pe aS a eT Satta A, U SPORTU TEORUA | METODIKA Sua agen ad CeriNaslov dela originalnog teksta na ruskom jeziku IY. VerhoSanski, M.P. Sestakov, P.S. Novikov, B.A. Niéin ‘TEOPIJA Hl METOAMKA CTIELIMAMHOR CHIOBOR TIOATOTOBKH B CTOPTE, Prevela iz rukopisa sa ruskog Jagoda Bugarski ‘Strudni saradnik na prevod Duan Dragojevié SPECIFICNA SNAGA ores ae TEORUJA I METODIKA Prometej Fakultet fizitke kulture Novi Sad 1992‘le specifiene snage w sport. Otkrivaju se zakonitost! organizacije treninga u onkretnim sportovima, koje pomazu tre- neru {sports da sivaralacki pristupi ra radi i racionalizacit sistema reninga, ‘uimajud u obzit individualne karakteris- tke svakog sportiste “Monografju preporufajemo trene- rima, nauénim radnicima w oblast sport, profesorima i studentima fizicke kulture | sportistima, WTAOHMUA S¥PYE uvop “Trening je Komplekan pedagost proces, specie forme or ‘nia, ko} ostvarye sloden sistemas wa na nos! ah Status Covel, Po sadaju ening je akibna {stematski spel zovana fika aktvnest, usierens na svestrai azo) sports, na StcaneSiokog spekraspecieihznaja, amon avi, poeta fake radnesposobnost orgazm, ovladavane tehnikom sporskih altvnost {praksom takmicarske torte. Ste to sie se postepen, ‘okom vitegodinjeg ening, odredenim redosledom retvanja ih zadaiaa i postizanje Vth sporiskihdostignua. Zaatajo mestow stem sportskog reninga pripada srest sma snage. U prvom redusnaga cha da cherbe formiaaje thve {ache sprempost sportste Hoja bi odgovarala speci! njegovog corganizma, a dragom redu, po sadefstu teha dt dgovara Sect ‘iim vedSanjima pojdinin sporova. To Je dobro poznata ijenea, ali samo w sha hada se lala najpStjem blk. Ukotko Sadrd sasvim odredenauputstva i konkretne krterjume u sklady 82 stedsvima tenga iabranim za specifinostveanja, poste na Gajan vod! peincipteningn. Organiza process treninga specjne pripreme snageprak tien je tarénjenjegovog programa s brom na konkrene uslove i reale moguenst spore. ‘ij ove monogallje esto seu razmaranju susie speisene snag sprite I rganizace ra, usbadu sa wsssaanjom Arta. nj Corea rasta spotsog majstostva ein. U haji ce cae nal na wopStvanje avementhpoglda v veci sa problematikom snage w sports odreden pitanja Koja st Povezana sa njm, Nish si staon teole metoutke sage u hi taljno objafjen. Ima jot mnogo prolama ji eeu retenie “reba nspomenul da je deo materia vee Oban radovima LV. ‘Verhotanskog (1977, 1986.1 1988). Istovremeno, prezentovanl Ick je obogacen novi fakickim materalina, urden sa 1 vopten| ‘ek terest metodoltk stavov. Sve SO Je inofeno Wha predstaija dali az) pogleda 1 koncepija na specifi saagy {slovjenpotrebama i nivoom zanja danasajc.1. SPECIFICNOSTI MISICNE SNAGE U USLOVIMA SPORTSKE AKTIVNOSTI Pom ,snge” kort se to fla od baitatihSaakte- sta soci pont aves ho ea nk motor daa, Ove saga (in, ries, seta), ja kao potugts oj Koj se oj atta Seana pokes et bp Turnovsaot poke foeka | zeta tj rea iva fe nophodnst Erman ocne sage to tompenente Porta {redja masinana saga, impo sl afepp kaec), sp Sonor ove da pola snags (apeaitaa fren stg, mo- font saage vuterja mica © enovu ae slob), 4 takode ference uporedne oceneomponente shaog pkrla (a lapis saga, riosnaan poke ssin rast), So edratava tava soins poktta | oteduje bor od tara stds coda pobolianje sage Mic snage tonics papa = onketin asiovina I's ottedeni lem pa, wie pola mine Sage sportstim attiotina a weoma ramovesnt. Pre nego So Bove vor otedsvina 1 mesodaina,poboltana spesiene Srage eb razmoil pee podavanja milee sage SPO ‘sin stvostina 1. 1. REZIMI I TIPOVI MISICNOG NAPREZANJA Zabterk apsoluinog, univerzalnog retina rada mili za pri- ‘premu snage betkorisai su k20 | tvdje 0 prednostima jednog ii Arugog retima ber rexpektovanja konkretnih uslova sporiske akth- ‘ost {adekvatnog specificnog faraktera migiénog naprezanja. Tzvavajul relime rads mica treba pre svega vz termi- nologiju vezanu za sva raznowrsna ispoljavanja radne aktivnosti mi- ‘6a. U prvom redu t0 se odnosi na oblike mehanigkog rada 1 ‘odgovarajute redime naprezanja mia (cre 1). Pri ocen ispoljvae ja miflne aktimosd treba poe! od mehanickog krterijuma i raai- ‘ ovati Ctrl osnowne viste njihovog rada: saviadjuci, popustjut, ‘odréavajutl i Kombinovani. U pojedinim sluéajevima, kad se govorl ‘© premestanju tela (njegovih delowa, spljsinjes objekta), i spolja- {njem delovanju, mode se govoriti o dinamitkom il tatickom radu misica. U ovom sluju,rada u fiidkom smislu nema, jer nema ni krctanja. Pri kvaltativmo} ocet staickog rada misica treba poci of fitiolotkog shvatanja rada i Korisiti se ne ispoljevanjem snage na fodredenom putt, nego u toku njenog delovana [aprezanje mia treba razmotii kao fiioloSki Kriterjum i ralikovati tri opnovna redima:izotonitki — kada je pri iment du ‘ine mica naprezanje nepromenjeno, izometriski — kada se napre- ‘zanje raza pi nelzmenjenoj duzini misica i auksotoniéni — kada ‘se menjanjem dudine mica menja naprezanje. Ipak, navedeni re- ‘imi ne iserpljju svu raznovrsnost naprezanj pri radnojaktivaost risica i ne odrazavaj tako bitne karakterstke kretanja sportist, ao fio su brzina | naprezanje, zavisnost naprezanja of spoljtnjth ‘rajamnih dejstavalokomotornog sparata id. Uzesl wy obcie razno. ‘aos uslova sporske aktimosti, neophodno je razikoval speciiéan Jarakter misicnog naprezanja, posehno v razlttim vrednostima bez ne razvoja naprezana, njegove veltine,tajanja i ponzwjanja, a ta ode | u stanju misica koje prethod! radnom naprezanju. U svoj ramovrsnost sporiskih pokreta mode se uslovno iadvojitlosam vesta radnog naprezanja miica (crted 26), Ba ta) kriteijum bige presudan ' daljem reSavanju problema speciféne snage u sporty TTonusni tip naprezanja mica karaktrile znatno i relaivno dugo naprezane, ja brzina nije odluéujuca, Takav tip naprezanja ‘mote se pratt, na primer, u sportskom rvanju, kada jedan od rae prikva” drugog na strunjae; na dizatkom podijumu, kada sportsta ‘zadrfava tegove na grudima ili th pouskuje izmad glave; w mnogim fimnastickim clementima. U tim sloajevima mii rade w granicams ‘apsolutne snage. U pojedinim delovima borbe takmiseaje se sastoji ‘bas uispojavanju preimucstva apsolutne stage protivnika. Tonusno haprezanje mote se odvijatl wz zmatno manji napor, recimo da se sacuva poloa|(streljtvo, gimnastka). U avisnosti od grane sporta ‘evalitativa Karakterisuka snage, koja se ipoljva pri tonusnom na- ‘rezanju, odredujese snaznom iairljvo&cu i apsolutnom velicinom nage misica,(Cet 1 Kaif retima rad mii Fez tp naprezanja odgovara dinamiskom radu misicatokom vetbi, ka se zahtevaispoljavanje dinamike snage odredene velitine, Za taba vetbanja, po pravilu, tipitan je ein! karakter pokreta; ‘Svaki ciklus se ukljuuje smena naprezanja i opustanja misicau odre- ‘denom ritmu i odredene usestalosti, Owle nije smo brzina bitna 2a ‘azvoj maksimuma dinamickog napora, nego ove veliku vlogu igra 1 snaZna ili brainsko-snazna izdrajvest. U zavsnosti od karakiera aktivnosti presudni znagaj u radu miica mode da ima ii velitina naprezanja (veslanje, ili tempo ponavijanja cklusa (plivaje, br20 Jazanje), itt jedno i drugo (biikiizam); moguce je takode prven- stveno razijanje sposobnosti za duge fazme radove wz umereno na- Drezanje (1rCanje i plivanje na dugestaze). ri fazno-torusnom pu naprezanja dinamige rad misica se ‘smenjujes2 odréavajucim (| obrnuto), pri najraznowrsnijm ritmikim ‘ezama i tempom pokreta (gimzastika, sporsko rvanjc). Kvalitavna Jarakterstika snane pripemljenost sportsta u takyim slutajevima veoma je slodena. U okvie jeine grane sporta ili €ak jedne vetbe ‘mote biti potreban kako tonusni,tako i fzni tp naprezanja miica, al brzo prebacivane sa jednog vipa naprezanja misica na drugi pri Visokom nivou snage, To se mo2e videti, na primer, pri prelasku simnasigara sa dinamitkog clementa na statiki (izdraj") it kad ‘rat ino brew napadacke akaju uz suproistaijanje protivnika Eksplozivaom karaktcru napora odgovarajusledet tipo prezanja misica: eksplozivniizometijski,eksplozvnibalistick I ek- fplozimo reaktivno-balisti ‘Bksplocimo comet ip mitinog naprezanj karakterstigan je a pokrete vezane za saviadavanje znatnih otpora (tra) | zbata} {egova, neki element u gimnasic rvanju, bacanje tek rekvizit). ‘Osobenost th pokreta Sasoji se w neophodnostibreog postizanja ‘matne snage, ej je maksimum pretc#no na kraju pokreta “Eksplozivno balsick rip miticnog naprezanja karakterige po- ‘rete, pri hojima Je graniéni napor vezan za relativno malo optere- enje (bacanje kugle, bacanje Kopla, neki elementi umetnickog ‘tizanj, dare & tenisw it). U tom siuaja pokretacka snags B20 postize svo) maksimum u pocetku i steiniradne amplitude a zatim Pofinje da opada. Tere se krece po ineriji, snaga vase misica koja ta kraju radne amplitude ne premaivje tetine teeta, vite ga ne ‘brava, no samo odriava brains, Tipiéne kincti&ke tarakterisikepokreta pri balstickom radu misica naznatene su na crefu 2. Pove- anjem opteresenja taj tp miSiénog naprezanjaprelazl v eksploriv- nno-zometrifski ‘Balisickom pokretw, inosno njegov) radno zi, move pret- Io rastezanje mica imo reaksivmo-balisigk cp midiénog naprezanja ima is- te osobine kao i eksplozivno balistitkt tip. Ovde je jasno ozacena faza prethodnog rasevanja mifiga, poste Seg sedi saviadujuGiretim + rads, To se mote videti, na primer, u nekim bacanjma sa izxaZenim ‘zamahom, w svim odrazima od podloge, w nekim elementima rvanj, ‘imnastike, umetngkog kiana, pri udareafudbalske,odbojkaske li teniske lope. 