Наставни план -ТРГОВАЦ

1РАЗРЕД 11 РАЗРЕД III РАЈРЕД УКУПНО

недељно голншње недел>но ГОЛНШЊе нелељно ГОДИ1ПII.С rOjlBCLIlhe

I Ii 111 Г
1
Ii IIII Б Т ii ПН Т li [III б Т li lili т В lili Ii Т li 111
1
li Т1

Ali ОБАВБЗНМ ОПШТБОБРАЗОВНИ НРЕДМЕТИ 12 2 420 70 8 280 9 28 988 70 1058

8
1. Српски језик и књижевност 3 105 2 70 2 64 239 239
1. језик и књижевност* 3 105 2 70 2 64 239 239
1. 2
2. Српски као нематерњи језик* 2 70 2 70 64 204 204
3. Страни језик 2 70 2 70 1 32 172 172
4. Физичко васгштање 2 70 2 70 2 64 204 204
5. Математика 2 70 2 70 1 32 172 172
6. Рачунарство и информатика 2 70 70 70
7. Историја 2 70 70 71)
8. Хемија 1 35 35 35
9. Екологија и заштита животне средине 1 32 32 32
10 Г еографија 1 32 32 32
.
11 Социолопгја са правима грађана 1 32 32 32
.
Л2: 1ВГОРИИ ПРЕДМЕТИ 1 35 1 35 2 64 134 134
1. Грађанско васпитаље! Верека настава 1 35 1 35 1 32 102 102
2. [liGopmi предиет ирема лрограму образовног 1 32 32 32
профила
Укумно Л1 +А2 15 525 9 315 10 320 1160 1160
(11**) (352**) (1192**) (1192**)
НапОМена:* *л ученике кпји каставу с пшлју na матерњем јетку национа.ше мањине
 А2: ЛНСТА ИЗООРНИХ НРСДМСГА ИРСМА ПРОГРАМУ ITFIPAЗОВНОГ ЦРОФНЛЦ

РБ ЛИСТА ИЗБОРНИХ ПРЕДМЕТА РАЗРЕД

I П III

0ТИ11ТЕ0БРЛ10В1М1 UPI RVIRI М

1. МУЗИЧКА КУЛТУРА ]

2. СТРАНИ ЈЕЗИК 1 1

3. ЛИКОВКА КУЛТУРА ]

4. ИСТОРИЈА (ОДАБРАНЕ ТЕМЕ) 1

Ociuiin обавежн облнцн образоено-васиигноr рада TOKOM школске годннс

1 РАЗРЕД II РАЗРЕД ЧАСОВА III РАЗРЕД УКУПНО
ЧАСОВА ЧАСОТА ЧАСОВА

HAT ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ 70 70 64 204

ДОДАТНН РАД * ДО 30 ДО 30 ДО 30 ДО 90

ДОПУНСКИ РАЛ * ДО 30 ДО 30 ЛО 30 ДО 90

ПРИПРЕМНИ РАЛ * ДО 30 ДО 30 ДО 30 ДО 90

* AKO се укаже потреба за овим облицнма рада

1 РАЗРЕД часова II РАЗРЕД III РАЗРЕД
часова часова
Ехскурзија до 3 дана до 5 дана до 5 наставних дана

Језик другог иарода или нацноналне мањнне са елемептима националне културе 2 часа недељпо
 ФакултатIIBHII облнин обра швно-васннтног pajia мжом шквлскс голиис no ршредима
Трећи страни језик 2 часа недељно

Други предмети * 1-2 часа недељно

Стваралачке и слободне активности ученнка (хор, секције и друго) 30-60 часова годишње

Друштвенс активиости - ученички парламент, ученичкс задруге 15-30 часова годишње

Културна и јавна делатност школе 2 радна дана

*Поред наведени.ч предмета школа може да организује, у складу са опредељењима ученика, факултативну наставу из предмета који су утврђени наетавннм пданом дру гих образовних профила нетог или другог подручја рада,
као и у настааним плановима rимназије, или no програмима који су претходно донети

Oci варпвање школског npoi рама lio недељама

1 РАЗРЕД II РАЗРГД III РАЗРЕД

Разредно-часовна насгава 35 35 32

Менторски рад (настава у блоку, пракса) 2 2 2

Обавезне ваннаставне актнвностн 2 2 2

Завршни испит 3

Укунно радннх недеља 39 39 39

ПРЕДМЕТ / МОДУЛ ГОДИШЊИ ФОНД ЧАСОВА БРОЈ УЧЕНИКА У ГРУПИ - ДО

РАЗРЕД

ВЕЖБЕ ПРАКТИЧНА КАСТАВА НАСТАВА У ОЛОКУ

1 РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА 70 15
 Назив предмета; Српски језик u
књижевност
Годишњи фоид 105
часова:
iipiin
Разред:
- Проширивање и продубљивање
знања о српском књижевном језику;
- Развијање и неговање језичке
културе, поштовање правила
књижевног (стандардног) језика
у уеменом и писаном
изражавању:
- Подстицање ученика
наусавршавање говорења, писања и
читања, као и неговање ку.гггуре
дијапога;
- Оспособл>авак>е за ефикасно
комуницирање:
Циљеви предмета: - Упознавање књижевне
уметности;
Унапређивање знања осопственој
култури и културама других
народа;
- Развнјање хуманистичког и
књижевног образовања на
најболим делима српске и
светске културне баштине;
- Упућивање ученика на
истраживачки н критички однос
према књижевносги;
- Обезбеђивање функционалних
знања из теорије и историје
књижевности;
- Развијањс трајног
интсрссовања за нова сазнања.
TEMA циљ и сх
 оди П А
По О Р
завр И
шетк T В
у E А
теме M Њ
учен А
мк A П
he M Р
бнти A О
у Г
стањ М Р
у А А
да: Ч М
И A
ПРЕП Н
ОРУЧ О
ЕНИ С
САДР Т
ЖА.Ш В
Уводу проу - т в зра
чавање У књи р жај
књижевног в жев с на
дела о ног т сре
ђ дел е дст
е а и у ва
њ књм м -
е жев е обј
нос т асн
у т н и
ч као о пој
е нау с ам
н ку т и
и и и фун
к уме и кци
а тно њ ју
ст и књи
у -р х жев
аз о нос
с ли в ти
в ку а као
е Је и уме
т тн у и врсте
н ос и - од
о ти з ред
е - н м и
т ав е тем
и ед ђ у.
е у мот
и на у ив.
уч с сиж
о не м е.
д ди е фаб
н сц н улу
о ип е .
с ли и лик
не п и
к ко и иде
њ је с ју
и се а у
ж ба н књи
е ве е жев
в пр к ном
н оу њ дел
о ча и у
с ва ж - из
т ње ев нос
и м н и
књ о сво
и иж ст је
ев и ути
д но - р ске
р ст азл и
у и ику зап
г - је ажа
и ув књ ња
х иђ иж о
а евн књи
у ра е жев
м зл род ном
е ик ове дел
у је ж т и
, ra е дру
-
т В в ге
у р н уме
м с
а т о тно
ч е с сти
и т - Ис
у
њ м к тор
е е а ија
г т
о н о књи
в о у жев
е с м нос
т
б и е ти,
и , т тео
т н риј
н п
е о о а
а с књи
ч е
и л т жев
н а , нос
и к ти,
о у
ц м љ књи
е е и жев
г
u н
ж на
о е кри
в с в тик
р т
е и н а
д -К о - Ли
н њи с рик
у
а ли к а(п
рс њ ред
к ка и лог
а пе ж ,,К
о см е пеж
а в ева
к и н веч
њ ум и ера
и ет р ”),
ж ни о при
е чк д пов
в а : етк
н ли е а
и рс п no
ка с изб
р пе к ору
о см а и
д а н ром
: гт а ан
о р (пр
н из о едп
а бо д ог
р ру н Дра
о - Е а гос
д пи г лав
н ка е Мих
а ка с ашт
о м ови
ћ д са
ка а циљ
еви
„ о - ма
К књ те и
ст исх
а иж - H оди
д ев a ма
ни нас
п тав
с ро о е/у
у д: ч чењ
е а,
др т пла
ц ам к ном
в а у рад
а и
е no т нач
т из е ини
м ма
а бо е оие
л ру њив
е -П у ања
ч .
ро е
т це н Облии
и
на и и
к к насгав
в ос е е
е тв Пре
” у дме
) ар п т
- Д ен о се
р ос з реа
н лиз
а ти а ује
м ис т кро
и з
а хо
с ава а
л (10 м пре
е 5 с дст
д час к ави
е ова о и
ћ ) г гле
е даЈ
д ке
о Место е сни
б деализ
ације
л мка
л настав а поз
и е ори
к - м шне
Тео о пре
е риј
ска г дст
н нас у аве
гав ћ , a
а а
с ее н нак
т реа о он
пиз с тог
а ује т а
в у
е учи раз
они п гов
: ци о ор
— с о
Препо
т руке и е дра
е оеали т мск
о зацнју е ом
р иаста тексту п
и ве
п iteroBoj
ј - П о позори
с ри з шној
к ли о реализ
а ко р ацији.
м ш Такођс
н об ц јс ову______________________
а ра н
с де о
т др ј
Књижевност - Упознаваље - објасни значај митологије за антачку књижевност и - Сумерско-вавилонска књижевност: структуру и одлике
старог вска ученика са развој европске културе Еп о Гилгамешу (анализа одломка)
митологијом, - наведе имена аутора, називе обрађених дела и - Митови: о Тангалу, Сизифу,
драмског дела обрадити
репрезентативним класификује их no културама којима припадају, Нарциоу; митови о Троји: Парнсов на примеру „Ромеа и
делима старог века и књижевним родовима и врстама суд,Одисеј и Пенелопа, Ахил, Едип... Јулије”, a струкгуру и
њиховим значајем за објасни универзалне поруке књижевности старог века - Хеленска књижевност: Хомер:
развој европске Илијада (одломак) одлике лирске и епоке
културе - Софокле: Антигона (одломак) народне песме обрадити
- Стари и Нови завет (текстови no
избору)
реализације теме
TOKOM

- Процена оствареиости исхода Народиа књижевност

- Народна књижевност се
Средњовсковна - Упознавање са - навсде најзначајније споменнке јужнословенске - Почеци словенске писмености: може обрадити no
књижевност споменицима културе, језнк, писмо и век у ком су кастали Црноризац Храбар: „Слово о
јужнословенске - именује ауторе и дела писменима” мотивима (раду
културе, развојем - разуме поетику жанрова средњовековне - РадЋирила и Методија групама)
писма и језика, књижевности - Словенска писма и развој
делима - лоиира обрађене текстове у историјски контекст књижевног језика Dueti,II ftnii.e
средњовековне - објасни значај средњовековне књижевности за српску - Најсгарији споменици Вредновање
књижевности културу јужнословенске културе остварености исхода
- Свети Сава: „Житије светог вршити кроз:
Симеона” (одломак) - праћење
- Јсфичија: „Похвала кнезу Лазару"
- Деспот Стефан Лазаревић; „Слово остварености
љубве” исхода -тестове
- Процена остварености исхода - тест
знања
Народна -Указивање на - разлмкује лирске, епске и лирско-епеке песме - Врсте народне књижевности -тестове практичних
књнжевност народну - уочи одлике усмене уметности речм (колективност, - Лирска народна песма „Овчар н вештина
књижевност као варијантност, формулативност) деаојка”, ,,3ao господар’' (предлог)
израз колективног - процењује етичке вредности изнете у делима народне - Епска народна песма „Бановић ОКВЈДШИ М насоиа no темама
ммшљења м осећања, књижевности Страхмња”, Марко пијеуз Рамазан -Увод у проучавање дела
ризницу народних - тумачи ликове, битне мотиве, фабулу, сиже, вино", „Бој на Мишару"
обичаја, чувара композицију и поруке у одабраним делима - Лирско-епске песме (no избору) (13 часова)
моралног и - упореди уметничку интерпретацију стварности и Иародне проза (бајка no избору) - Књижевност старог века (13 часова)
нацноналног кодекса историјске чињенице - Кратке народне гтрозне врсте - Средљовековна
(избор) књижевност (13 часова)
- Процена остварепости исхода
- Народна књижевност (13 часова)
- Хуманнзам и ренесанса
наставну тему могуће обрађивати TOKOM целе школскс године, na на пример (10 часова)
—Општи појмови ојезику (5 часова) -Фокетика(10 часова)
-Правопис (!0чаеова)
- Ку.пура изражавак.а (18 часова)
Хуманизам и - Упознавање са наведе паЈзначаЈНИЈе представнике и њихова лелм сонета)
ренесанса поетиком хуманизма —абјасни зкачење појмова хумапизам и ренесанса - Ђовани Бокачо: „Дскамерон"
и ренесансе, њеним - наводи и на обрађеним делима образлаже одлике (приповетка no избору) или Данте
најзначајнијим епохе Алигијери „Пакао” (приказ дела,
предетавтшима и -упореди вредности средњег века са вредностима одломак)
књижевним делима хуманизма и ренесансе - Вилијам Шекспмр: ..Ромео и
- Поетика хуманизма и реиесансе, најзначајнији Јулија”
представмиди - Сервантес: ,Дон Кихот” (одломак)
- Франческо Петрарка: „Канцонијер” (избор - Процепа оствареиости исхода
Општи -Указивање на и историјским развојем -објасни функ-цију комуникација
појмови о проучавање језика и појам језичког знака - Књижевни језик, језичка
језкку језика као - разуме природу модерног књижевног норма и стан дардн зациј a
система. (стандардног) језика - Језички сиетем и науке
упознавање са -наведе фазе развоја књижевног језика до које се њиме баве
његовом 19, века - Кшшевни језици код
функцијом, - наведе дисииплине које се баве Срба до 19. века
друштвеном проучавањем језичког система -- Процена остварености
условљеношћу - Место језика у људском друштву, исхола
блтна својсгва језика, језик и
Фонетика - Сти цање знања из - правилно изговара гласове и акценте књижевног
области фонетике језика
(фонологије) - разликује гласовне алтернације
књижевног језика и - Фонетнка и фонологија
способности да се та - Гласови књижсвногјсзика и њихов изговор
знања примене у - Гласовне алтернаццје сугласника (звучиих и
говору и писању безвучних; с:ш, з:ж, н:м; к,г,х:ч.ж.ш и к,г,х:ц,з,с;
алтернације ненепчаних са предњонепчаним
сугласмицнма), самогласника (мромена о у е и
умекшаност сугласника, непостојано a, промена
сонанта л у вокал о) и упрошћавање сугласннчких
група са правописиим решењима
- Акценти књижевног језика
- Процена остварености исхода - тест
 - Осиособљавање - уме да се служи правописом имена, имена народа, географски
Правопис ученикада пишу у - примени знања о гласовмим алтернацијамау појмови, небеска тела, празници,
складу са складу сајезичком нормом установе и организације, присвојни
правописном - примени употребу великог и малог слова у складу придеви на -ов и -ин, куртошна
нормом сајезичком нормом употреба великог слова, вишечлана
- подели речи на крају реда у складу сајезичком имена земаља и остала вишечлана
нормом имена, помоћне речи у имснима,
- Главне норме писања великог и малог слова (на називи серијских и апстрактних
почетку реченице, наслови и натписи, властита појмова. звања. титуле...)
-- Подела речи на крају реда_________
Култура — Осп осећања, расположења, изрази Врсте функционалних
изражавања
особљавање ставове, донесе закључке у стилова основне одлике
ученика да усменом и иисаном изражавању - Разговорнм функционалнн
користе - разликује функиионапне стилове стил
разлнчите - препозна и иримеии одлике - Књижевноум
облике разговориог и етнички
казивања и књижевноуметннчког функционапни
фуккционалн функционалног стила стил
е стилове - попуњава формуларе, уплатниие. - Попуњавање формулара,
- опиш захтеве и слично у складу са језичком захтева, уплатнида и сл.
е нормом - ШКОЛСЕШ писмени задаци
стања, - Језичке вежбе 4 х 2+2
- Стилске всжбс - Домаћи задаци__________________

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

- Историја;
-1 'рађанско васпитање/Верска иастава.
Назив предмета: Српски језик и књижеиност

Годишљи фонд часова: 70

Разред: лруги

TEMA цил. исходи 11РЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО ВАЧИН ОСТВАРИВЛЊА ПРОГРАМА

По завршетку теме ученик ће бити у стању да: TEMAMA
Барок. - Упознавање са - шведе особености барока. класицизма и - Барок и клаеицизам; поетика, главни - Ha почетку теме ученике упознати са цшвевима
класииизам, европским просветитељства is њихове представнике у представниии у нашој и европској и исходима наставе / учења, планом рада и
просветите- културним, књижевности књижевности начинима оцењиваља.
љство духовними - препозна на обрађеним делима оддике п - Молијер: „Тврдица”
мисаоним росветитељства - Просветитељство у Европи и код нас Облиии наставе
тенденцијама 17. и - објасни значај Доситејевог рада за српску културу - Књижевно-просветитељски рад Предмет се реализује кроз следеће облике
18 века и њиховим и књижевност Доситеја Обрадовића каставе:
утицајнма на српску - направи паралелу у обради истих мотива у - Доситеј Обрадовић: „Живот и — теорнјска настава (70 часова)
књижевност европској и српској књижсвности прикљученија" (одломци)
- Јован Стерија Поповић: „Тврдица”
(одломци) Мссго пеали munjt насгав?
- Процена остварености исхода - Теоријска настава се реализује у учионици

Романтизам - Упознавање са - наведс представнике романтизма и њихова дела - Романтизам у Европи и код нас ПпепЕШУке sa оеалнзашт наставс
поетиком - уочава н образлаже одлике романгизма (дојам, особености, значај, - Могућност гледања екранизације неких од дела
романтизма. - шнесе свој суд о књижевним делима користећи представници) реалистнчке књижевности
представницима и стечена знања и еопствена запажања - Пушкин: „Цигани" (одломак)
делнма европске и - препозна и усвоји вредности националне културе и - Хајне: „Лорелај” или Ш. Петефи: Ошњнвање
српске разуме/поштује културне вредности других народа „Спобода света” Вредновање остварености исхода вршити кроз:
књижевности - Вук Караиић - рад на реформи - праћење остварености исхоаа
језика и правотшеа, рад на сакупљању - гестове знања
народних умотворина, Оквшжи 6noi часова im темама
лексикографски рад
-Значај 1847. године - Варок, класицизам, просветитељство ( 11
- Петар Петровић Његош: часова)
Хуманистичко-фидозофске мисди -Романтизам (15 часова)
„Горског вијенца” (тумачење - Реализам (15 часопа)
1‘номских израза rio избору) - Морфологија сатворбом речи (11 часова)
- Бранко Радичсвић: „Кад млидија' - Правопис (7 часова)
умрети” - Култура изражавања (11 часова)
 - Ђура Јакшић:.,] [a Липару”
- Јован Јовановић Змај: ,.Ђулићи”
и ,.Ђулићи увеоци" (избор)
- Лаза Костић: „Santa Maria della
Salute”
- Процена остварекости исхода

Реалнзам - Упознавањс са - наввде представннке правца и њихова дела - Реачизам у Европи и код нас (појам,
поетиком реализма, - дефинише одлике реализма и препозна их на особености, значај, предетавници)
представницима и обрађеним књижевним делима Балзак: „Чича Горио” (одломци no
делима еврогтске и - тумачи уметнички свет и стваралачке гтоступке у избору)
српске структури оорађених дела - Гогољ : „Ревизор" (одломак)
књижевности Миловаи Глишић: „Глава шећера”
- Лаза Лазаревић: „Ветар"
- Радоје Домановић: .Данга”
- Симо Матавуљ: ,,Поварета’'
- Бранислав Нушић: „Госпођа
министарка”
- Војислав Илић: „Сиво, суморко
небо”
- Процена остварености исхода

Морфологија са - Систематизовање -одреди врсту речи и граматмчке категорије - Морфологија у ужем смислу
творбом речи знања о врстама - употреби у усменом и писаном изражавању облике - Врсте речи
речи, њиховим речи у складу са језичком нормом Имепске речи и њихове граматичке
облициман - препозна просте, изведене и сложене речи категорије
ОСнОвним - препозна осшвне принципе творбе речи - Глаголи. Граматичке категорије
правилима грађења глагола
речи -Прилози, предлози, везници, речце,
узвици
- Осповни појмови о извођењу речи
- Основни појмови о творби
слШеница и полусложеница.
Процепа остварекости исхода
Правопис - Оспособљавање - примени правила одвојеног и заменица и заменичких прилога,
ученика да пишу у састављеног писања речи у складу са спојеви предлога и других речци,
складу са језичком нормом глаголи и речце, писање негације)
правописном - Спојено и одвојено писање речи (писање - Основна правила спојеног,
нормом бројева и изведеница од њих. писање полусложеничког и одвојеног
писања
Култура - Оспособљавање - изражава размишљања и критички став према - Домаћи задаци
изражавања
ученика да теоријска лроблемимаи појавама које намећу књижевни - Школски писмени задаци 2 х 2+2
знања из граматике и текстови али су и део свакодневног живота - Писање вести, извештаја,
правописа - примени одлике новинарског стила интервјуа и других облика
примењује у - Лексичке вежбе новинарског изражавања
усменом и писаном - Стилске вежбе - Милутин Миланковић: „Кроз
изражавању у складу васиону и векове”
сајезичком нормом,
- Оспособл>авање
ученика да користе
различите облике
казивања и
функционалне
стилове

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

- Грађанско васпитање/Верска настава
Назив предмета: Српски језик ii књижевнаст

Годишњи фонд часова: 64

Разред: Трећи

TEMA циљ ИСХОДИ

По завршетку темеученик ће бити у стању да;
IIРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО ИАЧИН OGTВAРИВАЊA ПРОГРАМА
TEMAMA
Модерна - Упознавање са - наведе одлике правца, представнике и њихова дела - Одлике симболизма и - Ha почетку теме ученике упознати са
основним одликами - анализира одабрана дела. износн запажања и импресиопизма циљевима и исходима наставе / учења, планом
модерне. ставове - Шарл Бодлер: „Албатрос” рада и начинима оцењивања.
представннцима и - Богдан Поповић: „Предговор
њиховим делима Антапогији новије српске лирике” Облици наставе
- Алекса Шантић: „Претпразничко Предмет се реализује кроз с.пелеће облике
вече” наставе;
- Јован Дучић: „Благо uapa Радовама” - теоријска наетана (64 часа)
(избор) или песма no избору
- Мнлан Ракић: ,Долап" или „Јасика“
- В. П. Дис: „Можда спава” или С. Место пеализашне наставе
Пандуровић: „Светковина" - Теоријска настава се реадизује у учионици
- Б. Станковић: дело no избору
- Процена остварености исхода
Препоруке i'd [iciuiiitannjv наставс Оиењнвање
Мсђуратна - Упознавање - наведе одлике праваиа, представнике и њихова - Одлике међуратне књижевности и Вредповање остварепости исхода вршити кроз:
ученика са дела представнмци у светској и српској - прађење остварености исхода
књижевност
одликама - анализира одабрана дела, износи запажања и књижевности - тестове знања
међуратне ставове - Тагоре: „Градинар" (нзбор)”
Оквишш бi>oi часова мо темама -Модерна(12
књижевности, - Душа51 Васиљев: „Човек пева после
часова)
представницима и рата”
- Међуратна књижевност ( 12 часова)
делима - Милутин Бојић: „Плава гробница"
- Санремена књижевност (8 часона)
- Милош Црњански: „Сеобе Г’
- Лексикологија ( 7 часова)
(одломак)
- Синтакса (6 часова)
- Иво Андрић: „ Мост на Жепи” или
- Правопис (7 часова)
приповетка no избору
- Култура изражавања (12 часова)
-Растко Петровићг ,Л>уди говоре" или
И. Андрић: „Ех Ponto"
Процена остварености исхода
Савремена — Упознавање - изнесе својеутиске о прочитаним делима савремене - Савремена српска књижевност
књижевносг ученикаса српске књижевности у другој лоловини 20. века
одабраиим делима - уочи одлике савреиене књижевности на - Савремена поезија - (no избору
савремене прочитаним делима обрадити песму Васка Попе. Миодрага
књижевности -уочи разлику између књижевног дела и његове Павловића или Десанке Максимовић)
интерпретацијеу филмској и позоришној уметности - Савремена проза - Иво Андри(1:
„Проклета авлија”
- Савремена драма - Ду шан
Ковачевић: драма no избору
- Проиена остварености исхода

Лексикологија - Упознавање - препозна и одрслм вредност лексеме -Синонимија

ученика са основама - наведе примере синонима, антонима, хомонима, - Хомоннмија
лекснкологије жаргона... - Антонимија
- Полисемија
- Састав лексике српског књижевној
језика
- Дијалектизми
- Архамзми и исторшми
- Вулгаризми
- Неологизми
- Жаргонизми
- Термини
- Фразеологизми
- Евалуавија - тест

Синтакса - Системати- зовање -одреди синтаксичкејединице у реченици - препозна - Синтаксичке јединице

знања о синггакси типове зависних, независних реченица и напоредних - Основне реченнчне и синтагматске
конструкција конструкције
- Систем зависиих реченица -Систем
независних реченица
- Напоредне конструкције
Правогшс - Оспособљавање - примени правописне знаке у складу писању скраћеница
ученика за с а Ј е з и ч к о м нормом - Правописни знаии
примењивање знања -употреби интерпункцију у складу сајезичком - Општа правила интерпункције
из језика и правописа нормом у реченици
у складу сајезичком — примењује правописна правилау - Скраћенице
нормом - Процена остварености исхода

Култура - Оспособљавање - износи став, користи аргументе и процењуЈе - Лексичке вежбе

изражавања
ученика да теоријска опште и сопствене вредноети у усменом и писаном - Стилске вежбе
знања из граматике и изражавању -Домаћи задаци
правогшса - примени одлике административногстила - Говорне вежбе
примењују у - примени вештину комуникације у ситуацијама - Школски писмени задаци 2 х 2+2
усменом и писаном везаним за струку - Писање молбе, жалбе,
изражавању биографије,,.
- Оспособљавање
ученика да
попуњавају
ад м ин истрат и вне
обрасце у складу са
језичком нормом и
користе
функционални
адмистративни
стил

КОРЕЛАЦИЈА САДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

- Грађанско васпитање/Верска настава
- Социологија са правима грађана
 Назив предмета: СРПСКИ KAO НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК
Годишњи фонд часова: 70 Разред: ПРВИ
1. Овладавање српским као нематерњим језиком у оквиру програмом предвиђених садржаја;
2, удвајање граматичких садржаја и лексике;
3- усвајање правилног изговора и писања (ортоепских и ортографских правила);
4. оспособљавање за комуникацију у свакодневним животним ситуацијама;
Циљеви предмета: 5. оспособљавање ученика за самостално усмено и писмено нзражавање;
6. упознавање ученика са значајним карактеристикама културе народа који говоре српским језиком;
7. упознавање ученика са српским књижевним делима и другим типовима текстова;
8. развијање интересовања ученика за даље учење српскогјезика;
9. овладавање терминологијом у оквиру подручја рада.
TEMA ЦИЈБ исходи ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ НАЧИН
ПОTEMAMA ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
По завршетку теме ученик ће бити у
стању да:
Фоиетика Оспособљавање - лравилно аргикулише гласове - Вокалски и консонантски систем стакдардног Ha почетку теме ученике упознати са циљевима
ученика за правилан српскогјезика, српскогјезика. н нсходнма наставе/учења, планом рада и
изговор гласова - разликује акиентоване и - Основе акценатског система српског језмка. начинима оиењивања.
српског језика и неакиентоване речи. - Алтернације гласова,
правилно - примењује основна правила Облици наставе
акцентоваље речи. акцентовам^а речи. Предмет се реапизује у оквиру следећих облика
наставе:
— теоријска настава са вежбама
Морфологија Упознавање ученжа - разликује врсте речи, - Врсте речи и њиховс граматичке категорије,
Место пеализације маставе
са правилном - правилно употребљава род и број - Речи са деклинацијом, речи са конјугацијом. Глаголски
- учионица
употребом врста и именских речи, облици -лични и н е л и ч Е з и .
облика речи. - правилно употребљава лице, род и - Основне лексиколошке категорије.
Оцењивање
број глагола,
Вредновање остварености исхода вршити
- разликује глашле no виду и роду;
путем:
- разлнкује основне лексиколошке
1. праћења остварености исхода,
категорије.
2. тестова знања.
 Упознавање и члановима, фонетског правописа (посебно с обзлром на гласовне програма предмета српски као
оспособљавање - препозиаје врсту комуникативне алтернације). нематерњи језик за основну школу.
ученика за речекице, као и њелу функцију. - Велико и мало слово. Ниво знања ученика из основне
Твороа речи примсну правила -Састављено u растављено писање речи. - школе, у погледу овладаносги срлским
творбе речи. Правописни знаци и знаци интерпу нкиије. језиком, веома je различит. Зато настава
- примењује правописна српског као нематерњег језика не може бити
правила српског језика. једнообразна и у њој се морају уважавати
- Тематмка: различите могућности и
Оспособља - Школа; потребе ученика различитих средина и
вањс - Занимања; различитих матерњих језика. При том се у
ученика за - Из живота младлх; наставу наглашено укључује принцип
Синтакса правилно - Свакоднев(гм живот. индивидуализације и спровођење
грађење комуницира на српском - Комуникативне функције: исказивање осећања и диференцираног рада на различитим нивоима
синтагми и језику у складу са темом или ставова. ученичког знања.
реченица. ситуацијом; - Богаћење ученичког речника новом општом и С обзиром ла то да je осковки циљ
- даје комплексније одговоре na стручмом лексиком. наставе овога предмета лродуктивио
Ос пособљавање постављена питања и поставља - Писмени задатак (један годишње). овладавање српским језиком и
ученика за питања. - Домаћи задаци. оспособљавање ученика за комуникаиију
Правопис примену - Изведене u сложене речи Оквирни број часова no темама:
правдписних {улога префикса, суфикса и - фонетнка —
правила српског спојннх вокала у грађењу речи).
језика.
9, морфшшгнја -
9,
Оспособљавање - творба речи - 9,
ученика за усмено
- синтакса — 9,
и пмсмено
изражавање. - правопис-6,
- правилно гради - Основни реченични чланови - култура
Култура различите типове (одредбени и допунски), нзражавања - 14,
изражавања твореница. изражавање лексемама и књнжевност - 14.
синтагмама. Ппепопуке за реализацију садржаја прогоама
- Bpcre реченице no
комуникативној фуншмји. Наставни програм српског као
не.матерњег језика за средњу школу
представља продужетак програма основне школе и
обезбеГјује континуитет наставе овог лредмета. Стога,
- прошири просту
неопходно je да се наставнпк упозна са садржајем
реченицу зависним — Карактеристике
 - разликује књижевне родове и
врсте,
- чита, препричава и тумачи
књижевноуметничке и остале
типове текстова,
- анализира идејне аспекте
текстова обухваћених школским
програмом.

Упознавање са
различитим
књижевним
родовима и
врстама и
значајним делима
српске
кљижевности.
Књижевност
— Вук Стефановић Караџић - сакупљач учења грамагичких правила и парадигми.
народних умотворина; Граматичке елементе треба презентовати и
— Избор из лирске народне поезије („Српска увежбавати у контексту. у реалним говорким
лјевајка ’, .Девојка и сунце”, ..Мајка Јовау ружи ситуацијама и у књижевним и другим
родила"’); текстовима.
— Епска народна песма - „Косовка девајка”; Настава српског као нематерњег
— Легенде и предања о Свегом Сави; језика мора бити хуманистички оријентисана
— Народна бајка (no избору) - ..Дјевојка бржа и богата какојезичким тако и садржајима из
од коња“ј, „Међедовић”, „Бнберче"; културе. Поред
— Бранислав Нушић: „Госпођа миниетарка" језичких, морају бити заступлени књижевни,
(одломак); уметнички, стручни и други потребни типови
— Лаза Лазаревић: „Први пут с оцем на текетова.
јутрење”; У оквиру часова књижевности
— Јован Јовановић Змај: „Ђулићи” и „Ђулићи обрађују се одабрани одломци из српске
увеоци” (избор); књижевности у складу са нивоом знања и
— Десанка Максимовић: „Сребрне плесачице”; интересовањима ученика. Поред
— Ћура Јакшић: ..Вече”; књнжевних текстова, у настави треба
— Иво Андрић: „Мост на Жепи” - одломак; користити и друге пригодне текстове (научне.
— Радоје Домановић: „Вођа'5; стручне...). преко којих ће
— Избор текстова из енцнклопедија и часопмса
за децу н младе (из различитих функционалнмх
стилова);
— Избор песама: староградске и савремене
музике.
(Обавезно треба обрадити седам дела.)
у свакодневним еитуацијама, органтација ове наставе
треба да се базира на принципима комуникативног
приступа у усвајању и учењу језика.
Садржаји програма из граматике повезани су
са садржајима граматике у основној школи, којима се
сада приступа когнитивно. Тиме се знања употпуњују
и подижу на вишн њиво, коригују се свентуалне
грешке настале услед интерферемције матерњег језика
и недовољно савладаних сацржаја из дретходних
разреда.
Наставу граматике треба организовати као
средство учења употребе језика, без нефункиионапног
ученици упознати различитс форме
изражавања у књижевном делу, различите
функционалне стилове и врсте текстова.
Изузетну пажњу треба посветити
мотивацији ученика за рад организовањем
различитнх метода и облика рада и
разноврсним лексичким, граматичким и
комуникативним
вежбама. Ученике треба подстицати и на
уочаваље сличности и разлика српског и
матерњег језика, али и ширих,
културолошких карактеристика.

Посебне напомене за
остварнвање појединих садржаја у оквиру
тема.
У оквиру фонетике обратитн пажњу на
разлику у акценту речи мзмеђу матерњег и
српскогјезика.
- У садржајима морфологије тежиште треба
ставити на род и број именских речи (слагање
именица са придевмма и придевским
заменнцама).
Код глаголског вида увежбавати
коришћење заменице и речце се (код
најчешће коришћених глагола).
- Код творбе речи префиксацију и
суфкксацију повезати са глаголским видом.
- У остваривању садржаја програма који се
односе на падеже детаљније обрадити месна
значења генитива, акузатива и локатива.
Увежбавање_________падежа
 повезивати са прошнривањем реченице
сшнтагмама.
Обратити пажн.у на структуру реченице
и н.ихову комуникативну функшју.
- Код глаголских облика увежбавати
- презент, перфекат и футур [.
- У области иравоипса обавезно треба
увежбавати писање речце не.
У тематици књнжевност, међу седам
књижевних дела обавезних за обраду,
укључити дела из народне књижевности.
- Ha примерима текстова српске
књижевности обнављати и
систематизовати садржаје из књижевности
(историја n теорија књижевности), које
ученик познаје из програма прописаног за
савладавање његовог матерњег језика._______
Назив предмета: СРПСКИ
KAO НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК
Годишши фонд
часова: 70
Разрсл: други_____________________________
TEMA циљ исходи ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН О
По завршетку теме ученик ће бити у стању да: САДРЖАЈИ ПО TEMAMA

Фонетика Оспособљава - примењује основна правила акцентовања речи - Квалитет и квантитет акцента. Ha почетку
ње ученика за и реченмца, - Једначење сугласника no звучности. циљевима и
правилно - правилно употребљава облике речи са - Једначење сугласника no мссту творбе. рада и начин
акцентовањс гласовним променама. - Палатализација и снбиларизација.
речи и Облици наст
речеиица. Предмет се
Оспособљава облика нас
ње ученика за -теорнјска н
примену
гласовних Mecro пеали
промена. -учионица
Морфолотја и Упознавање - правилно употребљава именице прмродног - Именице:
морфо- ученика са мушког рода, - природни мушки род, Оцењивање
еинтакеа правилном - препознаје именицетипа singuiaria tantum и - именице типа singuiaria tantum и plural ia Вредновањ
употребом и pluralia tantum, tantum. путем:
оспособљавањ е за - правилно употребљава облике именских речи, - Падежи (облици и основна значења-са 1. праћсња
правилну - употреблзава прилоге за време, предлозима и без предлога). 2. гестова з
употребу обллка - разликује типове глагола no виду и роду, - Прилози за место, време и начин.
речи. - разликује глаголске начине, - Бројеви. Окиипки 6n
- прелознаје и употребљава врсте придевских Обнављање: презент, перфскат. футур 1. фонетика-9
заменица. - Глаголи: ti,
- имлерагив. творба речи
- потенцијал, синтаксн -1
- глаголски вил: свршени и несвршени глаголи, иравоинс —
- глаголски род: узајамно-повратни глаголи. - култура
- Придевске заменице. - књижев

Творба речи Оспособљава ње — правилно гради речи префиксацијом. Префиксација у врстама речи. Препоруке
ученика за програма
примену Правила
творбе речи. Нас
нематерњег
Синтакса Оспособљава ље - прошири просту реченицу зависним члановима, - Неправи објекат. представља
ученика за -саставља временске и узрочнс реченице. - Прилошке одредбе за место, време, узрок. школе и обе
правилно - Партитивни генитив. предмета. Ст
грађење - Врсте завнсних реченица: адвербијалне. упозна са
синтагми и рече!! српски као
ица. шксшу и за п
Правопис Оспособљава ље - примењује лравописна правила српског језика. - Употреба запете, Нив
ученика sa - Писање бројева. школе, у
примену језиком, ве
- Писање датума.
правописних српског као
правила српског једнообразна
језика. различите м
 Култура Оспособљава ite - комуницира иа српском језику у складу - Тематика: различитих
изражавања ученнка ja сатемом илн ситуацијом. - пријатељи и родбина; језика. При
усмено ii -дајеодговоре на постављена питања и поставља - становање (просторије, намештај, кућни укључује п
писмено питања. апарати); спровођење
изражавање. - основне животне намирнице; различитим
-јавно објекти, службе и установе (продавница, С о
амбуланта, пошта, ресторан); наставе о
- биљни и животињски свет; овладавање
- прославе и свечаности; оспособљава
- мерне једннице. временске одредиице. свакодневни
- Комуникативне функције: наставе тре
- ословљавање и обраћање; комуникатив
- искачивање молбе; језика.
-тражење u давање упутстава;
- позивање и прихватање/одбијање позива.

- Проширивање језичке и лексичке грађе Нас

новим речима u фразеолошким изразима. организоват
- Писмени задатак (један годишње). језика, б
- Домаћи задаии. граматичких
Књижевност Упознавање са - чита, препричава и тумачи ОБАВЕЗНИ: Граматичке
значајним књижевноуметничке и остале типове тскстова. - „Смрт Омера м Мериме"; увежбавати
делима српске — анализира идејне аспекте текстова - „У цара Тројана козје уши”; ситуацијама
књижевности. обухваћених школским програмом. - Бранко РадичевиИ; „Ћачки растанак” текстовима.
(одломци); Нас
- Милован Глиишћ: „Глава шећера"; језта мора б
- Десанка Максимовић: ..Тражим богата како
помнловање” (За калуђера или Залажи културе. По
изговорене из милосрђа)', бити засту
- Браиислав Нушић: „Аутобиографија” савремени
(поглавље Српски језик -два одломка); цивнлизациј
- Браико Ћопић: ,,Башта сљезове боје” књижевност
(приповетка no избору); из срлске к
- Иво Андрић: ,,На Дрини ћуприја” (о Фати знања и и
Авдагиној). књижевиих
користити и
ИЗБОРНИ: стручне...), п
|ован Јовановић Змај: „Песмо моја, закити се различите ф
цветом‘‘ (XLVI! Ђулић); делу, различ
- Текст о Милени Павловић Барили; гекстова.
- Антологија савремених српских писаца Изу
(избор); мотивацији
- flel)a МилосављевиМ: „Потера за различитих
пејзажима”; разновреним
-Текстови из других функцмоналних стилова: комуникатив
публицистички (избор); подстииати
- Избор текстова т енциклопедија и часописа разлика
за децу и младе (из различитих
функционалних стилова).
(Треба одабрати два дела )
 српског и матерњег језика, али и ширих,
културолошких
карактеристика.
Ha примерима текстова српске
књижевности обнављати и
систематизовати садржаје из књижевности
(историја и теорија књижевности), које
ученик познаје из програма прогшсаног за
савладавање његовог матерњег језика.______
Назив предмета: СРПСКИ
KAO НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК
Годишњи фонд
часова: 64
Разред: трсВи_________________________________________________
TEMA циљ исходи ОБАВЕЗНИИ ПРЕПОРУЧЕНИ
По завршетку теме ученнк ће бити у стању да: САДРЖАЈИ ПО TEMAMA О

Фонетика Оспособљавање - уонава разлику између акцентоване и - Проклитике, енклитике. Ha почетку

учениказа неакцентоване речи и групе речи, - Непостојано A. циљевима и
препознавање - правилно употребљава облике речи са - Губљсњс сугласника. рада и начин
акценатских гласовним променама.
целнна. Облмци наст
Оспособљавање Предмет се
ученика за облика нас
иримену гласовних - тео
иромена.
Mecio iKa.in
—учионица
Морфологија и Оспособљавање за - правилно употребљава именице женског рода - Именице:
Оцењнвањс
морфо- правнлну употребу на консонант, - именице женског рода на коисонант;
Вредновање
синтзкса облика речи. - правнлно употребљава облике именских речи, - проширивање палежних функција и значења.
путем:
- правилно компарира прилеве, —Глаголи:
- раггшкује праве повратне и неправе повратне - аорист, футур II; 1. праћења о
глаголе, - глаголски вид (учестали глаголи); -глаголски 2. тестова
- препознаје аорист, футур II. род: неправи повратни глаголи. Окви
-Прндеви: компарација.
 -

- творба р
Творба речи Ос пособљавање - правилно гради деминутиве и - Деминутиви и аугментативи. - сннгакс
ученика за аугментативе. - мравомн
иримену правила
творбе речи. - књижев

Синтакса Оспособљавање - проширн просту ременицу зависним - Безличне реченице. Поепоруке з

ученика за правилно члановима, - Логички субјекти.
грађење синтагми и - препознајс реченице са логичким субјектом, - Неконгруентни атрибути. Нас
реченица. - саставља условне и намерне речениие. - Проширивање прилошко одредбених значења. садржајем
- лравилно употребљава безличне реченице. -Односне и изричне реченице. нематерњи
средње шко
предвиђеним
неопходно
Правппис Оепособљавање - примењује правописна правила српског језика. - Састављено и растављено писање речи. утврђквање
ученика за -Управни и неуправни говор. како би се
примену учврстиле с
правописних усвајапо као
правила српског као део једно
језика. Нас
језика не мо
 Култура Оспособљавање - комуницира на српском језику у складу - Тематмка: морају уваж
пзражавања учениказа усмено сатемом или ситуацијом, - међуљудски односи; потребе уч
si писмено - даје комплексне одговоре на постављена - култура становања; различитих
изражавањс. питања и лоставл>а питања. - здравље: наставу н
- спорт; индивидуали
- саобраћај; диференцир
- привреда у окружењу; ученичког зн
- клима, атмосферске појаве; С о
-обичаји, празници. наставе о
- Комуникативне функције: овладавање
- исказивање расположења, оспособл>ав
- допадањансдопадања; свакодневни
- предлагање и прихватање/неприхватање наставе тре
предлога; комуникатнв
- честитање. језика.
- Проширивање језичке и лексичке rpatje
новим речима и фразеолошким изразима.
- Писменп задатак (један годишње).
- Домаћи задаци.
 - чита, препричава и тумачи књижевно
уметничке и остале типове текстова,
- анализира идејне аспекте текста.

