Alibunar A+B ESIA Srpski

Procene uticaja na društvenu sredinu za projekat vetro-parka u Alibunaru
PROCENA UTICAJA NA EKOLOŠKU I DRUŠTVENU SREDINU

PROJEKTA VETRO-PARKA U ALIBUNARU
Pripremljen za: Ministarstvo energetike Republike Srbije

Pripremio: Biotope
April 2013
Studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu Projekta vetro-parka u Alibunaru, Biotope 2013 Strana 1
NASLOVNA STRANA
Naziv projekta Alibunar projekat vetro-parka- Srbija

Ugovor UG 10-12
Naslov dokumenta: Studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu Projekta
vetro-parka u Alibunaru Srbija
Izradio: Biotope
Datum izrade Februar 2013
Glavni autori Jean-Yves Kernel, Yves Bas, Delphine Morin, Marko Janković
B&V Projekt menadžer: Jean-Yves Kernel
SADRŽAJ
Sadržaj
NASLOVNA STRANA ...................................................................................................................................... 2
SADRŽAJ........................................................................................................................................................ 3
TABELE .......................................................................................................................................................... 5
1. UVOD I POZADINA ..................................................................................................................................... 7
1.1. Uvod ......................................................................................................................................................... 7

1.2. Potreba za projektom .............................................................................................................................. 10
1.4. Metodologija za izradu Procene uticaja na ekološku I društvenu sredinu ................................................ 10
1.5. Organizacija ovog Izveštaja ..................................................................................................................... 16
2. PRAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR ........................................................................................................... 17

2.1. Nacionalni administrativni i pravni okvir ................................................................................................. 17
2.1.1. Opšti okvir ....................................................................................................................................... 17
2.1.2. Okvir životne sredine ....................................................................................................................... 18
2.1.3. Zakoni o korišćenju zemljišta i zakoni o radu koji se primenjuju na projekat ................................... 23
2.1.4. Pravni okvir za razvoj proizvodnje energije iz vetra ......................................................................... 24
2.2. Međunarodni zahtevi .............................................................................................................................. 25
2.2.1. Zahtevi međunarodnih finansijskih institucija.................................................................................. 25
2.2.2. Međunarodne konvencije i sporazumi............................................................................................. 25
3. PREDLOŽENI PROJEKAT ............................................................................................................................ 27

3.1. Informacije o nosiocu projekta ................................................................................................................ 27
3.2. Informacije o autoru izveštaja o proceni uticaja na životnu i društvenu sredinu ...................................... 28
3.3. Prezentacija projekta .............................................................................................................................. 28
3.3.1. Lokacija ........................................................................................................................................... 30
3.3.2. Prostorno planiranje lokacije projekta ............................................................................................. 31
3.3.3. Predložena sredstva priključenja na postojeću infrastrukturu ......................................................... 32
3.4. Opis glavnih alternativa razmatranih od strane nosioca projekta ........................................................... 33
3.5. Opis komponenti projekta ....................................................................................................................... 34
3.5.1 Vetro‐turbine ................................................................................................................................... 34
3.5.2. Trafo‐stanica ................................................................................................................................... 38
3.5.3. Dalekovod ....................................................................................................................................... 40
3.6. Proces izgradnje ...................................................................................................................................... 42
3.6.1. Platforme vetro‐turbina .................................................................................................................. 42
3.6.2. Temelji vetro‐turbina....................................................................................................................... 43
Metalno kućište temelja ............................................................................................................................ 43
Sipanje betona u temelj ............................................................................................................................ 43
Završetak izgradnje temelja....................................................................................................................... 43
3.6.3. Izgradnja tornja ............................................................................................................................... 44
3.6.4. Pristupni putevi do lokacije projekta ............................................................................................... 45
3.6.6. Izgradnja dalekovoda....................................................................................................................... 46
Trafo‐stanica ............................................................................................................................................. 48
Raspored izgradnje i rada vetro‐parka....................................................................................................... 49
Upravljanje izgradnjom ............................................................................................................................. 50
3.7. Eksploatacija ........................................................................................................................................... 51
3.7.1. Proizvodnja električne energije ....................................................................................................... 51
3.7.2. Otpad i hemikalije ........................................................................................................................... 51
3.7.3. Održavanje ...................................................................................................................................... 51
3.8. Stavljanje van pogona ............................................................................................................................. 51

3.8.1. Reciklaža.......................................................................................................................................... 51
3.8.2. Odlaganje ........................................................................................................................................ 52
4. POSTOJEĆI EKOLOŠKI I DRUŠTVENO‐EKONOMSKI USLOVI ........................................................................ 53
4.1. Postojeće stanje životne sredine .............................................................................................................. 53

4.1.1. Meteorologija i klima....................................................................................................................... 53
4.1.2. Prirodna zaštićena područja ............................................................................................................ 56
4.1.3. Geologija/geo‐morfologija............................................................................................................... 58
4.1.4. Hidrologija/hidrogeologija ............................................................................................................... 60
4.1.5. Seizmologija .................................................................................................................................... 63
4.1.6. Upravljanje otpadom ....................................................................................................................... 64
4.1.7. Nivo buke ........................................................................................................................................ 65
4.1.8. Ostala zagađenja životne sredine .................................................................................................... 67
4.1.9. Ptice ................................................................................................................................................ 68
4.1.10. Slepi miševi .................................................................................................................................... 78
4.1.11. Ne‐leteća fauna ............................................................................................................................. 83
4.1.12. Vrste flore i staništa....................................................................................................................... 90
4.2. Osnovni društveno – ekonomski uslovi .................................................................................................... 95

4.2.1. Demografija ..................................................................................................................................... 95
4.2.2. Infrastruktura ................................................................................................................................ 104
4.2.3. Ekonomija ..................................................................................................................................... 110
4.2.4. Zdravstvo....................................................................................................................................... 114
4.2.6. Kulturni resursi .............................................................................................................................. 115
5. UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU I SOCIJALNO‐EKONOMSKI UTICAJI I POVEZANE MERE ZA UBLAŽAVANJE . 118

5.1. Procena uticaja na životnu sredinu ........................................................................................................ 119
5.1.1. KVALITET VAZDUHA....................................................................................................................... 119
5.2.1. ZEMLJIŠTE...................................................................................................................................... 122
5.1.3 VODA.............................................................................................................................................. 128
5.1.4. BUKA I VIBRACIJE ........................................................................................................................... 131
5.1.5. EFEKAT SENKE ............................................................................................................................... 138
5.1.6. ODBACIVANJE LEDA....................................................................................................................... 141
5.1.7. PEJZAŽ ........................................................................................................................................... 143
5.1.8. PTICE ............................................................................................................................................. 152
5.1.9. SLEPI MIŠEVI ............................................................................................................................. 163
5.1.10. NE‐LETEĆE VRSTE FAUNE ............................................................................................................. 173
5.1.11. VRSTE FLORE I PRIRODNO STANIŠTE............................................................................................ 174
5.2. Potencijalni socijalno‐ekonomski uticaj .......................................................................................... 175
5.2.1. TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA ..................................................................................... 176
5.2.2. JAVNO ZDRAVLJE I BEZBEDNOST I ZAŠTITA NA RADU .................................................................... 179
5.2.3. PRIHODI I ZAPOŠLJAVANJE ............................................................................................................ 182
5.2.4. INFRASTRUKTURA PUTEVA ............................................................................................................ 185
5.2.5. KULTURNA DOBRA ........................................................................................................................ 187
5.2.5. INFRASTRUKTURA ELEKTRIČNE ENERGIJE ...................................................................................... 189
5.2.6. UTICAJ ELEKTROMAGNETNIH POLJA NA ZDRAVLJE........................................................................ 191
6. AKCIONI PLAN ZA ŽIVOTNU I DRUŠTVENU SREDINU (predstavljen je u posebnom dokumentu)
7. PROGRAM PRAĆENJA ŽIVOTNE SREDINE I DRUŠTVA (ESMP).................................................................. 195
TABELE
Tabela 1: Trajanje uticaja .................................................................................................................................... 12
Tabela 2: Predstavljanje značaja uticaja.............................................................................................................. 14
Tabela 3: Glavni srpski zakoni koji se odnose na zaštitu životne sredine ............................................................. 19
Tabela 4: Tehničke specifikacije turbina ............................................................................................................. 35
Tabela 5: Prosečna mesečna temperatura u Zrenjaninu i Beogradu od 1981 do 2010 ........................................ 55
Tabela 6: Osnovni tipovi zemljišta na teritoriji opštine Alibunar ......................................................................... 59
Tabela 7: Osnovno istraživanje komunalne buke ................................................................................................ 66
Tabela 8: Dinamika terenskih aktivnosti na terenu ............................................................................................. 69
Tabela 9: Prikaz kategorija nadmorskih visina korisćenih tokom popisa ............................................................. 69
Tabela 10: Biološki status posmatrane ornitofaune u različitim oblastima uticaja .............................................. 70
Tabela 11: Statusi zaštite i očuvanja u brojevima................................................................................................ 72
Tabela 12: Intenzitet aktivnosti slepih miševa na području projekta................................................................... 80
Tabela 13: Procena ekološke brige za slepe miševe ............................................................................................ 82
Tabela 14: Zabeležene ne‐leteće vrste................................................................................................................ 84
Tabela 15: Zabeležene biljne vrste ...................................................................................................................... 90
Tabela 16: Staništa zabeležena u proučavanoj oblasti ........................................................................................ 92
Tabela 17: Broj stanovnika u opštini Alibunar ..................................................................................................... 95
Tabela 18: Pad broja stanovnika u opštini Alibunar ............................................................................................ 96
Tabela 19: Prirodni priraštaj broja stanovnika .................................................................................................... 97
Tabela 20: Očekivani životni vek ......................................................................................................................... 98
Tabela 21: Pol i starosna dob stanovništva ......................................................................................................... 98
Tabela 22: Etnički sastav stanovništva ................................................................................................................ 99
Tabela 23: Imigranti u 2011. godini .................................................................................................................. 101
Tabela 24: Zanimanje radno sposobnih imigranata .......................................................................................... 101
Tabela 25: Izbeglice .......................................................................................................................................... 103
Tabela 26: Intenzitet saobraćaja na deonici puta Pančevo 2 (Zrenjanin) ‐ do Alibunara ................................... 104
Tabela 27: Proizvodnja električne energije i proizvodni kapaciteti u Srbiji u 2012. godini ................................. 108
Tabela 28: Potencijalna proizvodnja različitih obnovljivih izvora energije ......................................................... 109
Tabela 29: Zaposlenost ..................................................................................................................................... 110
Tabela 30: Plate ................................................................................................................................................ 111
Tabela 31: Učešće poljoprivrednog zemljišta u pokrajini, okrugu i opštini ........................................................ 113
Tabela 32: Struktura poljoprivrednog zemljišta u opštini Alibunar ................................................................... 113
SLIKE
Slika 1: Lokacija opštine Alibunar ........................................................................................................................ 30
Slika 2: Vetro‐turbina (Vestas v112 – 3 MW) i unutrašnjost rotora ..................................................................... 36
Slika 3: Elementi vetro‐generatora ..................................................................................................................... 37
Slika 4: Projektna shema transformatora TS 220/35 kV Vladimirovac................................................................. 39
Slika 5: Trasa priključnog dalekovoda ................................................................................................................ 41
Slika 6: Ravnanje terena za platforme................................................................................................................. 42
Slika 7: Izgradnja temelja vetro‐turbine .............................................................................................................. 43
Slika 8: Izgradnja tornja vetro‐turbine ................................................................................................................ 44
Slika 9: Nadogradnja postojećih puteva proširenjem .......................................................................................... 45
Slika 10: Podzemni električni kablovi .................................................................................................................. 46
Slika 11: Brzina vetra i potencijalna energija proizvedena od strane vetro‐parka na visini od 50 metara............ 54
Slika 12: Pedološka mapa opštine Alibunar......................................................................................................... 58
Slika 13: Hidrološka mapa Vojvodine .................................................................................................................. 61
Slika 14: Makroseizmičko zoniranje u Vojvodini ................................................................................................. 63
Slika 15: Tačke merenja buke ............................................................................................................................. 65
Slika 16: Veštačko gnezdo za sokole na dalekovodu ........................................................................................... 73
Slika 17: Pregled staništa vrsta ........................................................................................................................... 83
Slika 18: Tekunica (Spermophilus citellus) ........................................................................................................... 85
Slika 19: Zaštićeni insekti u oblasti projekta ........................................................................................................ 88
Slika 20: Primerci flore iz doline A i B .................................................................................................................. 90
Slika 21: Ostaci stepskih staništa na poljoprivrednom putu ................................................................................ 92
Slika 22: Stanište E1.2 u dolini B ......................................................................................................................... 93
Slika 23: Izvori proizvodnje struje u Srbiji.......................................................................................................... 108
Slika 24: Prihodi od privrednog sektora u opštini Alibunar ............................................................................... 112
Slika 25: Procenat poljoprivrednog zemljišta: na nivou Pokrajine, okruga i opštine .......................................... 112
Slika 26/ Broj stanovnika po doktoru ................................................................................................................ 114
Slika 27: Kulturni spomenici u Alibunaru (pravoslavne crkve) ........................................................................... 117
MAPE
Map 1: Prezentacija projekta .............................................................................................................................. 29
Map 2: Model rasprostiranja stepskog sokola .................................................................................................... 74
Map 3: Ekološki koridori ..................................................................................................................................... 77
Map 4: Mapa prirodnih i poluprirodnih staništa ................................................................................................. 94
Map 5: Mapa saobraćajne infrastrukture ......................................................................................................... 106
Map 6: Mapa arheoloških nalazišta .................................................................................................................. 116
Map 7: Emisija zvuka pri brzini od 5m/s............................................................................................................ 135
Map 8: Emisija zvuka pri brzini od 8m/s............................................................................................................ 136
Map 9: Mapa senki ........................................................................................................................................... 140
Map 10: Zone virtuelnog uticaja ....................................................................................................................... 145
Map 11: Lokacije tačaka posmatranja............................................................................................................... 146
Map 12: Aktivnost srednjeg noćnika Nyctalus noctula ...................................................................................... 169
1. UVOD I POZADINA
1.1. Uvod
1.1.1. Usklađenost studije sa zahtevima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBOR)
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBOR) smatra važnim da sve kompanije koje dobijaju
finansijska sredstva od EBOR imaju sistematski pristup ocenjivanju, upravljanju i praćenju
ekoloških i socijalnih pitanja i uticaja koji su povezani sa njihovim aktivnostima.
Sistem upravljanja zaštitom životne i društvene sredine čiju primenu zahteva EBOR opisan je
Zahtevima učinka 1 EBOR-a “Procena i upravljanje životnom i društvenom sredinom“ (PR 1)
je dinamičan, kontinuiran proces, pokrenut i podržan od strane uprave, koji podrazumeva
smislenu komunikaciju između klijenta, njegovih radnika kao i lokalnih zajednica na koje
projekta ima uticaja. To zahteva metodične sisteme pristupa koji obuhvataju planiranje,
implementaciju, pregledanje i reagovanje na ishode na strukturiran način sa ciljem postizanja
stalnih poboljšanja učinka. Treba ga prilagoditi veličini i prirodi poslovnih aktivnosti klijenta i
mora biti usaglašen sa politikom zaštite životne i društvene sredine Banke tokom trajanja
projekta.
Da bi se postigla usaglašenost sa politikom zaštite životne i društvene sredine EBOR-a i da bi

se primenio PR1, napravljena je Studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu
(SPUŽDS) za projekat vetro-parka u Alibunaru.
Ciljevi studije su:
- da identifikuje i proceni ekološke i socijalne uticaje i pitanja, kako negativne tako i
pozitivne koji su u vezi sa projektom;
- da usvoji mere da se izbegne, ili gde izbegavanje nije moguće, da minimizira, ublaži
ili napravi protivtežu/kompenzuje negativne uticaje na radnike, pogođene zajednice i
životnu sredinu;
- da identifikuje i, gde je to izvodljivo, usvoji mogućnosti za poboljšanje životne sredine
i učinka za društvenu sredinu;
- da promoviše bolju zaštitu životne sredine i učinka na društvenu sredinu kroz
dinamičan proces praćenja i procene;
Kvalitet sadržaja Studije procene uticaja na životnu i društvenu sredinu

Studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu je zasnovana na najnovijim
informacijama, uključujući tačan opis i razgraničenje projekta, i na osnovnim socijalnim i
ekološkim podacima na odgovarajućem nivou razrađenosti detalja. Studija procene uticaja na
životnu i društvenu sredinu identifikuje postojeće zakone i propise u Republici Srbiji, u
kojima projekat funkcioniše, koji se odnose na pitanja zaštite životne i društvene sredine,
uključujući i one zakone koji sprovode obaveze Republike Srbije prema međunarodnom
pravu.
Studija procene uticaja na životnu i društvenu sredinu i EBOR-ova dužna pažnja
Informacije predstavljene u Studiji procene uticaja na životnu i društvenu sredinu informisaće
EBOR-ovu dužnu pažnju u vezi sa WindVision i Projektom vetro-parka u Alibunaru i pomoći
će kod identifikacije važećih PR-a i odgovarajućih mera za bolje upravljanje rizikom i
razvojnim mogućnostima.
Faze projektnog ciklusa

U skladu sa PR1, analizirana su pitanja i uticaji na životnu i društvenu sredinu za sve
relevantne faze projektnog ciklusa: izgradnje, eksploatacije i stavljanja van pogona.
Prekogranična i globalna pitanja

U skladu sa PR1, procena takođe razmatra potencijalna prekogranična i globalna pitanja, kao
što su uticaji otpadnih voda i emisija, emisija gasova staklene bašte, ublažavanja klimatskih
promena i pitanja adaptacije, i uticaja na ugrožene vrste i staništa.
Područje uticaja projekta

U skladu sa PR1, pitanja i uticaji na životnu i društvenu sredinu procenjeni su u kontekstu
područja uticaja projekta.
Ovo područje uticaja obuhvata:
1. Sredstva i postrojenja, koja su u direktnom vlasništvu ili kojima upravlja klijent, koji
se odnose na aktivnosti projekta koje će se finansirati a to su: trafo-stanice, dalekovod
koji povezuje nacionalnu mrežu sa vetro-parkom, pristupne saobraćajnice i
građevinski kamp.
2. Podršku/aktivnosti kojima se omogućava, sredstva i postrojenja koja su u direktnom
vlasništvu ili kojima upravljaju stranke koje su ugovorima povezane za izvođenje
radova klijenta ili za završetak projekta ( kao što su izvođači).
3. Pripadajuća postrojenja ili poslovna preduzeća koja ne finansira EBOR kao deo
projekta i koji mogu biti posebna pravna lica čija održivost i postojanje zavise
isključivo od projekta i čiji proizvodi i usluge su od suštinskog značaja za uspešno
funkcionisanje projekta.
4. Postrojenja, poslovi i usluge u vlasništvu ili kojima upravlja klijent i koji se deo
bezbednosnog paketa predatog EBOR-u kao kolateral.
5. Oblasti i zajednice koje su potencijalno ugrožene: kumulativnim uticajima koji
proizilaze iz daljeg planiranog razvoja projekta ili drugih izvora sličnih uticaja na
geografskom području, bilo koji postojeći projekta ili stanje, i drugi razvojni projekti
koji su povezani sa ovim projektom koji se realno mogu očekivati u vreme
preduzimanja dužne pažnje.
6. Oblasti i zajednice potencijalno pogođeni uticajima neplaniranih ali predvidivih
razvoja izazvanih projektom koji se mogu javiti kasnije ili na drugoj lokaciji.
1.1.2. Uvod u projekat
Srpska kompanija WindVision Wind farm d.o.o, podružnica belgijske kompanije

WindVision, ovde u tekstu „nosilac projekta“ predlaže razvoj projekta vetro-parka sa 63 vetro
turbine i ukupnim kapacitetom od 189 MW. Ovaj projekat „Vetro-parka u Alibunaru“ se
nalazi u opštini Alibunar, u regionu Banata, u autonomnoj pokrajini Vojvodina u Srbiji kao
što je prikazano na mapi 1.
Dokumentaciju prostornog planiranja za odobrenje Plana detaljne regulacije (Plan detaljne
regulacije), vrsta zonskog urbanističkog plana, pripremila je Direkcija za građevinsko
zemljište iz Beograda i ista je odobrena od strane Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam,
graditeljstvo i zaštitu životne sredine 2013. godine.
Kompanija WindVision Windfarm d.o.o. obratila se Evropskoj banci za obnovu i razvoj
(EBOR) i drugim kreditorima za finansiranje i sprovela je procenu uticaja na životnu i
društvenu sredinu prema njihovim zahtevima.
Nacrt Studije o proceni uticaja na životnu i društvenu sredinu je predstavljen zainteresovanim
stranama u projektu i javnosti u skladu sa zakonima Srbije i smernicama EBOR-a. Komentari
svih zainteresovanih strana i javnosti na Nacrt Studije o proceni uticaja na životnu i društvenu
sredinu biće uzeti u obzir pri izradi konačne Studije o proceni uticaja na životnu i društvenu
sredinu.
1.1.3. Usklađenost projekta sa zahtevima radne snage i uslova rada
Projekat je osmišljen tako da je PR2: Zahtev EBOR-a da se ispita uticaj eksploatacije na

radnu snagu i uslove rada ispoštovan.
EBOR veruje da radnici treba da imaju fer tretman i da im treba obezbediti bezbedne i zdrave
uslove rada. U PR2 EBOR objašnjava da za bilo koji posao, radna snaga je vredna imovina, i
da dobro upravljanje ljudskim resursima i zdrav odnos između radnika i uprave zasnovan na
poštovanju prava radnika, uključujući slobodu udruživanja i pravo na kolektivno
pregovaranje, su ključni elementi održivosti preduzeća. Nasuprot tome, neuspeh u
uspostavljanju i negovanju zdravih odnosa između radnika i uprave može potkopati
posvećenost radnika i njihovo zadržavanje
Prema zahtevima PR2, WindVisions-ova politika ljudskih resursa, procedura i standarda
usmerene su na:
1. Uspostavljanje i održavanje zdravih odnosa između radnika i uprave
2. Promovisanje fer tretmana, nediskriminacije i jednakih mogućnosti radnika
3. Promovisanje usklađenosti sa svim kolektivnim ugovorima u kojima je klijent
ugovorna strana, nacionalnim zakonima o radu i zapošljavanju, i osnovnim principima
i ključnim regulatornim standardima i konvencijama međunarodnih organizacija rada
koje su centralne za ovu vezu
4. Zaštita zdravlja zaposlenih, posebno promovisanjem bezbednih i zdravih uslova rada.
U Studiji procene uticaja na životnu i društvenu sredinu, ESAP (Akcionom planu životne
sredine i društva), ESMP (Programu praćenja životne sredine i društva) i SEP (Plan
uključivanja zainteresovanih strana) ova 4 cilja su uzeta u obzir i uz to WindVision se
obavezao da radi zajedno sa EBOR-om kako bi ih ostvarili preko svog akcionog plana zaštite
životne i društvene sredine i sistema upravljanja.
WindVision posebno predano radi kako bi osigurao da
‐ njegova politika resursa odgovara veličini preduzeća, da je jasna, razumljiva i
pristupačna radnicima.
‐ Radni odnosi su olakšani kroz jasnu komunikaciju sa svim radnicima o njihovim
uslovima rada i uslovima zapošljavanja, uključujući pravo na plate, radne sate,
prekovremene angažmane i naknade za prekovremeni rad, kao i nadoknade (kao sto su
bolovanja, porodiljsko/očinsko odsustvo, ili godišnji odmor).
‐ projekat je u skladu sa nacionalnim (srpskim) Zakonom o radu, Zakonima socijalnom
osiguranju i zakonom o zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu, sa zahtevima EU o
nediskriminaciji u vezi sa zapošljavanjem i sa IFC OHS smernicama [IFC -
Međunarodna Finansijska Korporacija – OHS - Smernice o zaštiti životne sredine,
zdravlja i bezbednosti].
‐ jasno je uspostavljen OHS sistem upravljanja kompanijom, koji odgovara veličini i
aktivnostima kompanije WindVision i njenom stalnom unapređenju.
WindVision se obavezala da sprovede ove principe ne samo za zaposlene u kompaniji
WindVision već i za radnike koji nisu stalno zaposleni a angažovani su od podizvođača ili ih
angažuje sam WindVision.
1.2. Potreba za projektom
Srbija je ratifikovala „Direktivu Evropske unije o pospešivanju električne energije

proizvedene iz obnovljivih izvora energije na internom tržištu električne energije“
(2001/77/EC) i u „Strategiji razvoja energetike u Republici Srbiji do 2015. godine“, smatra se
da je proizvodnja obnovljive energije neophodna za Srbiju.
Član 4 Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem
obnovljivih izvoda energije (Službeni list RS 72/09) navodi da proizvođači obnovljive
energije imaju pravo na subvencije od države Srbije što znači da država Srbija prepoznaje
potrebu za obnovljivim energijama.
1.4. Metodologija za izradu Procene uticaja na ekološku I društvenu
sredinu
1.4.1. Određivanje okvira
Ova studija je napisana kao prikupljanje podataka o svim receptorima i resursima koji su
opisani u srpskom zakonu i smernicama koje je dala EBOR, Međunarodna finansijska
korporacija (IFC), srpska vlada i druge međunarodne institucije.
Prateći alati koji su dostupni na sajtu EBOR-a su redovno konsultovani kako bi se napisala
ova studija, a naročito:
‐ EBOR politika životne i društvene sredine iz 2008
‐ EBOR zahtevi performanse
- Procena uticaja na životnu i društvenu sredinu
(ESIA)
1.4.2. Prikupljanje osnovnih podataka
Prikupljanje osnovnih podataka za ovu studiju zasnovano je na detaljnim istraživanjima na

terenu i konsultacijama:
5 osnovnih oblasti istraživanja

‐ Jednogodišnje istraživanje na terenu ptica i slepih miševa koje je obavila kompanija
Biotope d.o.o. Beograd od juna 2011 do jula 2012. godine
‐ Terensko istraživanje arheoloških ostataka koje je izvršio Zavod za zaštitu spomenika
kulture Pančevo i dostavljeno 2012. godine
‐ Geotehničko istraživanje obavljeno na terenu od strane kompanije GeoMehanika doo i
dostavljeno 2011. godine
‐ Skup katastarskih i topografskih mapa izrađen između avgusta 2011. i avgusta 2012.
godine od strane kompanije Geovizija doo
‐ Ispitivanje buke izvršio je Institut IMS i dostavio izveštaj 2013. godine
‐ Merenja vetra izvršila je kompanija Netinvest d.o.o. od aprila 2010 i ista se nastavljaju
Konsultacije
‐ Redovni sastanci sa zvaničnicima iz Pokrajinskog Ministarstva životne sredine i
Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu
‐ Redovni sastanci sa predstavnicima lokalnih zajednica preduzetim od strane
kompanije WindVision Windfarm d.o.o. od 2010. do 2012. godine
Studija planiranja zemljišta pod nazivom “Plan detaljne regulacije” sprovedena je od strane
beogradske Direkcije za građevinsko zemljište i ista je predata u januaru 2013. godine. Ova
studija je zasnovanja na podacima iz 5 osnovnih istraživanja sprovedenih na terenu,
konsultacija i Plana detaljne regulacije koji je napisao multidisciplinarni tim uključujući
stručnjake iz kompanije „Saobraćajni institut“ d.o.o. kompanije specijalizovane za
saobraćajnu infrastrukturu.
Biotope d.o.o. je temeljno analizirao sve te podatke zajedno sa drugom naučnom literaturom,
zvaničnim izveštajem i sajtovima i sažeo ih je u Studiju procene uticaja na životnu i društvenu
sredinu. Detalji o konsultacijama, učesnicima i autorima raznih studija dati su u Aneksu ove
studije.
1.4.3. Vrste uticaja
Procena uticaja na životnu i društvenu sredinu (ESIA) procenjuje uticaje projekta na receptore
i resurse životne i društvene sredine, odnosno, na ljude (npr. stanovnike, radnike, posetioce) i
fizičke, prirodne i kulturne resurse (npr. zemlju i zemljište, zaštićena staništa i vrste i na
istorijska mesta).
Studija uticaja na životnu i društvenu sredinu ispituje različite vrste uticaja, uključujući:
‐ Pozitivne uticaje: uticaje koji imaju blagotvorno dejstvo na receptore i resurse;
‐ Negativne uticaje: uticaje koji imaju neželjeno dejstvo na receptore i resurse;
‐ Trajne uticaje: uticaje koji su proistekli iz nepovratne promene u osnovnom
životnom okruženju (npr. uništavanje poljoprivrednog zemljišta);
‐ Privremene ili kratkotrajne uticaje: uticaje koji opstaju samo u ograničenom
vremenskom periodu, zbog, na primer, određenih građevinskih aktivnosti (npr.
zagađenje vazduha zbog građevinskih radova);
‐ Dugotrajne uticaje: uticaje koji će se nastaviti tokom dugog vremenskog perioda, na
primer tokom rada postrojenja, ali će prestati po zatvaranju postrojenja (npr. emisije iz
proizvodnih procesa);
Direktni uticaj: direktna potpuna ili delimična modifikacija elementa životne sredine
(npr. recimo, kada se ubiju ptičje vrste ili uništi prirodno stanište);
Indirektni uticaj: direkna potpuna ili delimična modifikacija elementa čija promena
će uništiti, izmeniti i/ili oštetiti životnu sredinu (npr. ako su prirodna staništa uništena
ili zagađena, biće pogođene životinjske vrste koje zavise od ovih staništa);
Kumulativni uticaji: vremenom projekat može imati sve veći uticaj na životnu
sredinu (npr. kada infrastruktura, kako postaje starija oslobađa više zagađivača); ili
ako se kombinuje sa drugim projektima ili aktivnostima (npr. postojeće industrijsko
postrojenja koje već menja biodiverzitet);
Niže data tabela daje precizno objašnjenje šta podrazumevamo pod privremenim ili trajnim
uticajima.
Tabela 1: Trajanje uticaja
Priroda promene Trajanje Definicija/opis

kratkoročno Manje od godinu dana
Privremena srednjeročno 1 do 5 godina
dugoročno 5 do 10 godina
Zbog dužine vremenskog perioda za ljudska bića, uticaji
Trajna preko 10 godina mogu se subjektivno definisati kao
trajni.
Kao što je preporučeno u srpskim smernicama o Studiji uticaja na životnu i društvenu sredinu
objavljenih 2010. godine, ispitali smo uticaje uzimajući u obzir sve faze projekta:
‐ Faza pre‐instalacije je vreme kada programer infrastrukturnih projekata i
druga lica zainteresovana za razvoj projekata dolaze na lice mesta iz različitih
razloga: opservacija, merenja, sastanaka … oni svojom aktivnošću mogu da
utiču na floru i faunu.
Faza izgradnje je faza kada se odvijaju građevinski radovi i kada mnogi akteri
‐
(radnici, inženjeri, inspektori…) dolaze na lokaciju i transformišu je, stvarajući
uznemiravanje. Ono podrazumeva upotrebu mašina, građevinskog materijala i
emisiju zagađenja. Ova faza je posebno opasna za floru i faunu.
‐ Eksploataciona faza je kada se počne sa korišćenjem infrastrukture kako je
planirano projektom. Ona često podrazumeva emisiju zagađenja. U ovoj fazi
eksploatacije, uzimamo u obzir “radove na održavanju” koji se odvijaju kada
infrastruktura ne funkcioniše normalno zbog tehničkih problema izazvanih
prirodnim nepogodama, ili usled tehničkih nedostataka.
‐ Faza prestanka rada je vreme kada infrastruktura više nije od koristi i kada se
demontira. Ova faza podrazumeva rad mnogih aktera (radnici, inženjeri,
inspektori…) koji dolaze na lokaciju i transformišu je stvarajući
uznemiravanje. Ono podrazumeva upotrebu mašina, građevinskog materijala i
emisiju zagađenja.
Uzimamo takođe u obzir i mogućnost nezgoda usled prirodnih nepogoda, ljudskih grešaka ili
tehničkih problema.
Prema istim smernicama, ova Studija uticaja na životnu i društvenu sredinu uzima u obzir
prostorne aspekte i pravi razliku između
‐ „lokacije projekta“ što je oblast na kojoj će se graditi infrastruktura
‐ „studije oblasti“ što je oblast na koju projekat može da utiče
Uticaji se procenjuju poređenjem osnovnih uslova (tj. situacije pre početka izvođenja
projekta) sa uslovima koji će preovladavati ako se projekat izgradi i pusti u eksploataciju
U skladu sa srpskim zakonom i zahtevima EBOR-a, studija daje informacije o pet glavnih
koraka Studije uticaja na životnu i društvenu sredinu:
‐ Identifikacija osnovnih uslova i osetljivosti i značaja receptora i resursa pri

riziku;
‐ Predviđanje tipa uticaja na te receptore i resurse;
‐ Procena značaja uticaja;
‐ Istraživanje opcija za ublažavanje značajnih negativnih uticaja;
‐ Izrada programa za praćenje radi procene mera praćenja i ako je potrebno
njihovog poboljšanja;
1.4.4. Značaj uticaja
Kada se utvrde potencijalni uticaji na receptore i resurse, značaj uticaja treba vrednovati.
Značaj uticaja zavisi od predviđene magnitude promene (razmera, obim i trajanje), i od
vrednosti ili značaja pogođenih receptora ili resursa. Na početku svake procene uticaja za
svaki receptor opisane su korišćene metodologije.
‐ Osetljivost receptora je ocenjena u skladu sa nivoom zaštite gde je to bilo relevantno.
‐ Veličina promene je procenjena prema procentu promene merena ili preko procenta
pogođene oblasti (npr. >90% pogođeno) ili preko procenta lokalne populacije koja je
pogođena.
Značaj uticaja klasifikovan je kao “veoma veliki”, “veliki”, “umeren”, “mali”, “zanemarljiv”
(uticaj isuviše mali da bi bio uzet u obzir) i “nikakav” (bez uticaja). Na niže datoj tabeli
upotrebljene su različite boje za predstavljanje pozitivnih i negativnih uticaja.
Tabela 2: Predstavljanje značaja uticaja
Veoma Veoma
veliki umeren mali zanemarljiv Bez zanemarljiv mali umeren veliki
veliki veliki
1.4.5. Specifičnost uticaja na biodiverzitet
Procena uticaja projekta na biodiverzitet obično se odnosi na sledeće probleme vazano za

vrste faune i flore :
‐ Značaj populacije proučavan na području koje je proučavano za opstanak vrsta
na lokalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou
‐ Status zaštite lokalnih vrsta lokalnim, nacionalnim i međunarodnim zakonima
‐ Značaj studijskog područja za vrste
1.4.6. Specifičnost društveno-ekonomskih uticaja
Procena uticaja projekta na biodiverzitet obično se bavi razmatranjem sledećih pitanja vezanih
za lokalne zajednice:
‐ Demografija, uključujući promene u veličini lokalne populacije;
‐ Ekonomska pitanja, uključujući potencijalne uticaje na lokalna tržišta roba i usluga,
mogućnosti zapošljavanja tokom različitih faza projekta;
‐ Zdravstvena pitanja, uslove rada,
‐ Infrastrukture za podršku projektnim aktivnostima i osoblju kao i lokalnim
zajednicama;
‐ Resursi, uključujući promene u načinu korišćenja zemljišta, povećan pristup ruralnim
i udaljenim područjima i korišćenje prirodnih resursa;
‐ Kulturna pitanja, uključujući pitanja vezana za lokacije sa arheološkim, istorijskim,
religioznim, kulturnim ili estetskim vrednostima;
‐ Socijalna i rodna ravnopravnost, uključujući lokalne društvene grupe koje će
profitirati ili imati gubitak kao posledicu projekta ili eksploatacije.
1.4.7. Ublažavanje uticaja na životnu sredinu i poboljšanje
Tamo gde mogući uticaji mogu biti značajni, razvijene su mere za njihovo ublažavanje. Ove
mere imaju za cilj da se izbegnu, smanje, nadoknade i/ili saniraju posledice negativnih uticaja,
ili da se poboljšaju potencijalni korisni uticaji. Gde god je moguće, ovo se preduzima u okviru
izrade projekata, tako da će mere imati povratni uticaj na procenu uticaja.
Ublažavanja koje treba uzeti u obzir kao deo projekta su izložena u Ekološkom i društvenom
akcionom planu (ESAP) koji bi trebalo primeniti u cilju upravljanja različitim fazama
projekta.
1.4.8. Praćenje životne sredine
Gde postoji neizvesnost oko potencijalnog značaja uticaja, ublažavanje može da obuhvata
praćenje tog uticaja radi utvrđivanja da li je potrebno primeniti dodatne mere.
Aktivnosti praćenja su utvrđene i Programu praćenja životne i društvene sredine.
1.5. Organizacija ovog Izveštaja
Studija uticaja na životnu i društvenu sredinu Projekta vetro-parka u Alibunaru organizovana

je u 8 poglavlja:
‐ Poglavlje 1: Uvod i pozadina
‐ Poglavlje 2: Pravni i institucionalni okvir
‐ Poglavlje 3: Opis projekta
‐ Poglavlje 4: Osnovni uslovi životne sredine i društveno-ekonomski uslovi
‐ Poglavlje 5: Uticaji na životnu sredinu i socijalno-ekonomski uticaji i povezane mere
za ublažavanje
‐ Poglavlje 6: Ekološki i socijalni akcioni plan (ESAP). Ovaj plan sumira radnje koje
treba preduzeti u cilju smanjenja, eliminisanja ili kompenziranja uticaja projekta.
‐ Poglavlje 7: Ekološki i socijalni program praćenja (ESMP). Ovaj plan sumira
aktivnosti praćenja koje treba sprovesti u cilju praćenja uticaja projekta i efikasnosti
povezanih mera za ublažavanje posledica.
‐ Poglavlje 8: Plan angažovanja zainteresovanih strana (SEP) definisan u PR10 pomaže
klijentima da tokom vremena izgrade i održavaju konstruktivan odnos sa svim
zainteresovanim akterima, a posebno sa lokalnim pogođenim zajednicama;
ESAP, ESMP i SEP su specifična poglavlja koja ističu mere opisane i prethodnom
poglavljima Studije uticaja na životnu i društvenu sredinu. Oni uključuju jasne akcione
planove koji pokazuju kako upravljati ekološkim i društveno-ekonomskim pitanjima.
2. PRAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR
Ovo poglavlje opisuje nacionalni i međunarodni okvir projekta vetro-parka “Alibunar”,

uključujući standardne i politike koje se odnose na Projekat.
2.1. Nacionalni administrativni i pravni okvir
Pravni okvir za zaštitu životne sredine zasnovan je na Ustavu Republike Srbije koji je
odobren na refendumu održanom 2006. godine.
2.1.1. Opšti okvir
Republika Srbija je parlamentarna republika sa višepartijskim sistemom i jednodomnom

Narodnom skupštinom koja se sastoji od 260 proporcionalno izabranih poslanika.
Izvršne organe predstavljaju premijer (Ivica Dačić od 2012.) i predsednik (Tomislav Nikolić
od 2012.).
Administrativni sistem u Srbiji regulisan je ”Zakonom o opštem upravnom postupku”

("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/2001, i "Službeni glasnik RS", br. 30/2010) koji
objašnjava šta je funkcija svih institucija.
Član 182 Ustava utvrđuje da Srbija ima 2 autonomne pokrajine: Vojvodinu i Kosovo i
metohiju. Član 179 objašnjava da autonomne pokrajine samostalno uređuju organizaciju i
nadležnosti svojih organa i javnih službi u skladu sa Ustavom i zakonom. Član 183 navodi da
autonomne pokrajine uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u različitim oblastima među
kojima su prostorno planiranje i razvoj, zaštita životne sredine, industrija i javno informisanje
na pokrajinskom nivou. Stoga, Prema tome, Studije uticaja na životnu sredinu regulisane su
od strane Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine u Novom Sadu.
Služba koja je posebno zadužena za Studije procene uticaja na životnu sredinu je Pokrajinski
sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.
Međutim, i druge službe mogu se konsultovati kroz administrativni proces potreban za
realizaciju projekta kao što je to Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne resurse ili
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
2.1.2. Okvir životne sredine
2.1.2.1. Zakoni i institucije za zaštitu životne sredine
Ustav Republike Srbije proklamuje u članu 74 prava svih građana da žive u zdravom
okruženju i da budu blagovremeno i potpuno informisani o stanju životne sredine. Član 74
takođe navodi da svako, a posebno Republika Srbija i autonomne pokrajine, odgovorni su za
zaštitu životne sredine i dužni su da čuvaju i unapređuju životnu sredinu.
Od izbora u maju 2012. godine, u Srbiji postoje dva ministarstva koja se bave pitanjima
životne sredine:
‐ Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine
‐ Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja
U autonomnoj oblasti Vojvodina, Pokrajinski Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo, i zaštitu

životne sredine je jedino odeljenje zaduženo za pitanja životne sredine.
Politike na nacionalnom ili pokrajinskom nivou sprovode se i nadziru preko Zavoda za zaštitu
prirode Srbije (SINP) u Beogradu i Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu.
Mnogi srpski zakoni uzeti su u obzir prilikom izrade ove studije među kojima najvažniji može
biti:
Tabela 3: Glavni srpski zakoni koji se odnose na zaštitu životne sredine
Godina Naziv i referenca zakona
2009 Zakon o zaštiti prirode ("Sl. glasnik RS", br. 36/09 i 88/10);
2009 Zakon o vodama („Sl. glasnik RS“ br. 36/2009);
2009 Zakon o zaštiti vazduha („Sl. glasnik RS“ br. 36/2009);
2009 Zakon o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“ br. 36/2009);
2009 Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010);
2007 Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i

prirodnih staništa, Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori, br. 102/2007
2007 Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju migracionih vrsta divljih životinja,

(Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori, br. 102/2007)
2006 Zakon o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006)
2004 Zakon o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS“ br. 135/2004, 36/2009, 72/2009,
43/2011);
2004 Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS“ br. 135/2004,
36/2009);
Uredba od značaja za izbor flore i faune koje treba uzeti u obzir pri proceni uticaja je
Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i
gljiva („Službeni glasnik RS”, br. 5/10 i 47/11).
Kao zemlja kandidat za Evropsku uniju, Srbija takođe uzima u obzir direktive Evropske unije,
i za ovu studiju, obezbedili smo usklađenost sa sledećim direktivama:
‐ « Direktiva o proceni uticaja na životnu sredinu» Direktiva saveta 97/11/EC od 3.
marta 1997. o izmenama i dopunama Direktive 85/337/EEZ o proceni uticaja
određenih javnih i privatnih projekata na životnu sredinu
‐ « Direktiva o staništima » Direktiva saveta 92/43/EEZ od 21. maja 1992, o očuvanju
prirodnih staništa i divlje faune i flore
‐ «Direktiva o pticama » Direktiva 2009/147/ES Evropskog parlamenta i Saveta od 30.
novembra 2009. o očuvanju divljih ptica
2.1.2.2. Etape i raspored za završetak procesa Procene uticaja na životnu sredinu u
Srbiji
Studiju procene uticaja na životnu sredinu treba dostaviti Pokrajinskoj vladi koja će preduzeti
sledeću proceduru:
Organizovanje javne rasprave

Prema članu 20 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu (Sl. glasnik RS", br. 135/04, član
20), nadležni organ obaveštava zainteresovane aktere o organizaciji javne rasprave u roku od
7 dana od prijema studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Ova javna rasprava treba da se
održi najkasnije 20 dana nakon informisanja zainteresovanih strana o tome.
Izmene i dopune studije o proceni uticaja

Prema članu 21 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, 15 dana nakon završetka javne
rasprave nadležni organ treba da donese odluku tražeći izmene i dopune studije o proceni
uticaja. Prema tom istom članu, nosilac projekta ima 15 dana da podnese izmenjenu Studiju o
proceni uticaja.
Tehnička komisija
Prema članu 21 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, nadležni organ treba da podnese
izmenjenu i dopunjenu Studiju o proceni uticaja tehničkoj komisiji u roku od 10 dana od
njenog prijema zajedno sa svojim mišljenjem o studiji. Prema članu 23 Zakona o proceni
uticaja na životnu sredinu, tehnička komisija treba da donese odluku o studiji u roku od 30
dana i može tražiti od nosioca projekta da izmeni studiju u određenom vremenskom periodu.
Informacije o odobrenju ili odbijanju studije o proceni uticaja

Prema članu 24. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, nadležni organ treba da odobri
ili odbije Studiju o proceni uticaja nakon prijema odluke tehničke komisije i treba da obavesti
nosioca projekta o tome u roku od 10 dana.
2.1.2.3. Postupak izdavanja građevinske, lokacijske i energetske dozvole
Administrativni proces za izdavanje građevinske, lokacijske i energetske dozvole je dug i

složen.
Tokom ovog procesa, nosilac projekta mora da komunicira i traži mišljenje i ovlašćenja od
srpskih ministarstava, od glavnih nacionalnih instituta i agencija i od javnih preduzeća koji su
odgovorni za infrastrukturu, energetiku i upravljanje životnom sredinom. Kao rezultat mnoge
institucije dobijaju saznanje o projektu u ranoj fazi i u stanju su da upozore vlasti i javnom
mnjenje ako neki elementi projekta nisu za njih prihvatljivi.
Da bi se dobila građevinska dozvola, neophodno je izraditi studiju pod nazivom „Plan
detaljne regulacije“, kao i Studiju procene uticaja na životnu sredinu. Za ove dve studije,
neophodno je preduzeti razna ispitivanja na terenu: o pticama i slepim miševima, arheološka
ispitivanja, ispitivanje zvuka, predela i geološka ispitivanja (videti Dodatak).
‐ Da bi se dobila energetska dozvola od Ministarstva energetike, razvoja i zaštite
životne sredine, potrebno je predstaviti studiju Procene uticaja na životnu sredinu koju
je prethodno odobrio Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu
životne sredine kao i lokacijsku i građevinsku dozvolu koje se dobijaju od iste
institucije.
Liusta relevantnih institucija
Ministarstva
‐ Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede
‐ Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odeljenje za izuzetne situacije i uprava za
preventivnu zaštitu (Sektor za vanredne situacije, uprava za preventivnu
zaštitu)
‐ Ministarstvo odbrane, sektor za meterijalne resurse, uprava za infrastrukturu
‐ Ministarstvo za urbanizam, izgradnju i zaštitu životne sredine (Sekretarijat za
urbanizam i stambeno komunalne poslove i zaštitu životne sredine)
Nacionalni instituti i agencije

‐ Pokrajinski Zavod za Zaštitu Prirode (PZZP)
‐ Republički institut za zaštitu spomenika kulture, grad Pančevo Zavod za zaštitu
spomenika kulture u Pančevu
‐ Republički Hidrometeorološki Zavod Srbije
‐ Republički Seizmološki Zavod
‐ Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL)
‐ Uprava civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije “Uprava civilnog
vazduhoplovstva Republike Srbije”
Javna preduzeća
‐ Javno preduzeće za izgradnju "Stanogradnja", Alibunar
‐ Radio Televizija Srbije (RTS)
‐ Javno preduzeće za distribuciju gasa u Srbiji “Srbijagas”
‐ Javno preduzeće “Pošta“
‐ Javno preduzeće za emitovanje radio i TV programa putem zemaljske opreme
“Emisiona tehnika i veze” (ETV)
‐ Javno preduzeće za distribuciju električne energije u Srbiji “Elektromreža
Srbije” (EMS)
‐ Javno preduzeće za upravljanje vodama u Vojvodini “Vode Vojvodine”
‐ Javno preduzeće za upravljanje vodama u Srbiji “Putevi Srbije” (PS)
2.1.3. Zakoni o korišćenju zemljišta i zakoni o radu koji se primenjuju na
projekat
Različiti zakoni regulišu korišćenje zemljišta u Srbiji kao što su to:
Zakoni o korišćenju zemljišta u Srbiji koji bi mogli imati direktne implikacije na projekat su:
‐ Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“ br. 47/2003, 34/2006, 72/2009,
81/2009, 24/2011);
‐ Zakon o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006)
‐ Zakon o eksproprijaciji ("Sl. glasnik RS", br. 53/95, "Sl. list SRJ", br. 16/2001 -
odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 20/2009)
‐ Zakon o državnom premeru i katastru I upisima prava na nepokretnosti ("Sl. glasnik
RS", br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96 i 15/96-ispr.)
‐ Zakon o javnim putevima ("Sl. glasnik RS", br. 101/05 i 123/07)
‐ Zakon o prostornom planu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 88/10)
‐ Zakon o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima ("Sl.
glasnik RS", br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96 i 15/96)
Glavni zakoni o bezbednosti i zdravlju na radu u Srbiji su:

‐ Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005);
‐ Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima i gasovima ("Sl. glasnik
SRS", br. 44/77, 45/85, 18/89, " Sl. glasnik RS", br. 53/93, 67/93, 48/94)
‐ Zakon o zaštiti od požara ("Sl. glasnik SRS", br. 37/88, " Sl. glasnik RS", br. 53/93,
67/93, 48/94 )
Dok su glavni pravilnici o bezbednosti i zdravlju na radu sledeći:

‐ Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu” ("Sl. glasnik RS", br. 53/97)
‐ Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada ("Sl.
glasnik RS", br. 92/10)
Pravilnik o sadržaju politike za prevenciju nesreća i metodologije za pripremu i sadržaja
Izveštaja o bezbednosti i planu zaštite od nesreća: “Pravilnik o Listi opasnih materija i
njihovim količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater
seveso postrojenja, odnosno kompleksa” ("Sl. glasnik RS", br. 41/10).
2.1.4. Pravni okvir za razvoj proizvodnje energije iz vetra
Od 2005., srpska država podržava razvoj proizvodnje obnovljive energije u Srbiji u sledećim
dokumentima
- 2005, Strategija razvoja energije Republike Srbije pre 2015." ("Sl. glasnik RS", br.
44/05)
- 2006, Sporazum sa međunarodnom energetskom zajednicom ("Sl. glasnik RS", br.
62/06)
- 2007, ratifikacija Kjoto Protokola
Od 2007. godine, obaveze srpske države prema razvoju energije iz vetra se povećava i više
praktičnih mera se preduzima i objavljuje u različitim uredbama
- U 2007. godini, Uredba o sprovođenju Strategije razvoja energetike Republike Srbije
do 2015. godine, za period 2007 – 2012." ("Sl. glasnik RS ", br. 17/07 i 73/07)
postavlja kao cilj povećanje dela energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije
(OIE) za do 20%. Ona takođe daje procenu na osnovu podataka prikupljenih od
postojećih meteoroloških stanica na visini od 10 m iznad tla da se oko 0,19 miliona
tona ekvivalentne nafte godišnje može obezbediti korišćenjem energije vetra u Srbiji.
Ona preporučuje preduzimanje više merenja vetra u toku jedne godine na visinama od
30 do 50 metara.
- U 2009. godini, Uredba o izmenama i dopunama Programa za realizaciju razvoja
energetike Republike Srbije do 2015. godine, za period 2007-2012. ("Sl. glasnik RS"
br. 99/09) navodi da se na osnovu novih podataka, kapacitet proizvodnje energije iz
vetra u Srbiji procenjuje na 1,300 MW ili 0,2 miliona tona ekvivalentne nafte.
- Iste godine “Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne
energije i kriterijumi za utvrđivanje ispunjenosti tih uslova" (“Sl. glasnik RS” br.
72/09) navodi da proizvođači obnovljive energije mogu imati koristi od
privilegovanog statusa pod određenim uslovima, a “Uredba o podsticajnim merama za
proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i za
kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (kogeneracija) (“Sl. glasnik
RS” br. 99/09) objašnjava da će srpska država subvencionisati proizvodnju energije iz
vetra kroz povratnu tarifu od 9.5 c€/kWh sve dok se ne postigne ukupna instalisana
snage od 540 MW u vetro-parku.
U 2011. godini, posvećenost srpske države ka razvoju energije proizvedene iz vetra je

ojačana u Zakonu o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 57/2011) koji potvrđuje da država ima za
cilj da ponudi adekvatne komercijalne i finansijske uslove za proizvodnju obnovljive energije,
uključujući energiju iz vetra.
.
2.2. Međunarodni zahtevi
2.2.1. Zahtevi međunarodnih finansijskih institucija
Međunarodna finansijska korporacija (MFK), osnovana je 1956. godine u Vašingtonu i deo je

Grupe Svetske banke (GSB), i to je međunarodna finansijska institucija koja nudi
investicione, savetodavne i usluge upravljanja imovinom u cilju podsticanja razvoja privatnog
sektora u zemljama u razvoju.
MFK očekuje da kompanije korisnici poštuju 6 Standarda performanse društvene i životne
sredine (SP) definisanih u njenoj „Politici održivosti društvene i životne sredine“.
‐ SP 1: Procena i upravljanje ekološkim i društvenim rizicima i uticajima
‐ SP 2: Rad i uslovi rada
‐ SP 3: Resurs efikasnosti i prevencija zagađenja
‐ SP 4: Zdravlje, sigurnost i bezbednost zajednice
‐ SP 5: Otkup zemljišta i nedobrovoljno preseljenje
‐ SP 6: Očuvanje biodiverziteta i održivo upravljanje živom prirodom
‐ Resursi
‐ SP 7: Starosedeoci
‐ SP 8: Kulturno nasleđe
Prema Standardima performanse Međunarodne finansijske korporacije, kompanije treba da
predvide i izbegavaju negativne uticaje na radnike, zajednice i životnu sredinu, ili gde
izbegavanje nije moguće, da minimiziraju, i tame gde ostaju uticaji, po potrebi da
nadoknade/ublaže rizike i uticaje.
U skladu sa ovom obavezom, Međunarodna finansijska korporacija sprovodi akcije opisane u
Odeljku 3 ove Politike i ima obavezu da finansira samo one investicione aktivnosti za koje se
očekuje da u razumnom vremenskom periodu ispune zahteve standarda performansi.
2.2.2. Međunarodne konvencije i sporazumi
Bernska konvencija
Konvencija o zaštiti evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa – Bernska konvencija je
obavezujući međunarodni pravni instrument u oblasti očuvanja prirode razrađena od strane
Saveta Evrope. Konvencija je otvorena za potpisivanje 19. septembra 1979. godine i stupila je
na snagu 1. juna 1982. godine.
Vrste navedene u Aneksu II konvencije smatraju se za “strogo zaštićene vrste” a vrste
navedene u Aneksu III konvencije smatraju se za “zaštićene vrste”.
Bernska konvecija je prenesena u srpski zakonski okvir kroz „Zakon o potvrđivanju
Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa”
Konvencija o biološkoj raznovrsnosti
Konvencija o biološkoj raznovrsnosti – KBR (takođe poznata i kao Konvencija o
biodiverzitetu) je međunarodno pravno obavezujući sporazum čiji ciljevi su
‐ Očuvanje biološke raznovrsnosti
‐ Održivo korišćenje komponenti biološke raznovrsnosti
‐ Fer i ravnopravna podela koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa
Ona zahteva od zemalja da razviju nacionalne strategije za očuvanje i održivo korišćenje
biološke raznovrsnosti. Otvorena je za potpisivanje na Zemaljskom samitu u Rio de Žaneiru
5. juna 1992. godine i stupila je na snagu 29. decembra 1993. godine.
3. PREDLOŽENI PROJEKAT
3.1. Informacije o nosiocu projekta
Kompanija: WindVision Windfarm A d.o.o.