'U brzinskim aktivnostima, gde glavaw ulogu ima brzina pre smeStanja elova tela ili tela w celin, tip naprezanja karakterge bra Jednokratna kontratcja miséa (udarac u boksu, ubod u matevanju) {il viekratna uw odredenom tempa (sprintersko tréanje). U_proom slutaju govor! se o brainskom acikiénom tipu naprezanja, @ u dru- ‘gom — 0 brzinko cikiénom. ‘Binski tip naprezanf v celini je karaktersti¢an za pokrete kojma se napor razija suprotno snaziinerje radnog sistema sas- ‘avin delova koji moge da se irrsavaju wz nezatna dodatna opte~ redenja (rapir, reket i). Zato se ovde ne ofekuje graniént maksimum miféne snage, vet je neophodna narasajuéa brzina na prezanja, Brensko cikni up naprezanja zahteva ocwanje nos ‘adnog efekta svako) fai naprezana i visoko razijenu sposobnost relaksacje mia, 'U sports ima muogo pokreta na pri pogld siéaih po pros- toroj strukturl 1 izvodjvih u osnovi istim mikiima, Na primer, ‘udarac boksera,bacanje kugle, podizanjetegova iz leeteg poloiaj, mot 1 odbojc, servis tenis, bacanje koplja itd. Ponekad éak ni fskusno oko ne mode da primeti bitnu razlku u kinetickim karakte~ istikama, U drugim pokretima, wofava se rai u bein, amplitud, ‘riveu 4 podeinim uslovima izvréenja pokreta i veligni ispoljene ‘nage. Detalja analiza, uz pomoé odgovarajucih instrumenata mote da otk {takve nijanse kao Sto je rita w aktivnost & sasiavu radnih mii, redoslod i brziai nihovog ukljtenja u rad, obimu ‘energeskih gubitaka, naCinu-tlizacijeenergetskih ivora i dr. 0 (Cet 2 Tipo purametr graiton bali poketaU sv} raznovtsnost! sportova mote se iadvojit az grupa, w ojima su pokretiobjedinjent po principa dominacie aktivnost mi- ‘ica. Talo provera ima praktcan smisao kad se govori 0 izboru meioda teninga, ukoliko pomade da se ispolje nabolle zajednicke rte 1 specfiéan karakier rada mica pri razim vePbama, koji se farazava kako w brcinirazoja naprezanja, njegovoj velitini, duzini | ‘estlosi, ako i stanju miica pre naprezanja. 1. 2. KVALITATIVNA KARAKTERISTIKA SNAGE COVEKA, Raznovrsnostuslova rada mica sportskojaktivnost uslov- ava raligt karakter motorithog funkcionisanj, a kao postedicu, dominantan razvo} aziih oblika snage.Lnvajanje Ceti tipa snage rifiéa(apsolutna, branska, eksplozivna i izdrljvost w snazi) uslov- ‘no je, posto su sv oni, na odreden nati, wzajamno povezani kako 1 kpotjvanja, ako fu raoju U estom obiku oni se ne ispoljavaju (Catnije govores,spoljavaj se retko) i laze kao komponente u bilo ‘koje motorcko funkcionisanje Coveka. Pri tome, za sporske aktiv- ost najkarakteristinija je eksplozivna snaga mika, koja se spo- Ijava w acikligsom ili ciklifaom pokretu. U prvom slutaju pokret ‘olikuje snaga rada mis, @-u drugom — neophodnost da se do- voljno dugo saéuva optimaini nivo snage. Ukoliko se privati da se ceksplocival karakterispoljavanja napora u odredeno) meri (uw zavi- ‘snostt od spojaéjin wslova) obezhedyje prisustvom apsolutne ill rae mine snage, sustinsk, dve generalne sposobnosti — eksplo ‘alvna snaga 1 idrajvest w snazi — nalaze se w osnovi realizacie ‘ukupne raznovrsnosti sports pokreta coveka, 1.1. EKSPLOZIVNA SNAGA MISICA Karakter ehsplosivog. napora mifia odreduje se velitinom savladbog spoljatnjegotpora. Zato ima smisla razmotriti karakteis- tike eksplozivnog napora pe-dinamiGkom redim rada misia supro- tno teretu raziite tetine na primera graikona F(), prikazanth na crietu 3. Na njemu je prikazan i nivo apsolutne snage mifca (Po), {ameren u izometrskom redimu pri zlobnim uglovima koji odgova- ‘aja maksimuma iskazanog napora u dinamigkom redima, i grafikon. F() eksplozvnog izometriskog naprezanja miica, 2 U vim slugsevina maksimom napora na grfikonima F(t) ‘manjt Je od vrednosti Po. Najvige Je vrednost maksimuma napora P priblizena pri eksplozimom izomietrjskom naprezanju miica, Pri dinamiekom retina rada misia smanjenjem veigine opteretenja wecava se razika izmedu Po i Fux (Y, deficit snage) (tela 1), ‘Drugim retina, smanjenjem spoljanjeg orporauloga potenci- {jla snage misica u realizacii eksplozimog napora se smanjuje, 0 emu syedot i vrednost koreacje met Po | Fax. Poet tereom oP 308 of Fe 30 60m os Pe m7 0% oar oa 30m 8 Ps 3 F ‘ u—tr * ue (3 rato’ F()espleno tmmeiatog nprat Fam) | dsm ‘ado oteretenje od 3, 6 maine sage (P) fH ‘nen pram ao. Detrenom len 2pBez obra na ral u vsini odnosa polotja grafikons F(t) ‘ad apscisom za raze terete | izometrskog naprezanj, on! se ap- folutnotaén naslanaj jedan na dri u pofetnom del. Tose mote ‘det pri otporu dinamickog rada mica suprotno teint inereij Imirovanjtereta koji se prema. Na primer, aa ered 4 prikazant fu grafikoni F() etsplorive snage suproino teretu 40% (1) 1 70% {@) Po (neprekidna lini) | suprotnoinereiji mirovana sto se vraGa 1 sklads 38 ekvivaleninom masom (prekidana lini). ‘Ukolikokarakter ispoljavanja eksploztvnog naporeu vremen ‘eli zavis od spojasjihuslova, #njegov maksimum — od non ‘psolutne snage mia, potetni deo graikons F(!)odredue se po- ‘Schnom sposobnosta nervno-miiénog apaata, tslovno okarakterisa- nom ranje(1.V. Verhofanski, 1968, 1970) kao starna msiéna snag. Mote se smatrati da se nivo ispljavanja te sposobnostiobezbedule intenzivnotéu hemotziekih procesa v misma, odgovornim za brz- nu ran poteinog radnog naprezanj.Intenztet proces u vreme- nu pei granicaom voljnom napors ima konstantl karakter (ca poditke funkcionalog stanj{nivoe Weniranost! sports) nezvi- ‘n0 od veltine savadujuceg spoljaseg otpor, njegovog karakiera (Cert it inereija mirovanj) i retima rada mica (Ginamieki,izome- ‘ask F ‘Zapata se (cre2 3) da pri eksplozivnom izometrjskom napre- zanju i dinamickom napora,suprostavlajul se teretima od 60 1 80% Po, snaga brao dostize odredenu vrednost (na ragun startne snage), a dalje, sve do maksimuma, raste veoma sporo. Pri dinamickom ‘elim rada mifia tava iomens w karakteru