Упознавање са
значајним делима
српске
књижевности.

Књижевност
ОБАВЕЗНИ: Настава српског као
- „Бановић Страхиња”; нематерњег језика мора бити
- „Немушти језик”; хуманистички оријентисана и богата како
- Милан Ракић: „Искрена песма”; језичким тако и садржајима iii културе.
- Милош Црњански: „I 1рича" или Поред језичких, у пуној мери морају битн
„Живот”; заступљени књижевни, уметнички.
- MOMO Капор; „Белешке једне Ane" савремени садржаји и садржаји
(одломци из f, 9. и 12. главе); цивилизацијских тековина. У оквиру
- Лаза Лазаревић; „Ветар” (одломак); часова књижевности обрађују сеодабрани
- Александар Поповић: „Путујуће одпомци из српске
позорнште Шопаловић*’ (VII слика књижевности у складу са нивоом знања и
Видова mpaea или Шишање Софије - док интересовањима ученика. Поред
Дробац не изађе са сцене). књижевних текстова, у настави треба
користити и друге пригодне текстове
ИЗБОРНИ: (научне, стручне,..), преко којих Пе
- Милован Витезовић: ..Шешир учеиици упознати различите форме
професора Косте Вујића'’ (одломак у изражавања у књижевном делу, различите
коме се Коста Вујић суди са фуншионалне стилове и врсте текстова.
каменоресцем); Изузетну пажњу треба посветити
- Бора Станковић; приповетка ,.У ноћи" мотивацији ученика за рад организовањем
(одломак): различитих метода и облика рада и
- Текст о Сави Шумановићу; разноврсним лексичким, граматичким и
- Избор текстова гтесама које се певају; комуникативним вежбама. Ученике треба
- Текст из функционапне стилистике: подстицати и на уочавање сличиости и
административно правни стил; разлика
- Избор текстова нз енциклопедија и
часописа за децу и младе (из различитих
функциопалних стилова).
(Треба обрадити два дела.)
Наставу граматике треба
организовати као средство учења употребе
језика, без нефункционалног учења
граматичких правила и парадигми.
Граматичке елементе треба презентовати и
увежбавати у контексту, у реалним
говорним ситуацијама и у књижевним и
другим текстовима.
 КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМ ЕТИМА
- Матерњи језик и књижевност
- Историја
- Географија
- Социологија са правима грађана
- Грађанско васпитање/Верска настава
српског и матерњег језика, али и ширих,културолошких
карактеристи ка.
Ha примерима текстова српске књижевности обнављати и систематизовати
садржаје из књижевности (историја и теорија књижевности), које ученик познаје из
програма прописаног за савладавање његовог матерњег језика.
предмета: СТРАНИ ЈЕЗНК
њи фонд

лрвп
и предмета: - Развијање сазнајних и интелектуалних способности и стицање позитивног односа према другим културама уз уважавање различитости и усвајање зна
потребних у кому никаиији на страном језику у усменом и гшсаном облику, како у свакодневном животу тако и у пословном окружељу.

U.MJL ИСХОДИ HA КРАЈУ ПРВО! ПРЕПОРУЧЕНЕ TEME ОПШТЕ И СТРУЧНЕ И КОМУНИКАТИВИ Е НАЧИН ОСТВАРИВАЊА Н
РАЗРЕДА Учепик lie бити у ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈП (80% + 20%) ФУНКЦИЈЕ
стању да:
УШАЊЕ - разуме реченице, питања и
упутства из свакодневиог
бљавање говора
а за (кратка упутства
вање изговорена
гговора cnopo и разговетно)
- разуме општи садржај краћих. и дела славних људи XX века (из
прилагођених текстова
(рачунајући и сгручне)
после неколико слушања
или уз помоћ визуелних
ефеката (na упутствима,
форму- ларима, ознакама,
етикетама*
- разуме бројеве (цене, рачуне,
тачио време)
-Свакодневни живот ( организаиија времена, Представљање себе и других
послова. слободно време ) - Поздрављање (састајање, растанак;
- Храна и здравл>е ( навике у исхрани, формално, неформално, специфично
карактеристична јела. и гшћа у земљама света ) no регионима)
- Познати градови и њихове знаменитости - Идентификација и именовање
- Спортови и позната спортскатакмичења Живот особа, објеката, боја, бројева итд.)
- Давање једноставних улутстава и
света науке и културе ) команди
- Медији (штампа, телевизија ) - Изражавање молби и захвалности
- Интересан г н е животне приче и догађаји -Свет - Изражавање извињења
компјутера( распрострањеност и примена) - Изражавање потврдс и негирање
- Изражавање допадања и
недопадања
- Изражавање физпчких сензација и
потреба
- Исказивање просторних и
временскнх односа
- Давање и тражење информација и
обавештења
Комуникативна настава стр
подразумева поимањејезика
средства комуникације; инс
употреби циљног језика у у
добро осмишљеним контекс
иитереса за ученикс; претпо
примену тзв. Teacher talk. о
прилагођавање говорне дел
наставника интересовањима
ученика; инсистира на
комукикатпвном аспекту уп
језика. одн. ка значек.у јези
a нетолико на граматичној
прецнзности исказа ; претпо
се знања учсиика мере прец
дефинисаннм рслагивнин, a
апсолутлим критеријумима
 у непознатом тексту ЕНГЛЕСКИЈЕЗНК парадигма у настави страних
препознаје познате речи, језика, између осгалог, укључује и
I. РЕЧЕНИЦА следеће компокенте:
изразе и реченице {нпр. у
огласима, на плакатима) Обновити реченичне модел обухваћене - усвајањејезичког садржаја кроз
— разуме општи програмом за основну школу. циљано и осмишљено
садржај и смисао краћих Ред речи у реченици. Место прилога и учествовање у друштвеном чину
текстова (саопиггења, Прилошких одрелби. - поимање наставног програма
формулара са подацима о - Tag questions као динамичне, заједнички
некој особи, основне - Индиректии говор прнпремљене и ажуриране листе
команде на а) изјаве - без промене глаголског времена задатака и активности
ЧИТАЊЕ машинама/компјутеру, ir jiaroji главне реченице у једном од - наставиикјету да омогући
декларације о садашњих времена) приступ и прихватање нових идеја
Оспособљавање б)молбе. захтеви. наредбе
производима, упутства за - ученици се третирају као
ученика за разу в) питања са променом реда речи - без промене
употребу и примену) одговорни, креативни,
мевање
СТРУЧНЕ TEME глаголског времена (глагол главне реченице у активни учесници у
прочитаних
- Занимањл. описи једном од садашњих друштвсном чину
текстова
послова и задужења у времена) - уџбеници су самоједан од
домену трговине - Yes/No пи гања ресурса; осим њих ирепоручује се
- Врсте трговинских - .JVIT' питања и примена других извора
објеката и олиси услуга у - Описивање и упоређиваље лица и предмета информација н дндактичких
трговини - Изрицање забране и реаговање на забрану мазеријала. поготову кад je реч о
- Прибор и опрсма за раду - Изражавање припадања и поседовања - стручним темама
трговини Скретање пажње -учионииа постаје простор којије
- Пословни бонтон -Тражење мишљсња и шражавање могуће реструкзурираз и из дана у
- Мере одржавања хигијене - Слагања и неслагања дан
и квалитета - Тражење и давање дозволе
- Читање, праћење и - Исказивањс честиткн -Исказивање препоруке
вођење прописане - Изражавање хитности и обавезности
документапија у домену - Исказивање сумње и несигурности
стру кс Један од кључних елемелата комуникативне
- Пословка наставеje и социјална интеракција кроз рад у
комуникацијау писменом учионици. Она се базира на групном илл
и усменом облику индивидуалном решавању проблема, потрази
настранон језику | за информацијама и мање или више
телсфоннрањс, уговарање комплексним задацима. У тим задацима увек
састанака, потврђивање су јасно одређени контекст, процедура и цил.,
или одбијање резервације чиме се унзпрсђујс квантитет језичког
или поруџбине, материјала који je
рекламације и др.) неопходан услов за било које учењс језика.
Такозвана комуникативно- интерактивна
ГОВОР употребљава једноставне - Директна и индиректна питања
изразе и
Оспособл>авање реченице да би li. ИМЕНИЧКА ГРУГ1А
ученика за представио свакодневне, !. Члан
кратко себи блиске личности, - Обновити употребу одређеног и неодређеног
МОНОЛОШКО активности, ситуације и члана
излагање на догађаје - Нулти члан уз градивне и апстрактне
страном језику именице

2. Именице
- Множинаименица—обновити
- Изражавање припадања и својине - саксонски
генитив
- Бројиве и небројиве именице

3. Заменички облици a) Заменице

- Личне заменице у функцији субјекта и

ПИСАЊЕ - саставлЈа кратак текст објекта

(мејл. писмо) о — Показне заменице
Оспособљавање одговарајућој теми - Односне заменице
учениказа - пише кратке поруке б) детерминатори
писање краћих релевангне за nocao - Показни детермннатори
текстова (место и термини - Неодређени детермииатори
различитог састанка) - Присвојни детерминатори
садржаја пише краћи текст о себи 4. Прндеви
и свом окружењу - Обновити компарацнју придева
- попуњава формулар где - too/not.,.enough/not as.. .(as)/. ..than
се траже опширнији 5. Бројеви
лични и пословни подаци - Обновити просте и редне бројеве

6. Кванитификатори

III ГЛАГОЛСКА ГРУПА 1. Глаголи

- Обновити глаголске облике предвиђене
програмом за основну школу

Важан циљу учењу страногјезикау

средњим стручним школама je
овладавање језиком струке, и то у
оноликој мери која je неопходна да
се језик кориети ради
информисаности и оспособљености
заједноставну комуникацију у
усменом и
гшсаном облику на страном језику.
Taj сегмент наставе страногјезика
који се прогресивно увећава од 20 до
50% TOKOM четворогодишњег
образовања мора да буде јаено
дефинисан и у складу са исходима
везаним за квалификације струке.
Неопходно je да стручна тематика
која се обрађује на страном језику
прати исходе појединих стручних
предмета и буде у корелацији са
њима. Реализација наставе језика
струке се много више огледа у
развијању рецептивних вештина него
продуктивних јер JE сврха учења
страиог језика, у првој линији.
усмерена на то да се ученици
оспособе да прате одређену стручну
литературу у циљу информисања.
праћења иновација и достигнућа у
области струке, усавршавања и
напредовања.
Стога je спектар текстова који се
препоручују велики: шематски
прикази, упутства о примени
апарата, инструмената или пак
материјала, хемикалија, рецепти.
деклараиије, краћи стручни текстови
чији je садржај
ИНТЕРАКЦИЈА - иаједноставан начин се употреба,
споразумева са прилози вероватноће са тау, might u i tili
Оспособљавање 3. Предлози, најчешћи предлози за
саговорником који говори
учениказа учешће
споро н разговетко оријентацију v времену
у дијалогу на
- постављаједноставна и простору.
страном језику и
питања у вези са
размену краћих 4. Конднционал први
познатим гемама ih
писаних порука
живота и струке као и да
усмено или писмено ИТАЛИЈАНСКИ ЈБЗИК
одговара на иета (бројеви,
подаци о количинама, Морфосинтак'сичкн и
време, датум)
- напише кратко лично фонетскн садржајм Члан
писмо, поруку, Одређени и неодређени члан. Основна
разгледницу, чеегитку употреба.
- Модални Члан спојен с предлозима: dl, a. da. in, su и con.
глаголи: тау сап,
must Одређени члан уз основне и редне бројеве.
- Пасивне конструкције -
садашње Мменица
време/ Род именица. Правилна множина именица.
прошло - Множина именица na: -со, -go. -са. -ga.
tlie Simple Најчешћи примери неправапне множине:
present/past именице које се завршавају на консонант (ii bar.
(гтрошло i bar), именице које се завршавају на наглашени
време вокад (Ia citra, le citta), скраћене имеиице (Ia
рецептивн loto, le fino), једносложне имемнце </7 re, i re),
о) именице које ce завршавају на i l/u test, le teši).
-goingto и трајни презент
за гтланове и намере, going
to и wili (за будућа
предвиђања)
- used io

2. Прилози,
извођење
прилога и
релевантан за тематске садржаје
стручних ттредмета, извештаји.
каталози, програми сајамских
активности и сл. Веома je битно у
раду сатаквим текстовима
одредити добру дидангтичку
подршку. Добро осмишљени налози
упућују на то да одређене текстове, у
зависноети одтежине
и важности информација које они
носе, треоа разумети глобално.
селективно или пак детал>но.
Продукгивне вештине треба
ограничити настрого функционагтну
примену реалну за захтеве струке. To
подразумева писање кратких морука.
мејлова у
оквиру пословне комуникације.
полуњавање формулара, рачуна и др.
административних панра
(поруџбенице, рекламације, захтеви.
молбе) и вођеље усмене
комуникације која омогућава
споразумевање на основном нивоу
било у директном контакту са
саговорником или у телефонском
разговору.
Предвнђеп je noједан мисмени
задатак у сваком полугодишту.
МЕДИЈАЦИЈА - на једноставан начин сажме и
преприча садржај краћих
Оспособљавање текстова
ученика да преводи,
сажима ипрепричава
садржај краћих
усмених и писаних
текстова

МЕДИЈСКА - користи садржаје

ПИСМЕНОСТ медијске продукције
намењенеучењу
странихјезика
Оспособљавање (штампани медији.
ученика да аудио/видео
користе медије записи,компакт диск.
као изворе интернет итд.)
информација и
развијају
критичко
мишљење у вези
са њима
Замениие
(io. tu. lui. lei, Lei.
Личне замениие у служби суојекта
noi, voi. lord).
Наглашене личне заменице у служби објекта (me, te, lui, lei. Lei noi. voi,
toro)
Присвојне заменице(mio. luo, sito, nostro,
vostro, loro),
Показне заменице {guesto, quello).
Уттнтне заменице ( chi? i che?f che cosa?) Неодређене заменице (ognuno i
quaIcuno).

Прцлеви
Описни придеви. слагање ттридева и именице у роду и броју. Описни
придеви buono i bello; нсодрсђсн;! придев tuno.
-со (bianco, simpatico), ~go
Придеви на
(largo, analogo)
Присвојни придеви: mio, uto, sito, nosno, vostro. loro. Употреба чланауз
присвојне придеве. Морфолошке одлике нридева queslo, quello. bello i
buono.
Неодређени гридеви ogni и qualche.
Назив ooja, морфолошке особености придева viola, rosa, bltt, arancione.
Бројсви: основни бројеви, редни бројеви. Употреба основних и редних
бројева при означавању датума.

Глагол
Садашње креме (lnđicativo Presenle) глагола еветри коњугације.
essere, avere. andare,
Садашње време неправилних глагола:
dare, fare. bere, venire. stare,
uscire, dire, tenere.
Садашње време модалнНХ гдагола volere, dovere,
potere, sapere.
Употреба глагола piaeere.
ЗНАЊЕО ЈЕЗИКУ - препознаје и правилно
корнстл
основне фонолошке
(интонација, прозодија,
ритам)и
морфоси нтакси чке
 категорије( именички и
глаголски наставци.
основни ред речи|

Партицип прошли и ирошло свршено време Pas sate prossimo: прелазних и

непрелазних глагола; неправилних глагола.
Будуће време (Futura semplice) глагола с п р а в и л н и м и неправилним
основама. Предбудуће време (Futura anteriore).

Прилози
Врсте прилога: ia начин, место и време Прилошке рсчцс ci и vit.

Предлози
Прости лредлози du, a. da. ип. соп. sit. par. na
fra и њихова основна употреба. Предлози denlro. fitoru, sol
to, sopra. davantu, duetro.
Синтакса
Проста реченица: потврдна, упитна, одрична.
Tu seu utaluano. No, iio non sorto utaluano. (Tu)
seu utaluano?
Сложена реченица:
Adesso non lavora puii ma ho puii tempo per
leggere e scritvere e guocare con u mueu mtpotu.
Ред речи у реченици. Место прилога и
прилошких одредби. Ne!lubrettocu sono поти
deu professoru e altre unformazuonu Ulili u.

Лексикографија
Структураи коришћење двојезичних речника.
Ученику треба показати и стално гз подстицати
на поседовање. угштребу и правилно коришћење
речника (двојезичног и, каснијеЈеднојезичног),
дати основне податке о речничкој литератури
одговарајућег квалитета. Подетицати га на
контакт еаписаном литературом, електронским
садржајима и сл.

НЕМАЧКИ ЈЕЗИК
Цмеиице
Усвајање рода, броја ti падежа именииауз пимођ
детерминатква и наставака. Номинатив. генитив,
датив и акузатив једнине и множине са
одговарајућим предлозима И без њих. Саксонски
генитив.

Детермина i нви
Усвајање детерминатива као одреднице рода,
броја u падежа именица (одређени неодређени,
показни, присвојни, квалификативни.
неодређеии)

Замевдше
Личне заменице у номинативу, дативу и
акузативу једнине и множине. Присвојне и
показне заменице као детерминативи уз
именицу. Деклинација неодређене заменице
jemand, niemand, etwas, nicfits

Прндевн
Придеви у саставу именског предиката и у
атрибутнвној функцији (више реиептивно него
продуктивно). Поређење придева, описна
компарација са ebenso....wie, nichl so wie

Бројеви

Основни и редни бројеви Предлози

Предлози са генитивом, дативом. акузативом,
дативом н акузативном

Глаголи
Презент u футурјаких, слабих, помоћних,
рефлексивних, сложених и модалних глагола.
Перфект и претерит најфреквентнијих глагола

Рсчениие
Независно сложене реченице {urtđ, aber. oder,
dem, danim, deswegeri. trondem)
Зависно сложене- узрочне (ueil), временске
(wenn, als, ivahrend, bis), концесивие (obv'ohl),
релативне.
 РУСКВЈЕЗИК
Реченнца
Однос реченица у сложеној реченици: незавицно
сложене и зависно сложене реченице. Управни и
неуправнв говор.

Именице
Варијанте падежних наставака: локатив једнине
на -у; о береге/на берегу, о лесе/ в лесу. о крае/на
крак>; номинатив множине на-а, -и, -и, -е:
города, учитела, aepeBbH. граждане.
Именице којима се означавају профссијељуди,
њихова национална и територијална припадност.
Промена именнца на: - ил, -ие. -мл.
Именице плуралиа тантум (рецептивмо).
Обнављање и систематизација основних
именичких промена.

Замеиице
Обнављање и еистештизација заменица
обрађених у осмовмој школи: личне, упитпе (кто,
что, какои, какое. какие).
Одричне шменицс: никто, нпчто, ииклкои,
ничеп, и неодређеме заменице: кто-то, кто-
нибудћ, некорми, несколко обр&ђивати као
лексику.

Придеви
Промена придева
Поређење придева типа: страшми. млгцашии;
прост облик суперлатива: ближаишии,
простеишиИ, худиши.
Рекција придева: уочавање разлика између
руског и матерњег језика (болћноД чем,
rOTOBbifl к чему, способнии к чему и сл).
 Бројеви
Принцнпи промекаосновних бројева: 1, 2, 3, 4, 5 -
20 и 30, 40, 90, 100 (остале оројеве обрадити као
лексику). њихова употреба у кајчешћим
структурама за исказивање времена с
предлозима: с - до, с no, от-до, к идр. Исказивање
времена no сату у разгоаорном и службеном
стилу.

Глаголи
Најчешће алтернације основеу презенту и простом
и будућем времену. Творбс вида помоћу префикса,
суфикса и ошове.

Глаголи кретања: кретање у одређеиом мравцу,

неодређено кретање и кретање једном у оба
правца: активирање до сада не обрађених глагола
кретања (идти - ходитк, ехатв - ездитћ. бегатв -
бежатћ, плмтб - плаватв. лететћ - летатв, нестм -
nocHTb, вести - водитк, везти - noim i,).

Рекција глагола: уочавање разлика између руског

u матерњег језика (благодаритБ кого за что,
пожертвоватБ кем - чем, напоминатБ о ком исл).

Прнлози
Прилози и прилошке одредбе заместо, време,
начин и количину, Поређење прилога.

Предлозн
1 Јајфреквентнији предлози чија се употреба
разликује у односу на матерњи језик (дли е
генитивом, из-за с генитивом у одредби одвајања
од места и узрока. из-под с генитивом у одредби
одвајања од места, к с дативом у временској
одредби, no с
 датмвом у атрибутској, просторној и узрочној
одредби исл).

Везници
Најфреквентнији прости везници у независо
сложеним и зависно слжоженим реченицама (a,
да, и, но, или, если, пока, потому, так как, перед
тем как исл).

Речепмчми моделн

Субјекатско — предикатски односи Реченицве

са именским предикатом
1) копуле: oi.m., статв, лвлдп.са
Ero отец бил врачом, a он станет инженером. Зто
утверждеиие лвлаетсл спорним.
2) отсутство копуле
Ero брат TOKAPB NO металлу.
Онасегодна веселан.
Он сшљнее всех,
Објекатски односн
1) директним објектом M b i купили новни
учбеник,
Л не получил ответа.
2) инлиректним објектом
Он их побдагодарил за помшш-.
Зта фотографии напоминаето прошлом.
3) Зависном речемицом
Брат в n n c M b M e сообшает, ч т о о н летом
приедет к нам.

Вреченскл одиоси
Речениде с одредбом
1) шражене прилогом пришел раниљшетеби.
2) изражене зависннм падежом
Они вернулиа. к вечеру (ктрем часам).
Л сегдона работал с плтн до семи часов.
Плчнмски олиоси
Реченице еа одредбом израженом прилогом Osi
хорошо говорит по-русски.
Osi пишетболее красиво, чем ТБГ.
Ona поет красивее всех.

У ФОЧНИ ОД1ШСН
Реченице са одредбом израженом ЈИЕПСНИМ
падежом.
Он не приехал в срок no болезни.

Атрибутивни односи Реченице с атрибутом

1)у суперлативу
А.С. Пушкин авллетсл велпчаипшм русским
позтом.
2) у зависном падежу
Л забшл тетрадћ no русскому лзику.

ФРАНЦУСКИЈЕ1ИК Пасивне
конструкције est + партицип перфекта Финалнс
рсченицс са употребом pour + inf. Питања:
Qui est-ce qui/que Qu’est-ce t]ui/que Que:
Инднректна питања Негација
pas du tout, non plus, personne Казнвање
претпзставке sh + имперфект/кондиционал
Кживањс времена avant <Je. quand
Ka швање жсљс, воље, nnviepe
a) субјунктивом б) инфинитивом Одредбе за
време
• дани у недељи. prochain/đemier; i! у a/dans;
periđant/depuis:
Поређеље прмдева
Одредбе за начин
II Јраш i:i меру u количину
une douzaine, une centaine, un tas de. pas mal de.
environ... и сл,
Слагање времена - само са индикативом, и то: present - present (истовремена
ралња); present - passć compose (пре); present - futur (после) Именичкаi
руиа
Слагање детерминаната и именица у роду и ороју; разлике у изговору (где
постоје) и разликовање наставака у тексту. les determinants и TI te r rogat i fs -
exclamatifs - relatifs; les determinants indefinis Наставци имекица н придева
teur/trice; al/aux, ail/aux и неки изузеци на -s), OLl -s/x

Глаголска грула
Субјунктив презента - објаеннти принцип творбе, a примењивати само у
датим реченичним моделима.
Слагање партиципа иерфекта еа субјектом

ШПАНСКИ ЈЕЗИК
Слагање детерминатива и именице у роду и броју, апокогшрање придевауз
именицу, неодређени детерминативи ( a/gimo. rangom, todo, cualguiera) у
различитим значењима.

Traeme algiiri libro de Garcia Marque:.

Todas I as mananas, todo el murtdo...
Un muchacho cualquiera...
Морфеметипичне за мучки н женски род именица ипридева
muchacho/muchaeha actor/acmz
 trabajador/trabajadora
generoso/generosa
као и имснице и придеви који немају
морфолошку ознаку рода, violinista, cantante,
interesante, verde...

Глагвлска i рупа
Облици индикатива: сва глагоска времена
савладана у осноеној школи примењивати и
препознавати у тексту/говору.

Имгињм са утгтнмм рсчимн:

Onien. que, c'iiando, сбто, donde, etc.

Икдиректна питања
1 Sabes si ha llegado ?
Pregiinlale si ha cogido la tarjeta.
Уо le pregundo cjiie has comprado.

Негација
Nada, nadie, ningun (o/a), minca, tampoco.
1 Hii venido algnien ? - No, na ha venido nadie./
Nadie ha venido.
No me gusla esta pelicula. - A mi tampoco.

Хипотеппже речеиице (првн тип)

Si me visilas el verano que viene, le llevare a la
playa.
Мромена значења придева у зависности од пози
mije уч именицу
Uri hombre grande / On gran hombre.
 Казнвање времема u одрелбе t;i време
Данм у кедељи, таћапа, ауег, pasado/ргдхито,
que vuene, durante. despues de, antes de, cuando,
hace.... deimu de...
Antes de haberse ido. me dejo su direccion mteva. 1
Cuando lo viste ? Lo vi cuando regrese de viaje. Ei
limes que vuene. EI domungo posado. Sa/ud
hacelremta munutos... regresa dentro de tom hora...
Поређење
Mas que, menos с/ке, ei!a mas. tati.,.como,
Este lihro es e! mas interesante qiw he leido. Su
tihima pelicula no es lan interesante como la de1
ano posado.
Одредбе за начин
Прилози на mente и прилошке конструкције
Miguel тапеја et coche cuidadosamente/con mucho
cuidado.
Изрази за меру и КОЛИНИНЈ Mucho, un росо đe,
una docena de. apro4imadainente, mas o menos...
1 Cudntos estuduanles han visto este programa ?
- Mas o menos, treinta.
Сложене реченицс ca инфинитиеом (ca модаллмм
глаголнма м финл.шс речсннцс) Ottiero viajar.
Lo hago para satisfacerte.
Oproi рафм јн
Ннтерпункција - основна правила ( ca акцентом
на облике који не постоје у српском језику).
Писање великог слова.

редмета: СТРАНИ ЈЕЗИК

и фонд 70
 Други
циљ ИСХОДИ HA КРАЈУ ДРУГОГ П РЕПОРУЧЕПЕ TEME ОПШТЕ И СТРУЧНЕ КОМУНИКАТИВНЕ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
РАЗРЕДА Ученик ће бити у И ГРА М АТИЧКИ САДРЖАЈИ ФУНКЦИЈЕ PAMA
стању да: ( 80% + 20%)

ШЛЊЕ -разуме Kpatie исказе који -Свакодневни живот ( комукикација међу 1.. Представљање себе и других Комуннкативна настава ст
садрже фреквенгне речи и младима, генерацијски конфликти и начини 2. Поздрављање (састајање. језика подразумева поимање
љавање структуре (информације о превазилажења, међувршњачка подршка ) - растанак; као средства комуникације;
за личностима, пос.пу, породици, Образовање форм&чно. неформално, инсистира иа употреби циљ
н>е усмеког куповини, школи, ближем - (образовање у земљама чији сејезик учи, специфично no регионима) у учионици у добро осмишљ
окружењу) школовање које припрема за студије или свет 3. Идентификација и именовање контекстима од интереса з
- разуме најбитније рада, образовање за све) особа, ученике; претпоставља при
информацијеу кратким и - Познати региони у земљама чији се језик учи, објеката, боја. бројева итд.) Teacher talk, одн. прилагођа
једноставним обавештењима њихова обележја 4. Давање једноставниЈс упутстава говорне делатности иастав
(преко разгласа, наулици, на - Културни живот (манифестације које млади и команди интересовањима и знањима
шалтеру) и правшшо их радо посећују у земљи и земљама чији сејезик 5. Изражавање молби и захвалности инсистира на комуникатив
користи учм. међународни пројекти и учешМе на њима) 6. Изражавање швињења аспекту употребе језика, од
- Заштита човекове околине (аесције на нивоу 7. Изражавање потврде м негирање значењу језичке поруке, a не
града, школс, волонтерски рад} 8. Изражавање допадања и на граматичној преиизност
- Медији (штампа. телевизија, електронски недопадања иретпоставља да се знања у
медији ) 9. Изражавање физичких сензација мере прецизно дефинисаним
- Иктересантне животне ириче и догађаји и релативним, a не толико
- Свет шмпјутера потреба апсолутним критеријумим
( млади и друштвене мреже ) 10. Исказивање просторних и тачности,
временских односа
1 i. Давање н тражење информаиија
и обавештења

ЧИТАЊЕ - чита и разуме различите врсте
кратких и прилагођених
Оспособљавање текстова {једноставнија лична
ученика за / пословна писма. позивнице,
разумевање термини, проспекти, упутства,
прочитаних огласи) препознајући основна
текстова значења н релевантне детале
- открива значење непознатих
речи »a основу контекста и
/или помоћу речника
-уочи предвидљиве
информације ( кад, где, ко.
кслико. зашто) у
свакодневним текстовима (
рекламе, огласи, јеловниаи.
просгтекти)као и
једноставнијим стручним
текстовима
( формулари, шеме,
СТРУЧНЕ TEME
- Занииања, описи послова и задужења у домену
трговине
- Врсте трговинских објеката ч описи услуга у
трговини
- Прибор и опрема за рад у трговими
- Пословни бонтон
- Мере одржавања хигијене и квалигета
- Читање, праћење и вођење прописане
документација у домену струке
- Пословиа комуникација у писменом и усменом
облику ма страном језику (телефонирање.
уговарање еастанака, потврђивање или одбијање
резервације или поруџбине, рекламације и др.)
ЕПГЛЕСКИЈЕЗИК
i. РЕЧЕНИЦА
Обновити реченичке модел обухваћене
програмом за основну школу.
Ред речи у реченици. Место прилога и
прилошких одредби.
- Tag questions
- Индиректни говор
a) изјаве - без промене глаголског времена
(глагол главне реченице у једном од садашњих
времена)
б) мапбе, захтеви, наредбе
в) гштања са променом реда речи - без промене
глаголског времена (глагол главне реченице у
једном од садашњих
 извештаји) времена)

12. Описивање и упоређивање лица и материјала који je неопходан услов за

предмета било које учење језика.
13* Изрицање забране и реаговање на Такозвана комуникативно
забрану интерактивна парадигма у настави
14. Изражавање припадања и страних језика, између осталог,
поседовања укључује и следеће компоненте:
15. Скретање пажње — усвајање језичког садржаја
16. Тражење мишљења и изражавање кроз циљано и осмишљено
слагања и неслагања учествовање у друштвеном чину
17. Тражење и давање дозволе — поимање наставног програма
18. Исказивање честитки као динамичне, заједнички
19. Исказивање препоруке припремљене и ажуриране листе
20. Изражавање хитности и задатака и активности
обавезности настав н и к je ту да ом огућ и
21. Исказивање сумње и приступ и прихватање нових идеја -
несигурности____________________ ученици сетретирају као
Један од кључних елемената одговорни.креативни,активни
комуникативне наставе je и еоцијална учееници у друштвеном чину
интеракција кроз рад у учионици. Она — уџбеници су само један од
се базира на групном или ресурса; осим њих препоручује се и
индивидуалном решавању проблема, примена других извора ннформација и
потрази за информацијама и мање или дидактичких
више комплексним задацима. У тим материјала, поготову кад je реч о
задацима увек су јасно одређени стручним темама
контекст, процедура и циљ, чиме се -учионица постаје простор који je
унапређује квантитетјезичког могуће реструктурирати из дана у дан
- огшсујс ситуације, причао П. ИМЕНИЧКА ГРУПА Важан LuiJL* у учењу страно
догађајима и аргументује !. Члан средњим стручним школамај
љавање ставове корнстећи овладавање језиком струке, и
за једноставне шразе и - Обновити упогребу одређеног м неодређеног оноликој мери која
реченице члана je неопходна да се језик кори
ОШКО - води једноставне разговоре - Нулти члан уз градивне и апстрактне ради информисаности и
е и за (телефонира), даје имениие оспособљености заједноставн
у информације и упутства. комуникацију у усмснон и
 на уговара термине
језику - реагује учтиво иа питања ,
захтеве, позиве, извињења
саговориика
Б - саставља краћи текст
(мејл, писмо>у одређене
личне и пословне сврхе
(обавештење, уговарање,
померан»е термина)
- п и ш е краћи текст о
фирми, пссловању и
персоналу
- гшше нзвештај на основу
белешки
2. Именице писаном облику на страном ј
Taj сегмент паставе страног ј
- Множина именица - обновити који се прогресивно упећава
- Изражавање припадања и евојнне - саксонски 50% TOKOM
генитив четворогодишњег образовањ
- Бројиве и кеоројиве именице буде јасно дефинисан и у скл
ca исходима везаним за
3. Заменичкн облици квалификације стру ке.
a) Заменице Неопходно je да стручна тем
која се обрађује na страном је
- Личне заменице у функцији суојекта и прати исходе иојсдиних сТру
објекта предметаu буде у
- Показне заменице корелацији ca њима. Реализа
- Односне замсницс наставејезика струке се мног
б) детерминатори огледа у развијању рецептивн
- Показни детермииаотри вештина него
- Неодређени детерминатори продуктивних јер je сврхауче
- Присвојни детерминатори страногјезика, у првој линији
4. Придеви усмерена нато дасеученицн о
- Обновити компараиију придева да праге одређену стручну ли
- too/not.. enougli/not as...(as)/...than у циљу информисања, праћењ
5. Бројеви иновација и достигнућау обл
- OoHCBimi просте и редне бројеве струке, усавршавања и напре
Стогаје спектар текстова који
6. Кванитификатори препоручују велики: шематск
прикази, упутства о примепи
инструмената или пак матери
хемикалија. рецепти.

ИНТЕРАКЦИЈА - комуницира у свакодневним III ГЛАГОЛСКА ГРУПА

ситуацијама и размењује
Оспособљавање информације, блиске његовнм 1. Глаголи
ученика за интересовањима (писмено — Обновити глаголске облике предвиђепе
учешће у и усмено) програмом за основну школу
дијалогу na - Модални глаголи: таусап, must
страном језику и - Пасивне констру шије - салашње
размену краћих време/ирошло - ihe Sirnple present/past
писаних порука (прошло време рецептивно)
- going to и трајни презент за планове и намере,
going lo и ii’/// (за будућа предвиђања)
- used to

МЕДИЈАЦИЈА - преводи усмено шш 2. Прилози, извођење прнлога и употреба,

писмено кратке моруке у припозН вероватноће са тау, mighl u will
Оспособљавање складу са потребама 3. Предлози, најчешћи предлози за
ученика да комукикације оријентацију у врсмсну и простору.
преводи, сажима 4. Кондициоиал први
н препричава
садржај краћих ИТАЈШЈАНСКИ ЈЕЗИК
усмених и
писаних текстова
Морфосиитаксичкн и фонетски садржајн Члан
Одређени и неодређени члан. Основна употреба.
Члан cnojcH с предлозима: dl a, da, in, su и con.
Одређени члан уз осиовне и редне бројеве.
И меника
Род именииа. Правштна множинаименица.
Множина именица на: -со. -go, -са. -ga.
Најчешћм примерн неправилне множине:
именице које се завршавају на коксонант (ii bar, i
bar), именице које ое завршавају на наглашени
вокал (la citta, te cilta),

деклараиије, краћи стручни текстови

чији je садржај релевантан за
тематске садржаје
стручних предмета, извештаји,
каталози, програми сајамских
активности и сл. Веома je битно у
раду са таквим текстовима
одредити добру дидактичку
 подршку. Добро осмишљени налози
упућују на то да одређене текстове, у
зависности од тежине
и важности информација које они
носе. трсба разуметн глобално,
селективно или пак детаљно.
Продуктивне вештане треба
ограничити на строго функционалну
примену реалну за захтеве струке. To
подразумева писање краткнх порука,
мејлова у
оквиру пословне комуникаиије
(поруџбенице. рекламације, захтеви,
молбе| и вођење усмене
комуникаиије која омогућава
споразумевање наосновном нивоу
билоу директиом контакту са
саговорником или у телефонском
разговору.
Пред&иђеи je no један писмени
задатак у сваком полугодишту.

МЕДИЈСКА - аргументује свој став о

ПИСМЕНОСТ медијском тексту смислено и
сврсисходно користи изворе
Оспособљавање информација које су
ученика да релевантне за струку и
користе медије обављања посла
као изворе
информација и
 развијају
критичко
мишљење у вези
ca њима

скраћене имснице (la foto, le foto), једносложне именице (iire, i re), именице
које ce завршавају на i (la teši, le les i).

Заменице
(io tu, lui, lei, Lei,
Личне замеиице у служби субјекта
noi. voi, loro).
Наглашене личне заменице у служби објекта (me, te, lui, lei. Lei. noi. voi, loro)
(mio, tuo, suo, nostro,
Присвојне заменице
vostro, loro).
Показне заменице (qugsto, queUo).
chi? i che?/ che cosa?)
Упитне заменице ( Неодређеие
заменице (ognuno i qiialcuno).
Придсви
Описни придеви, слагаље придева и именице у роду и ороју. Описни придеви
buono i bello; неодређенн придев tutto.
со (bianco. simpatico), -go
Придеви na -
(largo, analogo)
Присвојни придеви: mio. tuo. sito, nostro, vostro, loro. Употреба члана уз
присвојне придеве. Морфолсшке одлике придева questo, quel1o, bello i buono.
Неодређени прндеви ogni и cjiialche.
Назив боја, морфолсадке особености придева
viola, rosa, blu, arancione.
Бројеви: основни бројеви. редни бројеви. Употреба основних и редних
бројева ispu означавању датума.
 Глагол
Садашњс време (Indicativo Presente) глагола све
iри коњугације. Сааашње време неправилних
г.пагола; essere, cn’ere. andare, dare. fare. bere.
venire, stare, uscire. dire. tenere.
Садашње време модалнш глагола volere, dorere,
po/ere, sapere.
У потреба глагола piacere.
Партицип прошпи и прошло свршено време
Passato prossimo: прелазних и непрелазних
глагола; неправилних глагола.
Будуће време (Fuluro sempliče) глагола с
правипним и нсправилшш основама. Предбудуће
време (Fuluro anteriore).

Прилози
Врсте прилога: за начин, место и време
Прилошке речце ci и vu,

Пр*длози
Прости предлози du, a, da, ш соп, sit, per, tra. fra
и љихова осковнаупотреба. Предпози dentro,
fuoru, solio, sopra, davanju, dne/ro.

CIMI гакеа
Проста реченица: потврдна, упитна, одрична. Tu
seu utaluano. No, uo non sono utaluano. (Tu) seu
utaluano'?
Сложена реченица:
Adesso non lavoro рип, ma ho puh tempo per
leggere e scruvere e guocare con u mueu nupotu.
Ред речи у речснмцн. Место прилога и
прилошких одредби. Ne! lubretto си sono nomu
deu professortt e altre unformazuonu uiulu.
 Лексикографија
Структура и коришћење двојезичних речника.
Ученику треба показати и стално га подстицати
на поседовање, упогребу и правилно корншћсњс
речника (двојезичног и. касније, једнојезичног),
дати осиовне податке о рсчничкој литератури
одговарајућег квалитета. Подстицати га на
контакт саписалом литературом, електронским
садржајима и сл.

НЕМАЧКИ JE JI liv
Именнце
Усвајање рода, броја и падежа именицауз момоћ
детерминативаи наставака. Номинатив, генитив,
датив и акузатив једнине и множине ca
одговарајућим предлозима и без њи.\. Саксонскм
генитив.