Mlinska 42,
26310 Alibunar Srbija
Šifra delatnosti: 3511 (proizvodnja električne energije)

Telefon: +38163368098, +38163250097, +381113283527
Fax: +381116301527
E-mail: danilo.drndarski@windvision.com
PIB: 106376086
Vlasnik: Jacob Jan Ferweda
Odgovorno lice: Danilo Drndarski
WindVision kompanija je nezavisni proizvođač električne energije iz obnovljivih izvora, i

aktivna je u Belgiji, Francuskoj, Srbiji, Maroku i Kipru. Kompanija se specijalizovala za
razvoj, finansiranje, izgradnju i eksploataciju vetro-parka. WindVision je počela sa radom
2001. godine. Osnivač i njegov mendžment tim je Eline Group (1999), konsultantska firma u
oblasti savetovanja u iskorišćavanju potencijala energije vetra, i Business Consuling NV
(1996), kompanija koja okuplja stručnjake iz oblasti energetike i telekomunikacija. Na ovaj
način kompanija je stvorila rukovodeći tim koji ima iskustva u razvoju specijalizovanih
telekomunikacionih projekata, razvoju projekata za iskorišćenje energije vetra, kao i iskustvo
u specijalizovanim energetskim projektima i restrukturiranju upravljanja. Kompanija ima
takođe profesionalni tim iskusnih inženjera sa iskustvom u tehničkim projektima –
tehnološkom razvoju, stručnjacima za otkup zemljišta, raspolaže finansijskim stručnjacima sa
velikim iskustvom u izgradnji i funkcionisanju vetro-parka.
WindVision trenutno ima projekte u Belgiji, Holandiji, Francuskoj i Kipru.

U Belgiji:
‐ 66 MW (11 vetroturbina sa kapacitetom od 6 MW) – projekat je trenutno u razvoju;
‐ Od 29 do 69 MW (23 vetroturbina sa 2-3 MW) – projekat je odobren;
‐ Od 38 do 57 MW (19 MW vetroturbina sa kapacitetom od 2-3) – kompanija čeka
dozvolu za projekat;
‐ Više od 200 MW u razmatranju.
‐ U Francuskoj: više od 300 MW u razmatranju.
‐ Na Kipru: više od 50 MW u razmatranju.
‐ U Holandiji: više od 25 MW u razmatranju.
3.2. Informacije o autoru izveštaja o proceni uticaja na životnu i društvenu
sredinu
Organizacija zadužena za pisanje izveštaja o Proceni uticaja na životnu i društvenu sredinu je

društvo sa ograničenom odgovornošću “Biotope DOO Beograd” koje je registrovano u
srpskoj Agenciji za privredne registre u Beogradu 20. oktobra, 2010. godine, pod registarskim
brojem 20684801, i sa poreskim identifikacionim brojem: 106807365, na adresi: Nebojšina
12, Beograd, Vračar, Srbija i sa šifrom delatnosti: 7022 “Konsultantske aktivnosti vezane za
poslovanje i druge vrste menadžmenta".
U junu 2011. godine, zbog novog zakona o privatnim kompanijama “Zakon o privrednim
društvima“(Sl. glasnik RS", br. 36/2011), Biotope je promenio svoju šifru delatnosti na: 7112
“Inženjerske i tehničke konsultantske aktivnosti”.
Odgovorni projektant
Jean-Yves Kernel je vođa projekta ove studije. On je menadžer projekta u Biotope, francuskoj
matičnoj kompaniji Biotopa DOO Beograd, koji je diplomirao na Fakultetu za biologiju
univerziteta u Nansiju, Francuska 1996. godine i master diplomu francuskog nacionalnog
instituta za pejzažni inženjering (INH) iz 1999. godine.
Jean-Yves Kernel je uspešno izradio studije Uticaja na životnu sredinu za projekte vetrofarmi
tokom 11 godina, kao što su na primer:
 u 2011. u Turskoj za kompaniju “Guris Construction and Engineering CO.INC”
 u 2007. u Francuskoj, u “Bouches-du-Rhône” regionu za kompaniju “Eco Delta”
 u 2007. u Francuskoj, u “Deux-Sèvres” regionu za kompaniju“WKN France”
 u 2006. u Francuskoj, u “Loire-Atlantique” regionu za kompaniju “WKN France”
 u 2004. u Francuskoj, na Reunion ostrvu, za kompaniju “”EDF EN – Aerowatt”
 in 2001. u Francuskoj, u ” Pyrénées-Orientales” regionu za kompaniju DONG Energy
3.3. Prezentacija projekta
Različite tampon zone izvučene su oko projektne oblasti, kako bi se ukazalo narazličite
studijske oblasti koje su korišćene za procenu uticaja, kako je prikazamo na mapi 1.
‐ područje uključeno u 15km tampon zone izabrano je za studijsku oblast za pajzaž, za
leteće faune (ptica i vrsta slepiš miševa, tekunica (Spermophilus citellus) i za većinu
društveno-ekonomskih analiza
‐ područje uključeno u 15km tampon zone izabrano je za studijsku oblaast za
sistematsko istraživanje leteće faune, za faunu koja nije leteća, prirodna staništa i
analizu vode
‐ područje uključeno u 1km tampon zone izabrano je kao studijska oblast za vršenje
analiza na zemljištu i analize korišćenja zemljišta
Mapa 1: Prezentacija projekta
3.3.1. Lokacija
Planirana lokacija za vetro-park "Alibunar" nalazi se na lesnoj zaravni ravnice Južnog Banata,
na teritoriji “Opštine Alibunar”, između sela Vladimirovac, Albunar i Seleuš. Zemljište na
kojem se planira postavljanje turbina trenutno je isključivo poljoprivredno. Pejzaž ove oblasti
je takođe poljoprivredni, bez vodenih površina, sa fragmentima prirodnih staništa i objektima
ljudskog boravka.
Na teritoriji opštine Alibunar nalazi se deset naselja među kojima je Alibunar najveće naselje
i administrativni centar.
Alibunar Janošik
Banatski Karlovac Lokve
Vladimirovac Nikolinci
Dobrica Novi Kozjak
Ilandža Seleuš
Slika 1: Lokacija opštine Alibunar
Izvor : http://www.allibunar.org.rs/mdfa/n/citizens/basic -data/basic-data.html
3.3.2. Prostorno planiranje lokacije projekta
Upotreba zemljišta na lokaciji projekta
Ukupna površina lokacije projekta je oko 50 km2 i ista obuhvata

‐ područje projekta vetro-parka: poligon na kojem će se nalaziti temelji turbina i
platforme, trafo-stanice projekta, stalna postolja za kran i pristupni putevi,
‐ mrežu projekte oblasti
‐ dalekovod projekta koji obuhvata stubove dalekovoda
‐ sigurnosnu oblast koja je u studiji definisana kao “blisko područje uticaja” i obuhvata
tampon zonu od 1km oko vetro turbina gde kuće ne bi trebalo da se grade
Projekat vetro-parka uključuje zemljište u privatnom posedu i javno zemljište koje pripada
opštini Alibunar. Lokacije projektne Trafo-stanice od 220/35 kV lokacije dalekovoda od 2 x
220 kV obuhvataju zemljište u privatnom vlasništu i javno zemljište koje pripada opštini
Vladimirovac.
Postojeći propisi u vezi korišćenja zemljišta na projektnom području
U Prostornom planu opštine Alibunar navodi se na su oblasti za razvoj vetro-park

poljoprivrednog karaktera. Takođe se navodi da će ta područja koja su planirana za izgradnju
vetro-parka biti predmet urbanističkog plana, i biće regulisana Planom detaljne regulacije. U
tim oblastima biće zabranjena izgradnja svih objekata osim onih za infrastrukturu. Upotreba
zemljišta stoga ostaje poljoprivredna („Službeni list opštine Alibunar“ br. 12/12).
Plan razvoja upotrebe zemljišta i infrastrukture biće regulisan dokumentom koji se zove Plan
detaljne regulacije za Alibunar (DRP) koji se trenutno izrađuje za ovu svrhu od strane
beogradske Direkcije za građevinsko zemljište.
Istorijat lokacije
Pre 2012. godine, zemljište koje se nalazi na području lokacije projekta isključivo je bilo
namenjeno za poljoprivrednu proizvodnju („Službeni list opštine Alibunar“ br. 2/93, 9/03,
11/03 i 13/03). U tom prostornom planu nije bila razmatrana niti regulisana proizvodnja
energije iz vetra.
3.3.3. Predložena sredstva priključenja na postojeću infrastrukturu
Glavni pristup lokaciji

Pristup lokaciji će biti preko postojećih poljoprivrednih puteva. Putna mreža koja trenutno
postoji je veoma razvijena i sve turbine su lako dostupne. Svi putevi koji vode do turbina biće
ojačani, prošireni na približnu širinu od 4,5m i pokriveni šljunkom. Nikakvi novi pristupni
putevi neće biti građeni.
Snabdevanje vodom
Voda će biti lako dostupna za korišćenje preko mobilnih rezervoara. Svaki rezervoar će imati
zapreminu od oko 1.000 litara i koristiće se za oko 50 radnika za sanitarne potrebe.
Vodeni resursi neophodni za rad vetro-parka su minimalni i biće takođe obezbeđeni preko
mobilnih rezervoara.
Snabdevanje strujom
Struja će se tokom izgradnje obezbeđivati putem generatora.
Tokom rada, biće dovoljna struja koja je potrebna za unutrašnju potrošnju i koja se
obezbeđuje preko nisko-naponske električne opreme, SCADA (Supervisory Control and Data
Acquisition) opreme i projektne Trafo-stanice. U situacijama male brzine vetra (ispod 3 m/s)
ili veoma jakog vetra (preko 25 m/s), kada turbine nisu u eksploataciji, struja potrebna za
praćenje, kontrolu i prenos podataka proizvodiće se putem jednog pomoćnog transformatora
sa naponom od 20/0,4 kV, koji će imati podršku dizel generatora od 125 kW.
Snabdevanje gasom
Tokom izgradnje i eksploatacije projekta nije potrebno snabdevanje gasom.
3.4. Opis glavnih alternativa razmatranih od strane nosioca projekta
Resursi vetra u Srbiji mere se i rangiraju na osnovu njihovog potencijala za proizvodnju

energije iz vetra od strane privatnih kompanija koje su uključene u poslove razvoja vetro-
parka
Geo-referentna mapa vetra u Vojvodini izrađena je od strane Pokrajinske Vlade.
Na osnovu ove mape, najveći potencijal energije vetra u Vojvodini identifikovan je na

području Južnog Banata, nedaleko od rezervata prirode Deliblatske peščare.
WindVision je počeo da obavlja merenja vetra radi selekcije projektne lokacije od 190 MW
2009. godine.
Konsultantska kompanija Netinvest dokumentovala je podatke i pružila podršku sa
izdradnjom prvog vetro stuba na projektnoj lokaciji Alibunar. Stub je bio 80 m visok i bio je
opremljen senzorima za merenje brzine vetra, njegovog pravca, spoljne temperature i
vlažnosti.
Konačni izbor lokacije izvršen je na osnovu sledećih faktora:
‐ rezultata merenja brzine i pravca vetra izvršenih u periodu od 6 meseci;
‐ raspoloživog kapaciteta mreže koja treba da omogući raspodelu energije koju
proizvede vetro-park u nacionalnu elektro mrežu ;
‐ udaljenost lokacije od najbližeg stambenog naselja;
‐ udaljenost lokacije od najbližih zaštićenih prirodnih lokacija i područja važnih za
ptice (PVP)
‐ preliminarnog mišljenja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode
WindVision je kontaktirao nekoliko proizvođača turbina kako bi odabrali tip turbine koji će
se koristiti za razvoj projekta vetro-parka. Turbine koje su najviše zadovoljavale su one
proizvedene od strane firmi Vestas, Siemens, Enercon, Sinovel.
3.5. Opis komponenti projekta
Komponente projekta vetroelektrane su:

- vetroturbine : stub, temelji, platforme
- pristupni putevi
- transformatorska podstanica
- dalekovod
- podzemni strujni kablovi
3.5.1 Vetro-turbine
Nosilac projekta planira da izgradi polje od 63 vetroturbine ukupnog kapaciteta od 189 MV

(vidi tabelu niže).
Izbor modela vetroturbine zavisiće od tehničke i komercijalne ponude dostupne na tržištu u

momentu kupovine. Proizvođač će biti izabran između najpouzdanijih kompanija koje su
prisutne na evropskom tržištu kao što su: Vestas, Enercon, Sinovel.
Vetroturbine će imati sledeće tehničke karakteristike
‐ njihova ukupna visina će se kretati od 151 do 182 m,
‐ prečnik rotora će se kretati od 100 do 126 m
‐ kapacitet će biti 3MW
‐ najniži ekstremitet lopatice će biti između 53,5 i 75 m
Turbine će biti na rastojanju od 560 m do 750 m.

Temelji stuba zauzimaće površinu od 180 m2 i biće 5m duboki.
Rovovi gde će biti smešteni kablovi biće 0,80m duboki.
Bušenje temelja i sklapanje vetro-turbina će trajati oko 12 meseci a priključenje na mrežu će
trajati oko 6 meseci.
Tabela 4: Tehničke specifikacije turbina
Vestas Vestas Enercon Sinovel Alstom GE

Tehničke specifikacije
V126 V112 E-101 SL3000/113 ECO 122 2.5-120
Opšte specifikacije
Nominalna snaga (MW) 3 3 3 3 2.7 2.5
Kapacitet 63 turbine
189 189 189 189 170 157.5
(MW)
Ukupna visina 182 m 151m 149.5 m 166.5 m 150 m 168.7 m
Kategorija vetra IEC IIIb IEC IIb IEC IIa IEC IIIa IEC IIIa IEC IIIb
3 lopatice; horizontalna osovina sa prenosnim mehanizmom (osim Enercon :
Koncept direktan pogon). regulacija ugla lopatica prema vetru, varijabilna brzina
okretanja u smeru kazaljke na satu
Konstrukcija tornja
Visina 119 m 119 m 99 m 90 m 89 m 110 m

Cevni
Cevna Betonska i Cevni čelični Cevna Cevna
Materijal čelični
čelična čelični stub stub čelična čelična
stub
Boja Svetlo siva (RAL 7035 ili ekvivalent)
Rotor
Prečnik 126 m 112 m 101 m 113 m 122 m 120 m

Dužina lopatica 62 m 54.65 m 48.5 m 55 m 59.3 m 58.7 m
Najniža ekstremna
56 50 69.5 53.5 57 56 m
vrednost visine rotora
Brisana površina 12 469 m2 9 852 m² 8 012 m² 10 029 m2 11 690 m2 11 310 m2
Materijal Fiberglas - ojačana plastika
Primarno –
4 Promena
Promena ugla lopatica aerodinamički
Hidraulične ugla
prema vetru, Pomoćno –
Kočnica kočione lopatica
aktivni hidraulični Mehanički
stege electro-
kočioni sistem Hidraulična tečnost –
dinamički
Shell Tellus T32
Podaci o radu turbina
Brzina rotacije (o/min) 3.2 -15.5 4.4 – 17.7 6 -14.5 8-16 6.97-12.25 5-13
Donji prag rada turbine 3 m/s 3 m/s 2.5 m/s 3 m/s 3 m/s 3 m/s
Nominalna snaga se 12 m/s 12.5 m/s 13.0 m/s 11.5 m/s 12 m/s 12.5 m/s
ostvaruje pri (približno)
Gornji prag rada turbine 22.5 m/s 23 m/s 28 m/s 25 m/s 25 m/s 20 m/s
Težina (bez temelja)
Vetroturbina (približno) 123 t 123 t 120 t 110 t 135 t 122 t
Kućište 157 t 157 t 140 t 110 -120 t 165 t 158 t

Toranj 315 t 315 t 122 t 279.5 t 158 t 125 t
Rotor 34.5 t 34.5 t 43.5 t 40.5 t 42 t 39 t
Temelj
Oblik Zavisno od testova zemljišta (kružni, osmougaoni, krstast.…)
Horizontalna dimenzija 18 m x 18 m
Vertikalna dimenzija
2.5 x 3.0 m
(maksimalno)
Slika 2: Vetro-turbina (Vestas v112 – 3 MW) i unutrašnjost rotora
Slika 3: Elementi vetro-generatora
3.5.2. Trafo-stanica
Transformatorska podstanica 220/35 kV Vladimirovac će biti izgrađena za pretvaranje

električne energije proizvedene od strane vetro generatora na naponski nivo od 220 kV i
njenu isporuku na prenosnu mrežu javnog preduzeća „Elektro mreža Srbije“ preko priključne
linije br. 254 Pančevo 2 – Zrenjanin 2.
U cilju pretvaranja maksimalno moguće električne energije proizvedene od strane 63 vetro-
turbine vetro-parka, trafo-stanica 220/35 kV Vladimirovac će biti opremljena sa dva
transformatora (150MVA svaki) i dva priključka za dalekovode od 220 kV.
Povezivanje svake vetro-turbine iz vetro-parka sa Trafo-stanicom Vladimirovac od 220/35
kV izvešće se preko mreže podzemnih kablova (naponski nivo 35kV) (pročitaj kasnije u
tekstu).
Trase tih kablova će se poklapati sa trasama pristupnih puteva koji spajaju vetro-turbine.
Kablovi će se polagati u zemlju pored putne mreže, na dubini utvrđenoj zakonom.
Transformatori će biti instalirani na odvojenim temeljima sa individualnim kadama.

Pozicioniranje dva transformatora treba rešavati na način koji će omogućiti uklanjanje i
transport vučom bez prekidanja rada drugog transformatora.
Da bi se izbeglo curenje, potrebno je izgraditi kolektor za ulje koji će sakupljati ulje iz
transformatorskih kada i voditi ga do vodootpornog rezervoara.
Trafo-stanica od 220/35 kV će biti direktno uzemljena.
Instalacija i povezivanje sa električnom mrežom trajaće 6 meseci. Ukupna količina
proizvedene električne energije biće isporučena na prenosnu mrežu javnog preduzeća
„Elektro mreža Srbije“.
Mrežni kabl sa radnim naponom od 35 kV će se povezivati sa svakim razvodnikom od 35 kV

vetrogeneratora podstanice Vladimirovac od 220/35 kV.
U cilju prihvatanja maksimalnih količina električne energije od vetroturbina koju proizvedu
63 MVA elektrane 3, biće instalirana dva transformatora od 150 MVA (300 MVA) u
podstanici Vladimirovac od 220/35 kV, sa mogućnošću povezivanja dve DV (linije) 220 kV
što je princip „ulaz-izlaz“ povezan sa postojećim 220 kV br. 254 Pančevo 2 – Zrenjanin 2.
Planirana Trafo-stanica se nalazi u centralnom delu vetorturbinskog kompleksa, blizu krajnjih

zapadnih granica projektne oblasti, u cilju minimiziranja troškova investiranja u kablovsku
mrežu i minimiziranja gubitka energije u kablovskoj mreži.Ukupna površina kompleksa
Trafo-stanice je 1,95 hektara i sastoji se od: potrojenja od 220 kV na otvorenom, postrojenja
od 35 kV koje je smešteno u zgradi, komandne zgrade Trafo-stanice, saobraćajnih, parkinga i
uređenih zelenih površina. Za funkcionisanje sadržaja u okviru kompletksa, biće obezbeđena
neophodna infrastruktura (vodovod, kanalizacija i telekomunikaciona i nisko-naponska
mreža).
Slika 4: Projektna shema transformatora TS 220/35 kV Vladimirovac
3.5.3. Dalekovod
Novi dalekovod će povezati Trafo-stanicu TS 220/35 kV Vladimirovac sa prenosnom

mrežom od 220 kV između Pančeva i Zrenjanina. Zvanični naziv linije projekta dalekovoda
je Povezujuća linija dalekovoda 2x220kV, uvođenje dalekovodne linije DV 220 kV br. 254
Pančevo 2 Zrenjanin 2 u trafo-stanicu TS „20/35 kV Vladimirovac. Lokacija novog
dalekovoda je uglavnom čisto poljoprivredi, ravan pejzaž. Nalazi se na udaljenosti od
najmanje 1,45 km od najbližeg naseljenog mesta Padima, i oko 10 km od zaštićene oblasti
Specijalnog rezervata prirode „Deliblatske peščare“. Nominalni napon dalekovoda je 220
kV i on će biti povezan preko dva ulazno izlazna sistema. Novi dalekovod počinje sa dva
izlazna portala na TS “20/35 kV Vladimirovac i završava se na dalekovodu DV 220 kV
br.254 Pančevo 2 Zrenjanin 2, na potezu između stubova 67 i 69. Provodnici, 3+3 će imati
identične karakteristike, aluminijum/čelik SRPS N.C1.351 - 360/57. Za zaštitu žice jedna
ACS (aluminijum kaširani čelik) žica, 126,1 mm2 i jedna 15mm OPGW sa 48 optičkih
vlakana biće korišćene.
Izolatori će biti od stakla, tipa 120 b, 146/255. Stubovi će od čeliknog rama ili
mnogougaoni, tipa „bure“ sa dvostrukim gornjim poklopcem za zaštitu žica.
Temelji će bit od armiranog betona – lomljenog i/ili na AB blokovima, u zavisnosti od
primenjenog tipa stubova.
Očekivani dodatni teret neće premašivati 1,6 x 0,18√d daN/m. Pritisak vetra neće preći 75
daN/m2. Očekivani broj stubova je 41, dok će jedan stub tipa „kapija“ od DV 220 kV
br.254 Pančevo 2 Zrenjanin 2 biti srušen. Ukupno će biti 39 stubova tipa „bure“, 34 noseća
stuba u 5 ugaonih priteznih stubova, i dodatna 2 ugaona pritezna stuba tipa „Y“ ili „spruce“
tipa.
Ukupna dužina novog dalekovoda je 11848m, i svaki stub će zauzimati 100 m2, osim
ugaonih priteznih stubova, koji zauzimaju 120 m2 (2,5 dubine, u slučaju razbijenog
temelja). Ako se koristi AB tip temelja, dubina temelja će biti veća, oko 4 m, ali
poluprečnik neće prelaziti 4 m za nošenje stubova ili 5 m za ugaone pritezne stubove,
Slika 5: Trasa priključnog dalekovoda
3.6. Proces izgradnje
Proces izgradnje vetro-parka odvijaće se u dve faze prvo će se graditi 33 vetro-turbine u

Alibunaru a zatim 30 vetro-turbina iz Alibunar 2 projektne faze
3.6.1. Platforme vetro-turbina
Slika 6: Ravnanje terena za platforme

Platforma će biti izgrađena u podnožju svake
vetro-turbine. Ova platformu će se koristiti kao
jedino dozvoljeno mesto za parkiranje i
skladištenje.
Pre nego što može da počne izgradnja platforme,

teren će se izravnati i u nekim slučajevima, deo
zemlje će biti uklonjen ili dodat pre nego što
valjak izravna teren.
Kako bi se ojačao teren pre dolaska teške

mehanizacije kao što su kamioni i dizalice, gornji
sloj će biti stavljen na izravnatu zemlju.
Razne komponente ovog sloja su: geo-tekstilno
platno, reciklirani materijali i usitnjeni kamen.
Ukupna debljina ovog sloja je oko 40 cm.
3.6.2. Temelji vetro-turbina
Temelji vetro-turbina će biti kružnog oblika i ispod zemlje. Podešavanje dubine temelja
prema lokalnim uslovima može se javiti tokom izrade glavnog projekta nakon razmatranja
dozvoljene ukupne visine. Tehničke karakteristike temelja će se zasnivati na karakteristikama
zemljišta opisanih detaljno za svaku lokaciju turbine u geo-tehničkoj studiji izrađenoj 2011.
godine od strane kompanije GeoMehanika doo.
Slika 7: Izgradnja temelja vetro-turbine
Radovi na postizanju stabilnosti

U nekim slučajevima zemljište mora biti ojačano
pre izgradnje temelja i vetro-turbina. To se radi
tako što se stavljaju betonski stubovi pod zemlju
do dubine od 15 m. Ukupno ima 25 stubova za
svaku vetro-turbinu. Ovaj posao se radi mašinom
za nabijanje.
Metalno kućište temelja

Nakon osiguranja stabilnosti građevinski tim će
početi izgradnju metalnog kućišta za temelj.
Tada će napraviti metalni kostur i na kraju naliti
mršav beton.
Sipanje betona u temelj
Beton se dovozi do lokacije kamionom i sipa se u

metalno kućište temelja putem auto-krana.
Potrebna je jedna nedelja da se osuši beton.
Završetak izgradnje temelja

Osnova vetro-turbina se ankeriše u njihovim
temeljima. Temelj ima ukupnu prosečnu težinu od
1500 tona i sadrži oko 700 m3 betona. Prečnik
betonske instalacije je oko 15m.
3.6.3. Izgradnja tornja
Slika 8: Izgradnja tornja vetro-turbine
Sklapanje komponenti tornja

Moderne vetro-turbine su veće od onih starijih pa je
vremenom postalo nemoguće transportovati prstenove u
jednom komadu. Danas se jedan prsten sastoji od tri
komponente. Oni sjedinjavanjem na lokaciji daju jedan
prsten tornja.
Na slici se može videti nekoliko ovih komponenti koje
čekaju da budu spojene.
Konstrukcija tornja vetro-turbine

Nakon što završeni prstenovi tornja, oni se podižu jedan na
drugi da bi na kraju gradili toranj vetro-turbine.
Toranj ima ukupno 22 takva prstena zavisno od potrebne
ukupne visine tornja i vetro-turbine.
Završeni toranj
Na ovoj slici vide se završen toranj vetro-turbine.
Primećujete da kućište nije još uvek postavljeno na toranj.
Ukupna visina ovog tornja je 105m.
Kućište
Nakon završetka izgradnje tornja kućište se montira na
njegov vrh. Za obavljanje ove aktivnosti potreban je samo
jedan kran.
Rotor
Nakon što je kućište postavljeno na vrh tornja, postavlja se
rotor.
To može biti učinjeno instalacijom kompletnog rotora sa
već pričvršćenim lopaticama. Ukoliko je previše teško
postaviti ceo rotor odjednom, delovi rotora se podižu
pojedinačno. Lopatice rotora se montiraju pojedinačno.
3.6.4. Pristupni putevi do lokacije projekta
Glavni pristupni put do lokacije

Glavni pristup lokaciji biće preko državnog puta E70 Pančevo - Vršac.
Unapređenje postojećih puteva
Postojeća mreža poljoprivrednih pristupnih puteva na lokaciji projekta moraće da

senadogradi na 13 km kako bi se obezbedio dobar pristup teške mašinerije. Prema katastru,
pristupni putevi su 4 metra široki (3 metra puta i 1 metar stabilizacione bankine). Međutim,
vremenom putevi su se sveli na manje površine. WindVision će vratiti puteve na njihovu
originalnu površinu. Ako je potrebno bilo kakvo drugo produženje, izmena će biti
organizovana u saradnji sa opštinom Alibunar.
Slika 9: Nadogradnja postojećih puteva proširenjem
Proširenje pristupnih puteva do 4m širine biće
učinjeno sa viškom sabijenog materijala koji
preostane od iskopa, a na vrhu sa slojem
sabijenog tucanog prirodnog kamena
(šljunka).
Ovakva struktura može da izdrži opterećenje
od 12-15 t /po osovini i maksimalnu težinu od
140 t.
Na mekom donjem sloju, čak i kad ne prelazi
1,0 m dubine, postaviće se geo-tekstilna
membrana na površinu koja će dejstvovati kao
stabilizator i minimizirati obim potrebnog
drobljenog kamenog materijala.
Na kamenom tlu, agregat će se ugrađivati direktno na toj površini. Nekoliko slojeva
drobljenog kamena biće ugrađeno i sabijeno.
Sva iskopana zemlja biće uskladištena odmah pored lokacije gde će biti građeni pristupni
putevi i koristiće se kao građevinski materijal.
Signalizacija na putu tokom građenja biće tako organizovana da se osigura bezbednost na
putu.
3.6.5. Izgradnja podzemnih električnih kablova
Slika 10: Podzemni električni kablovi
Za povezivanje vetro-parka na nacionalnu

električnu distributivnu mrežu, potrebno je
mnogo kablova.
U nekom slučajevima kablovi se postavljaju
uz put na dubini od 80 cm.
Kada se kablovi postavljaju u poljoprivredno
zemljište, njihova dubina je 1,20 m.
3.6.6. Izgradnja dalekovoda
Da bi se transportovala struja koju je proizveo vetro-park do nacionalne elektro distributivne

mreže, izgradiće se dalekovod. Dalje u tekstu opisani su osnovni pripremni i građevinski
radovi.
Pripremna faza izgradnje
Pre početka rada na terenu, neophodno je uraditi studiju izvodljivosti za izgradnju objekta da
bi se odredio redosled i način izgradnje i elektro radovi, isključenje postojećeg prenosa i
drugih visokonaponskih vodova, rezervno snabdevanje strujom, zaštita postojećih
postrojenja, regulisanje saobraćaja i ostali radovi koji se odnose na izgradnju i propisanu
zaštitu na radu. Vremenski raspored priključenja Trafo-stanice TS 220/35 kV Vladimirovac
zavisi od završetka njene izgradnje.
Izvođač će postupati u skladu sa tehničkom dokumentacijom i tehničkim propisima. Pre
početka pripremnih radova, potrebno je detaljno ispitivanje projekta, sa posebnim osvrtom na
terenske uslove. U slučaju neophodnih promena ili odstupanja od plana projekta, izvođač je
dužan da dostavi pisani izveštaj projektantima i investitorima i zatraži njihovu pisanu
saglasnost za ove promene.
Izvođač treba da proveri na svim lokacijama stubove dalekovoda pre kopanja temeljne jame,
kako bi se izbegle greške zbog premeštanja polova od strane neodgovornih osoba. Udaljenost
novih stubova od postojećih elektroenergetskih vodova takođe treba proveriti tako da
izgradnja temelja, montiranje baze i donjeg dela stubova može da počne.
Izgradnja temelja
Iskop temeljne jame treba uskladiti sa dinamikom dopremanja betona, da bi se izbeglo

oštećenje jama usled produženog čekanja. Produženo čekanje može da izazove smanjenje
nosivosti zemljišta.
Prilikom polaganja temelja važno je sprečiti prikupljanje vode oko njih. Po završetku izrade
temelja potrebno je ukloniti sav višak materijala na neko podobno mesto da bi se sprečilo
slaganje materijala koji bi mogao da skuplja vodu oko temelja.
Ako se prilikom iskopavanja temeljne jame, pojave podzemne instalacije koje nisu navedene
u projektu, ili na udaljenosti manjoj od 10 stopa od temelja o tome treba odmah obavestiti
projektante.
Izgradnja stubova
Pre dostavljanja svih materijala na gradilište, isti treba da budu stručno ispitani i testirani u
laboratoriji. Zbog velikog spektra materijal koji se mora uzeti u obzir, posebna pažnja mora
se preduzeti tokom procesa naručivanja i instalacije. Uputstva za pripremu, zaštita od
korozije i montaža stubova dati su u tehničkoj dokumentaciji stuba. Nakon podizanja metalne
strukture, važno je da se završi uzemljene stuba.
Izolacija i kablovi
Noseće stege za provodnike i zaštitu žice treba pritegnuti prema uputstvima proizvođača
koristeći momentni ključ, inače će žice iskliznuti kroz stege kada budu pritisnute dodatnom
težinom, kao što je to na primer led.
Zatezanje vijaka prema uputstvima proizvođača koristeći momentni ključ je obavezan
postupak za elemente kao što su prateći terminali, prigušnice, odstojnici, itd…
Vibracione amortizere treba instalirati na razdaljini u skladu sa uputstvima proizvođača.
Udaljenost treba meriti od sredine montažne stege, ili od kraja kompresione stege.
Ako ne postoji pisana garancija proizvođača da izolatori i amortizeri odgovaraju zahtevanom
kvalitetu, zakonodavstvo zahteva ispitivanje takvog materijala.
Pre nego što počne izolacija žica i kablova, potrebno je završiti ankerisanje stubova koji se ne
računaju kao završni.
Prilikom razvlačenja aluminijumsko-čelični žica, potrebno je obratiti pažnju da se iste ne
odštete. Prilikom nabavke zaštitnih provodnika i kablova neophodno je uzeti u obzir dužinu
potrebnih kablova, tako da se isti spajaju na što je moguće manje mesta. Rastojanje između
mesta spajanja i bilo koje stege mora biti najmanje 20m. Spojnica mora biti kompresibilna
čime se obezbeđuje 100% zatezne čvrstoće provodnika.
Da bi se osiguralo orkestriranje protoka žica, treba koristiti specijalizovane uređaje, strogo
vodeći računa da ne dođe do nastanka petlje. Tokom radova mora se obezbediti da ne dođe
do kontakta između bakra i aluminijum-čelika, čak ni preko alata koji su korišćeni za bakarne
žice, ili na drugi način, jer će to dovesti do hemijske korozije tih materijala. Prečnik kalema
žice ne sme biti manji od 0,7 m.
Prilikom instalacije provodnika i uzemljenja, neophodno je zategnuti konopce do
maksimuma i ostaviti ih da tako stoje 20 min, i nakon toga, sila koja odgovara trenutnom
stanju temperature. Ovo treba obaviti kako bi se izbeglo kasnije povećanje sila iznad
projektovane krive defleksije – izduženje konopca. Konopac koji nije zategnut do
maksimalne snage nema istu krivu deflekcije kao konopac koji je nekad imao tu silu.
Radna temperatura treba da se meri termometrom, i ne treba je procenjivati.
Nakon fiksiranja provodnika u stege, noseći lanci treba da imaju vertikalni položaj.
Povlačenje i zatezanje žice na ukrštanjima sa drugim elektroenergetskim vodovima ili
prenosnim mrežama može se izvršiti kada su ti vodovi isključeni iz prenosne mreže.
Trafo-stanica
Za povezivanje vetro-parka na nacionalnu elektro-distributivnu mrežu, biće montirana dva

transformatora na spoljnjem obodu vetro-parka.
Pripremna faza
Izbor lokacije za izgradnju mrežne podstanice je prva važna aktivnost. To zahteva pažljivo
planiranje, predviđanje, vešto osmatranje i rukovanje, tako da izabrana lokacija tehnički,
ekološki, ekonomski i društveno optimalno odgovara zahtevima.
Glavne tačke koje treba razmotriti pri izboru lokacije za izgradnju mrežne podstanice su niže
date:
Lokacija treba da:
- bude što je moguće bliže centru opterećenja

- što je moguće više pravougaonog ili kvadratnog oblika kako bi se olakšala pravilna
orijentacija sabirnica i davača
- udaljena od prepreka, kako bi se omogućio lak i siguran pristup/isključnje visokog
napona nadzemnih vodova
- nema nikakve master planove/nacrte za buduće razvojne aktivnosti da ima slobodne
linijske koridore sada i u budućnosti
- bude lako dostupna javnom putu da bi se olakšao transport materijala
- bude iznad najvišeg nivoa poplave (HFL) tako da se oko nje ne skuplja voda
- bude dovoljno udaljena od područja na kojima se održavaju policijske i vojne vežbe
gađanja. Posebnu pažnju treba obratiti na lov sa sačmaricama, koji treba zabraniti u
radijusu od najmanje 1000m.
- na lokaciji treba da ima dovoljno prostora da može da smesti zgrada podstanice,
konstrukcije, oprema, itd., i treba da ima dovoljno prostora za buduće proširenje
objekta i/ili razvoda.
Faza izgradnje
Tokom faze izgradnje sledeće treba poštovati:
- Transport i istovar materijala i opreme za trafo-satnicu na lokaciji vrši se na bezbedan
način tako da se isti ne oštete ili zature.
- Sa svom pratećom opremom kao što su izolatori, prekidači kola čaure transformatora i
drugi lomljivi materijali treba pažljivo rukovati kranom sa odgovarajućom dužinom
kraka i manipulativnim kapacitetom.
- Remena užad, itd., treba da budu dovoljno jaka da preuzmu teret opreme koja se
podiže. Treba ih proveriti na kidanje vlakana pre nego što se upotrebe za podizanje
opreme.
- Remenice treba da su dovoljne dužine da bi se izbeglo oštećenje izolatora ili druge
lomljive opreme usled njihanja, grebanja remenim užetom, itd.
- Za čišćenje unutrašnjosti i spoljne površine šupljih izolatora koristi se muslinska krpa.
- Montaža opreme vrši se na način propisan u priručniku za montažu, testiranje i
puštanje u rad/uputstvu proizvođača.
- Kad god je potrebno mogu se koristiti usluge inženjera proizvođača za montažu,
testiranje i puštanje u rad opreme Trafo-stanice.
- Svi elementi koji sadrže tečne zagađivače moraju biti opremljeni odgovarajućim
sistemom za prikupljanje direktno ispod njih ili pravilno održavanim drenažnim
sistemom koji vodi do vodo-otpornog rezervoara za prikupljanje.
- Kad god radovi treba da budu izvršeni na postojećoj GSS gde susedni delovi mogu
biti pod naponom, mora se obezbediti efikasno uzemljenje radi bezbednosti od
indukovanog napona tako da se radovi mogu odvijati bez opasnosti/rizika po radnike.
- Nakon završetka izvođenja radova, sav višak materijala uključujući vijke i navrtke,
šablone, itd., treba vratiti u skladište. Sve neupotrebljene isečene komade ne treba
tretirati kao otpad i treba ih odložiti u magacinu.
Operativni rizici
Transformatori će se nalaziti izvan vetro-turbina u Trafo-stanici. Ulje transformatora se

obične ne menja tokom veka trajanja opreme. U slučaju nezgode, svo ulje koje iscuri se
sakuplja u nepropusno korito ispod transformatora. Na osnovu gore navedenog, ne očekuju se
značajna zagađenja podzemnih voda tokom rada.
Dok se neki lokalizovani uticaji na infiltraciju podzemne vode u osnovnoj geološkoj podlozi
mogu desiti, predviđa se da ukupni uticaji budu manji s obzirom na površinu lokacije (16,9
km2) u poređenju sa oblašću koja je pokrivena stalnim temeljima i drugim stalnim
pokrivačem (ukupno 0,124 km2).
Raspored izgradnje i rada vetro-parka
Izgradnja vetro-parka će početi nakon dobijanja svih dozvola i obezbeđenja finansiranja. To

će se verovatno desiti u prvoj polovini 2014. godine. Radovi će početi paralelno na svim
elementima vetro-parka. I linija za prenos i Trafo-stanica treba da budu završene u roku od 6
meseci, a izgradnja vetro-parka treba da traje približno godinu dana.
Upravljanje izgradnjom
Izgradnju će nadzirati tim starijih inženjera sa minimumom od (godina stručnog iskustva u

izgradnju vetro-turbina.
3.7. Eksploatacija
Eksploatacija vetro-parka će trajati 10 godina, što je vek trajanja energetske dozvole. S

obzirom na očekivani vek upotrebe turbina i mogućnosti produženja energetske dozvole,
moglo bi se očekivati da će vetro-park biti u eksploataciji do kraja veka upotrebe turbina (20
godina).
3.7.1. Proizvodnja električne energije
Struju će proizvoditi 63 turbine. Svaka turbina će imati nominalnu snagu od 3 MW, dok će
ceo vetro-park imati nominalnu snagu od 189 MW. Energija koju proizvede vetro-park će se
prenositi do tačke spajanja sa elektro-distributivnom mrežom koja je na Trafo-stanici TS
220/35 kV Vladimirovac. Dalje, struja se isporučuje nacionalnoj mreži preko novog
dalekovoda od TS 220/35 kV Vladimirovac do regionalnog dalekovoda od 220 kV Pančevo 2
– Zrenjenin 2.
Struja će se prodavati nacionalno elektro kompaniji: “Elektroprivreda Srbije”.

