Roen je u Mostaru, od oca Rista i majke Mare, gde je proveo veinu ivota.

Otac mu je umro u ranom detinjstvu, pa je iveo u porodici strica Miha zvanog Ada. Imao je dva brata, Jeftana i Jakova, i jednu sestru Persu, dok mu je druga sestra, Zorica, umrla jo kao beba. Poto je iveo u trgovakoj porodici, ukuani nisu imali dovoljno razumevanja za njegov talenat. Zavrio je trgovaku kolu u Trstu i Ljubljani, potom se vratio u Mostar. Iz Trsta se vratio u Mostar 1883. godine i tu zatekao neobino mrtvilo, koje je bilo posledica nedavnog uguenog hercegovakog ustanka protiv Austrije, kako pie o njemu Vladimir orovi.[1] Bio je prvo vreme prilino povuen, vodio knjige u oevoj trgovini i itao listove i knjige do kojih je mogao u Mostaru doi. Nekoliko godina kasnije zapoeo je svoj knjievni i drutveni rad.Spomenik Aleksi antiu na Kalimegdanu, Beograd Najvea dela stvarao je krajem 19. i poetkom 20. veka. Uzori su mu bili srpski pisci Vojislav Ili i Jovan Jovanovi Zmaj, a od stranih je najvie potovao Hajnriha Hajnea. U njegove pesmama ima emocionalnog bola, rodoljublja, ljubavne enje i prkosa za nacionalno i socijalno ugroen srpski narod. 1887. postao je saradnik Goluba, zatim Bosanske vile, Nove Zete, Javora, Otadbine. Bio je 1888. osniva i predsednik Srpskog pevakog drutva Gusle, koje uzima za program negovanje pesme i razvijanje nacionalne svesti. Zatim je izabran za prvog potpredsednika mostarskog pododbora Prosvete. Godine 1896. kada je pokrenuta Zora bio je jedan od njenih prvih urednika. 1902. otiao je u enevu, ali je tamo jedva izdrao tri nedelje; u naivnoj pesmi Ja ne mogu ovde on je prostosrdano zavapio kako ne moe da podnese tuinu. 1907. Mostar ga je izabrao kao jednog od svoja etiri predstavnika za prvu skuptinu Narodne organizacije. 1908. je poeo da ozbiljno poboljevati, najpre od kamena u bubrezima, a posle, iza Svetskog rata, od toboparalize. Za vreme aneksione krize bio je, sa Svetozarom oroviem i Nikolom Kaikoviem, prebegao u Italiju i stavio se na raspoloenje srpskoj vladi, kao to e to ponoviti i 1912. godine, na poetku Balkanskog rata Spomenik Aleksi antiu u Mostaru U toku Prvog svetskog rata zatvoren je kao talac i u dva puta ponavljanoj parnici optuivan zbog svojih pesama. Po zavretku rata izabran je u Mostaru za lana Srpskog odbora. Za njegovog ivota knjievna kritika je istakla dva osnovna i jaka oseanja u njegovoj poeziji. Prvo oseanje je arka ljubav prema svome narodu. Od poetka to oseanje javlja se, uglavnom, u tri vida: kao ponos junakom prolou, kao protest protiv mune sadanjosti i kao vera u bolju budunost do koje e se doi kroz borbu i pobedu koja e predstavljati vaskrsnulu prolost. Protest protiv mune sadanjosti, kao jedan od vidova u kojima se izraava rodoljubivo oseanje, nalazi se esto u antievim pesmama. Jedna od njih je ukazivanje na teku narodnu bedu prouzrokovanu neprijateljskim pljakanjem - kao, na primer, u pesmi O, klasje moje iz 1910. godine: Svu muku tvoju, napor crna roba pojee silni pri gozbi i piru, a tebi samo, ko psu u sindiru, bacie mrve... O, sram i grdoba!

