( 0) 
U 2  U 2   2     − 0,1 
 − 0,5
  0  0,2  − 0,2
=  −   = 0,95 .
  
1, 0 0, 05  

Kriterijum konvergencije nije zadovoljen pa se ide u narednu iteraciju.

Druga iteracija:

Vrednosti jednacina koje rešavamo su:

∆P2(1) = −2 −1 ⋅0,95 ⋅10 ⋅sin( −0,2) = −0,1126 r. j. i

∆Q2(1) = −0,5 + (−10) ⋅0,95 2 + 1 ⋅0,95 ⋅cos(−0,2) ⋅10 = −0,2144 r. j.

Elementi Jakobijeve matrice su:

J11 = −0,95 ⋅1 ⋅10 ⋅cos(−0,2) = −9,31 ,

J12 = −1 ⋅10 ⋅sin(−0,2) = 1,987 ,
J 21 = −1 ⋅0,95 ⋅10 ⋅sin(−0,2) = 1,887 ,
J 22 = 2 ⋅(−10) ⋅0,95 +1 ⋅10 ⋅cos(−0,2) = −9,199 .

Inverzna matrica Jakobijeve matrice je

[J ]
(1) −1 − 0,1123 − 0,0243
= .
− 0,023 − 0,1137 

Vrednosti promenljivih stanja na drugoj iteraciji su:

θ(22)  θ(21) 
[ ]
(1) −1 ∆P2  − 0,2  − 0,1123 − 0,0243 − 0,1126 
(1)
=
 ( 2)   (1)  − J  (1)  =  − − 0,023 − 0,1137 ⋅− 0,2144
 2   2 
U U ∆
 2 
Q 0,95    
− 0,2 0,0178 − 0,2178
= −  =  .
0,95  0,0271  0,923 

Provera konvergencije daje:

max ∆θ(21) , ∆U 2(1) = 0,0271 < 0,03 ,

pa se iterativni postupak ovde završava.

b) Injektiraja u balansno referentnom cvoru su:

∆P1 = U 1U 2 B12 sin( −θ2 ) = 1 ⋅0,923 ⋅10 ⋅sin(0,2178) = 1,994 r. j.

∆Q1 = −U12 B11 − U 1U 2 B12 cos(−θ2 ) = −12 ⋅(−10) −1 ⋅0,923 ⋅10 ⋅cos(0,2178) = 0,988 r. j.

c) Pošto poznajemo napon na pocetku grane i snage na kraju grane primenom

odgovarajuce formule može se odrediti napon na kraju grane:
 U  RQ p 2 − XPp 2  RQ p 2 − XPp 2
2
U1
U2 = +  1  −
 
− RPp 2 − XQ p 2 + j .
2 2   U1  U1

Zamenom odgovarajucih vrednosti dobijamo:

2
1 1  − 0,1 ⋅2  − 0,1 ⋅2
U2 = +   − − 0,1 ⋅0,5 + j ,
2 2   1  1

U 2 = 0,922 r. j. i θ2 = −0,2187 rad