Vetro-parku nisu potrebne nikakve sirovine, hemijske supstance ili jedinjenja za proizvodnju.
On proizvodi struju korišćenjem obnovljivog izvora energije: vetra.
3.7.2. Otpad i hemikalije
Radom vetro-parka se ne nastaju nikakva značajna biološka i fizička zagađenja životne

sredine. Svi uticaji koji nastaju tokom izgradnje predloženog objekta biće procenjeni i mere
ublažavanja, razmatrane u sledećim poglavljima, biće primenjene.
3.7.3. Održavanje
Tim za održavanje redovno dolazi u vetro-park u cilju provere da li sve komponente ispravno
rade.
3.8. Stavljanje van pogona
Kada istekne vek upotrebe vetro-parka dolazi vreme za fazu stavljanja van pogona projekta.
Temelji za vetro-turbine, prethodno opremljeni šupljinama za potrebe stavljanja van pogona,
biće delimično uklonjeni iz zemljišta, sve do dubine definisane zakonom. Nakon uklanjanja
gornjeg dela temelja, prostor će biti vraćen u prvobitno stanje.
3.8.1. Reciklaža
Tokom razmontiranja vetro-parka, moguća je reciklaža metalnih i plastičnih delova, kao i

fiberglasa.
• Metal (čelik, gvožđe, bakar): korišćen čist, potrebno je da se isecka i istopi za ponovnu
upotrebu
• PVC: korišćena čista, potrebno je da se samelje i istopi radi ponovne upotrebe
• Beton: mora da se samelje pre upotrebe. Može se ponovo upotrebiti kao građevinski
materijal.
• Staklom ojačana plastika, najteža je za reciklažu. Ranije su jedino rešenje za ovaj tip otpada
bile deponije. Danas, pod pritiskom zakonodavstva, uvode se novi procesi, kao što je piroliza.
Drugo rešenje je spaljivanje u cementnim pećima.
Iskorišćeno ulje i ostale hemikalije moraju se dostaviti firmama koje se bave preradom
specifičnog otpada.
3.8.2. Odlaganje
Opasan otpad, pre svega nafta, prodavaće se i dostavljati kompanijama koje imaju posebno
ovlašćenje da se bave opasnim otpadom, radi obrade i odlaganja na odgovarajuće lokacije.
4. POSTOJEĆI EKOLOŠKI I DRUŠTVENO-EKONOMSKI USLOVI
Ovo poglavlje opisuje postojeće uslove u oblasti koja je blizu projektne lokacije. Odeljak 3.1
opisuje različite ekološke uslove, a odeljak 3.2 opisuje socio-ekonomske uslove.
4.1. Postojeće stanje životne sredine
4.1.1. Meteorologija i klima
Klima u Srbiji je veoma heterogena i identifikovano je 8 glavnih tipova klime:

dunavska, ilirska, mezijska, planinsko-ilirska, oro-mezijska, planinsko-submediteransko—
jadranska, planinsko-submediteransko-egejska, panonska sa godišnjom osunčanošću između
1500 i 2200 sati (Konvencija o biološkoj raznovrsnosti izveštaj Srbije, 2010)
U severnoj Srbiji, klima je više kontinentalna sa hladnim zimama i toplim, vlažnim letima.
Kontinentalni obrazac padavina karakterišu veće količine padavina u toplijem periodu
godine. Najviše padavina javlja se u junu i maju, dok ih u februaru i oktobru ima najmanje.
Projektno područje se nalazi na teritoriji opštine Alibunar koje karakteriše srednjeevropska

klima, sa izraženim kontinentalnim karakteristikama, intenziviranim vetrovima koji dolaze iz
ravnice Vlaške u Rumuniji kroz „Đerdap“. Zbog svoje blizine Karpatima, područje je
izloženo uticaju jakog vetra, posebno “Košave” i “Severca”.
“Košava”je veoma jak vetar koji duva kroz dolinu Dunava od Golupca u istočnoj Srbiji do
Vukovara i Osjeka u Hrvatskoj i koji pogađa uglavnom severnu Srbiju ali se može osetiti sve
do Niša u jugoistočnoj Srbiji.
Najhladniji mesec je januar (prosečna temperatura 0,5 ° C) a najtopliji je juli (22,1 ° C).
Prosečna godišnja količina padavina je 619,1mm, najvlažniji mesec je jun (89,5mm) a
najsuvlji mesec je februar (23,8mm). Prosečan godišnji broj dana sa kišnim padavinama je
125,4 a prosečan godišnji broj dana sa snegom je 20,7 dana dok je prosečan godišnji broj
dana sa snežnim pokrivačem 31,2.
Opština Alibunar se nalazi u zoni intenzivnog javljanja vetra. Najveću učestalost ima vetar
koji duva iz jugoistočnog pravca brzinom od 5,5 m/s. Drugi po učetalosti je severozapadni
vetar sa brzinom od 3,6 m/s. Po mesecima najvetrovitiji su novembar i decembar dok su
tokom leta vetrovi slabiji, naročito u julu i avgustu. Vetar „Košava“ isušuje zemlju dok
severac donosi prijatnu hladovinu i osveženje, često sa kišom. Prosečan broj dana sa jakim
vetrom, jačine više od 6 Bofora je 149,9, a sa olujnim vetrom (više od 8 Bofora) je 30,1.
Prema “Atlasu vetrova” Autonomna pokrajina Vojvodina (Katić i ostali, 2008), Alibunar se
nalazi u oblasti sa povoljnim vetrovima (5 do 5.5 m/s) koji duvaju 50 stopa iznad zemlje, ili
100 stopa iznad zemlje što odgovara vetru koji je pogodan za savremene vetro parkove
kojima treba sila od 2 do 2.5 MW za energiju vetra da bi bile ekonomski održive vidi sliku
niže.
Slika 11: Brzina vetra i potencijalna energija proizvedena od strane vetro-parka na visini od 50
metara
Izvor: Katić i ostali, 2008
Temperatura
Republički hidrometeroološki zavod Srbije (RHMZ) ne daje temperaturne podatke za opštinu

Alibunar. Međutim, niže date tabele pružaju podatke o gradovima Zrenjaninu koji se nalazi
severno od opštine Alibunar i Beogradu koji se nalazi jugozapadno od nje.
Tabela 5: Prosečna mesečna temperatura u Zrenjaninu i Beogradu od 1981 do 2010
Meteorološka stanica Zrenjanin
Mesec Sept Okt. Nov. Dec. Jan. Feb. Mart April Maj
Temperatura °C
Prosečna maksimalna 23.8 18 10.4 4.9 3.6 6.2 12.2 18 23.5
Prosečna minimalna 11.7 7.1 2.5 -1.3 -2.9 -2.1 1.8 6.5 11.4
Normalna vrednost 17.1 11.9 6 1.4 0.1 1.6 6.4 12 17.4
Apsolutna
37.7 30 23.9 20.5 17.7 22.5 27.7 30.1 35.2
maksimalna
Apsolutna minimalna 0.5 -8.6 -13.2 -23.1 -27.3 -21.9 -17.6 -6.7 -0.5
Mraz (prosečan broj

0 2 9 18 21 17 10 1 0
dana)
Meteorološka stanica Beograd
Temperatura °C
Prosečna maksimalna 23.9 18.4 11.2 5.8 4.6 7 12.4 18 23.5
Prosečna minimalna 13.5 9 4.2 0.2 -1.1 -0.1 3.7 8.3 13
Normalna vrednost 18 12.9 7.1 2.7 1.4 3.1 7.6 12.9 18.1
Apsolutna
37.5 30.7 28.4 22.6 20.7 23.9 28.8 32.2 34.9
maksimalna
Apsolutna minimalna 4.7 -4.5 -7.8 -13.4 -18.2 -15.4 -12.4 -3.4 2.5
Mraz (prosečan broj

0 0 5 15 18 14 5 0 0
dana)
Izvor : RHMZ, 2013
Glavni pejzaž i eko-sistemi
Pejzaž područja na i oko područja planiranog za izgradnju vetro-parka je veoma ujednačeno i

ravno ruralno područje koje je deo Panonske depresije i nalazi se na 70 do 143m nadmorske
visine, sa brdima na 170 m nadmorske visine u području Deliblatske Peščare. Područje na
kojem je planirana izgradnja projekta nalazi se na lesnoj zaravni i pesku koji se nalaze
između 80 i 140 m visine i ispresecano je sa 3 doline koje su od 10 do 45m duboke.
Zgrade su uglavnom stambene i nalaze se u selima: (Alibunar, Vladimirovac, Seleuš, Novi
Kozjak, Padina, itd.) a ostatak pejzaža zauzimaju otvorena polja i retke prirodne ili polu-
prirodne livade.
Intenzivna poljoprivreda, glavna ekonomska aktivnost, je jasno vidljiva u pejzažu, kroz
ogromna polja i industrijske farme.
Glavni ekosistemi na području planiranom za izgradnju vetro-parka su inicijalno stepske

oblasti i neki primerci flore su još uvek vidljivi na mestima koja nisu kultivisana: duž puteva,
na strmim padinama nekih dolina. Međutim, većina ovog eko-sistema je uništena kroz obradu
zemljišta.
4.1.2. Prirodna zaštićena područja

Specijalni rezervat prirode Deliblatske peščare
Jedina zaštićena oblast u blizini Alibunara je specijalni rezervat prirode ”Deliblatska

Pešćara”.
Prema najnovijim opisima (Cooper i ostali, 2010), Deliblatska peščara zauzima površinu od
preko 300 km2 južnog dela Banatske regije Srbije između reke Dunav i zapadnih padina
Karpata. Ranije poznata kao „Evropska Sahara“, ovo je najveće i jedinstveno područje
vetrom nanesenih kontinentalnih peščanih dina u Evropi.
Pored svoje izuzetne geološke vrednosti, područje podržava visoke nivoe biodiverziteta
povezanog sa složnim mozaikom retke stepske oblasti, peska, mokrih livada/močvara i
prirodnih šumskih staništa okruženih plodnim poljoprivrednim područjima. Deliblatska
peščara je poznata po svom visokom stepenu endemizma, uključujući mnoge jedinstvene
biljke, gmizavce i insekte koji su povezani sa osetljivim ekosistemom karakterističnim za
region.
Pesak je takođe dom velikom broju vrsta ptica i sisara, od kojih mnoge imaju značaj očuvanja
kako na evropskom tako i na globalnom nivou. Godine 1977., Deliblatska peščara je
proglašena za specijalni rezervat prirode, koji trenutno pokriva površinu od skoro 35.000
hektara. Ona je u nadležnosti Vojvodinašuma, javnog preduzeća. Deo područja je
klasifikovan kao Ramsarska lokacija – Labudovo okno; Emerald mreža područja od
specijalnog značaja za zaštitu (ASCI); važno područje za biljke (IPA), važno područje za
ptice (IBA) (Labudovo okno, Deliblatska peščara), i primarno područje za leptire (PBA).
Deliblatska peščara ima stepsku klimu. Maksimalna količina padavina javlja se u junu i
novembru, dok je minimalna količina padavina u februaru i septembru. Prosečna godišnja
količina padavina iznosi između 637 i 720 mm, što je više od proseka za okolne delove
Vojvodine (611 mm).
Pedološki pokrivač Deliblatske peščare je evoluirao tokom relativno kratkog vremenskog

perioda i obuhvata nekoliko vrsta i pod-tipova zemljišta. To obuhvata: sierozem sa značajnim
prisustvom kalcijum-karbonata i male količine humusa i gline; organsko-genetičke
pararendzine; i peščani černozem. Dine su pokrivene slojem crnog peska (50–100 cm dubine)
preko kojeg je nagomilan sivkasto-žuti pesak. Obodi Deliblatske peščare mogu se
okarakterisati kao prelazna zona sa peska na les i sa peščanog černozema na čisti černozem.
Iako okružena intezivno obradivim zemljištem,vrednost biodiverziteta Deliblatske peščare

uglavnom se održava kroz tradicionalnu poljoprivredu niskog intenziteta, posebno intenzivna
ispaša podolskih goveda, ovaca i koza. Jedno rasprostranjena kako u oblasti specijalnog
rezervata prirode Deliblatske peščare i njenom širem okruženju, ova poljoprivreda niskog
intenziteta sada se može naći samo na obodima peska. Ovaj pad stočarske proizvodnje potiče
od zabrane ispaše u specijalnom rezervatu prirode Deloblatskoj peščari u 1970. godinama, što
je dovelo do gubitka tradicionalne ispaše i sena. Vredna otvorena staništa panonskih peščanih
stepa nestala su kroz najezdu livada i pašnjaka sa vrstama drveća i žbunja, uključujući glog i
bagrem. Nestanak tekunica (Spermophilus citellus) iz mnogih lokaliteta, i opadanje gnezdenja
orla krstaša (Aquila heliaca) u poslednjih nekoliko decenija su direktno povezani sa
kultivisanjem bivših pašnjaka.
Ključne vrste koje su nađene u Deliblatskoj peščari a koje zavise od održavanja otvorenih
staništa kroz obradu zemljišta niskog intenziteta su:
‐ Sisari: Tekunica (Spermophilus citellus), južni skočimiš (Sicista subtilis), slepo kuče
(Spalax leucodon), šiljouhi večernjak, slepi miš Myotis emarginatus, šišmiš Myotis
nattereri, Plecotus auritus.
‐ Ptice: Orao belorepan (Haliaeetus albicilla), orao krstaš (Aquila heliaca), Orao
klokotaš (Aquila clanga), Orao kliktaš (Aquila pomarina), Crna lunja (Milvus
migrans), Lunja (Milvus milvus), obični škanjac (Buteo buteo), obični gavran (Corvus
corax), stepski orao (Falco cherrug), evropska pčelarica (Merops apiaster),
modrovrana (Coracias garrulus), svračci (Lanius minor), obična travarka(Saxicola
rubetra).
‐ Vodozemci i gmizavci: evropski gušter (Lacerta viridis), smuk (Coluber caspius),
kratkonogi gušter (Ablepharus kitaibelii), livadski gušter (Darevskia praticola),
stepski gušter (Podarcis tauricus), smuk (Zamenis longissimus), zelena krastača
(Pseudepidalea viridis).
‐ Biljke: stepski božur (Paeonia tenuifolia), Pančićev pelen (Artemisia pancici),
Rindera (Rindera umbellata), smilje (Helichrysum arenarium). (Cooper i ostali, 2010)
‐
Delovi zemlje uključeni u srpsku ekološku mrežu
Nekoliko lokaliteta je označeno kao deo srpske ekološke mreže (Uredba o ekološkoj mreži,
„Službeni list Republike Srbije“ br. 102/10).
Ti lokaliteti obuhvataju sva prirodna i polu-prirodna staništa u Vojvodini, ia samim tim i tri
doline oko lokacije projekta. Ove oblasti nisu zvanično zaštićene, ali su označene kao takve i
zaštićene od budućih promena. Najbliže turbine, predložene projektom, su najmanje 1 km od
ovih oblasti.
4.1.3. Geologija/geo-morfologija
Šire područje projekta predstavlja nastavak Deliblatske peščare, formacije eolskog porekla,
između Dunava i padina zapadnih Karpata. Morfološki, oblast je talasasti plato koji se
proteže od alibunarske depresije do reke Tamiš.
Teritorija opštine Alibunar nalazi se na pedološkim formacijama nastalim na lesnoj zaravni,

aluvijalnoj ravni i eolinskom pesku.
Geološki slojevi nastali od eolskog peska i lesa datiraju od pleistocena a peščani aleurit datira
iz holocenskog perioda.
Ove geomorfološke naslage izazvale su formiranje nekoliko tipova zemljišta.
Slika 12: Pedološka mapa1 opštine Alibunar
1
Prevedeno od strane Biotope d.o.o. Beograd
Gornja slika predstavlja mapu zemljišta opštine Alibunar, prikazujući tipove zemljišta, koje
možemo da podelimo u pet osnovnih grupa, kao što je prikazano u tabeli 4.
Tabela 6: Osnovni tipovi zemljišta na teritoriji opštine Alibunar
Br. Tip Površina (ha) Procenat (%)

1. černozem 37.369,01 62,17
2. livadska crnica 3.483,15 5,80
3. ritska zemlja 9.301,59 15,48
4. slatine 5.555,03 9,24
5. peskovito zemljište 4.394,25 7,31
Izvor: SLOA, br. 15/09
Kao što je prikazano u gornjoj tabeli, najčešći primarni tip zemljišta na području koje
zauzima 62,17% od ukupne površine čini černozem, tlo visokog kvaliteta.
Livadska zremljišta zauzimaju 5,80% i takođe su prvoklasni tip zemljišta, dok močvarno
zemljište obuhvata 15,48% i potencijalno je plodno sa korišćenjem određenih kulturnih
praksi. Neke od površina u opštini Alibunar zauzimaju saline (9,24%) i peščana zemljišta
(7.31%).
Černozem je prirodni resurs od značaja za uspešan razvoj poljoprivredne proizvodnje.

Odlikuje se dubokim humusnim slojem, veoma povoljnih hemijskih, fizičkih i proizvodnih
karakteristika. Na najvećem delu na kojem se prostire čermozem je prvoklasna zemlja za
poljoprivrednu proizvodnju, koja omogućava laku obradu. Zbog svojih izuzetnih proizvodnih
vrednosti, uprkos činjenici da je česta u opštinskom području, razumno je planirati upotrebu
ovog tipa zemlje prvenstveno za poljoprivredne svrhe.
Livadska zemljišta karakteriše relativno dubok humusni sloj, odlične strukture, i povoljnog su
vodenog i vazdušnog režima, hemijskih, fizičkih i proizvodnih karakteristika. Po svojim
karakteristikama ovo zemljište je klasifikovano kao tip zemljišta prve klase, na kojem se svi
usevi mogu uspešno gajiti.
Grupa močvarnog zemljišta sastoji se od dva pod-tla, koji su potencijalno plodna zemljišta.
Oni se razlikuju po svojim fizičkim i hemijskim karakteristikama i proizvodnji, ali uz
pravilno korišćenje kulturne prakse mogu se koristiti u poljoprivrednoj proizvodnji za sve
useve.
Slana livadska zemljišta pripadaju defektnom zemljištu zbog štetnih soli i siromašnih fizičkih
osobina. Takva zemljišta nisu generalno pogodna za biljnu proizvodnju, i u opštini Alibunar
postoje 2 tipa takvog zemljišta: solončak i solonec.
Peščana zemljišta se nalaze na jugoistočnom delu opštine. Proizvodne karakteristike ovog
tipa zemljišta su prilično slabe. S druge strane, na ovakvom zemljištu moguća je uspešna
proizvodnja voća u voćnjacima i vinogradima, ali sa pravilnom primenom naučnih metoda
uzgoja.
Prema napred rečenom, velika površina opštine je povoljna za useve ili proizvodnju voća, što
može dovesti do značajnih rezultata u poljoprivrednoj proizvodnji (SLOA, br. 15/09)
U alibunarskoj depresiji kote su u rasponu od 75 do 80 m nadmorske visine. U gornjim
delovima zemlje, ili na lesnim zaravnima, kote se kreću od 110,00 do 140,00 m nadmorske
visine.
4.1.4. Hidrologija/hidrogeologija
Nema prirodnih vodenih tokova ili stalnih vodenih površina na teritoriji opštine Alibunar.
Postoji veštački kanal Dunav – Tisa – Dunav koji čini severoistočnu granicu opštine i to u
velikoj meri uslovljava kretanje nivoa podzemne vode.
To je takođe i mala bara na studijskom području koja je formirana od otpadne vode ispuštene
sa farme svinja.
Slika 13: Hidrološka mapa Vojvodine
-Šljunkovite aluvijalne
naslage
-Peskovite aluvijalne
naslage
-Les i peskoviti les
-Lesoidni sedimenti
-Eolski pesak
-Konglomerati, peščari
-Zeleni šktriljci i
amfiboliti
-Gnajsevi, mikašisti,
leptikoliti
-Aluvijalni pesak,
mestimično zaglinjen
-Sitnozrni pesak
-Granice opštine
Alibunar
Analizirajući geološke strukture oblasti, zaključeno je da postoje dva hidrogeološka

kolektora.
‐ Prvi hidrogeološki kolektor se nalazi na dubini od 50 m. To je neograničeni izdan koji
je formiran u okviru ovog kolektora kroz akumulaciju dostupnih podzemnih voda.
Dopuna ovog izdana vrši se isključivo preko infiltracije padavina, a one se ispuštaju u
dubljim slojevima. Ovaj kolektor nije zanimljiv kao izvor vodosnabdevanja zbog
niskog prinosa i hemijskog zagađenja.
‐ Drugi hidrogeološki kolektor prostire sa od dubine od 90 m do oko 130 m ispod
površine zemlje. Sporadično 5 m debeo sloj gline preseca izdan na dva nivoa, što je
naročito izraženo u Alibunaru. Dopuna izdana se vrši uglavnom sa bočne filtracije od
spoljašnjeg oboda Panonskog besena. Ovaj izdan ima široko regionalno rasprostiranje
i može se naći u Alibunaru, u Banatskom Karlovcu, u Seleušu, u Ilandži i u
Vladimirovcu). Voda is ovog izdana je pijaća voda najvišeg kvaliteta, i obično se
koristi za vodosnabdevanje u regionu. Kapacitet punjenja bunara u ovom izdanu je
dobar i kreće se od 10 l/s do 20 l/s (SLOA, br. 15/09).
Nekontrolisano podizanje podzemne vode ne predstavlja problem na gornjoj terasi opštine

Alibunar koja se nalazi zapadno od puta Alibunar – Seleuš. Međutim na donjoj terasi koja se
nalazi istočno od puta Alibunar – Seleuš, može da dođe do podizanja nivoa podzemne vode.
Izgrađena je mreža kanala kako bi se izbeglo zadržavanje vode u poljima ali u poslednje
vreme, neredovno održavanje kanala i basena za prikupljanje znatno je smanjilo njihov
kapacitet da bi se regulisala voda.
To vodi ka čestom skupljanju vode na zemljištu što ima negativan uticaj na useve i čini ovo
područje pogodnim za razvoj larvi komaraca. To se takođe manifestuje u smanjenju priliva
vode do crpnih stanica, i plavljenju poljoprivrednog zemljišta (SLOA, br. 15/09).
Jedna od hidroloških osobenosti opštine Alibunar je bušotina pod nazivom Je-17 koja se
nalazi u blizini sela Janošik i poznata je kao jedno od 6 termi Vojvodine. Prvobitno je
korišćena za vađenje nafte iz zemlje ali nakon što je nafta potpuno iscrpljena, izvor je
korišćen za eksploataciju termalno-mineralne vode. Godine 1973 prva termomineralna voda
je vučena sa dubine od 700-800 m. Bušotina daje 300 l vode u minuti, a temperatura vode je
48°C.
Hemijska analiza pokazala je da ova voda sadrži velike količine broma, joda, vodonik sulfida
i strocinijuma, gvožđa i barijuma. Institutu za nuklearne nauke „Boris Kidrič“ u Vinči ispitao
je radioaktivnost vode i utvrdio je da sadrži 88pCi/l, i da to potiče od radona i radijuma. Iako
je radioaktivnost visoka, voda se može koristiti u terapeutske svrhe (Tomić, i Romelić,
2000.).
Kroz opštinu Alibunar ide glavni kanal u Pokrajini, Dunav – Tisa – Dunav (DTD), čije
postojanje u velikoj meri definiše kretanje nivoa podzemne vode. Inače, kanal se nedovoljno
koristi u komercijalne svrhe, posebno u smislu navodnjavanja poljoprivrednih površina,
snabdevanja vodom industrije, za transport i slično. (SLOA, br. 15/09).
4.1.5. Seizmologija
Ne postoji nikakva makro seizmička studija na teritoriji opštine Alibunar. Jedini raspoloživi
podaci su zvanična mapa o makro seizmičkom zoniranju objavljena u Službenom listu
Autonomne Pokrajine Vojvodine br. 20/79. Prema podacima datim u ovoj mapi, na
posmatranom području postoji mogućnost za zemljotres od 7°M.SC. (Merkalijeve skale) i
čak 8°M.SC. u budućnosti.
Slika 14: Makroseizmičko zoniranje u Vojvodini
4.1.6. Upravljanje otpadom
Upravljanje otpadnim vodama

U opštini Alibunar veliki problem je odsustvo prerade otpadnih voda, i nedostatak
kanalizacionog sistema u mnogim selima, gde se otpadne vode prikupljaju u septičkim
jamama koje su u velikoj meri nepravilno postavljene.
Upravljanje otpadnim vodama sa životinjskih farmi je značajan problem. Situacija je posebno
rizična u selima Vladimirovac i Banatski Karlovac, gde velike farme nisu adekvatno rešile
deponije otpada a da ne pominjemo tretman otpadnih voda.
Drugi problem je upravljanje otpadnim vodama iz lokalnih klanica i industrijskih preduzeća
koja se nalaze pored kanala Dunav – Tisa – Dunav i ispuštaju svoje otpadne vode direktno u
kanal. (SLOA, br. 15/09)
Upravljanje čvrstim otpadom

Trenutno, svako selo ima jednu ili dve deponije čvrstog otpada, koje uopšte nisu regulisane.
Na ovim lokacijama otpad se odlaže bez ikakvog reda i bez prethodnog odvjanja
sekundardnih sirovina. Nije redak slučaj da je deponija na potpuno neprikladnim mestima, u
blizini javnih puteva ili u blizini građevinskih zona i stambenih oblasti u naseljima. Ovo je
naročito slučaj u Banatskom Karlovcu, gde je nakon postepenog širenja građevinske zone,
deponija završila usred stambene oblasti. U opštini Alibunar, proces razdvajanja otpada po
vrstama je još uvek u povoju.
Svako selo u opštini ima lokaciju za odlaganje životinjskog otpada, koje su potpuno
neopremljene i nekontrolisane. Na tim lokacijama, jedini sigurnosni postupak koji se
primenjuje je pokrivanje otpada. (SLOA, br. 15/09)
4.1.7. Nivo buke
Kako opština Alibunar nema nikakvo završeno akustično zoniranje, preduzeto je istraživanje
od strane Instituta IMS ad Beograd, u cilju utvrđivanja postojeće komunalne buke.
Metodologija
Organizacija istraživanja na terenu

Stručnjaci za buku izašli su na teren i izvršili merenja u selima Seluš i Vladimirovac.
Merenja su izvršena tokom 24 časa od 20.12.2012 u 10 sati pre podne do 21.12.2012 u 10 sati
pre podne, na sledećim lokacijama:
‐ Popisna tačka: MM1, geografska lokacija: S 45°7’10.7”; I 20°54’16.5”,
‐ Popisna tačka: MM2, geografska lokacija: S 45°2’4.5”; I 20°51’4.8”,
‐ Popisna tačka: MM3, geografska lokacija: S 45°2’25.9“; I 20°50’57.5“
‐ Popisna tačka: MM4, geografska lokacija: S 45°2’2.8”; I 20°51’1.92” (videti sliku u
nastavku).
Slika 15: Tačke merenja buke
Tokom istraživanja na terenu, stručnjaci su takođe izvršili i drugo merenje u cilju

zadovoljenja standarda: IEC 61400-11 (IEC, 2012). Merenje su izvršena na istim lokacijama
kao i prva, u dva navrata: 01.02.2013. i 12.02.2013.
Da je izvršeno akustično zoniranje opštine Alibunar, ove lokacije bile bi klasifikovane u
Zonu 3: čisto stambena područja.
Uređaji za snimanje
Komunalna buka se meri po standardima koji su opisani u SRPS ISO 1996-2:2010 (ISS,
2010).
Metodologija istraživanja se sastoji od kontinualnog praćenja buke u trajanju od 24h na
svakom mestu praćenja, u skladu sa standardima i praćenjem sledećih parametara:
LAeq,15min, LA1,15min, LA5,15min, LA10,15min, LA50,15min i LA90,15min, u intervalima od 15 minuta.
Sledeći uređaji su korišćeni za merenje buke:
‐ Fonometar RION, model NL - 32; No. 01161946, sa mikrofonom UC-53A No.
311049 i filter karticom NX 22RT.
‐ Fonometar RION, model NL-32; No 00240664, sa mikrofonom UC-53A, No 305891
i filter karticom NX 22J.
‐ Fonometar RION, model NA – 28; No. 01260208, sa mikrofonom UC-59, No 00291.
‐ Fonometar RION, model NL-18; No 00770469, sa mikrofonom UC-53A, No 76119.
Kalibracija mernih sistema urađena i pre i posle merenja sa kalibratorima:
‐ RION, tip NC-73, br. 10876318 i
‐ RION tip NC-74 br. 34883956.
Brzina vetra je izmerena sa sledećim uređajima:
‐ TFA Nexus meteorološka stanica na h = 3 m i
‐ Anemometer KIMO VT100, na nivou tla.
Rezultati
Nivo buke na mernim mestima je:
Tabela 7: Osnovno istraživanje komunalne buke

LAeq [dB]
Popisne
Naselje Geografski položaj Buka tokom Buka tokom
tačke
dana noći
MM1 Seleuš S 45°7’10.7”; I 20°54’16.5” 39.0 31.1
MM2 Vladimirovac S 45°2’4.5”; I 20°51’4.8”, 41.5 44.2
MM3 Vladimirovac S 45°2’25.9”; I 20°50’57.5” 38.0 26.6
MM4 Vladimirovac S 45°2’2.8”; I 20°51’1.92” 52.8 38.2
Izmerene vrednosti LAeq (Ekvivalent kontinualnog A-ponderisanog nivoa pritiska zvuka) na

mernom mestu koje pokazuju najviše nivoe buke su:
‐ Ldan = 52.8 dB na mestu MM4 i
‐ Lnoć = 44.2 dB za noć na mesto MM2
4.1.8. Ostala zagađenja životne sredine
Nema dostupnih podataka o nivou zagađenja životne sredine u opštini Alibunar.

Međutim, problemi upravljanja otpadnim vodama i čvrstim otpadom su očigledno izvor
zagađenja vode i tla.
Nema podataka o zagađenosti zemljišta na lokaciji projekta.
4.1.9. Ptice
Metodologija za ornitološko istraživanje terena
Istraživanje ptica na studijskom području izvršeno je tokom 12 meseci, kako to zahteva

Zavod za zaštitu prirode Vojvodine, od jula 2011. do juna 2012. godine (videti anekse) jer
one predstavljaju posebno osetljivu grupu životinja kada su u pitanju projekti vetro-parka.
Ono je sprovedeno od strane konsultantske firme Biotop d.o.o. i uključivalo je tim od 5
ornitologa.
Opšta metodologija za ornitološko terensko istraživanje
Praćenje ptica i analiza uticaja koje bi vetro-park mogao da proizvede izvršeno je u skladu sa
smernicama preporučenim od strane Evropske komisije (Evropska komisija, 2010) i izveštaja
dostavljenog Savetu Evrope od strane BirdLife International (Langston i Pullan, 2003), ali uz
manje izmene u skladu sa osetljivošću vrsta, definisanih na osnovu poznate smrtnosti (Durr,
2012) i karakteristika lokalne avifaune.
Praćenje ptica je izvršeno primenom metode mesta brojanja (Bibby i drugi, 2000) i
ograničene transekt metode (Matvejev, 1988). Ptice su vizuelno identifikovane kao i
specifičnim nazivima vrsta. Kretanje po terenu je uglavnom rađeno pešice, uz povremenu
upotrebu vozila.
Popisne tačke su izabrane na način koji nudi najbolju pokrivenost širokog područja, kako bi
se precizno prepoznao obrazac kretanja vrste preko oblasti, kao i mesta agregacije ptica. Da
bi se to postiglo, tačke su tako pozicionirane da se izbegne blokiranje vidnog polja, ograde,
šume i dine. Tačke su ravnomerno raspoređene po oblasti tako da pokrivaju sve tipove
prisutnih staništa, i da su dostupne sa postojeće mreže zemljanih puteva.
Transekt metoda je korišćena za povezivanje tačaka popisa i izuzetno za mapiranje ptica na
lokacijama koje nisu bile pokrivene metodom mesta brojanja.
Učestalost poseta različitim mestima popisa u velikoj meri je zavisila od važnosti tačke i
njene blizine planiranom vetro-parku.
Price su praćene ukupno 35 dana, sa 286 sati provedenih na terenu. Prezentacija dinamike
terenskih aktivnosti po mesecima prikazana je niže u tabeli, gde smo predstavili broj dana i
sati provedenih na terenu.
Tabela 8: Dinamika terenskih aktivnosti na terenu
Mesec Dani u mesecu Ukupan broj dana Ukupno sati

Juli 24,25,26 3 34
Avgust 19,20,21 3 30
Septembar 12,13,14 3 26
Oktobar 1,2,16 3 12
Novembar 29 1 9
Decembar 24,25 2 19
Februar 27 1 9
Mart 3,22,23,27,28,29 6 42
April 9,10,13 3 29
Maj 18,19,20,23,24,25 6 48
Jun 18,19,20,21 4 28
Ukupno 35 35 286
Podaci su evidentirani u GPS uređaju u formatu koji definiše mesto i vreme pojave vrsta, i
ako su vrste posmatrane na visini rotora (kritična visina od 50-200 m), dodate su dodatne
oznake, za nadmorsku visinu, pravac i tip aktivnosti.
Oznake za nadmorsku visinu definisane su u 4 kategorije, kao što se vidi niže u tabeli,
projektovane u skladu sa tehničkim karakteristikama vetro-turbina (visina rotora od 60-190m
od zemlje). Za kritične kategorije, uzimali smo u obzir one iznad 50 m nadmorske visine.
Tabela 9: Prikaz kategorija nadmorskih visina korisćenih tokom popisa
Oznaka koja predstavlja opseg

nadmorske visine Oseg nadmorske visine
A 0-50
B 50-150
C 150-200
D 200+
Specifičnost monitoringa stepskog sokola
Posle prvih pet meseci, utvrdili smo da je stepski soko jedna od vrsta koja je potencijalno
ugrožena razvojem projekta. Zato smo sproveli istraživanje da bi se utvrdio broj plodnih
parova u blizini projekta, kao i glavne paterne rasprostiranja prisutnih jedinki. Znajući da su
im za uzgoj potrebna gnezda gavrana ili sive vrane (Puzović, 2008) i da u pogledu hrane
uglavnom zavise od populacije golubova iz sela tokom cele godine i prirodnih populacija
tekunica tokom sezone parenja, prilikom monitoringa stepskog sokola uzeli smo u obzir ove
4 vrste i njihova staništa.
Metodologija monitoringa stepskog sokola ima četiri glavne komponente:
- Potraga za gnezdima porodice vrana duž dalekovod
- Provera potencijalnih staništa tekunica kako bi se utvrdila ona koja imaju veći
značaj za stepskog sokola
- Provera ranije otkrivenih gnezda i njihovu zauzetost od strane stepskog sokola
- Monitoring stepskog sokola i njegovo rasprostiranje
Opis ornitoloških rezultata
Opšti ornitološki rezultati

U širem području uticaja, zabeležen je 151 primerak ptica. Od ovog broja, 97 primeraka je
posmatrano u oblasti projekta, 108 je posmatrano u neposrednoj zoni uticaja i 148 je
posmatrano u okviru srednjeg područja uticaja.
Nesigurna određenja i opšti nivoi nisu razmatrani u konačnoj analizi.
Za 85 primeraka, uzgajanje mladih je potvrđeno, dok je 11 primeraka označeno kao
potencijalni odgajivači, a dodatnih 56 su posmatrane tokom migracije ili lokalnog kretanja. U
tabeli u daljem tekstu, možemo jasno videti opadanje broja uzgojenih ptica kao i smanjenje
prostora koji se koristi kako se približavamo projektnoj zoni, koja se sastoji gotovo isključivo
od obradivog zemljišta.
Tabela 10: Biološki status posmatrane ornitofaune u različitim oblastima uticaja
U neposrednoj Srednje
Projektna Šire područje
blizini područja područje
oblast uticaja (15km)
uticaja (1km) uticaja (5km)
Uzgoj 19 28 74 85
Prolaz 78 80 57 56
Potencijalni uzgoj 0 0 18 11
Ukupno 97 108 148 151
Većina evidentiranih primeraka obiluje po broju u regionu i mogu se naći podjednako u celoj
oblasti na odgovarajućim staništima. Međutim, postoje neke vrste koje su zabeležene u
veoma malom broju i svode se na veoma male površine koje se nalaze na jednom ili nekoliko
lokaliteta.
U skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, 126 strogo zaštićenih vrsta ptica je posmatrano na
celoj studijskoj oblasti (u blizini, u srednjoj zoni i u širokom području uticaja) i dodatne 24
vrste se smatraju za zaštićene.
Kao što je prikazano u Prilogu, od ukupnog broja evidentiranih vrsta, 70 (46%) od
evidentiranih vrsta je navedeno ili kao SPEC vrste (BLI) ili u Aneksu I Direktive o pticama
(Službeni list Evropske unije 2009/147/UZ) što znači da su vrste od globalnog ili evropskog
značaja po pitanju očuvanja. Od ukupnog broja evidentiranih vrsta, 34 su iz Aneksa I
Direktive o pticama i samim tim treba da budu predmet specijalnih mera očuvanja koja se
tiču njihovog staništa da bi se omogućio njihov opstanak i reprodukcija u oblasti
rasprostiranja.
Kada se uzmu u obzir IUCN kriterijumi, 1 vrsta se smatra ugroženom (Stepski soko) na
međunarodnom nivou, 1 vrsta je osetljiva (Orao krstaš) i 5 se smatra skoro ugroženim
(cvenonogi soko, mali vranac, patka crnaka, barski petlić i velika bekasina)
Vezano za statuse definisane na osnovu populacionih trendova ptica, definisane od strane
Bird Life International (Ptice u Evropi 2, 2004), 6 vrsta spada u SPEC 1 kategoriju (vrste koje
podpadaju pod globalnu brigu o zaštiti), 18 u SPEC 2 (glavno područje rasprostiranja je u
okviru evropskog kontinenta, i njihov status očuvanja nije povoljan – ugrožene vrste) i 37 u
SPEC 3 kategoriju (glavna oblast rasprostiranja je van evropskog kontinenta, i njihovo status
očuvanja nije povoljan – ugrožene vrste). Ukupno 96 vrsta nalazi se na listi strogo zaštićenih
vrsta po Bernskoj konvenciji („Službeni list RS“ br. 102/07, Aneks II), dok se 48 vrsta nalazi
na listi zaštićenih vrsta (Aneks III). Kada je u pitanju Bernska konvencija („Službeni list RS“
br. 102/07), ukupno 4 vrste iz Aneksa I (ugrožene vrste) su prisutne kao i 65 vrsta iz Aneksa
II – migratorne vrste sa nepovoljnim statusom očuvanja i čiji status se može značajno
poboljšati putem međunarodnih projekata zaštite (Videti niže tabelu).
Tabela 11: Statusi zaštite i očuvanja u brojevima
Zakon/institucija Status Broj vrsta
Nacionalno Strogo zaštićene 125

zakonodavstvo Zaštićene 26
NT 5
IUCN VU 1
EN 1
SPEC 1 6
BLI SPEC 2 18
SPEC 3 37
Aneks I 34
BD Aneks II 31
Aneks III 11
Aneks II 96
Bern
Aneks III 48
Aneks I 4
Bon
Aneks II 65
Od 151 zabeležene vrste, 41 vrsta se smatra od naročite važnosti jer ih je tako definisao
BirdLife International kao SPEC 1, SPEC 2 ili SPEC 3 (Burfield i van Bommel, 2004), ili
zato što su navedene u Aneksu – I Direktive Evropske unije o pticama.
Obična vetruška (Falco tinnunculus) je izabrana zbog svoje brojnosti i osetljivosti na vetro-
park dok je gavran Corvus corax odabran kao glavni graditelj gnezda za stepskog sokola.
Rezultati monitoringa stepskog sokola
Na delokovodima je pronađeno ukupno 14 gnezda, od kojih su 3 bila zauzeta od strane
gavrana (Corvus corax) i jedno od strane sive vrane (Corvus cornix). Preostala gnezda su bila
uglavnom stara gnezda vrana od prethodnih sezona, u različitim stadijumima propadanja. U
dva gnezda pronađen je stepski soko i u dva soko lastavičar (Falco subbbuteo). Veštačka
gnezda postavljena duž dalekovoda (Puzović, 2008) nisu bila zauzeta ni od jedne vrste (videti
sledeću sliku).
Činjenica da su grupe gnezda gavrana uočene na susednim stubovima dalekovoda znači da su
to tradicionalna mesta gnezdenja te vrste, pa prema tome i za stepskog sokola.
Slika 16: Veštačko gnezdo za sokole na dalekovodu
©Biotope
Monitoring gnezda pokazao je obrazac rasprostiranja vrsta, koji je prikazan na sledećoj mapi.
Prema njemu, jedina dva gnezda koja su bila pronađena nalazila su se na dalekovodu severno
od projektne oblasti, 5,5 odnosno 10 km udaljeni od nje. Glavni obrasci leta su skoro
identični sa naseljenim mestima jer golubovi predstavljaju veliki deo njihove ishrane, i u isto
vreme, kako se i očekivalo, ptice imaju tendenciju da se hrane tekunicama tokom perioda
kada uzgajaju mlade što ima za posledicu češće posete tim oblastima. Aktivnost vrste
zabeležena je samo dva puta u projektnom području, dok svi ostali nalazi pozicionirani
severno od lokacije. Rasprostiranje vrste na osnovu zabeleženih gnezda prema jugu nije
zabeleženo u značajnijoj meri (videti Dodatak X).
Mapa 2: Model rasprostiranja stepskog sokola
Mesta okupljanja ptica i migracioni koridori
Tokom dvanaestomesečnog istraživanja ptica, otkriveno je nekoliko lokacija važnih za ptice.

Ova mesta obuhvataju važne migratorne koridore i mesta navraćanja za ptice selice kao što su
ždralovi, guske, laste, itd. Dalje u tekstu ove vrste će biti detaljno prikazane.
Projekta lokacija
S obzirom da projektno područje nema prepoznatljive morfološke karakteristike i prirodni
pejzaž, nema nekih posebno privlačnih mesta za ptice unutar njega. Ovo ne treba uzimati
zdravo za gotovo, jer u određenim prilikama, javljaju se brojna jata ili veliki broj pojedinaca
nekih vrsta. Tokom istraživanja, otkrili smo sledeća okupljanja ptica u oblasti:
- Posle žetve, uglavnom u julu, na poljima ostaje nešto useva, što privlači neke vrste
kao što su domaći golubovi Columba livia domestica i grlice Streptopelia turtur u
velikom broju.
- U julu i avgustu, u dva odvojena navrata uočena su jedno manje i jedno srednje
veličine jato (70 odnosno 120) gradskih lasta na odmaralištima u polju kukuruza
tokom noći.
- Krajem jula, veoma veliko jato (oko 2000 primeraka) crne čiope Apus apus prešlo
je preko područja, prelećući jedno vreme oko jarbola za merenje brzine vetra (oko
20 min).
- U avgustu i septembru, mogao se videti veoma veliki broj obične travarke
Coturnix coturnix, verovatno se hraneći ovde pre jesenje migracije.
- U septembru, mogao se videti veoma veliki broj prepelica Coturnix coturnix,
ponekad neverovatne gustine. To se može objasniti krivilovom vrste, kada lovci
postavljaju snažne uređaje za dozivanje, imitirajući zov vrste, okupljajući ih u užu
oblast koja je u opsegu dometa uređaja, što je približno 4 km.
Sva zabeležena okupljanja ptica i veliki broj pojedinačnih primeraka takođe je uočen u
okolini poljoprivrednih oblasti, kao i u nekim prirodnim površinama, te se prema tome može
zaključiti da se projektno područje ne izdvaja po ovom pitanju u poređenju sa okolnim
predelom. Jedini izuzetak je prepelica, gde lovci biraju ovu lokaciju jer je udaljena i lakše im
je da je pokrivaju svojim aktivnostima.
Nikakvi posebni migratorni koridori nisu primećeni na projektnom području.
Okolno područje
Područje oko lokacije projekta je po karakteristikama slično samoj lokaciji projekta, naročito
u pravcu severa i zapada. Gledajući prema jugu, tu postoji uski koridor prirodne stepske
travnate površine, i nakon nje, prostire se poljoprivredno zemljište, a zatim specijalni rezervat
prirode „Deliblatska peščara“ i lesne doline, nekih 5,5 km ka jugoistoku. Istočno od lokacije
projekta su dve lesne doline, od kojih je veća vredan prirodni pejzaž, važan za biodiverzitet.
Dalje na istok, nadmorska visina se smanjuje i na desnoj strani puta su neke slane livade,
kojih ima dosta i dalje prema severu i jugu, u blizini sela Alibunar, Seleuš i Ilandža.
Severozapadno od lokacije projekta, nalazi se lesna dolina koja se pruža nekoliko kilometara
sve do sela Padina. Sva ova osobena područja mogu se videti na mapi niže u tekstu. Tokom
istraživanja, utvrdili smo da postoje sledeća važna mesta okupljanja ptica u ovoj oblasti:
-na slanim livadama na istoku i severoistoku od lokacije projekta mogu se videti,
tokom marta i aprila velika jata bele rode Ciconia ciconia i posebno sivog ždrala.
Ove slane livade su deo regionalno važnog migracionog koridora, jer on spaja
velike ribnjake na severu sa širokim zimovalištima na Dunavu, na kojima ponekad
ima i po 50000 vodenih ptica dnevno (Labudovo okno). Izgleda da je isti koridor
važan i za druge vrste, od kojih je najzanimljiviji malopegavi orao Aquila
pomarina.
- duž lokalnog koridora južno od projektne lokacije, postoji stalna cirkulacija vrana,
koje idu od odmarališne lokacije u Vladimirovcu do hranilišta na poljoprivrednim
poljima i slanim livadama istočno od projektne lokacije. Isti koridor kriste i druge
vrste prilikom migracije, pre svega Eja Circus sp., a u manjoj meri i druge vrste
ptica, kao što su guske i druge ptice grabljivice. Isti koridor ima izuzetan značaj za
lov i kretanje lokalno uzgajane ornitofaune, pre svega obična vetruška Falco
tinnunculus, ali takođe i neke retke vrste kao što su stepska trepteljka Anthus
campestris i veoma retka zmijar ševa Calandrella brachydactyla hungarica.
- U blizini Vladimirovca, 1,25 km južno od oblasti projekta, postoji malo jezero, što
je u stvari mesto za odlaganje otpada sa lokalne farme svinja. Ovo mesto je važno
uzgajalište za neke vrste, kao što su zlatokrila utva Tadorna tadorna i crno-krila
vlastelica Himantopus himantopus, ali i važno mesto za predah mnogih ptica
močvarica i barskih ptica.
- Najseverniji deo Deliblatske peščare 5,5 km od projektne lokacije nalazi se važno
stanište tekunica i ima veoma veliku površinu od 2,5 km2 i zbog toga privlači
veliki broj ptica grabljivica, pre svega orla mišara ali i neke retke vrste kao što je
patuljasti orao Aquila pennata.
Svi opisani lokaliteti imaju svoj značaj za ornitofaunu na lokalnom i regionalnom nivou, i
morali su se uzeti u razmatranje u ovoj studiji kako bi se prepoznali obrasci po kojima ptice
koriste prostor. Sama projektna lokacija ne bi trebalo da napravi značajnu prepreku za
kretanje ptica u budućnosti, pre svega zbog činjenice da ptice već izbegavaju ovu oblast u
velikoj meri.
Mapa 3: Ekološki koridori
4.1.10. Slepi miševi
Metode istraživanja
Vrste slepih miševa praćene su godinu dana od jula 2011. do juna 2012. od strane kompanije
Biotope d.o.o.
Smernice korišćene za ovo istraživanje na terenu su EUROBAT Zvanične smernice o
praćenju slepih miševa Sekretarijata (Battersby i drugi, 2010.) i o slepim miševima i vetro-
parkovima (Rodrigues i drugi 2008.) kao i smernice o fokusiranju na srpski kontekst
(Paunović, Karapandža i Ivanović, 2011.).
Primenjena je metodologija prostornog rasporeda transekta i tačaka cenzusa i Sound
MeterBat, ultrazvučni rekorder zvuka.
Rad na terenu je organizovan oko tri glavna perioda u cilju prilagođavanja na ekološke
cikluse slepih miševa: prolećnu migraciju, reprodukciju, jesenju migraciju
‐ Kraj avgusta i septembar su uzeti kao najbolji meseci za prikupljanje podataka o
slepim miševima i njihovoj jesenjoj migraciji (Hutterer, 2005.).
‐ April i maj su smatrani za najbolje mesece za prikupljanje podataka o prolećnoj
migraciji slepih miševa
‐ Jun je uzet kao najbolji mesec za prikupljanje podataka o reprodukciji slepih miševa
Da bi se procenio nivo aktivnosti vrsta slepih miševa, korišćena je metodologija razvijena od

strane firme Biotope iz Francuske. Kada se evidentira sekvenca ultrazvukova, ona se smatra
za samo jedan kontakt tokom celog minuta. Nakon tog minuta, ako se emituje novi zvuk, on
se može smatrati za drugi kontakt. Nivo aktivnosti se procenjuje brojanjem kontakta po sati
ili po noći. Od 1992. godine Biotopovi stručnjaci za slepe miševe preduzeli su mnoga
istraživanja u Francuskoj i Evropi i snimili su nivo aktivnosti vrsta slepih miševa u bazi
podataka. Nivo aktivnosti utvrđen kod alibunarskih vrsta upoređen je sa nivoom zabeleženim
u bazi podataka da se napravila razlika između, niske, umerene, visoke i veoma visoke
aktivnosti.
Opis rezultata
Lista vrsta
Na istraživanom području zabeleženo je 15 vrsta

slepih miševa:
13 vrsta slepih miševa iz porodice Vespertilionidae:

‐ Barbastella barbastellus
‐ Eptesicus serotinus
‐ Myotis daubentonii
‐ Myotis mystacinus
‐ Nyctalus Leisleri
‐ Nyctalus noctula
‐ Pipistrellus kuhlii
‐ Pipistrellus nathusii
‐ Pipistrellus pipistrellus
‐ Pipistrellus pygmaeus
‐ Plecotus auritus
‐ Plecotus austriacus
‐ Vespertilio murinus
1 vrsta iz porodice Miniopteridae:

‐ Miniopterus schreibersii
1 vrsta iz porodice Rhinolophidae:

‐ Rhinolophus ferrumequinum Barbastella barbastellus
©Biotope
Nivo aktivnost zabeležen na istraživanom području
Intenzitet aktivnosti slepih miševa varira od vrste do vrste. Neke vrste su jako malobrojne
(npr. Barbastella barbastellus ili Rhinolophus ferrumequinum) dok su druge vrste mogu naći
u velikom broju (npr. Nyctalus noctula). Ukupan intenzitet aktivnosti slepih miševa na
proučavanom području je prilično visok. Ova tabela niže u tekstu prikazuje intenzitet vrsta
tokom jesenje migracije u 2011. godini, tokom prolećne migracije u 2012. godini i tokom
perioda reprodukcije u 2012. godini (Biotope, 2012).
Tabela 12: Intenzitet aktivnosti slepih miševa na području projekta
Jesenja migracija Prolećna Reprodukcija