Drugi iskaz protesta je optuivanje obeaenog i kukavnog doba. To optuivanje odmereno je prema junakoj prolosti i prema zahtevima budunosti koja je takoe odreena junakom prolou. U tom duhu je, na primer, pesma iz 1908. godine koja poinje stihom Obeaeno i kukavno doba. Tokom ivota je objavio veliki broj pesama, a od dela se izdvajaju: Hasanaginica, Na starim ognjitima, Anelija, Nemanja i Pod maglom. Najpoznatije njegove pesme su: Emina (1903), Ne vjeruj (1905), Ostajte ovdje (1896), Pretprazniko vee (1910), to te nema? (1897), Vee na kolju (1904), O klasje moje (1910), Moja otadbina (1908). Izabran je za dopisnog lana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1914. Umro je od tuberkoloze u Mostaru 2. februara 1924. JOVAN DUCIC O godini roenja postoje sporovi i nejasnoe. Pero Slijepevi navodi da je Dui roen, najverovatnije, 1872. u Trebinju. Vei broj istraivaa tvrdi da je roen 1874. Svetozar orovi u svojim seanjima navodi (prema M. Miloeviu, Rani Dui) da je Duieva godina roenja 1872. Datum roenja bi mogao da bude 15. jun ili 15. jul. Kao i anti, Dui je u poetku svoga pesnikog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilia; ali kad je otiao na stranu, on se toga uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku prema uzorima francuskih parnasovaca, dekadenata i naroito simbolista. U doba opteg kulta prema modi sa Zapada, njegova je poezija odista znaila novinu i osveenje, i u motivima i u izraaju. Mesto snova, patnji, enji i drai na svom tlu, u idealima svoje rase, on udnom i sjajnom gipkou uzima tui, zapadni i latinski ideal lepote i ivota, zapadni estetizam, otmen i virtuozan ali hladan, lien dubokih zanosa i uzviene etike. On otkriva sasvim nove motive u naoj poeziji, dotle nesluene, retka oseanja, bizarna, prefinjena. ak i lina raspoloenja, svoju erotiku na primer, on nee rei jednostavno niti e dozvoliti da izgleda obina. On ima dvostruki strah: od vulgarnosti misli i oseanja i vulgarnosti izraza. Snaga i lepota njegove poezije je u izraaju. On je pesnika shvatio kao kabinetskog radnika i uenog zanatliju na tekom poslu rime i ritma. Jovan Dui kao ambasador Nai najsavreniji izraaj, to je vrhovno naelo njegove poezije. U obradi, on je odista nadmaio sve to je do njega stvarano u naoj lirici, toliko je on jak u izrazu, otmen, diskretan, duhovit i ljubak. Njegova poezija bleti slikovitou i melodinim ritmom. Ona je toliko neodoljiva svojim oblikom i toliko je suvereno vladala, da su se najmlai pesnici poeli buniti protiv nje, oseajui i sami njen ar i njen pritisak ujedno. Milan Rakic Roen je 18/30. septembra 1876. godine u Beogradu. Njegov otac bio je Mita Raki, ministar finansija 1888. godine, a majka Ana je erka akademika

Milana . Milievia. Sestra Ljubica je bila udata za Milana Grola. Bio je oenjen Milicom, erkom Ljubomira Kovaevia.Raki se svojim prvim pesmama javio u Srpskom knjievnom glasniku 1902. Potom je objavio dve zbirke pesama (1903. i 1912.), koje je i publika i knjievna kritika najoduevljenije pozdravila. Napisao je malo, svega oko pedeset pesama i dosta rano je prestao da pie. Njegove malobrojne pesme odlikuju se najviim umetnikim osobinama i predstavljaju vrhunac u izraaju one pesnike kole koju je osnovao Vojislav Ili. Pored antia i Duia, Raki je trei veliki srpski pesnik dananjice. I on je pesniku vetinu uio na francuskim uzorima, ali ih nije podraavao, ve je ostao nacionalan i individualan. On ne peva renesansne motive i blede princeze, ve pravoslavne i narodne svetinje: Jefimiju, Simonidu (Simonida), naputenu crkvu kraj Pei, Gazimestan (Na Gazimestanu) itd. On nije frivolno duhovit; savrenstvo njegova izraza nije sjajan verbalizam, ve vetina savladana do kraja, vetina u obliku kad postaje prisna i spontana. On se naroito istie kao versifikator. Usavrio je jedanaesterac upotrebom bogatih, zvunih i nesluenih slikova, davi mu irok besedniki ton, svean i otmen, buran katkada, a miran i prisan najee. Njegov jezik je besprekorno ist i krepak, reenica kristalno jasna, stil bez emfaze i bleska, umeren i lapida-ran. U pogledu tehnike, kazao je Skerli, to je poslednja re umetnikog savrenstva u srpskoj poeziji. Sa antiem, Raki je najuspelije obnovio nau rodoljubivu poeziju, na sasvim originalan nain, bez poze i ovinizma. Njegovo je rodoljublje otmeno i plemenito, proeto diskretnou i smerovima modernog mislioca. Raki ne peva radi lepote kao Dui, ve radi misli; on nije poklonik renesanse i Zapada, ve bola i naslade u patnji. Uticaj francuskog simbolizma i dekadanse osea se u njegovoj lirici samo u izraaju. I on se slui simbolima za iskazivanje svojih dubokih misli, kao to se slui simbolikom i u svojim rodoljubivim pesmama, ali je njegova filozofija ivota izraz nae rase, potpuno samonikla. Njegove misaone pesme su jasne iako duboke, jednostavne i pored reitosti, prisne, tople i utene iako proete najsnanijim pesimizmom. To su najbolje, najlepe pesme u srpskoj misaonoj lirici.