Детерминатнви
Усвајање детерминатива као одреднице рода,
броја и падежа именица (одређепн неодређени,
показни, присвојни, квалифииативни,
неодређени)

Заменице
Личне заменице у номинативу, дативу и
акузативу једнине и множине. Присвојне и
показне заменице као де-герминативи уз
именииу. Деклннаиија неозређене замениие
jemand tmmand, etwas, nichts

П рнлсви
Придеви у саставу имелског предиката и у атрнбутивној функиији (више
реиептивно него продуктивно). Поређење придева. описна компарација
caebenso....me, nicht so wie

Бројеви

Основни м редни бројеви Предлози

Предлози са генитивом, дативом, акузаггивом, дативом и акузагивном

Глаголи
Презент и футур јаких, слабих, помоТших, рефлексивних, огтожених и
модалних глагола. Перфект и претерит најфреквентнијих глагола

Речениие
(und. aber. oder. denn,
Независно сложене реченице
danim, deswegen, trotzdem)
Завиено сложене - узрочне (vveil), временсне (wenn. ah, vahrettd, bis),
концесивне (d&wohl), релативне

РУСКИ ЈЕЗИК
Речекица
Однос реченицау сложеној реченици: независно сложепе и зависно
сложене реченице. Управни и неуправни говор. Именице
Варијанте падежних наставака: локатив једнине на -у: о береге/на берсгу, о
лесе/ в лесу,
о крае/на Kpaio; номинатив множине на -a, -Л, -БН, -е: города, учителн, дерев^л,
граждане.__________________________________
 Именице којима се означавају професије људи,
њихова национална и територијална припадност.
Промена именица на: - иа. -ие, -мл.
Именице плурапиа тангум (рецептивно).
Обнављање и систематизација основних
имсничких промема.
Чаменице
Обнављање и систематнзација заменица
обрађених у основној школи: личне, упнтне (кто,
что, какоИ, какое, какис).
Одрнчне заменице: никто, ничто, иикаком,
ничеВ, и неодређене заменице: кто-то, кто-
HiiGvab, HeKopbiii. несколко обрађнваш као
лсксикгу,

Придеви
Промена придева
Поређење придева типа: страшии, младашии;
прост облик суперлатива: ближаишии,
простеишии, худиши.
Рекција придева: уочавање разлика између
руског и матерњег језика (болћнои чем,
roTOBbift к чему, способнми к чему и сл).

Бројеви
Принципи промена основних бројева: 1, 2,3, 4, 5 -
20 и 30,40, 90, 100 (осталс бројевс обрадити
каолексику), њихова употребау најчешћим
структурама за исказивање времсна с
предлозима: с — до, с - no, от - до, к идр.
Исказивање вренена no сату у разговорном и
службеком стилу.

Глаголи
Најчсшћс алтернацкје основе у презенту и
простом и будућем времену. Творбс вида помоћу
префикса, суфпкса и основе.
Глаголи кретања: кретање у одређеном правцу,
неодређено кретање и кретање једном у оба
правца: активирање до сала не обрађених глагола
кретања (идти - ходитг, exaTb -ездШЋ, бегатћ -
бежап,, lui.m, - плаватв, лететћ - летаи, нести -
носитБ, вести - водип., везти - возитђ).
Рекција глагола: уочавање разлика између руског
и матерњегјезика i бпаго.парип, каго за что,
пожертво BaTb кем - чем, напоминагћ о ком и
сл).
Прилози
Прилози и прилошке одредбе за место, време,
начив и количину, Поређење прилога.
Предлози
Најфреквентнији предлози чија сеупотреба
разликујеу одиосу im матерњи језик (длл с
генитивом, из-за с гсннтивом у одредои одвајања
од места и узрока, из-пол с генитивом у одредби
одвајања од места. к с дативом у временској
одредби. no с дативом у атрибутској, проегорној
и узрочној одредби и сл).
Везници
Најфреквентнији прости везници v независо
сложеним и зависно слжоженим реченицама (a,
да, и, но, нли, если, пока, потому, так как. перед
тем как и сл).
Реченични модели Субјекатско - предикатски
односи
Реченицве са именским предикатом
1) копуле; obim craTb. ивллтнса
Ero отец бмл врачом, a он станет инженером,
Зто утверждение лвллетсл спорнмм.
2) отсутство копуле
Ero брат TOKapb no металлу.
Ona сегоднл веселаи.
Он снлћкее всех,

Објекатски оаноси
1) дирсктним објсктом Mbi купили HOBbifi
учбеник.
Л не полунил ответа.
2) индиректним објектом
Он их побдагодарил ia ломошћ.
Зта фотографиа напоминает о прошлом,
3) Зависном реченицом
Брат в nucMbMC сообшает, что он летом приедет
к нам.

Времеискн одпоен
Реченице с одредбом
1) изражене прилогом
Л лришбл раниљше тебл,
2) изражене зависним падежом
Они вернулисв к вечеру (к трем часам).
Л сегдона работал с плти до семи часов.

Пачпнски олноси
Реченице ca одредбом израженом прилогом Он
хорошо говорит по-русски.
Он пишет более красиво, чем ти.
Ona поет красивее всех.

У ЈрОЧНИ ОДНОСИ
Реченице ca одредбом израженом зависним
падежом.
Он не приехал в срок no болезни. Атрибутивни
одиоси Реченице с атрибутом 1) у суперлативу
А.С. Пушкин лвлиетси величаишим русским
позтом.
 2) у зависнои падежу Д забмл тетр:ш, no
русскому дзику.

ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК Пасииие

конструкције
est + партицип перфекта
Финалне реченмие саупатребом pour + inf.
Питања:
Qui est-ce qui/que Qu‘est-cc qui/q uc Que;
Инлиректна пнтања Нсгацијз
pas đu tout. non plus, personne Казивлње
прстпоставке sh + имлерфект/комдиционал
Казивање времена
avanl de, quand
Казивање жеље, воље, млмере
a) субјункгивом б) инфинитивом Одредбе за
време
- данм у недељи, prochain/deruier; ii у a/dans;
pendant/depuis:
Поређеше кридева
Одрслбс ja начин
Израш ia меру и кчишчнну
une đouzaine, une centaine. un tas de, pas mal de,
environ... и сл.
Слагање времена -само са индикативом, и то:
present - preselit (истовремена радња); prcscm -
passć compose (пре); present - futur (после)
Пменнчкл група
Слагање детерминаната и именицау роду и броју;
разлике у изговору (где постоје) и разликовање
наставака у тексту. les determinants iinterrogatifs -
exclaniatifs - relatifs; les determinants indefinis
Наставци именица и придева
 teur/trice; al/aux, ail/aux и неки изузеии на -s), ou -
s/к
Глаголска група
Субјунктив презента -објаснити приниип творбе,
a примењивати само у датим реченнчним
моделима.

Слаган.е нартнцнпа иерфекта ca субјектом

ШПАНСКИ ЈБЗИК Именичка група

Слагање детермииатива и ммемицеу роду и
броју. апокопирање придева уз именнцу,
неодређени детерминативи (algtino, ninguno.
todo. cualquiera ) у различитим значењима,

Traeme algun libro de Carcia Mdrque:.

Todas los mana nas, /odo el mundo...
Un muchacho cualquiera...
Морфеме твпичне за мучки и жекски род
именица ипридева muchacho/rnuehacha
acior/aetrk
trabajador/trabajadora
generoso/generosa
као и именице и придеви који иемају
морфолошку ознаку рода. violinista, cantante,
interesante, verde...

Глаголска група
Облици индикатива: сва глагоска времена
савлаланау основмој школи примељивати и
препознавати у тексту/говору,

llinaii.a саупигним речима:

Ouien. qite, cuando, сото, donde, etc.
 Индиректна питања
1 Sabes si ha Hegado ?
Pregunlale si ha cogido la tarjeta.
Уо le pregumto que has comprado.

Ilerauoja
Nada. nadie. ningtm ( o/a ). nunca, tampoco 1 Ha
venido alguien ? - N'o. no ha venido nadie J Nadie
ha venido.
No me gusla esta pelicula. - A mi lampoco.

Хипотегичке реченице (npsu тип)

Si me visitas el verano que viene. te llevare a Ia
playa.

Промена значења прплева у зависности од

позиције уз иченицу
Un hombre grande ' Un gran hombre.

Казивање времена м одрсдбе m време

Дани у недељи, тапапа, ауег, pasadoргдхито. que
vite ne, durante, despues de, antes de. cuando,
hace.... denlro de...

Antes de haberse ido. me dejo su direccion mieva 1

Cuando to vi ste ? Lo vi cuando regrese de viaje. El
lunes que vuene. El domitngo pasado. Sahto
kacetreunta munutos... regresa denlro de ima hora...

Поређење
Mas que, menos que, el/la mas, tan...como,
Este libro es el mas interescmle que he leido. Su
Allima pelicula no es tan interesante como la del ano
pasado.

Одредбе i:i начин

ПрнлозИ на -mente и прилошке конструкције
 Miguet maneja e! uoche
culdadosameniefcon mucho cuidado.
Изразн ta меру н колнчину Mucho, un росо đe, ima đocena de,
aproximadamente, iniso menos...
I Cudntos estuduantes han visio este
programa ? Mas o menos, ireima.
Сложене реченице ca инфинитивом ( ca модалним глаголима и фнналне
рсчсницс)
Ottiei o viajar.
Lo hago para satisfacerte.
Ортогрлфијл
Интерпункција -основна правила (ca акцентом на облике који не постоје у
српском јечику). Писање великог слова.
Назив предмета: СТРАНИ JE SUК
Годишњифонд
часова:
Разред: трећк
Развијање сазнајних и интелектуалних епособности
и стицање позитивног одшса према другим културама уз уважавање
различитости и усвајање знања и Циљеви предмета: умења потребних
у комуннкацији на страмом језику у усменом и писаном облику, како у
свакодневном животу тако и у пословном окружењу.
циљ ИСХОДИ HA КРАЈУ ТРЕЋЕ1 ПРЕПОРУЧЕНЕ TEME ОПШГЕ И СТРУЧНЕ И КОМУНИКАТИВНЕ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ИР
РЛЗРЕДА Ученик lic бити у ГРАМАТНЧКИ САДРЖАЈИ ФУНКЦИЈЕ
стању да: ( 80% + 20%)
ЊЕ разуме основне поруке и
захтеве исказане јасним
бљавање стандардннм јсзиком кадаје реч
за о блиеким темаиа ( школа,
ње усменог nocao, хоби)
- разуме глобално суштину
нешто дужих разговора или
дискусијанасастанцима, који се
односе на мање сложеме
садржаје из струке, уколико се
говори разговетно стандардннм
језиком, постављд питања и
тражи објашњења у вези ca
темом дискусије/разговора
- Свакодневни живот ( генерацијскн конфликти 1. Представљање себе и других
и начини превазилажења ) 2. Поздрављање (састајање, растанак;
- Образовање (образовање за све. пракса и формално, неформално, специфично
припреме за будуће занимање, размена ученика) no региоиима)
- Познате фирме, предузећа, установе, 3. Идентификација и именовање
институције у земљама чији се језик учи особа, објеката, боја, бројева итд.)
- Културнн ж и е о т ( међународни пројекти и 4. Давање једноставних упутстава и
учешОе на њима) команди
- Заштита човекове околине (волонтерски рад) 5. Изражавање молби и захвалности
- Медији (штампа, телевизија, електронски 6. Изражавање извињења
медији ) 7. Изражавање потврде и негирање
- Историјски догађаји/личносги из земала чији се 8. Изражавање допадања и
језик учи недопадања
-Свет компјутера 9. Изражавање физичких сензација и
(предности и мане употребе компјутера) потреба
10. Исказивање просторних и
временских односа
11. Давање н тражење
информација и обавештења
12.Описивање и упоређивање лица и
предмета
13. Изрицање забране и реаговање ма
забрапу
14.Изражавање припадања и
поседавања
15. Скретање пажње
НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
ПРОГРАМА
Комуникагивна настава стран
гтодразумева поимањејезика
средства комуникације; инси
употреби циљногјезикау учи
добро осмишљеним контекст
мнтереса за учепике; претпос
примену тзв. Teacher talk, оди
лрилагођавање говорне делат
наставника интересовањима
ученика; инсисгира на
комуникативном аспекту упо
језика. одн. iia значењу језич
a нетолико на граматичној
прецизности исказа ; претпо
се знања ученика мере преци
дефимисаним релативним, a
апсодутним критеријумима т

ЧИТАЊЕ - разуме једноставније текстове
( стандардна писма,
Оспособљавање информације о процесу радау
ученика за струци) који су писани обичним
разумевање језиком или језиком струке
прочитаних текстова - разуме опис догађаја и
осећања
- разуме основни садржај као и
важније детаље у извештајима,
брошурама и уговорима везаним
за сгруку
СТРУЧНЕ TEME
— Заннмања, описи послова и
задужеља у домену трговине
— Врстетрговинских објеката и описи
услуга у трговини
— Прибор и опрема за рад у трговини
— Пословви бонтон
— Мере одржавања хигијене и квалитета
— Читање, праћење и
вођење прописане
документација у домену
струке
— Пословна комуникација у писменом и
усменом облику на страном језику
(телефонирање, уговарање састанака,
потврђиваље или одбијање резервације нли
поруџбине, рекламације идр.)
ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈН Напомена:
У TpcficM разреду
трогодишње срслњс стручнс
школе нису предвиђени новн грашткв
садржаји. У настави се
систематизују и утврђују
они граматички садржаји
чије савладавање
ученииима представља
посебну тешкоћу a који
се у датој струци често
користе.
16. Тражење мишљења и изражавање слагања
и неслагања
17. Тражење и давање дозволе
18. Исказивањс честитки
19. Исказивање препоруке
20. Изражавање хитности u обавезности
21. Исказивање сумње и
несигурности__________________
Један од кључних елемената комуникативне
наотаве je и социјална интеракција кроз рад у
учионици. Она се базира на групном или
индивидуалном решавању
лроблема, потрази за
информацијама и мање или
више к о м п л е к с н и м задацима.
У тим задацима увек су јасно
одређснн контекст, процедура и
цил>, чиме се унапређује
квантитетјезичког материјала
који je
неопходан услов за било које
учење језика.
Такозвана
KOMV н и кати в но<интеракти
вна парадигма у настави
страних језика, између осталог,
укључује и следеће
компоненте:
-усвајањејезичког садржаја кроз
цил>ано и осмишљено учествовање
у друштвеном чину
- поимање наставног програма
као динамичне. заједнички
припремљене и ажурнране
листе задатака и актнвности
- наставникјету даомогући
приступ и прихватање нових
идеја —ученици сетретнрају
као одговорни. креативни,
активни учесниии у
друштвеном чину
- уџбсници су самоједан од
ресурса; осим њих препоручује
се и примена других извора
информација и дидактичких
материјала, поготову кадје реч
о стручним темама_________________
 ГОВОР -једноставним средствима
Оспособљавање опише статус и образовање.
ученика за будуће запослење
кратко — опише делатност, фирму,
монолошко процес рада или пак преприча
излагање и за телефонски разговор или
учешће у одпуке неког договора у
дијалогу на оквиру познате лексике
страном језику - образложи краће своје намере,
одлуке, поступке

ПИСАЊЕ - попуњава рачуне,

Оспособљавање гтризнанице и хартије од
ученика за вредности
пиеање краћих - напише једноставно
текстова пословно писмо према
различитог одређеном моделу
садржаја - опише и појасни садржај
схема и графикона везаних за
струку

- учионица постаје простор који je могуће реструктурирати т дана у дан

Важан циљ у учењу страног језика у средњим стручним школамаје овладавање језиком
струке. и то у оноликој мери која je неопходна да сејезик користи ради информисаности и
оспособљености за једноставну комуникацију у усменом и пнсаном облику на страном
језику. Taj сегмент наставе страног језика који се прогресивно увећава од 20 до 50% TOKOM
четворогодишњег образовања мора да буде јасно дефинисан и у складу са исходима
везаним за квалификације струке. Неопходно je да стручна гематика која се обрађује на
страном језику прати исходе појединих стручних предмета и буде у корелацији са њима.
Реализација наставе језика струке се много више огледау развијању реиептивних вештина
него продуктивнихјерје сврха учења страног језика* у првој линији, усмерена на то да ее
ученици оспособе да прате одређену стручну литературу у циљу информисања, праћења
иновација и достигнућа у области струке, усавршаван>а и напредовања,
МЕДИЈАЦИЈА Ос no - Сажима садржај текста,
с обљавање ученика филма, разговара и сл.
да преводи, сажима и
препричава садржај
краћих усмених и
писаних текстова

МЕДИЈСКА - идентификује различита

ПИСМЕНОСТ гледишта о истој теми
Оспособљавање
ученика да користе
медије као изворе
информација и
развијају критичко
мишљење у вези ca
њима
 ЗНАЊА ОЈЕЗИКУ - коректно употребљава
једноставне структуре
користећи зависне реченице ( уз
одређене системске
елементарне грешке које
глобални смисао не доводеу
питање)

КОРЕЈТАЦИЈА CA ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

-Српски језик и књижевност -Социологија ca правима грађана
- Одређени садржаји стручних предмета
Стога je спектар текстова који се препоручују велики: шематскн прикази, упутства о
примени апарата, инструмената или пак материјала, хемикалнја, рецепти, декларације,
краћи стручни текстови чији je садржај релеваитан за тематске еадржаје стручних
предмета, извештаји, каталози, програми сајамских активности и сл. Веома je битно у раду
са таквим текстовима одредити добру дидак- тичку подршку. Добро осмишљени налози
упућују на то да одређене текстове, у зависности од тежине и важности информација које
они носе, треба разумети глобално, селективно или пак детаљно. Продуктивне вештине
треба ограничити на строго функционалну примену реалну за захтеве струке. To
подразумева писање кратких порука, мејлова у оквиру пословне комуникације
(поруџбенице, рекламације, захтеви, молбе) и вођење усмене комуникације која омогућава
споразумевање на основном нивоу било у директном контакту са саговорником или у
телефонском разговору.
Предвнђсн je no један писменн задатак у сваком полугодишту.
 ФИЧИЧМ) ВАСПИТАЊЕ

ЦИЉ ПРЕДМЕТА Оишги

uiub предмета:
Циљфизичког васпитања је да се разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности ca ослалим васпктно - образовним подручјима,
допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивмом. афективном. моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени
моторичких умења, навика и неопходних теорнјских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.

Посебни инљеви предмета:

Подстицање 1. раста и развоја и утицање на правилно држањетела (превенција постуралних поремећаја);
Parnoj и 2. усавршавање моторичких способности и теоријских знања неопходних самосталнн pa a на њнма;
Стицање 3. моторичкихумења (вештина) и теоријских знања неопходних за њихово усвајање;
Прошнрење 4. и продубљавање интересовања које су ученици стекли у основној школи и потпуније сагледавање спортске гране, за коју показују посебан иитерес:
Усвајање 5.
знања ради разумевања значаја н суштине физичког васпитања дефиннсаних општнм циљем овог предмета (васпитно-образовног подручја); Мотивација учекика за
бављење 3. физичким актианостима и формнрање ггозитивних психо-социјалних ооразаиа понашаља;
7.
Назив предмета: Фншчко васпитање

Годишњи фонд часова: 70

Разред; 11 РВИ

TEMA циљ исходи ПРЕПОРУЧЕ11И САДРЖАЈИ ПО TEMAMA НАЧИН

По завршетку теме ученик he бити у стању да: ОСТВАРИВАЊА ПРОГ РАМА

- Здравствена култура - Унапређивање и - Препозна везе између физичке активности и - Вежбе обликовања (јачања, лабављење и - Ha почетку теме ученике упознати ca
и физичка активност, очување здравља; здравља; растезање); циљевима и исходима наставе / учења,
као основа за - Утицај на правилно -Објаснн карактеристике пшшжајатела, покрета и Вежбе из корективие гимнастике; планом рада и начинима оиењнвања;
реализовање држање тела (превенција кретањау професији за коју се школује и уочи оне, - Провера стања моторичких и -TOKOM реализације часова физичког
постављених циљева постуралних којс могу имати Кегативан утицај на његов раст, функционалних способности; васпитања давати информације о томе
и исхода; поремећаја); развој; које вежбе позитивно утичу на статус
- Одабере и изведе вежбе облкковања к вежбе из њиховог организма, с обзиром на
корективне гимнастике, које ће превентивно карактеристике њмхове професије, a
утицати на могуће негативне утицаје услед рада у које негативно утичу на здравље;
одабраној професији;
 - Развој моторичких - Развој и усавршавање -Именује моторичкеспособности којетреба развнјати, -Вежбе снаге без и са малим теговима (до 4 - Ученици који похађају троголишње
и функционалних моторичких као и ооновна средства и методе за њихов развој; кг.); стручне школе дапеко су више
способности чоеека, способности и —Примени адекватна средства (изводи вежбе) за - Трчање на 60 m и 100 m; оптерећени у редовпом образовању
као основа за теоријских знања развој и усавршавање моторичких способности из: - Трчање на 800 m ученице и i000 m практичпом и теоријском маставом од
реализовање неопходних sa вежби обликоваља. атлетике, гимнастике, лливања ученици; осталих ученика;
иостављених циљева самостални рад на и спортских игара за разsoj: снаге. брзине, - Вежбе растезања (број понављања и - Због тога je физичко васпитање. у
и исхода; њима; издржљивосги, гипкости, слрегноети и окретности; издржај у крајњем попежају), овим школама, значајно за активан
- Полигони спретности и окретности и опоравак ученика, компекзацију и
спортске игре; релаксацију с обзиром на њихова честа
- Аеробик; статичка и једнострана оптерећења.
Теоријска знања из обласги физичких
активиости су од великог значаја
заукупним бављењем физичким
вежбама.
- Усвајање знања, - Стицање моторичких - Кратко опише основне карактеристике и правила -АТЛЕТИКА
умењаи вештина из умења (вештина) и атлетике, гимнастике и спортске граие - У свим атлетским дисциплинаматреба
Облшш наставе
спортских грана и теоријских знања дисциплина које се уче; радити на развијању основних ноторичких
Предмет се реализује кроз следеће
дисциплинакао неопходлих за за -Демонстрира технику дисциплика изатлетике и особина ча ;iaiy дисииплину;
облике наставе:
осиова за њихово усвајање; гимнастике (вежби на справама и тлу) које -
- теоријека настава (4 часа)
реализовање - Мотивација ученика ттоседује вештину, технику и тактику спортске HI Трчања:
- мереше ti тестирање (8 часова)
постављених цнљева за бављењем физичким ре као и вежбе из осталих програмо.м предвиђених Усавршавање технике трчања на кратк'е и
ередње стазе: - прпктнчиа настала ( 58часова)
и исхода; актиЕностима; садржаја
- Формирање - Детаљније опише правила спортске гране за коју 100 m ученици и ученице: Подела одсљења на rnvnc
- Атлетнка; позитивног показује посебан интерес - за коју школа има - 800 m ученици и ученице ; штафета4 х
Одељење се не дели приликом
лсихосоцијапних услове; 100 m ученици иученице
реализације;
образаца понашања; - Објасни због којих je карактеристика физичког Настава се изводи фронтално и nu
- Примена стечених васпитања важно. да активио учествује у процесу Всжбаа!bc техиике трчања на ередњим
групама. у зависности од карактера
умења, знања и навика иаставе и да самостално спроводи одређен ттрограм стазама умереним интезитетом vi методске јединице којасе реализује.
у свакодневним физичке и спортске активности; рааличитим темпом у трајању од 5 до 10
Уколикоје потребно. нарочито за
условима живота и - Жели да се бави физичким, односно спортским min.
вежбе из корективне гимнастике,
рада; активностима, пошто сагледава (детектује) Крос: јесељи и иролећии
пориступ je индивидуалан.
- Естетско ттозитивне карактеристике физичке и спортске - 800 m ученице,
нзражавање покретом и активности - њихове позитивне утииаје на здравље, - 1000 rn ученици. Место пеализације наставе
доживљавање дружење и добро расположење; Скокови:
- Теоријска настава се реапизује у
естетскнх вредности - Сагледа негативне утицаје савременог начина Скок удаљтехником увинућа Скок увис
учионици илиу сали, истокремено са
покрета и кретања: живота (пушење, дрога, наснље, деликвентно леђном Бацања:
лрактичном наставом;
нонашање) и буде свестан да je физичким, односно Бацање кугле, једна од рационалних - Практична кастава реапшује се на
спортским активностима могуће лредупредити техника (ученице4 kg , ученици 5 kg ).
спортском вежбалишту (сала.
негативне утицаје;
 - Спортск грана, спортско- обзира на то којој врсти физичке,односно
а рекреативних кпи спортске активности припада, има своју естетску
гимнастик других кретних компоненту (лепота извођења. лепота
а: активности као доживљаја);
(Вежбе на трајног опредељења за - Ужива у извођењу покрета и кретања;
справама и тлу); њихово свакодневно - Наводи основне олимпијске принципе и
- Уевајање упражњавање; примењује их на школским спортским
етичких вредности - Комуницира путем такмичењима и у слободном времену;
и подстицање физичких односно - Препозна нетолерантно понашање својих
вољних особина спортских другова и реагује на њега, шири дух
ученика; активности ca својим пријатељства, буде истрајан je у својим
- Повезивање друговима и ужива у активностима.
моторичких дружељу и - Се правилно односи према окружењу у којме
задатака у целине; контактима; вежба, рекреира се и бави се спортом, што
- Увођењеученика - Доводи у везу преноси у свакодневни живот;
у организовани свакодневни живот и - Учествује на школском такмишењу и у
систем припрема за способност за учење систему школских спортских такмичења.
школска и практичан рад ca
такмичења, игре, физичким,м односно
сусрете и спортским
манифестације; активностимаи
правилном
- Развијање исхраном;
елемената ритма у - самостално бира
препознавању физичку, односно
целина: рад-одмор; спортску активност
напрезање- и изводи je у
релаксација; окружењу у коме
убрзање- живи;
успоравање: - Објасни да покрет
- Избор спортских и кретање, без
Спровести такмичења у одељењу, на
резултат, у свим реализованим
атлетским дисциплинама.
—СПОРТСКА
ГИМНАСГИКА: ВЕЖБЕ HA
Cl IРАВАМА И ТЛУ
Напомене:
- Наставник формнра групе на основу
умења (вештина) ученика стечених
после основне школе: основни, средњи
и напредни ниво Наставник олакшава,
односно огежава програм na основу
моторичких способности и претходно
стечених умењаученика.
I. Вежбе na тлу
5л ученпке и ученице:
- вага претклоном И заножењем и
спојено, Одразом једне ноге колут
напред:
- став на шакама, издржај. колут напрсл:
- два повезана премета cipanue удесно
и улево:
- занапредни ниво премет странцеca
окретом за 3 80n и доскомом на обе ноге
(„рондат”)
2 Преаиж За ученике коњ у ширину
висинс 120 цм; за учениие I 10 cm:
- згрчка;
- разношка
- за нлпредни ниво:
скдонка
3. Кругот
За учеппке /дохватни кругови/:
- из мирног виса вучењем вис узнето,
спуст у вис стражњи. издржај, вучењем
вис узнето, спусту вис предњи,
Ja ученице/дохватни кругови/:
-уз помоћ суножним одскоком иаскок у
згиб, њпх у згибу /уз помоћ/: спуст у
BMC стојећи___________________________
спортски отворени терени, базен,
клизалиште, екијалиште).
Препопукс ncaniiauniv наставе
- Настава се реализује у циклусима
којитрају приближно 10-12 часова
(узастопних). Наставнику физнчког
васттњаје остављено да, зависно од
потреба. прецизира трајање сваког
инклуса, као и редослед њиховог
садржаја,
- Садржај циклуса je:
- за проверу нивоа знања на крају
школске годипе -један;
- за атлетику —један;
- за гимнастику: в е ж б е на
справама и тлу - један
-заспорг no избору ученика-два;
- за повезивање физичког
васпитања ca животом и радом -
један.
Начин остваривања програма
-Садржаји програма усмерсни су i
ta: разв иј □ rte физичких
споеобности; спортско-техничко
образовање; повезивање физичког
васпитањаса животом и радом;
-Годишњи план, програм и
раелоред кросева, такмичења,
зимовања и других облика рада
угврђује се на почетку школске
године на наставничком већу, na
предлог стручног већа наставника
физичког васпитања;
- Спручно веће ластавннка
физичког васпитања, самостално,
одређује редослед обраде
појединих садржаја
4. Plavoj
За ученнке /паралелни разбој/;
- из њиха у упору, предњихом саскок са
окретом за 180° (окрет према притци);
- њих у упору, у зањиху склек,
предњихом упор, зањнх у упору, у
гтредњиху еклек
За ученице/двовисински разбој или
једна притка вратила/:
- наскок у упор на н/п, премах једном
ногом до упорајашућег, мрехват у потхват
упорном руком [до предножне) и спојено
одножењем заножне премах и саскок са
окретом за 90° (одношка), завршити боком
према притци.
5. Вратипо
la учсннкс /дохватно вратило/:
- суножним одривом узмак; ковртљај
назад у упору предњем; саскок замахом
у заножење (зањихом).
6. Греда
За ученице /висока греда/:
- залетом и суножним одскоком наскок у
упор, премах одножно десном; окрет за
90°, упором рукама испред тела преднос
разножно; ослонцем ногу иза тела
(напреднији ннво: замахом у заножење) до
упора чучећсг; усправ, усправ, ходање у
успону са докорацима, вага претклоном,
усклон, саскок пруженим телом (чеоно
или бочно у односу на справу)
7. Коњ са хватаљкама !а
ученике:
-премах одножно десном напред замах
улево. замах удесно, замах улево и
спојено премах левом напред; премах
десном назад, замах улево, замах удесно
и спојено одножењем десне, саскок са
програма и циклуса;
- Чаеови у току недеље треоа да буду
распоређени у једнаким интервалима, не
могу се одржавлтн као блок часови.
Настава се не може одржавати
истоврсмсно еа ава одсљења ни на
спортском терену ни у фискултурној
сали;
- У свим разредима настава
физичког васпитања се реапнзује
одвојено за ученике u одвојсно
за ученице, a еамо у школама
које имају no два паралелна
објекта за физичко фаспитање
дозвољена je истовремена
реализација часа;
F[paheit.e. вредновање н
оиен>пваН)С
I 1раћење напретка ученика у
физичком васпитању се обавља
сукцесивно у току читаве школске
године, на основу методологије
ттраћења. мерења и вредновања
ефекатау физичкимом васп итању -
стандарди за оцењмвање фнзичких
способноста ученика и постигнућа у
спортски м и грама
Мнннмалии образовнн захтеви
- Атлетнка: трчање на !00 m за
ученике и ученице, трчање на 800 m
за ученике и 500 m заученице, скок
удал>, у вис, бацање кугде - на
резултат.
- Вежбе na спрпвама и тлу:
)а ученике: наставни садржаји из
програма вежби на тлу,
прескока, једне справе у упору и
једне справе у вису;_______________
- Спортска игра
(no избору);

- Физичка.
одиосно спортска
активног: у складу
ca могућностима
школе.
окретом за 90 улево до става на тлу, леви
бок према коњу.
Школско такмичен>е (олсљсњс, школа):
актив наставника физичког васпитања
бира справе на којима ће се учемици
такмичити, За напредннје ученике:
састави из сиегема школских спортских
такмичења и учешће на вишим нивоима
школских такмичења.
МШШМПЈНШ образовни захтеви:
За ученнкс: наставни садржаји из
програма вежои на тлу, прескока, једне
справеу упору иједне справе у вису;
За учешше; каставни еадржаји т програма
вежби на тлу, прескока, греде и
двовисинског разбоја.
-СПОРТСКА ИГРА (no избору)
- Понављање и учвршћивање раније
обучаваних елемената игре;
Даље проширивање и продубљаваље
техничко-тактичке припремљеностн
учсника у складу ca изборним програмом
за дату игру. Ha основу претходних
умења у техници и тактицц наставник
гшанира конкретне садржаје из спортске
игре;
- Акхнв наставника према програму који
сам доноси (i!3 програма трећег разреда
(профам no избору ученика) у склацу ca
могућностима школе, организује наставу
за коју ученици покажу посебно
интересовање;
- Препорука: уколикоje могуће,
организовати наставу пливања (посебно
обуку за непливаче).
За ученице: наставни
садржаји из програма вежби на тлу.
прескока. греде и
двовисинског разбоја.
Оквипни fjptii часова no гсмами
- Тестпрање и провера савладаности
стандарда из основне школе(6
часова);
- Теоријских часова (2 у првом и 2 у
другом полуголишту);
- Атлетика (11 часова)
- Гимнастика: вежбе на справама и
тлу (12 часова);
- Спортска игра: no избору школе
(12 часова);
- Физичка активност, односно
спортска активност: у складу ca
могућностима школе a no шбору
учеиика (I I часова).
- Пливање (10 часова);
- Провера знања и вештина (4 часа).
-ПОСЕБНЕ АКТИВНОСТИ
- Из фонда радних дана и за
извођење редовне каставе школа у
току nihi’o.ictce голинс организује:
- Два целодневна излета ca
пешачењем
- 1 разред до 12 km (укупно у оба
правиа);
- 11 разред до 14 km (укупно у оба
правца);
-II] разред do 16 km (укупно у оба
правца);___________________________
- Два кроса: јесењи и ттролећни
- Спручно веће наставника
физичког васпитања утврђује
програм и садржајизлета. и дужину
стазе за кросеве. према узрасту
ученика.

- Школа организује и спроводи

спортска такмичења, као
јединствени део процсса наставе
физичког васпитања.
спортска такмичења организују се у
оквиру радне суботе и у друго време
које одреди школа. Међушколска
спортска такмичења организују се у
оквиру календара које одреди Савез
за школски спорт и о л и м п и ј е к о
васпитање Србије које je уједно и
органнзатор ових такмичења.________
Назив предмета: Физичко васпи гање

Годишљи фонд часова:

Разред: други

TEMA циљ исходи ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ noTEMAMA

lio завршетку теме ученик ће бити у стању да:
- Здравствена култура - Унапређивање и - Препозиа везе између физичке активности и - Вежбе обликовања (јачања, лабављење и
и физичка активност, очување здравља: здравља; растезање);
као основа за - Утицај na правилно - Објасни карактеристике положаја тела, покрета и - Вежбе из корск гивнс гимнастике;
реалнзовање држање тела кретањау професији за коју се школује и уочи оне, - Провера стања моторичких и
постзв.т.ених циљева (превенција које могу имати негатмван утицај на његов раст, функиионалних способности;
и исхода; постуралних развој;
поремеМаја); - Одабере и изведе вежбе ооликовања и вежбе нз
корективне гимнастике, које he превентквно
утииати на могуће негативне утицаје услед рада у
одабраној професији;
- Развсј моторичких и - Развој и усавршавање - Именује моторичке способности којс трсба - Вежбе снаге без и са малим теговима (до 4
функционалних моторичких развијати, као и основна средства и методе за њихов кг.);
способности човека. способносш и развој; - Трчање на 60 m и 100 m;
као основа ja георијских знак>а - Примениадекватнасредства(изводи вежбе) за -Трчање на 800 m ученице и 1000 m
реализовање неопходних за развој и усавршавање мсггоричких способности ученици;
постављених циљева и самостални рад на из: вежби обликовања. атлетике. гимнастике. - Вежбе растезања (број понављања и
исхолл; њима: пливања и сгтортских игара за развој: снаге, издржај у крајњем положају),
брзине, издржљивости. гипкости. спретности и - Полигони спретности и окретности и
окретности: спортске игре;
- Аеробик;

- Усвајање знања. - Стицање - Кратко описати основне карактеристиКе и

умења и вештина из моторичких умења правила спортске гране атлетике, гимнастике и
спортских грана и (вештина) и спортске гране- дисциплина које се уче;
дисииплинакао теоријских знаша - Демонотрирати - вежбе и технике атлетских
основа за неопходних за за дисциплина и вежби на справама и тлу које се
реализовање њихово усвајање; уче (поседовати вештину)
постављених циљева - Мотивација ученика - Детаљније описати правила спортске гране за
и исхода; ja бављењем коју показује посебан интерес, за коју школа има
физичким услове;
- Атлетика; активностима; - Објаснмти због којих je карактерисгика
- Формирање физичког ваеттитања важно да активно учествује
ПОЗИТИВНОГ у процесу наставе и да самосталмо спроводи
психосоцијалних одређен програм физичке и спортске
образаца понашања; активности;
— Примена стечених - Ученики ће желети да се бави физичким.
умења, знања и одкосно спортским активностима пошто ће
навика у сагледати (детектовати) позигивне
свакодиевним карактеристике физичке и спортске акшвности и
условима живота и њихове позитивне утицаје na здравље. дружеље
рада; и добро расположсње;
- Естетско — Сагледати негативне утицаје савременог
изражавање покретом начина живота (пушење, дрога. насиље.
и доживљавање деликвентно понашање) и сксстан je да
естетских вредности физичким, односно епортским активностима
 покрета и кретања: могућеје предупредити негатмвне утицаје
- Усвајање етичких - Путем физичкнх односно спортских
вредности u активкости комуницирати ca својим друговима и
подстицање вољних уживати у дружењу и контактима;
особина ученика; - Довести у везу свакодневни живот и
- Повезивање способностзаучење и практичан рад ca
моторичких задатака физичким, м односно спортским активностима и
- Спортска у целине; правилном исхраном;
гимнастика: - Увођењеученикау Објаснити да покрет и кретање, без обзира ма
(Вежбе на opranизованисистем то којој врсти физичке, односно спортске
слравама и тлу); припрема за школска активности припадају, имају своју есгетску
такмичења, игре, компоненту(лепота извођења, лепота
сусрете и доживљаја);
манифестације; — Ученик ужива у извођењу покрета и
кретања;
- Ученик наводи основне олимпијске прининпе
 АТЛЕТИКА
У свим атлетским диСииплинама треба
радиги на развијању основних
моторичких особина за дату
дисциплину;
Трчањи:
Уеавршавпп.е технике трчања im
кратке м средње стазе:
- 100 m ученици и ученице;
- 800 m ученици и ученице
- штафета 4 х 100 m ученици и ученице
Вежбање технике трчања на средњим
стазамаумереним интезитетом и
различитим темпом у трајању од 5 до 10
min.
Крос: јесењи и пролећни
- 800 ni учеиице,
1000 m ученици.
Скокови:
Скокудаљкорачном гехником.
Скок увис леђном техника.
Бацања:
Бацање кугле, једна од рацноналних
техннка (учениие 4 kg,ученици 5 kg ).
Спровести такмичења у одељењу, на
резултат, у свим реализованим
атлетским дисциплинама.
-СПОРТСКАГИМНАСТИКА: ВЕЖБЕ
HA СПРАВАМ A И ТЛУ
Напомена;
Наставник олакшава, односно отежава
програм на основу моторичких
способности и прстходно стечеиих
умења ученика.
1, Вежбе na шлу ia ученике и учениие:
- m у пора за рукама, зибом, провлак
згрчено напред до упора прел рукама______
области физичких активности су од
великог значаја за укупним бављењем
ф и з и ч к и м вежбзма,
Облшш наставс
Предметсе реализује кроз следеће
облике наставе:
—теоријска настава (4 часа)
- мерење и
тестирање (8
часова)
- практичма настава <58 часовл)
Палела D ic.bcfea на rnviic
Одељење се ке дели приликом
реализације;
Настава се изводи фронтадмо и no
групама, у зависности од
карактера методске јединице која
се реализује. Уколико je потребно,
нарочито за вежбс из корсктивне
гимнастике, приступ je
индивидуалан,
Место иеализашт наставе
- Теоријска настава се реализује у
учионици или у сали, нстовремепо
са практичном наставом;
- Практнчна настава реализује се
на спортском вежбалишту (сала,
спортски отвореии терени, базен,
клизалиште, скијалиште).
Ппепоцуке за пеализацнју
наставс
- Настава се реадизује у циклусима
којитрају лриближно 10-12 часова
(узастопних). Наставнику
физичког васпитања je остављено
да, зависно од потреба. преиизира
трајање__________________________
 и примењује их на школским спортским
такмичељима и у слободном времену;
- Препознаје нетолерантно понашање својих
другова и реагује на њега* шири дух
пријатељетва, истрајанјеу својим
активностима.
- Има правилан однос према окружењу у
којем вежба, рекреира се и бави се спортом.

- Развијање елемената
ритма у препознавању
целина: рад-одмор;
напрезање- релакхација;
убрзање- успоравање;
- Избор епортских
грана, спортско-
рекреагивних или других
кретних активности као
грајног опредељеља за - Спортска игра (no
њихово свакодневно избору);
упражњавање.