graflkona F() odgovara ‘momentu kada snaga dostize veltiny tebine saviadujuceg opterece- ja. I ukoliko kretanje potinje u tom trenutku, moze se smaratt da ‘se ukljutuju nov fiiolo&ki mehanizmi koji mobili dodatne izvore ‘elju eveéanja miene snage i odreduj sposobnost miséa za ipo Ijavanje bilo koje snage pokreta” ‘Kad se pode od toga da ta sposobnost odreduje graniu radnog. napora, Sto obezbeduje ubranje objekta Koj se premett, wslovno Je okarakterisna kao ubrzavajuéa mi8iéna sila (1.V. Verhosansk, 1970, 1972), ‘Mode se akljtiti da je eksplozivna snaga — opsta kvaltaiv- na Karabterstita, koja idvaja pokrete S10 zatevaju znatajno ner- ‘yno-mitiéno naprezanje u kratkom periodu od niza drugih pokreta ‘brzinsko-snaznog tipa, {karakerfenjihorasposobnostbrang porasia radaog napora do maksimums. Sarina snaga je sposobaost misica 1a bra raz} radnog napora u pocetku naprezanja. Ubravaluca ‘naga je sposobnost mica za bral porastradnog napora u uslovima njegove posetne kostrakcie "Nie tet zakljuit da je pri dinamigkom eksplorimom na- or I spoljaénjem otporu od 20 do 40% Po karakter Arve F() u ‘elit odreden nivoom razvoja sarin snage. Pri spoljagnjem orporu (0d 60 do 80% Po karakternjihovog funkcionisanjabitno se menja. ‘Kao iu prethodnom siuaju, potetna taka krive F(d) odreduje se sartnom snagom, iako je njen dali uspon vezan za sposobnost mica za bro ispoljavanje potencijalno moguceg maksimama snage, J, ubrzavajuce snag. Niz specijalno organizovanihisptivanja govorl © tome da su starna snaga i ubrzavajuca snaga neratno povezane ‘medusobn0 | javjaju se kao kvaltativno specie motoricke spos0- ‘ono. Kao rezltat faktorskeanalioe Kompleksa karektcristika krve (0) eksploziog napora uw izometriskom i dinamigkom redimo, po- kazatel ih sposobnost spoljavaju se na raze natine. Kao primer, ‘node se dolov ign za stradivanja matica faktorskih tetina zt F 7 Fo possi VS. Gute | sarin (195). motes die sma, «aw dom resus wed wu grpe ma, ae maf aiepene cpg ong mend ro Radai eekat sportskog pokrets, koji se irsava granicnim voljnim naprezanjem, odreduju v manjoj meri éetii kvaitativmo spe- ‘eifine sposobnost: apsolutna snaga (P,), start snaga (), ubrza- vajuca snaga mist (G) {apsolutn brzina njthove kontrakije (Ve). ‘Te sposobrostiu odredenom stepenu posedvje svaki Covek. One su bile Jasno izratene na primeru izometrjskog | dinamitkog redima 4 ada misica dece i odrastih sportista ralittog nivon i raziite spe- elizacije (strazivanja LM, Dobrovolshog, V. Mamadzanjana, D.M. Ijeva, E. Purvina,V.G. Semjonova, V.N. Deniskina i dr). Detimiéno je atvrdeno da rening ne menja razradenu faktorsku struktura brain- ‘ko-snatnih sposobaost, U zavisnosti od karaktera i dominanine ‘smerenosti (reninga menja se faktorska tena 19 odredenth karak- terstka, koje ocenjuju jeu i drugu sposobnost, a takode 1 wesc ‘svakog faktorau uopSteno} disper izora (LV. Verhotanst, 1972, 1973). U interesu referja problema specifine snage svrsishodno je zaustviti se na princpima odnosa posebnih oblika snage i njihove ‘loge u realizaii sporiske aktvnost! u zavisnost od spolagnih slow ‘Odnos potenijalasnage Po i maksimuma cksplozivaog napors Fux vet J ukoliko Je ved! spojasjtorpor. Povecanjem spoljasnjes ‘otpora raste procenatistovetnosti indivdualnihrazika izmedu Po i Fru (ted 5, kriva 1, {suprotno, smanjenjem raste procenat speci- ‘Enos inciviguainih raze.” U svim sTugajevima potenijal snage Po { maksimum napora Faas 2 vrednost blo koje ordinate krive F() mani su Sto su blat pogetnom naporu. Proseéna isiovetnost individualnih razlika Po t ‘rednosti potetnog dela krve F(t) inosi 2025, a w isto vreme kao Spetoot 7300%.Thbanaps de ever poten ange | = Roaient senna (eneriy «| pein (pci =) fatto Jelnogal drupe eto tata eee ve oar nett orc ‘eau bine. Use Hatta boise ease | monesjew 100 (10 dae oct mito a indiana ea, ose dee ‘oan ane rs rome elon re) ree opstent sake od re pose ), etijewJnationm Fx 100 + = 10, Pride ef sitocet tine na tala je vde 7 ( ate, 196 F Hea, L Sith 196; L Bachna, 1961. rednost!krve F(0), na njenom posetnom delu kod slabo treniraaih ‘soba, po pravilu, sutinska, all porastom nivoa treniranosti postaje reguteniéns, Kao rezulat Gak veoma kratkog treningn (3035 Zas0- va), stepen zajednigkog izmédu Pp i magenja povetnog dela krive to se smanjuje. ‘Spat ter, ot Pe o (tet 5 — Promene toto ieee! adn ra (2) med pote ia sage mii | mamma plore npr (D, A | eds tmane vine greta ten opera peta) © ava ‘ln tates pra (Fo) AOHMUA 4YPYF{otentala snags oan apscttnom brinom Vo fete at mp rn mein Aovelaije prt tome sebino se razituje od {il Poe yore sages rn ag poke, ot uprotno spats otporu poprima zatan sepenao- ‘hl (Uo 40% Po), Koja se atin wnecsvapeiblzno w ncamo) ‘viol 0 vein sonatas otpora (cried 6). taj natn, apsotutna staph ne orf ni veliinu radaog feta vent pote narra inven makin ‘apora v poketia prot malogspoljanjeg otpora. Ona je, sari, poverana sa malsimamom elsploivog napora samo vive {aju ada je splat otpormatan.U to veme apooutna saga ne samo de ne pomaze reno spolune brzne poreta nego je oe 1, odnosno onemogucsa. Ip, ukoio