Vrste slepih miševa
2011 migracija 2012 2012
Barbastella barbastellus niska - -

Eptesicus serotinus srednja niska srednja
Miniopterus schreibersii visoka niska niska
Myotis daubentonii niska - veoma visoka
Myotis mystacinus niska - veoma visoka
Nyctalus leisleri srednja niska -
Nyctalus noctula veoma visoka veoma visoka visoka
Pipistrellus kuhlii visoka visoka -
Pipistrellus pipistrellus niska niska -
Pipistrellus nathusii visoka visoka niska
Pipistrellus pygmaeus niska niska -
Plecotus auritus niska niska -
Plecotus austriacus srednja - niska
Vespertilio murinus niska niska niska
Rhinolophus ferrumequinum niska niska -
Izvor: Biotope 2012
Zabeleženo je da se slepi miševi uglavnom kreću duž lokalnog ekološkog koridora koji je
opisan u osnovnom poglavlju o pticama.
U parkovima Alibunara i Vladimirovca, u septembru 2011. godine pronađeno je 5 skrovišta
Nyctalus noctula.
Vrste koje traže ekološku brigu
Vrste koje izazivaju ekološku zabrinutost su one vrste za koje je zaštita opisana nacionalnim i
međunarodnim pravnim dokumentima obavezna zaštita koja je od velike važnosti i ova briga
se povećava ako je trend populacije negativan.
Pravna zaštita:
Vrste slepih miševa koje su identifikovane na lokaciji zaštićene su raznim pravnim
dokumentima:
- Strogo zaštićene vrste prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i
zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Službeni list RS”, broj 5/10 i 47/11)
- Vrste zaštićene direktivom o staništima (92/43/CEE) Evropske unije i kao zemlja
kandidat Srbija može početi sa primenom direktive. 3 vrste (Miniopterus schreibersii,
Rhinolophus ferrumequinum, Barbastella barbastellus) su u Aneksu II što znači da
njihovo očuvanje može zahtevati proglašenje Posebnih oblasti očuvanja. 12 drugih
vrsta su strogo zaštićene prema Aneksu IV.
- Strogo zaštićene vrste prema Bernskoj konvenciji o „zaštiti evropskih divljih vrsta i
prirodnih staništa“ (Aneks II) Saveta Evrope, osim Pipistrellus pipistrellus koja se
smatra zaštićenom (Aneks III).
- Zaštićene vrste prema Bonskoj konvenciji „o očuvanju migratornih vrsta divljih
životinja“ (Prilog II) Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). To
znači da je ovim vrstama „potrebna ili bi imali velike koristi od međunarodne
saradnje.“
I Bernska i Bonska konvencija su prenete u srpski zakon (Službeni list RS: 102/07) koji je
stupio na snagu u Srbiji 2008. godine.
Vrste Pravilnik o strogo Bernska Bonska Direktiva o

zaštićenim konvencija konvencija staništima
vrstama (Sl. List aneks: aneks: (92/43/CEE), aneks:
RS: 5/2010)
Barbastella barbastellus x II II II, IV
Eptesicus serotinus x II II IV
Myotis daubentonii x II II IV
Myotis mystacinus x II II IV
Nyctalus Leisleri x II II IV
Nyctalus noctula x II II IV
Pipistrellus kuhlii x II II IV
Pipistrellus nathusii x II II IV
Pipistrellus pipistrellus x III II IV
Pipistrellus pygmaeus x II II IV
Plecotus auritus x II II IV
Plecotus austriacus x II II IV
Vespertilio murinus x II II IV
Miniopterus Schreibersii x II II II/IV
Rhinolophus ferrumequinum x II II II/IV
Populacioni trendovi
Populacioni trendovi vrsta slepih miševa zabeleženih na planiranoj lokaciji projekta dati su
niže u tabeli.
- Međunarodni trendovi i stanje dati su od strane Međunarodne unije za zaštitu prirode
(IUCN).
- Srpski trendovi i stanje izrađeni su prema IUCN preporukama i dati su u Karapandža i
Paunović (2009).
Tabela 13: Procena ekološke brige za slepe miševe
Vrste Stanje 2 Populacioni Stanje Populacioni Zabeleženi

trend trend 2009 uzgoj?
Barbastella barbastellus NT stabilan/ u VU stabilan da
opadanju
Eptesicus serotinus LC nepoznat LC stabilan da
Myotis daubentonii LC u porastu LC u porastu sumnjivo
Myotis mystacinus LC nepoznat LC stabilan da
Nyctalus Leisleri LC nepoznat LC stabilan ne
Nyctalus noctula LC nepoznat LC stabilan sumnjivo
Pipistrellus kuhlii LC nepoznat LC u porastu da
Pipistrellus nathusii LC nepoznat LC stabilan ne
Pipistrellus pipistrellus LC stabilan LC stabilan / u da
opadanju
Pipistrellus pygmaeus LC nepoznat DD stabilan sumnjivo
Plecotus auritus LC stabilan NT stabilan / u da
opadanju
Plecotus austriacus LC nepoznat LC stabilan da
Vespertilio murinus LC stabilan LC u porastu ne
Miniopterus Schreibersii NT u opadanju LC stabilan da
Rhinolophus ferrumequinum LC u opadanju LC stabilan da
Prema gornjoj tabeli, smatra se da je Barbastella barbastellus globalno kao skoro ugrožena
vrsta a u Srbiji se smatra za ranjivu, a za Plecotus auritus se smatra da joj preti opstanak u
Srbiji, dok na globalnom nivou za tu vrstu postoji najmanja briga.
Sve vrste slepih miševa snimljene na lokaciji projekta Alibunar se smatraju da spadaju pod
ekološku brigu, a naročito Barbastella barbastellus i Plecotus auritus.
2
LC: Najmanja briga, NT: Skoro da preti (ne preti ali će uskoro)
DD: Nedovoljno padataka, VU: Ugrožene vrste
4.1.11. Ne-leteća fauna
Ovo poglavlje predstavlja ne-leteće vrste uočene u blizini i u srednjem delu oblasti vetro
parka od jula 2011. do juna 2012. godine od strane kompanije Biotope d.o.o. Beograd.
Sobzirom da je Studija o proceni uticaja na životnu i društvenu sredinu studija o projektu
vetro parka, vrste koje su izložene riziku su uglavnom leteća fauna i iz tog razloga, leteća
fauna je detaljnije proučavana on ne-leteće faune.
Zbog važnosti za biodiverzitet polu-prirodnih i prirodnih staništa, doline koje su snimljene
oko mesta projekta dobile su oznake kako je prikazano na slici niže:
‐ “dolina A”- crveno;
‐ “dolina B”- narandžasto;
‐ “dolina C”- žuto
Zelena boja prikazuje prirodna i polu-prirodna staništa između ribnjaka i doline koja se zove
ekološki koridor i detaljnije je opisana u poglavlju o pticama.
Slika 17: Pregled staništa vrsta
Presentacija evidentiranih vrsta
Zbog svoje veće otpornosti na projekat vetro parka, ne-letećoj fauni je posvećena nešto manje
detaljna pažnja u ovoj studiji tokom jednogodišnjeg proučavanja prica i slepih miševa. Lista
strogo zaštićenih (SZ) i zaštićenih (Z) vrsta prema srpskom zakonu prikazana je u tabeli dalje
u tekstu, za reptile, insekte, vodozemce i ne-leteće sisare. Kada se vrste posmatrane u okviru
područja projekata (gde će se graditi turbine) a ne samo na širem području proučavane
oblasti, to je tako i navedeno.
Tabela 14: Zabeležene ne-leteće vrste
Grupa Stanje Nazivi vrsta Posmatrane

zaštite u oblasti
projekta
Sisari SZ Tekunica (Spermophilus citellus)
Z Obična krtica (Talpa europaea) x
Z3 Zlatni šakal (Canis aureus) x
Z Srna (Capreolus capreolus) x
Z Jazavac (Meles meles) x
Z Crvena lisica (Vulpes vulpes) x
Z Divlja svinja (Sus scrofa) x
Z Zec (Lepus europaeus) x
Insekti SZ Acrida ungarica x
SZ Saga pedo
Vodozemci SZ Zelena žaba (Pseudepidalea viridis) x
Gmizavci SZ Dolichophis caspius

Izvor: Biotope 2012
Zlatni šakal (Canis aureus)

Ekologija vrsta: Zlatni šakal je jedna od najčešćih vrsta Canidae, koja se javlja u jugoistočnoj
Evropi, severnoj i istočnoj Africi i u velikom delu Azije. U poslednjih nekoliko decenija
populacija prolazi kroz nagli porast prema severu, tako da se centralna populacija nalazi u
Evropi, koncentrisanu na Balkanu. Nedavno se proširila i severno od Dunava. Ove vrste su
navedene kao vrste za koje postoji najmanja ekološka zabrinutost (Stoyanov, 2012).
Lokacija na proučavanom prostoru: čuo se nekoliko puta, pronađeni su otisci stopala unutar
projektnog prostora na južnim i zapadnim granicama i viđen je u julu 2011. i maju 2012.
godine.
3
Može se loviti pod određenim uslovima
Tekunica (Spermophilus citellus)
Ekologija vrsta: Evropska tekunica je endemska za centralnu i jugoistočnu Evropu, gde se
javlja na visinama od 0-2.500 m. U optimalnom staništu, zabeležene su gustine od 18-48
jedinki po hektaru, premda su i niže cifre od 5-14 jedinki po hektaru takođe zabeležene.
Evropska tekunica izbegava obradivo zemljište i njen boravak je ograničen na stepske oblasti
sa kratkom travom i slična veštačka staništa (pašnjaci, travnjaci, sportski tereni, tereni za
golf) na svetlom, dobro isušenom tlu, gde može da iskopa svoje jazbine. Glavna pretnja ovoj
vrsti je pretvaranje stepskih travnatih površina i pašnjaka u kultivisane njive ili šume, i
napuštanje pašnjaka i njihovo kasnije pretvaranje u livade sa visokom travom ili zakržljala
staništa nisu pogodni za tekunicu (Kryštufek 1999 u Coroiu i drugi 2008).
Premda postoje još uvek neke velike i naizgled stabilne subpopulacije, mnogo je izveštaja o
opadanju populacije, naročito u severozapadnom delu svog opsega; do opadanja dolazi i u
južnom delu. Ovu vrstu IUCN internacional: smatra za ranjivu sa smanjenjem populacionog
trenda. (Coroiu i drugi. 2008)
Slika 18: Tekunica (Spermophilus citellus)
©Biotope
Značaj ove vrste za studiju: Ova vrsta je proučavana veoma detaljno tokom istraživanja na
terenu od aprila do juna 2012. godine zbog njene važnosti za stepskog sokola (Bagyura i
drugi, 1994), jer je njegov glavni plen tokom sezone parenja.
Cilj istraživanja je bio mapiranje kolonija tekunica u blizini projekta i utvrđivanje kako i u
kojoj meri stepski soko zavisi od njih (pogledati mapu o „Model rasprostiranja ishrane
stepskog sokola“). Što se tiče područja na kojem je sprovedena studija, uzeta su obzir i
posećena sva područja mogućih staništa na kojima nema podzemnih voda, u radijusu od
15km od lokacije projekta. Brojne rupe i same životinje na ovim staništima bila su primarni
faktor za procenu populacije.
Lokacija na proučavanom prostoru Na proučavanom prostoru nije zabeleženo prisustvo
tekunica unutar projektne oblasti. Ono je zabeleženo u dolinama A i B,u dolini C je velike
gustine, na livadama oko Vladimirovca, na livadama oko Novog Kozjaka njihovo prisustvo
ima veliku gustinu a veoma malu gustinu na desnoj strani puta koji ide od Alibunara do
Seleuša.
Evropska krtica (Talpa europaea)

Ekologija vrste: Ona je uglavnom rasprostranjena na evropskom kontinentu, iako je nema na
Pirinejskom poluostrvu, južnom Italiji i na jugu Balkana. Prisutna je u većini staništa gde ima
dovoljno duboko tla koje dozvoljava izgradnju njenih obimnih jazbina. Voli livade, pašnjake,
oranice. Ova vrsta je rasprostranjena i ima je u velikom broju, i bez ozbiljnih pretnji je u
ovom trenutku. Shodno tome procenjuje se na ne postoji briga za njen opstanak (Amori i
drugi, 2008).
Lokacija na proučavanom prostoru: Vrsta je uočena unutar i izvan proučavanog prostora u
malim brojevima na poljoprivrednom području. Na polu-prirodnim staništima uočena je
populacija veće gustine.
Srna (Capreolus capreolus)

Ekologija vrste: Srna je dosta rasprostranjena u Paleoartičkoj zoni. Može naći u većem delu
Evrope, uključujući zapadnu Rusiju. Izvan Evrope može se naći u Turskoj, severnoj Siriji,
severnom Iraku, severnom Iranu i na Kavkazu. Zauzima širok spektar staništa, uključujući
listopadne, mešovite i četinarske šume, pustopoljine, pašnjake, oranice i prigradska naselja sa
velikim baštama. Ona voli pejzaže sa mešavinom šume i obradivog zemljišta. Srna je dobro
prilagođena savremenim poljoprivrednim pejzažima. Za ovu vrstu ne postoji briga za njen
opstanak. (Lovari i drugi 2008)
Lokacija na proučavanom prostoru: Prisutna je neredovno u malom broju na proučavanom
prostoru a veća gustina populacije u dolinama A, B i C.
Jazavac (Meles meles)

Ekologija vrste: Vrsta zauzima veliko područje zapadne Paleoartičke zone, sa dosta obilnim
asortimanom. Populacija u Evropi se povećava tokom poslednjih decenija, uglavnom kao
posledica smanjenja pojave besnila i lova. Jazavac voli listopadnu šumu sa proplancima, ili
otvorene pašnjake sa malim šumarcima. Može se naći u mešovitim i četinarskim šumama,
oko šipražja, u prigradskim naseljima i gradskim parkovima. Vrlo dobro se prilagođava
poljoprivrednim pejzažima, dokle god na njima postoje delovi sa prirodnim staništima. Za
ovu vrstu ne postoji briga za njen opstanak. (Kranz i drugi 2008)
Lokacija na proučavanom prostoru: Prisutna je u velikom broju na lokaciji projekta i u
susednim oblastima. Ukupno je pronađeno 7 jazbina.
Crvena lisica (Vulpes vulpes)
Ekologija vrste: Rasprostranjena preko cele severne hemisfere od polarnog kruga do severne
Afrike, centralne Amerike kao i u azijskim stepama, crvena lisica ima najširi geografski
opseg od svih mesoždera (pokriva skoro 70 miliona km²). Crvena lisica je zabeležena u
raznovrsnim staništima kao što su tundra, pustinja i šuma, ako i u gradskim centrima
(uključujući London, Pariz, Stokholm, itd.). Njeno prirodno stanište je suv, mešoviti pejzaž,
sa obiljem „ivica“ u vidu šipraga i šume. U mnogim staništima lisice su blisko povezane sa
čovekom, čak i napreduju na intenzivno obrađenim poljoprivrednim područjima. Za ovu
vrstu ne postoji briga za njen opstanak. (Macdonald i Reynolds, 2008)
Lokacija na proučavanom prostoru: Uočena je populacija srednje gustine unutar lokacije

projekta i velike gustine unutar ekološkog koridora i u lesnim dolinama.
Divlja svinja (Sus scrofa)

Ekologija vrste: Evroazijska divlja svinja je jadan od najrasprostranjenih kopnenih sisara, i
njeno rasprostiranje su ljudi znatno proširili. Ova vrsta se sada javlja u čistoj divljini ili
neznatno modifikovanoj formi divljine na svim kontinentima osim Antarktika. Evroazijska
divlja svinja obuhvata širok spektar umerenih i tropskih staništa, od polu-pustinja do tropskih
šuma, umerenih pošumljenih površina, pašnjaka i površina obraslih trskom; često odluta na
poljoprivredno zemljište radi ishrane. Za ovu vrstu ne postoji briga za njen opstanak. (Olivier
i Leus, 2008)
Lokacija na proučavanom prostoru: Uočena je mala gustina populacije unutar i oko oblasti
projekta, pretežno u dolinama.
Zec (Lepus europaus)

Ekologija vrste: Sadašnja rasprostranjenost Lepus europaeus prostire se od severnih pokrajina
španije, do uvedenih populacija u Ujedinjenom Kraljevstvu i južnim regionima Skandinavije,
od južnih do severnih delova Bliskog istoka, i prirodno se proširila na istok ka delovima
Sibira. To je veoma prilagodljiva vrsta koja može da opstane u bilo kom broju tipova staništa.
Kada su dostupni, korovi i divlje trave se biraju za ishranu; međutim, intenzivna
poljoprivreda je smanjila ovaj izvor hrane što je dovelo do izbora useva za ishranu. Trenutno
je vrsta za koju ne postoji briga za njen opstanak. (Smith i Johnston, 2008)
Lokacija na proučavanom prostoru: Uočena je niska gustina unutar i oko oblasti projekta.
Stepski smuk (Dolichophis caspius)

Ekologija vrste: Rasprostranjena je u jugoistočnoj Evropi i jugozapadnoj Aziji. Naseljava
uglavnom mediteransku makiju i stepe. Izbegava močvare, guste šume i oblasti sa visokom
vlagom tokom cele godine. Prelazi u stanje hibernacije između decembra i marta u
šupljinama stena, kamenim zidovima ili rupama glodara. Parenje se odvija između marta i
maja. Trenutno se po IUCN-u ocenjuje da za nju postoje manjkavi podaci. (Janev Hutinec i
Lupret-Obradović, 2005)
Lokacija na proučavanom prostoru: Uočena je u malom broju u dolinama A i B.
Panonski nosati skakavac (Acrida ungarica ungarica)
Ekologija vrste: Mediteranska vrsta koja se prostire u istočnoj i centralnoj Evropi.
Prvenstveno je rasprostranjena u slovačkoj, Austriji, Mađarskoj, Srbiji i Rumuniji i preferira
prirodne stepe i staništa u stepskim šumama. Podvrsta (Acrida ungarica ungarica) je
edemska za Panonski basen. Odrasli primerci mogu da se nađu od jula do oktobra. Oni su
kserotermička fitofagna vrsta koja se hrani raznim travama, kao što su uskolisna šašika i
livadna vlasulja. Po IUNC-u podaci manjkavi. (Trnka, 2008)
Lokacija na proučavanom prostoru: Zabeležena je u malom broju u oblasti projekta a veće
gustine u dolinama A i B.
Cvrčak (Saga pedo)

Ekologija vrste: Saga pedo je veoma rasprostranjen širom južno-evropskih zemalja. Ovaj
„matrijahalni skakavac“ je jedan od najvećih insekata u Evropi (12cm dužine). To je mesojed
i partenogenetički skakavac koji preferira prirodna staništa suve stepe ili šumske stepe.
Trenutno se ocenjuje kao ugrožena vrsta. (OSG, 1996)
Lokacija na proučavanom prostoru: Jedan primerak je primećen u dolini B u julu 2012.
godine.
Slika 19: Zaštićeni insekti u oblasti projekta
Acrida ungarica ©Biotope Saga pedo ©Biotope
Zelena žaba (Pseudepidalea viridis)
Ekologija vrste: Rasprostranjena je u većem delu Evrope (osim Feno-Skandinavije,
Britanskih ostrva, skoro cele Italije, Iberijskog poluostrva i skoro cele Evrope zapadno od
reke Rajne) na istok prema Kazastanu. Ova vrsta živi u širokom spektru šuma, šumske stepe,
šipražju, travnjacima i alpskim staništima. Životinje mogu biti prisutne u izmenjenim
oblastima, uključujući urbane centre, gradske parkove i bašte – i često ima koristi od
poremećenih staništa. Trenutno se procenjuje da za nju ne postoji zabrinutost (Agasyan i
ostali, 2009).
Lokacija na proučavanom prostoru: Jedan primerak je uočen u oblasti projekta u aprilu 2012.
godine i jedan u dolini B u maju 2012. godine.
Procena ekološke zabrinutosti
Kao što je napred opisano, većina zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta koje su uočene u
posmatranom području nisu takve da spadaju u ekološku zabrinutost. One su široko
rasprostranjene vrste sa pozitivnim populacionim trendom.
4 vrste koje izazivaju ekološku zabrinutost su:

‐ Spermophilus citellus IUCN je smatra za ugroženu vrstu sa opadajućim populacionim
trendom;
‐ Acrida ungarica ungarica jer je endemska vrsta Panonskog basena a nema
informacija i njenom populacionom trendu;
‐ Saga pedo je veoma redak insekt i po IUCN-u se smatra za ugroženu vrstu i nema
informacija o njenom populacionom trendu.
‐ Dolichophis caspius je retka vrsta zmije za Vojvodinu i nema informacija o njenom
populacionom trendu ili njenom statusu.
4.1.12. Vrste flore i staništa
Ovo poglavlje predstavlja vrste flore i prirodna staništa uočena u blizini i na srednjoj
udaljenosti od projekta vetro-parka, od aprila do jula 2012. godine od strane kompanije
Biotope d.o.o.
Prikaz zabeleženih biljnih vrsta
Biljke koje su strogo zaštićene i zaštićene biljne vrste prikazane niže u tabeli uočene su u
dolinama A i B.
Tabela 15: Zabeležene biljne vrste
Status zaštite Imena vrsta
Strogo zaštićene Adonis vernalis L., fam. Ranunculaceae

Strogo zaštićene Iris spuria L. subsp. spuria, fam Iridaceae
Strogo zaštićene Agrimonia eupatoria Ledeb. subsp. eupatoria, fam. Rosaceae
Zaštićene Allium paniculatum L. subsp. paniculatum, fam Liliaceae
Zaštićene Anthyllis vulneraria L.
Zaštićene Astragalus asper Jacq.
Zaštićene Galium verum L. subsp. verum
Izvor: Biotope 2012
Slika 20: Primerci flore iz doline A i B
Anthyllis vulneraria
©Biotope
Adonis vernalis
©Biotope
©Biotope
- Adonis vernalis smatra se ugroženom panonskom biljkom zbog gubitka stepskih

staništa i širenja invanzivnih biljnih vrsta koje se dešava u Srbiji. Međutim ona nije
tako ugrožena kao druge stepske vrste jer je otrovna za ovce i ne preti joj uništenje
preko ispaše.
- Iris spuria je veoma ugrožena biljna vrsta. Veoma je retka u Vojvodini gde je
zabeležena na 15 lokaliteta, uglavnom oko Deliblatske peščare, Subotičke peščare i
Fruške gore. Prisutna je na mezofilnim pašnjacima i stepskoj zoni. Ugrožena je usled
uništavanja vlažnih livada kroz isušivanje i oranja u poljoprivredne svrhe kao i od
invanzivnih vrsta.
- Agrimonia eupatoria je česta vrsta koja se ne smatra ugroženom. Skuplja se u
medicinske svrhe pod uslovima propisanim zakonom Republike Srbije.
- Allium paniculatum je izuzetno retka stepska vrsta koja je prisutna na pet lokaliteta u
Vojvodini. To je reliktna biljna vrsta koja se smatra za pokazatelja visokog kvaliteta
stepe na peščanim staništima. Ugrožena je.
- Anthyllis vulneraria je uobičajena stepska vrsta koja je pokazatelj dobre stepe na
pesku.
- Astragalus asper je ugrožena biljna vrsta, veoma retka u Panonskoj regiji koja je na
južnom obodu. Može se naći u severnom delu Bačke na Subotičkoj peščari.
- Galium verum je česta biljna vrsta koja nije ugrožena, pod kontrolom skupljanja,
lekovita biljka.
Procena ekološke zabrinutosti za vrste flore
Biljne vrste koje su zabeležene u dolinama A i B i koje podležu ekološkoj zabrinutosti su:
- Adonis vernalis jer je “umereno” ugrožena
- Iris spuria because jer je veoma ugrožena
- Allium paniculatum jer je ugrožena
- Astragalus asper jer je ugrožena
Prezentacija zabeleženih staništa
U Srbiji prirodna staništa nisu zaštićena ali su neka od njih u Direktivi EU o staništima
(92/43/EEC). Prirodna staništa koja su uočena u proučavanoj oblasti identifikovana su na
osnovu EUNIS-ove (Evropski informacioni sistem o prirodi) klasifikacije i prikazana su niže
u tabeli.
Tabela 16: Staništa zabeležena u proučavanoj oblasti
EUNIS EUNIS ime U projektnoj

oznaka oblasti
I1.12 Intezivni nemešoviti usevi srednje razmere: 1-25ha x
I1.13 Intezivni nemešoviti usevi male razmere: <1ha x
E1.2 Višegodišnje krečnjačke livade i osnovne stepe
Veći deo projektne oblasti pokriven je intenzivno gajenim usevima koja je klasifikovana kao
“I1.12” (Intezivni nemešoviti usevi srednje razmere: 1-25ha) i “I1.13” (Intezivni nemešoviti
usevi male razmere: <1ha).
Dominantni usevi koji pokrivaju tlo su suncokret (Helianthus annuus), kukuruz (Zea mays)
kao i pšenica (Triticum spp.) dok su na manjim površinama ostale vrste žitarica.
Na takvim tipovima staništa biodiverzitet raste kada je intenzitet obrade zemljišta mali i kada
postoje delovi neobrađenog zemljišta između useva, što nije slučaj u projektnom području.
Neki ostaci stepskih staništa mogu se naći duž prilaznih puteva ka poljima i to na malim
površinama.
Slika 21: Ostaci stepskih staništa na poljoprivrednom putu
©Biotope
Kontrast između dolina A i B i monotone projektne oblasti. Tu se mogu naći lepa staništa
klasifikovana od strane EUNIS-a kao “E1.2” (Višegodišnje krečnjačke livade i osnovne
stepe). Ovo stanište je veoma privlačno za biodiverzitet i u Vojvodini je ugroženo.
Slika 22: Stanište E1.2 u dolini B
©Biotope
©Biotope ©Biotope
Procena ekološke zabrinutosti za staništa
Procena ekološke zabrinutosti za prirodna staništa

Stanište E1.2: (Višegodišnje krečnjačke livade i osnovne stepe) je ugroženo stanište koje se
smatra da podleže ekološkoj zabrinutosti.
Mapa 4: Mapa prirodnih i poluprirodnih staništa
4.2. Osnovni društveno – ekonomski uslovi
Kao što je rečeno u poglavlju 3, lokacija projekta se nalazi na teritoriji opštine Alibunar koja
obuhvata 10 naselja: Alibunar, Banatski Karlovac, Vladimirovac, Dobrica, Ilandža, Janošik,
Lokve, Nikolinci, Novi Kozjak i Seleuš.
Ovo poglavlje daje društveno – ekonomske podatke o ovim naseljima.
4.2.1. Demografija
Gustina naseljenosti
Prema (Zavodu za statistiku Republike Srbije, 2006), (mapa 2, strana 27) opština Alibunar
pripada području sa prosečnom gustinom naseljenosti koja je manja od 50 stanovnika po
km2.
Broj stanovnika
Niže data tabela prikazuje populacionu dinamiku opštine Alibunar od 1948. do 2011. godine.
Tabela je sačinjena na osnovu (Zavoda za statistiku Republike Srbije, 2006) i ažurirana je sa
informacijama iz (Zavoda za statistiku Republike Srbije, 2012a).
Tabela 17: Broj stanovnika u opštini Alibunar
Broj stanovnika
Naselja Stara metodologija popisa (do 2002) Nova metodologija popisa
1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011
Okrug južnog
279,092 292,125 320,187 331,285 340,189 315,633 313,937 293,730
Banata
Opština
32,552 31,770 32,932 31,833 29,383 24,930 22,954 20,151
Alibunar
Alibunar 3,616 3,811 3,705 3,951 3,803 3,630 3,431 3,007
Banatski
5,834 5,186 6,025 6,273 6,319 5,926 5,820 5,082
Karlovac
Vladimirovac 5,261 5,294 5,519 5,335 5,106 4,292 4,111 3,868
Dobrica 2,666 2,632 2,617 2,376 2,006 1,575 1,344 1,076
Ilandža 3,132 2,896 2,926 2,805 2,426 1,919 1,727 1,422
Janošik 1,280 1,281 1,467 1,488 1,372 1,211 1,171 966
Lokve 4,184 4,246 4,243 3,826 3,511 2,450 2,002 1,772
Nikolinci 2,862 2,820 2,716 2,377 1,905 1,540 1,240 1,131
Novi Kozjak 1,441 1,415 1,428 1,281 1,170 990 768 636
Seleuš 2,276 2,189 2,286 2,121 1,765 1,397 1,340 1,191
Prosek po selu 3,255 3,177 3,293 3,183 2,938 2,493 2,295 2,015
Prema popisu iz 2002. godine opština Alibunar ima 22.954 stanovnika, a prosečna veličina
populacije je 2.295 stanovnika po selu.
Pad broja stanovnika
Niže data tabela prikazuje pad broja stanovnika izveden na osnovu gornje tabele.
Tabela 18: Pad broja stanovnika u opštini Alibunar

Broj stanovnika
Stara Pad broja stanovnika
metodologija Nova metodologija popisa (%)
Naselja
popisa
1981- 1991- 2002-
1981 1991 1991 2002 2011
1991 2002 2011
Okrug južnog
340,189 328,428 315,633 313,937 293,730 -3,46 -0,54 -6,44
Banata
Opština
29,383 26,535 24,930 22,954 20,151 -9,69 -7,93 -12,21
Alibunar
Alibunar 3,803 3,738 3,630 3,431 3,007 -1,71 -5,48 -12,36
Banatski
6,319 6,286 5,926 5,820 5,082 -0,52 -1,79 -12,68
Karlovac
Vladimirovac 5,106 4,539 4,292 4,111 3,868 -11,10 -4,22 -5,91
Dobrica 2,006 1,621 1,575 1,344 1,076 -19,19 -14,67 -19,94
Ilandža 2,426 2,023 1,919 1,727 1,422 -16,61 -10,01 -17,66
Janošik 1,372 1,225 1,211 1,171 966 -10,71 -3,30 -17,51
Lokve 3,511 2,973 2,450 2,002 1,772 -15,32 -18,29 -11,49
Nikolinci 1,905 1,634 1,540 1,240 1,131 -14,23 -19,48 -8,79
Novi Kozjak 1,170 997 990 768 636 -14,79 -22,42 -17,19
Seleuš 1,765 1,499 1,397 1,340 1,191 -15,07 -4,08 -11,12
Izvor : podaci izvedeni od Zavoda za statistiku Republike Srbije, 2006 i 2012a
Kao što je prikazano na gornjoj tabeli, popisi iz 1981., 1991., 2002. i 2011. godine pokazuju
konstantan pad broja populacije u svih 10 sela opštine. To je slučaj u celom jožnom banatu
ali je taj trend u opštini Alibunar naročito brz.
Između 1981. i 1991. godine, opština Alibunar je izgubila 10% svog stanovništva, selo
Dobrica je izgubilo 20% a sela Ilandža, Lokve, Novi Kozjak i Seleuš oko 16% svog
stanovništva.
Između 1991. i 2002., opština Alibunar je izgubila 8% svog broja stanovnika, selo Novi
Kozjak 22%, selo Lokve i Nikolinci je izgubilo 19% au selu Dobrica pad stanovnika je
iznosio 15%.
Između 2002. and 2011., pad broja stanovnika u opštini Alibunar je iznosio 12%, u Dobrici je
iznosio oko 20%, u Novom Kozjaku oko 18% i u selima Ilandža i Janošik pad je iznosio
18%.
Od 1981. do 2011., sela su u kojima je došlo do velikog pada broja stanovnika su Dobrica,
Lokve, Novi Kozjak a sela kod kojih je došlo do manjeg pada broja stanovnika su Alibunar i
Vladimirovac.
Ovaj pad broja stanovnika može se objasniti ruralnim egzodusom (mlađe generacije
napuštaju svoje selo da bi radile u gradovima koji su mnogo dinamičniji privredni centri) i
takođe usled veoma negativnog prirodnog priraštaja.
Prirodni priraštaj broja stanovnika
Niže data tabela prikazuje podatke o prirodnom priraštaju u Južnom Banatu i u opštini
Alibunar za 2011. godinu (Zavod za statistiku Republike Srbije 2012c)
Tabela 19: Prirodni priraštaj broja stanovnika
Godina 1971 1981 1991 2001 2011

Južno Broj 331,285.0 340,189.0 328,428.0 332,317.0 295,731.0
Banatski stanovnika
Region Živorođenih 4,563.0 4 ,645.00 3,660.0 3,158.0 2,555.0
Umrlih 3 585,0 3,888.00 4,310.0 4,681.0 4,504.0
Prirodni 978,0 757.0 -650.0 -1,523.0 -1,949.0
priraštaj
Prirodni 0.30 0.22 -0.20 -0.46 -0.66
priraštaj (%)
Opština Broj 31,833.0 29,383.0 26,535.0 25,603.0 20,376.0
Alibunar stanovnika
Živorođenih 381.0 313.0 280.0 207.0 137.0
Umrlih 397.0 372.0 399.0 413.0 373.0
Prirodni -16.0 -59.0 -119.00 -206.0 -236.0
priraštaj
Prirodni -0.05 -0.20 -0.45 -0.80 -1,16
priraštaj (%)
Starosna dob i pol stanovništva
Očekivani životni vek za muškarce je 69,9 godina u Južno Banatskom regionu i 67,3 godine
u opštini Alibunar dok je za žene 75,8 u Južno Banatskom regionu i 67,3 godine u opštini
Alibunar, kako je prikazano niže u tabeli,
Tabela 20: Očekivani životni vek

Očekivani životni vek
Naselja
muškarci žene
Južno Banatski region 69,9 75,8
Opština Alibunar 67,3 74,6
Izvor: Zavod za statistiku Republike Srbije, 2012c
Niže data tabela prikazuje pol i starosnu dob stanovništva u raznim naseljima u Alibunaru.
Tabela je sačinjena na osnovu zvaničnih podataka (Zavod za statistiku Republike Srbije,
2006)
Tabela 21: Pol i starosna dob stanovništva
Prosečna
Brojevi Odrasli Radna dob
Naselje Pol Brojevi starosna
(%) (iznad 18, %) (15-65, u %)
dob
Ukupno 20,151 100,0 82,29 43,5 66,08
Opština
M 9,951 49,4 81,61 41,9 69,15
Alibunar
Ž 10,200 50,6 82,96 45 63,08
Ukupno 3,007 100,0 83,7 42,9 69,97
Alibunar M 1,446 48,1 83,46 41,8 71,9
Ž 1,561 51,9 83,98 43,9 68,23
Ukupno 5,082 100,0 84,53 44,2 68,61
Banatski
M 2,461 48,4 84,27 42,8 72,25
Karlovac
Ž 2,621 51,6 84,78 45,5 65,2
Ukupno 3,868 100,0 79,03 41,7 65,23
Vladimirovac M 1,946 50,3 79,19 40,5 68,45
Ž 1,922 49,7 78,88 43 61,97
Ukupno 1,076 100,0 81,88 44,5 61,62
Dobrica M 571 53,1 80,91 42,5 65,5
Ž 505 46,9 82,97 46,7 57,23
Ukupno 1,422 100,0 83,47 45,5 63,15
Ilandža M 713 50,1 82,19 43,4 67,04
V 709 49,9 84,77 47,7 59,24
Ukupno 966 100,0 83,44 44,3 67,08
Janošik M 476 49,3 82,35 42,7 69,96
Ž 490 50,7 84,49 45,8 64,29
Prosečna
Brojevi Odrasli Radna dob
Naselje Pol Brojevi starosna
(%) (iznad 18, %) (15-65, u %)
dob
Ukupno 1,772 100,0 82,11 44,4 62,19
Lokve M 881 49,7 80,93 43 65,15
Ž 891 50,3 83,28 45,9 59,26
Ukupno 1,131 100,0 78,96 41,5 63,31
Nikolinci M 548 48,5 76,09 39,2 64,96
Ž 583 51,5 81,65 43,7 61,75
Ukupno 636 100,0 83,18 45,3 63,52
Novi Kozjak M 313 49,2 84,03 44,1 67,41
Ž 323 50,8 82,35 46,5 59,75
Ukupno 1,191 100,0 80,77 42,9 64,65
Seleuš M 596 50,0 78,36 40,3 68,12
Ž 595 50,0 83,19 45,4 61,18
Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012a
Kao što se vidi iz gornje tabele, prema poslednjem popisu iz 2011. godine, odnos između
muškaraca i žena u opštini Alibunar je uravnotežen sa 0, 49% muškaraca i 0.51% žena.
Prosečna starosna dob je 43,5 godina: 41.9 godina za muškarce i 45 godina za žene. 66%
stanovništva opštine Alibunar je u radnom dobu.
Etnički sastav stanovništva
U ovoj oblasti važne migracije ljudi dešavale su se od 18. do 19. veka kada su ljudi dolazili sa
severozapada i severa (Nemci, Slovaci i Mađari), sa severoistoka i istoka (Rumuni, Bugari) i
sa juga (Srbi, Grci i Romi). Ove migracije dale su raznolik etnički sastav stanovništva.
Tabela dalje u tekstu prikazuje pol i starosnu dob stanovništva u različitim naseljima
Alibunara prema poslednjem popisu iz 2011. godine. Tabela je sačinjena na osnovu zvaničnih
podataka (Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012a).
Tabela 22: Etnički sastav stanovništva

Etnička Stanovništvo u opštini Alibunar
pripadnost Ukupno Ukupno (%) Muškaraca Muškaraca (%) Žena Žena (%)
Ukupno 20,151 100,00 9,951 100,00 10,200 100,00
Srbi 12,234 60,71 6,077 61,07 6,157 60,36
Albanaci 7 0,03 6 0,06 1 0,01
Bosnanaci 5 0,02 4 0,04 1 0,01
Bulgari 12 0,06 4 0,04 8 0,08
Bunjevci 2 0,01 - - 2 0,02
Vlasi 13 0,06 10 0,10 3 0,03
Goranci 1 0,00 1 0,01 - -
Jugosloveni 47 0,23 24 0,24 23 0,23
Etnička Stanovništvo u opštini Alibunar
pripadnost Ukupno Ukupno (%) Muškaraca Muškaraca (%) Žena Žena (%)
Mađari 227 1,13 99 0,99 128 1,25
Makedonci 115 0,57 44 0,44 71 0,70
Muslimani 17 0,08 8 0,08 9 0,09
Nemci 17 0,08 5 0,05 12 0,12
Romi 833 4,13 425 4,27 408 4,00
Rumuni 4,870 24,17 2,408 24,20 2,462 24,14
Rusi 10 0,05 7 0,07 3 0,03
Rusini - - - - - -
Slovaci 965 4,79 455 4,57 510 5,00
Slovenci 11 0,05 4 0,04 7 0,07
Ukrajinci 3 0,01 - - 3 0,03
Hrvati 43 0,21 17 0,17 26 0,25
Crnogorci 37 0,18 20 0,20 17 0,17
Ostali 23 0,11 12 0,12 11 0,11
Bez
344 1,71 162 1,63 182 1,78
izjašnjavanja
Regionalna
64 0,32 39 0,39 25 0,25
pripadnost
Nepoznato 251 1,25 120 1,21 131 1,28
Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012a
Kao što je prikazano na gornjoj tabeli, etnička pripadnost u opštini Alibunar veoma je
raznovrsna. Većina stanovništva, 61% se izjašnjava kao Srbi, 24% se izjašnjava da su
Rumuni, 5% se izjašnjava da su Slovaci, 4% da su Romi i 1% da su Mađari.
Verska struktura stanovništva
Multietičnost je jedna od glavnih karakteristika Vojvodine, i isto važi i za opštinu Alibunar.

Glavna religija je pravoslavna sa 82%, zatim slede protestanti i katolici sa 1,75%. Ostale
grupe su marginalno prisutne, uglavnom ateisti i islamisti, obe grupe ispod 2‰. Više od 12%
nije se izjasnilo da poseduje ikakva religiozna uverenja (Republički zavod za statistiku
Republike Srbije, 2003)
Imigranti
Uprkos negativnom trendu stanovništva, deki imigranti su došli u Južni banat i opštinu
Alibunar u 2011. godini (Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012b), kako je
prikazano u tabeli dalje u tekstu. Približno polovina njih radi a polovina savisi od socijalne
pomoći.
Tabela 23: Imigranti u 2011. godini
Region Region
Migracije Opština Opština
Južnog Južnog
stanovništva u 2011. Alibunar Alibunar (%)
Banata Banata (%)
Ukupno
3,010 100,00 220 100
stanovništvo
Lica sa ličnim
95 3,16 4 1,82
primanjima
Lica koja zavise od
1377 45,75 102 46,36
socijalne pomoći
Aktivno
1472 48,90 106 48,18
stanovništvo
Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012b
Većina radnika emigranata u Južnom Banatu i Alibunaru su nekvalifikovani radnici kao što je
prikazano u tabeli niže u tekstu.
Tabela 24: Zanimanje radno sposobnih imigranata
Region Region Opština

Zanimanja imigranata koji su došli Opština
Južnog Južnog Alibunar
u 2011. godini Alibunar
Banata Banata (%) (%)
Ukupno aktivno stanovništvo
1472 100,00 106 100
imigranata
Poljoprivrednici i srodna
58 3,94 3 2,83
zanimanja
Radnici u rudarstvu, proizvodnji i
22 1,49 1 0,94
srodna zanimanja
Radnici u trgovini 70 4,76 2 1,89
Radnici u uslužnim delatnostima 64 4,35 8 7,55
Zaposleni u socijalnoj zaštiti 19 1,29 2 1,89
Administrativni radnici i srodna
41 2,79 4 3,77
zanimanja
Menadžeri 172 11,68 16 15,09
Stručnjaci i umetnici - - - -
Ostala zanimanja 366 24,86 25 23,58
Radnici bez zanimanja 726 49,32 53 50,00
Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012b
Izbeglice
Između 1991. i 1995. godine zbog rata u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, i u 1999. godini
zbog rata na Kosovu, ljudi su uglavnom bili primorani da napuste svoju zemlju i dođu u Južni
Banat kao izbeglice.
Na osnovu popisa stanovništva iz 2002. godine, ima 16.850 izbeglica u regionu Južnog
Banata i 1.020 izbeglica u opštini Alibunar (Lađević i Stanković, 2004)
Tabela 25: Izbeglice
Naselja Region Južnog Opština

Banata Alibunar
Ukupno (prema popisu iz 2002. godine) 16,850.00 1,020.00
Izbeglice srpske Bosna i Hercegovina 3,897.00 183.00
nacionalnosti Hrvatska 11,050.00 747.00
Druge etničke pripadnosti iz 402.00 26.00
bivše Jugoslavije i nepoznato
Ukupno 15,349.00 959.00
Izbeglice drugih Bosna i Hercegovina 475.00 22.00
nacionalnosti Hrvatska 749.00 36.00
Druge etničke pripadnosti iz 277.00 6.00
bivše Jugoslavije i nepoznato
Ukupno 1,501.00 64.00
Izvor : Lađević i Stanković, 2004
4.2.2. Infrastruktura
Sledeći stav opisuje postojeću infrastrukturu u opštini Alibunar. Većina podataka je preuzeta
iz strategije razvoja opštine Alibunar za 2010-2014 (Službeni glasnik opštine Alibunar
(OGMA) br. 15/09).
4.2.2.1. Saobraćajna infrastruktura
Područje Alibunara je pokriveno umereno razvijenom mrežom drumskih saobraćajnica i

želežničkih puteva i kanalom Dunav – Tisa – Dunav.
Međunarodni put E-70 koji spaja Beograd sa Pančevom, Vršcem i do Temišvara ide kroz
Alibunar omugućavajući dobru povezanost sa regionalnim i međunarodnim centrima. Ovaj
put, renoviran 2007. godine, u dobrom je stanju i predstavlja podsticaj za umereno razvijeni
domaći i inostrani turizam koji je uglavnom usmeren na rezervat prirode Deliblatsku peščaru.
Opštinu presecaju dva manja puta: jedan koji spaja Alibunar sa Plandištem a zatim sa
Zrenjaninom i Vršcem i drugi koji spaja Alibunar sa Ilandžom a zatim sa Zrenjaninom.
Ova tabela prikazuje intenzitet saobraćaja na putu Pančevo 2 (Zrenjanin) – do Alibunara od

2007. do 2011. godine prema dostupnim na zvaničnom sajtu javnog preduzeća „Putevi
Srbije“ zaduženog za upravljanje putevima u Srbiji.
Tabela 26: Intenzitet saobraćaja na deonici puta Pančevo 2 (Zrenjanin) - do Alibunara
Prosečan godišnji dnevni saobraćaj na putu "Pančevo 2 (Zrenjanin) -

do Alibunara" (31,8 km dug)
Petogodišnji
Tipovi vozila 2007 2008 2009 2010 2011 dnevni
prosek
Auto 4,988 4,861 4,918 5,099 3,852 4,744
Autobus 90 162 164 170 83 134
Mali kamioni 120 466 471 488 75 324
Srednji kamioni 220 243 246 255 103 213
Teški kamioni 230 37 38 38 54 79
Kamioni sa
310 327 331 343 300 322
poluprikolicom
Ukupno 5,958 6,097 6,168 6,393 4,467 5,817
Izvor: javno preduzeće “Putevi Srbije”, 2012
Kao što je prikazano u tabeli, između 2007. I 2011. godine, intenzitet saobraćaja je bio
smanjen za sve tipove vozila naročito za kamione. U 2007. godini, dnevni saobraćaj teških
kamiona je iznosio 230, 220 srednje teških kamiona i 120 lakih kamiona, dok je u 2011.
godini dnevni promet iznosio samo 54 teških kamiona, 103 srednje teška kamiona i 75 lakih
kamiona. To se može objasniti padom ekonomske aktivnosti.
Međunarodna železnička pruga (Beograd – Vršac – Temišvar) je stara, spora i uglavnom se

koristi za teretni saobraćaj. Jednom dnevno, prolazi putnički voz ali većina ljudi putuje
autobusom kada koristi javni prevoz jer je mnogo moderniji i brži.
Pre desetak godina postojale su želežničke linije od Alibunara do Zrenjanina i međuopštinske
linije od Saleuša do Janošika ali te linije više nisu u funkciji. U poslednjih nekoliko godina
samo jedan voz dnevno prevozi putnike između Beograda u Bukurešta.
Jedini način za vodeni transport u opštini Alibunar je kanalom Dunav – Tisa – Dunav koji
prolazi kroz severni deo opštine i potencijalna je veza područja centralnog Banata i Vršca sa
rumunskom granicom na istoku. Kanal je pogodan za korišćenje malih rečnih čamaca, ali je
plovan na samo nekoliko mesta u opštini. Iz tih razloga, vodeni transport ne postoji u opštini.
Mapa 5: Mapa saobraćajne infrastrukture
4.2.2.2. Telekomunikaciona infrastruktura
Na teritoriji Alibunara ima 11 pošta: po jedna u svakom gradu i jedna u Devojačkom bunaru,
veoma malom naselju na teritoriji Seleuša.
Mreža fiksne telefonije u potpunosti pokriva područje opštine, i stoga je broj telefonskih
linija na 100 stanovnika u zajednici veći od odgovarajuće vrednosti za Okrug Južnog Banata.
Međutim još uvek ne postoji digitalna telefonska centrala u šest sela. Cela teritorija Alibunara
pokrivena je sa tri mobilna operatera. Postoje neki problemi sa Internet mrežom, jer su
zastareli sistemi koji ne zadovoljavaju na odgovarajući način potrebe još uvek u upotrebi.
(OGMA, br. 15/09)
Vodosnabdevanje
Postoji oko 7.000 priključaka za vodu na teritoriji Alibunara i celo celo područje je pokriveno
mrežom vodosnabdevanja. Kvalitet vode je zadovoljavajući prema srpskom propisu.
Međutim, postoje neki problemi sa snabdevanjem potrebne količine vode u periodima
povećane potrošnje vode. Glavni razlozi za to su da su bunari nedovoljnog kapaciteta i da su
pumpe i ostala oprema zastareli. Ovo izaziva česte prekide kada pumpe moraju da rade sa
maksimalnim kapacitetom i može dovesti do potpunog prekida vodosnabdevanja u letnjem
periodu.
Veći deo vodovodne mreže (85%) se sastoji od 30 do 40 godina starih cementnih azbestnih
cevi koje se više ne prodaju za tu svrhu. Najmanje 50% od ukupne dužine vodovodnih cevi je
u lošem stanju (OGMA, br. 15/09).
Kanalizaciona infrastruktura
Kanalizaciona mreža je prilično slabo razvijena. Samo Banatski Karlovac, Janošik i Alibunar
su obezbedili kanalizacioni sistem. Tako da procenat pokrivenosti opštine kanalizacionim
sistemom ne zadovoljava savremene potrebe. (OGMA, br. 15/09).
Gasna mreža
Opština je izgradila gasnu mrežu u 10 od 11 naselja. Postoji oko 6.000 priključaka i mrežom
upravlja distributer „NIS-GAS“. Mreža ima dovoljan kapacitet. (OGMA, br. 15/09).
Proizvodnja i distribucija električne energije
1. Proizvodnja i distribucija električne energije u Srbiji
Izvori električne energije u Srbiji