— Физичка, односно спортска

активност: у складу ca могућностима
школе.
(опружено);
- колут напред и спојено усправом до
ваг е претклоиом и заножељем, издржај
- премет странце упором у „бољу”
страну и спојено, премет странце у
„елабију” страну
- за напреднн ииво премет напредупором
2. Прескок
Ja ученике коњ у ширину висине 120
UM; за учениие 110 цм:
- згрчка;
- разношка
- за напредни ннво: склонка и прескоци
ca заножењем
3. Кругови
la ученике/доскочни кругови/:
- њих, зањихом саскок, уз помоћ.
4. Р(пбо)
За ученике /паралелни разбој/:
- Ш упора седећег разножно пред
рукама, прехватрм напред и дизањем
склоњено став на раменима, спуст назад
у упор седећи разножно, прехват рукама
иза бутина, сножити и зањихом саскок.
За ученице/двовисински разбој,једиа
гтритка, вратило/;
- вис na в/п лицем према н/п: клим,
премах згрчено једном ногои до виса
лежећег на н/п, прехват (може
разноручно) на н/п до упорајашућег;
премах одножмо предложном (уназад)
до упора предњег; замахом уназад
(зањихом) саскок пруженим телом;
-једна притка: наскок у упр предњи,
премах одножно једном ногом до упора
јашућег; премах одможно заножном до
упора стражњег; саскок саседом
(замахом погама унапред).
5. Врапшло
'ia ученике /доскочно вратило/__________
сваког циклуса, као и редослед њиховог
садржаја.
Садржај циклусаје:
- за проверу HtiEoa знања иа крају
школске године —један;
- за атлетику -један;
- за гимнастику: вежбе на справама
и тлу -један
- за спорт no избору ученика - два;
- за повезлвање физичког
васгштања ca животом и радом -
један.
Начин оствапивања пдогдама
Садржаји програмаусмерени су
на:развијање физичких
способности; спортско-техничко
образован>е; повсзивање физичког
васпитања ca животом и радом.
Годишњи план, програм и распоред
кросева, такмичења, зимовања и
других облика рада утврђује се на
почетку школске годиие на
наставничком већу, на предлог
стручног већа наставника физичког
васпитања.
Стручно веће наставника физичког
васпитања, самостално. одређује
редослед обраде појединих садржаја
програма и циклуса.
Чаеовн у току недеље греба да буду
распоређени у једнаким
интервалима, ite могу се одржава! и
као блок часови. Настава се не може
одржавати лстовремено ca два
одељења ни на спортском терену ни
у фискултурној сали.______________
- из мирног виса узмак до упора,
замахом ногама уназад (зањихом) саскок
увито
6. Гредч
'Ја учениие /висока греда/:
- залетом и суножким одскоком наскок
у упор чучећи: окрет за 90° усправ у
успон, окрет за 1 80”. лагано грчање на
прстима. скок са променом ногу, кораци
у успону до краја греде; саскок згрчено
(бочно у односу на греду).
7. Коњ са хватаљкама
ia ученике:
- из упора пред рукама, коло заножно
левом, коло заножно десном.
IIJKOJICKO такмичење (одељење, школа):
актив наставника физичког васпитања
бира снраве на којима ће се ученици
такмич ити.
la напредннје ученике: састави из
система шкапских спортских такмичења
и учешће на вишим нивоима школских
такмичења.
Мшшмалии образовни захтевн:
За ученике: наставни садржаји из
програма вежби на тлу, прескока, једне
справе у упору и једне справе у вису;
За ученице: наставни садржаји из
програма вежбн на тлу, прескока. греде и
двовисннског разбоја.
-СПОРТСКА ИГРА (no шбору)
Да лн треба pehu да се нгра разлнкује
од оке у ирком разреду?
- Понављање и учвршћивање раније
обучаваних елемената игре.
- Даље проширивање и
продубљавање
У свим разредима настава физичког
васпитања се реализује одвојено за
учепике и одвојено заученице, a
само у школама које имају no два
паралелна објекта за фнзичко
васпитање дозвољена je
истовремена реализација часа
Пдаћсњсд вредновање и оцењивање
Праћење напретка ученика у
физичком васпнтању се обавља
сукцесивно у току читаве школске
i однне, на основу методологије
праћења, мерења и вредновања
ефекатау физичком васпитању -
стандарди за оцењивање физичких
способности ученика и постигнућа
у слортским играма
Минимални обдазовни замевп
- Атлетика : трчање на 100 m за
учеиике и учснице, трчање на S00
m за ученике и 500 m за ученице,
скок удаљ, увис. бацање кугле - на
резултат.
- Вежбе ма справама и тлу:
За ученнке: наставни
садржаји из програма вежби на
тлу, гтрескока, једне справе у
упору и једне справе у вису;
За ученице: наставни
садржаји из програма вежби на
тлу, прескока. греде м
лвовисинског разбоја.
Оквчрнн бпој часова no темииа
техн и чко-тактичке прип ре мљености
ученика у складу ca изборним гтрограмом
за дату игру. Ha основу претходних умсња
у техници и тактици каставшк планира
конкретне садржаје из спортске игре.
Акгнв наставника, п|>ем|) пршраму
који сам лоноси (нз програча трећег
разреда (програм no шбору ученика) у
складу ca могућпостнма школе,
организује наставу ta коју учеимци
покажу посебно интересовање
- Тесгирање н провера савладаности
стандарда из основне школс (5 часова)
- Теоријских часова (2 у ираом и 2 у
другом полугодишту).
- Атлетика (13 часова)
- Гимнастика: вежое на справама и тлу (12
часова),
- Спортска ш pa: no избору школе (12
часова)
- Физичка актнвност, Односно спортска
активност:у складу ca могућиостима
Шкџлаорганизује и спроводи
шкоде a no избору ученика( 10
часова),
- Пливање (10 часова).
- Провера знања и вештина (4 часа>.
ПОСЕБНЕАКТИВНОСТИ
- Из фоида радних дана и за
извођење редовпе наставе школа у
току школске године организује: -
Два целодневна излетаса пешачењем
- i разрел до 12 km (укупно у оба
правца);
- !l разред до 14 KM (укупно у ooa
правца);
-111 разред do 16 k m (укупно у оба
правца);
- Два кроса: јесењи и пролећни
- Сгручно веће наставника физичког
васпитања утврђује програм и
садржај излета. н дужину стазе за
кросеве, према у зрасту ученика.
 епортска такмичеља, као јединствени део процеса наставе физичког васпнтања.
Спортска такмичења организују се у оквиру радне суботе и у друго време које
одредн школа. Међушколска спортска такмичења организују се у оквиру
календара које одредн Савез за школски c n o p i и о л и м п и ј с к о васпитање
Србије које je уједно ti организатор ових такмичења.
предмета: Фишчко васпит ање

шњи фонд часова: 64

д: трећи

TEMA ЦШБ НСХОДИ ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО TEMAMA НАЧИН ОСТВАРИВАЊА

По завршетку теме ученик ће umu у сгању да:
вствена - Унаттређивање и - Препозна везе између физичке активности и - Вежбе обликовања (јачања, лабављење и - Ha почетку темеученике
ра и физичка очување здравља: здравља; расгезање); ииљевима и исходима нас
ност. као Утицај на гравилно Објасни карактеристике положаја тела, покрета Н Вежбе из корективне гимнастике; планом рада и начинима о
а за држање тела кретањау професији за коју се школује и уочи оне, - Провера стања моторичких и - TOKOM реапизације часо
овање (превенција којс могу имати негативан утицај на његов расг. функцноналних способности; васпитања давати информ
љених циљева постуралних развој; које вежбе позитивно утич
да; поремеваја); - Одабере и изведе вежбе обликовања и вежбе из њичовог opi анизма, с обзи
корективне гимнастике, које ће превенгивно карактсрнстике њмхове пр
утицати на могуће негативне утицаје услед рада у које негативно утичу на зд
одабраној профсслш: Ученици који похађају тро
ој моторичких - Развој и усавршавање — Именује моторичке способности које трсба - Вежбе снаге без и са малим теговима стручне школедалеко су в
кционалних моторичких развијати. као и основна средства и методе за њихов (до 4 kg); оптерећени у редовном об
бности човека, способности и развој; -Трчање набО m и 100 m; практичном и теоријском
нова за георијских знања - Примени адекватна средства (изводи вежбе) за -Трчање на 800 m ученице и 1000 ш осталих ученика;
овање неопходних за развој и усавршавање моторичких способности из: ученици; - Због тога je физичко вас
љених циљева самостални рад на вежби обликовања, атлетике, гимнастике, плмвања - Вежбе растезања (број понављања и овим школама, значајно за
да; њима; и спортскмх игара за развој: снаге, брзинс, издржај у крајњем положају), опоравак ученика, компен
нздржљивости, гипкости, спретмости и Окретности; - Полигони спретиости и окрстности и релаксацију с обзиром на
спортске игре; статичка иједнострана опт
- Аеробик; Теоријска знања из област
активиости су од

- Усвајање знања. - Стицање — Кратко опише основне карактеристике и

умења и вештина моторичких умења правила атлетике, гимнастике и спортске гране -
из спортских грана {вештина) и дисциплина које се уче;
 и дисциплина као георијских знања - Демонстрира технику дисциплина из атлетике
основа за неопходних за за и гимнастике (вежби на справама и тлу) које -
реализовање њихово усвајање; поседује вештину, технику и тактику спортске
постављених - Мотивација ученика игре као и вежбе из осталих програмом
циљева и исхода; за бављењем предвиђених садржаја
физичким - Детаљније опише правила спортске гране за
- Програм no активностима; коју показује посебан интерес - за коју школа
избору ученика: - Формирање има услове;
позитивног - Објасни због којих je карактеристика физичког
- Ритмичка психосоцијалних васпитања важно, да активно учествује у процесу
гимнастика и образаца понашања; иаставе и да самостално спроводи одређен
народни плесови; — Примена стечених програм физичке и спортске активности;
умења, знања и - Жели да се бави физичким, односно спортским
навика у активностима, пошто сагледава (детектује)
свакодневним позитивне карактеристике физичке и спортске
условима живота и активности - њихове позитивне утицаје на
рада; здравље, дружење и добро расположење;
- Естетско -Сагледа негативне утицаје савременог начина
изражавање покретом живота (пушење. дрога, насиље, деликвентно
- Споргска игра и доживљавање понашање) и буде свестан да je физичким.
(no избору); естетских вредности односно спортским активностима могуће
покрета и кретања; предупредити негативне ути цај е;
- Усвајање етичких - Комуницира путем физичких односно
вредности и спортских акгивности ca својим друговима и
подетицање вољних уживау дружењу и контактима;
особинаученика; — Доводи у везу свакодневни живот и споеобност
- Рукомет; - Повезивање заучење и практичан рад еафизичким, м односно
моторичких задатака спортским активностима и правилном исхраном;
у целине; али без - самостално бира физичку, односно спортску
ствараша крутих активност и изводи je у окружењу у коме живи
моторичких (да ли си ово намерно избацио?.
аутоматизама - Објасни да покрет и кретање, без обзира на то
- Увођење ученика у којој врсти физичке, односно спортске
организовани систем активностн припада* има своју естетску
припрема за школска компоненту (лепота извођења, лепота
такмичења, игре, доживЈБаја);
ПРОГРАМ ПО ИЗБОРУ заукупним бављењем
УЧЕНИКА физичким вежбама.
великог значаја

- РИТМИЧКА тактичке припремљености

ГИМНАСТИКА И ученикау складу ca изборним
НАРОДНИ КЛЕСОВИ програмом за дату игру.
- Савладавање
основних вежби: РУ KOMET
докорак ", - Увежбавати
мењајући корак основне
галопом у свим
правцима, полкин техничкс
корак, далеко слсмснте који
високи
скок, ,,маказице су предвиђени
; програмским
- Систематска обрада естетског садржајима за
покрета тела у месту и у кретању
без реквизита и ca реквизитима, основну школу.
користећи при томе различиту - Покривање и откривање
динамику, рнтам и темпо, играча, одузимање лопте,
- Примена савладанетехнике ометање противника. Општн
покрета и
естетског принципи постављања играча
кретања у у
кратким Облици настзве
саставима. Прелмет се реализује кроз
- Tpeoa савиадати најмање пет следеће обликс наставе:
народннх плесова. - тсоријска настава (4 часа)
- Прнпрема - мерење и тестирање ( 6
затакмичење и часова)
нриредбе и учешће -практична настава ( 54 часа)
на ibHMa.
Подела одељења на ravne
Одељење се не дели
• СПОРТСКА НГРА (no избору) приликом реализације;
- Понављање и учвршћивање Наставасе изводи
раније обучаваних елемената фронтално и no фупама, у
игре. зависности ОД карактера
- Даље проширивање и методске јединице која се
пролуољлзање техничко- реализује. Уколико je
потребно, нарочито за вежбе из
корективке гимнастике,
приступје кндивидуалан.

Мссто »еалнзације наставе

- Теоријска настава се
реализује у учионици или у
сали, истовремено ca
практичном наставом;
- Практична настава реализује
се NA спортском вежбалишту
(сала, спортски отворенм
терени, базен, клизалиште,
скијалиште).

Прспорм.с за реализацију
наставе
- Настава се реализује у
циклусима који трају
прнближно 10-12 часова
(узастопних). Наставнику
физичког васпитања je
остављено да, зависно од
потреба. прецмзира трајање
сваког циклуса, као n редослед
њиховог садржаја.
Садржај циклуса je:_________
 - Ужива у извођењу покрета и кретања:
- Наводи основне олимпијске принципе и
примењује их на школскнм спортским
такмичењима и у слободном времену;
сусрете и - Препозна нетолерантно понашање својих
манифестације; другова и реагује на њега, шири дух
пријатељства, буде истрајан je у својим
— Развијање активностима.
- Фудбал; елемената ритма - Се правилно односи према окружењу у којем
сједињавањем вежба, рекреира се и бави се спортом, што
кинетичких и преноси у свакодневни живот
енергетских елемената у - Учествује на школском такмичењу и у
цјелине: у препознавању систему школских спортских такмичења
целина: рад-одмор;
напрезање- релаксација;
убрзање- успоравање;
- Избор спортских
грана, спортско-
рекреативних или других
кретних активности као
трајног опредељен>а за
њихово свакодневно
упражњавање;

- Кошарка;

-Одбојка;

- Пливање;
одбрани ti иакаду. Напад са једним и два
играча и напад против зонске одбране.
Зонска одбрана и напад „човек на
човека”, Уигравање кроз тренажни
npon.ee.
- Правила нгре.
- Учествовање на разредним, школским и
међушколским такмичењима.
ФУДБАЛ
-Увежбавати оеновне
техничке елеменге
којм су предвиђени
програмским
садржајимаза основну
школу.
- Покрнвање и открнвање играча,
одузимање лопте и ометање противннка.
Општи приниипи постављања играчау
нападу и одбрани. Разне варијанте напада
и одбране. Унгравање кроз тренажни
процес.
- Правила малог фудбала,
- Учествовање na разним школским и
међушколским такмичењима.
KOIHAPKA
- Увежбавати осковне техничке елементе
који су предвиђени програмским
садржајима за основну школу -Техника
кошарке, Шутирање на кош из меета и
кретања, шут са једном или обема рукама,
са разннх одстојања сш коша.
Постављање и кретање играча у нападу и
одбраии. Одбрана ,,зоном” и ..човек на
човека”. Напад против ових врста
одбрана. Контранападу разним
варијантама и принцип блока.
Правила игре и суђење.
- Учествовање на разредним и школеким
гакмичењима.
- за проверу нивоа знаља на крају
школске године - један;
- sa атлетику - један;
- за гимкастику: вежбе на справама
итлу -јелан
- за спорт no изоору у ченика - два;
- за повезивање физичког
васпитања са животом и радом -
један.
Начин oci варивања upoi рама
Садржаји програма усмерени су
на;развијање физичких способности;
спортско-техиичко образовање;
повезивање физичког васпитања са
животом и радом.
Годишњи план, програм и
распоред кросева, такмичења,
зимовања и других облика рада
утврђује се на почегку школске
године на наставничком већу, на
предлог стручног већа наставника
физичког васпнтања.
Стручно веће наставника
физичког васпитања. самостално,
одређује редослед обраде поједиких
садржаја програма и ииклуса.
Часови у току недел.е треба да
буду распоређени уједнаким
интервалима, нс могу сс одржавати
као блок часовн. Настава се не може
одржавати ист овремено са два
одељења ни на спортском терену ни
у фискултурној сали.
У свим разредима настава физичког
васпитања се реализује одвојено за
ученике и одвојено заученице, a
само у школама које имају no два
паралелна објекта за физичко_______
- Борилачк
е вештине:

- Клизање,
смучање;
 ОДБОЈКА
- Увежбаватм основнс техничкс слсчснте којн
су предвиђенн програмским садржајима за
основну школу -Техника одбојке, Игра ca
повученим и истуреним центром. Смечирање
и његова блокада. Уигравањс крозтренажни
процес.
- Правила игре и суђења.
-Учествовање наодељењским , разредним и
међушколским такмичењима.
ПЛИВАЊЕ
-Упознанање п примена основних
сигурносних мерау пливању;
- Усвајање две технике пливаља (no
склоностима и тбору ученика). Вежбање ради
посттања бољих резултата. Скок на старту и
окрети.
- Учествовање на одељењским . разредним и
међушколскнм такмичењима.
БОРИЈ1АЧКЕ ВЕШТИНЕ
- Избор борилачке вештине која се изучава на
матичним факултетима спорта ифизичког
васпитања. и којајеу програму Школских
спортских такмичсња. Наставник у складу ca
могућностима школе и интересовањима
учеиика предлаже наставни програм.
КЛИЗАЊЕ И СКИЈАЊЕ
- Програмскп задаци т клизања и скијања
обухватају савлалавање основне технике и
упознавање ca правилима такмичења.
Наставник предпаже наставни програм, који
се заснива на програму клизања и предмета
скијање на матичним_______________________ васпитање дозвољена
je истоаремена рсализацијв часа
Праћење. впедновање н оцељипање
Праћење иапрегка ученика у физичком
васпитаау се обавља сукцесивно у току
читаве школске године, на основу
методологије праћења, мерења и
вредновања ефеката у физичким
васпитању - стандарди за оцењиваље
физичких способности ученика и
постигнућау спортским играма
Оквидни број 4acoRi> no темама
- Тестирање и провера савладаиости
стандарда из основне школе (5
часова)
- Теоријских часова (2 у првом и 2 у
другом полугодишту).
- Атлетика (10 часова)
- Гимнастика: вежбе na справама и
тлу (10 часова).
- Спор гска игра: no избору
школс(12 часова)
- Физичка активност, односно
спортска активмост:у складу ca
могућностима школе a no
избору ученика (8 часова).
- Пливање (9 часова).
- Провера знања и вештина (6
часова).
Школа организује и спроводи
спортскатакмнчења, каоједннствени
део процеса насгаве физичког
васпитања,
спортскатакмичења организују се у
 факултетима оквиру радне суботе и у друго време
које одреди школа. Међушколска
спортска такмичења организују се у
оквиру календара које одреди Савез за
школски спорт и олимпијско
васпитање Србије којејеуједно и
организатор ових такмичења.

Сваки од образовниЈС профила има карактеристике везане за ооављање конкретних стручних послова. који захтевају одређеме положаје тела. покрете и кретања.
који могу негативно утицати на правилно држање (статус кичменог стуба и статус стопала), Како би се избегли ови негативни утицаји, наставници стручних
предмета и професири физичког ваепктан.а дефикишу могуће професионалне поремећаје, на основу чега се програмирају се посебни садржаји, којима се
обезбеђује превеицмја.

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

- Екологија и заштита животне средине;
- Хемија;
-Ликовиа култура;
- Музичка култура;
Циљеви прелмета:

TEMA ЦИЉ исходи ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

По завршетку тсме ученик ће бити у стању да: САДРЖАЈИ ПО TEMAMA
l’t'il 'IIIII бројевн - Проширивање - разликује различите загшсе бројева из скупова - Преглед бројева, операције са реалним Ha почетку теме ученике упознати са
знањао скупу реалних V, Z. Q, и те бројеве приказује на бројној МАТЕМАТИКА
правој и бројевима цнљевнма и исходима иаставе. односио
бројева ]. Развијање
пореди их. логичког и апстрактног мишл.ш.а; - Апсолутна вредност реадног броја учења, планом рада и начинима
- Упознавањееа 2. Развијањеосновне
- разликује способности јасног и прецизног
подскупове изражавања
екупа реалних - иЛриближна
коришћења основног
вредностматематнчко-логичког
реалних бројева, језика;
оцењивања.
појмовима апсолутна 3. Развијање
бројева (N, Z,способности одређивања иNcZ<=QcR,
Q, I) и уочаварелације процене квантитативних
правила величина и њиховог односа;
заокругљивања
и релативна грешка 4.
IcR Развијање осећаја за простор, разликовање геометријских објеката и
- Апсолутна и њихсгвиузајамни
релативна грешкаодноси и трансформације;
Облмци наставе
5. Разумевање
нзрачуна фуккционалних
вредност завнсности,
једноставног њихово представљање и примена;
рационалног Предмет се реализује кроз следеће облике
6. Развијање
бројевмог систематичности,
израза уредности, прецизности, темељности, истрајности, критичности у раду. наставе:
поштујући прморитет
70 часова операцнја Н употребу заграда
рачунских -теоријска настава (70 часова)
- првн _________________________________________
користи калкулатор при израчунавању ____________________________________________________________
вредности бројевног израза Место реализације каставе
- одреди апсолутну вредност реалиог броја и - Настава се реапизује у учионици или
графички ннтерпретира на бројевној оси кабинету за математику
- заокругли број на одређени број децимала
- одреди апсолутну и релативну грешку
Годишњи
фонд
часова:
Разред:
 Пропорционалност - Проширивање израчуна одређен део неке величине - Размера и пропорција Ппепоруке за пеализашт' наставе
знања о - одреди непознате чланове просте пропорције - Директка и обрнута пропорционалност - образложити циљ предмета, начин и
пропорцијама и - прошири или скрати размеру и примени je у - Прост сразмерни рачун критеријум оцењивања
процентном рачуну решавању проблема поделе - Рачун поделе и рачун мешања - неопходна предзнања поновити уз
- Оспособљавање за - рсшава проблем који се односн на смешу две - Процентни и промилни рачун максимално ангажовање ученика;
примену пропорција компоненте - подстицати ученике на размишљаље и
и процената на - препозна директну или обрнуту самостално закључивање
решавање реалних пропорционалност две величине , применије при - примењивати разноврсне облике и методе
проблеме решавању једноставних проблема и. прикаже рада, како би се подстакла активност
графички ученика
- одреди негтознату главницу, проценат или -инсистирати на прецизности, тачности,
процентни износ систематичности и уредности у раду
- упућивати ученике на претраживање
Рациоиални алгебарекн - Проширивање - сабира, одузима и миожи полиноме - Полиноми различитих извора и примену савремених
изрази знања о полиномима - примени дистрибутивни закон множења према - Растављање полинома на чиниоце технологија
- Разумевање сабнрању и формуле за квадрат бинома и разлику - НЗД и НЗС полинома -Трансформаиије
поступка растављања квадрата, збир и разлику кубова при рационалних алгебарских израза
полинома на чиниоце трансформацији полинома - Реални бројеви: садржаје о грешкама
и олређивања НЗС и - растави полином на чиниоце повезати ca стручним предметима,
НЗД полинома - одреди НЗД и НЗС полинома израчунавати апсолутну и релативну
- трансформише једноставнији рационални грешку конкретних мереља.
алгебарски израз

- Пропорционалност: користити што више

Г еометрија - Обнављање - разликује основне и изведене геометријске - Геометријски појмови и везе између
основних појмовау појмове њих
геометрији - разликује међусобни однос углова (суседни, -Троугао конкретних примера из живота и струке
- Проширивање упоредни, унакрсни, комплементни, - Значајне тачке троугла - Четвороугао (нпр. рачун мешања код легура).
знања о троугловима суплементни) - Талесова теорема
и четвороугловима - наведе и гтримени везе између углова ca
- Раинонални алгебарски изрази:
паралелним (или нормалним крацима)
тежиште треба да буде на разноврсности
- наведе и примени релације везане за
идеја, свреи и суштини трансформација
унутрашње и спољашње угловетроугла
- дефинише појмове симетрала дужи, симетрала полинома и алгебарских разломака, a не na
угла, тежишна дуж и средња линија троугла раду ca компликоваиим изразима.
- конструише симетралу дужи, симетралу угла и
висину троугла
- Геометрија: инсистирати на прецизности,
- конструише значајне тачке троугла
уредности и правилној терминологији.
 - Проширивање тежишта - дефинише појам линеарке фуикиије сваколневног живота,
знања о линеарној - наведе основне релаиије у једнакокраком. - прикаже аналитички. табеларно
једначини, односно једнакостраничном троуглу и графички линеарну функцију Онењнвање
неједначини н - разликује врсте четвороуглова и њнкове особине -реши линеарну неједначину и Вредновање остварености исхода
функмији - наведе ставове о паралелограму и уме да их графички прикаже скуп решења вршити кроз:
- Осп особљавање применм - реши снстем линеарних 1.актмвност ученика на часу;
за анализу : рафика наведе оеобине специјапних паралелограма једначинаса две непознате 2.усмену проверу знања;
функције и његову формулише Талесову теорему и ЈПинеарнајелначина и њене примене 3.лисмену провера
примену применије na поделу дужи ма n једнаких - Линеарна функцлја и њен график знања; тестове знања.
- Примена знања о делова_________________________________ Линеарна неједначина
Лпнелрие линеарним - дефинише појам линеарнеједначине - Систем линеарних једначина Оквидни број члсова no темама
једначннс » једначинама, - решн линеарну једначину - Лимеарме једиачпис и неједилчнме: - Реални бројеви 8 чаеова
нсјслначиис системима и - примени линеарну једиачину на решавање истаћи повезаност између - Пропорционалност 12 члсова
неједначинама на проблема анапитичког и графичког приказа - Рационални алгебарски изрази 14
реапне проблеме - реши једначину које се сволн на лшеарну функције. Садржаје повезати са члсовл
- наведе CBOJCTBO једначину одговарајућим садржајима хемије* -Геометрија 1 4 ч а с о в а
физике и примерима из - Линеарне једначнне и неједначине 14
За реализацију 4 гшсмена задатка са исправкама планирано je 8 часова.
 МАТЕМАТИКА
Годишњифондг
70 часова
часова:
Разред; Други
TEMA ЦИЉ исходи ОБАВЕЗНИ ИПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
По завршетку теме ученик he бити у САДРЖАЈИ ПО TEMAMA
стању да:
Трнгонометрмја - Разумевање оснсшних - дефинише основне - Дефиниције тригонометријских функција у Ha почетку теме ученике упознати ca циљевима
правоуглог троугла тригонометријских тригонометријске функције ошгрог правоуглом -гроуту н исходима наставе, односно учења, планом
функција и идентичности угла - Вредности тригоноиетријскш функција за рада и начишма оцењивања.
- ОспосоОлавање за -израчуна основне тригонометријеке углове од 0°, 30°, 45°, 60°, 00°
примену функције оштрог угла правоуглог - Основнетригонометријске идентичкости
тригонометријских троугла када с у дате две странице - Решавање правоуглогтроугла Облпин наставе
функцијау практичним - коистру ише оштар угао ако je Предмет се реализује кроз следеће облике
проблемима познатаједнањегова наставе: теоријска настава (70 часова)
тригонометријска функиија -наведе
тригонометријске идентичности и
прлмењује их у одређивању Место OL-iUiM jiiuitie наставс
вредпости тригонометријских - Настава се реализује у учионици нлн
функција ако je позката кабинегу за математику
вредностједне од њих
- наведе вредности Поепотке за пеалнзаиик наставе
тригонометријских функција -образложити ииљ предмета, начин и
карактеристичних угдова (од 30°, критеријум оцењивања неопходна предзнања
45°, 60°) и ca калкулатора прочита поновити уз максимално ангажовање ученлка:
вредности заостале оштре углове и - подстицати ученике на размишљање и
обрнуто (одређује оштар угао акоје самостално закључивање
позната вредност тригонометријске - примењивати разноврсне облике и методе
функције) рада, како би се подстакла активност ученика
- примени елементе тригономстрије - инсистирати на прецизности, тачности,
правоутог троугла на решавање систематичности и уредности у раду
практичних проблема -упућивати ученике на претраживање
 - Проширивање зкања примени их у трансформацнјама
о степеновању и једноставних израза
кореновању - наведе особине олерација
- Уочавање веза степеновања са рациопалпим
између степеновања и изложиоцем и примени их у
коренован>а трансформацијама једноставнијих
- Овладавање израза
поступком - рационалише именилац
раиионалисања разломка у једноставним
Степеновање н имениоца случајевима
кореновлње
- наведе примере функција -
одреди знак, интервале
монотоности, максимум и
минимум надатом графику
- прочита м разуме полатак са
графикона, дијаграма или из
табеле и одреди минимум или
- УПОЗНАВАЕ-BE максимум и ередњу вредност
основних својстава зависне величине
функција - податке представљене у једном
- Оспособљавање ia графичком облику представи у
прсдстављаљс другом
података различитим - Појам deneita. Операције са
Графичким облнцима степенима -Степеи са целим
Функкнја u графнк функцмје и анализу датих изложиоцем -Запис броја у Е
података (scientific) формату
- наведе особине - Појам корена. Операиије са
onepauuja степеновања коренима
са цедим експонентом и - Степен са рационалним
примени их у изложиоцем
трансформацијама
- Рациокалисање имениоца
једноставнијих израза
разломка
- наведе особине
операција кореновања и
- Појам функције, облика квадратне фуншије. Истаћи
-Функције са коначним доменом повезаност између аналитнчког и графичког
- Графичко представљање функције прнказа квадратне функције,
- Читање графика функције (одређиваље
знака, интервала монотоности, максимума, - Тела: користити симулације пресека на
минимума) - без формалне дефиниције тих рачунару. Садржаје повезати са стручним
појмова предметима и проблемима из свакодневног
- Различити графичкн облици живота.
представд,ања фупкција са коначним
доменом (табела, график, дијаграм, круг) - Низови: низове задавати формулом.
-Одређивање максимума, минимума и навођењем чланова и рек> рентно. Примере
средње вредкости зависне величине
различитих извора и примену савремених
технологнја
-Тригонометрија правоуглог троугла:
садржаје повезнвати са одговарајућим
примерима из живота. Поновити правила
заокругљивања бројева на одређени број
децимала. Оспособити ученике заупотребу
калкулатора као помоћног средетва при
решавању проблеми применом
тригонометрије.
-Степеновање II кореновлње: при
проширивању скупа из когаje изложилац,
нагласити гтерманентност особина
степеновања, Оспособити ученике да
помоћу калкулатора одреде вредности
корена и степена датог броја.
- Функннја н график функцнје: приликом
обраде користити што више конкретних
примера из живота и струке.
- Квадратна једначинаи квадратна функиија:
показати односе између решења и
коефицијената, као и растављање квадратног
тринома на чиниоце. Нацртати свих шест
 - Стицање основних једначину у скупу R равних пресека тела______________ математике, (нпр. из геометрије) као и из
зкања потребннх за - наведе пример квадратне - Квадратнаједначина свакодневног живота(нпр. проблем
решавање квадратних једначине која нема решења - Образац за решавање квадратне једначине сложеног интересног рачуна).
једначина у скупу R Природа решења квадратнеједначине
- Оспособљавање за - примени образац за решавање - Растављанг.е квадратног тринома на
Квадратна скицирање и анализу квадратнеједначине линеарне чиниоие Оиењивање
јелначнна и графика квадратне - одреди природу решења - Квадратна функција и њен график Вредновање остварсноетн исхода вршити
ккадратна кроз:
функццје квадратнеједначине
функција !. активностученика на часу;
—растави квадратни трином
- скицира и анализира графнк 2. усмену проверу знања;
квадратне функције (да прочита 3. писмену провера знања;
нуле функције, махсимум вли 4. тсстовс знања.
минимум, где растс, a где опада)
- израчуна обим и површину Оквидни бдој часова потемама
- Проишривање знања о фигура у равни - Тригонометрија гтравоуглог троугла 8
- Обим и површмна фигура у равни
телима - разликује нравилне полиедре часова
- Призме и врсте призми. Површина и
- Уочавање односа у - израчуна површину и -Степеновање и кореновање 13 часова
запремина иризме
простору залремину коцке и квадра - Функција и графИк функције 6 часови
- Површина и запремина коцке и квадра
- Разумевање површине - израчуна површину и - Квадратна једначина и квадратна функција
- Површина и запремина правилке
и запреминетела и запремину правилнс шестоугаона 16 часова
шестоугаона призме
Тела примена на конкрстнс призме и ваљка - Тела 12 часова
- Ваљак, Површина и запремина ваљка - Низови 7 часова
примере - израчуна површину и Лопта. Површинаи запремииа лопте
- решн непотпуну запремину лоптс -Једноставни равни пресеии тела
- одреди површину јелноставних la реализаиију 4 писмена задатка ca
квадратну низова узимати из разних области исправкама планирано je 8 часова.
- Упознавање ca појмом - препозна низ и да га настави (једноставнији примери)
низа - препозна аритмегички низ, објаснн шта су n и d и израчуна
- Разумевање појмова тражени члан низа
аритметички и - израчуна збир првих n чланова аритметичког низа
геометријски низ и примена - препозна геометријски низ, објасни шта су n и q и израчуна
на конкретне проблеме тражени члан низа
- израчуна збир првих n члаиова
геометријског низа______________
- Појам ннза
- Аритметички низ
- Збир првИх n чланова аритметичког низа
- Геометријски низ
- Збир првих n чланова геометријског низа
 MATEMATItKA
Годишњи фонд часова: 32 часа
Разред:_______________трећи________________________________
TEMA циљ исходи ОБАВЕЗНИ II ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
По завршетку теме ученик ће бити у САДРЖАЈИ ПО TEMAMA
стању да:
Аналнтичка геометрија у - Упознавање са - примени Гаусов алгоритам на - Системи линеарних једначина, Гаусов Ha почетку теме ученике упознати са циљевима
равни координатном методом решавање система линеарних алгоритам и исходима наставе, односно учења, планом
- Разумевање зависности једначина(3*3) - Декартов координатни систем у равни. рада и начинима оцењивања
положаја праве и - израчуна растојање између две Координате тачке и растојање између две
међусобног гтоложаја две тачке и обим троугла ако су дате тачке
праве од коефицијената k координате његових темена - Једначина праве у Декартовом правоуглом Облицн паставе
иn - разликује општи облик једначине координатном систему. Општи и екплицитни Предмет се реапизује кроз следеће облике
- Разумевање зависности праве од екплицитног облика и облик једначине праве наставе:
положаја кружнице и преведе један запис у други - Једначина праве одређена тачком и - теоријска настава (32 часа)
међусобног положаја - објасни положај праве у коефицијентом правца
праве и кружнице од координатном еистему у зависности - Једначина праве одређена двема тачкама
коефицијената у од коефицијената k и n - Узајамни положај две праве Нормални Место реализације наставс
њиховимједначинама - одреди једначину праве одређену облик једначине праве и - Настава се реализује у учионици или
датом тачком и датим растојање тачке од праве кабинету за математику
коефицијентом правиа - Једначина кружнице
- одреди једначину праве одређену - Узајамни положај праве и кружниие
датим двема тачкама Препорукеза реализацију наставе
- примени услов парапелности две - образложити циљ предмета, начин и
праве критеријум оцењивања
- израчуна растојање тачке од праве - неопходна гтредзнања поновити уз
- преведе општи облик једначине максимално ангажовање ученика
кружнице у екплицитни - подстицати ученике на размишљање и
- одреди положај кружницеу самостално закључивање
Декартовом координатном систему - примењивати разноврсне облике и методе
и полупречник кружнице рада, како би се подстакла активност ученика
- иисистирати на прецизности, тачности,
систематичности и уредности у раду
- упућивати ученике на претраживање
различитих извора и примену савремених
гехнологија
- Упознавање ca (време дато у годинама, месецима
оеновним елементима или данима)
финансијске математике — примени каматни рачун
- Уочавање разлике више сто и ниже сто
између простог и — објасни појам менице и
сложеног каматног на који начин се употребљава
рачуна — примени прост камагни
- Оспособљавање за рачун на обрачунавање камате
примену стечених код штедних улога и
знања у свакодневном потрошачких кредита
животу — покаже разлику између
— примени простог и сложеног каматног
каматни рачун од сто рачуна на датом примеру

Елементи
финансмјске
математике

КОРЕЛАЦИЈА CA ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

- Хемија;
- Рачунарство и информатика.
- Прост каматни рачун (каматни рачун од наодређени начин cuoj алгебре и геометрије
сто. више сто и ниже сто) и повезати примену аналитичког апаратаса
Примеиа простог каматног рачуна(рад ca решавањем сшређених задатака из
меницама и ca ра1гуном штелног у.пога. геометрије. Указати на везе између
потрошачки кредити) различитих обликаједначиие праве.
- Појам сложеног каматног рачуна Једначииу кружнице обрадитм у општем и
- Аналитичка г е о м е т р н ј а у р а в м и : канонском облику.
истаћи да je аналитичка геометрија

- Елементи фннамсмјске математике:

користити што више конкретних примера из живота.

Оиењивање
Вредновање остварености исхода вршнти кроз:
1. активностученика на часу;
2. усмену проверу знања;
3. писмену провера знања;
4. тестове знања.

Оквипни 5noi часова no темама

- Аналитачка геометрија у равни: 18 часова -Елементи финансијске математике: 10
часова
За реализацију 2 писмена задатка ca исмравкама плаиирапа су 4 часа.

У
Н

М
А

В
А

А
С

О
Б

Е
ЕД НАСТАВА Професионалш УКУП
пракса
Теори јска настава Вежбе Практична настава Настава у блоку

70 70

2. ЦИЉЕВИ ПРЕДМЕТА:

- Стииање знања, вештина и формирање вредносних ставова информатичке

писмености неопходних за живот и рад у савременом дру1итву.