se kretanje odviaSoproino ‘poljasjem otpora, njegova bina vite ravi apsoutne mine sage 0 Je vei plas cipr. Veoma enzakstepen stovetnest apsolutne brzine krctanja Vo {njegove brane w sta hada Je ‘etanjesuproto spolasnjem otpor. Cak pi oxpors 20% Pa spe. ciinost individuals rzka dostie 70% (ert 8, ka 2): Set ye ta (nd 6 = rm fal el teen pa wae Spang tegen ‘Aptolutna braina pokreta veoma malo uti na brinsk poka- satel) eksplozimog napora, ukoiko je velicina spoljainjeg otpore ‘yea. 10 do 20% Po ‘Uzajemna veza gradijentnih karakteristka krve F(.) je razi- ita, Prosesan stepen zajedniCkog izmedu I iG gradijentatzosi 84%, a 16%; iamedu I 1 Q gradijenata (odgovaaju- (2) ~ 524 489%; zmedu Q 1G gradijenata ~ 271 73%. Znatenja fradijenata snage umereno su povezana sa apsolutnom snagom mi ‘ea (1G u vosem i Q u manjem stepenu) i apsoluine brzine pokreta (Qu voter, 11 G u manjem stepenu). Grania zajednitkog u ind vidualnim razikama ovde zavisl od spoljainjeg otpora i inosi pro- setno 20%, kada je granica specifiénosti 80%. Za znacenje ‘radienata snage { adekvatnih privremenih parametara krive F() Tearakterstsan je veoma visok stepen zajedniékog, koji v proseku ostize 64%. Kao rezltattrening stepen zajednickog kod gradije- ‘ata snage sa Po matno se smanjuje (posehno za Q), sa odgorara- jucim privremenim parametrima krive F(t) povedava se a si lapsolutnom breinom neznatno se mena, ‘Starinasnaga (Q) | ubraavajuca snaga (@) mi8éa malo zavise {edna od druge. Zajednicka sposobnost ispoljavanjaeksplozivne sna 12 (1 | ubreavajugesnage (G) v znatno) mer se odreduje zajednikim ‘arocima, Sa startaom snagom misica (Q) opsta sposobnost ispolja- vanja eksplozime snage (1) ima malo zajecnichog. ‘Troha podvucl da razmotrene komponente sposcbnosti, §ob- irom na urodeno svojstvo nervno-misiénog aparata w realzaiji brainsko-snaznog kretanj, Covek takode korstinejednako. U zavi- snosti od spoljajih uslova dominaniau ulogu stiée jedna od njih. ‘Zajednigka tendenciju owde je moguce izaziti na sledeci natin: Sto je manj spoljafjiotpor kretanj i Sto je ono brie i krace, time su ‘zaatajnie sposobnost kao fo su apsolutna brena kretanja i, pose ‘bro, sarina misicna snaga. Suprotn, Sto Je vec! spojajt otpor, ‘eta je ubrzavajuca {apsotutna miiéna snaga. U skladu sa tim kri- {erjumom komponente sposobnostl, koje obezbetuju radal efekat claplozivaog napors, mogu se rangiatlu sledegem nirs: VeQGPs, ‘ojt mote biti konkretno korelatvan sa vlitinom spoljasnjeg port Jetanj, prkazanom na apscisi(erte® 5). Navedent niz ima i zaje- — pate wengn sen)Toho pone maine spctou, peo pane tia he aaa sre pc oe sent ts Ro plo» Wore knot no tj tort ht mil oan mtn ane tonsa senor ‘dredivanja granica modu fazama ograncava mogucnosti koriscenja Re W laoratoriskim wstovima, U'prakinom radu pian Jo odnos: R=U, gde je Fey — proseéna velisina radnog naprezanja, ‘dutina mitéa i P — tetina premesajuceg objekta I tela sportste. Fick’ koefijent reaktivost! R. ‘odreduje se kao ocena preopterecenja radnog organa na jodinicy ‘remena kretanja (JV. Verhotanski, 1963). Koeficjentreaktivnosti Slroko je primenjen u pra istadiackog rada (VL. Cudinov, 1966, VAN. Papitera, 1966; V.V. Kuzjeow, 1966; $.G, Harabuga, 1957; Li. Cereénjeva, 1967; PLE. Tolmatey, 1968; V.A. Kuznjecoy 1970; VG. Semenov, 1971. | drug). I. 22. IZDRZLJIVOST U SNAZL Indrjivostu sna je spociian obiikspoyjavanjasnage éove- 4 wslovina motor ton «hj se ar eles dogs ‘mifiéno naprezanje bez smaajenja radne efkasnost [Na prime, sporti koji saviadue w akademskom damcu dis: {anci o¢ 2000 m za 6~7 minute, neophodno je da obavi 230-250 ‘avesaje (36~45 w minut), dodajucisvakom zaveslaju napor drZanja { podizanja vesla od 40-60 kg (EB. Samsonov, 1963. Iadratjvost u snazl, kao i eksplozivna snaga je. kompleksna ‘motoricka sposobnost i ispoljva se uglavnom w dva oblika, dinamic. kom 1 staickom. Dinamicka indrijvost tipiéna je, pre svega, za iklina vetbanja, w kojima se naprezanja tipa snage ponsvjajy ne- Prekidno w svakom ciklsu pokreta (ttanje, plan, veslaje) {kode za ciktiéna vedbanja sa odredenim odmotima (skokov, baca- 23), Treba idvojt | poseban obik dinamickeiadrljvost koja ob. ‘bedaje efkasnost jednokratnog intenvaog naprezanja u uslovims rneprekidnog kretnja sporiste (Smee w odbojc,udaracu bokst,ubod matevaocs ii dréane protivaka w rvanjy. Statikaiadrjvost tip éna Je 24 sportsku aktivaost (rane, jedrlarstvo), a takode | ‘ewanje odredene poze (streljastvo, Klizaki spot). Najolji poka- 2a stattke indrljvost zapateni su kod kata, kot su primorant da dugo odriavaju pow harakeriscnw 2 a} sport (Gl Caries, 1965). ” aa spore ska i ares plea misao m- preranjaodreduju kalitatimn rari th deju form inrAivostiw Snazi, Poze od karaktera misicnog naprezanja mode se I2dojit {aaravost voce Ik manjeg naprezanj. U veri sa wslovima sporske shtost wee rato diame jv, koje tree broj ponaijanja vetbi sa odredenim intervalom odmora jednokrati pone), 2 aiecsanernl vot emg pamper posh fikdusa pokrets (cikline vee), i statigku tzdrjivestw sna, koja Aarakteriterelatvmo duo il ratkorajno misieno