Proizvodnja električne energije u Srbiji je uglavnom iz 3 izvora
- termoelektrane (TE)
- hidroelektrane (HE)
- Kombinovane toplane i elektrane koje proizvode i električnu energiju i toplotnu
energiju (topla voda se koristi za zagrevanje zgrada)
Tabela u daljem tekstu prikazuje najnovije podatke za proizvodnju električne energije i
proizvodne kapacitete u Srbiji (EPS, 2012).
Tabela 27: Proizvodnja električne energije i proizvodni kapaciteti u Srbiji u 2012. godini
Proizvodnja električne Proizvodni
energije (GWh) kapaciteti (MW)
Termoelektrane 26,462 3,936
Hidroelektrane 9,180 2,835
Kombinovane toplane i elektrane 408 353
Ukupno 36,050 7,124
Source: EPS, 2012
Manja količina električne energije dobija se iz privatnih elektrana kroz nabavku ali većinu
struje proizvode kompanije u državnom vlasništvu.
Slika 23: Izvori proizvodnje struje u Srbiji
Izvor: EPS, 2012
Stanje infrastrukture za proizvodnju električne energije u Srbiji
Sistem prenosa električne energije u Srbiji sastoji se od visokonaponskog sistema od 400 kV,
220 kV, i 110 kV kao i od drugih elektrana, telekomunikacionog sistema, informacionog
sistema i drugih postrojenja potrebnih za rad elektroenergetskog sistema. Ukupna dužina
dalekovoda (bez Kosova) je 8.864 km.
Infrastruktura električne energije u Srbiji je intenzivno bombardovana od strane NATO
(Severnoatlanska alijansa) tokom rata 1999. godine. Od tada, ona se stalno obnavlja i
poboljšava. Nacionalna kompanija za električnu energiju (EPS, 2010) navodi da je u
poslednjih 5-6 godina značajno poboljšana efikasnost dalekovodne mreže. Gubitak prenosnog
sistema smanjio se sa oko 4% u 1998-99. godini na 2.8% u 2007. godini, dok istovremeno
dolazi do kontinualnog povećanja isporučene energije. EPS ima šest regionalnih prenosnih
jedinica, a to su Beograd, Bor, Valjevo, Kruševac, Novi Sad i Oblić.
Učešće proizvodnje obnovljive energije u tekućoj proizvodnji električne energije

Prema srpskom energetskom bilansu, jedini izvor obnovljive energije (IOE) korišćen za
proizvodnju električne energije je hidroelektrana (EPS, 2009). Nekomercijalno korišćenje
biomase i geotermalne energije za privatne svrhe takođe se javlja u veoma malom obimu
(Slunge i drugi, 2008).
Državne ambicije vezano za energiju vetra

2009. godine, Ministarstvo energetike i rudarstva procenilo je da je učešće energije vetra u
ukupnom elektro potencijalu OIE u Srbiji oko 0,19 miliona tona naftnog ekvivalenta godišnje
(oko 5% od ukupnog potencijala). Ova procena je izvršena na osnovu podataka postojećih
hidro-meteoroloških stanica, koje su merile vetar na 10m nadmorske visine i na 100m
nadmorske visine (Josimović i Pucar, 2010).
Tabela 28: Potencijalna proizvodnja različitih obnovljivih izvora energije

Tehnički potencija Tipova obnovljivih (Mtona
izvora energije naftnog
ekvivalenta)
Biomasa 2,40
Male hidrocentrale (do 10MW) 0,40
Solarni izvori 0,64
Geotermalni izvori 0,20
Vetar 0,19
Ukupno 3,83
Izvor: Ministarstvo energetike i rudarstva. Obnovljiva energija u Srbiji, 2009
Stvarni potencijal energije vetra u Srbiji je procenjen na oko 1.300 MW instalisane snage
(„Službeni list RS“ br. 99/09) i srpska država se obavezala da daje subvencionisanu tarifu od
9,5 c€/kWh do postizanja ukupnog instalisanog kapaciteta od 540 MW iz vetro-parka
(„Službeni list RS“ br. 72/09)
2. Proizvodnja i distribucija struje u opštini Alibunar
Elektro-mreža pokriva celu teritoriju opštine Alibunar, ali je generalno nerazvijena u smislu
kapaciteta. Nedovoljan je broj postojećih Trafo-stanica i na nekim mestima mreža je prilično
stara i nepovoljno prostorno pozicionirana. Privatna kompanija “Elektrovojvodina d.o.o.”
upravlja elektroenergetskom infrastrukturom.
Trenutno ne postoji proizvodnja alternativne i obnovljive energije u opštini Alibunar dok je
sama teritorija izuzetno povoljna za proizvodnju energije vetra. (Službeni list opštine
Alibunar br. 15/09)
4.2.3. Ekonomija
Prema „Odluci o kriterijumima za utvrđivanje statusa nerazvijenih i razvijenih opština u

Vojvodini“ (Službeni list AP Vojvodina br. 8/2006) koja se bazira na nekoliko indikatora
ekonomskog razvoja (vrednost nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, stopi zaposlenosti,
broju telefonskih linija, itd…), opština Alibunar se smatra jednom od nerazvijenih opština AP
Vojvodina.
Zaposlenost
U 2006. godini, stopa zaposlenosti u opštini Alibunar bila je znatno niža od proseka u
Vojvodini ili u okrugu Južnog Banata (Službeni list AP Vojvodina, br. 8/2006).
Tabela niže u tekstu prikazuje nedavnu procenu zaposlenosti u opštini Alibunar (SIEPA
2012) kao i u AP Vojvodini i Srbiji (Republički zavod za statistiku Republike Srbije. 2012e).
Više je ljudi nezaposleno u opštini Alibunar Alibunar (27.4%) nego u AP Vojvodina (25.7%)
ili u Srbiji (22.5%).
Tabela 29: Zaposlenost
Opština Vojvodina Srbija

Alibunar pokrajina
Ukupno stanovnika 20.151,00 1.663.687,00 6.272.286,00
Zaposlenih 7.409,00 581.430,00 2.299.068,00
Radno sposobnih 10.205,00 782.462,00 2.964.542,00
Nezaposlenih 2.796,00 201.032,00 665.474,00
Nezaposlenih (%) 27,4 25,7 22,5
Izvor Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012b
Privredni sektor koji zapošljava najviše ljudi u opštini Alibunar je poljoprivreda. U 2007.
godini, u poljoprivredi je bilo zaposleni 21,9% stanovnika opštine Alibunar, 7,3% u Južnom
Banatu i 6% u AP Vojvodina (Službeni list opštine Alibunar br. 15/09).
Plate
U 2012. godini, u opštini Alibunar, plate (uključujući dnevnice) su znatno manje nego u
regionu Južnog Banata, Pokrajini Vojvodini i Republici Srbiji (Republički zavod za statistiku
Republike Srbije, 2012d). Prosečna neto mesečna zarada u periodu januar – novembar 2012.
godine je 255€ u opštini Alibunar i 377€ u Južnom Banatu kao što je prikazano u tabeli niže u
tekstu.
Tabela 30: Plate
Bruto zarade u 2012. godini Neto zarade u 2012. godini

Prosek Prosek
Lokacije Nov 2012 Nov 2012
(jan.-nov. 2012) (jan.-nov. 2012)
RSD € RSD € RSD € RSD €
Republika
58,914.0 519,63 56,724.0 500,32 42,395.0 373,93 40,872.0 360,50
Srbija
Provincija
57,616.0 508,19 55,145.0 486,39 41,417.0 365,31 39,723.0 350,37
Vojvodina
Region Južni
61,246.0 540,20 59,313.0 523,15 44,082.0 388,81 42,730.0 376,89
Banat
Opština
42,576.0 375,53 40,083.0 353,54 30,637.0 270,23 28,897.0 254,88
Alibunar
Izvor Republički zavod za statistiku Republike Srbije, 2012d
Udeo privrednih aktivnosti u prihodu
Glavna privredna aktivnost u opštini Alibunar je poljoprivreda. Tabela dalje u tekstu

pokazuje udeo prihoda od industrije, poljoprivrede i privrede u 2000., 2002. i u 2004. godini
(Službeni list opštine Alibunar br. 15/09). Poljoprivreda postaje sve važnija: ona predstavlja
71% prihoda u 2000. godini, 72% u 2002. godini i 76% u 2004. godini. Privreda (trgovina na
veliko i malo) takođe postaje sve važnija: ona predstavlja 2% od prihoda u 2000. godini, 3%
u 2004. godini i 9% u 2006. godini. Udeo industrije u prihodima znatno opada: on iznosi 22%
u 2000. godini, 20% u 2002. godini i 9% u 2004. godini.
Slika 24: Prihodi od privrednog sektora u opštini Alibunar
Income by sector in M. Alibunar

80
70
60
50
Industry
40 Agriculture
30 Wholesale and retail trade
20
10
0
2000 2002 2004

Opština Alibunar proizvodi velike količine sirovina ali nije u stanju da ih obradi u okviru
malih i srednjih preduzeća a u okviru većih fabrika proizvodnja hrane je gotovo sasvim
zamrla. Rešavanje ovog problema bi povećalo udeo industrije u prihodima.
Glavni problem za poljoprivredne proizvođače je nedostatak adekvatnog prostora za
skladištenje poljoprivrednih proizvoda. Jedna od glavnih prepreka za izgradnju takvih
skladišta i industrijskih zgrada je nedostatak prostornog planiranja.
Korišćenje zemljišta
U 2007. godini 85,3% zemljišta u opštini Alibunar je korišćeno kao poljoprivredno zemljište
od čega je 89,7% činilo obradivo zemljište i to uglavnom oranice i bašte. Tabela dalje u
tekstu prikazuje način korišćenja zemljišta u opštini Alibunar, Južnom Banatu i AP
Vojvodina
(SLOA, br. 15/09).
Slika 25: Procenat poljoprivrednog zemljišta: na nivou Pokrajine, okruga i opštine
Percentage of farmland
86
84
82
80
78 Percentage of farmland
76
Učešće poljoprivrednog zemljišta u ukupnom zemljištu u okrugu dato je u tabeli 4, dok je
struktura poljoprivrednog zemljišta prema kategorijama prikazana u tabeli 5.
Tabela 31: Učešće poljoprivrednog zemljišta u pokrajini, okrugu i opštini
Popis Popis Popis Popis

1991 2002 2004 2007
Poljoprivredno zemljište u Vojvodini 83,20 82,90 83,30 81,25

(%)
Poljoprivredno zemljište u Južnom 80,12 80,45 79,27
Banatu (%)
Poljoprivredno zemljište u opštini 86,16 85,60 85,27
Alibunar (%)
Tabela 32: Struktura poljoprivrednog zemljišta u opštini Alibunar
1993 1998 2002 2004

Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta 51.579,00 52.013,00 51.866,00 51.531,00
Obradivo zemljište 45.630,00 46.018,00 46.172,00 46.309,00
Obradivo zemljište (%) 88,50 88,50 89,00 89,70
Pašnjaci 5.765,00 5.812,00 5.547,00 5.088,00
Šume 1.923,00 1.923,00 1.923,00 1.923,00
Turizam
Turizam ne predstavlja važnu privrednu aktivnost u opštini Alibunar.

Rezervat prirode Deliblatska peščara je glavna turistička atrakcija u opštini, ali njen turistički
potencijal je gotovo nerazvijen. Mesto koje se zove “Devojački Bunar” nalazi se na teritoriji
Seleuša privlači najviše turista zbog prelepog pejzaža ali mu nedostaje infrastruktura i
promocija (SLOA, br. 15/09).
4.2.4. Zdravstvo
Dom zdravlja u opštini Alibunar izgrađen je 1964. godine i ima 77 zaposlenih, otvoren je 24
sata dnevno i pruža širok spektar usluga (pedijatrija, interna medicina, pulmologija,
radiologija, psihijatrija, medicina rada i ginekologija). Hitna služba je opremljena modernim
vozilima i opremom za pružanje hitne pomoći. Pored toga, u svakom od 10 sela opštine dom
zdravlja može da obezbedi ljude za pružanje primarne zdravstvene zaštite. Međutim, nijedna
služba nije specijalozovana za gerontologiju i nema rešenja za efikasan prevoz starijih ljudi
od njihovih domova ili iz staračkog doma do doma zdravlja bez korišćenja hitne pomoći što
je jako skupo i nije prilagođeno ovim situacijama.
Dom zdravlja i ambulante koje se nalaze u selima rade u saradnji sa raspoloživim javnim
apotekama i sa dve privatne apoteke koje se nalaze u Alibunaru i Banatskom Karlovcu.
Nabavka opštih ili specifičnijih lekova nije problem u opštini.
Tabela niže u tekstu prikazuje broj stanovnika na jednog lekara što je dobar pokazatelj
kapaciteta zdravstvene zaštite u opštini.
Slika 26/ Broj stanovnika po doktoru
Broj stanovnika po doktoru

900
800
700
600
AP Vojvodina
500
South Banat
400
M. Alibunar
300
200
100
0
1991 1997 2002 2007
Prema Institutu za javno zdravlje Srbije, u opštini Alibunar ima 29 doktora, uključujući
lekare opšte prakse i specijaliste, 7 zubara, 4 farmaceuta i 70 medicinskih sestara. Procenjuje
se da ima 745 doktora po stanovniku, što je znatno više nego u AP Vojvodini ili Južnom
Banatu. Međutim, neki od specijalista kao što su rentgen tehničari, radiolozi, pedijatri,
farmaceuti i pedijatri su dobro geografski raspoređeni i treba ih reorganizovati. (Službeni List
opštine Alibunar br. 15/09).
4.2.6. Kulturni resursi
Kulturni život u lokalnim zajednicama
U opštini Alibunar postoje nezavisna kulturna udruženja koja se nalaze u kulturnim centrima
i bibliotekama a osnovale su ih lokalne zajednice. Amaterska društva su najčešći organizatori
kulturnih aktivnosti, a najčešći su: folklorna društva, dramske aktivnosti, recitovanje, itd.
Međutim, nedostaju profesionalci koji bi pomagali amaterskih kulturnim centrima koji treba
da se renoviraju.
Mnogi kulturni događaji se dešavaju u opštini Alibunar kao što je na primer takmičenje u
pravljenju kolača pod nazivom „Tortiljada“ u Banatskim Karlovcima, u februaru ili opštinski
festival foklora i narodne muzike u aprilu.
Arheološko nasleđe
Nije tačno utvrđen period kada su izgrađena prva naselja na mestu koje je danas opština
Alibunar. Međutim, na osnovu otkrića ostataka starih kutura iz neolita i bronzanog doba, zna
se da su tu živeli ljudi tokom praistorijskog doba. Razni predmeti iz perioda kada su Rimljani
vladali regionom Banata iz vremena Velike seobe (VI i VII vek n.e.) dragocene su
informacije iz prošlosti ovog regiona.
Istraživanje arheoloških osnova

Zavod za Zaštitu Spomenika Kulture u Pančev (ZZSKP) organizovao je 2012. godine na
lokaciji projekta arheološko istraživanje na potencijalnoj lokaciji projekta.
Pronađeni su neki predmeti iz doba Sarmata, srednjevekovnog perioda i doba pod Turcima i
to u blizini 13 turbina: 5, 16-22, 26-30.
Obeležena je zona zaštite oko turbina gde su ti predmeti nađeni i ucrtana je u mape kao
crvena zona.
Na osnovu rezultata osnovnog istraživanja, ZZSKP dao je uslove za izgradnju vetro-

parka:
1. Sva iskopana zemlja u okviru zone zaštite mora biti praćena od strane -
arheologa iz ZZSKP-a
2. U slučaju izuzetnog nalazišta, investitor će morati da plati konzervatorske
radove.
3. Radove treba zaustaviti u slučaju bilo kakvog arheološkog otkrića u ostatku
prostora i nalaze treba odmah prijaviti ZZSKP-u
4. Svaku promenu lokacije turbina treba prijaviti ZZSKP-u.
Mapa 6: Mapa arheoloških nalazišta
Izvor: arheološko istraživanje na terenu 2012 ( Zavod za zaštitu spomenika kulture u Pančevu)
Spomenik kulture
U opštini Alibunar uglavnom su verski spomenici svedoci istorijske tolerancije multietičnosti

i verske raznolikosti. Prva pravoslavna crkva izgrađena je u Alibunaru 1735. godine u starom
delu naselja koji se naziva „Srpski kraj“. Druga pravoslavna crkva sagrađena je 1796. godine,
dok je tačno jedan vek kasnije 1896. godine izgrađena rumunska pravoslavna crkva i
nekoliko decenija kasnije, 1913. godine rimokatolička crkva.
Treća pravoslavna crkva „Sveti Nikola“ srpska pravoslavna crkva izgrađena je 1848. godine
u Ilandži i označena je od strane ZZSKP-a kao istorijski spomenik zaštićen zakonom zbog
kvaliteta slika (Službeni List opštine Alibunar, 2009).
Slika 27: Kulturni spomenici u Alibunaru (pravoslavne crkve)
Alibunar ima mnogo spomenika profane arhitekture, starije istorije i NOB-a4.

To su mnoge spomen ploče, kao i drugi oblici spomen - obeležja, skulpture i biste, dok ima
jako malo spomenika sa praktičnom upotrebom kao što su fontane, fontane sa vodom za piće
i biblioteke.
U opštini Alibunar, ima takođe spomen-obeležja, fontana i biblioteka od istorijskog značaja
ali nisu zaštićeni zakonom.
5. UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU I SOCIJALNO-EKONOMSKI
UTICAJI I POVEZANE MERE ZA UBLAŽAVANJE
U ovom poglavlju se procenjuju potencijalni uticaji na životnu sredinu i socijalni uticaji za

koje se može očekivati da nastupe usled izgradnje, eksploatacije i stavljanja van pogona
projekta. Procenjivanje će se obaviti na sledeći način:
1. Utvrđivanje okvira receptora i procena njihove osetljivosti na promene
2. Utvrđivanje okvira studijskog područja
3. Procena uticaja: uključujući mere za ublažavanje i ostale uticaje
Prilikom procene uticaja uzimaju se u obzir „normalni uslovi“ ali takođe i „ekstremni uslovi“
u slučaju opasnosti. Opasnost je bilo koji izvor potencijalne štete, povrede ili negativnih
efekata koje su prouzrokovale sile koje su strane za čoveka te ih je zato teško predvideti.
Osetljivost lokacije na opasnosti
Verovatnoća prirodnih opasnosti

‐ Klizišta: prema istraživanju na terenu o geološkim i geo-tehničkim uviđajima
preduzetim tokom 2011. godine od strane GeoMehanika d.o.o. nema rizika od
stvaranja klizišta na projektnom području koje ima ravnu površinu i duboke
podzemne vode
‐ Šumski požar: projektna lokacija se nalazi usred velikih poljoprivrednih površina
gotovo bez drveća, tako da nema mogućnosti da dođe do šumskog požara
‐ Zemljotres: prema zvaničnom makro-seizmičkom zoniranju Vojvodine („Službeni
list SAP Vojvodine“, broj 20/79) postoji mogućnost pojave zemljotresa jačine 7°
MSC (Merkalijeve skale) u projektnom području. Zemljotres ove jačine može da
izazove samo manju štetu na objektima koji su dobro projektovani i izgrađeni. Stoga,
može doći do promene na objektima ali nije verovatno da će se srušiti.
‐ Oluje sa jakim udarima vetra: verovatnost jakih udara vetrova tokom oluje je
veoma mala. U opštini Alibunar vetrovi su česti ali sa jačinom u razmaku od 3,6 do
5,5 m/s i skoro nikada većih jačina.
Priliko procene uticaja će se uzeti u obzir mogućnost zemljotresa i oluja sa jakim udarima
vetrova.
Verovatnoća za pojavu tehničkih opasnosti

‐ Požar: u gondoli vetroturbine ili na trafostanici, postoji vrlo mala verovatnoća da
dođe do požara u slučaju tehničkih problema. Nema rizika od veštačke vatre sa
poljoprivrednom svrhom jer poljoprivrednici iz projektnog područja to ne praktikuju.
‐ Rušenje objekata: u slučaju oluje sa jakim udarima vetrova, nije verovatno da će
pasti rotor vetroturbine zato što u slučaju opasnosti lopatice zauzimanju neutralnu
poziciju u kojoj nisu osetljive na vetar.
‐ Curenja u sistemu zadržavanja tečnosti: gondole vetroturbina i trafostanica imaju
sistem za zadržavanje tečnosti. Postoji veoma mala mogućnost da dođe do kvara na
ovom sistemu.
Prilikom procene uticaja uzeće se u obzir mogućnost izbijanja požara i curenja usled kvara na
sistemu za zadržavanje tečnosti.
5.1. Procena uticaja na životnu sredinu
U paragrafima u daljem tekstu su prikazani uticaji na životnu sredinu koji mogu biti veoma
veliki, veliki, umereni i mali.
5.1.1. KVALITET VAZDUHA
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da je čist vazduh osnovni uslov za ljudsko
zdravlje i dobrobit. Prema ovoj organizaciji, zagađivanje vazduha je kontaminacija unutrašnje
ili spoljašnje okoline korišćenjem bilo kog hemijskog, fizičkog ili biološkog agenta koji
modifikuje prirodna svojstva atmosfere. Motorna vozila, industrijski pogoni i sagorevanje su
uobičajeni izvori zagađenja vazduha usled ispuštanja glavnih zagađivača javnog zdravlja kao
što su ugljen-monoksid, ozon, azot-dioksid i sumpor-dioksid a koji mogu da dovedu do
respiratornih i kardio-vaskularnih problema (SZO, 2006. godine).
Osetljivost kvaliteta vazduha
U oblastima u kojima je već smanjen kvalitet vazduha verovatno će postojati veća osetljivost
na dodatne uticaje nego u oblastima u kojima je dobar kvalitet vazduha. To je zato što
pragovi i standardi koji se odnose na kvalitet vazduha mogu biti prekoračeni i uticaj se može
odraziti na ljudsko zdravlje ili vegetaciju.
Kvalitet vazduha u opštini Alibunar je prihvatljiv budući da nema velikih industrijskih
postrojenja koja emituju velike količine gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, kućno
grejanje i redovni saobraćaj na putevima, naročito na autoputu E70 koji je međunarodni put
su izvori zagađenja vazduha. Izvori emisije su prisutni ali nije verovatno da će oni prekoračiti
međunarodne standarde.
Osetljivost kvaliteta vazduha na promene je umerena.
Metodologija za procenu uticaja na kvalitet vazduha
Područje uticaja i granice

Posmatrali smo kvalitet vazduha na različitim nivoima: zagađenje je u razmerama za opštinu
Alibunar, a poboljšanje kvaliteta vazduha je u razmerama za Srbiju.
Metodologija
Budući da vetroparkovi ne uključuju izvore sagorevanja, jedini mogući uticaji na kvalitet
vazduha su veoma mali. Iz ovih razloga, naša metodologija je kvantitativna procena na
osnovu kvalitativne procene osetljivosti vazduha i mogućeg uticaja na osnovu iskustva.
Procena uticaja na kvalitet vazduha i mere ublažavanja
Vetroparkovi ne uključuju izvore sagorevanja i stoga jedini mogući uticaji na kvalitet

vazduha su povezani sa fugitivnim emisijama prašine i emisijom zagađivača iz vozila i
opreme tokom izgradnje i stavljanja van pogona i u veoma retkim prilikama tokom projektnih
aktivnosti na održavanju.
A. Uticaj na vazduh tokom izgradnje i stavljanja van pogona
1. Fugitivna prašina
Građevinske aktivnosti, uključujući aktivnosti premeštanja materijala, pripremu lokacije i
saobraćaj vozila, ukoliko nisu pravilno praćene i kontrolisane mogu da proizvedu velike
količine fugitivne prašine. Izvori fugitivne emisije prašine mogu biti:
‐ Poremećena površinska područja: deo zemljine površine koji je fizički pomeran,
nepokriven, destabilizovan ili na neki drugi način modifikovan u odnosu na svoje
prvobitno prirodno stanje zemljišta, te se na taj način se povećava mogućnost za
fugitivnu emisiju prašine.
‐ Skladištenje na gomile: akumulacija rasutog materijala, često zemlje ili agregata,
koji nije u potpunosti ograđen ili na drugi način prekriven ili hemijski stabilizovan.
Fugitivna emisija prašine se može pojaviti u nekoliko navrata tokom ciklusa
skladištenja na gomile, uključujući utovar ili istovar materijala i uvlačenje prašine u
strujanje vetrova na izloženim padinama uskladištene gomile.
‐ Zemljani radovi: odnose se na širok spektar aktivnosti u kojima se koristi teška
oprema za čišćenje zemlje. Ove aktivnosti mogu da direktno izlože zemljani materijal
eroziji usled vetra u vidu iskopavanja, vuče, utovarivanja, prenosa i drugih aktivnosti
koje su vezane za prenošenje materijala.
‐ Saobraćaj vozila: radna vozila, isporuka opreme, i saobraćaj teške mašinerije preko
neasfaltiranih površina prouzrokuje podizanje, ispuštanje i uvlačenje materijala duž
puta u turbulentne vazdušne struje izazvane brzinom kretanja vozila.
Uticaj fugitivne prašine na kvalitet vazduha tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona se
procenjuje na mali, kratkotrajni, direktno negativni uticaj.
2. Emisija vozila i opreme

Građevinske aktivnosti uglavnom uključuju upotrebu vozila koja koriste benzin ili dizel
gorivo i opreme za transportovanje radnika, uklanjanje otpada iz radnog područja,
sprovođenje zemljanih radova, podizanje objekata, razmeštanje provodnika i ostale
aktivnosti. Eksploatacija takvih vozila i opreme ima za rezultat emisiju ugljen-dioksida,
NOx, SO2, ugljovodonika i čestica. Ukupni doprinos emisije vozila se očekuje da bude
manji i privremen.
Uticaj emisije vozila i opreme na kvalitet vazduha tokom faze izgradnje i stavljanja van
pogona je procenjen na mali, kratkotrajni, direktno negativni uticaj.
Kako fugitivna prašina tako i zagađivanje usled emisije goriva predstavljaju negativne uticaje
koji se javljaju tokom svakog projekta izgradnje. Biće veoma lokalizovani i uticaće samo na
kvalitet vazduha na lokaciji izgradnje u veoma malom obimu.
B. Uticaj na vazduh tokom eksploatacije i održavanja
1. Emisija vozila i opreme

Radnik zadužen za kontrolu ili aktivnosti na održavanju vetroparka će koristiti vozila i
opremu koja koriste benzin ili dizel gorivo. Ovo će dovesti do emisije ugljen-dioksida,
NOx, SO2, ugljovodonika i čestica.
Očekuje se da aktivnosti na održavanju i kontroli vetroparka budu veoma ograničene po
pitanju učestalosti i trajanja. Očekuje se da ukupan doprinos emisije vozila bude manji i
privremen.
Uticaj emisije vozila i opreme na kvalitet vazduha tokom eksploatacije i odražavanja je
procenjen kao zanemarljiv.
2. Indirektno smanjenje emisije gasova staklene bašte

Vetropark proizvodi energiju bez sagorevanja goriva i samim tim ne emituje zagađenje.
Nema negativnih uticaja.
Glavni korisni uticaj projekta će biti smanjena potreba za električnom energijom koja se
proizvodi u termoelektranama korišćenjem fosilne energije (npr. ugalj) i emitovanjem
velike količine gasova staklene bašte. Smanjenje emisije gasova staklene bašte doprinosi
ograničenju globalnog zagrevanja.
Procena uštede gasa staklene bašte od ovog projekta je izračunata korišćenjem
metodologije procene efekta staklene bašte Evropske banke za obnovu i razvoj, po kojoj
projekti obnovljivih energija za proizvodnju energije treba da zamene emisije povezane
sa nacionalnom prosečnom mrežom za proizvodnju električne energije. Na osnovu 63
vetroturbine od 2,5 – 3MW u stalnoj upotrebi sa mogućom godišnjom proizvodnjom od
1379,67 do 1655,6GWh vetropark u Alibunaru će obezbediti uštede emisije CO2 u
rasponu od 1,1 - 1,31Mt CO2/po godini. Gore navedene ukupne vrednosti ne uzimaju u
obzir emisiju u vezi sa fazom izgradnje i ostalim uticajima tokom životnog ciklusa, kao i
da vetroturbine neće biti u stalnom radu i neće raditi na idealnoj brzini vetra tokom cele
godine.
Vetropark ima veliki dugoročan pozitivni uticaj na kvalitet vazduha.
C. Uticaj na kvalitet vazduha u slučaju opasnosti
Ukoliko iz tehničkih razloga (rušenja, ljudske greške) ili iz prirodnih razloga (požar, oluja)
dođe do oštećenja podstanica i vetroturbina, može doći do požara tokom koga bi bile
otpuštene u vazduh hemikalije ili čestice. Količina tih zagađivača ne bi bila značajna za
kvalitet vazduha u opštini Alibunar.
Uticaj na kvalitet vazduha u slučaju opasnosti je procenjen kao zanemarljiv.
D. Mere za ublažavanje i povezani rezidualni uticaj
Kako bi se smanjio rizik od gore navedenih uticaja, treba primeniti mere ublažavanja.
Smanjenje rizika od fugitivne emisije prašine

1. Smanjiti čišćenje površina potrebnih za rad na minimum.
2. Smanjiti veličinu materijala / reorganizovati uskladištene gomile.
3. Ograničiti saobraćaj koji nije neophodan.
4. Smanjiti i strogo regulisati vuču otpada sa lokacije.
5. Koristiti pokrivač za prelaz kamiona prilikom vučenja materijala.
6. Obezbediti radnicima maske protiv prašine.
7. Koristiti šljunak za pristupne puteve.
8. Prskati puteve vodom tokom toplih perioda kako bi se suzbila prašina.
9. Posaditi vegetaciju gde je to potrebno.
Kada se primenjuju ove mere, uticaj fugitivne prašine na kvalitet vazduha tokom faze
izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen kao zanemarljiv.
Smanjenje emisije zagađivača, koja potiče od vozila i opreme

1. Sprovesti redovno održavanje vozila i procedure popravki.
2. Koristiti vozila i opremu sa efikasnom potrošnjom goriva.
3. Koristiti uređaje za kontrolu emisije kao što je katalizator konverter.
Dok se primenjuju ove mere, uticaj emisije zagađivača koja potiče od vozila i opreme tokom
faze izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen kao zanemarljiv.
Program praćenja
Praćenje emisije prašine tokom izgradnje i stavljanja van pogona

Svakodnevno, u trajanju od 30 minuta, nadzornik će kontrolisati nivo prašine i čestica na
gradilištu, pred kraj radnog vremena. Rezultati treba da se zabeleže u izveštaj. Jednom
nedeljno će se rezultati zabeleženi u izveštaju pregledati i razmatrati od strane rukovodioca
projekta kako bi se primenila dodatna Najbolja upravljačka praksa ukoliko je to potrebno.
5.2.1. ZEMLJIŠTE
Geologija zemljišta je temeljno proučena tokom istraživanja na terenu koja su preduzeta u

projektnom području tokom 2011. godine od strane privatne kompanije GeoMehanika.
Osetljivost zemljišta na promene
Zemljište je osetljivo na promene zato što su mu potrebni posebni uslovi kako bi u potpunosti
pružilo korist u ekosistemu kao što su filter za vodu, zadržavanje vode i hranljivih materija,
skladištenje ugljenika, stanište za biljke i mnoge životinjske vrste itd. Na primer, ukoliko je
zemljište prekriveno slojem betona ili ukoliko su pedološki horizonti uništeni od strane
mašina ili u eroziji, ili ako je zemljište zagađeno ono više ne može da obavlja ekološke
funkcije. U nekim slučajevima, zemljište se vremenom može oporaviti ili se može primeniti
tehnika kako bi se oporavilo zemljište (saniranje zagađenja, restauracija) ali u većini
slučajeva zemljište je trajno oštećeno i potrebne su hiljade godina do milioni godina da se
formira novo zemljište.
U posmatranom području, kao što je pojašnjeno u osnovnom poglavlju, zemljište je
uglavnom černozem: dobar tip zemljišta za poljoprivredu zbog visokog sadržaja organskih
materija. Drugi najčešći tip zemljišta u projektnom području je livada koji je takođe
prvorazredni tip zemljišta za poljoprivredu. Ostali tipovi zemljišta su močvare, slana
zemljišta i peščana zemljišta koji nisu tako dobri ali nisu ni tako česti. Istorijski, nikada nije
došlo do zagađivanja zemljišta u projektnom području i verovatno ga neće ni biti budući da
se zemlja uvek koristila za poljoprivredu.
Zemljište iz projekta je receptor visoke osetljivosti.
Metodologija za procenu uticaja na zemljište

Procena uticaja na lokaciju je ograničena na projektno područje budući da će projekat uticati
samo na zemljište koje se nalazi na projektnom području.
Metodologija
Naša procena uticaja je na osnovu saznanja o svojstvima zemljišta i o tehničkim
karakteristikama projekta.
Procena uticaja na zemljište
Predloženi projekat vetroparka će promeniti zemljište tokom izgradnje platformi za

vetroturbine, trafostanica i električne stubove za dalekovod.
Proširenje pristupnih puteva neće uticati na zakonsku veličinu poljoprivrednih parcela budući
da je prostor koji je rezervisan za puteve u dokumentima za planiranje zemljišta dovoljno
velik da omogući proširenje. Kao što je prikazano dole u tabeli, ukupno 18ha obradive zemlje
će biti uništeno.
Tabela 33: Površina poljoprivrednog zemljišta uništenog zbog projekta
Tip objekta Broj Površina Ukupno

(ha) površina
(ha)
Platforme za vetroturbine 63 0,22 13,86
Parcela za trafostanice 2 1,78 3,56
Temelj za električne stubove (bure
40 0,0144 0,576
tip)
Ukupno 17,996
Zemljište je osetljiv prirodni resurs ali površina koja će biti pogođena će biti mala u
poređenju sa ukupnom projektnom površinom.
Glavni uticaj na zemljište i geologiju će biti tokom priprema lokacije i tokom građevinskih
aktivnosti. U veoma malom obimu, do nekih uticaja može doći tokom eksploatacije i faze
održavanja.
Kumulativni uticaj usled prisustva u zemljištu zagađivača od istorijskih izvora koji bi mogli
da se sumiraju na potencijalno projektno zagađenje se ne smatraju opcijom zbog
dugogodišnjeg korišćenja zemljišta u poljoprivredne svrhe što prisustvo istorijskog
zagađivanja čini malo verovatnim.
A. Uticaji na zemljište tokom faze izgradnje
Faza izgradnje će obuhvatiti sledeće aktivnosti u vezi sa zemljištem:

‐ Čišćenje od vegetacije i njeno vađenje
‐ Nabijanje zemljišta
‐ Zaptivanje zemljišta
‐ Iskopavanje zemljišta
1. Erozija usled čišćenja i vađenja

Vegetacijski prekrivač stvara sloj koji štiti zemljište od erozije zbog vetra i padavina i takođe
ga učvršćuje svojim korenjem. Tokom faze izgradnje čišćenje od vegetacije i njeno vađenje
će biti neophodno kako bi se proširili pristupni putevi. Kao posledica toga, zemljište više
neće biti zaštićeno i biće oštećeno erozijom, emisijom fugitivne prašine i povećaće se
količina taloga tokom oluja kada voda bude oticala preko zemljišta.
Međutim, projektno područje je pretežno poljoprivredno zemljište sa vrlo malim delom
površine pod travom i grmljem i njegova površina je ravna tako da oticanje vode tokom oluje
neće biti problem.
Nema uticaja na zemljište u vezi sa erozijom usled čišćenja i vađenja.
2. Nabijanje zemljišta
Nabijanje zemljišta je proces u kome pritisak primenjen na zemljište izaziva zgušnjavanje
budući da se vazduh pomera iz pora između zrna zemljišta. Nabijeno zemljište je manje u
stanju da apsorbuje padavine što dovodi do povećanog oticanja i erozije. Nabijeno zemljište
je manje pogodno za biljke koje imaju poteškoća da razviju korenje kao i za životinje koje
kopaju budući da je gušću zemlju teže probiti. Zemljište će biti namerno nabijeno tokom
procesa izgradnje platformi za vetroturbine, platformi za električne stubove i podstanice.
Zemljište će takođe biti nabijeno tokom prometa ili parkiranja vozila i druge građevinske
opreme. U svakom slučaju, površine gde će se izvršiti nabijanje pokrivaju mali prostor.
Uticaj nabijanja na zemljište je procenjen kao mali, direktan, negativan i trajni uticaj.
3. Iskopavanje zemljišta
Tokom kopanja zemljišta, horizonti se uništavaju ili pomeraju čime se uništava ili smanjuje
kapacitet zemljišta da pruža ekološku korist.
Iskopavanje zemljišta je neophodno kako bi se izgradile platforme i temelji za vetroturbine,
temelji za električne stubove i temelji za trafostanice. Površine na kojima će se vršiti
iskopavanje su male.
Uticaj iskopavanja zemljišta je procenjen kao mali direktan negativan trajni uticaj.
4. Zaptivanje zemljišta
Zaptivanje zemljišta je pokrivanje tla potpuno ili delimično nepropusnim veštačkim
materijalima (asfalt, beton, itd.). to je najintenzivniji oblik preuzimanja zemljišta i to je u
osnovi nepovratan proces (Prokop et al. 2011). Zaptiveno zemljište ne može da apsorbuje
atmosferske vode tako da nema mogućnosti za prihranjivanje akvaferoznog sloja i zemljište
gubi svoju funkciju da bude stanište za biološku raznovrsnost.
Na projektnom području, zemljište će biti zaptiveno kako bi se izgradile platforme za
vetrturbine, platforme za električne stubove i podstanice. Ove površine su vrlo male.
Uticaj zaptivanja zemljišta na zemljište je procenjen kao mali, direktan, negativni trajni
uticaj.
5. Zagađivanje zemljišta
Tokom izgradnje i stavljanja van pogona, može doći do zagađivanja zemljišta usled upotrebe,
nepravilnog rukovanja i prosipanja opasnih materija, kao što su izolaciona ulja, konzervansi
za drvo, farbe, gorivo i druge toksične materije koje se mogu koristiti tokom izgradnje na
projektu. Zagađivanje takođe može biti posledica curenja iz vozila i opreme. Ovi rizici
postoje na bilo kom gradilištu a površina koja na ovaj način može biti zagađena je mala.
Uticaj zagađivanja zemljišta je procenjen kao mali, dugoročno negativan uticaj.
6. Odnošenje blata sa lokacije

Budući da će platforme i pristupni putevi biti prekriveni šljunkom, količina blata koja će se
odnositi sa lokacije na gumama vozila je izuzetno mala.
Nema uticaja u vezi sa odnošenjem blata sa lokacije.
B. Uticaj na zemljište tokom eksploatacije i održavanja
Tokom eksploatacije i održavanja projekta, neće biti potrebno iskopavanje i zaptivanje.

Nabijanje zemljišta ne predstavlja opasnost budući da će mašine i vozila ostati na
platformama i pristupnim putevima.
Međutim, može doći do pojave sledećih aktivnosti:
‐ Zagađivanje zemljišta
Zagađivanje zemljišta
Tokom eksploatacije i održavanja, do zagađivanja zemljišta može doći usled upotrebe,
nepravilnog rukovanja i prosipanja opasnih materija, kao što su izolaciona ulja, konzervansi
za drvo, farbe, gorivo i druge toksične materije kao što su herbicidi i druge toksične materije
koje se mogu koristiti tokom izgradnje na projektu. Zagađivanje takođe može biti posledica
curenja iz vozila i opreme.
Velike količine maziva će se koristiti kako u gondolama vetroturbina tako i u trafostanicama i
one mogu da dovedu do zagađenja zemljišta u slučaju curenja. Međutim sistem za
sakupljanje (posuda za kapanje, cisterne) su već sastavni deo projekta i za gondole i za
trafostanice i na taj način će se sprečiti curenje maziva i drugih hemikalija i redovno će se
prazniti tokom održavanja.
Uticaj zagađivanja zemljišta je procenjen kao mali direktni dugoročni negativni uticaj.
C. Uticaj na zemljište u slučaju opasnosti
Zagađivanje zemljišta usled nezgode

‐ Ukoliko dođe do nezgode sa vozilima ili mašinom na gradilištu, neka goriva ili
maziva mogu biti prosuta. Međutim, količine goriva u vozilima nisu velike.
U slučaju nezgode sa vozilima, i curenja goriva sa tim u vezi, uticaj na zemljište bi bio mali
dugoročan, direktan, negativni uticaj.
Zagađivanje zemljišta usled oštećenja infrastrukture

‐ Ukoliko se iz tehničkih razloga (kvara, ljudske greške) ili iz prirodnih razloga
(zemljotres, oluja) sistem zadržavanja na podstanicama i vetroturbinama ošteti, to bi
moglo da ima za posledicu veliko curenje maziva koja se koriste u ovim
infrastrukturama i prikupljaju putem sistema zadržavanja.
U slučaju oštećenja infrastrukture, zagađivanje zemljišta se može proceniti kao umeren
dugoročni, direktan, negativan uticaj.
D. Mere za ublažavanje i povezani rezidualni uticaj na zemljište
Sprečavanje nabijanja zemljišta
1. Jasno identifikovati i demarkirati pristupne puteve i parking mesta na topografskim
mapama velikih razmera pre izgradnje i držati vozila i opremu na tim mestima kako bi
se izbeglo oštećenje većih površina.
2. Jasno identifikovati i demarkirati granice gradilišta uključujući mesta gde će se
pomeriti i uskladištiti građevinska oprema i mesta gde će biti skloništa i sanitarna
oprema za radnike.
Rezidualni uticaj na nabijanje zemljišta u slučaju primene ovih mera za ublažavanje je
zanemarljiv.
Sprečavanje zagađivanja zemljišta

1. Jasno identifikovati i demarkirati pristupne puteve i parking mesta.
2. Jasno identifikovati i demarkirati granice gradilišta.
3. Utvrditi obezbeđenja skladišta za gorivo i hemikalije, sa nepropusnim pokrivačem
preko zemljišta u dovoljnom obimu i uskladištiti sve hemikalije na jednom mestu.
4. Razviti procedure za odgovor u vanrednim situacijama/u slučajevima izlivanja, kao i
za skladišta i rukovanje gorivima, građevinskim materijalom i otpadom.
5. Proveravati redovno creva i ventile na curenja, osigurati da su isključeni i bezbedno
zaključani kada se ne koriste.
6. Obezbediti da postoje primaoci u slučaju curenja koji mogu da pokupe gorivo kao i
minimum 3kg ekoloških materija koje mogu da apsorbuju gorivo i druga prolivena
sredstva .
7. Sprovesti redovne inspekcije građevinskih vozila kako bi se identifikovali i popravili
u slučaju curenja ili oštećenja dovoda za gorivo/maziva.
8. Ograničiti punjenje vozila ili opreme na područja koja su tvrda i nepropusna gde se
strogo reguliše curenje.
9. Postaviti dizel pumpe i slične uređaje na posude za kapanje kako bi se prikupila manja
curenja. Redovno proveravati posude i uklanjati akumulirano ulje.
10. Odvojiti zagađeno zemljište i tretirati ga kao opasan otpad.
11. Preduzeti kontrolu vegetacije korišćenjem ručnih tehnika koje ne zahtevaju primenu
herbicida, gde je to moguće.
12. Korišćenje netoksičnih farbi i konzervanasa gde je to moguće.
13. Zadržati, iskopati i staviti u kontejnere sve opasne materije koje su se prosule, u
skladu sa lokalnim propisima.

zanemarljiv.
Pravilna upotreba iskopanog zemljišta

1. Uskladištiti iskopano zemljište bez mešanja horizonta, zaštiti ga od zagađivanja i
zatrpavanja materijalom u istoj stratigrafskoj sekvenci, na istoj lokaciji i ukoliko nije
moguće, na drugoj lokaciji.
2. Ponovna upotreba iskopanog zemljišta prilikom kopanja turbina na drugom gradilištu
ali treba paziti da se koristi plodni gornji sloj zemljišta za rekultivaciju oštećenih
područja
3. Uskladišteni materijal će maksimalno biti visok 2m
zanemarljiv.
Program praćenja
 Tokom izgradnje i stavljanja van pogona

1. Pogledati da li ima hemijskog curenja: Svakodnevno, u trajanju od 30 minuta,
nadzornik će tražiti da li ima tragova hemijskog curenja na lokaciji gde su radnici
radili i ostatak tima će ga informisati ukoliko primeti curenje. U slučaju postojanja
curenja, treba da se sačini izveštaj u kome će se navesti naziv zagađivača koji su
procureli i procenjena količina kao i mere koje su preduzete da se spreči i ukloni
zagađenje. Jednom nedeljno će se informacije zabeležene u izveštaju pregledati i
razmatrati od strane rukovodioca projekta kako bi se primenila dodatna Najbolja
upravljačka praksa ukoliko je to potrebno.
2. Praćenje upravljanja otpadom: Svakodnevno, u trajanju od 15 minuta, nadzornik
građevinskog tima će kontrolisati upravljanje otpadom uključujući lokalni čvrsti
otpad, lokalnu otpadnu vodu i opasni otpad. Za svaki tip otpada, on treba da pazi da se
propisno odlažu i da nema curenja. U slučaju problema, preduzeće potrebne mere.
Nadzornik će navesti u izveštaju na koje je probleme naišao i koje je mere preduzeo
da ih reši.
 Tokom eksploatacije i odražavanja
1. Pogledati da li ima hemijskog curenja: tokom eksploatacije, u intervalima definisanim

od strane proizvođača opreme, tim za održavanje će isprazniti i kontrolisati sistem
zadržavanja u gondolama i u trafostanici. Količine hemikalija pronađena u sistemu za
zadržavanje, razlozi za curenje kao i mere koje su primenjene da bi se rešio problem
će se navesti u izveštaju. Jednom mesečno će se informacije zabeležene u izveštaju
pregledati i razmatrati od strane rukovodioca projekta kako bi se primenila dodatna
Najbolja upravljačka praksa ukoliko je to potrebno.
2. Praćenje upravljanja otpadom: tokom eksploatacije, , nadzornik građevinskog tima će
kontrolisati upravljanje otpadom uključujući lokalni čvrsti otpad, lokalnu otpadnu
vodu i opasni otpad. Ukoliko se primeti otpad na lokaciji trebalo bi ga ukloniti što pre
je to moguće. Treba da se obavi polugodišnja kontrola celokupnog područja za otpad.
Za svaki tip otpada, nadzornik treba da pazi da se propisno odlažu i da nema curenja.
U slučaju problema, preduzeće potrebne mere. Nadzornik će navesti u izveštaju na
koje je probleme naišao i koje mere je preduzeo da ih reši.
3. Kontrola stanja sistema za podmazivanje: tokom eksploatacije, u intervalima
definisanim od strane proizvođača opreme, tim za održavanje će kontrolisati nivo
maziva u gondolama vetroturbina i u trafostanicama i prazniće sistem za zadržavanje.
U izveštaju će opisati nivo maziva, stanje sistema za zadržavanje, probleme koji su
iskrsli kao i mere preduzete da ih reše.
5.1.3 VODA
Osetljivost vode na promene
Vodna tela površinske vode

Na studijskog području, jedino vodno telo površinske vode je ribnjak koji su formirale
otpadne vode koje ispuštaju farme svinja. Površinska voda je zagađena nitratima i
hemikalijama koje su korišćene za uzgoj svinja (hormoni i lekovi). Iz tog razloga voda nije za
piće i ne koristi se za poljoprivredu. Međutim, ribnjak se koristi kao stanište mnogih
interesantnih vrsta ptica. Osetljivost na promene ovog ribnjaka je procenjena kao mala.
Vodna tela podzemnih voda

Postoje dva akvaferozna sloja podzemnih voda u projektnom području:
‐ Plitki akvaferozni sloj koji se nalazi na dubini od 50 m i koji se ne koristi za
snabdevanje vodom zbog niskih prinosa i hemijskog zagađenja. Vodopropustljivost
sedimenata koji ga pokrivaju se kompenzuje relativno dubokom lokacijom nivoa
podzemnih voda (50 m bgl). Osetljivost ovog akvaferoznog sloja je procenjena kao
mala.
‐ Najdublji akvaferozni sloj se nalazi na dubini od 90 m do otprilike 130 m i ta voda je
pitka i koristi se za snabdevanje vodom. Stoga je njegova osetljivost veća. Međutim,
vodopropropustljivost sedimenta koji ga prekrivaju se kompenzuje dubokom
lokacijom nivoa podzemnih voda (od 90 do 130 m bgl). Shodno tome, osetljivost
drugog akvaferoznog sloja je procenjena kao mala.
Metodologija za procenjivanje uticaja na vodu