3. НАЗИВ И ТРАЈАЊЕ МОДУДА

Разред: првн

НАЗИВ МОДУЛА Трајање модула (часо

Основе рачупарске технике 14

Обрада текста Ј6
Табеларни прорачуни 16
Спајд - презентације 10
Интернет u електропска комуникација 14
Основс рачунарскс гехннкс
1 Ј 1
Назив модула:
Трајање модула: 14 часова
МОДУЛА ИСХОДИ МОДУЈ1А ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНЕАКТИВНОСТИИ НАЧИН ОСТВАРИВА
По зазршетку модула ученик ће бмти у стању да: ПРЕПОРУЧЕНИ МОДУЈ1А
САДРЖАЈИ МОДУЛА
 авање ученика - класификује фазе историјског развоја рачунара
ење основних - наведе ггримере употребе PC у свакодневном
ти рачунарског животу
- дефикише појмове хардвера и софтвера
- објасни Фон Нојманов модел рачунара
- разликује јединице зa меру количине података
- разликује основне компоненте рачунара
- разликује факторе који утичу на перформансе
рачунара
- разликује врсте софтвера
- дефинише оперативни систем (ОС) и наводи
његове главне функције
- подешава радно окружење ОС
- хијерархијски организује фасцикле и управља
фасциклама и датотекама
- разликује типове датотека
- користи текст едитор оперативног система
- црта помоћу програма за цртање у оквиру ОС
- инсталира нови софтвер
- компресује и декомпресује датогеке и
фасцикле
- обезбеђује заштиту рачунара од штетног
софтвера
- инсталира периферне уређаје
- Историјски развој технологија за Ha почетку модула ученике упознати ca циљевима и исходима
складиштењс. обраду и пренос учења. планом рада и качинима оцењивања.
података Ставове предвиђене модулом изграђивати н вредновати код
- примена PC у разним областима TOKOM свих облика наставе.
људске делатности
- блок-схема Фон Нојмановог Облшш наетаве
модела рачунарског система Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
- јединице за мерење количине - лабораторијске вежбе
иодатка {бит, бајт, редови
величине) Подела одељења на rpvne
- основне компоненте рачунара и Одељење се дели на 2 групе пршшком реализације:
њихов утицај на перформансс - Лабораторијских вежби
рачунара
Место пеализаинје наставе
- врсте и подела еофтвера, главне
- рачунарски кабинет
функције ОС-а
- подешавање радног окружења
Ппепотке за iR'UJiuauniv иаетаве
(позадила радне површине, сат,
- Конкретне примере за вежбање прилагодити образовном про
календар, језик тастатуре.
- При реализацији модула инсистирати na вештинама.
резолуција монитора.,.)
- Принцип рада рачунарскогсистема објаснити npaaelin пар
- кониепти организаиије датотека и
снстемима који су ученицима већ познати из ранијег искуства.
фасцикли -типови датотека -текст
- Основне компоненте рачунара: објаснити ученицима начин
едитор цртање који постој и у
повезнвања рачунара, улазно — излазне портове и уређаје спо
саставу ОС-а
меморије, a централну јединицу само на нивоу основне блок -
- програм за цртање који пос гоји у
(матична плоча, напајање, РАМ.
саставу ОС-а
 - наводи примере и предности умрежавања
рачунара
- манипулише дељивим ресурсима у локалној
мрежи
- управља штампањем докумената
- примењује здравствене и сигурносне мере
заштнте при коришћењу рачунара
- објасни утицај коришћења рачунара на
животну средину
- примењује и поштује законска решења у вези
са ауторским правима м заштитом података
- инстападија корисничког софтвера
- програми за архивирање података
- програми ча заштиту рачунара од штетног
софтвера
инсталација периферних уређаја
- дељење ресурса у оквиру локалне мреже
- подешавање параметара штампе
- фактори који штетно утичу на
здравље корисника рачунара,
животну средину и мере за
њихову минимизацију
- врсте лиценци. ауторска права
и заштита података
процесор. графичка, звучна и
мрежна карта),
- Објаснити значај и направити
хијерархију утицаја појединих
компоненти PC на перформансе
рачунара.
- Поделу софтвера урадити на
нивоу: ОС. апликативни софтвер
и драјвери и објаснити њихову
намену.
- При подешавању радног
окружења посебну пажњу
обратити на регионална подешавања
- При реализацији хијерархијске организације фасцикли
објаснити ученицима њен значај.
- Инсталаиију софтвера реапизовати на програмима за заштиту
рачунара и архивирање лодатака.
- Инсталацију периферних уређаја урадити на примеру
штампача.
- Објаснити ученицима значај правилног држања тела,
осветљења, дужнне рада без паузе...
- Инсистирати на пош говању и доследном спровођењу
ауторских права и софтверских лиценци.
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
- Праћење остварености исхода
- Тсстове знања
-Тестове практичннх вештина______________________________

Назив модула: Обрада текста

Трајање модула:______16 часоиа
ЦИЉЕВИ МОДУЛА ИСХОДИ МОДУЛА
По завршетку модула ученик ће бити у
стању да:
Оспособљавањс ученика - подешава радно окружење програма за
за рад са програмима за обраду гекста
обраду текста - управља текстуадним документима и
чува их у различитим верзијама
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПРЕПОРУЧЕНЕАКТИВНОСТИИ НАЧИН
МОДУЛА ОСТВАРИВАЊА МОДУЛА
- подешавање радног окружења (палете алатки, Ha почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима
пречице, лењир, поглед, зум...) наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања.
- рад са документима (отварање, снимање у Ставове ПРЕДВИЂЕНЕ МОДУЛОМ изграђивати и ВРЕДНОВАТИ КОД УЧЕНИКА
различитим форматима и верзијама програма) TOKOM СВИХ ОБЛИКА НАСТАВЕ.
- креира и уређује текстуалне
документе
- креира и урсГ)ујс табеле
- уметне објекте у текст и
модификује их
направи циркуларна писма
- подешава параметре изгледа странице
текстуалног докумеита
- проналази и исправл^а правописне и
словке грешке помоИу алата уграђених
у програм ча обраду текста
- прегледа ei шгампа текстуални
документ
- уношење текста (унос текста,
симбола и специјалних карактера)
- форматирање текста (слова,
обликовањс. индексирање,
експонирање, боја, промена величине
слова)
форматирање пасуса
- стнлови
- креирање и форматираље табеле -
уношење података и модификовање
табеле
- рад ca објектима (уметање,
коппрање, премештање, промена
величине...)
- израда циркуларног пнсма, избор
листе прималаиа, уметање података,
снимање и штампање
- подешавање параметара изгледа
стракице документа (оријентација
папира, величина4 маргине. прелом, могућности које пружа програм, избегавати поновљену
уређмвање заглавља и подножја, аутоматеко употребу тастера „ентер” и „размак”)
нумерисање страна) - При обради табела као пример урадити табелу која he се
- исправљање правописних грешака, касније користити при изради циркуларног писма.
коитролор правописа
прегледање документа прс штампања, Оцењиван.е
штампање целог документа, појединачних Вредновање остварености исхода вршити кроз:
страница и одређивање броја копија - праћење остварености исхода
Облпии наставе - тестове практнчних вештина_____________________________
Модул сс реализује кроз слсдсћс облике
наставс:
- лабораторијске вежбе
Подела одељења na ruvne
Одељење се дели ма 2 групе приликом
реализације;
- Лабораторијских вежбм
Месго псализашме наставе
- рачунарски кабинет
Препоруке за рсализацију наставс
- Конкретне примере за вежбање
прилагодити образовном профилу кроз
корелацију ca стручним предметима (форме,
текстови. обрасци, извештаји и сл. ca каквима
ће ученик радити при обављању стручних
послова)
- При рсализацији овог модула инсистирати
на правопису и употреби одговарајућегјезика
тастатуре.
- Инсистирати на правилном форматирању
параграфа (максимапко користити
Назив модула: Табеларни прорачуни
Трајање модула: 16часова
И.ИЉЕВИ МОДУЛА ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА ПРЕПОРУЧЕНЕ АКТИВНОСТИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
По завршетку модула ученик ће бити МОДУЛА
у стању да:
Осиособљавање - подешава радно окружење п - подешавање радног окружења (палете алатки, Ha почетку модула ученике упознати са циљевима и исходима
ученмка за рад са рограма за табеларне прорачуне пречице, лењир, поглед, зум...) наставе / учења. планом рада и начинидај оцењивања.
програмом за табеларне - управља табеларним документима - рад са документима (отварање, снимање у Ставове предвиђене модулом изграђивати и вредновати код
прорачуне ti чува их у различитим верзнјама различитим форматима и верзијама програмај ученика TOKOM свих облика наставе.
- уноси податке различитих типова - - уношење података (појединачни садржаји ћелија и
појединачно и аутоштски аутоматске попуне) Оолппм настапс
- измени садржаје ћелија - мењање типа и садржаја ћелије Модул се реализу.јс кроз следеће облике наставе:
- сортара и поставља филтере - сортирање и филтрирање - лабораторијске вежбе
- манипулише врстама ii колонама - подешавање димензија, преметање, фиксирање н
-организује раднелистове сакривање редова и колона Подела одељења na rnvne
- уноси формуле у ћелије - додавање. брисање, премештање и преименовање Одељење се дели на 2 групе приликом реализације:
- форматира ћелије радних листова - Лабораторијских вежби
-бира, обликује и модификује -уношење формула са основним аритметичким
Место пеалнзашпе наставе
графиконе операцијама. користећи референце на ћелије - - рачунарски кабинет
- подешава изглед странице за функције за: сумирање, средњу вредност, минимум,
штаммање табеларног документа максимум, пребројавање, заокруживање Ппепопуке за пеалшацију насгаве
- иеправља грешке у формулама и - логичке функције - Конкретне примере за вежбање прилагодити образовном
тексту - когшрање формула, релативно и апсолутно профилу кроз корелацију са сгручнм.м предметима.
- прегледа ti штампа табеларни референцирање ћелнја - При реализацији овог модула инсистирати на правопису и
документ - форматмрање ћелија (број децималних места, датум, употреби одговарајућегјезика тастатуре.
валута, проценат, иоравнање, прелом, оријентација, - Логичке функције: избор функција прилагодитм нивоу знања
спајање ћелија, фонт, боја садржаја и позадине, стил и ученика и потребама образовног профила.
боја рама ћелије) - Форматирање ћелија обрађивати TOKOM два часа
- намена различитих типова графикона, приказивање - 1 Ipn обради графпкона, показати различите врсте графикона
података нз табеле помоћу графикона {хистограме, линијске, и ..пите”; објаснити њихову намену;
- подешавање изгледа странице документа за показати подешавање појединих елемената графикона).
штампање (оријентаиија гтапира. величина. маргине.
прелом, уређивање заглавља и
 подножја, аутоматско нумерисањс страна) Оиењивање
- исправљање грешака у формулама и тексту Вредновање оствареиостп исхода вршмти кроз: праћење
- прегледање документа пре штампања, аутоматско остварености исхода -тестове практичних вештлна
штампање насловмог реда. штампање опсега ћелија,
целог радног листа, целог документа, графикона и
одређивање броја копија

Назив модула: 'Грајање Слајд - npejeu rimuje 10 часова

модула:

ЦИЉЕВИ МОДУЛА ИСХОДИ МОДУЛА ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ МОДУЛА ПРЕПОРУЧЕНЕАКТИВНОСТИ И НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
По завршетку модула ученик he бити МОДУЛА
у стању да:
Оспособљавање ученика - подешава радно окружење - подешавање радмог окружења (палете алатки, Ha почетку модула ученике упознати ca циљевима и исходима
за израду слајд - програма за израду слајд - пречице. лењир, поглед, зум..,) наставе / учења, планом рада и начинима оцењивања.
презентација и њихово презентације - рад ca документима (отварање, снимање у Ставове предвиђене модулом нзграђивати u вредновати код
презентовање - у правл.а слајд- презентацијама м различитим форматима и верзијама лрограма) ученика TOKOM СВИХ облика каставе.
чува их у различитим форматима и - додавање и манипулација слајдовима ООЈШИМ настзде
верзнјама - основна правила и смернице за израду презентаиије Модул се реализује кроз следеће обллке наставе:
- додаје n премешта слајдове (количина текста и објеката no слајду. величина н - лабораторијске вежбе
- лрипреми лрезентацију у складу врста слова, дизајн...)
ca правилима и смерницама за - организација слајда: слајдови сатекстом. табелама. Подела олељења на nmie
израду презентације дијаграмима и графиконима Одељење се дели на 2 гругте приликом реализације:
- користи различите организације - форматирањс текста - Лабораторијских вежби Место пшизацик наставе
слајда - додавање објеката иа слајд (звук. филм....) - рачунарски кабинет ripeiiopvKe за реализацију наставе
- у носи и форматира текст на - позаллпа слајда (боје, преливи, шрафуре, текстуре и - Практичну реализацију модула извести у неком од програма за
слајду слике) израду слајд презентације.
- додаје објекте на слајд - дизајн -теме - Конкретне примере за вежбање прилагодити образовном
- у носи белешке уз слајд -анимациони ефекги (врсте. подешавање параметара. профилу кроз корелацију састручним предметима.
- подешава позадину слајда анимаиионе шеме) - Кроз цео модул ученик треба да ради на једној презентацлји
- користи и модификује го гове - прелаз између слајдова чија je тематика везана за конкретан
дизајн —теме - интерактивна презентација (хиперлинковн и
- додајс и подешава акциона дугмад)
- врсте погледа на презентацију
- штампање презентације
 анимационе ефекте објектима
- бира и подешава прелазе
између слајдова
- израђује интерактивне слајд
презентације
- разликује врсте погледа на
презентацију
- припрема за штампу и
штампа презентацију
- подешава презентацију за
јавно приказивање;
- лрипрема презентације за
приказивање са другог
рачунара
- излаже слајд-презентацију
ЦИЉЕВИ МОДУЛА ИСХОДИ МОДУЛА
По завршетку модула ученик ће бити
у стању да:
- подешавање презентације за јавно
приказивање (ручно, аутоматски, у петљи...)
- наступ презентера (положај презентера.
вербална и невербална комуникација.
савладавање треме...)
ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ
МОДУЈЈА
образовни профил и да на њој примени сва усвојена
знања и вештине.
- При реализацији овог модула инсистирати на
празопису и употреби одговарајућег језика тастатуре.
- Извођење наставе започети објашњењима наставника a
затим усмерити ученике да самостално вежбају.
- Инсистирати на значају слајд презентација и важности
квалитетног презентовања.
- Подстицати код ученика креативност.
- Последња два часа ученици презентују своје радове и
дискутују о њима.
Оцењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
1. праћење остварености исхода
2. тестове практичних вештина
ПРЕПОРУЧЕНЕАКТИВНОСТИ И НАЧИН
ОСТВАРИВАЊА МОДУЈ1А
Назив модула: Интернет и електронска комуникација
Трајање модула: 14 часова
Оспособљавање ученика - објасни појам и структуру - историјски развој Интернета si структура -адресе и Ha почетку модула ученике упознати са циљевима и исходнма
за коришћење Интернета Интернета протоколи насгаве i учења, планом рада и начинима оцењивања.
и слсктронску - разликује начине повезивања - начини повезивања рачунара са Интернетом Ставове предвиђене модулом изграђивати и вредновати код
комуникаиију рачунара са Интернетом (предности и недостаци свакогод њих) -сервиси ученика TOKOM СВИХ облика наставе.
- разликује Интернет - сервисе - Интернета (WWW, елек. пошта, FTP...) Облицн наставе
објасни појмове хнпертекста и WWW _ WWW. веб - прегледач (врсте. отварање и Модул се реализује кроз следеће облике наставе:
- користи садржаје са веба (WWW - подешавање) - лабораторцјске вежбе
сервиса) - коришћење претраживача (основно и напредно) Подела одељења иа i nvric
проналази садржаје на вебу помоћу - поузданост извора информација. Одел>ење се дели на 2 групе приликом реализације:
претраживача - медијска писменост. - лабораторијскпх вежби
- процењује садржаје са веба на - преузимање садржаја са веба (снимањем веб Месго пеализације наставе
критички начин страниие, копирањем садржаја са веб страниие. - рачунарски кабинет
- лреузнма садржаје са веба лреузимањем датотеке) Поепопуке за пеалшашт наставе
- комуницира путем електронске - програми за електронску пошту (,,веб - мејл” и - При реализацији овог модула инсистирати на правопису и
поште програми за преузимање поште на локални рачунар) употреби одговарајућегјезика тастатуре.
- разликује лредности и недостатке - радно окружење програма за електронску пошту - TOKOM реализације свих садржаја модула инсистирати на
електронске комуникације - постављање адресе примаоиа (,,за'\ могућностима злоупотребе Интернета a поготово на безбедности
- користи разноврсне Интернет „копија”, ,.невидљива копија”) корисника, поузданости ннформација и спречавању злоупотребе
- сервисе - пријем и слање електронске поште, без и са деце.
- попуњава и шал>е веб - базиране П р И Л О Г О М - При претраживању Ин гернета ученике усмерити ка тражењу
обрасце - напредне могућности програма за преузимање ел. образовних веб сајзова и коришћењу система за електронско
- објашњава појам електронског поште (уређивање адресара, уређивање фасцикли, учење.
пословања аутоматско сортирање поште...) - При обради електронског пословања демонстрнрати различите
- примени сервис „у облаку" - врсте веб образаца који се користе за поручивање н плаћање робе
објашњава могуће злоупотребе путем Интернета.
Интернета
- примењује безбедноене мсрс
приликом коришћења Интернета
- примењује правила лепог
понашања на мрежи
- поштује ауторска права за
салржаје преузегс ca мреже
- веб - обрасци разноврсне
намене -електронско пословање
у трговини и јавној управи
- предности и
недостаци
електронске
комуникације
- социјалне мреже, фрруми,
еистеми забрзе поруке, систсмн
КОРЕЈ1АЦИЈА CA ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА
- Сви предмети
за електронско учење...
- рачунарски сервиси „у облаку"’, рад ca текстом,
табелама и датотекама.
- безбедност деце на Интернету -
безбедносниргоици коришћења електронске
комуникације
- правнла лепог понашања у електронској
комуникацији
поручнвање докумената...
- Показати рад ca текстом, рад ca табелама и
складиштење података у неком од сервиса „у
облаку" (cloucl computing), доступних путем
веба.
- Преузимање садржаја ca веба вежбати на
примерима преузимања текста. слика, клипова и
датотека.
- К'од преузимања садржаја ca веба водити рачуна о
веродостојности извора информација и развијатп код
ученика критичко мишљење и медијску гшсменосту избору
и тумачењу садржаја.
-При електронској комуникацији поштовати правила лепог
понашања (netiquette).
- При реалтацији садржаја везаних за елекгронску пошту
објаснити ученицима „пут” електронског писма.
- Доследно спроводити поштовање ауторских права и
софтверских лиценци.
Оуењивање
Вредновање остварености исхода вршити кроз:
1. праћење остварености исхода
2. тестовс ирактичних вештина___________________________
 ИСТОРИЈА
Назив предмета: Годишњи 70
фонд часова: Разред: први
1.Стицање хуманистичког образовања и развнјањс историјске свести;
2.Разумевање историјског простора и времена, историјскмх догађаја, појава н процеса и улоге истакнутих личности; Развијање
3. индивидуапног и националног идентитета;
4. Стицање и проширивање знања, развијање вештина и формирање ставова неопходних за разумева!ће савременог света (у
националном, регионалном, европском и глобалном оквиру);
Циљеви предмета: 5. Унапређивање функционалних вештина и компетенција неопходннх за живот у савременом друштву (истраживачких
вештина. критичког и креативног мишљења, способности изражавања и образлагања сопствених ставова. разумевања
мултикултуралности. развијање толераниије и културе аргументовамог дијалога); Оспособљавање за ефикасно коришћење
информационо-комуникационих технологија;
Развијање свести о потреби сталмог усавршавања и свести о важности неговања културно-историјске баштине.

TEMA циљ исходи ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГ

По завршстку теме учеиик ће бити у САДРЖАЈИ ПОTEMAMA
стању да:
Сриска држава II - Проширивање знања о - препозна различите историјске - Српска државност у средњем веку. Ha почетку теме ученике упознати
државност настанку модерне садржаје (личности, логађаје, појаве - Српски народ и његови суседи у средњем веку. циљевима и мсходима наставе, одн
српске државе и и процесе) н доведе их у везу ca - Положај Срба под османском. хабзбуршком и учења, планом рада и начинима оце
најважнијим одпикама одговарајућом временском млетачком влашћу (XVI- XVII! век).
српске државности. одредницом и истормјским -Српскареволуција 1804-1835. п њено место у
- Развијање свести о периодом; контексту европских збивања. Облици наставе:
значају - разликује периоде у којимаје Развој државних ииституиија. Предмет се реапизује кроз следеће
средњовековне постојала, престала да постоји и - Развој уставности. наставе:
државности за настанак поново настала српска држава; - Улога модерких династија (Карађорђевићи, - теоријска настава.
модерне српске државе. - наведе и упореди одлике сргтске Обреновићи, Петровићи) у развоју српске
- Уочавање улоге државности у средњем и новом веку; државности.
знаменитих личности у - уочи утицај европских - Ратови Србије и Црне Горе за независност 1876- Mccro псалнзаише наставе:
развоју револуционарних збивања на разврј 1878. — Теоријска настава се реали
српске националне и државне идеје; учионици или одговарајућем кабин
српске државности. - објасни учроке и последице Српске - Формирање модерног политичког система и Оцењпваље:
- Разумевање револуције, ослободилачких ратова настанак странака (радикалне, либералне и Вредновање остварености исхода в
најзначајнијих идеја 1876- 1878, Балканских ратова и напредњачке). кроз:
модерног доба и Првог светског рата; - Положај Срба под османском и хабзбуршком — праћење остварености исхо
њиховог утицаја у - уочи и објасни на историјској карти шшшћу у XIX и почетком XX века. — тестове знања,
процесу стварања промене гранлца српске државе; - Србија и Црна Гора у Балканским ратовима и
српске државе. - лоцира места најважнијих битака Првом свезском рату. Ok'BiipiiH 6noi чаеова no темама:
— Разумевање које су вођене TOKOM Српске Најзначајније личности {вожд Карађорђе — Српска држава и државнос
међународног контекста револуције, ослободилачких ратова Петровић, кнез Милош Обреновић, прота часа;
у коме настаје и постоји 1876- 1878, Балканских ратова и Матеја Ненадовић, митрополит Стефан -Срлски народ у југословенској држ
српска држава. Првог светског рата; Стратимировић, Димитрије Давидовић, Тома часова;
- опише улогу истакнутих личности Вучић Перишић, Илија Гарашанин, кнез — Достигнућа српске културе
у Српској револуцији, у развоју Александар Карађорђевић, кнез Михаило часова;
државних исгитуција и формирању Обреновић, Владимир Јовановић. Светозар — Срлски народ и Србија у с
модерног политичког система, у Милетић, крал> Милан Обреновић, владика свету - 9 часова.
ослободилачким ратовима 1876-1878, Петар 1 Летровић, владика Петар li Петровић, Препоруке за Deaaioauniv паставе:
Балканским ратовима И Првом књаз Данило Петровић, књаз Никола Петровић, — структура програма конци
светском рату; Лука Вукаловић. Јован Ристић, Стојан с циљем да помогне наставнику у п
- изведе закључак о значају Новаковић, Никола Пашић, краљ Алсксандар непосредног рада са ученицима,
уставности за развој модерног Обрсновић, крал> Петар I олакшавајући му одређивање обим
полмтичког система. Карађорђевић,престолонаследник Александар обраде појединих наставних садрж
Карађорђевић, Радомир Путник, Степа — за сваку тематску целину д
Степановић, Живојин Мишић, Петар Бојовић, циљеви, исходи и садржаји, a исход
Јанко Вукотић.,.). да послуже да наставни процес буд
обликован да се наведени циљеви о
— садржаје треба прилагођав
Српски парод у Проширивање знања о образложи кајважније мотиве и Југословенска идеја и конспттуисање државе. ученицима, како би најлакше и најб
југословенској југосдовенској идеји и узроке стварање југословенске државе; - Одлике политичког систша у југословенској достигли наведене исходе,
држави носиошша идеје - уочи значај настанка југословенске краљевини (политичке борбе. Видовдански и — наставник има слободу да
стварања југословенске државе за српскн народ; Октроисани устав, лични режим краља Александра. одреди распоред и динамику актив
државе, - идентификује одлике стварање Бановине Хрватске и отварање српског сваку тему, уважавајући циљеве пр
- Разумевање југословенске државе као монархијс питања), — програм се може долунити
мсђународног и као републике; - Априлски рат м последиие пораза, геноцмд над
Србима у НДХ.

контекста у коме - разликује особености

настаје друштвено-политичких система
југословенска који су постојали у
држава. југословенској држави;
— Проширивање - уочи и разуме међународни
знања о одликама положај југословенске државе;
југословенске - образложи допринос
државе. југословенских
— Проширивање ан ги фаш исти ч к их покрета
знања о положају нобеди савезника у Другом
српског народа у светском рату;
југословенској - именује најважније личности
држави. које су утииале на друштвено
- Уочавање улоге политичка збивања у
знаменитих Југославији.
личности у
политичком животу
југословенске
државе.
- Сагледавање
међународног
положаја
југословенске
државе.
- Отпор, устанак и грађански рат.
- Биланс para и допринос Југославије
победи антифашистичке коалиције.
- Проглашење републике и изграања новог
државног и друштвеног уређења.
- Сукоб Југославије и социјалистичких земаља-
резолуција Информбироа, Голи
OTOK.
- Југославија између истока и запада.
- Разбијање и расмад Југославије - пораз
Југославије као идеје, политичког пројекта и
друил веног снстема, велике силе и
југословенска криза, ратовп у Слопенијн,
Хрватској, Босни и Херцеговини, настанак нових
држава, сукоби на Косову и Метохији и НАТО
интервенција 1999, Косовско питање, раздвајање
Србије и Црне Горе.
- Најзначајније личности (крал. Александар
I Карађорђевић, 11икола Пашић, Стјепан Радић.
ЈТзуба Давидовић, Светозар Прибићевић, Аптон
Корошеи, Милан СтојадинОвић, Влатко Мачек,
кнез Павле Карађорђевић, краљ Петар II
Карађорђевић, генерал Драгољуб Михаиловић,
генерал Милан Недић, Анте Павелић, Јосип Броз
Тито. Слободан Милошевић, Фрањо Туђман...).___
садржајима из прошлости завичаја, чиме се код
ученика постиже јаснија представа о историјској
и културној баштини у њиховом крају
(археолошка налазишта, му зејске збирке),
-у школама на наставном језику неке од
националннх мап.ина могу се обрадити и
проширени наставни садржаји из
прошлости тог народа,
- важно je искористити велике
могућности које историја као
наративнм предмет пружа у
подс1 ицању ученичке радознапости, која
je у основи сваког сазнања, наставни
садржаји треба да буду представљени као
„прича” богата информацијама и детаљима,
не зато да би оптеретили памћење ученика.
већ да би им историјски догађаји, појаве и
процеси били предочени јасно, детаљно.
живо и динамично.
- посебно место у настави историје имају
питања. како она која поставља наставник
ученицима, тако и она која долазе од
ученика, подстакнута оним што су чули у
учионици или што су сазнали ван њс
користећи различите
Достигнућа образовања за општи
српске културе културни напредак.
- Разумевање - Уочавање промена
појма српског у свакодневном
културног животу кодСрба кроз
простора. векове.
- Развијање - разликује периоде у
свести о којима су настала
вишевековном најзначајнија дела
континуитету српске културе;
српске културе. -упореди одлике
Сагледавање српске културе
српске културе разлнчитих периода;
као дела - објасни утицаје
европске историјских збивања
културног на културна кретања;
наслеђа. -опише одлике
- Проширив свакодневног живота
ање знања о код Срба у
највишим различитим епохама
дометима и и областима;
представниц - именује најважније
има српске личности које су
културе. заслужне за развој
- Развијање српске културе.
свести о значају
- Cредњовсковнa култура Срба (језик и писмо,
верски карактер културе, Мирослављево
јеванђеље, књижевноет, најзначајније
задужбине, правни сломениии)-
- Последице сеоба на српску културу (угицај
западнаевропских културних кретања на
српску културу).
- Успон грађанске класе,
- Свакодневни живот ссоеког и градског
становништва.
- Културна и просветна политика -
оснивање Велике школе, Универзнтета.
академије наука. Народног позоришта.
- Европски културниутицајв.
- Личности - Свети Сава, деспот Стефан
Лазареваћ, монахиња Јефимија, Доситеј
ОбрадовиИ, Вук Караиић, Сава Текелија.
Петар I! Петровић Fbcrom, Паја Јовановић,
Урош Предић, Надежда Петровић. Лаза
Костић...)-
- Српска култура као део југословенског
културног простора (културна сарадња и
ирожимања. наука, уметнички покрети.
хуманитарне и спортске организације,
популарна култура. личности - Никола
Тесла, Михајло Пупин. Михаило Пегровић
Алас, Јован Цвијић, Милутмн Миланковић,
Бранислав Нушић, Исидора Секулић, Јован
Дучић, Ксенија Атанасијевић, Слободан
Јоваковић, Сава Шумановић. Иван
Мештровић, Иво Андрић, Ммлош Црњански,
Бојан Ступица, Десанка Максимовић,
Борислав Пекић, Добрица Ћосић,
Александар Петровић, Александар Поповић,
Емир Кустурнца, Душан Ковачевић. ..)■
 - Разумевање - идентификује најважније
политичких и чикиоцеу међународним
економских односау политичким и скономским
савременом свету. односима;
- Сагледавање - разуме место и улогу Србнје у
међународног савременом свету;
положаја Србнје. - утврдн значај чланства Србије у
међународним
Српски народ и - Проширнвање организацијама:
Србија у знања о - објасии утицај савремених
савременом најзначајнијим техничких достигнућа на
свету међународним повезивање људи у свету.
организацијама и
чланству Срби је у
њима.
-Проширивање знања о
последицама научно-
технолошког развоја на
живот савременог
чопека,

КОРЕЛАЦИЈА CA ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

-Српски језик и књижевност
- Географија
- Социологија ca правима грађана
- Грађанско васпитање
- Верска настава
- Музичка култура
- Ликовна култура
- Најутицајније државе и организацнје у
међународним политичким и економским
односима.
- Улога Организације уједињених нaциja у
очувању мира у свету. борби против
сиромаштва и заштити културних
споменика.
- Геополитички положај Србије.

- Чланство Србије у регионалним,

европским и светским организацијама

(Савет Европе, ОЕБС. ОУН...).
- Срби ван Србије (проблем избеглица, Црна
Гора, Република Српска, Срби у дијаспори),
- Свет почетком XX! века - научни и
технолошки развој, Интернет, утицај медија
на јавно мњење, популарна култура.
глобализација, тероризам, еколошки
проблеми...
 Назив предмета: ХЕМИЈА

Годишњи фонд часова: 35

tipuii
Разред:
Циљеви предмета:
1. Развој функционалиог система хемијског знања као подршке за изучавање стручних предмета;
2. Разумевање одкоса између структуре супстанци, њихових својстава као и могућности њихове примене;
3. Разумевање природнич појава н процеса и хемијског приступау њиховом изучавању;
TEMA циљ исходи
4. Развој хемијске научне писмемости: ОБАВЕЗНИ Н ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПО НАЧИН
По завршетку теме ученик ће бити у TEMAMA
5. Препознавање, разумевање и примена хемијских знажау свакодневном животу и професионалном раду; ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
1. Разумевањестању да: од хемијске гтроизводње и за одабрану струку;
корисноети
- Разумевање 7- објасни
Развој електронеутралност атома потснцијапних
способности за сагледавање — Грађа атома, атомски
рнзика, и масени
могућности број. Релативна
прсвенцијс и мсре атомска Ha хсмијским
заштите при почетку теме, ученике
иезгодама у упознати ca животу и
свакоднсвном
. професионалном рад>г;
Развој одговорног става према коришћењу супстанци у свакодневном животу и у професионалном paду;
Развој комуникативности и спремности за сарадњу и тимски рад;
Развој сшговорности, систематичности. прецизности и позитивног става према учењу;
 корпускуларног -разуме појам изотопа и примену маса циљевима и исходима наставе, односно учења.
концепта грађе изотопа - Хемијски симболн и формуле планом рада и начином оиењивања.
<U
супстанци - разлик7Је атом од јона - Хемијска веза (јонска и ковалентна веза). Релативна
=r - Разумевање односа - зна симболе елемената и формуле молекулска маса
д
ш између структуре једињења Облици наставе
н
u супстанци и њихових - објасни узрок хемијског везивања
uе евојстава атома Предмет се реализује кроз следеће обллке
Cl
- Разумевање - објасни типове хемијских веза наставе:
£ утицаја - разликујејонску везу од ковалентне
>-» међу молекулских везе - теоријска настава
o.
h сила на физичка - разликује неполарну од поларне — демонсграциони огледи
U својства супстанци ковалентне везе
- разуме да својства хемијских
једињења зависе од типа хемијске везе

9
.
9.
1
1.
- Разумевање односа и повезаност количине супстанце са
између масом супстанце
квалитативног - зна квантитативно значење симбола
састава дисперзног и формула
система и његових - разуме да су дисперзни системи
својстава смеше више чистих супстанци
- Разумевање односа - разликује дисперзну фазу и
између дисперзно средство -објасни појам
квантитативног хомогене смеше -објасни везу између
односа компоненти величина честица раствора и врсте
раствора и његових раствора
својстава - зна појам и разуме примену
- Сагледавање аеросола, суспензија, емулзија и
значаја примене колоида
дисперзних система - разуме утицај температуре на
у свакодневном растворљивост супстанци
животу и - израчуна масени проиентни садржај
професионалном раствора
раду - разуме појам
- разуме nojaM количинске
релативне атомске концентрације раствора
масе и релативне
молекулске масе
- разуме појам
количине супстанце
- Дисперзни системи прикупљање хемијских података
- Растворљивост — указивати на корисноет и штетноет
- Масени процентни садржај раствора хемијских производа no здравље људи -
- Количинска концентрација раствора указивати на повезаност хемије са техничко-
технолошким, социо-економским и
демонстрацноии огледи: друштвеним наукама
- припремање раствора познате количинске
концентрације
- припремање раствора познатог масеног процентног
садржаја
- размена енергије између система и околине
растварање амонијум-хлорида и натријум-
хидроксида у води
Место реализације наставе

Теоријска настава се реализује у:

- одговарајућем кабинету -специјализованој
учионици -учионици

Преноруке за реализацију насгаве

- неогтходна лредзнања поновити уз
максимално ангажовање ученика
- ново градиво обрадити увођењем што више
примера из реалног живота и подстицати ученике na
размишл,ање и самостално закључивање
— у настави се изводе сви предвиђени
демолстрациони огледи, како би ученици разумели
значај хемијског експеримента као примарног извора
знања и основног метода сазнавањау хемији
- наставник бира примере и демонстрационе огледе
у складу са потребама струке
— прилагодити разматрање кван гитативног
аспекта хемијских реакција потребама образовног
профила
-упућивати ученике на претраживање различитих
извора, применом савремених технологија за
 - Разумевање - разуме да хемијска промена значи
концепта одржања настајање нових супстанци^
материје кроз раскидањем старих и стварањем
прннципе одржања нових хемијских веза
масе и енергије -разликује реакције синтезе и
- Разумевање анализе
коргтускуларног - напише једначине за хемијске
концепта у процесу реакиије
одигравања - примени и користи знања из
хемијских реакција стехиометријског израчунавања на
хемијским једначинама
- разликује егзотермне м ендотермне
реакције
- зна факторе који утичу на брзину
хемијске реакције
- разуме значај хемијске равнотеже за
процесе из свакодневног живота
s -објасни појам електролита
B -разуме појамјаких и слабих
«a електролита
s>a - прикаже електролитичку
a>
2 дисоцијацију киселина, база и соли
•Si*
i хемијским једначинама
4» - разликује киселу, базну и неутралну
X средину на основу рН вредности
раствора
- Хемијске реакције, хемијеке јсдначинс - усмену проверу знања
и квантитативни аспект хемнјских - писану проверу знања
реакција -Топлотни ефекти хемијских
реакција Бној часова no темама
- Брзинахсмијскс реакције м хемијска равнотежа • Структура супстанце (5)
- Електролити и електролитичка дисоцијација • Диспезни снстеми (3)
киселина. база и соли • Хемијске реакције (5)
- рН вредност • Хемија елемената и једињења (20)
» Хемијски аспекти загађиваља животме
лсмонстраиионн огледи: средине (2)
кретање честица као услов за хемнјску реакцију
/реакиија између гасовитог амонијака и
i асовитог хлороводоника'
Оцењивање

Вредновање остварености исхода вршити кроз:

 - Разумевање односа - разуме периодичну промену
структуре супстанци својстава елемената у ПСЕ
и њихових својстава - разликује метапе, неметале и
- Сагледавање металоиде
значаја примене - зна карактеристична својства
елемената и неметапа: водоника, кисеоника, азота,
једињења у угљеника, фосфора, сумпора, хлора и
професионалном њихових важнијих једињења, као и
раду и свакодневном њиховог ефекта на живи свет
животу - зна карактеристична својства метала:
- Разумевање значаја натријума, капијума, магнезијума^
и примене елемената. капцијума, алуминијума и олова и
једињења и легура у њихових важнијих једињења, као и
tfi техничко- њиховог ефекта на живи свет
технолошким - зна општа својства прелазних метала
§ процесима и њихових једињења и њихову
.sv примену у струци
те - објасни процесе оксидације и
h
s редукције као отпуштања и примања
=
V електрона
S
u - разуме шта je оксидациони број и
*S
4#
како се одређује оксидациони број
j:т атома у молекулу
- препознаје практичан значај
електролизе
- препознаје примере корозијеу
окружељу
- зна својства атома угљеника у
органским молекулима
- познаје класификацију органеких
једињења(премаструктури и врсти
хемијских веза)
- зна како хемијска својетва зависе од
природе хемијске везе
- зна хемијска својетва органских
једињења која имају примену у струци
и свакодневном животу
Преглед и опште карактеристике елемената 17, 16, 15,
i4. и 13. групе ПСЕ
-1 [реглед и опште карактерисдике елеменага 1. и 2, групе
ПСЕ
- Опште карактеристике прелазних елемената и њихова
практична примена
- Оксидо-редукциони проиесн. Електролмза и корозија
- Угљоводониии - извор енергије
- Органскаједињења ca кисеоником: алкохоли.
карбонилна једињења, карбоксилне киселине ti естри
- Угљени хидрати
- Липиди
Протеими. Ензимп
- Витамини

лемонстраипоин огледн:

реакција магнезијума и апуминијума ca сирћетном

кнселнном
- дејство сирћетне киселине на предмете од бакра
— припремање пенушавих освежавајућих пића
- доказивзње скроба раствором јода
- растварање скроба у топлој и хладној води
- згрушавање протеина лимунском киселином

- Развој одговорног - разуме и објасни штетно дејство

става према неких супстанци на животну средину
m коришћен>у и здравље људи
S супстанци у - зна најчешће изворе загађивања
 3 свакодневном животу атмосфере. воде и тла
uCL и професионалном - разуме и објасни значај
41S раду пречишГгавања
P
o - Разумевање и - разуме значај правшшог одлагања
Cfl
— просуђивање начина секундарних сировина
£
ce одлаган>а и
.a
s уништавања
хемијских загађивача
ce
uсз живогне средине
s
H
<u
C
ZJ
7Z
з:
2
i

КОРЕЛАЦИЈА CA ДРУГИМ МРЕДМЕТИМА

- Ексшогија v. заштита животне средине
- Познавање робе
- Загађивање атмоефере, воде н тла
- HiBopn загађивања
- Пречишћаеање
- Заштита и одлагање секундарних сировина
едмета: ЕКОЛОГИЈА II ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

и фонд часова: 32 часа

трећи

1. Схватање односа човека и животне средине;

2, Разумевање структуре екосистема и биосфере;
предмета: 3. Схватање концепта одрживог развоја:
4. Упознавање са различитим облицима загађивања животне средине и њиховим утицајима ira здравље човека.
1 IH/V. исходи ПРЕПОРУЧЕПИ САДРЖАЈИ НАЧИН
 цл/ц По завршђтку теме учентс ће бити у стању да: ПОTEMAMA ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
- Схватање етруктуре дефинише предмет истраживања и значај - Дефиниција, предмет Ha почетку теме ученике упознати са циљеви
екосистема/биосфере екологије истраживања и значај екологи je исходима наставе, одиосно учења, планом ра
и процеса који сеу - објасни структуру екосистема -Структура екосистема начинима евидентирања и оцењивања.
њима одвијају - објасни процесе који се одигравају у екосистему - Процеси који се одигравају у
- Разумевање значаја - анализира међусобне односе организама у екосистему 06.1HUM наставе
биодиверзитета за ланцима исхране -Биодиверзитет Предмет се реализује кроз комбинацију разли
опстанак живота na -објасни структуру оиосфере - Бносфера као јединствени облика наставног рада и врста наставе (дида
Земљи -анализира биогеохемијске циклусеу биосфери еколошки систем Земље модела).
-утврђује значај биодиверзитета за олстанак живота
на Земљи Место пеалшацше наставе
Кабинет забиологију, биолошка радионица.
универзапна учионииа, адекватни објекти изв
школског комплекса. лрирода.
Оиењивање
Евидентирање и оцењивање ученика (путем
и писане провере знања, тестирања. израде
презентација и пројеката, организовање и
учествовање у дебатама).

- Упознавање са - наведе изворе загађивања животне средине - Извори загађивања животне

изворима и врстама - анализира врсте загађивања свог непоередног средине
загађивања животне окружења - Последице загађивања животне
средине - проиени последице загађивања животне средине средине
- Разумевање - објасни значај одрживог развоја - Заштита животне средине и
концепта одрживог - наведе облике енергетске ефикасноети одрживи развој
развоја -наведе узроке нестајања биљних и животињских - Глобалне промене у животној
- Разумеваље значаја врста на територији Србије средини и њихове последице
различитих облика -испољи одговоран однос према домаћим
заштите и животињама, кућним љубимцима, огледним
унапређивања животињама, крзнашииама и осталим угроженим
животне средине животињским и биљним врстама
- Постојање свести о -процени последице глобалних климатских промена
последицама
глобалних
 климатских промена

- Разумевање значаја -објасни значај одржавања личне хигијене, - Уређење животног и радног
одржавања личне хигијене животног и радног простора простора
хигијене и хигијене - разликује адитиве опасне no здравље - Потрошачка култура
животноги радног - објасни значај угттребе производа у складу са - Употреба ГМ хране

простора декларацијом и упутством у циљу очувања - Утицај савременог начииа живота

- Схватан>е значаја сопственог здравл^а и заштите животне средине на здравље човека
правилне употребе - процени значај употребе биоразградиве амбалаже

производа - објасни начине и значај одлагања отпада

- Разумевање - анализира утицаје стреса, буке, психоактивних
различитих утицаја супстанци, брзе хране и физичке активности на
наздравље човека здравље човека

КОРЕЛЛЦИЈА CA ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

- Хемија
- Географија
едмета: ГЕОГРАФИЈА

и фонд часова: 32

трсћи
предмета: 1. Уочавање и схватање корелативмих односа између географије и других природних и друштвених наука:
2. Стииање нових актуелних знања о положају, месту и улози Србије на Балканском полуострву и југоисточној Европи;
3. Стицање нових и продубљсних знања и објашњења о савременим географским појавама, оојсктима и процесима на територији Републи
4. Стицање нових актуелних знања о порасту, кретањима, структурним променама и територијалном размештају становкиштва;
5. Разумеваље актуелие географске ствариости иаше земље и савременог света;
6. Развијање осећања припадности својој нацији као делу интегралног света, изградња и неговање националног н културног идентитета у
мултиетничком, мултикултуралном и мултијезичком свету;
7. Оспособљавање ученика да примењују географско знање и вештиме у даљем образовном и професионалном развоју;
8. Осгтссобљавање ученика за одговорно опхођеље према ееби и окружењу и за активно учествовање у заштити, обнови и унапређивању ж
средине.