naprezajc, ai- to po inteniera. PING taj zavisnost 04 broja mii Koj! wéewuju radu neophodno je iadvojt opty 1 Jokalne iatrlivest w snazi Opéta indrivost karakteitcna je zm aktivnosti lokomotornog aparata, ada se u rad ubljucje ved bro mich grup. Lokalnaigrjvost ‘arakterisiéna je 22 altivnost koje se obavjaju poschnim minim ‘upama, So ime veoma velik mata) ukoliko wsmerenost sredsiava Sage tbs, pre svega, dase ial w desta na misicne grupe, koje ‘dominanino obezheduj relia sporskog kretaja. U nic ck ‘ih sportova takve grape misia mogu se registrovatl direkinim posmatranjem (wz ponoe clekromiogafie) a primer w vesanju (AM. Lazarova, 1967), indrekino (na osnova Korelacije misiéne ‘snage sa sportskim rezaltatima), na primer w plivanju (G.A. Seave- jo, 1969) U prom sutaj to je getvoroglvi btn mi isn mi, ‘dvoplav i toglavi mili nadlaktce, dltoidni mii, Siok! ledni mic U cragom sieaj se pokazala potpuno ocredena zavisnost wesca oatedenh grup mia od tebe plana Na primer, sata prepbacs ramen, opruzaa natkl lena nema stn: Skt vcts strom pv sion, ono | eptiom, a wie me prano plivane. Reltvna snaga oprudaa ramena teno je povezana feet pha tn hd ae ee, me alnom w pranom plivanju. Na ta) atin, oli spljavanja iad) ‘oat wen nero sv noon be na sen ‘meduzavisnost, kao 1 sa drugim vistama snage. Ne primer, utvrdena je sia vera pokazatelja snake { staike idrlivost, adAjivostt 1 snaz {specifiéne indrfjvosti trace na dogim stzama,plivaéa ismears (.A. Popo, 1968; NIN. Trashing, 1968; AA, Gudalows i BM. Fomigenko, 1971) ‘Trebs red da je 1 jno of malobrojah strtivanja vezanih ‘problem strukture indrhjvostiu snl. Na Zao, iadjvost je ‘eoma slabo prowtena {ost kao ,bela tack u toe sportskog treningn. Niz fundamentalnih radovav oblast opie inljivost (M4. Nabatnikova, 197% NI. Volkov, 1975; V.V. Mitajlov i GM. ano, 1975) vopstese ne dtiu struktarefadrjvost v saz. Vite 4 tog, tj problem, Jako je vee zapateno (V.M. Zacorst, NI. ‘Volkov, N.C. Kalk, 1968; V. Verhotensk, 1970), wz rlativo mali bro eksperimentalih radova oak veika reznowrsnost{ supro- tnostzalljudaka, Nei astortnalzezaednic porta vezu pots. zatelja sage | zd2jvost, dh ne nalae vera, ted eak neqatine ‘odnose modu tim sposobnostima. Uk rath stavova je meeaje {adrajhosti na raze natine. U vex a im bo je prodiofeno (VM. actors i. 1965) das rij pokazatelji indo! dv tip: apscutnt (postignat rezutat — gée nije wat w obzir vo razvoja ostalin motoricihsposobnost i parca (te je wet w bz vo] ‘stalin sposobnost ada se jfhov ula} na bio Koj natin iskljc Je) Pri odretivanjy parjatne iadrljvsttw vetbama snage treba oda (a statekim Yedbama zadréavai) tedinu,adekvatn odrede- ‘o) ganic! maksimane snage sptvanih. Tako dobijen! parc pokazateli nis korelaei st veliinama maksimalne snage, il Aaju nega Koreacj. U sofajvima kada isptanic pod j- dnaketetineocenjja se apsolute karaktristie nfo sna koje po previ, maj voko pozitne korelasju sa, kpolenom snagom. Na taj natin, nvedene protvretnoti cent ind}ivost ‘objanjevaja se ime So su sew nekimradovima kort pareja pokazaelj indrajvost, a drugima apsoutn. Tadrdjvost wena, ao i ve droge Waltathne karate rifle aktivost, speciton e.Ipa,specifiénostidelivont er 4ena je u manjem stepenu neg, na primer, specfenos brine, « fen prenos sa Jednogoblika na dug! fe vec. “reba imatiw viu da se lzdrjhost, koja oberbeduje visok nivo specifica radne sposobaostorganizma jaja precstveno ‘poriovima cikinog karaktera, i najazaija je u aportvima. Koj ‘atevaju ponavjnjevelikihnapora Usportovima ackinog karak- tera, posebno u onima ge je presudna tehnika pokreta i umeénost upraijanja pokretima, iadajvest pri rastu sportskog, majstorsiva postaje manje znatajna. Ratio je prilicno vsaglaseno misljenje (MJ. Nabatnikova, 1972), da se speiicna tndraijvost u snaxi mora razijatt na osnova prethodno razvjene opite izdrjivost. Pri tome bolji natin razvoja fadrdjvost fe obavjanje takmicarske aktivnosti w oteéanim wslovima, {iu veéom obimu. ‘pak, to ne iskljucue | Korienje aktiynosti iz domena speci- ‘iene snage. Na kraj, treba stad da do danas nsu razradent objek- tivni { neophodai naGini ocene izdrAjvosti u snazi sportista Struinjet koriste najrazovsnije | neadekvatne testove, a 10 sm ‘juje primenjens i teoretsku vrednostIstrazivanja | iaziva nesugl- see, Zato je razrada objektivnih unificiranih nagina ocene Iadriijivost @snaziprvusiow lkvidsie ,bele mje" teorfi spor- {skog trenings, 0 kojoj je vee govoreno, I. 3 ZAVISNOST SNAGE MISICA OD USLOVA ISPOLJAVANIA Na snagu misica matno uti spoljagni slow, dodatne aktiv- ost! doveka, al | fiziologki i psiholotfaktor. 