Vodno telo površinske vode koje se uzima u obzir u posmatranom području je ribnjak. Vodna
tela podzemnih voda koja se uzimaju u obzir se nalaze ispod projektnog područja ali teku
dalje od njega. Za ove akvaferozne slojeve, područje uticaja je opština Alibunar.
Metodologija
Naša procena uticaja se bazira na znanjima o vodi i svojstvima zemljišta i karakteristikama
projekta. Znanje o hidrologiji u ovom području se zasniva na dostupnoj literaturi (OGMA,
broj 15/09) i na terenskom istraživanju preduzetom od strane GeoMehanike tokom 2011.
godine.
Procene uticaja na vodu
Nije predviđeno da izgradnja i rad na projektu imaju bilo koji dugoročni uticaj na površinske
vode ili izvore podzemne vode. Dostupnost vode nije značajnije pitanje budući da nema
korisnika velikih količina vode koju je potrebno izvući za izgradnju, održavanje ili
eksploataciju vetroparka. Glavne projektne aktivnosti sa najvećim potencijalom za uticaj na
površinske vode i podzemne vode obuhvataju proširenje pristupnih puteva, iskopavanja za
vetroturbine, podstanice i za temelje električnih tornjeva.
A. Uticaj na vodu tokom izgradnje i stavljanja van pogona
1. Promene u sistemu prihranjivanja akviferoznog sloja
Tokom eksploatacije, projekat ne zahteva korišćenje vode i nema ispuštanja vode.
Tokom poslova iskopavanja kontrolisaće se nivo vode korišćenjem pumpe i usečenih
odvoda ukoliko je to potrebno. Budući da se prvi akvaferozni sloj nalazi na 50 bgl,
operacije odvodnjavanja kako bi se privremeno smanjio nivo podzemnih voda možda
neće biti potrebne.
Neće biti uticaja na nivo podzemnih voda.
2. Zagađenje podzemnih voda

Potencijalni uticaji na izvore podzemnih voda tokom izgradnje mogu nastati zbog curenja
ili prosipanja dizel goriva ili maziva na lokaciji iz opreme ili mašina. Međutim,
zagađivači koji potiču od curenja iz mašina i vozila verovatno neće dostići akvaferozni
sloj zbog toga što ta curenja predstavljaju male količine a akvaferozni sloj je na 50 bgl.
Neće biti uticaja zagađenja na podzemne vode.
3. Zagađenje površinskih voda

‐ Hemijsko zagađenje: potencijalni uticaj na površinske vode tokom izgradnje može
nastati usled upotrebe, nepravilnog rukovanja i prosipanja opasnih materija kao što su
izolaciona ulja, konzervansi za drvo, farbe, gorivo i druge toksične materije kao što su
herbicidi kao i druge toksične materije koje se mogu koristiti tokom eksploatacije i
održavanja na projektu. Ovi zagađivači predstavljaju male količine.
‐ Zagađenje sedimentima i prašinom: aktivnosti pomeranja zemljišta kao što je
iskopavanje remete zemlju i stvaraju fugitivnu prašinu i čestice koji se mogu sprati
oticanjem atmosferske vode i preneti na obližnju površinsku vodu što ima za
posledicu povećani nivo zamućenja i taloženje sedimenata. Malo je verovatno da će
oticanje atmosferske vode biti duže od 100 m od svakog gradilišta tako da će
zagađenje površinskih voda biti veoma ograničeno i ne može da dostigne ribnjak.
Budući da je projektno područje veoma veliko uticaj na oticanje bi bio zanemarljiv i ne bi
dostigao ribnjak koji se nalazi na najmanje 1,30 km od najbliže turbine.
Neće biti uticaja zagađenja na površinske vode.
B. Uticaj na vodu tokom eksploatacije i održavanja
1. Promena u sistemu prihranjivanja akvaferoznog sloja

Tokom eksploatacije, projekat ne zahteva korišćenje vode i nema ispuštanja vode.
Zaptivanje zemljišta u projektnom području će biti ograničeno o neće dovesti do
značajnijih promena u sistemu prihranjivanja akvaferoznog sloja.
Neće biti uticaja na nivo podzemnih voda.
2. Zagađenje podzemnih voda

‐ Curenja iz vetroturbina: nema rizika od curenja iz gondola vetroturbina zahvaljujući
sistemu zadržavanja
‐ Curenje iz trafostanica: nema rizika od curenja iz trafostanica zahvaljujući sistemu
zadržavanja
Neće biti uticaja zagađivanja na podzemne vode.
3. Zagađenje površinskih voda
Potencijalni uticaj na površinske vode tokom izgradnje može nastati iz upotrebe,
nepravilnog rukovanja i prosipanja opasnih materija kao što su izolaciona ulja,
konzervansi za drvo, farbe, gorivo i druge toksične materije kao što su herbicidi kao i
druge toksične materije koje se mogu koristiti tokom eksploatacije i održavanja na
projektu. Ovi zagađivači predstavljaju male količine.
Budući da je projektno područje veoma veliko uticaj na oticanje bi bio zanemarljiv i ne bi
dostigao ribnjak koji se nalazi na najmanje 1,30 km od najbliže turbine.
Neće biti uticaja zagađivanja na površinske vode.
C. U slučaju opasnosti
Zagađenje vode usled nezgode

Ukoliko dođe do nezgode sa vozilima ili mašinom na gradilištu, neka goriva ili maziva mogu
biti prosuta. Međutim, količine goriva u vozilima nisu velike i mala je verovatnoća da
dostignu drugi akvaferozni sloj.
U slučaju nezgode sa vozilima, i curenja goriva sa tim u vezi, uticaj na podzemne vode bi bio
zanemarljiv.
Zagađenje vode usled oštećenja infrastrukture

Ukoliko se iz tehničkih razloga (kvara, ljudske greške) ili iz prirodnih razloga (zemljotres,
oluja) sistem zadržavanja na podstanicama i vetroturbinama ošteti, to bi moglo da ima za
posledicu veliko curenje maziva koja se koriste u ovim infrastrukturama i prikupljaju putem
sistema zadržavanja. Temelji turbina mogu da stvore preferencijalni put za zagađivače da
mogu da dostignu akvaferozni sloj ali budući da će dubina betonskog temelja biti ograničena
na 5 m bgl i da se akvaferozni sloj ne susreće na geo-tehničkim bušotinama koje napreduju
do 50 m bgl rizik od zagađenja podzemnih voda u vezi sa temeljima se može smatrati malim.
U slučaju oštećenja infrastrukture, zagađenje zemljišta se može proceniti kao mali dugoročni,
direktan i negativan uticaj.
D. Zaključak o uticajima na vodu
Projekat je osmišljen tako da eliminiše bilo kakav uticaj na vodu. Čak šta više, osetljivost
vodnih tela na lokaciji je mala. Malo je verovatno da će projekat imati bilo kakav uticaj na
vodu, osim mali uticaj u slučaju opasnosti ukoliko se ošteti sistem zadržavanja u
vetroturbinama ili trafostanicama.
5.1.4. BUKA I VIBRACIJE
Osnovni podaci
Bilo koji građevinski projekat stvara buku tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona.
Projekti vetroparka takođe stvaraju buku tokom eksploatacije koja može da utiče na okolne
zajednice.
Međunarodne smernice i srpsko zakonodavstvo definišu dozvoljene granice za nivo buke u
različitim područjima.
Tabela 33: Granice buke koje preporučuju IFC Smernice za nivo buke
Dozvoljene granice za nivo buke LAeq (dB)
Receptori Tokom dana: 07:00- Tokom noći: 22:00-07:00

22:00
Stambeni, institucionalni i 55 45
edukativni
Industrijski i komercijalni 70 70
Izvor: IFC, 2007. godine
Tabela 34: Granice buke prema srpskom zakonodavstvu
Zona Namena prostora Granice buke u
dB(A)
Danju Noću
I. Područja za odmor i rekreaciju, bolničke zone i oporavilišta, 50 40
kulturno – istorijski lokaliteti, veliki parkovi
II. Turistička područja, mala i seoska naselja, kampovi i školske 50 45
zone
III. Čisto stambena područja 55 45
IV. Poslovno – stambena područja, trgovačko – stambena 60 50
područja i dečija igrališta
V. Gradski centar, zanatska, trgovačka, administrativno upravna 65 55
zona sa stanovima, zone duž autoputeva, magistralnih
gradskih saobraćajnica
VI. Industrijska, skladišna i servisna područja i transportni Na granici ove zone
terminali bez stambenih zgrada buka ne sme
prelaziti dozvoljene
nivoe u zoni u kojoj
se graniči
Izvor : Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini “JUS U.J6.205”, (Sl. glasnik RS", br. 54/92)
Osetljivost receptora na buku i vibracije
Osetljivost na buku zavisi od blizine receptora i postojeći nivo buke u sredini.

Receptor se može definisati kao bilo koja tačka u prostorijama naseljenim ljudima gde postoji
prijem spoljne buke i/ili vibracija (IFC, 2007. god.).
Identifikovani receptori za buku i vibracije koje će emitovati vetropark tokom eksploatacije
su stanovnici iz sela Vladimirovac i Seleuš budući da stanovnici drugih zajednica neće moći
da čuju zvuk koji emituje vetropark (IMS 2013). Prema srpskom zakonodavstvu ovi receptori
su u okviru zone III „Čisto stambena područja“ i njihova osetljivost, za ovu studiju, se smatra
umerenom (receptori velike osetljivost su u zoni I i II a receptori male osetljivost su u
zonama V i VI).
Identifikovani receptori buke usled saobraćaja se povećavaju u naseljima duž autoputa E70:
Pančevo, Banatsko Novo Selo, Vladimirovac i Alibunar. Osetljivost ovih receptora je
umerena.
Metodologija procene uticaja buke i vibracija

Posmatrano područje za procenu ovih uticaja obuhvata sve potencijalne receptore: Pančevo,
Banatsko Novo Selo, Vladimirovac, Alibunar i Seleuš;
Metodologija
Korišćena metodologija za procenu ovog uticaja se bazira na studiji procene uticaja buke koja
je izvršena za ovaj projekat od strane IMS Instituta (IMS 2013) i na osnovu teorijskih
istraživanja. Predviđanja buke su sprovedena u uslovima najgoreg scenarija niz pravac
duvanja vetrova.
‐ Nivoi zvuka koji proizvode vetroturbine kao osnova procene su takođe mereni u
uslovima niz pravac duvanja vetrova.
Faktori koje treba uzeti u obzir prilikom predviđanja nivoa buke su sledeći:
‐ Smanjivanje jačine zvuka na daljinu;
‐ Apsorpcija jačine zvuka u vazduhu;
‐ Slabljenje jačine zvuka prolaskom preko akustički „mekih“ terena;
‐ Ekranizacija turbina topografijom i drugim preprekama; i meteorološki uslovi.
Metod obračuna opisan u ISO 9613 je korišćen kao referenca za naše obračune.
Procena uticaja buke
Buka od vozila i teške opreme tokom izgradnje, eksploatacije i održavanja bi mogla da

poremeti obližnje stanovništvo i druge. To će se regulisati kontrolisanim radnim vremenom:
od ponedeljka do petka od 08:00 do 19:00 i subotom od 08:00 do 14:00. Predviđeno je da
izgradnja traje oko 18 meseci i eksploatacija bi trebalo da traje 10 meseci.
Najbliži stambeni receptor u Vladimirovcu je udaljen oko 1,07 km od granica lokacije.
Projektna lokacija će biti na dovoljnoj udaljenosti od mesta stanovanja da bi se izbegao uticaj
buke na stanovnike.
A. Uticaj buke tokom izgradnje i stavljanja van pogona
Buka od drumskog saobraćaja

Tabela prikazana ispod pokazuje procenu uticaja promene u protoku saobraćaja na nivo buke
kao i povezani značaj uticaja (UK Highways Agency, 2011. godine)
Tabela 36: Uticaj promena u protoku saobraćaja na nivo buke
Promene u protoku Promena buke Značaj

saobraćaja (dB) uticaja
0 Nema promene
0.1 – 0.9 Zanemarljiv
25% povećanje ili 1 – 2.9 Mali
20% smanjenje
100% povećanje ili 3 – 4.9 Umeren
50% smanjenje
5+ Značajan
Izvor: UK Highways Agency, 2011. godine
Promena u nivou buke od 1dB je ekvivalentna 25% povećanja ili 20% smanjenja u protoku
saobraćaja, pod pretpostavkom da drugi faktori ostanu nepromenjeni a promena od 3dB je
ekvivalentna 100% povećanja ili 50% smanjenja u protoku saobraćaja.
Kao što je prikazano u Osnovnim studijama za autoput E70 koji povezuje Alibunar sa
Beogradom, Pančevom i Vršcem, od 2007. godine do 2011. godine dnevni prosečni saobraćaj
je obuhvatao 4.744 automobila i 614 kamiona (među kojima 79 teških kamiona).
Tokom perioda koji je najgori scenario, biće do 40 teških vozila u pokretu dnevno i do 30
lakših vozila u pokretu. Ovo bi predstavljalo kratkoročno povećanje u protoku saobraćaja
koje je manje od 25%, odnosno manje od 0,1 do 0,9 promene u dB buke.
Povećanje u protoku saobraćaja usled izgradnje i stavljanja van pogona vetroparka će imati
mali, direktan negativni uticaj.
B. Uticaj buke tokom eksploatacije i održavanja
Kako bi se procenio uticaj buke koje vetropark može imati na receptore, uzeti su u obzir kako
potencijalni uticaji buke od vetroturbina iz modela tako i lokalna buka u životnoj sredini.
Okolni nivo buke kod receptora

Kao što je prikazano u osnovnom poglavlju, izmerene vrednosti LAeq (ekvivalent
kontinuiranog A – ponderisani nivo zvučnog pritiska) tokom dana kod receptora pokazuju da
su najviši nivoi buke na:
‐ Ldan = 52,8dB i
‐ Lnoć = 44.2dB za noć
(videti osnovno poglavlje)
Buka iz vetroturbina
IMS institut je procenio potencijalni uticaj buke koju emituje vetropark Alibunar tokom
eksploatacije (IMS 2013).
Ova procena je izvršena korišćenjem softvera Win Pro ver. 2.6. Program je dosledno
sprovodio metodu proračuna kreiranu u skladu sa standardom SRPS ISO 1996-2:2010 (ISS,
2010).
Metod proračuna je pratio opšte teorijske principe akustike i pravila prostiranja zvučnih
talasa. Procenjeni nivo buke je razmatran u odnosu na kriterijume predviđene za zonu 3: čisto
stambena područja. Proračuni su prikazani u grafičkom izgledu plana kao izofon linije.
Pri niskim brzinama buka ima najniže vrednosti i sa povećanjem brzine vetra povećava se i
nivo buke do određene vrednosti i tada postaje stalna i ne zavisi od brzine vetra. Prema studiji
koju je uradio Institut IMS, stalan nivo buke se postiže pri brzini vetra od 7 m/s.
Predviđeni nivo buke koji stvara vetropark je predstavljen na slikama dole u tekstu, za dve
različite brzine vetra.
Mapa 7: emisija zvuka pri brzini vetra od 5m/s
Izvor: IMS Institut, 2013. godine
Kao što se može videti na gornjoj slici, pri brzini od 5m/s jedino naseljeno mesto koje će biti
ugroženo je Vladimirovac.
Mapa 8: emisija zvuka pri brzini vetra od 8m/s
Izvor: IMS Institut, 2013. godine
Kao što se može videti na gornjoj slici, pri brzini od 8m/s naseljena mesta koje će biti
ugrožena su i Seleuš i Vladimirovac.
Uzimajući u obzir da srpsko zakonodavstvo dozvoljava nivo buke do 55dB tokom dana i do
45dB tokom noći u stambenim područjima i da je najviši zabeleženi okolni nivo buke 52,8dB
tokom dana i 44,2dB tokom noći (videti osnovno poglavlje), može se zaključiti da je nivo
buke od 30-39dB koji stvaraju vetroturbine i da neće preći okolni nivo buke koja trenutno
postoji i da će ostati u zakonskim granicama koje su propisane.
Uticaj eksploatacije vetroturbina na obližnja stambena područja će biti mali.
Vibracije vetroturbina
Vetroturbine tokom eksploatacije ne emituju vibracije koje mogu da utiču na ljudsko zdravlje
ili životnu sredinu.
Nema direktnih efekata po zdravlje na nivou buke koji stvaraju vetroturbine (Leventhall et al,
2003. godine) zbog toga što su infrazvučne buke i vibracija koje zrače umerene, u pravcu uz
vetar konfiguracije vetroturbina ispod praga percepcije.
Nema uticaja usled vibracija vetroturbina.
Buka drumskog saobraćaja

Tokom eksploatacije kretanje vozila ka lokaciji je procenjeno na 7 lakih vozila u pokretu (14
putovanja) nedeljno, u najgorem slučaju. S obzirom na postojeći nivo drumskog saobraćaja,
buka od eksploatacije se neće smatrati značajnijom.
Povećanje u protoku saobraćaja usled eksploatacije i odražavanja nema značajan uticaj na
životnu sredinu.
Buka i vibracije od dalekovoda ili trafostanica

Tokom eksploatacije, niski zvuk zujanja će se čuti direktno ispod dalekovoda i možda
nekoliko metara izvan širine dalekovoda. Ovaj zvuk može biti malo jači tokom kišnog
vremena. Međutim, neće se čuti iz najbližih kuća koje će biti udaljene više od 1km.
Buka i vibracije od dalekovoda ili trafostanica ne utiču na životnu sredinu.
C. Mere za ublažavanje i rezidualni uticaj
Kako bi se izbeglo povećanje buke u saobraćaju tokom izgradnje i stavljanja van pogona,
predlaže se sledeće:
1. Da se građevinske aktivnosti obavljaju tokom dnevnih sati u okviru 5km od
stambenih naselja
2. Prilaz kamiona sa regionalnog puta E70 ka gradilištu treba da se uredi tako da ne
prolazi kroz ulice nižeg reda u gradskim sredinama
3. Staviti znake sa informacijama duž puta kako bi se ljudi informisali o buci tokom
radnih sati
Nakon primene ovih mera, rezidualni uticaj povećanja buke u saobraćaju tokom izgradnje i
stavljanja van pogona je procenjen kao zanemarljiv.
Program praćenja buke tokom eksploatacije
Kako bi se obezbedilo da buka i vibracije ne pređu predviđene vrednosti iz ove studije,

primeniće se program stalnog praćenja što je bliže moguće najbližim kućama u naseljima
Seleuš i Vladimirovac. Ovaj program treba da izrade stručnjaci iz Instituta IMS.
5.1.5. EFEKAT SENKE
Osnovne informacije u pogledu efekta senke
Kako se lopatice vetroturbine rotiraju u sunčanim uslovima one bacaju senku na zemlju koja
se pomera i to ima za rezultat naizmenične promene u intenzitetu svetlosti. Ovaj fenomen se
zove efekat senke.
Efekat senke se razlikuje od sličnih fenomena kao što je strob a koje je rezultat naizmeničnog
seckanja sunčeve svetlosti iza rotirajućih lopatica.
Intenzitet efekta senke je definisan kao razlika ili varijacije u osvetljenosti na datoj lokaciji u
prisustvu i odsustvu senke. Brzina efekta senke se povećava sa povećanjem brzine rotora
vetroturbine (Risser et al, 2007).
Efekat senke je funkcija koja obuhvata nekoliko faktora, uključujući lokaciju ljudi u odnosu
na turbine, brzinu i pravac vetra, dnevne varijacije sunčeve svetlosti, geografsku širinu
lokacije, lokalnu topografiju i prisustvo bilo kakvih opstrukcija (Nielsen 2003 u Risser et al,
2007).
Efekat senke se može smatrati smetnjom za ljude koji žive u blizini naročito kada su njegov
intenzitet i frekvencija važni.
Efekat senke zbog turbine je po redu frekvencije rotora (tj. od 0,6 do 1,0Hz) što ne
predstavlja opasnost po ljude. Prema američkoj Fondaciji za epilepsiju samo frekvencije
preko 10Hz mogu da izazovu epileptične napade (Risser et al, 2007).
Uticaj efekta senke na zdravlje je kontroverzan. Postoje ograničeni naučni dokazi udruženja u
rasponu od uznemirenosti od dužeg trajanja efekta senke (preko 30 minuta dnevno) pa do
potencijalnih kognitivnih i fizičkih efekata po zdravlje (Ellenbogen et al, 2012). Međutim,
budući da nije dokazano da efekat senke zaista ima uticaj na zdravlje, rizik tek treba da se
proceni.
Smetnje zbog efekta senke mogu biti problem za lokalno stanovništvo koji imaju efekat
senke na svojim prozorima ili mogu biti problem za lokalne vozače koje to može ometati
tokom vožnje.
Nema zvaničnih propisa koji se odnose na efekat senke. Najbolja praksa u Nemačkoj je
pokazala da je najveći dozvoljeni broj sati godišnje sa efektom senke (kada ima budnih ljudi
u kući) 30 sati, dok je u Danskoj 10 sati (Risser et al, 2007).
Osetljivost receptora
Receptori su stanovnici koji žive u blizini projektnog područja. Njihova osetljivost je niska
budući da nema kuća unutar tampon zona od 1km oko projektnog područja (bliska oblast
uticaja).
Procena uticaja
Posmatrano područje
Posmatrano područje je tampon zona od 5km oko projektnog područja ranije nazvana
„umerena oblast uticaja“ i ona obuhvata Vladimirovac, Seleuš i nekoliko kuća u Alibunaru.
Određivanje okvira
Izvor efekta senke može biti vetroturbina tokom faze eksploatacije projekta.
Metodologija za procenu uticaja
Efekat senke na posmatrano područje je analitički modeliran korišćenjem posebnog softvera i
„Slika senki“ (videti ispod) koja je napravljena tako da pokazuje godišnja variranja sati
izloženosti kretanju senke prema promenama u položaju i udaljenosti od vetroturbina.
Procena uticaja
Prema rezultatima, samo 2 ili 3 kuće bi mogle biti pod uticajem efekta senke u Koloniji i ne
bi bile izložene više od 10 do 25 sati godišnje. Budući da ovaj efekat traje kratko vreme
svakog dana, retko kad više od pola sata i može se posmatrati samo nekoliko nedelja u
zimskom periodu (Risser et al, 2007) ovo predstavlja mali intenzitet izlaganja.
S obzirom na mali broj kuća koje su pogođene i mali broj sati godišnje izloženosti, uticaj je
procenjen kao zanemarljiv.
Program praćenja
Treba stalno pratiti frekvenciju rotora kako bi se znalo kako varira tokom cele godine.
Jednom godišnje, rukovodilac projekta treba da se sastane sa lokalnim zemljoradnicima koji
rade u projektnom području i sa ljudima koji žive u kućama koje bi mogle biti pod uticajem
efekta senke i da proveri da li imaju bilo kakve zdravstvene probleme. Ukoliko se ti ljudi žale
na zdravstvene probleme, za dalja ispitivanja bi trebalo konsultovati lekara kako bi se
utvrdilo da su ti zdravstveni problemi povezani sa efektom senke. Ukoliko je to slučaj (malo
verovatno) treba preduzeti mere za nadoknadu ili ublažavanje.
Mapa 9: Mapa senki
5.1.6. ODBACIVANJE LEDA
Kada su temperature ispod nule ili oko nule, vetroturbine mogu biti prekrivene ledom.
Ukoliko vetroturbina radi u uslovima zaleđivanja, postoje dve vrste rizika ako se prikupi led
na lopaticama turbine. Fragmenti rotora mogu biti odbačeni sa turbine koja se rotira usled
aerodinamičkih i centrifugalnih sila ili mogu pasti sa turbine prilikom njenog isključenja ili
tokom praznog hoda bez proizvodnje električne energije.
Odbacivanje leda usled vremena i naročito od vetra, zavisi od instrumenata koji se nalaze na
sistemu za kontrolu vetra na vetroturbini i od strategije samog sistema za kontrolu (…).
Zapažanja pokazuju da ledeni fragmenti ne udaraju tlo u obliku dugačkih delova već se
odmah po odvajanju od lopatice lome na male fragmente (Seifert et al, 2003).
Zaleđivanje vetroturbine se dešava samo nekoliko dana godišnje tokom ekstremnih zimskih
uslova. Tokom ovih ledenih dana, samo u situaciji da se poklope vremenska brzina i pravac u
kombinaciji sa odvajanjem ledenih fragmenata u tačno određeno vreme i na određenu
lokaciju će dovesti do udara na određeno mesto na tlu. Ukoliko osoba stoji tačno u tom
trenutku na toj lokaciji može se desiti incident ili nesreća. Ukoliko 15.000 osoba prolazi
putem blizu vetroturbine godišnje može se desiti jedna nesreća u 300 godina. Rizik da će se
ova situacija dogoditi je stoga veoma mali (Seifert et al, 2003).
Osetljivost receptora na promene
Vetroturbine će stajati uspravno u blizini poljoprivrednih puteva i obradive zemlje.

Potencijalni receptori su lokalni zemljoradnici koji rade dovoljno blizu vetroturbina i osoblje
za održavanje. Osetljivost receptora je procenjena kao umerena.
Potencijalni posetioci koji hodaju blizu turbina nisu uzeti u obzir budući da projektno
područje ne privlači tu vrstu populacije.
Metodologija za procenu uticaja odbacivanja leda

Utvrđeno je da se bezbedna udaljenost između turbine i najbližeg objekta može izračunati
kao: 1.5* (visina kućišta + prečnik rotora) (Tammelin et al, 1998).
Za projekat u Alibunaru, područje gde može doći do odbacivanja leda je u okviru radijusa od
400m oko vetroturbine.
Tabela 40: Zone sa rizikom odbacivanja leda

Vestas Enercon Sinovel
Tehničke specifikacije Vestas V126
V112 E-101 SL3000/113
Visina kućišta (m) 119 100 99 110
Prečnik rotora (m) 126 100 101 113
1.5*(visina kućišta + prečnik 367,5 300 300 334,5
Metodologija
Naša metodologija za procenu uticaja se bazira na dostupnoj literaturi i karakteristikama
projekta i karakteristikama posmatranog područja.
Procena uticaja odbacivanja leda
A. Tokom eksploatacije i održavanja
Kao što je prikazano u osnovnom poglavlju, Srbija ima kontinentalnu klimu sa prosečnim
temperaturama oko nule u periodu od decembra do februara i sa danima mraza od oktobra do
aprila. U ovakvim klimatskim uslovima, zaleđivanje vetroturbine je vrlo verovatno.
U zoni rizika od 400m oko vetroturbina nema kuća ali postoje poljoprivredni putevi kojima
se redovno voze zemljoradnici i ima nekoliko polja na kojima oni rade s vremena na vreme.
Zbog aktivnosti na održavanju, osoblje za održavanje će redovno raditi na vetroturbinama.
Uticaj odbacivanja leda je procenjen kao direktan, negativan mali uticaj.
Postoji mali rizik od odbacivanja leda koji se može izbeći ukoliko se primenjuju sledeće mere
predostrožnosti iznete u daljem tekstu.
B. Mere ublažavanja i rezidualni uticaj
Upozorenje o riziku
1. Koristiti znake upozorenja kako bi se signaliziralo područje rizika oko turbine
2. Obavestiti operativno osoblje i lokalne zemljoradnike o uslovima koji mogu da
dovedu do ledenih nanosa na turbini, o riziku od padanja leda sa rotora i o područjima
sa rizikom.
U slučaju opasnosti
1. Ukoliko se primeti definisano odstupanje koje se može povezati sa zaleđivanjem
rotora lopatice, turbinu treba isključiti.
Ukoliko se sprovedu ove mere ne postoji rezidualni uticaj usled odbacivanja leda.
Program praćenja
‐ Kontinuirano proveravanje krive snage i okolne temperature vazduha korišćenjem

anemometra bez leda i zagrevanjem rotorske lopatice vetrom (Sifert et al, 2003) od
septembra do maja.
5.1.7. PEJZAŽ
Osnovne informacije
Evropska konvencija o pejzažu Saveta Evrope je ratifikovana od strane Vlade Srbije u junu
2011. godine a iste te godine je i stupila na snagu. Konvencija promoviše zaštitu pejzaža,
upravljanje i planiranje. U svojoj preambuli konvencija definiše „pejzaž“ kao „područje, sa
stanovišta ljudi, čiji je karakter rezultat delovanja i interakcije prirodnih i/ili ljudskih
činilaca“. (Savet Evrope, 2000).
Prema Savetu Evrope (SE, 2008) vetroparkovi se ubrajaju u one vrste projekata koji snažno
utiču na kvalitet neke oblasti.
Magnituda ili veličina elemenata vetroparka i udaljenost između njih i posmatrača su osnovne
mere koje utiču na vidljivost ali ključno pitanje je ljudska percepcija vizuelnih efekata a to
nije samo funkcija veličine i udaljenosti (…). Percepcija posmatrača zavisi od iskustva,
vizualnog polja, pažnje, pozadine, kontrasta i očekivanja (Univerzitet u Njukaslu, 2002).
Javna percepcija projekata koji su bazirani na energiji od vetra veoma varira. Za neke,
vetroturbine izgledaju vizuelno prijatno dok ih drugi vide kao nametljive industrijske mašine
(Risser, 2007).
Osetljivost receptora na promenu
Glavni receptor: ljudska percepcija pejzaža

Receptori su sve osobe na koje može uticati promena pejzaža zbog projekta vetroparka, na
primer: rezidenti, radnici, osobe koje putuju na posao, putnici, turisti, lokalni rekreativci
(pešaci, biciklisti, trkači itd.) (Univerzitet u Njukaslu, 2002).
‐ Rezidenti su osobe koje su stalno prisutne u posmatranom području i koji mogu da
posmatraju projekat iz svoje kuće.
‐ Osobe koje putuju na posao i radnici (zemljoradnici) mogu biti pogođeni tokom
njihovog radnog dana.
‐ Turisti nisu brojni u posmatranom području i ne posećuju područje sa izuzetkom
Devojačkog Bunara.
Stambena i područja za rekreaciju se nalaze najmanje 1km od projektne lokacije. Radnici koji
će najverovatnije biti pod uticajem projekta su zemljoradnici koji rade u blizini projektne
lokacije.
Osetljivost receptora se smatra umerenom.
Metodologija za procenu vizualnog uticaja
Područje uticaja i granice: Zona vizualnog uticaja (ZVU)

Posmatrano područje je definisano prema Zoni vizualnog uticaja (ZVU) vetroparka. ZVU
slika dalje u tekstu pokazuje vizuelno pogođeno područje i broj turbina koji se može videti iz
ovih područja. Vidljivost vetroparka je uglavnom pogođena njegovom veličinom i lokalnom
topografijom. Slika to pokazuje zbog topografije, vetroturbine neće u potpunosti biti vidljive
ili nevidljive iz doline u blizini projektnog područja (A, B i C), iz depresije Alibunara, iz
prirodnog rezervata „Deliblatska peščara“, iz doline koja je jugozapadno od Padine, iz doline
južno od Alibunara, iz depresije kod reke Tamiš, iz doline koja se nalazi između Kočareva i
Banatskog Novog Sela i južno od njih.
Prema ZVU, vetropark se može videti do 30km od projektnog područja. Međutim, na ovoj
udaljenosti vetropark će biti jedva primetan i iz ovog razloga smo definisali studijsko
područje kao krug sa prečnikom od 20km od projektnog područja koje uključuje 16 naselja:
Alibunar, Vladimirovac, Seleuš, Banatsko Novo Selo, Nikolinci, Banatski Karlovac, Crepaja,
Kačarevo. Kovačica, Padina, Lokve, Janošik, Ilandža, Novi Kozjak, Samoš i Dobrica.
Metodologija: izbor 11 tačaka posmatranja

Kako bi se procenila magnituda promene, izabrano je 11 tačaka sa pogledom u studijskom
području kao što je prikazano na slici sa naslovom „Lokacija tačaka sa pogledom“.
Ove tačke posmatranja su glavne saobraćajnice i naselja iz kojih receptori (stanovnici, turisti,
osobe koje putuju na posao i radnici) mogu biti pogođeni vizuelnim uticajem zbog projekta.
Tačke posmatranja su izabrane u skladu sa ovim receptorima.
Slike su uzete sa ovih tačaka sa pogledom kako bi prikazale postojeći vizuelni resurs i
osetljivost ovog resursa na razvoj vetroparka.
Ove slike su bile nametnute prilikom predstavljanja predloženog dizajna projekta u okviru
fotomontaže koja prikazuje predviđeni izgled konačnog predloga razvoja.
Fotomontaža je napravljena pomoću softvera koji uzima u obzir udaljenost između tačke
posmatranja i vetroturbine i pokazuje ih u veličini u kojoj postoje u pejzažu kada se budu
izgradile. Fotomontaža je prikazana u Dodatku ove studije.
Vizualni uticaj vetroparka je procenjen isključivo kao negativan budući da je to uobičajena

reakcija u javnosti. Međutim, razvoj projekta vetroparka u ovoj ravnici i monotonom
poljoprivrednom području neki posmatrači mogu videti kao moderan i interesantan objekat
koji pejzažu može dati dodatnu vrednost.
Mapa 10: Zone vizuelnog uticaja
Mapa 11: Lokacije tačaka posmatranja
Osetljivost pejzaža usled fizičkih karakteristika pejzaža
„Osetljivost pejzaža“ ili „Vizuelna osetljivost“ je stepen do koga pejzaž ili vizuelna
kompozicija može da udovolji određeni tip ili razmer bez negativnih efekata na njen
karakter ili vrednost (SNH, 2006).
U studijskom području prevladava ravan i monoton plato koji je intenzivno prekriven
geometrijskim poljoprivrednim parcelama. Neka polu-prirodna staništa kao slane doline ili
delovi stepske trave se mogu naći ali dominantno je monotono poljoprivredno zemljište.
Pejzaž studijskog područja ne pokazuje velike kulturne i prirodne vrednosti i smatra se da
ima nisku osetljivost na promenu pejzaža.
Magnituda promene
Kako bi se procenila magnituda promene, u svakoj tački sa pogledom je korišćena tabela
koja povezuje ljudsku percepciju vetroparka sa magnitudom promene (Univerzitet u
Njukaslu, 2002).
U ovoj tabeli (videti u daljem tekstu) magnituda promene nikada nije procenjena kao velika
budući da su vetroturbine locirane na minimalnoj udaljenosti od 1km od najbližih kuća i na
najmanjoj udaljenosti od 2,5km od najbližeg puta. Posmatrač ne doživljava realnu veličinu
vetroturbina.
Magnituda promene nikada nije procenjena kao zanemarljiva budući da vetroparkovi
menjaju pejzaž u radijusu od najmanje 20km od turbina.
Tabela 41: procena magnitude promene
Deskriptori – izgled u Magnituda

Tačke posmatranja
centralnom vidnom polju promene
Veoma
Komandujuće, kontrolišu pogled
velika
Seleuš (PM4), Vladimirovac (PM2) put
između Vladimirovca i Alibunara (PM3), put Ističu se , upadljive su,
velika
između Vladimirovca i Banatskog Novog nepogrešive i lako vidljive
Sela (PM1)
Primetne, različite, privlače
Put između Alibunara i Lokve (PM11) pažnju, jasno vidljive i dobro umerena
definisane
Padina (PM7), Novi Kozjak.(PM5), put
između Ilandže i Novog Kozjaka (PM8), put
vidljiva, evidentna, očigledna mala
između Banatskog Novog Sela i Pančeva
(PM9), Lokve (PM10)
Nedostaje jasnoća definicije,
nisu očigledne, nejasne,
Samoš (PM6) Veoma mala
nerazgovetne, zamagljene,
neodređene
Slabe, nevidljive, blizu granice
zanemarljiva
oštrine ljudskog oka
Izvor: Univerzitet u Njukaslu, 2002. godine
Procena uticaja
A. Vizuelni uticaj tokom eksploatacije
Magnituda promene povezana sa osetljivošću pejzaža

Tabela niže u tekstu pokazuje lokaciju svake tačke posmatranja, povezane sa slikom, procenu
osetljivosti pejzaža i procenu magnitude promene. Sve fotomontaže koje se nalaze u prilogu
su sa većom preciznošću.
Broj 28: Opis fotomontaže
PM1 je tačka posmatranja koja se nalazi

blizu ulaza u Banatsko Novo Selo na putu
između Banatskog Novog Sela i
Vladimirovca. Na ovoj lokaciji pejzažom
dominira ravnica i monotono intenzivno
poljoprivredno zemljište. Vetroturbine
izgledaju manje od drveta ali se ističu i
nedvosmislene su za osobe koje tuda prolaze
na posao. Magnituda promene je velika.
Uticaj na pejzaž je procenjen kao direktan,
dugoročan negativan i umeren.
PM2 se nalazi na ulazu u Vladimirovac iz

pravca puta između Vladimirovca i
Alibunara. Na ovoj lokaciji pejzažom
dominira ravnica i monotono intenzivno
poljoprivredno zemljište. Vetroturbine se
lako mogu primetiti iako izgledaju kao da su
manje od žbunja i industrijske infrastrukture.
PM3 se nalazi na ulazu u Alibunar iz pravca

puta između Vladimirovca i Alibunara. Na
ovoj lokaciji pejzažom dominira ravnica i
monotono intenzivno poljoprivredno
zemljište koje je promenjeno postavljanjem
električnog stuba. Vetroturbine se ističu i
lako se mogu uočiti iako deluje kao da su
manje od električnog stuba. Magnituda
promene je velika. Uticaj na pejzaž je
procenjen kao direktan, dugoročan
negativan i umeren.
PM4 se nalazi u selu Seleuš. Na ovoj
lokaciji pejzažom dominira ekstremna
ravnica i monotono intenzivno
poljoprivredno zemljište. Vetroturbine su
upečatljive, jasno vidljive i nedvosmislene.
Magnituda promene je velika. Uticaj na
pejzaž je procenjen kao direktan,
PM5 se nalazi u selu Novi Kozjak. Na

ovoj lokaciji pejzažom dominira ravnica
koja je prekrivena stepskom travom visoke
ekološke vrednosti za veverice
(Spermophilus citellus) sa malom
plantažom (Morus sp.) od značaja za
razmnožavanje gavrana (Corvus
frugilegus). Pejzaž je procenjen kao
umereno kvalitetan čak i ako se promeni
zbog električnih stubova. Vetroturbine su
očigledne. Magnituda promene je mala.
PM6 se nalazi na ulazu u Samoš iz pravca

puta između Samoša i Padine. Na toj
lokaciji, pejzažom dominira ravnica i
zemljište koje je promenjeno
postavljanjem električnog stuba.
Vetroturbine se pojavljuju mutno i
neodređeno. Magnituda promene je veoma
mala. Uticaj na pejzaž je procenjen kao
direktan, dugoročan negativan i
zanemarljiv.
PM7 se nalazi u selu Padina. Na ovoj

lokaciji pejzažom dominira ravnica i
zemljište. Vetroturbine su vidljive i
očigledne ali izgledaju manje od drveća na
slici. Magnituda promene je mala. Uticaj
na pejzaž je procenjen kao direktan,
dugoročan negativan i mali.
PM8 se nalazi na putu između Ilandže i
Novog Kozjaka. Na ovoj lokaciji pejzaž
čine prirodno slane ravnice livada koje su
delimično izmenjene postavljanjem
električnog pilona tako da se mogu
smatrati umerenog kvaliteta. Vetroturbine
su vidljive i očigledne. Magnituda
promene je mala. Uticaj na pejzaž je
negativan i mali.
PM9 se nalazi na putu između Banatskog

Novog Sela i Pančeva, južno od Kačareva.
Na toj lokaciji, pejzažom dominira ravnica
i monotono intenzivno poljoprivredno
očigledne iako deluje kao da su manje od
drveća pa čak i od kukuruza. Magnituda
promene je mala. Uticaj na pejzaž je
negativan i mali.
PM10 se nalazi u selu Lokve. Na toj

lokaciji, pejzažom dominira ravnica i
očigledne iako deluje kao da su manje od
drveća na slici. Magnituda promene je
mala. Uticaj na pejzaž je procenjen kao
direktan, dugoročan negativan i mali.
PM11 se nalazi na putu između Alibunara i

Lokve. Na ovoj lokaciji pejzaž čini
promenjena slana livada koja je umerenog
kvaliteta. Magnituda promene je mala.
dugoročan negativan i mali.
Izvor: WindVision, 2012. godine
B. Rezime procene vizuelnog uticaja
Procena vizuelnog uticaja se može sumirati u tabeli ispod:
Tabela 42: Rezime procene vizuelnog uticaja
Ekološki
Faza Značaj
receptori i Rizik Opis uticaja
projekta uticaja
osetljivost
Degradacija pejzaža od:
Seleuša (PM4), Vladimirovca
(PM2), puta između Direktan
Vladimirovca i Alibunara Eksploatacija negativan umeren
(PM3), puta između dugoročan
Vladimirovca i Banatskog
Receptori :
Novog Sela (PM1)
rezidenti,
Degradacija pejzaža od: Padine
radnici, osobe
(PM7), Novo Kozjaka (PM5),
koje putuju na
puta između Ilandže i Novog
posao, turisti; Direktan
Kozjaka (PM8), puta između
Osetljivost: Eksploatacija negativan mali
Banatskog Novog Sela i
umerena dugoročan
Pančeva (PM9), Lokve
(PM10), puta između Alibunara
i Lokve (PM11)
Direktan
Degradacija pejzaža od:
Eksploatacija negativan zanemarljiv
Samoša (PM6)
dugoročan
5.1.8. PTICE
Osnovne informacije o pticama i vetroparkovima
Vetroturbine mogu da imaju negativan uticaj na ptice. Nekoliko evropskih terenskih studija
su pokazale da se ptice mogu sudariti sa turbinama tokom lokalnih i sezonskih migracija, ili
mogu biti uznemirene tokom njihovog parenja, odmaranja ili u područjima gde se hrane
(Langston et Pullam, 2003). Prosečan broj smrtnih slučaja usled sudara u različitim
evropskim vetroparkovima na zemlji varira između nekoliko ptica do 64 po turbini godišnje
(Langston et Pullam, 2003, Everaert et Kuijken, 2007). Takođe u okviru jednog vetroparka
uticaj se može značajno razlikovati između individualnih turbina (Everaert & Stienen, 2006),
što jasno pokazuje da „izbor lokacije“ igra značajnu ulogu u ograničavanju broja smrtnih
slučajeva usled sudara.
Uopšteno, postoje tri potencijalna efekta koje na ptice mogu imati vetroturbine. To su: (1)
sudari, koji dovode do povećanja smrtnosti, (2) gubitak staništa, koji može biti bilo direktan
kroz uništavanje staništa ili indirektan izazivanjem uznemiravanja i potencijalnim
smanjenjem populacije koja se broji lokalno, i (3) efekat barijere (Drewitt & Langston, 2008).
Sudari ptica sa vetroturbinama

Još od ranih dana pojave vetroturbina je poznata činjenica da se ptice ponekada sudaraju sa
tornjevima rotora (Erickson et al, 2001). Sudari obično za posledicu imaju ili momentalnu
smrt ptice ili ozbiljne povrede od kojih ptica umire kasnije. Pored toga, ptice se mogu sudariti
sa infrastrukturom u vezi sa vetroturbinama kao što se meteorološki tornjevi, dalekovodi,
zgrade ili saobraćaj (Kuvlesky et al, 2007).
Rizik od sudaranja zavisi od ptice i njenog staništa i ponašanja, naročito od njene reakcije na
prisustvo vetroturbina. Lokacija vetroturbina u vezi sa pojavom ptica može biti od primarnog
značaja. Najzad, rizik da će ptica da se sudari sa vetroturbinom može biti povezan i sa
godišnjim dobom i sa preovlađujućim vremenom (Drewitt & Langston, 2008).
Prilikom ocenjivanja posledica povećanog mortaliteta od sudara sa vetroturbinama na nivou
populacije, može biti važno da se zna da određeni broj mrtvih ptica može biti mnogo
ozbiljniji za vrste koje duže žive ali sa sporijom reprodukcijom i kasnijim sazrevanjem
(obično veće ptice) nego za vrste koje ranije sazrevaju i koje se brže razmnožavaju (obično
male ptice). Efekat na populaciju može biti naročito ozbiljan za vrste koje su retke a imaju
sporu reprodukciju (Desholm, 2009).
Gubitak staništa za ptice usled izgradnje vetroparka:

Izgradnja vetroparka može uticati na gustinu ptica u blizini. Do direktnog gubitka staništa će
verovatno doći na mestu izgradnje i možda na izvesnoj udaljenosti od tog mesta (Rydell,
2011). U izvesnoj meri, izgradnja elektrane koju pokreće vetar predstavlja povećanje ljudskih
aktivnosti u oblasti tokom i u izvesnoj meri nakon faze izgradnje (Kuvlesky et al, 2007) što
može izazvati značajne smetnje.
Povezani putevi mogu da obezbede pristup prethodno netaknutim područjima i na taj način
da ih indirektno učine dostupnim šumarstvu i saobraćaju. Takvi efekti smetnji bi se verovatno
pojavili tokom rane izgradnje i mogu se nastaviti sa različitim intenzitetom (Langston &
Pullan, 2003).
Efekti barijera
Efekat barijere znači da neka prepreka kao što je postrojenje elektrane koju pokreće vetar
deluje kao barijera za ptice koje lete, tako da one izbegavaju blizinu prepreke i menjaju
pravac letenja. Ovakvo ponašanje očigledno vodi ka manjem riziku od sudara ali istovremeno
ptice moraju da lete dužim putem pa na taj način potencijalno povećavaju potrošnju energije
tokom transporta između hranjenja, parenja i odmaranja (Rydell et al, 2011).
Efekti barijere su prvenstveno bili ispitivani za migraciju morskih ptica preko vetroparkova
koji se nalaze u blizini obale (Rydell et al, 2011). Ptice su obično posmatrane preko radara i
njihove reakcije na prisustvo vetroturbina je kvantifikovano na različitim rastojanjima od
vetroturbine (Plonczkier et Simms, 2012). Isti princip se može prilagoditi za primenu na
kopnu. Dodatni put koji ptice moraju da prelete da izbegnu vetropark je verovatno
zanemarljiv ali budući da ptice ponekad prelete velike razdaljine i mogu da naiđu na mnogo
vetroparkova na svom putu, kumulativni efekti na potrošnju njihove energije mogu biti
značajni (Rydell et al, 2011).
Osetljivost vrsta
Zbog njihovog statusa međunarodne zaštite 41 vrsta je od posebnog značaja i smatraju se vrlo
osetljivim. Vetruška (Falco tinnunculus) se smatra vrlo osetljivom zbog njene velike
prisutnosti na studijskom području. Gavran (Corvus corax) se smatra vrlo osetljivim zbog
njegove važnosti kao glavnog graditelja gnezda za stepskog sokola (videti osnovno
poglavlje).
Procena uticaja na ptice
Ugroženost projektom
‐ Vrste ptica se smatraju ugroženim tokom faze izgradnje ukoliko zavise od ugroženog
staništa, odnosno od staništa koje će verovatno biti poremećeno ili uništeno u toku
aktivnosti na izgradnji.
‐ Vrste ptica se smatraju ugroženim tokom faze izgradnje ukoliko često lete na visini
vetroturbina i povremeno ugrožene ukoliko povremeno lete na visini vetroturbina.
Ugrožene vrste
Na studijskom području samo dve vrste ptica zavisne od staništa koje će verovatno biti
poremećeno ili uništeno tokom aktivnosti na izgradnji su zabeležene: stepski soko i
kratkoprsta ševa.
Na studijskom području je zabeleženo 13 vrsta ptica koje lete na visini na kojoj se nalaze
turbine: stepski soko, bela roda, sivi ždral, patuljasti orao, orao krstaš, orao kliktaš, orao
zmijar, jastreb osičar, mali kormoran, noćna čaplja, mala bela čaplja, belobrada čigra, velika
carska šljuka.
Povremeno ugrožene vrste