ЦИЈБ исходи ОБАВЕЗНИ И ПРЕПОРУЧЕ1Ш НАЧИН ОСТВАРИВАЊА П

По завршетку темс ученик ће бити у стању да: САДРЖАЈИ ПО TEMAMA
- Стицање знањао -дефинише предмет изучавања. значај, развој и место географијеу - Предмет проучавања. подела и Ha почетку теме уче
предмету систему наука место географијеу систему наука упознати ca цилзевима и
проучавања, подели, - разликује природне и друштвене елементе географског простора и наставе / учења. планом
значају и месту схвата њиховеузајамне узрочно-последичне везе и одиосе -одреди начинима оцењивања
географијеу систему место географијеу систему наука -објасни значај и практичну примену
наука географских сазнања Облиии наставе
Предметсе реализује кроз сл
— Уочавање и облике настаке:
схватање теоријска настава (32 часн)
корелативних односа
између географије и Мссто пеалп laiinic настлвс
других природних и Теоријска пастава се ре
друштвених наука учионици

- Проширивање - дефинише појам и функције државних граница, разуме државно - Површина, границе, државно Ппепоруке за реалнзацију
знања o положају. уређење Србије и познаје државна обележја: грб, заставу, химну уређење и државна обележја наетаве
месту и улози - објашњава на карти положај и величину територије Србије уз Србије - коришћење савремених
Србије на кратак опис битних карактеристика граница са суседним земљама - Савремене компоненте електронских помагала.
Балканском - дефинише појам југоисточна Европа. лоиира на карти Балканско географског положаја Србије - аналогних и дигиталних
полуострву и полуострво и идентификује његове опште географске географских карата различ
југоисточној Европи карактеристике: физичке, културне и демографске размера и садржаја
- анапизира промене на политичкој карти Балканског полуострва: - коришћење информација
- Уочавање општих настанак и распад Југославије, стварање нових држава и облици Интернета
географских њихове сарадње - коришћење интерактивни
карактеристика - уочава предности и недостатке географског положаја Србије метода рада
сагледавањем - коришћење географских и
сложених историјских карата, општи
друштвено - тематских
економских процеса - коришћење писаних изво
и промена у информација (књиге, стати
југоисточној Европи подаци, часописи...)
на Балканском
полуострву и у нашој Оцењнвање
држави. Вредновање остварености
вршити кроз:
- праћење остварености исх
-тестове знања
OICBIIPIHI 6poi часова no те
— увод ( 2 часа)
- савремене компоненте
географског положаја Срби
часа)
природни ресурси Србије
њихов економско географс
значај ( 7 часова)
- становништво и насеља С
(6 часова)
• привреда Србије (6 часов
• регионалне целине Србиј
(5 часова)
• Србија и савремени проце
Европи и свету ( 4 часа

- Стицање нових и —лоцира у оквиру геогектонске структуре Србије велике целине: - Рељеф Србије
продубљених знања о Српско-македонску масу, Карпато-балканиде, Унутрашње динариле. - Клима. биљни и животињски
природи Србије и Централне динариде и Панонску депресију н објасни њихов поетанак свет(одлике и значај)
њеном утицају на {деловањеунутрашњихтектонских и спол.ашњих сила) - Воде и водни ресурси, састав и
живот и привредне - идентификује основне макро-целине рељефа Србије: Панонски карактер тла
делаггности људи басен и 1 (ланинску област - Заштићена природна добра у
 - одреди Планинску област и преглед громадних, карпатско- Србији и заштита, очување м
- Сагледавање балканских, динарских планина и већих коглмпа унапређивање природе
физичко-географских — објасни елементе и факторе климе, разликује климатске типове у
компонената Србнји и њихове одлике
простора Србије и — направи преглед водног богатства Србије: одреди на карти развођа
разумевање њиховог сливова, објасни постанак, поделу и значај језера и термоминералних
јначаја заживот вода
људи и могућности закључује о економском значају вода за снабдевање насеља.
развоја привреде наводњавање, производњу хидроенергије, пловидбу, рибарство и
туризам
- дискутује о загађивачима, последицама и мерама заштите
— познаје утииај физичко-географских фактора на формирање типова
вегетације и разноврсност животнњског света панонске и планинеке
области Србије
- дефмнише појам природме средине, предмет проучавања заштите
природе, з н а ч а ј заштите и унапређивања природе
— наведе елеченте природне средиие, загађивачс воде, ваздуха.
земљишта: госледице загађивања и мере заштмте
— препозна појаве штетне no своје природно и културно окружење и
активно учествујеу њихоаој заштити, обпови и унапређивању
-дефинише: ларк ирпроде, иредео изузетних одлика. резерваг природе,
споменик природе и прмродне реткости

- опише антропогеографска обележја и историјско-географски - Антропогеографска обележја

-11роширивање континуитет насељавања Србије И СТОр иј С KO- re 0 r р аф СК И
знања о - објасни крегање становништва и територијални размештај контипуитет насељавања Србије
демографском становЈшштва у Србији - Кретање и територијални
развоју м распореду - укаже на промену броја сталовника Србије и паведе факторе који размештај становништва
сгановништва у условљавају промене становништва (наталитет. морталитет и
Србији - уз помоћ графичких метода анализираословнедемографске природни прнраштај)
одлнке, објашњава их, вршм предвиђања и изводи закључке . - Миграције. Појам, значај, типови
- Уочавање — дефинише појмове: наталитет, морталитет и природни прираштај. и видови
демографских -дефннише појам миграција и разликује типове и видове миграција - Структура становншитва:
проблема и -објасни структуру становништвау Србији (биолошка, економска. бколошка, економска. соиијална,
могућности њиховог социјална. национална) национална (етничка И верска)
превазилажења за - разликује појмове: националног, етничког и културног пдеититета - Демографски проблеми и
свеукупни - изгради став о једнакнм правмма људи без обзира на расну, популациона политикау Србији
друштвено- националну, верску и другу припадност Постанак, развој и размештај
економски развој — објасни демографске проблеме и популациону политику у Србији насеља Србије
наше земље -објасни радне миграцијеу еиропске земље и именује државе и - Подела насеља, Сеоека, градска,
градове у којима има нашег становништва приградска и привремена
- Формирање свести - објасни мсељавање нашег становинштва на ваневропске - Постанак, развој и размештај
о неговању континенте насеља Србије
националног и - разликује фазе у исељавању Срба у прекоокеанске земље - Подела насеља. Сеоска, градска.
културног - именује државе и градове у којима живи наше становншитво приградска и привремена
идентитета — дефинише појам насеља
објасни постанак, развој и размештај насеља Србије
- Проширивање -наведе факторе развоја и трансформацнје насеља и њихових мрежа
знања о насељима н и система
факторима њиховог
развоја
- Уочавање

трансформације
насеља и шихових
мрежа и сисгема

- Проширивање и — анализира утицај нриродних н друштвених чиниоца на - Основне карактеристике

продубљивање знања условљеност развоја и размештаја привреде Србије и групише гране привреде Србије.
о привреди Србије и привреде no секторима - Полопривреда. шумарсгво, лов
њеним основним -објасни како природни и друштвени фактори утичу на развој и и риболов
карактеристикама размештај пољолривреде Србије - Рударство иенергетика
- Сагледавање — дефинише гране пољопривреде у ужем смислу (земљорадња и - Индустрија: појам, подела.
noreimnjaia и сточарство) и ширем смкслу (шумаретво, лов и риболов), наведе структура и значај
могу ћности Србије за значај пољопривреде - Саобраћај и трговина
конкурентносту -препозна основне функције шумарства, значај шума, факторе који -Туризам
светској привреди их угрожавају и мере заштите
- утврди значај лова и риболова
дефииише значај енергетике и рударства; иаведе енергетске
ргсурсе и минералне сировине и направи њнхов картографски
преглед на територији Србије
-објасни појмове индустрија и индучлријилизација, одрживи развој
 и наведе факторе развоја и размештаја, поделу индустрије и њен значај
- анализира утицај природних и друштвених фактора на развој
саобраћаја, кратко опише врсте саобраћаја и њихов значај
— направи картографски преглед главних друмеких и
железничких праваца у Србији, пловних река и канала, веГшх лука и
аеродрома
— дефинише појмове: трговина, трговински и глатии биланс и
одреди значај трговине
- анализира утицај ириродних и друштвених фактора на развој туризма.
дефинише и наведе поделу туризма
- Стицање и - дефинише појам регије и направи картографски преглед - Војводина
проширивањс регионалних целнна Србије - Шумадија и Поморавље (западно
географских знања о -лоцира na карти Србије границе Војводине и њемих предеоних и велико)
регионалним целина и препозна њене природне и друштвене одлике - Запа,1на Србија
целинама Србије и - потврди на карти Србије границе Шумадије и Поморавља и наведе - С гароилашко-paш ка висија
сагледавање њихових њихове природне и друштвене одлике - Источиа Србија
специфичности - препозна на картм Србије граниие Западне Србије и опише њене - Јужно Поморавље
ириродне н друшгвене одлике - Косово и Мегохија
- покаже na карти Србије Старовлашко-рашку висију уз анализу
њсних природних и друштвених одлика
- лоцнра на карти Србије границе Источне Cpfinje и наведе њене
природне и друштвене одлике
- препозна на карти Србије границе Јужног Поморавља и наведе његове
природие и друштвене одлике
- потврди на карти Србије границе Косова и Метохије и дискутује о
његовим прнродним и друштвеним одликама
- Стицање знања о - дефинише појмовс: процес интеграције, демократска ~ Сараднка Србије ca другим
савременим ре гионал и зациј a, глобал и зација државама и мсђународним
ПОЈ1ИТИЧКИМ и - објасни економске интеграције на Бапкану и у југоисточној Европи организацијама
економским и познаје мирољубиву политику Србије у међународним оквирима и - Европска унија — оснивање.
= процесима у Европи на Балкану чланице, циљеви, проблеми,
и свету кој и су услов - опише историјат развоја, наведе циљеве и дефинише проблеме фондови и шихова прнступачкост
за напредак свих унутар Уније - Уједињене нације. Структура и
земаља и народа - објасни услове које Србнја треба да испуни да би постала међународни значај. Србија и УН
равноправна чланица заједнице — Глобализација као светски
_ -Стварање реалне - опише историјат развоја УН, наведе циљеве и структуру npouec
сликеоСрбијиу организације и образложи приврженостСрбије УН
светеким размерама - дефинише појам глобализације и разликује политичке.
исавременим територијалие. економске, културне и друге видове глобализације
 међународним
процесима
КОРЕЛАЦШАСА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА
- Српеки језик и књижевност
- Историја
- Предузетништво
- Грађанско васпитање
- Верска настава
Назив нредмета: Социологија са мравима
грађана
Годишњн фоид часова: 32

Разред: трећи

—Оспособљава ученика за живот у

друштву изложеном сталним променама
и изазовима које доноси развој
савременог
.т друштва
Циљеви предмета: " t
t
—РазвиЈа спосооност, код ученика, за
улогу одговорног грађанина, за живот у
демократски уређеном и хуманом
друштву;
—Унапређује ученичке способности за
све облике комуникације, дијалога и
исказивања аргументованог става;

TEMA HHJh исходи ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРА

По завршетку теме ученик ће бити у САДРЖАЈИ ПО
стању да; TEMAMA
ра и орпшшаиија Упознавање са -схвати структуру и организацију - Појам и елементи друштва - Ha почетку теме ученике упознати са ци
функционисзњем, друшгва објасни улогу друштвених - Друштвеме групе исходима наставе / учења, планом рада a н
структуром и група с [тосебнпм освртом на брак - Брак и породица оцењиваља.
организацијом друштва и породицу - Друштвена подела рада
- схвати друштвену лоделу рада - Друштвено раелојаваље Облици насгавс
- објасни узроке друштвеног - Друштвене установе и Предмет се реализује кроз следеће облике
раслојавања организације -теоријска настава (32 часа)
- наведе друштвене установе и - Насеља и етановништво Место neannauiiie маставе
друигтвене организације и направи Теоријска мастава се реализује у учио
разлику између њих
- разликује особености сеоског и
градског становпиштва
Држава и политика вештином управљања друштвеиом и политичком животу - ГГолитика — вештина у Личме слободе н права грађана
друштвом опише улогу политикеу друштву прављања дру штвом - Остале слободе и нрава грађаиа
- Оспособљавање за - објасни појам, развој и облике - Појам и развој демократије - Заштита уставом гарантованих права и
демократско мишљење демократије - Конетитутивни елементи слобода
- Упознавање ca - разликује законодавну, извршну државе Препорукс за реплизпцнју настзве
функциониеањем државних и судску власт - Подела власти - Корисгати актуелне примере из штампе и
институција и opraira - разликује удружења грађана и - Организације грађана других меднја релевантне за предмет
власти политичке партије - Политичке партије - Користити Устав и релевантне законе у
- Развијање знања о препозна идеолошке разлнке - Избори - зависности од садржаја који се обрађује
аутономији и локалној партија и поделу налевицу. Скупштина
самоуправи десннцу и центар -схвати изборин - Државни органи власти OueibiiBiiibe
поступак и конституисање - Облици аутономије Вредновање остварености иехода вршити кроз:
скупштине и владе - Демократска локална 3. праћење оствареносги исхода
- разликује државне органе самоуправа 4. тестове знања
власти 5. тестове практичних вештина
- рапикује аутономију и локапну
самоуправу Оквишш б»оi часова потемама
- разуме фумкциомисање локалне - Сгруктура и организација друштва (8 часова)
самоуправе_____________________ - Устав и правна државау Србији (4 часа)
- ехваги људска права и слоооде и Држава и политика (6 часа)
I 'рађзнин и његова Boi аћење знања о људским свој положај у друштву -зна на ксјк - Политичке слободе и - Грађанин и његова права и слободе у Србији
upaua и слободе правима и слободама и о начин се штите права и слободе права грађана (4 часа)
- Упознавање ca улози појединца у грађана - Економске слободе и - Култура и друштво (6 часова)
политиком као права грађана - Друштвене промене И развој друштва (4 часа)
Устав и правна држава у ЈЧ-иуП.мшм
Сроији
- Упознавање ca Уставом Републике
Србије, његовим историјским
претечама и правосулним системом
Републике Србије -схвати ЗНАЧАЈ
устава као највишег правногакта
- разликује устав од закона
- направи преглед развоја
уставности у Србији
-уочи значај владавине права и правне
државе
- зна основне одредбе Устава
Републике Србије______________
- Значење Устава Републике Србије
- Принципи уставност и законитости
Уставни суд
- Редовни судови

Култура и друштво - Развијање знања о културним
гековинама
Друштвене промене и - Оспособљаваље ja живот у
развој друштва друштву изложеном сталним
променама и изазовима које
доноси развој савремеиог
друштва
- Стицање знања о
хоризонталној и вертикалној
покретљивости друштва
КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА
- Историја
- схвати функциописање
правосудног система Републике
Србије
-уочи разлику и сличности између - Појам културе и цивилизадијс
културе и цивнлизације - Религија
- схвати настанак религије и - Настанак религијског
религијског мишљења мишљења
- идентификује монотеистичке - Монотеистичке религије
религије и објасни специфичности - Хришћанство
хришћанства - Обичај и морал
- рааликује обичај и морал - Уметност
- схвати разлику између уметности, - Масовна култура
масовне културе, лодкултуре,
шунда и кича
- идснтификујс друштвене промене - Појам и врсте друштвепнх
- зна основне карактеристике промена
хоризонталне и вертикалне - Друштвена покретљивост
покретљивости Друштвеми развој
- прспозна друш гвени развој
формира став према
савременим тендемцијамау
развоју глобалног друштва
 Б: ИЗБОРНН ПРЕДМЕТИ ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

Назив предмета: 35 часова

првн
Годишњи фонд часова: Стицаље знаља. развијање вештина, усвајање вредности и форммрање ставова који су претпоставка за успешаи. одговоран и ангажован животу
демократском друштву:
Разред:
Оснаживање ученика за поштовање. одбрану и афирмашгју вредности демократског друштва;
2.
3.
Циљеви предмета:
TEMA циљ исходи ПРЕПОРУЧЕМИ САДРЖАЈИ НАЧИН
По завршетку теме ученик ће бити у стању да: ПО TEMAMA ОСТВАРИ ВАЊA ПРОГРАМА
Ha почетку теме учеиике упознати са
- Подстицање ученика на међусобно - Анализира своје особине и да их иредстави - Лични идентитет циљевима и исходима наставе /учења.
упозкавање другима - Откривање и уважавање рачлика планом рада и начинима оцењивања.

- ПодСтицање ученика да сагледају - Препозна. анализира сличности и разлике -Групна припадност Реализаиија наставе:
међусобне сличмости и разлике н унутар групе Стреотипи н предрасуде Предмет се реализује кроз:
уваже их - Прихвати друге ученике и у важи њихову — Толеранција и дискрнминација — теоријску наетаву

- PajEoj негативног става према бипо различитост Лодела олељења на rovne

S ком облику дискриминације - Одељење се не дели на групе
Препозна предрасуде. стереотипе.
дискриминацију, нетолеранцију no различитим Место пеализашме наставе
s основама Настава се реализује у учионици
s IlocnoDVKC за реалшашму наставе
в
iz -Сагледа могуће последице нетолеранције, - Активности на првим часовима треба
< днскриминације, стереотипа. предрасуда и тако оргашшвати да се обезбеди међусобно
начине упознавање ученика, упошаиање ученика са
циљевима н наставним садржајина предмета,
али и тако да наставник добије почетни увид
у то са каквим знањнма, ставовима и
всштннама из области грађанског васпитања
група располаже с обзиром да нису сви
ученици у основној школи похађали наставу
|рађанског васпитања у истој мери.
 - Оспособљаваље ученика за - Оеп - Разликује гчогуће облике учешћа младих у - Динамика и исходи еукоба повратну информашју о њеној
< комуникацију у групи особ друштвеном жнвоту - Стилови поступања успешности.
љавање ученика за рад у - Објасни потребу и важност партиципације у конфликтима - У реализацнји овог програма
< групи/тину и међусобну сарадњу младих у друштвеном животу - Сагледавање проблема из наставник je извор знања, организатор и
a - Објасни степене и облике учешћа младих у различитих углова водитељ ученичких активности и особа
X друиггвеном живогу - Налажење решења која даје повратну информацију.
Постизање договора Повратна информација je од великог
о - Извини значаја ne само за процес стицања
- Објасни разлоге, ток и последице сукоба Реализација програма греба сазнања, већ и за подстицање
- Објасни ефекте конфликта на ток да се одвија у складу ca самопоуздања, учешћа у раду гругте и
комуникације принцишма активне, иотивације за предмет
-Уочи факторе који одређују понашањеу проблемске и истражнвачке - За успешно реализовање наставе број
ситуацијама конфликта наставе ca сталним ученика у групи ме би требала да буде
- Анализира сукоб из различитих улова. рефлексијама на одговарајуће всћа од 25 ученика. Оптималан број
- Подстицање ученика да сукобе (препознаје потребе и страхове актера сукоба) појаве из друштвеног контекста ученикаје 15-20 ученика
решавају на конструктиван и налази конструктивна решења прихватљива прошлосги и садашњости.
начин и избегавју сукобе за обе стране у сукобу. - Квалитет наставе се
Искаже, образложи и брани -Образложи предности конструктивног начине обезбеђује
=4 мишљење аргументима решавања сукоба усаглашавањем садржаја
u
’-s - Активно слуша - Објасни значај посредовања у сукобу ca
< - Самопоуздано реаговање
- Дебатује и дискутује на одговарајућим методичким
неугрожавајући начин. - Гласине активностима и сталном
уважавајући мишљење других - Неслушање, активно слушање разменом ннформацлја унутар
- Објасни разлику између - Неолтужујуће поруке групе.
>. дијадога и дебате - Изражавање мишл>ења - Добар индикатор успешне
s - Вођење дебате и дијалога наставе je епособност учеиика
u
o - Објасни разлоге и начине да адекватно примењују
настанка гласина у стечена знања и вештине и да у
o свакодневној комуникацији и пракси изражавају ставове и
објасни последице које изазивају - Сарадња вредшсти демократског
- Групки рад
гласине___________________________________ друштва.
- Ради у групи/тиму - Групно одлучиваље - Наставник треба да пружи
- Препозна предности - Учешће младих: „Лествица неопходну помоћ и подршку
групнаг/тимског рада - партиципације” ученицима у припреми и
Учествујеу доношењу групних - Радити заједно рсализацији активности, a
одлука заједно ca групом да обезбеди
- Оспособљавање у ченика - Идентификује и анализира узроке насиља у
да препознају примере својој средини, међу вршњацима, школи
насиље у својој средини и - Идентификује и анализира могуће начине
лреузму одговорност за реаговања појединца у ситуацијама вршњачког
сопствено понашањеу таквој насиља, из позиције жртве и посматрача
ситуацији - Прихвати одговорност за
- Препозна и објасни врсте сопствено понашање
насиља
- Посредовање Оцењивање
-Наеиљеу околини Вреднокање остварености исхода вршити
- Вршљачко насиље кроз:
- Насиље у школи.
- Постмзање мира - праПење оствареностН исхода

Оквипни број часова no темама

- J a , ми и други ( 7 ч а с о в а ј
- Комуникацијау групи ( 1 0 ч а с о в н )
- Односи у групи/заједници ( 1 8 ч а с о в а )
Г

С
К

П
И

3
5

в

Назив предмета:
TEMA циљ
- Упознавање ученика са
врстама права и природом
(универзалност, целовитост,
недељивост)
а
исходи ПРЕПОРУЧЕНИ
По завршетку теме ученик ће бити у стању да: ПО TEMA
- Објасни значење и смисао људских права
- Разликује врсте људских права{лична.
политичка, социјалноекономска, културна. - Потребе и права
здравствена права) - Права и правила
- Анализира и објашњава однос права н - Права и закони
одговорности - Међународна доку
 - Упознавање ученнка са - Објасни целовитост и узајамну повезаност заштити права
начинима и механизмима л>удских права - Права и вредности
заштите мрава - Објасни универзалност и развојност људских - Врсте права
S права -Односи међу правим
н
u - Сагледавање значаја - Објашњава потребу посебне заштите права - Сукоб права
0 личиог ангажовања у аетета - Дечја и људска пра
z
в. заштити сопствених права и - Проналази примере и показатеље остваривања - Конвенције и засту
о права других људи и кршења људских права права у штампи
О - Процени подожај појединца и друштвених - Одговорност одрас
s гру na са аспекта људских права - Одговорност деце
о - Објасни механизме и начине за заштиту - Кршење права дете
X људских права - Заштита права дете
Jtt
a - Анализира и тумачи основна међународна и
 < домаћа локумента из области људских права
a*Р - Објасни улогу најзначајнијих институција и
процедуре заштите људских гтрава
- Објасни улогу појединца и група у заштити
л.удских права

Годишњи
фонд ДРЈТИ

часова:
Разред:
 - Подстицање ученика на - Иденткфикује проблеме у својој локалној

активну партципацију у заједници/ школи

животу школе - Анапизира изабране проблеме, изучава их
Предлаже активности и дискутује о н>има ca
ш - Развијање вештина осталим члановиматима
SS гшанирања акција Сарађује ca члановима тима и учествује у
u аоноокњу оллука
< - Формулнше циљеве и кораке акцнје
ш - Иницира актмвности. прати их и оцењује их
£ - Представи путем јавне презентацију нацрт
£ акције и резултате акције
О
 м
irn
g

£
<
a
s
<
=:
~
- Избор проблема
- Идентифмкација
могућих решења
Прнпрема мацрта акције
- Реализација акције (ван
редовних часова и
учионице)
- Анализа реализоване акиије
- Предетављање рсзултата акције
- Наставник треба да пружи
неоаходну помоћ и подршку
ученицима у припреми и
реализацији активности, a
заједно ca групом да обезбеди
Оцењивање
Вредиовање остварености исхода вршнти кроз:
1. ттраћење остварености исхода
OKRIIDHII 6i)oi часова по темама
Права и одговорности (18 часовп)
- Планирање и извођење акције (17 часова)
повратну информацију о њеној успешности.
- У реалнзацнји овог програма наставиик je
извор знања, организатор и водитељ
ученичких активности и особа која даје
повратну ннформацију.
- Поврагна ннформација je од великог
значаја не само за процес стицања сазнања,
већ u за подстицање самопоузаања, учешћа
у раду групе и мотивације за предмет
- За успешно реализовање наставе број
ученика у групи не би требала да буде већа
од 25 ученика. Оптнмалан број ученикаје
15-20 учеиика

Назив лредмета: Годишњи
фонд часова: Разред:
TEMA циљ
- Разумевање појмова демократија.
палитика, власт. грађански живот
- Упознаваке са механизмима
iI
< функционисања демократије и
мнституцијама демократије
i:
s-
— - <§агледавање значаја и начина
u контроле и ограничења власти v
=;
0 демократијн
o Реализацијд наетаве:
^E
bi
ч - теоријску настава
- Сагледавање улоге
грађaнина/грађан ке у демократском
друштву
- Упознање се са ралом локалме
самоуправе
c - Сагледавање улоге и карактеристика
aa
f- цнвнлног друштва у демократији
= -Сагледавање значаја и начина
o. учсствовања грађанинатрађанкс у
псшитици -Објасни појмове
демократија, пшштика, ujiacT.
iрађански живот
<
- Наведе разлике између демократског
s= и недемократског начина одлучивања
< - Објасни разлике између непосредне
a.
u посредне демократије
_ прошлосги и садашњостл.
- Анализира различите начине
ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
32 часа
трећи
исходи ПРЕПОРУЧЕНИ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА
По завршетку теме ученикЋе бити у стању да: САДРЖАЈИ ПРОГРАМА
ПОTEMAMA
ограничавања власти - Значај и начии учествовања обезбеђује усаглашавањем садржаја са
- Разликује надлежности законодавне, грађанина у политици одговарајућим методичким активностнма и
извршне н судске власти____________________ - Улога грађана у осгваривању сталном разменом информација унутар
права групе.
- Разуме политичко одређење појма Ha почетку теме ученике упознати • Добар индикаторуспешне наставеје
грађанин/грађан ка са способноет учсника да адекватно примењују
-Разуме значај поштовања Јаконау цил>евима и исходима наставе / учења, стечена знања и вештине и да у пракси
демократској држави планом рада и начинима изражавају ставове и вредности
- Објасни улогу локалне самоуправе и послове
којима се она бави
оиењивања. демократског друштва.__________________
-Објасми карактеристнке и улогу цивилног
Предмет се реализује кроз:
друштва
- Наведе могућности утицаја грађана на власт,
правни и политичи систем (различите форме Подела одељсња на rovne
грађанског удруживања, различите форме - Одељење се не дели на гругте
грађанских инииијатива и акција) Место »еализашие наставе
Идентификује и аиализира факгоре који ометају/ - Настава се реализује у
подстичу демократски развој друштва учионици
- Демократија, политика и власт Ппспорукс за пеалтаинју наставе
-Функционисања институције демократије - • Реализација програма треба
Механизми и начини контроле и ограинчења да се одвија у складу са
власти у демократском поретку принцинима активне,
проблемске и истраживачке
наставе са сталним
рефлексијама на
одговарајуће појаве нз
друштвеног конгекста
-Однос државе и грађанског друштва
- Појам грађанина • Квалитет наставе се
 ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
- Објасни појам људских права - Наставниктреба да пружи неопходну
< - Упознавање уненика ca суштином - Наведе врсте љулских грава и објасни њихов помоћ и подршку ученицимау припреми и
31 грађанских права и правом на садржај - Право на грађанску реализгшији активности, a зајеано ca групом
w грађанску иницијативу - Анализира представљање људских права у иницијативу даобезбеди повратну информацију о њсној
m актуелним медијима - ПартИципација грађанау успешности.
2
=* - Сагледавање улоге грађана у -Објасни улогу појединца у заштити и процееу доношења одлука и - У реализацији овог програма наставник je
s остваривању људских права у остваривању људских права право на самоорганизовање извор знања, организатор и водител.
^s демократском друштву -Објасни аојам грађанске иницијативе грађана ученвчких активностм и особа која даје
CQ H - Наведе надлежности општине и послове -Улога невладиних повратну информацију.
< < CL "5
E
i којима се она бави организација - Повратна информација je од великог
5s -Сагледавање неопходности и - Разликује формалну од неформалне значаја несамо за процес стицања сазмаља.
“i начина активног учешћа грађана у шшцијативе већ и за подстицање самопоуздања, учеш11а
s= демократском друштву - Наведе форму и садржај формалног предлога у раду групе и мотивације за предмет
н ^
= грађанске иницијативе - Зауспешно реализоваље наставе број
=; u - Навеле структуру. фуккционисање, правила ученика у групи не би требала да буде Beha
o
c = и процедуре радаСкупшгине
5 од 25 ученика, Оптимапан број ученикаје
< - Изведе симулацију заседања Скупштине 15-20 учеиика
< EL пошујући све процедуре у процесу доношења
U одлука на предлог грађана Оксњниање
X - Објасни појам, карактеристике, улогу и Вредповање оствареноста ксхода вршити
£ врсте удруживања грађана кроз:
< - Идентификује и анализира активности и 1. праћење остварсности исхода
Оц
L- акцијеудружења грађанау својој локалној
заједниии.
ГтТ - Подстицање и оепособљавање - Идентификује гтроблемеу својој локалној - Избор проблема Окпнрш! от)0i часова no темама
ш ученика за плапирање зајединчких заједници - Идснтифвкадија могућих Демократијаи политика (4 часова)
S акција и пројеката у локалној - Анализира изабране проблеме. изучава их решења - ГpahanaH и друштво (10часова)
LJ X
заједниии - Предлаже активности и дискутује о њима ca - Припрет нацрта акције - Грађанска и политичка права и право на
o. a осгалим члановмма тима - Реализација акције (ван грађанску иницијативу (10 часова)
s= - Capahvje ca члановима тима и учествује у редовних часова и учиониае) - Планирање конкретне акције ( 8 часова)
■P*
s п* r^ доношењу одлука - Анализа реализоване акције
^£e*
- формулише циљеве и кораке акције - Представљање резултата
c
X - Иницира активности .прати их и оиењује акиије
a
Q
a - Представи путем јавне презентацију нацрт
акиије и резултате акиије
КОРЕЛАЦИЈА CA ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА
- Српскијезик икњижевност
- Историја
- Социслогија ca правима грађана
ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ
 Назив предмета:
Годишљи фомд часова:
Разред:
дмета
TEMA ЦИЉ
- Оспособљавање ученика за
разликовање музичких стилова од
првобитне заједнице до 21. века.
- Развијање навика за слушање
уметничке музике.
- Оспособљавање уочавања разлика интересовање мрема музици уолште
композиција no карактеру
- Формирање музичког укуса и
адекватног музичког експресивног
доживљаја музичког дела приликом
слушања(аудио апаратима и уживо на - Поседује адекватал музички укус.
концертима)
МУЗИЧКА КУЈ1ТУРА 32
трећи
Оспособљавање ученнка sa разликовање обележја стилова различитих музичких жанрова;
Развијање свести о значају н улози музичке уметности кроз развој цивилизације н друштва;
Оспособљавање ученика за уочавање разлика и сличности између наше и других традиција и култура у
домену музике;
Унапређивање естетских критеријума код ученика:
Развијање навика код ученика за лраћење културно-уметкичких манифестација у локачној среднни и путем
електронских меднја (концерти, телевизија, филм, интернет);
Оспособљавање учемика за самостално истраживање стручне литературе, архиве. медијатеке. интернета:
Подстицање уметничког развоја и усавршавања у складу са индивидуалним интересовањима и способностима.
исходи ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ ПОTEMAMA НАЧИН
По завршетку теме ученик ће бити у стању да: OCTBAPIIНАЊА
ПРОГРАМА
- Препознаје И разликује одлике стилова у -Значај музикеу животу и Ha почетку теме ученике
музичком изражавању од првобитне друштву:/грводитна заЈедница, стари век и упознати са циљевима и
заједнице до данас. развој музике у средњем «ек>'(духовна и исходима наставе / учења,
- Испољава потребу за свакодневним слушањем световна музика) планом рада и начинима
музике и на основу тога формиратрајно — Грегоријански корал, Византијско оцењивања.
певање, Кир Стефан Србин:Ниња сили.
-ГТрепознаје одслушане композиције уз познаваље - Ренесанса u барок: Облици наставе
њихових аутора као и у односу на време настанка. Палестрииа Л.:Огни белта. Вивалди A.:4 Предмет се реалпзује кроз
- Експресивно, аутономно доживллва годтиња доба, Хендл Г.Ф.:Месија(Алелуја), теоријску иаставу
карактер одслушане композиције Бах ),С,:Токата u фуга d mol,
Брандебуршки концерт бр.З G - dw
- Самоиницијативно посећује концерте и - Класицизам: Мссто DEA.NNAUNIE иаставе
друге музичке манифестације . Хајдн Ј.:Симфоиија изненађења бр 94.G - - Настава се реадизује у
dur, учионици
Модарт В.A.:Симфонија бр,40.С- diu',
Реквијем, Ma.na ноћна музика, Турски
марш. Bemoecn JI. В.: 5. u 9. симфонцја. За
Елизу, Шсечееа соната,
 Романпшзат Ппс1ГО1)\ кч’ за
Значај корелације између текста. - Разуме међусобну повезаност текста, музике
-
Менделсон Ф.:Свадбени марш,
музичког и сценског извођења и покрета. пеализацигу наставе

Ф:.Валцер des-dur, Брамс

- Оспособљавање ученика за - Разликује му зичко сценска дела према - Користити сва доступна

no избору, Сметана
препознавање и разлишвање разних периоду настанка. наставна средства

A .'.Симфонија из
типова опере кроз историју - Препознаје историјско културни амбијент у — Користити

- Импресионизам
коме су настала поједина дела мултимедијалне
презентације

Дебиси К.'.flpenud ia
пауна, Равел М.; Eaiepo
§ — Упућивати ученике да

- Музика xs века
ii користе интернет и стручну

Ш оета кови ч\Камерна

CC ■■■s литературу

симфонија, Прокофјев
vo 5 - Примењивати
зг =
Шенберг\ Стравински,
S* индмвидуални рад, раду
—н
-опереЉизе Ж.; Кармеи,
= c. паровима и рад у мањим

Ћ.:Трубадур, Росини
Og групама
O берверин, Пучини : Континуирано упућивати ученике на
Тоска. Боеми, присуство иузике у свакодневном
- балети Чајковски животу, приме!гу у пракси и друтим
ТХМлПабудово језеро, наставним предметима
Успавана лепотица,
Прокофјев, Сг.Рамео
u Ју.тја
- onepeme Штраус Ј..Слепи
- Оспособљавање ученика за мчш
V препознавање и разлиховање културе и - Препозмаје естетске вредности у култури - Изворно певање традиционалних
a
s традиције како свог тако и других свог и народа других земаља уочавањсм композиција ca нашег и суседних

ii иарода карактеристичних обележја музике светске подручја. Кола и народке игре Србнје Оиењивање
Ssф - Развијање естетских критеријума код народне оаштнне. и суседних земаља. Вредповање осгварености

Мокрањац Ст.Ст.:Руковети, Тајчевић

®«§ ученика -Сагледава и вреднује утииај народног исхода вршити кроз:

Hi Охридска леггнда
- Развијање споеобности уочавања стваралаштва на уметничко стваралаштво. - праћење остварености
S © e; утнцаја народног стваралаштва на М.:
Народна музика ннтегрисана у исхода
5в=
cc 5 уметничко стваралаштво. забавну, електронску, иез и разне - тестове знања
A
H es алтернативне правце.
s
s Извођачи: Биљана Крстић, састав
ЈЗе> Балканика, Слободан Тркуља, Ваеилиса, Кирил
S
Џајковски...
С5 - Способност лрепошаваља критеријума - Прегшзнаје критеријуме којн се односе па Оквипни finoi часова no
si
= који ее олносе на ритмичку строгост и начине настајања мелодијскоритмичких - Џе > u блуз : темама
сч *5 Е импровизовање мелодије као образаца различитих музичких жанрова. Луис Армстронг, Мајлс Дејвис; Били * класична музика
£* карактеристика одређене врете - Разликује боју звука различитих Холидеј;Џон Калтрејн, Чарли Паркер, (9 часова)
г3 музике(џез, блуз) инструмената, као и њихов визуелни изглед Јован Маљоковић * on epa и балет;
%5 -Способности разликовања боје звука - Разликује саставе извођача(Соло глас-хор, - Филм: Моиарт оперета и мјузикл
®& различитих инструмената као и њихових Соло инструмент - камерни састав - оркестар) - фшшска музика: (ć часова)
"а састава. Е.Мориконе: музика из филмова:.Uie.mja « традиционална
-j ч Пулен, Титаник, Ватрене утп/е. Kiaeup... музика (5 часова)
5 « цез и блуз музика
е (4 часа)
u - Оспособљавање ученика за - Препознаје и реапизује елементе заједничког - слободан избор композииија према • филм и филмска
i заједничко извођење музицирања могућностима извођача музука (4 часа)
a« • хор (4 часа)
ш
e
O
2
&
3
КОРЕЈ1АЦИЈА CA ДРУГИЛ1 ПРЕД1У1ЕТИМА
— Ликовна култура
— Физичко васпитање -
Српски језик и књижевност
— Математика
— Екологија и заштита животне редине
— Географија
— Верска настава
— Грађанско васпитање
Назив предмета;
Годишњи фонд
часова: СТРАНИ ЈБЗИК I трећи
Разред: Развијање сазнајних и интелектуалних способности и стииање позитивног односа према другим кулдурама уз уважавање различитости и усвајање знања и умења потребних у
комуникацији на страном језику у усменом и писаиом облику, како у свакодневном животу тако и у пословном окружењу.

Циљеви предмета: Специфични циљ: Овај фонд часова амогућава ученицима, који се определе за страни језик (исти језик KOJU ееучи u као обавезан настаони предмет) као изборни предмет, da
jout боље уторде градиво, ocna:we камуникативне компетенције u језичке вештине u створе јебну солидну основу за даље учење језика.

циљ ИСХОДИ HA КРАЈУ ТРЕЋЕГ П РЕПОРУЧЕПЕ TEME ОПШТЕ И СТРУЧНЕ И КОМУНИКАТИВНЕ НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
РАЗРЕДА Ученик ће бити у ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ ( 80% + 20%) ФУНКЦИЈЕ
стању да:
СЈТУШАНЈЕ - разуме основне поруке и
захтеве исназане јаеним
Оспособљавање стандардним језиком кадаје реч - Образовање (образовање за све, пракса и
ученика за о блиским темама (школа,
разумевање усменог посао, хоби)
говора — разуме глобално
суштину нешто дужнх
разговора или дискусија на
сасганцнма, који се односе на - Заштита човекове околине (волонтерски рад)
мање сложене садржаје из
струке, уколико се говори
разговетмо стандардним
језиком, поставља питања и
тражи објашњења у вези
caтемом дискусије/разговора
- Свакодиевии живот( генераиијски конфликти и 1. Представљање себе и других
начини превазилажења ) 2. Поздрављање (састајање. растанак;
формално, неформално, спеиифично
припреме за будуНе занимање, размена ученика) no регионкма)
- Познате фирме, предузећа, установе, 3. Идентификацнја и именовање особа,
институције у земљама чији се језик учи објеката, боја, бројева итд.)
Културни живот ( међународни пројекти и 4. Давање једноставних упутстава и
учешће на њима) команди
5. Изражавање молби и захвалности
- Медији ( штампа, телевизија, електронски 6. Изражавање извињења
медији ) 7. Изражавање потврде и негирање
- Историјски догађаји/личности из земаља чији 8. Изражавање допадања и
сејезикучи недопадања
- Свет компјутера 9. Изражавање физичких сензација и
( предности и манеупотребе компјутера ) потреба
10. Исказивање просторних и
времеиских односа
1 i. Давање и тражење информација и
обавештења
12. Описивање и упоређивање лица и
предмета
Комуникативна настава страних језика
подразумева поимање језика као
средства комуникације; инсистира ма
употреби циљногјезика у учионици у
добро осмишљеиим контекстима од
интереса за ученике; претпоставља
примему тзв. Teacher talk, одн,
прилагођавање говорне делатности
иаставпика интсрсссвањима и знањима
ученика: инсистира ita
комуникативном аспекгу употребе
језика, одн. на значењу језичке поруке,
a нетодико на граматичној
прецизности исказа; претпоставља да
се знања ученмка мере прецизно
дефиписаним релативним, a не талико
апсолутним критеријумима тачности,
 - Занимања, описи послова и задужења
у домену трговине
- Врсте трГОвинских објеката И описи услуга у
трговини
- Прибор и онрема за рад у трговини
- Пословни бонтон
- Мере одржавања хигијене и квапитета
- Читање, праћење и вођење прописане
документација у домену струке
- Пословна комуникација у писменом и
усменом облнку на страном језику
(телефонирање, уговарање састанака,
погврђивање или одбијање резервације или
поруцбине,рекламације идр.)
ЧИТАЊБ - разуме једноставније текстове
{ стандардна писма, ГРАМАТИЧКИ САДРЖАЈИ Напомена:
информације о процесу рада у У трећем разреду трогодишње средње стручне
Оспособљавање
струци) који су писани обичним школе нису прелвмђенн пови граматички
ученика за
језиком или језиком струке садржаји. У настлви te сисгема! изују и утврђују
разумевање
- разуме опис догађаја и omi граматички садржајн чије савладавање
прочитаних
осећања ученицима прсдставља посебну тешкоћу a који
текстова
- разуме OCHOBIIH садржај као и ее у датој струцн често користе.
важније детаље у нзвештајима, 13. Изрицање забране и реаговање на забрану
брошурама и уговорима везаним 14. Изражавање припадања и поседовања
за струку 15. Скретање пажње
16. Тражење мишљења и изражавање слагања и
неслагања
17. Тражење и давање дозволе
18. Исказивање честиткн
19. Исказивањс прспоруке
20. Изражавање хитности и
обавезности
2!. Исказивање сумње и несигурности
Један од кључних елемената комукикативне
наставе je и социјална интеракција кроз рад у
учионици. Onaсе базира на групном или
индивидуалном решавању проблема, потрази за
информацијама и мање или више комгитексним
СТРУЧНЕ TEME задацима. У тим задацимаувек су јасно
одређени контекст, процсду pa и
циљ, чиме се унапређује квантитет
језичког материјала који je
неопходан услав за бидо које
учење језика.
'Гакозвана
комуникативно<интерактнвна
парадигмау настави страних
језика, између осталог, укључује и
следеће компоненте;
- усвајање језичког садржаја кроз
циљано и осмишљено учествовање
у друштвеном чину
- поимање наставног програма као
динамичне, заједнички
припремљене и ажуриране листе
задатака и активности
- наставник je ту да омогући
приетуп и прихватање нових идеја
-ученици се третирају као
одговорни, креативни, активни
учесници у друштвеном чину
- уџбентш су самоједан од
ресурса; осим њих препоручује се
и примена других извора
мпформација и дидактичких
материјала, поготову кад je реч о
стручним темама___________________
 ГОВОР - једноставним средствима
Оспособљавање опише статус и образовање,
ученика за будуће запослење
кратко - опише делатност, фирму,
монолошко npoLiec рада или пак преприча
излагање и за телефонски разговор или
учешће у одлуке неког договора у
дијалогу на оквиру познате лексике
страном језику - образложи краће своје намере,
одлуке, поступке

ПИСАЊЕ - попуњава рачуне.