1. AL. UTICAJ PREDRADNOG STANJA MISICA NA REZULTAT SPORTSKE AKTIVNOSTI Rezultat sportske aktivnost! mnogome se odreduje stanjem riiga koje prethod!fpoljavanjo napora. Vazno Je dali ono potinje prethodno opustenim, napregnutim ili elongranim stanjem mica, ‘Treba se posehno zadriati na prvom obliku predradnog microg stanja. U metodigko} Mteratariéesto se podvlaci neophodnost pre- | ado. descenata fe vd neg kod rash (NA. Salon, 1957; La-Seo-Ctun, 1960; LL. Osipova, 1964 SL. Caliper Pozmaio je da granica dana prime, malsimna vena plucaSestogodinjo deta (sredaja ‘rednost) Los 42,5210 goa 48a 14 odin vec 68 Un (NA. Salkov, 1957) ‘Mise! rad povecava mogucnostfunkionsana dsjnog. apa rata S10 su deca sta, time mogu da obavjjy ints mi {adi kod jin je brie wecane venta puta za wemerada (NA. Satoy, 1987), Trentrana deca sa spoobna da poeta minut vo: Jumen dsanja pri radu do najiegnivon w poredenju sa vejacima oj se ne bave sportom (NV. Zimkin, 1956). o mijenju LuSao-Ciun (1960, to fe dete stan, east Je uta} Weninga na organiza. U uzrasta 1415 godina spor {tenn iaivajskoro ita pobolKanj u radu disatog sistema kao {kod odrasth. Usecane ising kapaciteta pla miadih sportsta posed je rasta | razvojaorganizma pod atcsjem telesnogvelba- Hj. Osim toga, zavaljujt treninzima povecava se clasticnost dia nih pokreta, pokretjivost grudnog kota. Rezultat toga je Produbljvanje Gaba | Laaha, odnosno wecanje hapactet luca (V4. Paik, 196) Godin rast snage rain gropa mii nije jena (VK. Xunjeco, 1977). U peroda 10~14 godin naira ve povesva ritina snaga opruiaca noge (85%), manje pregibade nadlatce (24%) Po misijenja VIN. Kuznjecoa, akcenat je na raoju eatvne Snag uzrasto 13~15 goaina Neophodnostrazoja miléne snage w periods ranvoja doce, ‘sdolescenata i madi navodl su mao autor (Capen, 1956, Davis, 1955, Clarke, 1962; NV. Zimbin, 1956, Hunsicker, Gree, 1957; VP. Fin, VS. Topijan, PZ. Sits, 1965; VP. Flin, 1874 AN. Vorobjow, 1977; R.A. Sabunia, LS. Dvorkin, 1968. | dr). Kako aavodl RE. Motijanska (1956, bor vedi snage za adolescente | miadie treba 4a predvii harmonian rao} muskulatere | dovljan rave} mine ‘ape, stedtima adekvanim tom zat. Po mijenju AN. Vorobjova (1977, upovecanju min sna- 8 posehan znata} ima laralterspeciise mise aktivost w daanyu teeta, Istovremeno, bilo koja misiéna aktinostw raziitim obli- ‘ima sporta uti na razo)'snage (ANN, Krestovnikov, 1951; SP. Letunov, RE. Motilansaja, 1961; A.V. Korobkov, G.l. Cernajev, 1961; G.L Cemjaer, 1965; RE, Motijansiaja, LI. Stogova, FA. Jordanstaja, 1967; VP. Flin, 197; K.A. Emandos, 1977, 3V. Ver. hofanski, V:L Flimonov, J.B. Nikiforov, G.O, Dierojan, 1980; Z.M. Husjanov, VL Fimoney, 1981). o'AD. Eeiarjanu (1972), pokazatelji ukupme misicne snage ‘oprutagau svim prupama 16—17 godina 2a 57.28% prevasilaze ade- {vatoe karakteristke pregibata. Rast misiéne snage, navodi autor, ‘arasta 16~17 godina kod opratata Cini 7,836, kod pregibaga 0.55% 8 2218 godina 64S 15,879. Na tom planu znatajan je rad V.P. Fina (1974), vezan 20 {strativanja uzrasinih osobenosti promena misicne snag { reinsko- ‘snaznin svojstava predstavnita razictih sportova. Nivo razvoja misi- ne snage V.P. Fin odreduje dinamometrijom. Istradivanja koja je ‘bavi pokazala su da kod najboljih juniora sprinter, pobednika i obitnika nagrada Svzaveanih omiadnskihtakmicenja wate, st tidka snaga sa_uzrastom raste. U periodu od 13 do 18 godina 10 1wetanje meso je 50%, a u uzrat 1718 godina dostizalo je ‘rednostiodrasihsportsa. Posebno iatenzivno, navodl auior, pove- (ava se statitta snaga izmedu 1314 115 godina, U uzrastu 1718 pdina poraststaticke snage je primetno manji. [strafivanja uticjasistematskog tclesnog vefbanja {sporta na promenu nivoa fritkog razvoa, koje su obavili RE. Motijanskaj, LLL. Stogova i F.A. Jordanstaja (1967), pokazala su da su miadi sportbti (15, 161 17 godina) imallskoro iste pokazateje rasta kao {Skoiska deca koja se nisu Davila sportom, ali su ajihovi masa tela { obim gradnog kota bli zatno vecL Istovremeno ator navode da ‘© bro} Skolske dece, na kraju drogodinjeg perioda sistemaiskog ‘avilenja sportom, koji su imali antropometriske pokazateje niske { nie od srednjeg nivoa, povecava prema broju wéenika sa stednjm, | ponckad i veoma visokim ocenama fizckog razvoja. TI podac, ‘ukazuu dale autor, u potpunost se slau sa pracenjime nica autora ‘oj su zapaziltesnu vezu nivon fiichog razvoja i redima kretanja (SS. Grofenkov, 1949; S.E. Kogan, 1960; V.M. Zaciomski, 1963; A. niin, 1966, 1967.4 dr) spcian wi) ike ato naire je Kod oath spor dogogspoikog sia. Al zatele tog ators, ako ne todo RE. Motjaitaje, LL Stogva 1 RA. frdansaje (196, Celis se llr ev Onlankom zat ARalin potaaka fat roe eprtss top esponja ale tert, ta le naka gi stauma, na pla namie wai govor dw forma pa telesne gad prods {stra lek ema cence sags Tvremeno, po misjenju GS. Tumasan, E.0. Mattosra (0975, sonst rari sportova deena see samo po 1: {anim rakama dimen 1 propor tel neo po odedeim entttulonim onobenostims, poeta clementina tase cla ( 4a, potkotng | opt manog kv, sks). O tome gore | Fea israthanja AN: Vorobjna (197 oan vena 1s optrcejem, poco ve inane Hp etom sap de imaj specnobolotto devo ma orpniam. Onan so ta dserace BE. Potkoctog (196), VN Mihov (1968), TA. Ballne (987), AD. Ermakaa (1970 | AS. Pepi (1975, AN. Vorobjov gor! da vedbanja sa opteecenjem, Ce ein ade ton mogecnntin crgeizmasdlescensaopimano ti ilraje tclne pate, poboljnaufunclonsanje antttaih crap | clouptog tte mad orsizma, Nivea eater, Kats dalle AN. Vorobjv, nll su rail milena osusaaje fst an pled veteran optrcejom-O