Na studijskom području je zabeleženo 14 vrsta ptica koje povremeno lete na visini na kojoj se
nalaze turbine: gradska lasta, poljska ševa, mali soko, siva vetruška, eja livadarka, poljska
eja, eja močvarica, stepska trepteljka, seoska lasta, bregunica, kratkoprsta ševa, vetruška,
mišar, gavran.
Gore navedene 27 ugroženih i povremeno ugroženih vrsta se smatraju ugroženim i uzeće se u

obzir prilikom procene uticaja.
Neke vrste lete visoko ali iz ekoloških razloga nisu ugrožene projektom: pčelarica, vivak,
divlja guska, lisasta guska, patka njorka, šarena utva i guska glogovnjača. Za sve ove vrste
čak i kada su mnogobrojne kod vetrparkova je poznato da znaju da izbegnu polje vetroturbina
ili lopatica, i to sa lakoćom (Plonczkier et Simms, 2012, Evropska Komisija, 2009, Everaert,
2003).
Procena rizika:
Rizik da se neka vrsta sudari sa vetroturbinama je procenjen upoređivanjem prisustva na
studijskom području u odnosu na osetljivost i status zaštite određene vrste. U tabeli niže,
imena vrsta sa niskim rizikom su označena zeleno, imena vrsta sa umerenim rizikom su
označena narandžasto i imena vrsta sa visokim rizikom su označena crveno.
Tabela 43: Procena rizika za ptice
Prisustvo u studijskom području

Veoma
Osetljivost uobičajene Uobičajene vrste Retke vrste Vrlo retke vrste
vrste
Osetljive (lete Stepski soko Bela roda, Ždral,
visoko i zavise Siva vetruška,
od ugroženog Patuljasti orao,
staništa) i Orao krstaš,
ugrožene Orao kliktaš, Orao
zmijar, Jasterb
osičar,
Kratskoprsta ševa
Povremeno Gradska lasta, Stepska trepteljka, Mali kormoran,
osetljive Poljska ševa, Mali lastavica Noćna čaplja,
(povremeno soko, Eja pokućarka, Mala bela čaplja,
lete visoko) i livadarka, Poljska bregunica, Belobrada čigra,
ugrožene eja, Eja mošvarica Carska šljuka
Osetljive (lete Vetruška, Orao mišar

visoko) i nisu Gavran
ugrožene (ekološki
važne)
Procena uticaja
A. Tokom izgradnje i stavljanja van pogona
Potencijalni uticaj projekta na vrste ptica je procenjen na osnovu rezultata procene rizika i na
osnovu ekološke brige koja postoji za svaku vrstu ptica. Samo vrste koje su procenjene kao
„umereno rizične“ i „rizične“ su uzete u obzir prilikom procene uticaja.
Stepski soko (Falco cherrug):

Dalekovod koji će povezivati vetropark sa mrežom će se prostirati preko lesne doline,
paralelno sa postojećim dalekovodom a povezivanje na mrežu je u blizini poznatog mesta gde
se gnezdi stepski soko (Falco cherrug). Stepski soko je uopšte osetljiv na smetnje i napustiće
gnezdo ukoliko postoji uobičajeno ili stalno prisustvo ljudi (Bagyura et al, 2006) a isto to važi
i za mehanizaciju.
Potencijalni uticaj projekta na stepskog sokola tokom izgradnje je procenjen kao umeren.
Kratkoprsta ševa (Calandrella brachydactyla):

Južno od projektnog područja, na koridoru od lokalnog značaja za ptice, u Vojvodini je
otkriven prvi par kratkoprste ševe (Calandrella brachydactyla) podvrsta koja je endemična za
panonsku niziju. Aktivnosti tokom izgradnje na putu tokom perioda razmnožavanja od aprila
do avgusta bi mogle da oteraju ptice da napuste svoja gnezda.
Potencijalni uticaj projekta na kratkoprstu ševu tokom izgradnje je procenjen kao umeren.
B. Tokom eksploatacije
Stepski soko (Falco cherrug): posmatran je

često u području severno od projektnog
područja, ali samo dva puta u okviru istog.
Ova vrsta prolazi kroz ozbiljno smanjenje broja
jedinki tokom poslednje decenije u svim
oblastima gde se pojavljuje, te je stoga
proglašena za ugroženu od strane Međunarodne
Unije za zaštitu prirode IUCN. Takođe je
proglašena kao vrsta iz Priloga I (BD) i vrsta
SPEC 1 (BLI). Smanjenje broja jedinki je
primećeno i u Srbiji i zbog toga je definisana
kao vrsta visokog rizika. Potencijalni uticaj
projekta na stepskog sokola je procenjen kao
umeren.
Orao Krstaš (Aquila heliaca): primećena je samo jedna jedinka oko 5km severno od
projektnog područja. Imajući u vidu da se radi o vrsti koja je prema IUCN osetljiva, u Prilogu
I (BD) i vrsta SPEC 1 (BLI), ozbiljno je razmatrana naročito imajući u vidu činjenicu da u
Srbiji postoje samo 3 poznata para. Klasifikovan je kao vrsta umerenog rizika i veoma je
retka na toj lokaciji. Potencijalni uticaj projekta na krstaša je procenjen kao umeren.
Patuljasti orao (Aquila pennata): ova vrsta je
primećena samo jednom i to u severnom delu
Deliblatske peščare u junu 2012. godine kako lovi
veverice i leti južno nakon uspešnog lova. Nalazi se u
Prilogu I BD vrsta kao i u SPEC 3, veoma je retka u
Vojvodini (Puzović et al, 2002). S obzirom na mali broj
viđenja i udaljenost od projektnog područja ova vrsta je
označena kao umereno rizična vrsta, veoma retka na
lokaciji. Potencijalni uticaj projekta na patuljastog orla
je procenjen kao mali.
Orao kliktaš (Aquila pomarina): ova vrsta je primećena 3 puta, jednom u martu, aprilu i
maju 2012. godine (tokom prolećnih migracija). Svaki put je primećena iznad slanih livada sa
desne strane puta u pravcu iz Banatskog Karlovca prema Ilandži. Spada u SPEC 2 i Prilog I
BD vrstu, i suočava se sa smanjenjem broja jedinki u Srbiji (Puzović et al, 2002). S obzirom
na mali broj viđenja i činjenice da je koridor za migracije smešten istočno od projektnog
područja označena je kao vrsta umerenog rizika, retka na lokaciji. Potencijalni uticaj projekta
na orla kliktaša je procenjen kao mali.
Bela roda (Ciconia ciconia): ova vrsta je

primećena nekoliko puta, i mesta grupisanja ove
vrste su utvrđena da se nalaze istočno od
projektnog područja, u slanim dolinama, desno
od puta Banatski Karlovac – Ilandža. Spada u
Prilog I BD i SPEC 2 vrstu sa malim opadanjem
populacije u Srbiji (Puzović et al, 2002). S
obzirom na to da se projektno područje nalazi na
spoljnoj ivici koridora smešteno na istočnoj
strani, vrsta je označena kao umereno rizična.
Potencijalni uticaj projekta na belu rodu je
procenjen kao umereni.
Jastreb osičar (Pernis apivorus): Nalazi se u Prilogu I BD vrsta, redak je u Vojvodini

(Puzović et al, 2002), i samo dve jedinke su primećene u okviru projektnog područja, pri
čemu je evidentirano da jedna leti u visini rotora. Zbog malog broja ove vrste i budući da
nema definisani koridor, kao i usled odsustva hrane za tu vrstu na lokaciji, smatra se da je
umereno rizična vrsta, veoma retka na lokaciji. Potencijalni uticaj projekta na osičara je
procenjen kao mali.
Gradska lasta (Delichon urbica): pripada
SPEC 3 vrsti, koja je u opadanju u Srbiji, česta
na projektnom području tokom migracija nakon
uparivanja, ali su u ostalim periodima retke.
Zbog velikog broja jedinki u određeno vreme i
činjenice da teže letenju na visini turbine, rizik
je ocenjen kao umeren. Potencijalni uticaj
projekta na gradsku lastu je procenjen kao
mali.
Orao zmijar (Circaetus gallicus): pripada SPEC 3, Prilog I vrsti, koja se retko pari u
Vojvodini (Puzović et al, 2002) i umereno je osetljiva na vetroparkove. Bila su ukupno 3
viđenja, od kojih dva na visini rotora, i jedno tokom sezone parenja. S obzirom da nije
potvrđeno da se ova vrsta pari u širem području uticaja projekta, rizik je označen kao umeren.
Potencijalni uticaj projekta na orla zmijara je procenjen kao umeren.
Ždral (Grus grus): pripada SPEC 1 vrsti,

koja ima malu aktivnost na lokaciji ali veoma
veliku aktivnost na slanim dolinama i iznad
slanih dolina koje se nalaze južno od
projektnog područja. Bilo je 7 viđenja na
visini rotora, sa ukupnim brojem jedinki od
987; bilo je samo jedno viđenje iznad
projektnog područja, ukupno 3 jedinke. Rizik
za ovu vrstu je procenjen kao umeren, zato
što je projektno područje izvan očiglednog
puta migracije. Potencijalni uticaj projekta na
ždrala je procenjen kao mali.
Mali soko (Falco columbarius): primećen 11 puta, na najvećoj primećenoj visini od 40m.
spada u Prilog I BD vrste, zime provodi u Srbiji. Zbog neuobičajeno velikog broja jedinki na
lokaciji procenjen je kao vrsta umerenog rizika, veoma uobičajen na lokaciji. Potencijalni
uticaj projekta na malog sokola je procenjen kao mali.
Siva vetruška (Falco vespertinus): pripada
IUCN skoro ugroženoj, SPEC 3 vrsti iz
Priloga I, sa negativnim trendom populacije
širom područja u kome se pojavljuje, kao i u
Srbiji (Puzović et al, 2002). Primećena je
samo jednom da leti na visini rotora i to u
maju 2012. godine, ali nikada iznad
projektnog područja. Istovremeno, nisu
otkrivene kolonije za uzgajanje mladih u
širem području projektnog uticaja. Rizik za
ovu vrstu je procenjen kao umeren zbog
nivoa zaštite koji uživa. Veoma je retka na
lokaciji. Potencijalni uticaj projekta na sivu
vetrušku je procenjen kao mali.
Vetruška (Falco tinnunculus): vrsta je

veoma uobičajena na lokaciji, sa više od 200
primećenih jedinki, i oko 19 koje lete u visini
rotora. Iako je ova vrsta veoma osetljiva na
vetroparkove (Duerr, 2012) označena je kao
vrsta sa prosečnim rizikom zbog velikog
broja jedinki i pozitivnog trenda populacije u
Vojvodini (Puzović et al, 2002). Potencijalni
uticaj projekta na vetrušku je procenjen kao
umereni.
Poljska eja (Circus cyaneus): primećena je 4 puta tokom jesenje migracije (oktobar –
novembar) ali samo na kritičnoj visini. Ne pare se u Srbiji. Imajući u vidu da spada u vrste
Priloga I BD ima umereni rizik. Potencijalni uticaj projekta na poljsku eju je procenjen kao
umereni.
Eja livadarka (Circus pygargus): primećena

je samo jednom u aprilu iznad dolina koje se
nalaze istočno od projektnog područja. Spada
u vrste Priloga I BD, veoma se retko pare u
Vojvodini (Puzović et al, 2002). Zbog toga je
ocenjena kao vrsta umerenog rizika, veoma
retka na lokaciji. Potencijalni uticaj projekta
na eju livadarku je procenjen kao mali.
Eja močvarica (Circus aeruginosus): spada u Prilog I BD vrste, primećena je 22 puta na

projektnoj lokaciji, samo tokom migracija. Populacija u Srbiji je velika (Puzović et al, 2002) i
stabilna, ali zbog visokog broja jedinki tokom migracija, vrsta je procenjena sa umerenim
rizikom. Potencijalni uticaj projekta na eju močvaricu je procenjen kao mali.
Gavran (Corvus corax): bilo je 34 viđenja vrste
na visini rotora. Ne radi se o vrsti koja je
ugrožena ili strogo zaštićena, niti je posebno
osetljiva na vetroparkove ali ima ogroman
ekološki značaj za stepskog sokola, pre svega za
obezbeđenje gnezda. To je vrsta sa umerenim
rizikom. Potencijalni uticaj projekta na gavrana
je procenjen kao mali.
Poljska ševa (Alauda arvensis): ovo je vrsta osetljiva na vetroparkove (Durr, 2012), veoma
mnogobrojna vrsta na projektnoj lokaciji, spada u SPEC 3, čiji broj opada u Srbiji zbog
upotrebe pesticida. Primećena je 117 puta na visini turbine. Uzimajući u obzir da je rizik od
sudara i uznemirenje za ovu vrstu veoma visok na projektnom području, kao i da ova vrsta
živi u izobilju u Srbiji i da je brojnost populacije iznad praga zabrinutosti, zaključak je da
postoji umeren rizik po ovu vrstu. Potencijalni uticaj projekta na poljsku ševu je procenjen
kao umeren.
C. U slučaju opasnosti
Projekat neće imati nikakav uticaj na ptice u slučaju opasnosti.
D. Mere za ublažavanje i rezidualni uticaj
 Za smanjenje uznemiravanja
1. Ograničiti aktivnosti u blizini gnezda stepskog sokola: kao što je već navedeno,
radovi na izgradnji dalekovoda će verovatno uznemiriti stepskog sokola tokom
perioda reprodukcije. Stoga, iako stepski soko u budućnosti može imati koristi od
dalekovoda, jer će biti više dostupnih mesta za gavrana da se pare, posebnu pažnju
treba usmeriti na period izgradnje dalekovoda i da se izbegne da to bude tokom
perioda parenja. Ne bi trebalo da bude aktivnosti na udaljenosti od 2 km od gnezda
stepskog sokola tokom sezone parenja: počev od sredine januara sa prikazom
teritorije, sve do uspešne edukacije mladih ptica početkom avgusta. Ova mera se
može ažurirati i poboljšati na osnovu rezultata godišnje studije praćenja stepskog
sokola.
Ukoliko se ova mera za ublažavanje pravilno sprovede, potencijalni rezidualni uticaj
projekta na stepskog sokola će biti mali.
2. Ograničiti aktivnosti u blizini gnezda kratkoprste ševe: kako bi se izbeglo

uznemiravanje kratkoprste ševe (Callandrella brachydactyla) tokom perioda
reprodukcije, preporučuje se da se ne koristi put koji ide kroz koridor u periodu od
aprila do avgusta. Dodatno, trebalo bi izbegavati bilo koju transformaciju koja bi
mogla dovesti do povećanja upotrebe ovog puta ubuduće, kao što je proširenje ili
poboljšanje kvaliteta puta koje bi trebalo izbegavati. Kako bi radnici bili svesni ovog
ograničenja, oznake će biti vidljive na pristupnom putu u periodu od aprila do avgusta
a i održaće se sastanak na kome će se to objasniti radnicima.
Ukoliko se ova mera za ublažavanje pravilno sprovede, potencijalni rezidualni uticaj
projekta na poljsku ševu će biti mali.
 Za smanjenje rizika za ptice od sudaranja sa turbinama
1. Bojenje turbina kako bi se smanjio smrtni ishod ptica: kako bi se smanjio rizik od
smrtnosti ptica važno je da se smanji privlačnost područja vetroparka za ptice. Insekte
privlače vetroturbine i teže da se koncentrišu oko njih. Vrste ptica koje se hrane
insektima, kao što su laste i čiope, mogu privući insekti koji lete oko turbine te može
doći do njihovog sudara sa rotorom tokom lova. Kako bi se smanjio ovaj rizik,
predloženo je da se oboje vetroturbine u crvenu boju ili ljubičastu upravno u odnosu
na osu lopatica kako bi se smanjila privlačnost istih za insekte (Long et al, 2010).
Međutim, bojenje rotora u crvenu ili ljubičastu boju bi moglo da smanji njegovu
vidljivost za ptice. Bela ili svetlo siva boja vetroturbina je verovatno najbliže
optimalnoj da bi ih ptice detektovale (Ödeen & Hĺstad, 2007). Pokrajinski Zavod za
zaštitu prirode u Novom Sadu je u svojoj odluci broj: 03-729/2 od 10.06.2011. godine
tražio da elise vetrogeneratora budu obojene u crvenu i belu boju sa naizmeničnim
prugama širine 40 do 60cm. Ova tehnika bi mogla da istovremeno odvrati insekte i da
učini elise vidljivim za ptice. Međutim, ovo bi uticalo na vizuelni efekat projekta na
pejzaž.
2. Opremiti priključni dalekovod sa deflektorima za ptice: iznad prirodnih ili polu-

prirodnih staništa dalekovod bi trebalo opremiti sa deflektorima za ptice i trebalo bi
ga adekvatno izolovati kako bi se smanjila smrtnost srednjih i velikih ptica od
strujnog udara.
Tokom faze eksploatacije
3. Očistiti teren oko vetroturbine od vegetacije:

‐ Kako bi se izbeglo da privlači plen: u odluci koja je gore navedena, Pokrajinski Zavod
za zaštitu prirode u Novom Sadu je tražio da bude izgrađena baza svakog stuba za
vetrogenerator i da se na taj način obezbedi da sisari koji žive pod zemljom i koji su
potencijalni plen za ptice grabljivice se ne mogu podvući ispod te baze. Takođe,
betonski elementi kao što je osnova za turbine može biti privlačna za životinje koje
kopaju zemlju (hrčak, voluharice, miševi itd.) koje su same plen za grabljivice.
Vegetacija koja se nalazi oko vetroturbine treba da se redovno očisti kako bi se
sprečile životinje koje kopaju zemlju da se nastane ispod betonskih elemenata kao što
je osnova za turbine.
‐ Kako bi se izbegla mesta sletanja: sva potencijalna mesta za sletanje ptica (grmlje,
drveće, ograde) u radijusu od 100m od turbina može se ukloniti kako bi se sprečile
ptice da sleću.
4. Izbegavati prosipanje useva na platformi vetroturbina: treba izbegavati svako

slučajno prosipanje useva na platformi vetroturbine kako to ne bi privuklo glodare ili
ptice. Kako bi se ovo postiglo treba obavestiti zemljoradnike i osoblje za održavanje
treba da kontroliše da li se ova mera predostrožnosti primenjuje, naročito tokom
perioda skupljanja useva. U slučaju da dođe do slučajnog prosipanja useva na površini
platforme, sav materijal treba ukloniti najbrže moguće.
5. Ukloniti lešine koji se nalaze oko vetroturbine: lešine ptica koje su stradale od
vetroturbine treba da se uklone što je brže moguće kako ne bi privukli lešinare ili
oportunističke lešinare (npr. jastrebovi i poljske eje ili čak orlovi i sokolovi). Ovo je
naročito važno tokom zimskih meseci i migracija kada se mnoge ptice hrane
lešinama.
Imati na umu: nije u potpunosti sigurno da će ove mere za ublažavanje kojima je cilj
smanjenje rizika po ptice da se sudaraju sa turbinama biti efikasne. Program praćenja će dati
povratnu informaciju o efektima ovim mera za ublažavanje.
Program praćenja
1. Implementirati radarski sistem za praćenje u kontinuitetu: Pokrajinski Zavod za

zaštitu prirode u Novom Sadu je u odluci broj 03-729/2 od 10.06.2011. godine tražio
da vetroelektrane preko 50 MW instaliranih kapaciteta budu opremljene da obezbede
praćenje u kontinuitetu prelaska ptica i slepih miševa preko teritorije na kojoj se
nalazi vetroelektrana; ovaj zahtev se zasniva na „Pravilniku o specijalnim tehničko-
tehnološkim rešenjima koja omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih
životinja („Službeni Glasnik RS“ 72/2010) član 10, kako bi se zaštitile vrste koje
migriraju obavezno je da vetroparkovi od preko 50MW budu opremljeni na takav
način koji omogućava praćenje u kontinuitetu ptica i slepih miševa koje preleću
vetropark.
Najvažnije za sprečavanje ptica selica da umiru u velikom broju iznad vetroparka u
Alibunaru je:
‐ Identifikacija puteva migracija ptica
‐ Predviđanje u kom momentu će velika jata selica preleteti preko vetroparka
‐ Razumevanje kako su putevi migracija povezani sa vremenskim uslovima
Kako bi se odgovorilo na ova pitanja, trajni radarski sistem za praćenje po imenu
Aviscan©Biotope će se instalirati na strateškim lokacijama u okviru vetroparka.
Aviscan radar će u kontinuitetu detektovati leteće objekte koji lete u okviru radijusa koji se
može postaviti ciljano za neku vrstu
 6km za rode i srednje do velike ptice grabljivice
 16km: jata ptica
Radar će biti fokusiran na migracije vrste sa rizikom (Circaetus gallicus, Ciconia ciconia,
Circus aeruginosus)
Meteorološki podaci će se snimati u isto vreme i ponašanje ptica će se tumačiti u skladu sa
tim kako bi se mogao predvideti model puta za migracije ptica oko vetroparka.
2. Organizovati istraživanje mrtvih ptica: kako bi se procenila konzistentnost

zaključka osnovnog terenskog istraživanja ptica kao i efikasnost Aviscan sistema za
kontinuirano praćenje, može biti potrebno i istraživanje mrtvih ptica. Ovo istraživanje
mrtvih ptica će biti izvršeno u istim uslovima kao i studija slepih miševa (videti
procenu uticaja na slepe miševe).
3. Pratiti reproduktivni uspeh stepskog sokola: disperzioni model za hranjenje

stepskog sokola (videti osnovno poglavlje o pticama) se bazira na lokaciji gnezda oko
vetroparka (Biotope 2012) i na osnovu dostupnog znanja o vrstama. Budući da je
verovatno da će se lokacija gnezda i ponašanje vrste promeniti vremenom,
preporučujemo organizovanje kratke kampanje praćenja stepskog sokola, svake
godine, kao i potrage za gnezdima u martu i aprilu i posmatranje gnezda u junu. Mere
za ublažavanje u vezi sa stepskim sokolom će se prilagoditi u skladu sa rezultatima
ovog istraživanja.
4. Razmatranje rezultata programa za praćenje sa Zavodom za zaštitu prirode:

Rezultati Aviscan za kontinuirano praćenje, istraživanje mrtvih ptica i godišnje
praćenje stepskog sokola će procenjivati tim ornitologa koji će redovno predstavljati
svoje zaključke Zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu. Posebna pažnja će se
posvetiti stepskom sokolu, beloj rodi, poljskoj ševi, orlu zmijaru, jastrebu osičaru, eji
močvarici, poljskoj eji, eji livadarki, orlu kliktašu, orlu krstašu, patuljastom orlu, sivoj
vetruški, malom sokolu, ždralu, gradskoj lasti i gavranu a koje potencijalno mogu biti
pod uticajem projekta.
Kompenzacijske mere rezidualnih uticaja
Ukoliko uprkos primeni mera za ublažavanje postoji alarmantni broj smrtnosti ptica usled
vetroparka, kompenzacione mere će se primeniti na način koji će doneti korist vrstama ptica
pod uticajem eksploatacije vetroparka i na osnovu preporuka koje su date u Pravilniku o
kompenzacijskim merama („Službeni Glasnik RS“ 20/2010) a koji se nalazi u Dodatku ove
studije.
U nastavku se navodi lista kompenzacijskih mera na osnovu trenutno dostupnog saznanja
koje za cilj ima postizanje sledećih ekoloških dobiti za populaciju ugroženih vrsta:
‐ Smanjenje pretnji za vrste
‐ Povećanje uspeha parenja
‐ Povećanje mogućnosti parenja.
Kompenzacijske mere:
1. Modifikacija dalekovoda koji su izvan lokacije sa deflektorima za ptice ili njihovo
izolovanje kako bi se smanjila smrtnost srednjih do velikih ptica od električnog udara
2. Sprovođenje mera za restauraciju staništa u relevantnim područjima (izvan lokacije)
kako bi se poboljšao status populacije vrste koja je pod uticajem projekta
3. Poboljšati mogućnosti za pravljenjem gnezda u Srbiji tako što će se poboljšati
postojeća gnezda ili gradnjom veštačkih u relevantnim područjima (izvan lokacije)
4. Finansiranje istraživanja kako bi se utvrdile uspešne strategije za smanjenje smrtnosti
vrsta od raznih ljudskih aktivnosti (npr. popuniti prazninu u znanju koje je potrebno
za kvantifikovanje ekoloških dobitaka)
5. Finansiranje outreach programa za edukaciju lokalnih zajednica (na primer
zemljoradnika, lovaca ili golubara) na opasnosti od trovanja pesticidima i
posledicama koje ove akcije mogu da imaju na životnu sredinu i vrste (na ili izvan
lokacije)
6. Ponovo uvesti vrste u prethodno kolonizovanu oblast (u Vojvodini ili Srbiji) gde je
populacija trenutno iskorenjena (pod uslovom da su se uslovi poboljšali od
izumiranja)
Pragovi smrtnosti ptica koji bi pokrenuli kompenzacijske mere treba da se definišu, na

osnovu Pravilnika o kompenzacijskim merama („Službeni Glasnik RS“ 20/2010), trendovima
populacije i izobilja vrste, a od strane Zavoda za zaštitu prirode. Sve kompenzacijske
aktivnosti treba da sprovedu iskusni ornitolozi u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode.
5.1.9. SLEPI MIŠEVI
Osnovne karakteristike
Vrste slepih miševa su osetljive na projekat vetroparka. Njih privlače vetroturbine zbog
kretanja rotora (Cryan et Barcley, 2009) ili zbog vertikalne strukture koja privlači insekte
(Kunz et al, 2007). Kada lete preblizu sudaraju se sa rotorom ili u većini slučajeva umiru od
baro-trauma (Baerwald et Barcley, 2009, Cryan et Brown).
Baro-traumu izaziva brzo smanjenje vazdušnog pritiska u blizini kretanja lopatica turbine
koja izaziva smanjenje ili preteranu promenu pritiska u slepim miševima koje ih ubija
(Baerwald et al, 2008).
Naučnici u Evropi su počeli da prate efekte projekata vetroparkova na slepe miševe tokom
1990ih a broj ubijenih slepih miševa od vetroturbina se beleži u tabelu koja se ažurira svake
godine (Durr, 2012). Ta tabela je korišćena u ovom poglavlju kako bi se znalo koje vrste su
osetljive na vetroparkove.
Receptori su vrste slepih miševa koje su opisane u osnovnom poglavlju kao vrste kod kojih
postoji ekološka zabrinutost naročito širouki ljiljak (Barbastella barbastellus) i smeđi dugouhi
ljiljak (Plecotus auritus). Ovi receptori se smatraju naročito osetljivim.
Procena uticaja projekta na slepe miševe
Studijsko područje
Kao što je opisano u osnovnom poglavlju o slepim miševima. To obuhvata bliže (1km),
srednje (5km) i široko (15km) područje uticaja. Budući da su deo leteće faune, vrste slepih
miševa će se verovatno kretati oko projekta.
Metodologija procene uticaja
Naša metodologija se zasniva na rezultatima terenskog istraživanja o slepim miševima

(Biotope, 2012) i na teorijskim istraživanjima o tehničkim karakteristikama projekta.
Ima 4 koraka u našoj proceni uticaja:
1. Procena vrsta slepih miševa koje su osetljive na projekte vetroparkova
2. Ispitivanje intenziteta aktivnosti vrsta slepih miševa koje su osetljive na projekte
vetroparkova
3. Procena rizika od uticaja za ove vrste
4. Procena potencijalnog projektnog rizika na vrste slepih miševa
Osetljivost na projekat
Kako bi se procenila osetljivost vrsta na projekte vetroparkova, analiziramo informacije u

vezi sa ponašanjem (Eurobats, 2011) i stopu smrtnosti usled vetroparkova u Evropi (Durr,
2012).
‐ Poznavajući ponašanje vrste možemo da predvidimo da li je verovatno da će leteti na
visini rotora (50 do 200m) i da li je verovatno da će se kretati daleko od mesta gde su
evidentirane.
‐ Analizom podataka o smrtnosti kod neke vrste zahvaljujući vetroparkovima u Evropi
znamo koje vrste stradaju od vetroturbina.
Vrste Visina letenja (m) Smrtnost u Osetljivost

Evropi
Širouki ljiljak Iznad nadstrešnice 2 Mala
Veliki ponoćnjak 50 138 Umerena
Dugokrili ljiljak 2 to 5 (traganje za 7 Mala
hranom) i po
otvorenom nebu
(tranzit)
Vodeni večernjak 1 do 5 6 Mala
Mali brkati večernjak do 15m nadstrešnice 3 Mala
Mali noćnik Iznad nadstrešnice 291 Visoka
Srednji noćnik 10 do nekoliko stotina 636 Visoka
metara
Belorubi slepi mišić 1-10; do nekoliko 126 Umerena
stotina
Patuljasti slepi mišić Do rotora 867 Visoka
Šumski slepi mišić 1-20 (traganje za 520 Visoka
hranom);30-50
(migracije)
Patuljasti slepi mišić Do rotora 135 Umerena
Smeđi dugouhi ljiljak Do visine nadstrešnice 5 Mala
Sivi dugouhi ljiljak Nema podataka 7 Mala
Dvobojni večernjak 20-40 70 Umerena
Veliki potkovičar Nema podataka 1 Mala
Izvor: Eurobats, 2011. godine Durr 2012
Ova tabela pokazuje da su sledeće vrste osetljive na projekte vetroturbina: mali noćnik
(Nyctalus leisleri), srednji noćnik (Nyctalus noctula), šumski slepi mišić (Pipistrellus
nathusii), patuljasti slepi mišić (Pipistrellus pipistrellus) dok su sledeće vrste umereno
osetljive: veliki ponoćnjak (Eptesicus serotinus), belorubi slepi mišić (Pipistrellus kuhlii),
dvobojni večernjak (Vespertilio murinus) i patuljasti slepi miš (Pipistrellus pygmaeus). Za
sve druge vrste, osetljivost na projekte vetroparkova je mala.
Intenzitet aktivnosti osetljivih vrsta
Kao što je prikazano u osnovnom poglavlju neke vrste su zabeležene u malom broju a druge
vrste u velikom broju.
Vrste koje su osetljive na vetroparkove ali su zabeležene u malom broju na studijskom
području verovatno neće biti pod uticajem projekta. Ovo je slučaj za malog noćnika
(Nyctalus leisleri), dvobojnog večernjaka (Vespertilio murinus), patuljastog slepog miša
(Pipistrellus pygmaeus), patuljastog slepog mišića (Pipistrellus pipistrellus), širouhog ljiljka
(Barbastella barbastellus), smeđeg dugouhog ljiljka (Plecotus auritus) i velikog potkovičara
(Rhinolophus ferrumequinum).
Procena rizika
Tabla dole pokazuje kako osetljivost na vetroparkove tako i zabeleženi nivo aktivnosti u
studijskom području.
Osetljivost Nivo aktivnosti zabeležen na lokaciji

na
vetroparkove Veoma visok Visok Umeren Mali
Visok Srednji noćnik Šumski
slepi mišić
Umeren Belorubi Veliki

slepi mišić ponoćnjak
Mali Vodeni Dugokrili Sivi
večernjak, mali ljiljak dugouhi
brkati večernjak ljiljak
Mere predostrožnosti integrisane prilikom nastanka projekta

Osnovno istraživanje slepih miševa koje je trajalo godinu dana pokazuje da većina vrsta
slepih miševa se kreće duž lokalnog ekološkog koridora gde polu-prirodno stanište privlači
slepe miševe da se hrane. Neko žbunje koje se nalazi suviše blizu granice projektne lokacije
se takođe pokazalo kao privlačno za slepe miševe. Veliki ponoćnjak (Eptesicus serotinus) je
zabeležen u avgustu 2011. godine kako se hrani iznad žbunja koje se nalazi na severoistočnoj
granici vetroparka dok je belorubi slepi mišić (Pipistrellus kuhlii) zabeležen u septembru
2011. godine kod južne granice projektnog područja.
Kao mera predostrožnosti, kreirano je tampon područje kako bi od svih turbina postojala
minimalna udaljenost od 200 m od ekološkog koridora i od ovog žbunja, kao što predlažu
zvanične evropske smernice (Rodrigues et al, 2008). Ova mera predostrožnosti značajno
smanjuje rizik od fatalnog ishoda za slepe miševe u vetroparkovima.
Procena uticaja
Ni jedna vrsta slepih miševa ne zavisi od staništa koje bi moglo biti promenjeno ili uništeno
tokom izgradnje ili stavljanja van pogona projekta. Stoga, nema uticaja.
B. Tokom eksploatacije i održavanja
U daljem tekstu se nalazi procena potencijalnog uticaja projekta na vrste sa rizikom a

napravljena je detaljna analiza za svaku ugroženu vrstu.
Vodeni večernjak (Myotis daubentonii) i mali brkati večernjak (Myotis mystacinus) su

zabeleženi u malom broju tokom jesenje migracije 2011. godine, ali nisu zabeleženi tokom
prolećne migracije 2012. godine i zabeležen je veliki broj jedinki tokom perioda
reprodukcije. Mesta gde su viđeni su pored jezera ili iznad doline A i B. Ove dve vrste
očigledno prate ekološki koridor koji je severozapadno od projektne lokacije budući da
moraju da lete iznad drveća i žbunja i nije verovatno da će leteti na otvorenom nebu kroz
vetropark. Kako se turbine nalaze na minimalnoj udaljenosti od 200m od ekološkog koridora
i kako ove vrste pokazuju malu osetljivost na projekta vetroparka, moguće je da kod njih
nema rizika (Rodrigues et al, 2008).
Uticaj projekta na vodenog večernjaka i malog brkatog večernjaka je procenjen kao
zanemarljiv.
Dugokrili ljiljak (Miniopterus schreibersii) je bio zabeležen u velikom broju tokom jesenje
migracije u 2011. godini i u malom broju tokom prolećne migracije i u periodu reprodukcije
u 2012. godini. Većinu vremena je primećen duž ekološkog koridora pored jezera ili doline A
i B i samo dva puta iznad projekta. Vrsta se hrani na visini od 2 do 5m iznad zemlje i u
tranzitu je na otvorenom nebu. Kada se hrani ova vrsta leti na niskim visinama i na nju ne
može da utiče rotor, ali tokom tranzita može da leti na visini rotora. Međutim, ova vrsta
pokazuje malu osetljivost na projekat vetroparka.
Uticaj projekta na dugokrile ljiljke je procenjen kao zanemarljiv.
Sivi dugouhi ljiljak (Plecotus austriacus) je zabeležen u umerenom broju tokom jesenje
migracije 2011. godine i u malom broju tokom perioda reprodukcije 2012. godine. Nekoliko
puta je zabeležen u projektnom području tokom septembra 2011. godine verovatno tokom
migracije. Budući da je nivo aktivnosti ove vrste na projektnom području umeren i njegova
osetljivost na projekte vetroparka je mala.
Uticaj projekta na sivog dugouhog ljiljka je procenjen kao zanemarljiv.
Šumski slepi mišić
(Pipistrellus nathusii) je
zabeležen u velikom broju
tokom jesenje migracije 2011.
godine i prolećne migracije
2012. godine. Tokom perioda
reprodukcije 2012. godine je
zabeležen u malom broju. Kao
što je prikazano na mapi pored
ovaj slepi miš je veoma aktivan
iznad jezera i umereno aktivan
iznad dolina A i B. Ova vrsta
leti na niskim visinama kada se
hrani (1 do 20m) i između 30 i
50m tokom perioda migracije.
Stoga, s vremena na vreme kada leti na najvećoj visini to je na istoj visini kao i rotor. Vrsta je
osetljiva na vetropark (Durr, 2012).
Uticaj projekta na šumskog slepog mišića je procenjen kao mali.
Belorubi slepi mišić

(Pipistrellus kuhlii) je
zabeležen u velikom broju
tokom jesenje migracije 2011.
godine kao i tokom perioda
reprodukcije 2012. godine.
Kao što je prikazano na mapi
pored, slepi miš je veoma
aktivan pored jezera i u
njegovoj okolini. Takođe je
nekoliko puta primećen iznad
projektnog područja. Ova
vrsta može da leti do visine od
nekoliko stotina metara i
umereno je osetljiva za
projekta vetroparka (Durr,
2012).
Uticaj projekta na belorubog slepog mišića je procenjen kao umeren.
Veliki ponoćnjak (Eptesicus
serotinus) je zabeležen u
umerenom broju tokom jesenje
migracije 2011. godine i tokom
perioda reprodukcije 2012.
godine. Tokom prolećne
migracije 2012. godine je
primećen u malom broju. Kao
što je prikazano na mapi pored
slepi miš je veoma aktivan u
okolini jezera. Umerena do
visoka aktivnost je primećena u
junu 2012. godine pored
vetroturbine, na severnoj granici
projektnog područja. Ova vrsta
slepog miša je umereno osetljiva
na projekat vetroparka.
Uticaj projekta na velikog ponoćnjaka je procenjen kao mali.
Srednji noćnik (Nyctalus noctula) je zabeležen u velikom broju tokom jesenje migracije
2011. godine i prolećne migracije 2012. godine. Tokom perioda reprodukcije 2012. godine je
primećen u velikom broju. Kao što je prikazano na mapi pored ovaj slepi miš je veoma
aktivan iznad jezera i u njegovom okruženju kao i iznad dolina A i B i iznad doline koja se
nalazi jugozapadno od Alibunara. Koristi ekološki koridor. Ovaj slepi miš je takođe primećen
nekoliko puta iznad projektnog područja u malom do umerenom broju. Poznato je da leti na
visinama od 10m do nekoliko stotina metara i da leti otvorenim nebom u tranzitu i veoma je
osetljiv na projekat vetroparka.
Uticaj projekta na srednjeg noćnika je procenjen kao umeren.
Mapa 12: aktivnost srednjeg noćnika (Nyctalus noctula)
C. Mere za ublažavanje i povezani rezidualni uticaj
 Tokom nastanka projekta

1. Ostaviti 200m široku tampon zonu između turbina i teritorije gde slepi miševi love:
kao što je već ranije objašnjeno, tokom nastanka projekta bezbedna udaljenost od
200m je predviđena između turbina i lokacije koja je privlačna za slepe miševe.
 Tokom izgradnje
Nikakve konkretne mere predostrožnosti ne treba preduzeti u odnosu na slepe miševe tokom
izgradnje budući da je vreme kada su oni aktivni od sumraka do svitanja u periodu od marta
do oktobra a to neće biti radno vreme tokom izgradnje.
 Tokom eksploatacije
1. Zaustaviti turbine kada je to preporučeno u modelu koji predviđa smrtnost

slepih miševa
Uložen je veliki napor da se odvrate slepi miševi od prilaženja postrojenjima koje pokreće
snaga vetra i to korišćenjem raznih tehničkih instalacija (upozoravajuće svetlo, ultrazvuk i
radar) ali bez stvarnog uspeha. Jedina mera za redukciju koja se pokazala efikasnom je
zaustavljanje rotora turbine kada je rizik od sudara slepih miševa sa turbinom ili od
barotraume najviši (Rydell, 2012). Veliki broj slučajeva stradalih slepih miševa od
vetroturbine se desio tokom određenog perioda godine, odnosno u avgustu i septembru
uvek tokom noći i skoro uvek u određenim vremenskim uslovima: topao vazduh i spori
obično severni vetar. Kako bi se smanjila opasnost od smrtnog ishoda, rotori turbine se
mogu zaustaviti tokom perioda koji je ocenjen kao visoko rizičan u smislu smrtnog
ishoda (Rydell, 2012). Smanjenjem brzine okretanja vetroturbine u periodima kada
aktivni slepi miševi mogu biti u određenoj opasnosti od turbine bi mogla da smanji
smrtnost slepih miševa od 43% do 93% sa marginalnim godišnjim gubitkom struje (< 1%
od ukupne godišnje proizvodnje). Model predviđanja smrtnosti slepih miševa za svaku
turbinu u vetroparku u Alibunaru koji je izgrađen u Chirotech©Biotope kontinuiranom
praćenju će se koristiti kako bi se znalo pod kojim uslovima se mogu isključiti
vetroturbine.
2. U slučaju da dođe do velike stope smrtnosti, treba poseći žbunje unutar

projektnog područja
Ukoliko dođe do većeg broja stradanja slepih miševa od povremenih u vetroparku, trebalo
bi primeniti drugu meru za ublažavanje. Po zahtevu od Zavoda za zaštitu prirode svo
žbunje koje se nalazi u radijusu od 200m od vetroturbina treba poseći kako bi se izbeglo
privlačenje slepih miševa u projektno područje (Rodrigues et al, 2008).
Kako bi se nadoknadilo uništeno žbunje unutar projektnog područja autohtone vrste
žbunja bi trebalo posaditi duž ekološkog koridora na mestima gde postoji diskontinuitet
(videti sliku ekološkog koridora). Ove kompenzacijske mere će se sprovesti u skladu sa
uputstvima iz Pravilnika o kompenzacijskim merama („Službeno Glasnik RS“ 20/2010).
Imati na umu: nije u potpunosti biti sigurno da će ove mere za ublažavanje kojima je cilj
smanjenje rizika po ptice da se sudaraju sa turbinama biti efikasne. Program praćenja će dati
povratnu informaciju o efektima ovim mera za ublažavanje.
Program praćenja
Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu je u odluci broj 03-729/2 od 10.06.2011.
godine tražio da vetropark u Alibunaru bude opremljen da obezbedi praćenje u kontinuitetu
prelaska ptica i slepih miševa preko teritorije na kojoj se nalazi vetropark.
Ovaj zahtev se zasniva na „Pravilniku o specijalnim tehničko-tehnološkim rešenjima koja
omogućavaju nesmetanu i sigurnu komunikaciju divljih životinja („Službeni Glasnik RS“
72/2010) član 10, kako bi se zaštitile vrste koje migriraju obavezno je da vetroparkovi preko
50MW budu opremljeni na takav način koji omogućava praćenje u kontinuitetu ptica i slepih
miševa koje preleću vetropark.
1. Kontinuirano praćenje aktivnosti slepih miševa iznad vetroparka u Alibunaru

Najbitnije za sprečavanje da slepi miševi stradaju u vetroparku u Alibunaru je da se utvrdi
sledeće:
 Koje su turbine oko kojih je najveća aktivnost
 Koje vrste lete u zoni opasnosti oko rotora
 Vremenski uslovi u kojima je aktivnost slepih miševa najveća u okolini vetroturbina
Kako bi se odgovorilo na ova pitanja, trajni sistem za praćenje nazvan Chirotech©Biotope će
se instalirati na vetroturbine. Ovaj sistem koristi SM2bat aparate za snimanje zvuka koji se
nalaze na visini rotora sa ciljem snimanja aktivnosti slepih miševa svake noći i koji imaju
mogućnost detektuje zvuka iz svakog ugla i na daljinu do 100m. Ovaj softver će se koristiti
za analizu i davanje preciznih informacija o vrstama slepih miševa i njihovom ponašanju.
Meteorološki podaci će se snimati istovremeno a ponašanje slepih miševa će se tumači u vezi
sa njima kako bi se stvorio model predviđanja smrtnosti slepih miševa za svaku turbinu u
vezi sa vremenskim uslovima.
2. Istraživanje mrtvih slepih miševa na lokaciji

Kako bi se procenila konzistentnost zaključka osnovnog terenskog istraživanja slepih miševa
kao i efikasnost Chiroteh sistema za praćenje u kontinuitetu, takođe može biti potrebno
istraživanje mrtvih slepih miševa.
Istraživanje mrtvih slepih miševa po okončanju izgradnje može biti veoma važno za procenu
neophodnosti ublažavanja na lokaciji vetroparka (Rydell et al, 2012).
Na operativnim vetroparkovima procene smrtnosti slepih miševa implicira potragu za
lešinama oko vetroparkova od strane tima obučenog za pretragu. Ove potrage treba da se
sprovedu onoliko često koliko je to moguće od strane osoblja za održavanje vetroparka u
Alibunaru sa određenim intenzitetom u strateškim periodima (vrhunac aktivnosti slepih
miševa). Osoblje će prikupiti sve vidljive lešine koje se nalaze u blizini turbina, slikaće ih i
čuvati podatke u „Registru smrtnih ishoda“ koji će obuhvatiti tačnu poziciju (koordinate)
pronalaska, datum, opis lešine i procenu vremena smrtnog ishoda na osnovu stanja lešine.
Broj lešina koje su pronađene tokom pretrage će biti podešen uklanjanjem lešina (npr.
strvinari ili raspadanjem), učestalošću pretrage i stopom efikasnosti pretrage. Kalkulator
procene smrtnih ishoda ć se koristiti kako bi se prilagodilo usled nesavršenih sposobnosti
detektovanja lešina (Eurobats, 2011). Ostale Najbolje prakse će se koristiti prilikom redovnog
posmatranja ponašanja strvinara iznad vetroparka i korišćenjem treniranih pasa (dobro
obučeni psi mogu da detektuju 96% više lešina od iskusnih ljudskih tragača) (Bernardino et
al, 2012).
3. Razmatranje rezultata sa Zavodom za zaštitu prirode
Rezultati Chirotech za kontinuirano praćenje i istraživanje mrtvih slepih miševa će
procenjivati tim stručnjaka za slepe miševe koji će redovno predstavljati svoje zaključke
Zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu. Posebna pažnja će se posvetiti srednjem noćniku
(Nyctalus noctula), šumskom slepom mišiću (Pipistrellus nathusii), belorubom slepom mišiću
(Pipistrellus kuhlii) i velikom ponoćnjaku (Eptesicus serotinus) koji bi potencijalno mogli biti
pogođeni projektom.
5.1.10. NE-LETEĆE VRSTE FAUNE
U osnovnom poglavlju samo 4 ne-leteće vrste faune su procenjena kao vrste kod kojih
postoji ekološka zabrinutost i stoga su relevantne za ovu procenu:
‐ Evropska tekunica (Spermophilus citellus)
‐ Panonski skakavac (Acrida ungarica ungarica)
‐ Cvrčak (Saga pedo)
‐ Stepski smuk (Dolichophis caspius)
Područje uticaja i granice: područje uticaja za ne-leteće vrste faune je umereno područje
pod uticajem (videti mapu „Prezentacija studije uticaja“).
Metodologija: metodologija koja je korišćena za procenu uticaja je ekološka saznanja o

ne-letećim vrstama na osnovu terenskog istraživanja i istraživanja literature, kao i znanje
o tehničkim aspektima projekta.
Procena uticaja
Ni jedna od ovih vrsta nije osetljiva bilo na promenu poljoprivrednog zemljišta bilo na
uznemiravanje povezano sa projektom.
‐ Evropska tekunica (Spermophilus citellus) nije prisutna u projektnom području
budući da izbegava obradive površine i ograničena je na stepe sa kratkom travom i
slična veštačka staništa u svetlom, dobro isušenom tlu. Ova vrsta nije osetljiva na
projekat.
‐ Panonski skakavac (Acrida ungarica ungarica) je prisutan u projektnom području ali u
veoma malom broju. Budući da preferira prirodne stepe i šumske stepe kao stanište,
nije verovatno da će koristiti obradive površine kao bitan vid staništa. Ova vrsta nije
osetljiva na projekat.
‐ Cvrčak (Saga pedo) nikada nije primećen u projektnom području i nije verovatno da
će se tu pojaviti budući da preferira prirodna staništa suvih travnjaka ili šumske stepe.
Ova vrsta nije osetljiva na projekat.
‐ Stepski smuk (Dolichophis caspius) je zmija koja nije primećena u projektnom
području i nije verovatno da će se tu pojaviti budući da preferira prirodna staništa.
Ova vrsta nije osetljiva na projekat.
Zaključak o uticaju: predloženi projekat neće imati bilo kakav uticaj na ne-leteću faunu.
5.1.11. VRSTE FLORE I PRIRODNO STANIŠTE
Receptori koji su uzeti u obzir su vrste biljaka i prirodna staništa.
Vrste biljaka
Vrste biljaka koje se smatraju osetljivim su 4 vrste koje su primećene u dolini A i B koje su
procenjene kao vrste kod kojih postoji „ekološka zabrinutost“ u osnovnom poglavlju:
‐ Gorocvet (Adonis vernalis)
‐ Visoki Iris (Iris spuria)
‐ Ukrasni luk (Allium paniculatum)
‐ Astragalus (Astragalus asper)
Ni jedna vrsta biljke kod koje postoji ekološka zabrinutost nije pronađena u projektnom
području.
Staništa
Vrste koje žive u staništu a koje se smatraju osetljivim su one iz staništa u dolinama A i B:
‐ Stanište E1.2: (krečnjačke livade i osnovne stepe) su zanimljivo stanište koje se
smatra staništem sa ekološkom zabrinutošću
Ni jedno stanište kod kojeg postoji ekološka zabrinutost nije pronađeno u projektnom
području.
Područje uticaja za vrste flore i prirodna staništa su područja umerenog uticaja (videti mapu
„Prezentacija studije uticaja“).
Metodologija
Korišćena metodologija za procenu uticaja su ekološka saznanja o vrstama biljaka i
staništima na osnovu terenskih istraživanja i pretraživanja literature i tehničkim aspektima
projekta.
Procena uticaja
Projektno područje je pretežno poljoprivredno zemljište gde nema osetljivih vrsta flore ili
staništa koja se smatraju onima za koje postoji ekološka zabrinutost. Stoga, ne mogu biti
pogođene projektom.
Procena uticaja
Nema uticaja na vrste flore ili na prirodna staništa.
5.2. Potencijalni socijalno-ekonomski uticaj
Kao što je opisano u osnovnom poglavlju, projektna lokacija se nalazi u blizini 10 zajednica a
sve kuće se udaljene najmanje 1km od projektne lokacije.
Glavne zainteresovane strane u okviru ovih zajednica su:
 Predstavnici izabrani od strane lokalnih građana
 Predstavnici lokalnih organizacija
 Bilo koji građanin koji pokazuje posebno interesovanje ili brigu u vezi sa projektom i
uključen je u proces konsultacija (advokat, lekar, nastavnik, stručnjak u mapiranju)
 Vlasnici zemlje koji planiraju da daju svoju zemlju u zakup
 Vlasnici zemlje i/ili zemljoradnici koji ne planiraju da daju svoju zemlju u zakup ali
se njihove parcele nalaze u okviru projekta
Ove glavne zainteresovane strane su detaljnije prikazane u Dodatku uz studiju.
5.2.1. TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA
Metodologija za procenu uticaja na telekomunikacionu infrastrukturu
Područje uticaja ili granice
Naselja koja se nalaze u blizini projekta su naročito uzeta u obzir (Alibunar, Seleuš
uključujući Novi Kozjak, Vladimirovac) zbog toga što će njihove infrastrukture verovatno
biti pogođene. Međutim, iz transportnih razloga, naše studijsko područje će uzeti u obzir put
od Beograda do Alibunara.
Metodologija
Naša metodologija se bazira na pregledu literature u vezi sa dostupnim informacijama kao i
konsultacijama sa relevantnim institucijama.
Početni desktop pregled telekomunikacione infrastrukture i povezanih korisnika koji se
nalaze u blizini predloženog vetroparka je identifikovala sledeće:
 Usluge mobilnih telefona
 Televizijsko emitovanje korišćenjem predajnika i repetitora; i
 Sistem za navigaciju letelica i radio kule kojima upravlja Direktorat civilnog
vazduhoplovstva Republike Srbije.
Institucije koje bi mogle biti pogođene su konsultovane kao što je prikazano u tabeli ispod.
Tabela 44: institucije koje su konsultovane za procenu uticaja na infrastrukturu
Organizacija konsultacije komentar