Оспособљавање признанице и хартије од
ученика за вредности
писање краћих - напишеједноставно
текстова пословно писмо према
различитог одређеном моделу
садржаја - опише и појасни садржај
схема и графикона везаних за
струку

-учионица постаје простор којије могуће реструктурирати из дана у дан

Важан циљу учењу страногјезикау средњим стручним школама je овладавање језиком
струке, и то у оноликој мери која je неопходна да се језик користи ради информисаности
и оспособљености за једноставну комуникацију у усменом и писаном облику на страном
језику. Taj сегмент наставе страногјезика који се прогресивно увећава од 20 до 50%
TOKOM четворогодишњен образовања мора да буде јасно дефинисан и у екладу ca
исходима везаним за квапификације струке.
Неопходно je да стручнатематика која се обрађује на страном језику прати исходе
појединих стручних предмета и буде у корелацији ca њима. Реапизација насгаве језика
струке се много више огледа у развијању рецептивних вештина него продуктнвних јер je
сврха учења страног језика, у првој линији, усмерена на то да се ученици оспоеобе да
прате одређену стручну литературу у циљу информисања. праћења иновација и
достигнућа у области струке, усавршавања и напредовања.
МЕДИЈАЦИЈА - Сажима садржај текста,
Оспособљавање филма, разговара и сл.
ученика да преводи,
сажима ипрепричава
садржај краћих
усмених и писаних
текстова

МЕДИЈСКА - идентификује различита

ПИСМЕНОСТ гледишта о истој темм
Оспособљавање
ученика да користе
медије као изворе
информација и
развијају критичко
мишљељеу вези са
њима
 ЗНАЊА ОЈВЗИКУ - коректно употребљава
једноставне структуре корис
гећи завиене речениие ( уз
одређене системске
елементарне грешке које
глобални смисао ne доводе у
питање )

КОРЕЛАЦИЈА СА ДРУГНМ ПРЕДМЕТИМА

-Српскијезик и књижевност
- Социологија са правима грађана
- Одређени садржаји стручних предмета
Стога je спектар текстова који се препоручују велики: шематски прикази, упутства о
примени апарата, инструмената или пак материјала, хемикалија, рецепти, декларације*
краћи стручни текстови чији je садржај релевантан за тематске садржаје стручних
предмета, извештаји, каталози, програми сајамских активности и сл. Веома je битно у раду
ca таквим текстовима одредити добру дидактичку подршку. Добро осмишљени налози
упућују на то да одређене текстове, у зависности од тежине и важности информација које
они носе, треба разумети глобално, селективно или пак детаљно. Продуктивие вештиие
треба ограничити на строго функционапну примену реалну за захтеве струке. To
подразумева писање кратких порука, мејлова у оквиру пословне комуникације
(поруџбенице, рекламације, захтеви, молбе) и вођење усмене комуникације која омогућава
споразумевање на основном нивоу било у директном контакту ca саговорником или у
телефонском разговору.
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

Годишњи фопд часова:

Разред:
1. Развијање
стваралачког
мишљења,
визуелног
опажања,
критичког
мишљења,
индивидуалн
ости и
самопоуздања
у
самосталном
ликовном
изражавању,
радозналости
и
маштовитост
и;
2. Оспособљавање за
изражавање идеја,
ставова, порука н
емоцијатрадицион
алннм И
савременим
визуелним
мелијима;
3. П
о
д
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

с
т
и
ц
а
њ
е
у
с
п
е
ш
н
е
в
е
р
б
а
л
н
е
к
о
м
у
н
и
к
а
и
и
је
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

,
т
и
м
с
к
и
р
а
д,
с
а
м
о
с
т
а
л
м
о
п
р
о
н
а
п
а
ж
е
њ
е
И
с
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

и
с
т
е
м
а
т
и
з
о
в
а
њ
е
и
н
ф
о
р
м
а
ц
и
ја
и
з
р
а
з
л
и
ч
и
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

т
и
к
и
з
в
о
р
а,
к
р
е
а
т
и
в
н
е
а
к
т
и
в
н
о
с
т
и
у
с
л
о
б
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

о
д
п
о
в
р
е
м
е,
к
а
о
и
р
а
з
в
и
ја
љ
е
с
п
о
с
о
б
н
о
с
т
и
з
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

а
с
а
м
о
п
р
о
ц
е
н
у
и
п
р
е
з
е
н
г
а
ц
и
ју
с
в
о
г
р
а
д
а;
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

4. Развијање
одговорности
према очуваљу
здравља и
животне средине;
5. Упознавање са
значајем и улогом
уметности у
друштву,
свакодневиом
животу и раду;
6. Формирање
позитивног става
према очувању
културног
идентитета.
националне и
светске културне
баштине;
7. Ф
о
р
м
и
р
а
њ
е
н
а
в
и
к
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

е
п
р
а
ћ
е
њ
а
к
у
л
т
у
р
н
о
-
у
м
е
т
м
и
ч
к
и
х
с
а
д
р
ж
ај
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

а
п
у
т
е.
м
ш
т
а
м
п
е
и
е
л
е
к
т
р
о
н
с
к
и
х
м
е
д
и
ја
и
п
о
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

с
е
ћ
и
в
а
њ
а
м
у
з
еј
а,
г
а
л
е
р
и
ја
.
б
и
б
л
и
о
т
е
к
а,
к
о
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

н
и
е
р
а
т
а.
б
и
о
с
к
о
п
а,
п
о
з
о
р
и
ш
т
а
и
д
р
у
г
и
х
и
н
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

с
т
и
т
у
ц
и
ја
к
у
л
т
у
р
е;
8. Опособљавање за
примену стечених
знања и умења у
свакодневном
животу и раду.
1. Приликом
израде
годишњег
плана, од 15
понуђених
тема треба
одабрати
најмање 4.
Минимално
време за
реализацију
једне теме je
пет часова.
 Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

Наставник
формира
програм
бирајући теме
према:
- циљевима
предмета;
- расположи
вом фонду
часова;
- години
учења;
- специфичн
осгима
профила;
- могућност
има школе;
- епецифичн
остима
локалне
заједмице;
анкзација - предзнањи
ма и
сазнајним
могућностим
а ученика.

2. Теоријскп
садржаји и
практични
ликовни рад су
интегрисани.
3. Теме
Назив предмета: ЛИКОВНЛ КУЛТУРА

требаобрадити
комбиновањем
савремених
наставних метода,
уз разноврсне
визуелне примере.
4. Посебни садржаји
су препоручени
садржаји
намењени
појединим
профилима и/или
заинтересованим
ученицима.
Препоручени
садржаји су садржаји
који нису кључни за
достизање исхода и
могу да се обраде
информативно: један
редовни час, кроз
домаћи задатак.
тематску наставу или
индивидуалне.
одељењске и школске
лројекте.
 5. У зависности ад теме, пожељноје пригтремати наставу у сарадњи ca наставкицима општеобразовних, стручних и изборних предмета,
педагогом, локалним уметннцима и стручњацима и/или институцијама културе.

6. Користити стручну литературу и интернет у прнпремању наставе. Ради лакшег прикупљања наставног материјала. програм
садржи препоручене адресе или линкове на интернет-странице. Међутим, треба имати у виду да се ове адресе често мењају и даје
наставник упућен на континуирано ажурирање наставног матсрнјала.

7. У зависности од теме, настава се рсализује у кабинету за ликовну културу (атељеу), кабинету за информатику, радионици, просгору школе,
библиотеци, музсју, галерији, атељеу уметника. локалном окружењу...

8. Како се не би прекинула мотивација и континуитет у раду, допустити ученицима да заврше радове код куће.
9. Подстицати ученике да одступају од рутинских поступака и стереотипије, a елемемте искуства реструктурирају и стављају у иове односе,
испробавају различита оригинална решењау самосталном ликовном изражавању и проиењују свој рад и радове других.

10. Вредновање остварености исхода вршити кроз:

- праћење оствареноети исхода;
- активност на часу.

11. Пожељно je на крају полугодишта и/или године организовати изложбу у локалној заједннци и позвати родитеље ка отварање.
12. Препоручује се наставницима вођење електронског портфолија који садржн: основне податке о наставаику, опис успешно реализоване теме,
препоручено време за реализацију, коришћеке материјале и технике, примере радова ученика, евентуално наставни материјал (визуелне примере)
и препоручену литературу или адресе интернет-страница. Електронски портфолио треба да буде доступан насајту или профилу школе. Циљ
објављивања портфолија je промоција рада наставннка и размсна насгавних материјала, идеја и линкова.
TEME ЦИЉЕВИ: ИСХОДИ
ПРЕПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ IIO НАЧИН
ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
ПО ЗАВРШЕТКУ ТЕМЕ УЧЕНИК HE БИТИ У TEMAMA:
СТАЊУ ДА:
- ОСПОСОБЉАВАЊЕ ЗА - ПРИМЕИА ДИГИТАЛНЕ HA ПОЧЕТКУ ТЕМЕУЧСНИКСУПОЗНАГГИ СА ЦИЉЕВИМА И ИСХОДИМА
ПРИМЕНУ ДИГИТАЛНЕ ФОТОГРАФИЈЕУ НАСТАВИ, НАСТАВЕ/УЧЕЊА, ПЛАНОМ РАДА И НАЧИНИМА ОЦЕЊИВАЊА.
ФОТОГРАФИЈЕ У -ФОТОГРАФИШЕ ЦЕЛИНУ И ДЕТАЛ. ПОД СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ И
НАСГАВИ, РАЗЛИЧИТИМ УСЛОВИМА ОСВЕТЉЕЊА; БУДУЋОЈ ПРОФЕСИЈИ, ДИГИТАЛНА MECI О DEA.IN JHHIIIE НАСГАВЕ:
СВАКОДНЕВНОМ - УЧИТА ДИГИТАЛНУ ФОТОГРАФИЈУ НА ФОТОГРАФИЈА КАО САВРЕМЕНИ - ОДГОВАРАЈУЋИ КАБИНЕТ;
 ЖИВОТУ И РАДУ; РАЧУНАР; УМЕТНИЧКИ МЕДИЈ;
- ОБРАДИ ФОТОГРАФИЈУ У ОДАБРАНОМ -ПРИНЦИПИ КОМПОНОВАЊА У
РАЧУНАРСКОМ ПРОГРАМУ; ФОТОГРАФИЈН. КАДРИРАЊЕ.
ОСВЕТЉЕЊЕ;
- ЕТИЧКЕ НОРМЕ У INOOPV МОТИВА.
ОБРАДИ ФОТОГРАФИЈЕ И
ОБЈАВЉИВАЊУ ФОТОГРАФИЈА;
- ФОТОГРАФИСАЊЕ ДИГИТАЛНИМ
AS ФОТОАПАРАТОМ ИЛИ МОБИЛНИМ
Ш ТЕЛЕФОНОМ: ЕКСТЕРИЈЕР,
«- ЕНТЕРИЈЕР, ДЕТАЉ, МРТВА
=-
U
O ПРИРОДА, АУТОПОРТРЕТ;
E - ПРЕИОС ФОТОГРАФИЈЕ НА РАЧУНАР,
■0-
В ОБРАДА ФОТОГРАФИЈЕ ОСИОВНИМ
- АЛАТКАМА: ОПСЕЦАЊЕ, ПОДЕШАВАЊЕ
Ч
A СВЕТЛИНЕ, КОНТРАСТА И БОЈЕ;
E - СОРТИРАЊЕ. ООЕЛЕЖАВАЊЕ И
S
ЧУВАЊЕ ФОТОГРАФИЈА НА
РАЧУНАРУ;
• МОГУЋЕ [ТРЕОБЛИКОВАЊЕ
НЕУСПЕЛИХ ФОТОГРАФИЈА У
АПСТРАКТНЕ СЛИКЕ, ПОЗАДИНЕ.
КОЛАЖЕ;
• САМОПРОЦЕНА РАДОВА.
ПОСЕБНМ САЛГОКАШ;
• ЦРТАЊЕ СВЕТЛОМ;
• ИЗРАДА ЕЛЕКТРОНСКОГ
ПОРТФОЛИЈА;
• РЕКЛАМНА ФОТОГРАФМЈА;
• МОДИА ФОТОГРАФИЈА.
- ПРОСТОР ШКОЛЕ.
ILDENODVKE IA ИЕАЛНЗАШТ НАСТАВЕ:
-ОЕТВАРИ-ГА САРАДЊУ СА НАСТАВНИКОМ ИНФОРМАТИКЕ И РАЗМЕНУ
ИНФОРМАЦИЈА И ИСКУСТАВА ИЗМЕЂУ УЧЕНИКА И УЧЕНИКА И НАСТАВНИКА
- ПРЕМАУСЛОВИМА ОСВЕТЉЕЊА И ВРСМСНСКНМ ПРИЛИКАМА - ЈЕДАН ЧАС
РЕАЛИЗОВАТИ У ШКОЛСКОМ ДВОРИШТУ ИЛИ У ПРИРОДИ;
- ИЗАБРАТИ РАЧУНАРСКИ ПРОГРАМ ЗА ОБРАДУ ФОТСГРАФИЈА ПРЕМА
МОГУЋНОСТИМА ШКОЛЕ И ПРЕДЗНАЊИМА УЧЕНИКА;
- ОБЈАСНИТИ УЧЕНИЦИМА КАКО ДА ФОТОГРАФГАЦУ ЛИКОВНЕ РАДОВЕ;
- НАПРЕДНИЈИМ УЧСНИЧНМА ДОПУСТИТИ ЕКСПЕРИМЕНТИСАЊЕ СЛОЖЕНИЈИ
АЛАТКАМА У ПРОГРАМУ NO ИЗБОРУ;
-УПУТИТИ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ УЧЕНИКЕ NA ЛИТЕРАТУРУ И БЕСПЛАТНС ФОТО-
ЕДНТОРЕ НА ИНТЕРНЕТУ;
— МОТИВИСАТИ УЧЕНИКЕ ДА УЧЕСТВУЈУ У УРЕЂЕЊУ ШКОЛСКОГ ЧАСОПИСА
ИЛИ САЈТА/ПРОФНЛА ШКОЛЕ.
ИНТСОНЕТ:
www.Dhotoarts.com
www.ateet
www.photoerapliv-now.net
www.DhotoGraohvsites.com
www.Dixioort.com
www.useflim.com
www.araDliicssofLabout.com
HTTD://www.DhotoeraD LWMAD.COM/BLOA/DOST/10-TOD-DHOTOERAD LIV-
COMOOSITION-RULES
HTTD://ARADHICSSOFL.ahout.com/od/Dixelhasedwin/tD/freeDliotoed w.htm
H TTO://WWW. SHAPECO 1 LAEE .СОТ/
HRTP://DOWNLOAĐ,CNET.COM/
http://A NDREAPLANET.COM/
 - Стицање знања о Ha почетку темеученикеупознати ca циљевима и исходима
појави, значају и - Примитивна племенска уметност наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
функцији уметности од праисторије до савременог доба;
у праисторији; - Услови за настанак уметности.
- Развијање - наведе улогу гтримитивне функције уметности у Место реалнзације насглвс:
интересовања за племенске уметности у праисторијско доба* материјали; - одговарајући кабинет.
племенску уметност нраиеторијско и савремено доба; - Разлози за дуготрајни опстанак
и традицију - одабере медиј, мотив и материјал примитивне племенске Препоруке за пеализацнју наставе:
различнтих народа; за рад и образложи избор; уметности, поггуларност - направити визуелни преглед праисторијске уметности свих
- Формирање - уради ликовни рад ca савремене племенске уметности. континената, укључујући и налазе на тлу Србије, као увод у тсму;
позитивног става одликама примитивне последице комерцијализације: - упоредити примере праисторијске уметности ca савременом
премаочувању племенске уметности; - Уметност афричких племена, племенском уметношћу;
и културног инуитска уметност, уметност - мотивисати ученике да самостално уоче специфичности
о идентитета; индијанских племена, абориџанска. примитивне племенске уметности различитих култура и народа;
h* полинезијска... плес, музика, одећа, -у складу ca могућностима, приказати презентацију, документарни
ш
Е украшавање, орнаментика, занати; филм или промотивни спот; пустити карактеристичну музику;
и - Примитивнауметност као остварити сарадњу ca музејима;
» инспирација савременим -упутити ученике на стваралачко изражавање природним
У
Е уметницима; материјалима: угљен, креда, дрво. лишће, шљунак, слама,
<v
S - Израда цртежа, слика, скулгпура, плодови, кожа, камен, глина, канап, влакна, органске боје;
Е употребннх и украсних предмета. - no завршетку теме приказати радове свих ученика у простору
« тотема, маски, скица за шминку. школе и заједнички одабрати радове за објављивање или објавити
1
X одећу, накит* фризуре. презентацију радова на сајту/профилу школе.
н
Посебни садржаји: Интернет:
В. - Креирање звука облицима из http://www.eoosle.rs/ima2es
природе, уобличавање httD://www.bradshawfoundation.com/
композиције на рачунару. http://www.nativevillaee.org/
учитавање звука у презентацију; HTTD://WWWJNDIAIIETZONEXOM/
• Ритуални плес; обједин>авање http://www.aboriiiinalailonline.com/culture/svmbols.php
слике, музике и плеса; http://www.inuit.com/
 • Терапија путем уметности; ena-eallerv.com/en/tribat-art/oceania/primitive-maaic-
уметнички занати; stone-malekula-60-67l .html
* Истраживање; иародна уметност http://www.visual-arts-cork.com/ancient-art/tribal-art.htm
Србије; http://www.tribal-explorer.com/bveeo 2.html
* Израли сувенира; h tt D ://www.arc haeo lo ev .ore/
Презентација: поређење култура www.youtube.com: Janet and Kathy throat singing between classes.
(шминке, ношње, фризура, обуће* Aboriginal Didgeridoo partl, Masai tribe dance, Naga triba! chant and
керамике, веза...). dance, Zulu-premarital dance...
- Цивилизација - појам: Ha почетку геме ученикеупознати ca ииљевнма и исходима
- Упознавање ca - Општи приказ: географски положај. наставе/учења, планом рада и начинима оисњивања.
значајним -објасни значај очувања градови, трајање и разлог нестанка.
споменицима споменика културе: веровања, положај владара, улога
културе: -уради ликовни рад ca уметника и уметности; Место оеалдоације настлве:
карактеристикама одабране - Оријентациони избор споменика - одговарајући кабинет.
- Формирање цившшзације; прошлости: Персеполис.
позитивног става -дискутује о различитим Тутанкамонова гробника, Ппепоцуке ja пеализашт наставе:
према очувању решењима задатка; Mohenjo-daro, Sanchi (Инднја), - приказати цивилизације на временској лентм штн их означитм на
културног наслеђа; Qin династија- ратници од карти света;
теракоте, Macliu Picchu. Mesa — тему обрадити методом аналогије; посветити више лажње
Verde, Chichen ltza,Tikal, EI Tajin, културама (цивнлшаиијама) којс су ученицнма непознатс;
p толтечки ратници у Тули, - нагласити значај споменика прошлих цивилизација као наслеђа
© Angkor, Петра, Нара; свих народа;
3 - Уметничка идејау прошлим - мотивисати ученике дасамостално уоче сличности и разлике у
*a. цивилизацијама, утицај веровања уметности различитих цивилизација;
i/в и друштвене организације на - приликом постављања задатка, иаставник je у улози иаручиоца
i уметност; уметничког рада, a ученик у улози уметника;
se - Израда цртежа и скица за палате. - лоставити више задатака различитог степена сложености и
s храмове, стубове. орнаменте. омогућити ученицина да самостално одаберу задатак;
s споменнке, рељефе, фасаде. - упутити ученике на досту пне изворе информацнја:
и
Š фонтане, престоле. мамештај, no завршетку теме ириказати радове свихученика у проетору
употребне и ритуалне предмете. школе и заједнички одабрати радове за објавл>ивање или објавити
 дворске одежде, владарске
симболе, вајање владарског
портрета.
Поеебш! садржаш:
* Осмишљавањетуристичке туре,
израда рекламне презентације
или брошуре;
• Заштићена светска културна
баштина.
презентаиију радова на сајту/профилу школе.
Интернет:
htto://www,Booele.rs/imasies
www.voutube.toin/
http://www.ancienieivilizatiQns5co.uk/honie set.html
hun://\vw\v.rnavalords.orsz/
httn://whe.iLnešc0i0ire/eB/list/668
httD://www.[afinamericansUidies.ors/olmecs.litm
htto://ww w. dinosoria. co tn/агс heo 1 os ie.htm

- Појмови: ктитор, мецена. Ha почетку геме ученпкеупознати са ииљевима и исходима

- Сагледавање -објасниулогу и значај ктитора. колекционар; наставе/учења, планом рада и начинима оисњивања.
вредности ii значаја мецена ti колекциоиара у историји - Великн инвеститори у у метност
уметничких дела ni уметности; кроз историју: црква, владари,
угла инвеститора; -формира електронску или племство, буржоазнја, држава. Место реалшашме масглве:
штампану збирку уметничких дела; приватни фондовп...улога и - одговарајући кабинет.
- Формирањс -образложи избор уметничких значај:
навике праћења дела; - Инвестирање у различите облике 1 Inenonvk'e >:i реализацију наставе:
културно- умегности кроз историју; - извући занимљивости излитературе И са интернета О дворским
-уметничкизс сакрапни објекти, палате, уметницима, градњн споменика, шради наруџбина;
манифестација; споменици, ликовна уметност, - објаснити ученицима разлику између уметничких дела и кича;
позориште, балет, музика, мода, — приликом поделе улога, поставити ученицима смернице, нпр.
ф ил м... му зејске колекцн je, утврђсну суму новиа, институ иију за коју се набавља уметиичко
& приватне збирке, мотиви за дсло. врсту уметности у коју се улаже;
R улагање у уметност; - у складу са могућностима, формирати индиеидуалне или
X
A - Гђжказ десет значајних заједиичку електронску, штампану или фото-збирку уметничких
5
BF уметничких дела no нзбору дела;
Џ
Ч наставника. уз образложење — избећи негативне коментаре, мотивисати ученике да образложе
9 избора; свој избор;
2
- Одељењски обилазак — у складу са могућностима, један час реализовати у музеју или
<U електронских: музеја.
§
Ш галерија, културно-исторнјских
5
E споменика, фестивала;
Qi • Улога колекционара или
O инвеститора:
£«К
- прнкупљање и формирање
a електронске или штамгтне
Збирке уметничких дела no
избору ученика.
Посебни салсжаш:
• Истраживање: значајне културно-
уметничке манифестаиије у
Србији;
• Истраживање: институције
културеу Србији;
* Терапија путем уметности:
укључивање старије популације у
уметничке активности.
галерији;
- мотивисати ученике на континуирано ажурирање збирке;
- мотивисати ученике на посећпвање институција културе и
културно-уметничких манифестацијау локалном окружењу.
Интернет:
HTTO://WWW. WOODIDOO.COM/DROFESSION/ARL-COLLECT6RS/INDEX.HLM
HTTO://W WW.FAMOUSARTISTSAAILERV.COM/
hitn://tvw vv.inuseumstuff.com/
httD://niason.a!iiu.edu/~-mo]itecin/museum.htm
httt)://www.louvre.fr/l!v/comimm/fiome.isp?bmL0cale=en
HTTD://WWVV.THEATREHISTOI‘V.COM/
HTTN://WWW. ARTABUS.COM/
HTTO://W WW.FILMSITE.ORG/DIRECTORS.LILML
HTTO://WWW. FAMOUSPEONLE.CO.UK/DANCERS/
httD://www.2reatbiiildmBs.coni/
http://www.iiotablebioeraphies.eom
HTTD://WWW. WAA.HU/
 -објасни значај рециклирања;
— Оспосоољавање за - наведе улогу уметности у
креативно очувању животне средине;
преобликовање -уради ликовни рад од материјала
материјала за
рециклажу;
за рецкклажу:
-образложи избор мотива и
материјала:
- Уклањање отпадау
велнким градовима, време
распадања појединих
магеријала. значај
рециклирања, улога и
значај уметности у Ппепоруке ta дшијациц наставе:
очувању животне средине
и смањењу сиромаштва;
- Израда скица;
- Преооликовање предмета и
матернјапа за рециклажу: израда
таписерије од плаетичних трака.
израда асамблажа, скулптура и
инсталација, израда накита, торби,
шешира, кутија за оловке и накит,
посуда, лустера, стоних лампи,
мозаика;
- Оријентациони избор уметника:
Daniel Ciemmett, Nick Gentry,
Robert Bradford, James Corbett.
Subodh Gupta. Emnia Whiteside,
Michel de Broin, Hong Kyoung,
Aurora Robson. Lucy Nonnan, Nek
Chand...
Посебни садржаш:
- Израда колекиије одеће
од материјала за
рециклажу;
Грађење зидова, пултова,
клупа, ограда и мањих објеката
од пластнчних флаша,
конзерви, стиропора, гума,
затварача; -Терапија путем
уметности: материјали за Lik/
рецшслажу који су погодни за рад
ca децом и старијим особама; http://
- Креирање звука предметима за www.robbierowlaiids.coffl.au/
рециклажу;
artworks.piip
Видео-рад: акција чишћења
hnp://www.mhndahlsen.coni''
околине. httn://w'vvw.tooiitoonz.com/canart/canartmaiii.htm I
Ha почетку темеученикеупознати ca
циљевина и исходима www.bonnigmclt/er,com/
httn://
наставе/учења, планом рада и MixedMedia.litnil
начинима оцељивања.
МССТО реалшашпе наставе: http://www,hcait2ait21ieart.coni/pai*es/theforevcrtron,litml
httn://wwvv.aiuminouspubli5hina.com/phDBB/
- одговарајући кабииет.
http://wwvv.arthuiil.co.uk/
- успоставити повезаност index.hiivi
сасличним садржајима(обликовање http://wwvy.recvde2att.c6m/
И преобликовање) из основне школе; http://freshome.coni/2010/07/I 7/originai-vvall-clocks-niade-from-
- према потреби поделити ученике у vinvI- records/
паровс или мањетимовс; http://wwvv.aiiostforest.ors/
- избећи шаблонске радове, ипр. littn://nuazai.com/arts/arcliitecUire/seven-straiiae-hoiises-niade-of-
л.удске фигуре и роботс направљене recvcied-niateii al s/
од пластичних флаша; http://inliabilat.eom/iovv-iticome-lioLismt:-made-or-recvcled-
- у гтутити ученике у процес nialerials/ http://www.greenhomebuildiiie.com/recvcieniateriais.litm
израде, али инсистирати на http://science1iax.coni/2010/0 l/beautiful-home-buili-froin-recvcled-
иновативним решењима у оквиру maierials/
процеса; http://www.expeditio.org/ h ttp://w vvw.scivee.tv/node/6935
- уколико учениии раде наједном или
http://www.achildc rows.com/2008/Q2/28/cooi-recvciecl-bags-bv-a-
два сложенија рада већег vvomcns-co-op/________________________________________________
формата, помоћи у техничкој
реализацији (нпр. спајање делова у
целину, поставка и сл.);
- no завршетку теме приказати
радове свих ученика у простору
школе и објавити радове на
сајту/профилу школе,
Интепнсг:
http://vvebecoist.com/
http://
www.arteco.com/
http://
www.bags2riches.co.
 - Формирање - Повезаност науке и уметмости;
целовитеслике о - Математика у уметноспи:
повезаности -наведе примере повезаности симеггрија, мсшуларност, златни
перспектива,
уметности, науке и уметности и науке, наставних пресек, орнаментика, теселација,
различитих прсдмета и различитих оригамн:
делатности; делатности; - Географија у уметности: пејзажи;
апстрактне слике инспирисане
сателитским снимцимаи
географским
кнртама;
- Биологија у уметности: уметност
под микроскопом, илустрациЈе,
анатомски цртежи;
-Хсмијау уметности: производња
пигмената и материјала,
-фотографије;
Физика у уметности: оптика.
и акустика, фотографије;
S
>, - Историја и у метност: историјски
К
X догађаји у уметничким делима.
3 уметничка дела као историјски
u
извори;
I
- Разговор о повезаности уметности
V
£ и других наставннх предмета и
>1
делатности;
- Израда цртежа, скулптура, слика,
графика. постера. инсталаиија,
фотографија, видео-радова.
орнамената, оригамија, колажа...
наука, наставни предмет, ооласт.
лекција, дефиннција, формула, појам
као инспирашџа.
Посебни салржаш:
-Терапија путем уметности: лечење
oojoM, звуком и покретом:
-Тематски дан.
Ha почетку теме ученике упознати са циљевима и нсходима
наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
Мссто пеалнзаиијс наставе:
- одговарајући кабинет.
Ппепотке ia neaisuaiiniv наставе:
-разговарати о уметничкоЈ вредности научних илустрациЈа;
- приказати Леонардове. Реморантове и Дирерове скиде и
цртеже;
iiuain ученмцнма npojeicTiie задатке, према нмтересоваљимл;
- избећи наглашавање ликоввдг рада као илустрацпје наставних
садржаја, инсистирати на оригинапном лнковном прнказу;
- no завршетку теме приказати радове свих ученика у простору
школс и заједнички одабрати радове за објављивањс на
сајту/профилу школе.
Интернет:
w w w. mi. sanu .ac.rs/- iab lans/s-d3_htm
http:iVwww.litandait.coni/2008/0 l/30/the-art-science-ohenomenan/
www, orisam i tessel lat i оп s.eom
hllp://cedison. wordpress.com/cateeorv/orinami-tessellalion/
www.artofaeoiirapliY.com
www.braitipickiim.ora
http://www.scienceart.nl/
httij://ww\v.sciencea!t.co.Hk/
httos://b ioart. med .liai'vard .edu/
http://www.worldsciencefestival.com/BioArt
httD://atunu.bloesDOt.com/2006/l ]/who-savs-enaineerme-and-art-
cant.ii t:ul
htto://w w w.a rtt herapv .ога/
htto;//www.cai3.ca,aop/art.!itml
htm://www.lieldsDroj ect.com/
http ://arto tc hemistrv. com/i nd ех. ti tm 1
littD l//www.shands.or2/ai ш/
http://cade.writtle.ac.uk/A2ricultureArt.a5p
http^/www.eeOloav inart.com/aeoait webzine.html
httD://www.Bbs.or£/seeiil£imthedark/resources-!mks/astrononiv-and-the^
arts.html
httii ://artandtech .osu .edu/
 - Упознавање ca -Традиционалт) и саврсмени меднји
утицаЈем у XXI веку;
ТЕХНОЛОГИЈЕ НА - објасни утииај технологије на - Одговарајући примери уметничких
уметност XXI века; уметност XXI века; медија, праваца и техника: ЗД
- наведе пример утицаја анимација, сликање песком,
- Стваралачко технологије на уметкост XXI века; динамичко сликарство, дигитална
нзражавање - изрази ИДЕЈЕ, емоције, поруке и уметност, ласерска уметност,
еавременим ставове савременим медијима; генетичка уметност, нано уметност.
медијима; интерактивна уметност, виртуелна
уметност, акционо сликање на сцени,
визуелни ефекти за филм;
- Прибор: glow graffiti спреј, LED
светлосни канапи, интерактивне
табле, I/O четка, Филипсов прибор за
дигитално сликан.е светлом;
л -Cyberfest (Кибсрфест, Русија), STRP
u фестивал: VIDFEST (Ванкувер);
- Цртање, сликање, графика и вајање
X у рачунареком програму; видео-
записи, одељењски спотови, монтажа
V н анимаиијау рачунарском програму;
o колективно акционо c.i и кање на
S сцеии: обједињавање ликовне
уметности. филма. музике и плеса;
израда светлосне скулптуре, слике
или нлсталациЈе; израда звучне
скулпту ре. кинетичке скулптуре.,,
П осебн и садржаж:
- Специјалии (механички)ефекти у
позоришту и р.мзуелни ефекти за филм;
- Звучни ефекти;
- Елекгронска музика;
- Терапија путем уметноетн:
материјали и технике;
• Експср имс нгал на архитскту pa,
паметне зграде;
* Црно позориште; плес сенки;
• JIHKOBHO ОБЛИКОВАЊЕ ВЕБ
странице.
Ha почетку теме ученикв упознати ca циљевима и исходима
наставе/учења. планом рада и начинима оцењивања
Место оеализаиије наставе:
- одговарајући кабинет.
Ilneimimci! sa псалшапију наставе:
- остварити еарадњу ca наставником инфсрматкке и/кли
наставнтшма стручних предмета;
- приказати ученицима разноврснс примере;
- no завршетку теме заједнички одабратн радове за објављивање
на сајту/профилу школе.
Интернет:
www.cvland.ru
httos^/bioart.raed.harv ard.edu
httD:/,'sandfantasv.com/
httr>://www.f] ixxv.com/ukraine-talent-sand-amnation.htm
hth)://www.sanbase.com/
htt d ://www, davenic .net/G en Alt/
htt p ftiwv. eamasutra. corn
http://www.virtualart.at/
h tto://www. abstractdi si ta lartoa! 1 сгу. com
httn://www.neme.ore/main/524/«Sltectin!j-new-media-art
htto://www.dDandi.com/td/index.httnl
Iittp://creativefan .corii/30-incredible-matte-paintinES-frorn-Famoiis-
filins/
httt>://www.e-onso ftware.com/products/solutior s/?oa2e=matte
httn://www. zoicstudios.com
lutD:/7www.alchemists.com
httn://www.hofot>raphićart.co.uk
htt d ://w wvv. laserartfest.ca/
htto ://www.mat.uc5b.cdu/
h tt n ://w w w .an i mati on i cs.ov џЈ
htto://www .techblop.com
voutube: Blackliaht Nu2ART performance; Paint dance: Mo(ve)nient:
live paintiug and dance; Synchronized Elements; light painting;
ArtCreatedFromShadows, Pliilips-digital-lighi-painiing-kii, I/O brtisli...
 - Утицај амбијента на Ha почетку темеученике упознати са циљевима и исходима наставе.
- Оспособљавање за расположење. понашање и односноучења, планом рада и начинима еиењивања
естетско - опише утицај амбијента на радни учинак; Мссто пеплтацнјо настлве:
преобликоваље расположење, понашање и радми - Одговарајући примери дизајна - одговарајући кабинет;
елемената учинак; школског простора, инстапациЈа у - ЦЈКОЛСКИ простор.
ентериЈера и - преобликује елементе ентеријера; ентернјеру и преобликовања
обликовање -уреди део школског простора; елемената ентеријера; IlnenoDVR'e sa nea.imamm наставе:
простора; - Израда скица; -ученике мотивисати визуелним прммерима;
- Пртбликовање елемената ентеријера: — мрема потребн поделити ученикеу ларове или мање тимове;
осликавање и преобликовање похабаних — у раду користити еколошке боје и лакове;
столица, клупа. столова. ормана, зидова, - обликовање простора може бити заједнички рад на нивоу одељења,
прозорских оквира, стаклених површина, разреда или школе;
стубова; лепл.ење и уметање различитих подстицати учеиике да процењују свој рад и радове других;
материјала; израда витража, лустера. - no завршетку теме објавити радове свих ученика на сајту/профилу
лампи, школе.

Bi асамблажа. мозаика; ИнтеЈжет:

Oh - Обликовање простора у делу hltp://www.arteco.com/
V
& учионице или простору школе. httD://www,skifum iture.com
ж httn://www.bikefu rnititre.com/
н Посебни садржат: http://fresliome.com/
в -Терапија путем уметности: httn://www jnstructabies.com/id/DIY-Vmvl-Wall-Art/
o психологија боје; http://comeuptomvroom.com/
< - Биодекорација стубова и зидова нли httD://w\vw.aDartmentheraDV.coin/
зелених површина: httD://www.alldri ftwoodfurniture.com/driftwood tables.htnil
- Дизајн светла, обликовање простора httD://www.fauxfmish.com/FauxFinish/faux.-aonetit&^sien.htm
светлом; httD://bliousedesain.com/
- Дскораиија зидова: рад са шаблонима littn:// azm varch .conv'
и пројектором. називи боја, механичко httn://w ww. sooaie.rs/imasjes
мешањебоја. нијансе, психологија боје; hrt D ://home .lefetech.co m/cool-wal I-pai nti na'
-Ленд арт; httD://inter lDr.com/decoration/tae/office-ehairs/
- Амбијентална музика. littn ://honies-desiani na.com/decorale/decoration/old-fLimiture-new-life/
httn;//www .nobIeDarkDS.vic.edu.au/art s!iow 2008.litm htro://w
ww.salvationsct.com/fLimimre.htm httD://www.stvleliive.comAae/rustic
furniture httn://www.n ickr.com/nhotos/2937 1360(o!N00/272362405/
hllp;//www.dezi!inwLtliaz.com/ httn://www.bliaianhunian.com/wp/?pape
id=798
httD://www,conceiitualnardens,co.uk/
- Формирање - ирслозна уметннчки цртеж у
це.повите слике о стрипу;
стрипу као савременом -опише традиционални поступак
уметничком медију; цртања стрипа;
- нацрта ликовно-графички рад;
- Појмови: стрип, манга,
чиби, графички роман:
- Развојни пут стрипа,
различите функције стрипа кроз
историју;
- Школе стрипа: америчка и
јапанска, француско-белгмјска,
енглеска, италијанска -
карактеристике, типични
представници, међусобни
утицаји, популарност школа н
аутора код нас и у свету;
- Фестивали стрипа, музеји.
друштва;
- Утицај стрипа науметтгеке
правце. културу и друштво;
■ Оријентациони избор аутора:
Rodolphe Topffer, Walt Disney.
Osamu TezLika, Richard Outcault.
Steve Ditko, Alan Moore, Frank
Miller, Moebius, Masasiii
Kishinioto, Koji Morimoto.
Hiromu Arakawa. Matsuri Hino,
Takeshi Obata, Марко
Стојановић. Бане Керац,
Влада Весовић, Саша
Ракезић, Алекса Гајић, Зоран
Јањетов;
- Традиционални прибор и
поступак израде; рачунарски
програми и графичке табле;
- Израда табле стрипа, стрип
јунака, корица :ia графички
роман, израда одељенског
фанзина; илустрација
одломака приче, песме,
филма... традиционалним
или савременим течникама. непрофесионалним цртежом;
Посебни садржаји: -no могућности оргаиизовати гостовање професионалних цртача
- Анимирани фнлм; стрипа како би ученици стекли целокупну слику о теми;
- Израда сценарија за стрип, - упутити заинтересоване ученике на електронске уџбенике,
графички ромак, рачунарску игрицу школе стрипа и рачунарске програме;
или анимирани филм; -тема може да се реализује као одељенски рад - израдом табле
• Студија фигуре у покрету: стрипа на хамеру. уцртавањем или легш.еи.ем појединачних
• Колекција одеће, обуће или цртежа;
накита инспирисана стрипом;
- no завршетку теме приказати радове свих ученикау простору
• Музикау анимираном ф и л м у .
школс и зајсднички одабрати радове за објављивање на
Ha почетку теме ученике упознати
сајту/профилу школе.
ca циљевнма и исходима
наставе/учења, планом рада и
начинима оцењивања. Интспнет:
http://en.wikipedia.org/wiki/ELiropean comics
Место реалшашпе наставе: http://www. seecu I t.org/ http://www.
- одговарају ћи кабинет.
coinicartdepot.com/' httii://w w w. i i л esand co i
prs. com/
Пренорукс >а реалтацију наставе:
- направити поређење између http:.,/\vww.filetransit.com/screenshot.plip?id~
америчког. европског и јапанског 79391 httn:/,'ideia.tbrum-exi3ress.net/t20Q.i-manaa
стрипа; htio://www.dereksanios.t;onVcoiTiicpage/
- указати учепицима на могуПе
смерове цртања и читања стрипа;
- разговарати о утицају јапанског
стрипа на савремени европеки
стрип и анимирани филм;
- објаснити ученицима разлику
између карикатуре и уметничког
стрипа: више пажње посветити
графичком роману као књижевно-
графичкој форми;
- на репрезентативним
примеримауказати
ученициманаликовни рукопис,
комцозицију, покрет, скраћење.
сеику;
- упутити ученике како
даувежбавањем постигну
препознатљив стил и
еаједноставним,
 - Упознавање са - наведе неколико знаменитих - Знаменити српски уметници, избор На почетку теме ученике упознати са циљевима и исходима
знаменитим ерпских уметника; наставника; наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
српским - објасни значај одабраног - Израда оригиналног.
уметницима и уметника; нетрадиционалног ликовног приказа
s разумевање значаја -уради оригиналан визуелни живота и/или дела српског уметника Место пеалнзашпс наставс:
3 њнхових дела; приказ живота и/или дела no избору ученика: презентација. - одговарајући кабинет.
=s одаораног уметника; графичка прича, колаж. инстапација;
иs комбинацијатекста, илустрација и IliKMiopvKT за пеализацшу наставе:
>> фотографија; видео-рад, анимација; - направити сажет приказ живота и дела одабраних уметника;
2 - Разговор о значају, животу и делу - поредити сензибилитет одабраних уметника;
c одабраних уметника. -упутити ученике на доступне изворе информација;
o.
u - no завршетку теме гтриказати радове свих ученика у простору
5 Посебни садржаји: школе и заједнички одабрати радове за објављивање на
= - Израда монографије одабраног сајту/профилу школе.
z1 уметника, одељенски рад;
a “ Терапија путем уметности:
s
r*
организовање гостовања
професионалних уметникау болницама
и домовима за старе; организовање
ликовне радионице.
- Оспособљавање - прикупља информацијс из
ученика за израду различитих извора;
промотивног рада; -дискутује о знаменитостима
краја;
-уради промотивни ликовни рад;
- Значај квалитетНе промоцијеу
будуИој професији;
- Исграживање културних,
историјских и природних
знаменитости краја: обилазак
околине, обилазак локапних
галерија и музеја;
истраживањестручне
литературе, интернета. архиве,
ноиинских чланака; разговори са
одговарајућим профилом
стручњака, наставнииима,
родитељима. фамилијом;
интервјуи, анксте; проучавање о
прављење фото и писане
документације;
- Оријентациони избор тема у
сжвиру пројекта:
природне одлике, историја,
културно-историјски
споменици, манифестације,
спорт, уметносг, гуризам,
делатиости, старн занати,
обичаји и веровања,
знаменити људн, одевање
кроз историју, архитектура,
кулинарство. музика;
- Дизајн промотивног
материјала;
- Израда промоз ивпог спота,
презеитације. брошуре. плаката,
илустрованих прича,
разгледница, паноа за
промовисање културно-
-историјских и природних
знаменитости краја.
Посебни садржаји:
* Промоција професије;
* Промоција школе;
* Промоцпја одељења;
* Терапија гтутем уметности:
поставка нзложбе, орггшизовање
промоције радова путем
интернета и штампе;
. Маркетинг и брендови.
Ha почетку теме ученике
упознатн са циљевима и
исходима наставе/учења,
планом рада и начинима
оисњивања.
Место реа.пшашпе иасгаве:
- одговарајући кабинет;
- библиотека;
- локална заједница.
Ппепоруке ta пеализаиију наставе:
-тему обрадити као одељенски
пројекат;
- мотивисати ученике атрактивним
визуелним примерима; омогућити
ученицима неспутано изношење
предпога ликовних
решења;
- no завршетку теме објавити рад на
сајту/профилу школе.
 — Подстицање - Визуелни ПРИКАЗ: необичне Ha почетку теме ученике упознати ca циљевима и исходима
иновативностиу - предложи нетрадиционални идеуе, уметкичка дела на каставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
ликовном материЈал за рад; неуооичајеној подлози или од
изражавању; - уради ликовни рад од НЕУОБИЧАЈЕНИХ МАТЕРИЈАЛА:
нетрадиционалног матери)ала; - Оријентаииони избор уметниКа: Мссто псалнзапијс наставе:
- ооразложи избор чатеријала и Julian Beever, Guido Daniele. Jim - одговарајући кабинет.
мотива; Denevan, Richard Long, Daniel Baumann, noetioDVKe ia пеалиsauniv наставе:
Olafur Elasson, Michaei de Broin, Agata - визуелним иримерима, разговором и асопијаиијама мотависати
Olek, Hang Nga, Mathier Col los, Rebecea ученике да осчисле оригиналне прсдлогс;
Murtaugh, Jonatlian Borofsky, Livio de - према потреби гтоделити ученике у парове или мањетимове;
Marclii, Chakaia Booker, Choi Jung Hyun, - подстицати ученике да процењују свој рад и радове других; no
завршетку теме приказаги радове свих ученикау простору