Tome gore o- £9 tale okavjona azhanja AL Kuméena (956, hoje so aia a mid dict were (14-15 potin) ne stl rast, neg uo vom fom amo ak pre mle place H. 2, OSOBENOSTI PRIMENE VEZBI SNAGE KOD ZENA Proces treninga Zena — sportta tokom vilegodigneg tenia ja obiéno se ne raikue od treningn sportista muskaraca ite spe- ijainost. Prihvaéeno je da dene umnogome kopirajy treninge mufiaraca, malo smanjjuGi obim 1 intenziet treninga. Ali vee u nekim aetskim discipinama pokazateljt opterecenjatokom treninga pill su se muskim (N.A Selivanova, JN Primakov, AT Junusov, 1987). oBez obzira na neosporne raze, Yona nie sabij of mtkarea, ‘ma u kom smisi. Trening ene ima specifgnosti i ne ticba ga po- ‘smatrat kao skraGenu varijant treniranja mufkarac, Inucavanje sports prakse i stragne iterate pokazal je da ena ima mnoge osobenostiu svim sferama motorigke aktivnost PPoscbnu speciinost ima razvoj snage kod Zena. Biolofke osobenost ‘organizma Zena vise od svegn se ispoljavaju kada je w pitanju raz) ‘nage povezan sa brinom (LS. Wvanova sa koautorima, 1967) spo- javanje snage kod Zena zatno je slaije w poredenju se muskarcima, “ako nem rita u morfolotko) grad, funkcionalaim spoxobnostima ‘osnovnih clemensta muskulature, perifernih ner receptora i u opstem smisiu protcanja bezulovnih i uslovnh refleksa (S.A Jagu- ‘nov, LI Starceva, 1959). Istetivanjafiziloga pokavala su da lzmedu ‘isi Kontraicja mufkaraca Zena nema razita.Poznsto je samo 4a je brina kontrakcje bein vakana veca nego ervenh. Procentu- ant sadrZaj brah i sporih vlakana miticima mufkaraca i Jena je ‘stovetan, Debjina svih vsta miiénihvlakana Zena kao srednja vie- ddnost manja Je nego kod muskaraca (1M Koc, 1981). Pre pedesctak godina izveden je orion zaijudak nautnika i lekara dau aktivnostima, koje zahtevaju maksimalan napori breinsku ‘nage, Zene nikada ne dost2u muSkarce. Po podacima R. Byrd, M, Jennes (1982), maksimalna snaga koja se odteduje kao suma maksi ‘mainih pokaratelja saage osnovnih miséaih grupa kod tena je 1.6 ota manja nego kod muftarace, Zene zaostaju u svim oblicina ‘nage. U zavisnosti od misiéath grups, primetuja se zatne rake. ‘Tako, po podacima W. Hollman, Th. Hettinger (1976), najvese ri. ike ispoljavaju miSicl oprufaettrupa, rukw i ramenog pojasa ‘manje misicidonjekstremitea. Po podaciia J. Laubach (1976), 2ene mogu da iadrtavau op- teretenja gornji ekstremiteta koja, kao srednja vrednest, ne 558% ‘thvog nepora kod maskaraca. Nasuprot,u snizi donjih estremiteta nije woetjvatakovelita raza: vllcina opterecenja Kod Zena Je 28% ‘anja nego kod muskaraca, Kako navodi H, Letzeter (1977), maksimaina staiska snage ‘miiéa nogu kod dena ianosi 442,1 = 105,5 kg, a kod muskaraca 6625, © 1148 kp, Y, odnos je twéno 63.9% Maksimaina snaga mis amenog pojsa i trupa kod Jena cini 40—70%e snage ish misica kod muskaraca, Maksimalna snaga miica donjth ektremitetafena je 27% manja nego kod makaraa (1M Ko 1981). Tamed ispoljvanja saage skleiih miSica i stepena nihovog raxoja postotdirekina zavisnost. I po apsolutim | po rlatvnim pokaratejima miséna masa Zena Je zatno manja, Razike w mas {ela java su jo kod novorodencal. Dec su pribli2no 38% tt, 4 dafina tela je 14% veta. Rast detaka i devojta, 78 godina, bigno je jedinak. $1 12 godina devojtice prestita dotake u rata, Visina devojeica veta je 4013. godine, posi Gega th detactpresttu (Busan, 1965) Vet rast devojica 11-~13 godina vezan je za rane tastupanje perioda poinog sazrevanja nego kod defaka. Rake u Se ee ae tenuitets puhertetsog razoja. U tom petiod bio se menja f- ‘ote fie, kot fnkeja aprta aa, Krctnjesa.apeain ‘asavnim delom — mitinim sstemom. Najnteziviji period rasta riBiéne snage devojtica je w periodu 1215 godina, to jet, dve sodine ranije nego hod dak, Malsimalan rast relative snage 72- pata se » uzaste 13~ 14 going; pri tome potazatejirelaivne snage isica devojeka zatno su slabij od adckvataih pokazatelja deta, § obiirom dase sa pubertetskim perlodom poduarajebitne iamene fziloskh fk, koje su adel Kod decaka zavalujcl ko- Jima mufkarel sic vecusnagu. Osim toga, pubertcskt period, koji Je poteo ranile kod devo, zavttava sc rane, S10 mati d Je Sumarno vreme ranoja dctaka du2s, So 1 wslovijava boje ukupae reaultate.Ipak se maksimum snage devojlea poste zatno ranje. ‘One mogu da ispoje navetefiicho opteretenje w wzastu 15—17 soding, 8 maskarl 18-22 (N.F merova, H.R Hajeblajn, 1985) ‘Unrasine razike breasko-nafnih pokaratlia takode se ne Podadaraju i imaju svoje zakonitsti: kod deteka se sa wzastom Drimecule tendencja poveéanja i dostizanja maksimuma sa 16-17 sodina, a kod devojica 1314 godin, zat se razvo) brinsk-st Zain pokazacje uglavnom savisava. Posie 18. godine w odsus speijalnog treninga ezultaivaktvnostma brzinsko-snanogkarak- tera postepeno se smanjyju (Z.A Gorodnigenko, 1975). ‘Razike wispoljvanju masimalne snage svh osnovnih misl- ain grupa izmedu Yona i muskaraca objenjavaju se ne samo vesom ‘masom skeletne muskulature muskaraca vet | nhovom sposobnoxc da ispoje ecu snagu na jediniu tezine miiéne mase, a takode na jedinicu powsin fiiolotkog prescka mica,