Direktorat civilnog vazduhoplovstva 19/10/2011 Postavljanje vetroparka na lokaciji u
koji kontroliše uslove za bezbedan i blizini Novog Kozjaka, Seleuša i
siguran avio transport Vladimirovca uz pravilno
obeležavanje neće uticati na očuvanje
prihvatljivog nivoa sigurnosti
vazduhoplovstva
“Radio Difuzna Ustanova Radio 12/10/2011 Na projektnoj lokaciji RDU-RTS nema
Televizija Srbije” (RDU-RTS) je nikakve objekte ili zgrade, niti planira
nadležna za produkciju i emitovanje izgradnju u okviru projektne lokacije u
radijskog i TV programa. budućnosti.
“Telekom Srbija” je javno preduzeće 03/10/2011 U okviru projektnog područja nema
Za telekomunikacije koje pruža podzemne niti nadzemne mreže TT
telekomunikacione usluge za fiksnu i instalacija (sa uzemljenjem).
mobilnu telefoniju, internet i
multimedije.
Procena uticaja na telekomunikacionu infrastrukturu
A. Uticaj tokom izgradnje i stavljanja van pogona
Neće biti nikakvog uticaja tokom izgradnje i stavljanja van pogona.
B. Uticaj tokom eksploatacije i održavanja

Bežični servisi najbolje funkcionišu ukoliko postoji čist put između izvora signala (predajnik)
i njegove predviđene destinacije (prijemnik). Veliki objekti na ovom putu ili blizu njega
mogu da ometaju signale bilo zbog fizičke blokade signala ili zbog refleksije druge strane
objekta (OFCOM, 2009).
Najverovatnije će visoki objekti uticati na sledeće bežične servise:

‐ Televiziju
‐ Poslovni radio (na primer komunikacija glasom ili digitalna komunikacija između
poslovnih prostorija)
‐ Mobilni telefoni
1. Fizičko blokiranje signala
Ukoliko visoki objekat utiče na elektromagnetne talase, to je samo na ograničenoj daljini

nazvanoj „zona senke“. Ova zona se može razdvojiti na 3 zone:
‐ Odmah iza objekta (obično nekoliko desetina metara) gde može doći do velikog
smanjenja u nivou signala sa mogućnošću potpunog gubitka prijema
‐ Malo dalje (obično nekoliko stotina metara) gde je gubitak signala manji i dosta
udaljen (1-5km)
‐ Dosta udaljen (1-5km) gde više nema uticaja elektromagnetnih talasa
U retkim slučajevima, radio emitovanje (FM, AM i DAB digitalni radio) može biti pogođen
fizičkom blokadom signala.
Budući da su vetroturbine locirane najmanje 1km od bilo koje kuće neće biti uticaja usled
fizičke blokade elektromagnetnih talasa.
2. Refleksija signala
Bežični signali se mogu odraziti od strana mnogih objekata (npr. drveće, kuće, brdo, zgrada)
budući da je najbolji materijal za to metal. Rotirajuće lopatice vetroturbina su pokretni
metalni objekti koji mogu da izazovu kompleksne efekte refleksije.
Refleksije mogu ponekad da dovedu do problema sa prijemom kada je antena koja prima
signal iz predajnika takođe primi signal koji je reflektovao objekat.
Ovo se češće dešava analognim bežičnim sistemima nego digitalnim bežičnim sistemima.
‐ Posledice refleksije signala na analognu televiziju bi bio efekat „duple slike“ ili
ometanje odloženom slikom kada se bleda senka ili senke pojavljuju u desnom delu
glavne slike na TV ekranima gledalaca (OFCOM, 2009). Malo je verovatno da
digitalna televizija može biti pogođena osim tamo gde je jak digitalni signal.
‐ U retkim slučajevima, jaka refleksija signala može smanjiti kvalitet emitovani FM i
AM radio prijem.
Efekti refleksije su jaki nekoliko desetina metara oko objekta i mogu se osetiti do najveće
udaljenosti od 5km.
Efekti refleksije mogu biti veći ukoliko se objekat nalazi na višem terenu u odnosu na
okolinu.
Kao što je prikazano u tabeli ispod najveća visinska razlika između najviše turbine i najbliže
kuće u Novom Kozjaku je 20m, u Vladimirovcu je 6m a u Alibunaru je 5m.
Najveća visinska razlika između najviše turbine (143m) i najniže kuće iznosi: u Alibunaru
73m, u Novom Kozjaku 66m, u Vladimirovcu 6m. Međutim ove kuće se nalaze na
Tabela 45: vetroturbine koje se nalaze između 1km do 5km od sela
Visina u Turbine
Naselja odnosu na Turbine u okviru 5 km u okviru
najbližu kuću 1 km
Alibunar (70- 118m A1(123m), Nema
118 m)
Seleuš 115m A1,A2,A3,A4,A5,A6,A7,A8,A9,A10,A13,A1 Nema

uključujući 4,A15,A16,A17, A18,A19,A20,A30 (135-126
Novi Kozjak m)
(77-115m)
Vladimirovac 137m A11, A12, A13, A20, A21, A22, A23, A24, nema
(140-137) A26, A27, A28, A32, A33, B2, B3, B4,B5,B6,
B7, B8, B9,B10, B11, B12, B13, B14, B15,
B16, B17, B18, B19, B20, B21, B22, B23,
B24, B25, B26, B27, B28, B29, B30 (143-
127)
Budući da su vetroturbine locirane na najmanje 1km udaljenosti od bilo koje kuće i nema
velike visinske razlike između turbina i naselja, potencijalni uticaj usled refleksije
elektromagnetnih talasa će biti zanemarljiv.
5.2.2. JAVNO ZDRAVLJE I BEZBEDNOST I ZAŠTITA NA RADU
Receptori uticaja na javno zdravlje i bezbednost kao i zaštitu na radu su radnici koji će raditi
na projektnoj lokaciji, zemljoradnici koji će obrađivati svoju zemlju i posetioci koji mogu biti
prisutni na projektnoj lokaciji.
Osetljivost radnika je velika budući da će raditi direktno na gradilištu ili na operativnoj
infrastrukturi a osetljivost lokalnih zemljoradnika je umerena budući da će raditi na
projektnoj lokaciji svaki dan.

Područje uticaja je projektna lokacija a za radnike to može biti bilo koje mesto gde moraju da
preduzmu zadatke date u okviru projekta i tokom radnog vremena.
Metodologija
Naša metodologija se zasniva na znanju o potencijalnim uticajima na javno zdravlje i
bezbednost i na zaštitu na radu kao i na znanju o tehničkim karakteristikama projektnog
područja.
Procena uticaja
Problemi u vezi sa zaštitom na radu

Uprkos merama za ublažavanje koje će se preduzeti, na zemljoradnike koji će obrađivati
polja mogu da utiču buka, prašina i ostale smetnje, uglavnom tokom same izgradnje
vetroparka. Ovo važi za svako gradilište.
Potencijalni uticaj projekta na zaštitu na radu je procenjen kao negativan, direktan i mali.
B. U slučaju opasnosti
Nesreća na radu zbog ljudske greške

Radnici koji rade u vetroparku ili na dalekovodu se mogu povrediti ili umreti zbog pada,
objekata koji padaju, strujnog udara, upotrebe teške opreme, saobraćajne nesreće i u kontaktu
sa razređivačima ili drugim hemikalijama. Verovatnoća da dođe do ovih nesreća je mala.
Potencijalni uticaj projekta na zdravlje kao posledica nesreće zbog ljudske greške je
procenjena kao negativan, direktan i mali.
Nesreće u slučaju prirodnih opasnosti

U slučaju prirodnih opasnosti (npr. zemljotresa ili jakih vetrova), ljudi (zemljoradnici,
radnici) i/ili mašine mogu biti povređeni ukoliko padne toranj ili vodovi u slučaju da dođe do
kvara na tornjevima ili vodovima duž dalekovoda i ukoliko padne rotor u okolini
vetroturbine. Međutim, malo je verovatno da bi se u slučaju prirodne opasnosti radnici ili
zemljoradnici nalazili u blizini ovih objekata.
Potencijalni uticaj projekta na zdravlje u slučaju prirodnih opasnosti je procenjen kao mali.
Vetroturbine, trafostanice i dalekovod su elementi sa uzemljenjem i verovatno neće

predstavljati opasnost u slučaju oluje sa grmljavinom.
 Tokom izgradnje i stavljanja van pogona
1. Obezbediti sigurnosnu opremu za radnike kako bi se sprečili probleme u vezi sa

zaštitom na radu: WindVision će se pobrinuti da ima dovoljan broj bezbednosne
opreme za sve radnike (šlem, zaštitne naočare, zaštite za uši, maske protiv prašine i
hemikalija, rukavice, odgovarajuće cipele… itd.) kako bi se najviše moguće smanjili
zdravstveni problemi zbog građevinskih aktivnosti.
Ukoliko se primenjuju ove mere za ublažavanje uticaj na zdravlje radnika zbog građevinskih
aktivnosti će biti zanemarljiv.
 Tokom svih faza projekta
Tokom svih faza projekta bi trebalo preduzimati preventivne mere kako bi se izbegle nesreće
ili kako bi se izbegao rizik u normalnim situacijama ili u slučaju opasnosti.
1. Održavati svakodnevno referisanje o bezbednosti kako bi se smanjio rizik od ljudske

greške: svakog jutra u trajanju od 30 minuta, građevinski radnici /tim za održavanje će
učestvovati na sastanku/brifingu o bezbednosti gde će im se saopštiti dnevne
aktivnosti, opasnosti koje mogu nastupiti, radnje koje treba preduzeti ili koje treba
izbeći kako bi se smanjio rizik i kako se ponašati u slučaju bolesti ili povrede.
Nadzornik će održati ovaj sastanaka i napisati temu kao i mere bezbednosti koje su
predložene u kratkom izveštaju.
2. Obuka za prvu pomoć kako bi se ograničio uticaj nesreća na zdravlje: nadzornik i
najmanje još jedna osoba u svakoj ekipi će biti obučeni za davanje prve pomoći.
Svaka ekipa će imati komplet za prvu pomoć kod sebe sve vreme. Nadzornik uvek
treba da zna gde se nalaze najbliže medicinske ustanove i treba da ima broj telefona
koji je dostupan u svako doba.
3. Sastavljanje i deljenje flajera sa merama bezbednosti za lokalne zajednice: lokalne
zajednice a naročito zemljoradnici koji rade u okviru projektne lokacije treba da
dobiju informacije o rizicima koji su povezani sa projektom u slučaju opasnosti.
Flajeri sa merama bezbednosti će se štampati i deliti tokom sastanaka. U ovim
pamfletima će se jasno objasniti kada je naročito opasno biti ispod ili u okolini
dalekovoda ili vetroturbine (na primer tokom ekstremnih vetrova).
4. Organizovati godišnje sastanke sa lokalnim zajednicama: pre početka izgradnje, pre
početka eksploatacije i svake godine tokom eksploatacije, rukovodilac projekta će
organizovati sastanke sa lokalnim zajednicama tokom kojih će se predstaviti
aktivnosti planirane aktivnosti u vezi sa projektom kao i rizici povezani sa ovim
aktivnostima ili prirodne opasnosti koje će biti objašnjene kao i radnje koje će se dalje
preduzeti kako bi se izbegle nesreće.
Ukoliko se primenjuju ove mere za ublažavanje, potencijalni uticaj projekta na zdravlje zbog
nesreća u slučaju ljudske greške ili u slučaju prirodnih opasnosti će se smatrati
zanemarljivim.
Program praćenja
Tokom izgradnje i stavljanja van pogona

1. Organizovati unutrašnju kontrolu (HSE): jednom mesečno građevinska kompanija će
se uveriti da je tim radnika razumeo i zapamtio sve bezbednosne mere koje su opisane
tokom dnevnih sastanaka tako što će organizovati kontrolu zdravlja, bezbednosti i
životne sredine (HSE). Rezultati ovih sastanaka će se zabeležiti u izveštajima a
obuhvataće ono što je postignuto i ono što bi trebalo da se poboljša.
Tokom eksploatacije i održavanja

1. Organizovati unutrašnju kontrolu (HSE): jednom u 4 meseca rukovodilac projekta će
se uveriti da je tim za održavanje razumeo i zapamtio sve bezbednosne mere koje su
opisane tokom dnevnih sastanaka tako što će organizovati kontrolu zdravlja,
bezbednosti i životne sredine (HSE). Rezultati ovih sastanaka će se zabeležiti u
izveštajima a obuhvataće ono što je postignuto i ono što bi trebalo da se poboljša.
5.2.3. PRIHODI I ZAPOŠLJAVANJE
Receptori koji su uzeti u obzir su uglavnom ljudi iz jedne od deset lokalnih zajednica koje
žive u opštini Alibunar.
Ovi receptori se smatraju osetljivim na teme u vezi sa zapošljavanjem i prihodima zato što,
kako je prikazano u osnovnom poglavlju, su u 2012. godini u opštini Alibunar zarade
(uključujući dnevnice) bile znatno niže nego u regionu južnog Banata, pokrajini Vojvodini i
Republici Srbiji.
Šta više, kako je navedeno u osnovnom poglavlju u vezi sa zapošljavanjem, prema podacima
koje je objavio Republički zavod za statistiku RS u 2012. godini, stopa nezaposlenosti u
opštini Alibunar je 27,4% dok je na nacionalnom nivou stepen nezaposlenosti 22,5%.
Sa nacionalnom stopom nezaposlenosti od 22,5% ljudi koji žive u Srbiji se takođe smatraju
osetljivim za zapošljavanje.
Procena uticaja
Prihodi koji će se dobiti od zapošljavanja

Za izgradnju i stavljanje van pogona vetroparka u Alibunaru biće potrebni radnici. Tačan broj
se neće znati sve dok se ne angažuje izvođač radova da obavi posao, ali najverovatnije će biti
potrebno najmanje nekoliko desetina radnika. Kompanija WindVision Windfarm d.o.o. će
podržati tehničke konsultante da angažuju ove radnike iz obližnjih zajednica kad god je to
moguće i odgovarajuće. Svim radnicima će se plaćati standardna i fer zarada i imaće plaćene
sve doprinose dok su zaposleni na projektu: zarade, prevoz na radno mesto, zdravstveno
osiguranje.
Ostali radnici će biti iz drugih regiona i takođe će imati plaćene sve doprinose koji proizlaze
iz zaposlenja na projektu.
Tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona, projekat će imati direktan umeren pozitivan
uticaj na zapošljavanje kako za lokalne zajednice tako i za radnike iz drugih regiona.
Prihodi koji će se dobiti od zapošljavanja

U fazi eksploatacije projekta će biti potrebni kvalifikovani elektrotehnički radnici za period
od 10 godina. Trenutno, radnika sa takvim kvalifikacijama nema u lokalnim zajednicama.
Kompanija WindVision Windfarm d.o.o. će ponuditi jedan ili više grantova, godišnje,
studentima iz lokalnih zajednica da studiraju na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu ili
Novom Sadu.
Radnici i inženjeri elektrotehničke struke koji dolaze iz drugih regiona Srbije će biti
zaposleni na održavanju i eksploataciji vetroparka.
Tokom faze eksploatacije, projekat će imati direktan mali pozitivan dugoročni uticaj na
zapošljavanje lokalnih zajednica i direktan umeren pozitivan dugoročni uticaj na radnike iz
drugih regiona Srbije.
Prihodi od zakupa
‐ 66 vlasnika zemljišta će za 63 vetroturbine imati prihode od davanja zemlje u zakup
‐ Oko 37 vlasnika zemljišta će za 35 električna stuba primiti prihode od davanja u
zakup njihove zemlje.
Ukoliko uzmemo u obzir da će 18ha zemljišta biti kupljeno ili dato u zakup od strane
rukovodioca projekta, korist bi mogla biti EUR 180.000 ukoliko se sve proda ili EUR 54.000
godišnje ukoliko se sve bude dalo u zakup.
Tabela 46: korist od zakupa ili prodaje zemlje
Površina zemlje Cena po ha Cena po 18 ha

(ha)
Kupovina 18 10,000 180,000
Zakup (godišnje) 18 3,000 54,000
Izvor : WindVision 2012. godine
Tokom faze eksploatacije projekat će imati direktan visoko pozitivan dugoročni uticaj na
prihode lokalnih zemljoposednika.
Prihod dobijen od poljoprivrede

Kao što je prikazano u poglavlju o proceni uticaja na zemljište, ukupno oko 18 hektara
obradive zemlje će biti potrebno za potrebe projekta.
U okviru projektnog područja, usevi su uglavnom pšenica (Triticum spp.), kukuruz (Zea
mays) i suncokret (Helianthus annuus) i ima nekoliko polja na kojima se uzgaja lucerka
(Medicago sativa) i uljana repica (Brassica napus).
Tabela 47: potencijalni godišnji prihod od poljoprivrede

Tipovi useva Produktivnost Cena Procenjeni Ukupni Ukupni
(kg/ha/godišnje) (din/kg) gubitak (po procenjeni procenjeni
prosečno 2002- u 2011. ha po godini gubitak (po gubitak (po
2011 godini u RSD) godini u godini u €)
RSD)
Pšenica 3 965,00 29,61 117.403,65 2.112.796,09 18.598,50
(Triticum spp.)
Kukuruz (Zea mays) 5 493,00 27,76 152.485,68 2.744.132,30 24.156,02
Suncokret 2 151,00 42,00 90.342,00 1.625.794,63 14.311,53
(Helianthus annuus)
Lucerka (Medicago 6 693,00 27,00 180.711,00 3.252.075,16 28.627,33
sativa) in 2011
Uljana repica 3 000,00 48,00 144.000,00 2.591.424,00 22.811,76
(Brassica napus)
Izvor: Marjanović-Jeromela, Marinković et Jestrovuć, 2011, Jevtić, Kalenić et Stefanović, 2012,
www.proberza.co.rs/, http://www.stips.minpolj.gov.rs/stips/nacionalni, http://www.kvantas.rs/cene/1601-uljana-
repica-450-evra-po-toni-
Prihode koje bi dali ovih 18 hektara obradive zemlje ukoliko bi u potpunosti bili zasađeni
ovim sortama bi bili u rangu između EUR 14.300 i 28.600 godišnje, u zavisnosti od tipa
zasađenih sorti. Ove cifre ne uzimaju u obzir kupovinu semena, troškove rada čoveka i
korišćenje mehanizacije. Stoga, zemljoradnici bi imali veće prihode ukoliko bi dali zemlju u
zakup.
Tokom faze eksploatacije, projekat će imati direktan mali dugoročni negativni uticaj na
prihode od poljoprivrede za lokalne zemljoradnike.
Prihod dobijen od turizma

Kao što je opisano u osnovnom poglavlju, sektor turizma nije jako važna aktivnost u opštini
Alibunar osim u Devojačkom Bunaru gde postoji manje prisustvo turista. Vetropark kao deo
pejzaža može da smanji privlačnost prirodnog pejzaža Deliblatske peščare ali mapa zone
virtuelnih uticaja pokazuje da će biti teško da se primeti projekat iz Deliblatske peščare ili iz
Devojačkog Bunara.
Zbog toga projekat neće imati uticaja na prihode od turizma.
Tokom faze eksploatacije, projekat neće imati uticaj na prihode od turizma za lokalne
zajednice.
5.2.4. INFRASTRUKTURA PUTEVA
Komponente za vetropark će se brodom transportovati do Pančeva a odatle do projektne

lokacije na kamionima autoputom E70 Pančevo – Vršac i zatim pristupnim putevima.
Put E70 koji povezuje Alibunar sa Beogradom, Pančevom i Vršcem i pristupni putevi za
projektnu lokaciju predstavljaju receptore. Put E70 je važan za nacionalni i međunarodni
transport pa se smatra osetljivim receptorom dok pristupne puteve koriste samo zemljoradnici
pa su procenjeni kao malo osetljivi.
Procena uticaja
Pogoršanje stanja puta E70

Put E70 je renoviran tokom 2007. godine i od te rekonstrukcije pa sve do 2011. godine je
njime prolazilo u proseku dnevno 5.817 vozila među kojima 79 teških kamiona (Putevi
Srbije, 2012). Ovaj put ima dobru i kvalitetnu infrastrukturu i trebalo bi da dovoljno jak da
izdrži teške kamione koji će se koristiti za isporuku komponenti koje su potrebne za izgradnju
vetroparka.
Uticaj na kvalitet puta E70 tokom izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen kao
direktan, dugoročni, negativan i mali.
Poboljšanje pristupnih puteva

Pristupni putevi će biti transformisani od strane kompanije WindVision radi podrške teške
mašinerije. Trenutno ovi putevi su zemljani putevi koji su dosta oštećeni korišćenjem traktora
i u teškom voznom stanju za kola. Tokom leta, putevi zarastu od visoke trave i vrlo su
prašnjavi dok u kišnom periodu su jedva upotrebljivi zbog blata.
Uticaj na kvalitet pristupnih puteva tokom izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen kao
direktan, dugoročni, pozitivan i veliki.
Povećanje pritiska saobraćaja

‐ Na putu E70 pritisak saobraćaja je veliki i dovoljno bezbedan za automobile da lako
prestignu velike kamione. Stoga, ovaj put ima kapacitete da podrži dugoročno
intenziviranje saobraćaja kamionima do koga će doći zbog projekta. U najgorem
slučaju, tokom faze izgradnje cirkulacija će obuhvatati kretanje do 40 teških vozila
dnevno kao i do 30 lakih vozila. U periodu od 2007. godine do 2011. godine u
proseku je bilo 79 teških kamiona i 4.744 automobila dnevno na putu E70. Povećanje
saobraćaja bi bilo oko 50% za teška vozila a bilo bi zanemarljivo za automobile.
‐ Na pristupnim putevima, osim traktora, nema saobraćaja
Uticaj na pritisak saobraćaja tokom izgradnje i stavljanja van pogona je procenjen kao
kratkoročni, negativan i umeren.
Uticaj na kvalitet infrastrukture puta
Iz razloga koji su gore navedeni, nije verovatno da će saobraćaj automobilima i kamionima
uticati na kvalitet puta E70 i pristupnih puteva tokom održavanja.
Uticaj na kvalitet puta tokom eksploatacije je procenjen kao zanemarljiv.
Uticaj na saobraćaj
Iz razloga koji su gore navedeni, pritisak na saobraćaj na putu E70 usled održavanja neće biti
problem.
Iz razloga koji su gore navedeni, pritisak na saobraćaj na pristupnim putevim usled
održavanja neće biti problem.
Uticaj saobraćaja na infrastrukturu puta tokom eksploatacije je procenjen kao zanemarljiv.
C. Mere za ublažavanje i rezidulani uticaj
Izbegavati smetnje u saobraćaju tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona
1. Sarađivati blisko sa lokalnom policijom kako bi se izbegle smetnje u saobraćaju: kako

bi se izbegla saobraćajna gužva, pre transporta komponenti za vetroturbine,
kompanije WindVision će blisko sarađivati sa lokalnom policijom na utvrđivanju
optimalnog vremena kako bi se smanjila kašnjenja.
2. Obavestiti zemljoradnike o planiranim građevinskim aktivnostima: kako se ne bi
ometali zemljoradnici u njihovim aktivnostima oni će biti upozoreni najmanje mesec
dana unapred o planiranim aktivnostima na projektu.
Ukoliko se ove mere primenjuju uticaj na pritisak u saobraćaju tokom izgradnje i stavljanja
van pogona je procenjen kao kratkoročni, negativan i mali.
5.2.5. KULTURNA DOBRA
Receptori su objekti koji se nalaze na teritoriji opštine Alibunar a koje Zavod za zaštitu
spomenika kulture u Pančevu (ZZSKP) smatra:
‐ Spomenikom kulture koji je zaštićen srpskim zakonima: srpska pravoslavna crkva
„Sveti Nikola“ u Ilandži: njena osetljivost je procenjena kao mala
‐ Zona zaštite u projektnom području gde se nalaze arheološki objekti: njegova
osetljivost je procenjena kao umerena

Studijsko područje koje se uzima u obzir prilikom procene uticaja projekta na kulturna dobra
je opština Alibunar.
Metodologija
Naša procena uticaja se zasniva na rezultatima arheološkog istraživanja na terenu koje je
organizovao ZZSK u Pančevu tokom 2012. godine (videti osnovno poglavlje) i
informacijama koje su date u mapi zona vizuelnog uticaja.
Procena uticaja
Pogoršanje arheološkog nasleđa

Tokom kopanja terena za izgradnju temelja za vetroturbine ili temelja za električne tornjeve,
mogli bi se oštetiti potencijalni arheološki predmeti.
Projekat može da ima direktan, trajni, negativan i mali uticaj na arheološke objekte.
B. Tokom svih faza projekta
Pogoršanje vrednosti spomenika kulture

Uticaj projekta na srpsku pravoslavnu crkvu „Sveti Nikola“ u Ilandži je isti tokom izgradnje,
eksploatacije i stavljanja van pogona budući da se radi o uticaju na pejzaž.
Budući da se spomenik kulture nalazi oko 7km od najbliže turbine u naselju, projekat neće
imati uticaja na vizuelni integritet.
Projekta neće imati bilo kakav uticaj na srpsku pravoslavnu crkvu „Sveti Nikola“.
C. Mere za izbegavanje i rezidualni uticaj
Rukovodilac projekta se obavezuje da će pratiti sledeće mere za izbegavanje tokom faze

izgradnje kao što to traži ZZSK u Pančevu:
1. Bilo koja iskopavanja zemlje u okviru zaštićene zone će pratiti arheolog iz ZZSKP
2. Radovi će biti zaustavljeni u slučaju arheološkog otkrića u ostalim projektnim
područjima i pronalazak treba odmah prijaviti ZZSKP.
Uz primenu ovih mera za izbegavanje, rezidualni uticaj će biti zanemarljiv.
5.2.5. INFRASTRUKTURA ELEKTRIČNE ENERGIJE
Receptor je infrastruktura električne energije:

‐ Na nacionalnom nivou i na nivou Banata može se proceniti kao umereno osetljiva
receptor s obzirom da dobro funkcioniše uprkos gubicima u mreži i neodrživim
izvorima proizvodnje električne energije
‐ Na nivou opštine Alibunar takođe se može proceniti kao umereno osetljiva zato što
distribuira električnu energiju svim građanima uprkos tome što je stara, na nekim
lokacijama nepovoljno je prostorno smeštena i broj podstanica je nedovoljan (OGMA,
broj 15/09).
Metodologija za procenu rizika

Područje uticaja projekta na infrastrukturu električne energije koje je uzeto u obzir je lokalna
mreža u opštini Alibunar i u Banatu kao na celoj teritoriji Srbije.
Metodologija
Naša analiza se bazira na znanjima o infrastrukturi električne energije u Srbiji i

karakteristikama projekta.
Procena uticaja
Vetroturbine i trafostanice
Vetroturbine i trafostanice neće imati uticaja na lokalnu ili nacionalnu infrastrukturu
električne energije tokom faze izgradnje i stavljanja van pogona projekta zato što neće biti
povezane na lokalne izvore električne energije. Kao što je opisano u poglavlju 3, izvori
električne energije tokom ovih faza će biti nezavisni generatori.
Dalekovod
Povezivanje dalekovoda “2 x 220 kV” na mrežu može predstavljati rizik od smetnje za
lokalnu mrežu na nivou regiona Banata zbog toga što receptor dalekovod treba da bude
isključen iz nacionalne mreže na kratak vremenski period kako bi se uključio novi vetropark
u sistem.
Ovo predstavlja direktan, negativan, kratkoročni i mali uticaj.
Tokom izgradnje i stavljanja van pogona neće biti uticaja na infrastrukturu električne enrgije
na nivou opštine Alibunar.
 Vetropark
Povećanje proizvodnje električne energije od vetroparka u Srbiji
Kao što je opisano u osnovnom poglavlju, u Srbiji osim velikih hidroelektrana nema izvora
za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (RES).
Ambicija države je da poveća proizvodnju (RES) iz različitih izvora: biomase, malih
hidroelektrana, sunca, geotermalnih izvora, vetra. Cilj države za vetroparkove je da se
instalira ukupan kapacitet od 540 MW od vetroparkova.
Stvaranje vetroparka Alibunar koje će generisati oko 180 MW će imati visoko pozitivan
dugoročni uticaj na kapacitet proizvodnje energije od vetra na nacionalnom nivou.
 Dalekovod
Kratka smetnja lokalne mreže električne energije
Održavanje dalekovoda “2 x 220 kV” može predstavljati rizik od smetnje za lokalnu mrežu
na nivou regiona Banat.
Ovo bi predstavljalo direktan negativan kratkoročni umereni uticaj.
Tokom eksploatacije i održavanje neće biti uticaja na infrastrukturu električne energije na

nivou opštine Alibunar.
1. Raditi u bliskoj saradnji sa direktorom lokalne mreže električne energije: tokom

povezivanja i održavanja dalekovoda “2 x 220 kV” građevinski tim će blisko
sarađivati sa kompanijom „EMS – Elektro mreže Srbije“ koje upravlja lokalnom
infrastrukturom električne energije da bi se utvrdilo optimalno vreme kako bi se
smanjila kašnjenja.
Primenom ove mere za ublažavanje rezidualni uticaj je direktan, negativan, kratkoročan i
mali.
5.2.6. UTICAJ ELEKTROMAGNETNIH POLJA NA ZDRAVLJE
Uvod u EMP
Elektromagnetna polja stvaraju žice ili provodnici električne energije. Jačina polja se
značajno smanjuje kako se povećava udaljenost od izvora (NRL, 2008)
 Električna polja stvara napon i ona se povećavaju kako se povećava napon. Jačinu
električnog polja meri jedinica volt po metru (V/m) (NIEHS,2002). Drveće i zgrade
štite električna polja što može dovesti do značajnog smanjenja njihove jačine.
 Magnetna polja su rezultat protoka struje kroz žice ili električne uređaje i jačina mu
se povećava kako se povećava struja. Jedinica za merenje magnetnog polja je gaus
(G) ili tesla (T). struja mora da teče kako bi nastalo magnetno polje (NIEHS,2002).
Magnetno polje ne štiti drveće, zgrade ili gvožđe na krovovima ali se jačina ovog
polja značajno smanjuje sa povećanjem udaljenosti od izvora koji emituje (NRL,
2008)
Zdravstveni problemi koje prouzrokuje EMP

Iako električna oprema, aparati i dalekovodi proizvode kako električna tako i magnetna polja,
najnovija istraživanja su usmerena na potencijalne efekte po zdravlje usled izlaganja
magnetnom polju. To je posledica toga što su neke epidemiološke studije pokazale da postoji
povećani rizik od oboljevanja od raka povezan sa procenama izlaganja magnetnom polju.
Slična povezanost nije prijavljena za električno polje. U laboratorijskim studijama, na
životinjama ili sa ćelijama, se nije pojavio konzistentan uzorak bioloških efekata od izlaganja
EMP. Međutim, epidemiološke studije (studije oboljenja u ljudskoj populaciji) su pokazale
povezanost između dečije leukemije i izloženosti strujnoj frekvenciji EMP. Tumačenje
epidemioloških nalaza se pokazalo teškim usled odsustva laboratorijskih dokaza koji bi to
podržali ili naučnih objašnjenja koja povezuju izlaganje EMP sa leukemijom (NIEHS,2002) i
(ICNIPR, 1998 i 2009).
Zbog potencijalnog uticaja EMP na ljudsko zdravlje, treba da se poštuje bezbedna udaljenost
između emitora EMP-a kao što su dalekovodi ili trafostanice i stambenih područja.
Međunarodne organizacije su definisale standarde za izlaganje EMP-u kao što je prikazano

dole:
Tabela 48: međunarodni standardi za izlaganje EMP-u
Izlaganje (60 Hz) Električno Magnetno polje

polje
Radnici 8.3 kV/m 4.2 G
Javnost 4.2 kV/m 0.833 G
Izvor: ICNIRP, 1998
U okviru našeg projekta, samo dalekovodi i trafostanice će verovatno imati efekte na ljudsko
zdravlje.
Dalekovod može da bude ili iznad glave ili ispod zemlje i oba tokom rada proizvode
električno polje kao i magnetno polje.
Podzemni vodovi ne stvaraju električno polje iznad zemlje ali mogu da stvore magnetno polje
iznad zemlje (NIEHS, 2002). Dalekovod od 220 kV i trafostanica (220/35 kV) će se izgraditi
u okviru projekta vetroparka u Alibunaru.
U daljem tekstu ćemo proceniti uticaj dalekovoda i trafostanica na ljudsko zdravlje.
Osetljivost na EMP
Unutar tampon zone od 500m od dalekovoda i trafostanice nema kuća niti mesta do kojih
ljudi redovno dolaze (npr. sportski centar ili centar za rekreaciju, staze za šetanje itd.).
Najbliža kuća u odnosu na dalekovod je u Padini 1,5km dalje a najbliža kuća od podstanice je
u Vladimirovcu na udaljenosti od 5,4km. Nema kuća unutar radijusa od 1km oko dalekovoda
i trafostanica. Osetljivost receptora je veoma mala.
Metodologija za procenu uticaja na kuće

Kao prvo područje uticaja proučavali smo prvih 100m oko dalekovoda i podstanica gde bi se
moglo primetiti EMP. Za celokupno studijsko područje smo posmatrali 1km oko projekta.
Metodologija
Kako bismo proučili uticaje uporedili smo trenutna saznanja o EMP sa karakteristikama
projekta.
Procena uticaja
A. Uticaj EMP-a koji emituju dalekovod i podstanice tokom eksploatacije
Na daljini od 91m i tokom prosečne potražnje za električnom energijom magnetno polje iz

većine vodova može biti slično tipičnim pozadinskim nivoima koji se mogu naći u većini
kuća. Daljina na kojoj se magnetno polje iz vodova ne razlikuje od tipičnih pozadinskih nivoa
se razlikuje za različite tipove vodova (NIEHS, 2002).
Tabela 49: tipični nivoi EMP za vodove u dalekovodu od 115 kV
Napon u dalekovodu
Daljina EMP 115 kV 230 kV 500 kV
(m) (na visini od 1 m iznad
zemlje)
0 Električno polje (kV/m) 1.0 2.0 7.0
Srednja vrednost magnetnog 29.7 57.5 86.7
polja (mG)
15 Električno polje (kV/m) 0.5 1.5
Srednja vrednost magnetnog 6.5 19.5
polja (mG)
20 Električno polje (kV/m) 3.0
Srednja vrednost magnetnog 29.4
polja (mG)
polja (mG)
polja (mG)
polja (mG)
Izvor : NIEHS, 2002
Tabela gore prikazuje da EMP koje emituju različiti dalekovodi, od 220 kV na udaljenosti od
91m električno polje iznosi: 0,01 kV/m a magnetno polje je 0,8 mG. Ovo je dosta ispod
nacionalnog standarda za izlaganje EMP-u i manje je nego vrednosti koje emituju blender,
mikrotalasna rerna, mašina za sudove ili usisivač koji se nalaze 0,61m od receptora kao što je
prikazano u tabeli niže.
Tabela 50: prosečna jačina magnetnog polja od kućnih aparata
Prosečna jačina magnetnog polja (mG)

Udaljenost od izvora (m)
Električni aparati 0,15 0,3 0,61 1,22
BLENDERI 70 10 2 -
KAFE APARATI 7 - - -
MIKROTALASNA
200 4 10 2
RERNA
ELEKTRIČNA RERNA 9 4 0 -
MAŠINA ZA PRANJE
20 10 4 -
SUDOVA
MAŠINA ZA PRANJE
20 7 1 -
VEŠA
USISISVAČI 300 60 10 1
Izvor : NIEHS, 2002
Električno polje iz dalekovoda je relativno stabilno zbog voda napona koji se ne menja
mnogo, ali magnetno polje na većini vodova dosta varira kako se menja struja na promene
opterećenja. Tokom vrhunca opterećenja (oko 1% vremena) magnetno polje je dva puta jače
od gore navedenih srednjih nivoa. (NIEHS, 2002).
Čak i kada je magnetno polje dva puta jače tokom vrhunca opterećenja na daljini od više od
1km neće biti uticaja na ljudsko zdravlje. Dalekovod i trafostanica se nalaze na dovoljnoj
udaljenosti od stambenih naselja.
Nema uticaja na ljudsko zdravlje usled EMP-a.
7. PROGRAM PRAĆENJA ŽIVOTNE SREDINE I DRUŠTVA (ESMP)
U skladu sa PR1, kompanija WindVision je sačinila Program praćenja životne sredine i društva (ESMP) tako da viši rukovodioci iz kompanije
primaju redovne procene uspešnosti sistema za upravljanje životnom sredinom i društvom i/ili napretkom u primeni Akcionog plana (ESAP) na
osnovu prikupljenih sistemskih podataka i analiza. Priroda, obim i učestalost takvih izveštavanja je prilagođena aktivnostima koje su
identifikovane i preduzete u okviru Akcionog plana i opisane u tabeli dole.
Kompanija WindVision se obavezala da informiše Evropsku Banku za obnovu i razvoj (EBRD) o novostima u napretku implementacije
njihovog Akcionog plana kao dela redovnog izveštavanja Banci.
Unapređenje sistema praćenja

Aktivnosti praćenja će se prilagoditi prema učinku iskustva i povratnim informacijama.
Praćenje projekta od strane EBRD

Kompanija WindVision se obavezala da olakša posete radi praćenja na njihove lokacije specijalistima za životnu sredinu ili društvo EBRD, ili
konsultantima koji deluju u ime EBRD.
Faza Parametar Opis aktivnosti Vreme Troškovi/ Institucionalna Pokazatelj
Troškovi odgovornost
po godini
Izgradnja Emisija prašine Posmatranje lokacije i merenja nivoa 30 minuta Deo Građevinska Količina prašine u vazduhu
prašine uređajem za merenje (kao što je dnevno ugovora kompanija
određeno zakonom)
Izgradnja Zagađenje Posmatranje lokacije 30 minuta Deo Građevinska Broj i površine curenja na zemljište
zemljišta dnevno ugovora kompanija
(hemijska
curenja)
Izgradnja Zagađenje Posmatranje lokacije 15 minuta Deo Građevinska Količina domaćeg čvrstog otpada koja nije
zemljišta dnevno ugovora kompanija odložen na odgovarajući način
(upravljanje
otpadom)
Izgradnja Zaštita na radu Interne kontrole zdravlja, bezbednosti i 1 h mesečno Deo Građevinska Poznavanje standarda i mera za
životne sredine (HSE) ugovora kompanija implementaciju zaštite na radu (OHS) od
strane radnika
Eksploatacija Buka i vibracije Merenje buke odgovarajućim 1 dan Deo IMS Institute Nivo decibela u okolnim stambenim
fonometrom mesečno ugovora naseljima
Eksploatacija Efekat senke Praćenje učestalosti rotora u kontinuitetu U Deo Tim za Grafikoni pokazuju učestalost rotora tokom
kontinuitetu ugovora održavanje godine
Eksploatacija Odbacivanje U kontinuitetu proveravati krivu struje i U Deo Tim za Grafikoni pokazuju krivu struje i temperature
leda temperature vazduha od septembra do kontinuitetu ugovora održavanje vazduha od septembra do maja.
maja.
Eksploatacija Zagađenje Kontrola nivoa maziva u gondolama Kao što je Deo Tim za Nivo maziva, stanje sistema za zadržavanje
zemljišta vetroturbina i u trafostanicama i praznom definisano za ugovora održavanje
(maziva) sistemu za zadržavanje. korišćeni
uređaj
Eksploatacija Zagađenje Kontrola ulja za podmazivanje Rutinska Deo Tim za Prisustvo curenja na projektnom području i
zemljišta obaveza ugovora održavanje mere preduzete da se reši problem.
po godini
(hemijska nakon
curenja) redovne
aktivnosti
Eksploatacija Zagađenje Posmatranje lokacije Po viđenju Deo Tim za Količina domaćeg čvrstog otpada koja nije
zemljišta uz dodatne ugovora održavanje odložen na odgovarajući način
(upravljanje kontrole
otpadom) svakih 6
meseci
Eksploatacija Zaštita na radu Interne kontrole zdravlja, bezbednosti i 1 h svaka 4 Deo Rukovodilac Poznavanje standarda i mera za
(OHS) životne sredine (HSE) meseca ugovora projekta implementaciju zaštite na radu (OHS) od
strane tima za održavanje
Eksploatacija Ptice Posmatranje reproduktivnog uspeha Mart-Jun (10 4 500 € Tim ornitologa Broj i lokacija gnezda stepskog sokola
stepskog sokola dana
mesečno
Eksploatacija Ptice Nastavak praćenja migracija ptica Cele godine 35 000 € Tim ornitologa i Identifikacija vrsta i broj primećenih ptica,
korišćenjem radarske tehnologije stručnjaci za mape puteva migracije
radar
Eksploatacija Slepi miševi Nastavak praćenja slepih miševa Cele godine 25 000 € Tim za slepe Identifikacija vrsta i broj primećenih slepih
korišćenjem Chirotech tehnologije miševe i miševa u zoni opasnosti od vetroturbina
Chirotech
Eksploatacija Ptice i slepi Istraživanje mrtvih ili povređenih ptica i Rutinska Deo Tim za Broj i lokacija mrtvih ili povređenih ptica i
miševi slepih miševa na lokaciji obaveza ugovora održavanje slepih miševa
nakon
redovne
aktivnosti
Eksploatacija Razmatranje rezultata programa praćenja 3 sata Deo Rukovodilac Zapisnici sa sastanka, liste i potpisi učesnika,
sa Zavodom za zaštitu prirode u Novom godišnje ugovora projekta rešenja doneta kako bi se poboljšala
Sadu efikasnost mera za ublažavanje
Eksploatacija Efekat senke, Godišnji sastanci sa lokalnim akterima 3 sata Deo Rukovodilac Zapisnici sa sastanka, liste i potpisi učesnika.
odbacivanje koji će biti pogođeni. godišnje ugovora projekta
leda, zaštita na
po godini
radu

Alibunar A+B ESIA Srpski

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Alibunar A+B ESIA Srpski

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Procene uticaja na društvenu sredinu za projekat vetro-parka u Alibunaru

PROCENA UTICAJA NA EKOLOŠKU I DRUŠTVENU SREDINU

Pripremljen za: Ministarstvo energetike Republike Srbije

Naziv projekta Alibunar projekat vetro-parka- Srbija

1. UVOD I POZADINA ..................................................................................................................................... 7

1.1. Uvod ......................................................................................................................................................... 7

2. PRAVNI I INSTITUCIONALNI OKVIR ........................................................................................................... 17

3. PREDLOŽENI PROJEKAT ............................................................................................................................ 27

3.8. Stavljanje van pogona ............................................................................................................................. 51

4. POSTOJEĆI EKOLOŠKI I DRUŠTVENO‐EKONOMSKI USLOVI ........................................................................ 53

4.1. Postojeće stanje životne sredine .............................................................................................................. 53

4.2. Osnovni društveno – ekonomski uslovi .................................................................................................... 95

5. UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU I SOCIJALNO‐EKONOMSKI UTICAJI I POVEZANE MERE ZA UBLAŽAVANJE . 118

6. AKCIONI PLAN ZA ŽIVOTNU I DRUŠTVENU SREDINU (predstavljen je u posebnom dokumentu)

7. PROGRAM PRAĆENJA ŽIVOTNE SREDINE I DRUŠTVA (ESMP).................................................................. 195

1.1.1. Usklađenost studije sa zahtevima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBOR)

Da bi se postigla usaglašenost sa politikom zaštite životne i društvene sredine EBOR-a i da bi

Kvalitet sadržaja Studije procene uticaja na životnu i društvenu sredinu

Faze projektnog ciklusa

Prekogranična i globalna pitanja

Područje uticaja projekta

Srpska kompanija WindVision Wind farm d.o.o, podružnica belgijske kompanije

1.1.3. Usklađenost projekta sa zahtevima radne snage i uslova rada

Projekat je osmišljen tako da je PR2: Zahtev EBOR-a da se ispita uticaj eksploatacije na

1.2. Potreba za projektom

Srbija je ratifikovala „Direktivu Evropske unije o pospešivanju električne energije

1.4.1. Određivanje okvira

1.4.2. Prikupljanje osnovnih podataka

Prikupljanje osnovnih podataka za ovu studiju zasnovano je na detaljnim istraživanjima na

5 osnovnih oblasti istraživanja

1.4.3. Vrste uticaja

Tabela 1: Trajanje uticaja

Priroda promene Trajanje Definicija/opis

‐ Identifikacija osnovnih uslova i osetljivosti i značaja receptora i resursa pri

1.4.4. Značaj uticaja

‐ Osetljivost receptora je ocenjena u skladu sa nivoom zaštite gde je to bilo relevantno.

Tabela 2: Predstavljanje značaja uticaja

1.4.5. Specifičnost uticaja na biodiverzitet

Procena uticaja projekta na biodiverzitet obično se odnosi na sledeće probleme vazano za

1.4.7. Ublažavanje uticaja na životnu sredinu i poboljšanje

1.4.8. Praćenje životne sredine

Studija uticaja na životnu i društvenu sredinu Projekta vetro-parka u Alibunaru organizovana

Ovo poglavlje opisuje nacionalni i međunarodni okvir projekta vetro-parka “Alibunar”,

2.1. Nacionalni administrativni i pravni okvir

2.1.1. Opšti okvir

Republika Srbija je parlamentarna republika sa višepartijskim sistemom i jednodomnom

Administrativni sistem u Srbiji regulisan je ”Zakonom o opštem upravnom postupku”

2.1.2.1. Zakoni i institucije za zaštitu životne sredine

U autonomnoj oblasti Vojvodina, Pokrajinski Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo, i zaštitu

Godina Naziv i referenca zakona

2009 Zakon o vodama („Sl. glasnik RS“ br. 36/2009);

2009 Zakon o zaštiti vazduha („Sl. glasnik RS“ br. 36/2009);

2009 Zakon o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“ br. 36/2009);

2007 Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i

2007 Zakon o potvrđivanju Konvencije o očuvanju migracionih vrsta divljih životinja,

2006 Zakon o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006)

Organizovanje javne rasprave

Izmene i dopune studije o proceni uticaja

Informacije o odobrenju ili odbijanju studije o proceni uticaja

Administrativni proces za izdavanje građevinske, lokacijske i energetske dozvole je dug i

Liusta relevantnih institucija

Nacionalni instituti i agencije

Različiti zakoni regulišu korišćenje zemljišta u Srbiji kao što su to: