meno ns ss note eens Ane a MILOMIR MARIC, KOMESA D MOJ u staroj seriji » Diul titkih nauka. »Duge«. Pomenuta tom izlazi uskoro. Kao {evald »pasivnl avanturiscs Qs a Hudima. Nikako da se natudl tome njegovih tekstova, a on je prosao »komforno«. Odgovara bi se nepretenciozno 1 bez g0) prica sa njena zboj 0, brzo, reklo ND; Da I Ce8 tkada definitivno zavrét! -De- cu komuizma~?. ni AIC Mantas sam da bude dve nige »Dece komunizmas, prvi i drugi tom i trea kojga oJosipu Brozu Tics. To ce biti zavréna knjiga o tome. Toliko juna- ka ima zanimljivih, toliko sudbina koje su iragigno zavrile, tliko tih ideolotkih fa- natika) da bi se time éovek zaista mogao baviti celog Zivot. Medutim, ja se n da cemo se mi brzo otarasiti te idologije, prema tome da ¢e prestati i interesova za to. 10 tome Cemo govoriti sa jedne dis- tance, mimije i manje osvetnitki nego da- nat. Mi sade, zbog ove sai w kaj) se nalazimo, ove opte propasti i rasula sve tvaljemo na poke wlecelee porslae, 1 zato mislim da je baviti se komuniz- mom celog Svota side usko, Ja am 30 ee ee eer Progonitejima kad su jedni druge muéil smenjival. Ako su bili tako brutalni prema svojim partiskim drugovima, mozete tek ~zamislit kakvi su bili prema neprijateljima, prema protivnicima komunizma. Zato ée u v0} novo} knjizi biti omanizmas,pogled na Komunise s dru ee sane ara, ): Kole Take se spromad za odre- on tamu? MARIC: ae istoriéari su uglavnom éinovnici koji odla- Sapiens cae aed rade na8i insticuti? Ceo posso, recimo, In- stituta za savremenu istorju u ranije je bio rad na Sabranim delima Josipa Broza Tita, i kad je to malo privedeno kra- ju oni sad rade Dela Edvarda Kardelia, Ko dda su to neke 2naéajne stvari! Umesto da EF »DUGE« bayiti rano, uredno d potinje a, ali i niga se bave istrativanjem, ozbiljnim temama — zaito smo mi dodli u ovu situaciju, za- Sto smo propali gde su kozeni nasih zablu- da — oni i dale te zablude podstitu. Pre- ‘ma tome, Ja sam u nekoj sasvim drugo} ‘waciji od njih. Moj posao je vise detektiv ski nego taj Komemorativno-memorijaln Osim toga, ne smatram to ni Zurnalisukom ni istoriografijom, nego pisanjem. Po sulu to li na ameri¢ki nivo 2umalizma, koji je bio nekd w modi, i mnoga velik literatura je izaila iz tog durnalizma. I kod nas je is- a asia ova nova, moderna lit ratura. Dobri novinari su uglavnom posta- jali loSi pisei, a kad smo kod toga,moj maj vei uzor je bio jedan istoricar, a ne novi- nar — Slobodan Jovanovié, To je istorija koja preko lignosti prikazuje istoriju i njen tok, Sta se tim Ijudima deSava i kud ih sve ode istorijski dogadaj. A nasa istoriogra~ ja je jo8 zasnovana na istoriji SKPb. To znadi nizanje th rezolucija, kongresa, epo- Peja islieno. Sluzbeno, mi smo ish iz pobe- de u pobedu i stigli smo u — poraz. Svaki kongres je bio neki napredak, svaki istorij- ski, sve jubileji, medutim, sve je to propa- lo. mi sad moramo iz neke druge vizure dda posmatramo nau stvarnost. ND: Jo to tkada bilo sta MARIC: Ne. Nikada me nije bio strah jer me guje nisu ujedale. Nisa mi se nije desilo, Nekad se za kajigu koju sam napt- S20 illo u "aps, ona bi se zabranjivala, aja sam prosao vilo komforno, tak sam s¢ 1 obo ami Bails sa kajigom namjerno zakas- tl, to Je Izalla-noposrodno prije sezone eto odmora? POSAQ JE DETEKTIVSKI Milomir Marié, novinar u »aktivi«, iz Beograda, roden 1956. u Gornjen Milanoveu. Novinarstvom se oéetkom sedamdeseti ja di Se »Decu komunizmac i sjedi u re g dofivjela pet izdanja u dvije godine, a d a po athivima i ( su_tri urednika smije- MARIC: Nisam, ali bih i da se nije ako desilo. Ja sam zavesiti u january, a zavitio mjeseci kasnije, te su politigath tale st sta Jima se to jako dopalo, pa sui oputteno} aimosfer, petal te su i politigari kn i lomo. Da su je eal doba, onda bi to prvo prot fort kabineta kop by i razna neprijateljska dela, us skladu stim, tako i protum bile je veoma bitno Sto je bilo bio neki plenum — ont w obi aia pametno da pia n daju Knjige — a kad je proslo se medusobno nesto posvadali, negde izmedu proizo. Posle kasno, Imao sam sreéu Sto rmunizmae prodla kao letnje st Gu se da i drugi tom izade leti merno (smiieh) i Ha Giograle ‘lene sii Dedijer bio od perro olen ie : — Niega ja jako, lim da se naalim s FRIIEIIIIIIIRIIRII RII I III IIIA IRI.a — kao posojali su parizani Ali ine fica je da eave ikonografiieparizanskog a dao Dedijer um »Dnevnikome ose oxnorne kone, Onda meso a Broza, ne samo u naio}noriogeai S's ccbansrsiery Sort ase Fomkojgom sfsp ror govoris i 1933 Bsege es Amore ieactla etka ine: Fetovanje to je prirodno. Sv borch, Benton, revoluGionari tagledajo po Kad dolaze na vlase Tako je ito delovec setavaice, on se sukobio sa Seajinomyt toima je. Mada mi gporamo js gov $0) 1948, Pravastaljinzacia Jugonan- fegitvedena ek posije 1948, osu tee. ate adne zadnuge, Gol orok,2 "0 =n0- = itor sada moramo pisti sa sano- Wa judlch prava, sa seanoviseaslobode, es, ijenica Je da je bilo vite zarvorenih Udi Jogos nego wv Cehostovatio}, sho li Rumuni, bez obsira a Kae Hoi Detail Znkoryo Baga ava et) crease Ii dobre protsa? MARIC:"~ Pr, jeste dobro protso. Mi 30 prvo mis da nas samo komunist Mole d2 nam oni mise dabro. Sad su se ena promenila | mi smo ego very us komuniste i smatramo ih oligenjem sva- og zla, dok nam judi na Zapadu lice na oligenje dobrote | iskrenosti, To nije taéno. Recimo, zapadne sile nikada nisu mistile kako je ovome narodu bilo posle rata, bilo im je potpuino sicjedno, ali im je odgova Talo stratetki da Jugoslavija bude van sov- jetskog bloka, Jugeslavija je. bila njihov rosshay, blo im je potpno sejedno ka © se j ta radia unutratnjem plant njoj, daf’ se narod mei, dale vo propast Shino. Recimo, ja sam rszgovarso u Stic Department si sanicnicmna ¢ goror sam nesto 0 tom polozaiu Jugostavije ce cue ene smo vas posteno placali, a sto ste vi to up- ropastili — to je vasa stvare. Medutim, tre bs to sad istraziva. Tj posleratnl period, vreme sukoba,sa Informbiroom, stvarani¢ Balkanskog pakta — zna¢i jpak smo bili v pkigvima koje zaprao bio ancks At fantskog pakta, zatim pokret nesvrstanih Da li je t0 samo bio dvorski ceremonijal jednog vode koji je bio nezadovoljan sto tne mal je sate dae ve yoda nego So mu je zemlja ii je to ipal nek dubljsstatetka star tapadnog blo ka da Jugoslavija tim pokretom nesvrst Blom oroku, otis20. je 1955, nuh pokusa da zagti sve svijeta od. sovjetsko znamo kako se kom Kube u taj pokret sovjetskom bloku. To su stvari o kojin ‘mi.tek treba da istrazuiemogda SiRrivamg pravu_ prirodu nesvrstanosei i emu je to zapravo, sludilo. Jugoslaviji sigurno. nije (Ona je od toga izvukla samo stete AD: Jl dodlavlleme da se -plate- go lotoekl =dugov? = Ps, mislim da bi 0 Golo coxoka trebali velo ozbilino da rargovara mmo. Natim vlasiodsicima je ilo nara ito je Zapadu bilo porpuno sveedno Sos oni gon homusiste. Cak su ih | eatenvall jer #0 haps Lomuniste, muti jh — bil je to vrlo korisno 2a Zapad. [nije Cudo st 1 ont istodrie dob ogromne re na fatun toga, Zé svikog Komunist on $0 dobiliye tulion dolars(enijeb ND: Hota st ih Je bilo melo? MARIC: Pa da, a opet ufo milljard dolara, Tako dane sltajno da se nijedn kinjiga 0 Golom otok nije pojavla na Za padtaNece du Sampaitakve Kaige fers Paes PORN Tevectak je sarc jed Tjiga Koll fe indao Univerice -Kolambi jax 6 Njujorki, Autor jo Venko Markos 3h, poznatl makedonsts-busarsk! oesail 4, naslov joj je SG iotaie Osi se Bredgovor je pisao Mate Mestrovi, nap sana je u obliku