н Margaret Вепуоп, Jennifer школе, заједнички одабрати радове за објав.њивање на

о Maestre, Natiian Sawaya. Baptiste
Debombourg, Toge-NYC, Ran
5
HwaJig, Don Lucho, Scott
>,
SS
Gundersen, Sydney Cash, Scotl
X
т
Hove, Evan Blackwell, Jean-Luc
s Cornee, Jason Hackenwertli, Jason
lp
!U de Caires Taylor, Shinichi
Магауата, Joan Dulla, Janet
Echelman, Alain Guerra, Lara
Schnitger, Maurizio Savini, Renata
Memole, Neraldo de ia Paz,
Eiisabetli Higgins O'Connor,
Carabosse ;
• Израда ликовних радова од
неуобичајених материјала.
сајту/профилу школе.
Интернет:
www.mvuntisiial
www.creativitv-ooi1al.com
WWW. DO RN OB .COM
www.Oatrock.org
www.webcoist.CDm
www.weburbanist.com
www.dark
HTTD://WEBURBANIST:C0M/2009/0L/08/FOOD-ART-AND-FOOĐ-ARTISTS/ HTTD://
stran2e-f00d.html
ROASTEDB LEND.COM/2T)09/04/OAS TA-MONSTER-AND-OTHER-
http://www.eollthmgs.co.uk/2008/12/cool-food-art.html
httr>://www.airilitvnut.com/h/bh.htrnl
HTTD://www.rennifermaestre.com/Dortfollo.Dtii3
http://karenswhimsv.com
httD://www.lo5tatemmor.com/2009/08/06/scott-hoves-cakeland/
btfo://vvww.ereeribiecewireart.com/ httr>://www.ieflbots.com
httc://www.defepaDan chamia.com/

- наведе неколико значајних - Знаменити споменнци и зграде - Ha почетку теме ученике упознати ca циљевима и исходима
 - Упознавање ca споменика и грађевнна у Србији; обележја светских градова; наставе/учења. планом рада и начинимаоцењиван>а.
одгшкама -објасни значај очувања - Сакрална архитектура Србије;
архитектуре натлу ЗНаменитих грађевина и - Замкови, утврђења и палате
Србије; споменика; Србије; Место пеалшаније наставе:
- уради ликовни рад ca стилским - Световна архитектура Србије: - одговарајући кабинет;
- Формирање одликама локалне архнтектуре; типови сгарих српских кућа, - локална заједница.
позитивног става знаменити објекти XIXм XX
према очувању века; Препопуке за пеалилшшу теме:
културиог наслсђа: - Споменици, фонтане, паркови и - излагање прилагодити сазнајним могућностима и
марковске скулптуре; интсресовањима у ченика, приказати само карактеристичне
Значај очувања знаменитих примере;
грађевина и споменика; - препоручује се обилазак родног места или локалног окружења,
s - Израда скица за викендицу, фотографнсање објеката и споменика, скицирање фасада и
IC викенд-насеље, етно-село. споменика, разговор о елементима архитектуре, етиловима,
o.
U наменске објекте, фасадама, стубовима, фонтанама, споменицима;
реконструкција замка или подстицати ученике да процељују свој рад и радове других;
— утврђења, скица за рељефе. - no завршетку геме приказати радове свих ученика у простору
Ss тргове. ограде, прозорска окна и школе и заједнички одабрата радове за објављивање на
i-s друге елементе екстеријера. сајту/профилу школе.
*
< споменике и скулптуре у пленеру... Ингепнет:
htor//www.sreaibuiidm es.com/
Посебни саложаж:
• Истраживање: римска насеља на тлу
Србије;
Повезивање ученика путем интернета ca
вршњацима из другог местау Србији,
размена фотографија и информацнја о
архитектури, споменицима и парковима;
• Осмишљавањетуристичке туре;

- Препознавање - Појмови: улична уметност, мурапи, Ha почетку теме ученике упознати ca циљевима и исходима
уметничких - препозма естетске и идејне графити, тагирање; наставе/учења, планом рада и начинима оцсњивања.
вредности у вредности уличне уметности; - Видови уличне уметности: мурали,
 супкултури; - каведе материјале штетне no графити, стикери, инсталаиије;
здравље н мере заштите; - Историјат графита, легапни
- Формирање - урали скицу за мурал или графити, графнти у галеријама;
одговорног односа графит; - Дискусија: камерауметника, идеје.
према очувању поруке, ставови, емоције, стилови;
здравља и тагирање no културно-
окружења; -историјским споменицима,
знаменитим зградама, приватној
својини, радовима уметника;
- Материјали, опасност no здравље и
околииу, мере заштите;
- Оријентаииони избор уметмика.
уметничких група и пројеката: Edgar
t Mneller, Julian Beever, Kurt Wenner,
X Jeroen Koolltaas -Dre Urhahti. Ernesto
u
OJ Neto, Mark Jenkins, Peter Gibson,
5 David Choe, Cilyzenkane, Belx2, Lady
= Pink, Keith Jive, Baer, Ras Terms, Jon
5 Reiss (Bomb il-документарни филм),
13lu (одабрани радовп), Rinpa Eshidan,
Reverse GrafTiti Project;
- Израда скице за мурал или графит
традиционалним материјалима или у
рачуиарском програму.
Посебни сашжаш:
- Истраживање: улична култура.
музика и плес;
- Пантомима;
- Знамените грађевине Србије;
- Израда документарног филма.
Место псплнзацмје маставе:
— одговарајући кабинет.
Пиеиотке за иеа.ш lamiiv теие:
- разговарати о томе штаједан графит чини умстничким и о
различитим доживљајима посматрача;
- радове урађеие у рачунарском ирограму треба одштампати како 6и
ученици no њимаурадили слободоручни цртежуз додавање
оригиналних детаља;
- у складу ca могуТшостима, реализовати скицу еколошким бојама на
оштећемом зиду школе или у окружењу;
- подстицати ученике да происњују свој рад и радове других;
- no завршетку теме приказати радове свих ученика у простору
школе и заједнички одабрати радове за објављивање на
сајту/профилу школе.
Интеонет:
t)ttn:/7www.iirafTili.(>r«/
htto://wwwibarcelonastreetart.net/
hftn:/7vv vvvv .unurth.com/
httn://wwvv.xmarkienkinsx.com/outside.htm]
httD://aitradariournaI.com/2010/0l/2l/whal-is-strcel-art-vandalism-
eraffiti-or-public-art-part-i/
HTTO://www.metanamorDh.corn
htto://vvwvv.eurot)eati-streef-Đaiiilina.com
htto://www.toxelxoni/insDiration/2008/09/15/oedestriari-street-art-bv-
peter-eibšon/
HTTR>://WWTO,HEATHERON herlravels.com/crimes-of-Dassion-street-art-on-
show-in-bristol/
http://weburbanist:ćom
HTTN://ERAFFITI. D1 AVDO .COM/
HTTO://MVW.carolvnrvdcrcoolev.com/Dhota440.html
HTLDJ/BEEN-seen.com/iitdex.DhD/articies/oassDorf/creative-siibvvavs-
AI'OUND-THE-VVORID
 - Формирање -Свакодневни живот. проналасци,
опште слике о - наведе узроке промена у открића, важни историјски догађаји и
променама у уметности TOKOM историје; личности, одевање. намештај,
уметносги tokom — прнкаже ликовним радом архитектура, ликовна уметност,
историјс. специфичкост одабраног музика, иозориште, плес, спорт.
историјског периода. забава... ад критско-микенске културе
до Kpaja XX века;
- Ликовни приказ историјског
периода no избору ученика; израда
маски, костима, шешира, перика.
рЗ декорацнја, скица за употребне
О предмете...
цЕ
91
£ Посебни садржаш:
Б— - Пројекат свих одељења, тематска
ВО
забава - реконструкција одабраног
перлода: израда сценографије,
костима, маски. фризура, шминке.
избор музике, концерт, наступ хора.
представа, плес. луткарско
позориште...
Ha почетку темеученикеупознати ca циљевима и исходима
наставе/учења, планом рада и начинима оцењивања.
Меето иеалтаише наставе:
- одговарајући кабинет.
Ипсиоткт ta пеалмtauiiiv наставе:
— приказати визуелну презентацију појединачних историјских
периода, изнеги само кључне информације и карактеристичне
примере;
- разговарати о томе како су историјски догађаји, развој технологије
и открића утицали на промене у естетици и уметности ;
- омогућити ученицима неспутано изношење мишљења и идеја;
- no завршетку теме приказати радове свих учеиикау простору
школе и зајсднички одабрати раловс за објављивање на
сајту/профилу школе.
Имтернет :
IrttD: //www, h i sto o ii d.net/
hun:,/www.hvocrhistorv'.com.
http://www.evewitnesstohistorv.com
http://www.britannica.com/
http://www.fashion-era.com/
httri://www.essentialsofin usic.com/
http://www.theatrehistorv.com/

КОРЕЛАЦИЈА CA ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

- Музичка култ^ра
- Српски језик и књижевност
- Историја
- Хемија
- Математика
- Рачунарство и информатика
Назив предмета: ИСТОРША (ОДАБРАНЕ TEME)
Годишњи фонд часова: 32
Разред: треИи
1. Стицање хуманистичког образовања и развијање историјеке свести;
2. Разумевање историјсксн простора и времена, историјских догађаја, лојава и процеса и улоге исгакнутих личности;
3. Развијаље индивидуалиог и националног идентитета;
4. Стицање и проширивање знања. развијањс всштина и формирање ставова неопходних за разумевање савременог свста (у
.. националном. региомалком, европском и глобалном сжвиру);
Циљеви предмета: г . , . ,
r
5. Унапређиваље фуикционапиих вештина и компетенциЈа неопходних за живот у савремеиом друштву (истраживачких
вештина, критичког и креативног мшпп.ења. способностн изражавања и образлагања сопственмх ставова, разумевања
мултикултуралности, развијање толеранције и културе аргументованог дијалога);
6, Оспособљавање за ефикасно коришћеае ннформационо-комуиикационих
техмологкја:
______________________ 7. Развијање свести о потрсби сталног усавршавања и свссти о важности неговања културно-историјске баштине._______
TEMA ЦИЉ исходи ОБАВЕЗНИ И ПРГПОРУЧЕНИ САДРЖАЈИ НАЧИН
По завршетку теме ученик ће бити у ПОТГМАМА ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА
стању да:
Село и град некад и - Проширивање - уочи основна обележја различитих - Насељау праисторији (примери Винчеи Лепенског Ha почетку теме ученике упознати ca циљевима
сад знања о променамау типова насеља од праисторије до Вира). и исходима маставе. односио учења. планом
начину живота савременог доба; - Живот у античким градовима (примери Вавилона, рада и начиннма оиењивања
градског и сеоског - извсде закључак о значају настанка грчких полиса, Александрије, Рима...).
становнишгва кроз градова; - Живот у средњовековним градовима и селима
историју. -Уочавање - лоцира на историјској карти (примери Цариграда, Венеције, Фиренце, ОбЈиши НАСТАВЕ:
сличности и разлика најзначајније античке, 1 Јариза, Лондона, Београда...; средњовековни замак -у Предмет се реализује кроз следеће облике
у животу градског и средњовековне и модерне градове у миру и за време опсаде: гтоложај зависног сељака - наставе:
сеоског свету, Еврогш и Србији: обавезе становништва, порез, присилни рад - изградња - теоријска настава.
становништва кроз - опише начин живота у граду у путева, насипа. утврђења...; становање - грађевински
историју. различитим историјским периодима материјали, начин градње, разлика у начину становања
MCCTD РЕАЛНЗАЦИЈЕ НАСТАВЕ:
- Разумевање односа (на примеру Цариграда, Венеције. између села и града и између богатих и сиромашних;
- Теоријска настава реализује се у учионици
села и Фиренце, Париза. Лондона, Берлина, хигијенски услови, опасност од епидемија...).
или одговарајућем кабинету.
Њујорка. Москве, Санкт - Живот у градовима и селима у новом веку и
Петербурга...);
града у Ниша, Крагујевца...);
прошлости и - опише начин живот у српским
садашњости. селимау XIX и XX веку;
- Стицање знања - уочи сличности и разлике у
о миграцијама начину живота у српским
село - град као градовима и селимау XIX и XX
константним веку;
лојавама у - разуме значај и последице
историји људског развоја модериих градова;
друштва. образложи најважније узроке и
- Проширивање последице ммграција седо- град;
знања о животу - уочи разлике у начину
сеоског и становања измеЕ)у села и града
градског кроз историју;
становништва у - уочи разлнке у начину
Србији у XIX и становања између припадника
XX веку. различитих друштвених слојева
- опише начин кроз историју.
живот у српским
градовима у XIX и
XX веку (на
примеру Београда,
Новог Сада,
савременом добу (примерп
Париза, Лондона, Берлина,
Њујорка, Москве, Санкт
Петербурга...; просгорно и
урбано лланирањс:
индустријске четврти,
радничка насеља и
предграђа; боемске
четврти; појава мсшерне
инфраструктуре - водовод,
канализација, метро,
проблем загађења, одношење
и складиштење отпада;
становање грађевински
материјали, начин градње,
развој грађевинске
технике, врсте објеката и
организација простора;
разлика у начину становања
између села и града и
између прнпадника
различитих друштвених
слојева. миграције;
осветљење - гас и струја;
грејање, употреба соларне
енергије, кућни апарати;
оплемињмвање стамбеног
простора).
-Живот у српским градовима
м селимау XIX и XX веку
(примери Београда. Новог
Сада, Ниша, Крагујевца...;
основни типови градских
насеља
- град, варош.
варошица, .Јдивља" насеља;
оријентални и евролски
утицаји;
електрчфикација, јавни
градски превоз-
фијакери. трамваји,
тролејбуси и аутобуси;
основни типови сеоских
насеља, обележја
земљорадње,
влноградарства и
сточарства; задруга,
моба. позајмица;
пољопрнвредна оруђа.
млинови, ветрењачс;
миграцијс село - град.
разлнке у становању код
Срба; двории. градске
куће, конаци, сеоске
куће; дворови владара -
Милоша. Михашта, Милаиа
и Александра
Обреновића, кнеза
Александра и Kpa.beва Петра
и Александра
Карађорђевића,
I liiKOJie Петровића,
резидениије Јоснпа
Броза).
OueibiiBaibe:
Вредновање
остварености исхода
вршити кроз:
- праћење
остварености исхода
-тестове знања.
Оквипни Ci po i часова no темама:
-Свакој од четири теме
које буду изабране треба
посветити четвртину часова
предвиђених наставним
планом.
- наставник има слободу
да сам одреди
распоред и динамику
активности за сваку тему.
уважавајући циљеве гјредмета,_________

Ппеиоруке за рсализаиију наотавс:

- задатак наставника je да
на почетку школске године
од дванаест понуђсних
наетавних тема, ученишма
предложи шесг, од којих he
они, као група, у складу
сасвојим склоностима,
изабрати четири. -
структура програма
концнпирана je с циљем да
помогне наставнику у
планирању непосредног рада
ca ученицнма, олакшавајући
му одређмвање обима и
дубине обраде појединих
наставних садржаја,
- за сваку тематску целину
дати су циљеви. исходи и
садржаји, a исходи треба
да послуже да наставни
npouec буде тако обликован
да се наведени циљеви
остваре,
- садржаје треба
прилагођавати ученицима,
какобн кајлакше и најбрже
достигли наведене исходе.
 - Проширивање - уочи основна обележја
знања о културе одевања од антике до
променама у савременог доба;
начину одевања и - идентификује основна
исхрани кроз обележја културе одевања код
историју. Срба кроз историју;
- Уочавање - наведе и улореди разлике у
промена у начину начину одевања између села и
одевања код Срба града кроз историју;
кроз историју. - наведе и упореди разлике у
- Уочавање улоге начину одевања између
различитих припадника различитих
културних друштвених група кроз
утицаја на начин историју;
одевања и - препозна и разуме утицаје
Култура одевања и исхрану код Срба различитих култура на начин
нсхране некад и сад кроз историју. одевања код Срба кроз
историју;
препозна и разуме утицаје
различитих култура на начин
исхране код Срба кроз историју; -
наведе и упореди карактеристике
исхране у различитим историјским
периодима.
- Култура одевања од антике до данас (материјали,
начин обраде и бојење, разлике у одевању код
прнпадника различитих друштвених група; лојава
вештачких материјала, стилови у одевању, модие
куће, појава модне индустрије, свакодневна и
свечана одећа. џинс као карактеристика одевања
младих у читавом свету; накит. фризуре. шминка,
парфеми.,,),
- Одевање код Срба кроз историју (материјали и
тканине - кудеља, конопл.а, чоја, крзно, кожа. лан,
свила; разлика у одевању код Срба у Хабзбуршком и
Османском царству. као и код припадника
различитих друштвених група; грађанско одело и
европски узори у облачењу српског грађанског
сталежа; униформе државних чиновника, лекара,
цариника, професора Лицеја и гимназнја у
обновљеној Србији: народна ношња, савремени
начин одевања).
- Култура исхране од антике до данас (сакупљањс и
припремање намирница, лов и риболов, начини
чувања хране, пиће. реконструкција могућег
јеловника - двор, град. село: посни ч мрсни циклуси;
нацмонална кухиња код Срба, утицаји других
кухиња; кокзумирање кафе и дувана, употреба
источњачких зачина. понашање застолом, прибор за
јело; кухнњски апарати; ресторани „брзе хране").
- програм се може допунити садржајнма из
прошлости завичаја, чиме се код ученика постиже
јаснија представа о историјској и културној баштини
у њиховом крају (археолошка налазишта, музејске
збирке),
у школама на наставном језнку neice од
националних мањина могу се Обрадити и
проширени наставни садржаји из прошлости тог
народа,
- важио je искористити велике могућности које
историја као наратиВНи предмет пружа у
подстицању ученичке радозналости, која je у
основи сваког сазнања.
- насгавни садржаји треба да буду
представљени као „прича“ богата
информацијама н детаљима, не зато да би
оптеретили памћење ученика, већ да би им
историјски догађаји, појаве и процеси били
предочени јасно, детал>по, живо и динамично,
• посебно место у настави ucmopuje имају
питања, како u na која поставља
наставник ученицима, тако и ona која
долазе од ученика, подстаккута оним што
су чули у учионици или што су сазнали
ван ње користећи различите изворе
информаимја,
• добро осмишљена питања наегавника
имају подстицајну функцију за развој
историјског мишлЈења и критичке свести.
не самоу фази утврђивања и
систематизације градлва. већ u у самој
обради наставних садржаја.______________
 - Проширивање - уочи основна обележја ратова
знања о развоју и војне организацнје и технике
војне технике и од антике до савременог доба;
променама у - разуме утицај научно-
начину ратовања технолошких достигнућа на
кроз историју. промене у начину ратонања
- Прошнривање кроз историју;
знања о развоју — уочи карактеристике развоја
војске и начину оружја и војне организације:
ратовања код -уочи основна обележја војне
Срба кроз организације код Срба кроз
историју. историју;
- Развијање - наведе и упореди
критичког става карактеристике ратовања у
према рату. различитим периодима;
- разуме улогу појединца у рату
Војска, (војсковођа, официра, регрута.
оружје и рат цивила);
некад и сад - аргументовано дискутује о рату и
његовим последицама на живот људи.
- Војека, оружје и рат кроч историју (војничка историјских текстова. карата и других
опрема - одећа, оклопи, штитови, оружје; родови извора историјских података
војсже, опсадне справе. увежбавање ратничких (документарни и играни видео и
вештина, витешки турнири. мегдани, појава ватреног дигитални матермјали, музејски
оружја - од примитивиих пушака аркебуза и мускета експонати, илустрације). обилажење
до разорне артиљерије; увођење стајаће војске, развој културно-исторнјских споменика и посете
модерне војне стратегије и тактике - појава установама културе.
генералштаба, униформе и војнаодликовања; војно • треба искористити и утицај наставе
образовање, живот војника у рату и миру; жене у историје na развијање језичке и говорне
војсци; међународне конвенцијео правилима културе (беседништва), јер историјски
ратовања, највеће војковође). садржаји богате и оплемењују језички
Војска код Срба кроз историју (српска војска у фонд ученика.
средњсм веку - опрсма, начин ратовања; Срби у
аустријској и османској војдци; војска уста[-шчке
Србије: војна организација у XIX и XX веку у
српској и југословенској држави; војно образовање -
осннвање војне академије; српске и југословенске
војне униформе и одлкковања).
• у зависности од циља који наставник жели да
оствари, питања могу иматн различите функције,
као што су: фокусирање пажње на неки садржај
или аспект, подстицање поређења, трагање за
појашњењем,
• настава би требапо да помогпе ученицимау
стварању што јасније представе не само о томе
шта се десило, већ и зашто се то десило м какве су
последице изтога проистекле,
• у настави греба што више користити различите
облике организоване активности ученика
(индивидуални рад, рад у пару. рад у групи,
раднонице или дома!ш задатак).
• да би схватио догађаје из прошлости, ученик
треба да их „оживн у свом уму”, у чему велику
noMoli може пружити употреба различитих
Новац II баике новца и развоју стечено знање о новцу и банкама
кроз историју банкарства код у свакодневном животу.
- Проширива Срба.
ње знања о -уочи основне
улози новца и карактеристике и
банака у функције новца од
економеким антике до
системима савременог доба;
кроз историју. — изведе
- Усвајање закључак о улози
знања и значају банака
о улози новца кроз историју;
и банака у — уочи
свакодневном основна обележја
животу некад историјата
и сад. српског новца и
- Проширива банака кроз
ње знања о историју;
историји — примени
- Нумнзматнка (к-ао наука о постанку, pa Јвоју и трансфер у стицању других знања и
употреби коB;IItor новца). вештина.
— Новац и банке у садашн>ости (новац као • у настави треба. кад год je то могуће,
мера вредноети, плитежно средсгво и једно од примењивати дидактички концепт
обележја самосталности државе; банка као
мултиперспективности,
предузеће које тргујс новием; појмови штедљп,
• одређене теме, no могућности, треба
трезор, креднт, камата, деоница, мнфлацпја,
лефлапнја; факификоиања новца, новац у реализовати ca одговарајућим
саврсмемом потрошачком друштву...). садржајима из сродних предмета,
— Новац u банке у прошлостн (историјат - TOKOM рада ca ученицима потребноje
новца и банака — ол етарог века до данас; стално правити поређења ca савременим
материјалн од кпјнх je играђиваи новац, добам, чиме се наглашава схватање
историјски феномсн „кварсн>а” новца; лнковн континуитета у развоју друштва и
и различити симболн на кованом и папирном богатство садржаја из прошлости.
новпу...).
- Иовац у Србијм некад ti сад (иеторијат новца ад
средњег века до даиас; дннар као званична валута
модернс Србије; мшмпи на новчаницлма; настанак
ii развој НарОДне банке кио прве фипапсијске
ииституције у Србији).
• у раду ca ученицима неопходно je имати у виду
интегративну функцију историје, која у
образовном систему, где су знања подељена no
наставним предметима, помаже ученицима да
постигну целовито схватање о повезаносги u
условљсности географских, економских и
културних услова живота човека кроз простор и
време,
• пожељно je избегавати фрагментарно и
изоловано учење историјских чињеницајер оно
има најкраће трајање у памћењу и најслабији
 - Проширивање - уочи основна обележја
знања о веровања од праисторије до
веровањима и савременог доба;
обичајимау - наведе и упореди
прошлости и карактеристике обичаја и
садашњости. веровања у различитим
- Уочавање периодима;
прожимања - идентификуке сличности и
веровања и разлике у обичајима различитих
културе кроз верских заједница;
историју. -уочи утицај веровања и
- Сагледавање обичаја на културно
сличности и стваралаштво;
разлика у - разуме утицај и повезаност
веровањима и верских институција и верског
обичајима некад живота кроз историју;
Верскн живог и сад. разуме утицај и повезаност
u обичаји - Проширивање верских институција и верског
кроч исгорнју знања о живота код Срба кроз историју;
веровањмма и - препозна и разуме основне
обичајима код одлике верског живота и
Срба кроз историју. обичаја код Срба кроз историју.
 Веровања у старом Египту и Месопотамији изабране методе рада. a наставникова je
(загробни живот, балсамовање, хсросксии, улога да организује наставу, пружи помоћ
астрологија, обреди и ритуални предмети...). ученицима у раду (од давања
- Веровања старих Грка и Римљана (пророчишта, информација до упућивања на изворе
загробни живот, свештеници и свсштениис, информација) и да подстиче ингересовање
ирмношење жртве боговима...). ученика за предмет,
- Религије Далеког истока.
- Верски живот м обичаји у средњем веку (главне
одлике хришћанства, ислама и јудаизма; обележја
различитих верскпх кокфесија - сличности и
разликеу веровањима и обичајима; обележавање
верских празннка. страхови средњовековиог човека).
- Верски живот и обичаји у новом веку и
савременом добу (верски идентитет, сличности и
разлике између католмка, протестаната,
православаца, мусдимана, Јевреја; атеизам).
задатак наставникаЈе и да подстиче
осамостаљивање ученика у прикупљању и
сређивању историјских псшатака. да их усмерава na
различите изворе информација и подучава их како
да се према њима критички односе. чиме се негује
исграживачки дух и занимање за науку и подстиче
развој мишљењазаснованог на провереним
чињеницама и аргументима, овај прсдмет пружа
велике могуђности за интеграцију школског и
ваншколског знања ученика, за излазак из оквира
школских уџбеника и учионица, укључивање
родитеља и суграђана који поседују знања,
колекције, књиге, филмове и другу грађу која можс
да помогне у реализацији програма, наставник греба
да тежи комбиновању различитих метода
рада(кратка предавања. гледање филмова, читање
књига, дискусије, анализа писаних извора, слика и
фотографија...), у извођењу наставе самостално
истраживање ученикаje најважније. без обзира na
 - Продубљивање - уочи основна обележја
знања о развоју образовања и васпитања од
образовања кроз антике до савременог доба;
историју. - опише развој система
- Уочавање образовања и васпитања кроз
сличности и историју;
разлика у - опише развој система
образовању и образовања и васпнтања код
васпитању некад Срба кроз историју;
и сад. -упореди карактеристике
- Разумевање образовања и васпитања у
утицаја различитим периодима;
привредног изведе закључак о значају
развоја на образовања и васпитања у
квапитет животу људн;
образовања. - препозна међусобну
Образовање и — Продубљивање условљеност степена
васпитање знања о развоју привредног развитка и
кроз историју образовања код Срба квалигета образовања.
кроз историју.
- Образовање и васпитање у старом веку (Египат, Београд 19S9.
Месопотамија, стара Грчка и Рим). C. Бојанин, Забаве u светковинеу
средњовековној Србији (od краја XII do
- Образовање и васпитање у средњем веку
краја XV века), Београд 2005.
(манастири као цен гри писмености и образовања;
Е. Бухарн. Наполеонова гардијска
оснивање школа и универзитета, утнцај цркве коњица, Београд 2006.
наобразовање и васпитање,..). A. Веселиновић, Р. Љушић, Српске
- Образовање и васпитање у новом веку и династије, Нови Сад2001.
савременом добу (појава штампарства и ширење I !. Вилар, Злато u noeaiiу повијести
писменосги, улога цркве и државе - појава световног 1450-1920, Београд 1990.
и обавезног образовања, школских уџбеника; A. Вулетић, Ј. Мијаиловиђ, Њмеђу посепа u
положај ученнка - награђивање и кажњавање. балова. Жмоту Србијиу 19. веку, Београд
одевање ученика...). 2005.
Образовање и васпитање код Срба (манастири као
центри писмености и образовања; значај Xиландара.
гтросветитељски раду устаничкој Србцји, оснивање
световних школа. оснивање Лицеја, Велике школе и
Београдског универзитета; један дан у школи,
школска слава, одевање ученика. школовање женске
деце; стипендирање ученика).
* у припреми и реализацији часова
наетавницима може користити следећа
литература:

Д. М. Ацовић, Жералдша u Срби, Београд 2008.

Д. Бабац, Специјалне јединице југословенске
војске у Априжком рату, Београд
2006.'
Д. Бабац, Ч. Васић, М. Марковић, Црногорска
војска 1896-1916, Београд 2007.
Д. Банднћ, Народна религија Србау
100
појмова, Београд 2004.
B, БикиП, С'редњовековно село, Београд
2007.
М. Благојевић, Србијау доба Немаљића,
Комуника комуникација од о утицају развоја комуникација на
ције, праисторије до интеграцију сваке нације и
путовања савременог доба; друштва;
и - наведе и - користи информације ca
туризам упореди историјске карте и повеже их ca
нскад и карактеристике стеченим знањем о
сад комуникацијеу комуникацијама;
Уочавање различитим - уочи утицај комуникација на
значаја периодима; приближавање држава, народа и
комуникација и - изведе њихових култура.
њиховог развоја закључак о
у историји значају
друштва, комуникације
- Разумевање у животу
утицаја људи кроз
комуникација на историју;
упознавање и - разуме
приближавање последице развоја
држава, народа и модерних
њихових комуникација;
култура. - изведе закључак
- опише развој
- Комуникације, путовања и туризам кроз историју свакодневице у Југославији u Србији,
(утицај трговине и војних похода на развој Београд 2007.
комуникација; ходочашћа— света места, М. Милићевић, Грб Србије:развој кроз
мисионари; чначајни сајмови, развој поштанског, историју, Београд 1995.
телеграфског. телефонског, железничког,
аутомобилског и авионског саобраћаја; ауто и авио
клубовн, новине и новинарство, Интернет,
откривање нових дестинација, гостионице и
хотели, бање).
Р. Вучетић, Престтшца цезависпе Србије
(1878-1918), Београд 2008.
К. Гравег, Витезови, Београд2006.
С. Димитријевић, Средњовековни српски новац,
Београд 1997.
Љ. Димић, Културна политикау Краљевини
Југославији 1918-i 941, I-
III, Београд 1996.
A. Ћуровић, Модернизаиија образовањау
Краљевини Србији 1905- 1914, Београд 2004.
Истбрцја приватног живота, I-V,
лриредили Ф. Аријес н Ж. Диби. Београд
2000-2004.
М. Јовановић-Стојимировић. Силуете старог
Београда, Београд 2008.
Д. Косановић, Почеци кинематографије на
тлу Југослаеије 1896-1918, Београд 1985.
Лексикон српског средњег века, приредили С.
ЋирковнЋ и Р. Михаљчић, Београд 1999.
П. Ј. Марковић, Београд 1918-1941, Београд
1992.
П. Ј. Марковић. Београд између Истока u
Запвда 1948-1965, Београд 1996.
П. Ј. Марковић, Трајност ипромена.
Друштвена историја социјалистичке
 - Продубљивање - идентификује основна
знања о развоју обележја друштвеног живота од
друштвеног и антике до данас;
породичног - идентификује основна
живота кроз обележја породичног живота од
историју. антике до данас;
- Уочавање - наведе основна обележја
сличности и друштвеног живота код Срба
разлика у кроз историју;
друштвеном и - наведе основна обележја
породичном породичног живота код Срба
живота некад и кроз историју;
сад. — упореди каракгеристике
— Проширивање друштвеног и породичног
знања о живота у разл и чигим
Друштвени и друштвеном и периодима;
породични породичном животу — уочи сличности и разлике у
ЖИВОТ KpOi код Срба начину обележавања празника
историју кроз историју. кроз историју;
- истакне одлике друштвеног и
породичног живота данас у односу
на раније епохе.
- Друштвени живот од антике до данае (игре, гозбе, освит модерног доба, приредио A.
плес уз музику, музички инструменги, позориште, Фотић.
маскирање. трубадури, властеоске гозбе: жонглери, Београд 2005.
путујући свирачи и забављачи; балови, позориште у Приватни живот код Срба у
доба Шекспира и Молијера, настанак опере, деветнаестом
књижсвнс дружине и Читалишта, концерти, веку. Od краја осамнаестог века do
биоскопи, игре на срећу, савремена популарна Првог
музика). светскограта, приредили A. Столић
- Друштвени живот код Срба кроз историју (основни и
Н. МакуљевиП, Београд 2006. Приватни
празници и њихов значај; утицај политичких прилика
живот код Срба у двадесетом
на празнике и празновања, радни и нерадни дани;
веку, приредио М. Ристовић, Београд
различити облици друштвених активности населу и у
2007. '
граду...).
- Породични односи од антике до данас (положај
мушкарца, жене и детета, свадбенн обичаји, однос
према старијима. породични празници,
градиционални и модерни погледн на породииу;
промене у односима међу половима...).
- Породични односи код Срба кроз историју
(положај мушкарца, жене и детета; свадбени
обичаји, однос према старијима, породични
празници - крсна слава,..)
Ј. Миодраговић, Народна педагогијау Срба или
како itaui парод подиже пород свој, Београд 1914.
Д. Мрђеновић, A. Палавестра, Д. Спасић,
Родословне таблице u грбови српских
дипастцја u властеле, Београд 1987. Образовтне
код Срба кроз еекоее, Београд 2001.
Е. Пирсон, Стара Грчка, Београд 2006.
Р. Плат, Свет фил.ма, Београд 2006. Приватни
живот у српским земљамџ средњег века, приредиле С.
Марјановић-
Душанић и Д. Поповић, Београд2004. Приватни
живот у српским земљама
У
 Фотографија, Србији. телевизије као историјских извора;
фнлм,радио и - Уочавање - опишс развој фотографије,
телевизија кроз значаја филма, радија и телевизије у
историју фотографије, Србији;
- Проширмва филма, paдuja и - разуме последиие развоја
ње знања о телевизије као фотографије, филма, радија и
развоју историјских телевизије.
фотографије, извора.
филма. радмја - уочи основна
и телевизије обележја развоја
кроз историју. фотографије,
- Разумева филма, радија и
ње утицаја телевизије кроз
фотографиј историју;
е, филма, - изведе
радија и закључак о
телевизије значају
на фотографије.
друштвени, филма, pa д nj a и
политички телевизије у
и културни животу појединца
живот, и читавог
- Проширнвањ друштва:
е знања о - изведе
развоју закључак о
фотографије, значају
филма, радија фотографије,
и телевизијеу филма, радија и
- Змачај фотографије, филма, ралија и телевшијс
(као техничких лостигнућа, начнна уметничког
изражавања, средстава масовке комушпсшије,
сазнавања м образовања, и као исгорпјскич
швора).
- Фо i »i рафнја, филм, радно и телевизија кроз
исторнју (развој -оптичка сочива, дагеротипија,
мокра плоча, фото-апарат, фнлмска трака, гшкретне
слнке, биоскчш, радко таласи; првл фмлмска
пројекинја, фнлм као швор ннформапија о
догађајима; филм као масовна забава и индустрнја;
почетак ере звучног фмлма, појава аиимнраних
фнлмова; појава колор филушва; филмскн
фестивалн и наградс; осннвање радио-станица,
појава телевизнје; превласт телевизије над другнм
медијима у другој половинк \\ века; прпмерн
злоупотребс фотографиј«, филма, радија и телевишје
у XX векуЈ.
- Фотографија, филм, радио и телешија у Србији
некад и сад (делатност дворског фотографа Аиастаса
Јовановића, породични фото-албуми, лрва филмска
пројекција у Србији 1896, првн фпски фнлмовм и
биосколи; почетак рада прве радно-станиис ~ Радио
Београда 1929, јавна демонстраикја тслевтнјс на
сајму у Всограду 1939, тајно праћење програма
Радио Лоидопа ja upe vio окупацпје, оснивање
Телевизнје Бсоград 1958, кућни радио и ТВ апарати
као показатељи жнвотногстандарда).
Р. Радић, Стрсрсу позној Визаитији I-
II,
Београд 2000.
Р. Радић, Византија - пурпур u
пергамент,
Београд 2006.
Р. Радић, Цараград -приче ca Босфора,
Београд 2007.
Службено оделоу Србији у 19. u 20.
веку,
Београд 2001.
Д. Стојановић, Капдрма u асфалт.
Урбаншација u ееротшација Београда
1890-1914, Београд 2008.
Ж. Стојановић, Папирни новац Србије u
Југославије, Београд 19%.
Н. Томас, Д. Бабац, Армије иа Балкану
1914-1918, Београд 2006.
U. Харт, Стари Египат, Београд 2006.
Ф, Цајс, Bumeioeu кроз исторкју,
Београд 2003.
Ф. Џајс, Џ. Џајс, Животу
средњОвековном граду, Београд 2004.Ф.
Џајс, Џ. Џајс,Животу средњовековном
замку, Београд 2005. Ф. Џајс, U. Liajc,
Живот у сре&товековном селу. Београд
2006.
С. Џејмс, Стари Рим. Београд 2006.
 - Продубљивање знања о развоју здравсгвене - Брига о телу и здрављу од антике до данас
знања о развоју културе код Срба. (болести људи, хигијенски услови, епидемије,
здравствене - уочи основна обележја развоја развој медицине, медицински инструменти, лекови
културе кроз здравствене културе од антике до и лековито биље, здравствене установе
историју. данас; - манастирске болнице, санаторијуми, стационари,
- Уочавање - уочи основна обележја развоја домови здравља, апотеке; начини здравствене
утицаја здравствене културе код Срба кроз заштите и превентиве, хуманитарне организације).
Брша о телу н економског и историју; - Брига о телу и здрављу код Срба (утицај животних
здрављу кроз културног - наведе и упореди различите услова и хигијенских прилика на појаву болести;
историју развитка на методе лечења кроз историју; најчешће болести и епидемије, народна медицина и
степен - разуме повезаност степена надрилекарство, манастирске болнице; прве болнице
здравствене економског и културног развитка и и лекари, отварање болница у Србији у време кнеза
културе. здравствене културе; Милоша, оснивање Медицинског факултета у
- Проширивање - разуме значај хуманитарних Београду...).
организација и њиховог деловања.
- ГТродубљивање о значају грбова и зас-тава кроз Великог; основни елементи засгава).
знања о развоју историју; — Грбови u заставе у прошлости српског
грбова и застава и - наведе најчешће херагтдичке народа
(порекмо савременог српског грба и заставе, шачење
њиховом значају у симболе;
четири оцила, најчешГш хералдички еимболи на
историји. - - опише изглед и порекло грбовима српских нововековнмх и средњовековних
Упознавање ca савременог српског грба и држава и династија и властелинских породица-
развојем, улогом и заставе. двоглавн бели opao Немаизића^ Лазаревића,
значајем грбова и - Улога и значај грбова и застава Карађорђевмћа, Обреновића и Нетровнћа - Н>егоша,
застава у (као симбола лав____________________________________________
Грбови и заставе прошлости државе, нлпије, владара, војске,
иекал и сад српског народа. града, установе, предузећа,
- уочи основна политичке организаиијс, спортског
друштва...; појава грбова у XII веку
обележја развоја
- породпчнп грбовн на lui iiтовима
грбова и застава као иачин распознавања витезова
кроз историју; на турнирнма и у ратним походнма;
- уочи основна грбови на заставама, новцу,
обележја развоја печатима, поштанским маркама,
грбова и застава споменицнма, шлемовима,..;
код Срба кроз најчешћи хералдичгси симболи;
историју; појава првих застава - вексилум -
застава римских царева, -застава
- изведе закључак
Константина
 Кранковића u Петровића- Његоша, вук:
- Проширивање - уочи ОСНОВНА ООЕЛЕЖЈА спорта од
Балшића, љиљанп Котроманића...).____________
знања о развоју антике до САВРЕМЕНОГ доба; - Улога и значај спорта од антике до савременог
спортског живота - разуме улогу и зкачај спорта у доба (спорт као део бриге о здрављу и као забава;
кроз историју. људском друштву; спорт и Олимпијске игреу античкој Грчкој као основ
- Уочавање - именујс и опише спортске спортских игара савременог доба: спортска
сличности и дисциплине заступљене на надметања кроз историју - кајпопуларнији спортови,
разлика у античким Олимпијским аматерски и професионални спорт. модерне
спортским MI paмa играма; Олимпијске игре).
и надмегањима - наведе и упореди
Спорт некад к сад - Спорт код Срба кроз истормју (народне и
некад и сад. карактеристике спортских пастирске игре као прва спортска надметања, прва
- Проширнвање надметања у различитим спортска друшгва, осннвање Српског олимпијског
знања о развоју периодима; клуба 1910, учешће на међународним такмичењима и
споргског живота - опише развој сморгског живота велики успеси, спортска друштва и клубови;
код Срба. код Срба. савремени спорт и спортски живот).

КОРЕЈ1АЦИЈАСА ДРУГИМ ПРЕДМЕТИМА

— Српски језик и књижевност
- Географија
— Социологија ca правима грађана
- Грађанско васпитање Верска настава