pista Kéere! sa Golog ot ica | dele zanimivo. ima nekih 300-40 fstahles. Medutim, on fe Kasno bio Ka izazvalaikakvo. interesovanle syetu Teatla je fjedna knjiga Koju 3 iedal ov nesreénic Koji su prebegliu Albaniju 1958 godine — Vlada Dapcevic, Milan Kalafa fe Milea Perovie {to deutivo ~ u kojod se govorlp o logorims, «Koja su 1660. Al bane’ Sampali na ruskom, francuskom if valjda, lBanskom jezthu, Ali, 10 je vec bil leviarska avancury loss kalign, ta su 92 brajana neka imena, ko je ubien, ko nije, uglavnom slaba knjiga Koja, ckode aid itazvata pikakvo intecsovoic Ql rok. tek treba da 9 napite eka wrhun ska knjiga! Za sada je nabbolja >Udr dius Mireslava Popowiéas Vidi se kad dan sae pba as izgleda bolje nego ova is Koja sada ilazi ND: A Dobrica Cosi¢ | Antonije Isakovic. | nithove wloge u svemu tome? MARIC: — Pa, dobro, [sakovic se 221 ceinik te prove, Albeo ai is Isakove su bil deg tog.sistema:h-oni s alta uaa teeters of govomos za 10. Dobrea je to prenco] Antonie jo nile Videcsmo. Ali, Kazem, Sad fe dolla d0"TOpa da svaki ngolootocs nine pise kaj, dobar deo ja imam nekikstotina razeih faie rake dre bad pita bala di Se hile sac AA Refi tpl tead bana nada knjiga 0 tome. Knjiga je izsslau Se nik, a potpisao ju je neks Daniel Jind On woptte nije osudivan lotine na Golom th izdaje —| slova — al © prezives ieSonne ronsoes sl enor ne te eo Re we | sel tok, nego je © njemu govorio kao o oazi harmonije, raja na zemij, gdje tive osude-| nicl | upreva Unekim idealnim odnosima Moja ideja je da je Geli otok velo zna- éajna stvar. [ to po tome Sto je socijalistic- Le sueueer ink: isprobano na icp ad je amo uspelo primenjeno jeu celo| ideja Edvarda Kardelja i njegos wih poslodavaca i saradnika je bila da eelu Jogeslavju prewwort w Gol Goli otok nije bio greska nego idealno sta- nje To je samoupravljanje: svako svakog {plunira,svako.svakog namesta, svi st stalno pod sumnjom, ideolotki trans. Mise lisa da je Goli otok bio taj zaéetak, zamor- fc tog novod doba — samoupraynog soc- jalizna Kako razgovor tete, poste sve jasni sito Gega nema u njegovoj knjizi i teksto- ima, bar ne u tolikoj mjeri. On smatra da comuniste, sad kad su primorani da poénu srati po novim pravilima, poslije éetrdeset i kusur godina neprikosnovene vladavis (go su, nesumr » znali), treba zezi ‘Oni su wo zasutil. Hiperbole | poluos jch koji mu stalno lebdi negdje na licu su moguci dokaz, a neobavezna atmosfera to- kom razgovora popratna pojava tog mis- Ijenja. Sa strane Je to moglo ligiti na pri¢a- je masnih viceva. Kako to poslije velikih farsi obiéno biva. ‘ND: Ciji bi blograt pristao ill Zollo biti? ‘Spomenuo 1 postovanje prema Dedijeru... MARIC: — Dedijer je dobar pisac i on je to dobro napisao. ta sluzbena bi- eta je dobra, Tu ima mnogo svat ko- je nisu regene, ali nema mnogo ladi. Zatim, ‘on je napisac { prvu biografiju sa druge nu Rénost kojoj bi wrebalo posvei Restlovic sad vladaju natea. Mis ima malo znatajnh litnost u nao} politic, ako da ne vidim nikog ko sn 2 knjigu. Drugo, nije r0 enciklope- ada bose ced dae Boje metal re, nego knjiga koja ima svoje zakone: da je zanimljwa, dali je dobro napsana. Mistim da su to beznatajne lienost, pro- lazne, te su meni zanimbjivije neke lenost iz protlost nego ove sadainje, Zato i retko zavrstt? MARIC: — Ja sam hroniar koliko novinar, pa volim ipak zaokruzene procese da mogu da pridu sagledam celu. Sad se dogadatu nekt procest sa vibe mogucih re- Senja i ishoda. To oko Kosova su zaista tragieni dogad : ti pameran, kako to da se resi. Najblize pa- ametij+ da tu feSenja nema. Stvari su tako postavljene, Ne mote se neko Sto se deta- Yalo 40 godina zatas obrauti, Mode, ali uz rneke brutalne metode koje su neprimerene ‘vom stepenu civilizacie odnosa u svetu. ' druge strane, ne mozemo mi dozvoli- ti, ako smo za pravnu dréavu, da, recimo, ‘na zahtev kriminalaca okazonimo pljatku, Ne motemo mi sve dogadaje iz prihvatiti kao nesto Sto je moralo da se d i. Mora se to sve prevrednovati. Tako dogadaji na Kosowu, i uoptte u Jugosla Mi uzimamo nate drtavno ustrojstvo za Tetko tu tovek mode bi- dobi Za njih Be sevaraj sos, amin day princi ako Pane uaoeasiegacie pecan praks! invite slabim temeljom da bi jedna dréava mogla opstati. I normalno je da tra- Prarie Areas aay ae ah nizaciju. Nama to pozivanje na protlost ‘ialb tee aoe pomociids spasenac fa ee estes fees ‘Sto je pAb ce naja i tproptsila. Mada tof ijemnsto orgie iko zaklinjali, taj teror dom ‘kof je caja deceriama ot atiaccep apes gl St misilé 0 silénostia | raztlea- mma sistings na Zapadu | na Istoku? MARIG: — Ruegovarag sam 9 id ideologija, razlitith pogleda na sve, {bilo bi uzno govoriti samo ZA i PROTHY, Istok i Zapad: Drugo, coveku se uuvek éini’da je 2ivot negde drugde, Evo, smi uzimamo Svedsku kao primer idealno sredene dréave u kojoj su ekonomski pro- speriet i nekakva drustvena pravda dot u armoniju. Medusim, bio sam na obalije- 2g Menaien pore Stokholms, dine vili Jana Mirdala, poznatog svedskog knji- Jevaika. Njegov otac je Gunar Mireal, 20> ven ekonomista, minstar, dabitnik Nobe love nagrade i wor Wedshog blagors- aja. Njegova majka, Alva Mirdal, je isto Bila ministarka, i ambasadorka, i takode je la Nobelovu nggradu — ona 2a mir. I fon je mene pitao ~Sto siti dosao?« Kazem da sam doszo da prigam’o Svedsko}, zemi blagostanja, aon kade »Kakva zemlja bla gosana? To je iedna falisigha zemlal jc levitar, 1 2a levicare Svedska nije zemlja blagostanja. Pitao sam ga 3a je 2a njega ideal a on je rekao Albanija, Kam- udija kod Pol Pota, Kina u vreme éetvo- foclane bande i kulturne revolucije, Kuba e tad za njega bila jot revizionstitha,su- vide demokratska, Tako da dovek nikad ne ‘mode biti zadovaljan onim #toima, avek s mneito drugos, Pa u jednoj sredenoj, har- ‘monitno) Svedskoj njemu tzgleda da je to bolje reseno u ovim zemliama, Op) wie sonet: ta Mao Ce Tanga Hovdiom, Pol Porom, on je daowwle ND: Koliko Gama batina jos se ne naucimo stvarno] a ne tek etn F = Minimo imal nites poi moisate. A batine so onde ga da u normalnuy terminologiju. Te nas nomalan plik avon Toon aarot ates Tf °° fo bation fink a aa : MARC De nar na tu maksima, Mogli bi da a Korisniju. Mislim da je naga jako trapava, kao i avi poke 'Uglavnce se oFpneeal 4 zawvorenich bivie Zr¥€ Bt ma, nezadovoljnici iz 1948. deve de bi ve revantiale peg Ijima za ono Sto su im ura to neozbiljno 2a nekw politig cb de de anor zemlje da bude prilsgodena 1 podsticanje naroda na trans, mislim da je Zalosno. Ne slazem da se komunisti, svadajuci se meé ‘Veearajudl nekikve hacia pokutavaju na tako brutalan a paar, ini a ‘berpl kominisieka ideo Koji bi viadall, Odiedanpaa kao zaititnici svi il risa mislili 40 godina 1 proete Boni brutalno, vodedi fedan i beskosisal gradanil i nacija, Da bi oni sutranije bili tobode zaSttniel tobote zattitnici treba da bude razotkrivena i da im me ne veruje. ND: Kalkav 0 Je status w tu? MARIC: — Komesarsho : najzad, posilje na =Dece komunizma postao 1 Kojo} valutt? MARIC; — Pa, nisam ja post dale tivim u iznajmljen sredstava za svoj stan, nim zhog toga. 2 judi. Od toga sam mogao da ki knjige koje sam poteleo i da malo nije povremeno aivim, Najzad, kad (ziazt drugl komunizma- | da tt mijenjad MARIC: — Izace na leto. A i ima, ad svi hoce, a ja cu se odludl knjiga ce nekoliko puta biti veea bice tu neke ekskluzivne forogeali log otoka, bice i nekih ispovesti kod nas do sada i jo8 mnoitvo, tb: koje su porpuno nepoznate. alka