PRENOS ZVUKA NA VELIKE DALJINE BEZ ZICA Prva faza: prenos radio signala Hercovim talasima Elektromagnetni talasi

i od jednog metra kratki, sire se u pravoj liniji, kao i svetlosni, i ne mogu da zaobidju vece prepreke. Nije se mogao preneti ljudski govor modulisani zvucni talas, vec samo zvucni impuls na principu ukljuceno iskljuceno telegrafski kod. Radiotelegrafija S preko Atlantskog okeana Guljelmo Markoni 1896. u Engleskoj registruje patent zasnovan na Hercovom oscilografu Hercovim strujama za sistem bezicne komunikacije zvucnim signalima radio telegraf, a tokom iste godine preneo je i primio telegrafske signale od tri kilometra. Godinu dana kasnije ostvaruje prenos duz kanala Lamans, od Dovera do Vimera. Od 1896. do 1901. upotrebljavao je Hercove talase. 1901. prihvatio je Teslin sistem proizvodnje i prenosa elektromagnetnih talasa, zasnovan na Teslinim naizmenicnim strujama, prenosom slova S preko Atlantskog okeana od obale Kanade, do obale Engleske. Londonski Tajms i Njujork tajms 1903. dobijaju informacije bezicnim putem o rusko japanskom ratu. Kompaniju za bezicni telegraf i sifre, Markoni je osnovao 1897. u Londonu. Ova kompanija podize prvu radiotelegrafsku stanicu na Balkanu, u Crnoj Gori, na brdu Volujica kraj Bara, i pusta u rad 23. avgusta 1904. Ta stanica bila je povezana sa prijemno predajnom stanicom u italijanskom gradu Bariju . Morzeov kodni sistem omogucuje da se poruka posalje u najkracem mogucem vremenu. Danasnji kompjuterski sistemi sve brojke pretvaraju u samo dva simbola 1 i 0, koji u racunaru funkcionisu kao ukljucen ili iskljucen strujni binarni sistem. Poruka na daljinu mora biti sto jezgrovitija kraca, ali da se ne osteti sadrzaj logika. Druga faza: prenos longitudalnih talasa Rusi ocem radija nazivaju Pavlova, Englezi Markonija. Lija de Foresta Tesline naizmenicne struje osnov savremene radiofonije Struje visoke ucestalosti frekvencije pronasao je Tesla Tesline struje, polazeci od saznanja da ako se broj perioda kod dinamo masine - generatora naizmenicne struje znatno povecava i efikasnost koriscenja struje se povecava. Oscilatorni talasi nose oscilatorne talase modulovane struje dobijene iz mikrofona na prakticno neogranicene daljine. Da bi povecao broj ucestalosti frekvenciju dobijenu iz generatora, a samim tim i snagu daljinu prenosa, Tesla je struju slao u obrtni transformator Teslin transformator, gde je udvostrucio broj frekvencija. Princip prakse transformisanja, u smislu uvecanja broja naizmenicnih oscilacija Teslinih struja, cine temeljni princip savreme radio difuzije prenosa zvuka na velike daljine. Mikrofon Mikrofon su pronasla dva naucnika Edison i Hjuz 1878. Stavili su u metalnu kutijicu kuglice od uglja i kroz kuglice propustili struju iz jedne baterije. Kuglice se u ritmu vibracija vazduznog kretanja dodiruju jace ili slabije i tako menjaju otpor dodatnoj struji koja kroz njih prolazi. Tu naizmenicnu struju modula ljudskog glasa nazivamo modulne struje, koje imaju svoje talasno kretanje i ucestalost frekvencu koje moze prihvatiti talasno oscilatorno frekventno kretanje naizmenicne struje. Sistem zemlja antena, otvoreno strujno kolo Struja poslata iz generatora mogla se koristiti samo ako je vracena u generator upotrebom dve zice. Prva kojom se odasilje struja, tzv. faza i druga kojom se vraca, tzv. nula. Problem prenosa oscilacija naizmenicne struje bez zica, Tesla je resio pomocu otvorenog kola u sekundarnom kalemu svog. Teslinog transformatora. Tesla izvodi zakljucak da i zemlja moze biti provodnik. Daljina je mnogo veca kada se drugi kraj transformatora veze za visoko uzdignutu metalni sipku, kasnije nazvanu antena.

Na ovim sistemima prenosa elektromagnetnih talasa od posiljalaca do primalaca, oznacen pojmom talasna duzina, bice zasnovan i princip prenosa slike i zvuka televizije. Na radio skali mogla se menjati talasna duzina primanja radio stanica, a danas se daljincem menja frekvenca tv signala sadrzaj na malom ekranu. I konacno radio prva programska forma Program je poceo na vasaru u Brant Roku SAD za vreme bozicnih praznika 1906. u gradskom parku. Redzinald Fesendin je opcinio publiku. Emisiona stanica je bila smestena u satri, nedaleko od publike. Tada je nastala programska sema kao trajni obrazac razvoja radijskih programa zaceci dramskog programa, obrazovnog, korpus reproduktivnih sadrzaja, naucni program i oblast umetnicke muzike. PRVA PROFESIONALNA RADIO - STANICA 1920. radja se cetvrto culo savremene fizike radio. Dr Frenk Konrad Vestinghaus, inzenjer, naucnik i vlasnik kompanije Vestinghaus elektrik prvi se zainteresovao za Tesline eksperimente. Proizvodnjom i prodajom elektromotora razvio je posao, osnovao kompaniju i dosao do Teslinih patentnih prava za tehnologije prenosa ljudskog govora i muzike na velike daljine bez zica. Osnovana emisiona stanica nosila je oznaku KDKA. Kompanija pokrece proizvodnju prvih prijemnika namenjenih sirokom trzistu. KDKA pocinje sa redovnim emitovanjem 27. oktobra 1920, kada se ukljucuje u izbornu trku izmedju predsednickih kandidata Vorena G. Hardinga i Dzemska Koka. 2. novembra objavljena je pobeda Hardinga, a rezultate je procitao Li Rozemberg, prvi profesionalni spiker u istoriji radija. Prvi sportski komentator bio je Harold Arlin, strucnjak za americki fudbal. Prvi relgijski program Vazdusna crkva emitovan je 9. maja 1921. Prenosi u realnom vremenu 2. jula sa lica mesta direktno RCA prenosi bokserski mec za svetskog prvaka u teskoj kategoriji izmedju Dzordza Karpentera i Dzeka Dempsija, koji je odrzan u gradu Hobokenu, drzava Nju Dzersi. U radio komunikaciji programski prostor odredjen je prenosom sa lica mesta i vremenom celine trajanja dogadjaja. Radio mocno sredstvo politike Dramaticne godine Oktobarske revolucije i borbe za vlast Sovjeta uslovile su buran razvoj radija u Rusiji. Trebalo je objasniti ciljeve revolucije i pridobiti ljude za revolucionarnu borbu. Tokom avgusta 1920. u Sovjetskom Savezu se osniva Radio komiterna. Taktovi Internacionale su najavljivali vesti Radio Moskve. Sapunska opera prvi originalni dramski oblik na radiju Pocetkom trideseteih godina 20. veka komercijalna eksploatacija radija je rasla. Da bi povecale uticaj svojih programa, a ujedno i prihod, radijske kompanije su odlucile da u radio stanicama sagrade pozorista koja su mogla da prime 3500 do 5000 gledalaca i da pozovu slusaoce da licno prisustvuju programu. Poziv i ulaznice su bile besplatne, ali je bilo obavezno poneti omot sapuna koga radijska kompanija reklamira. Program je bila prica u nastavcima koja se pratila dva do tri puta nedeljno, nekoliko meseci, u petnaestominutnim epizodama. Zaplet je morao biti intrigantan i jeftinog melodramskog sadrzaja koji ce omoguciti pevanje i sviranje. Tako je bilo do pedesetih godina 20. veka, kada ove programe preuzima novonastali medij u etru televizija. Radio se slusa, slusa, slusa ali, sta se slusa? Broj kupljenih radio aparata, kao i broj pretplatnika je rastao. Industrija radio uredjaja, radijski centri i drzava, sticali su enormne zarade. Bertold Breht, nemacki pesnik i dramski pisac, 1932. odrzao je predavanje Radio kao sredstvo komunikacije sa podnaslovom

Govor u funkciji radija zahtevajuci od radija sve ono sto on nije bio fabrika javnog mnenja, radio koji vaja drustvenu i individualnu svest, radio sa zadatkom osobenog kontrolora svojih potrosaca. Snimljeni zvuk Snimljeni zvuk u tehnoloskom smislu prosao je kroz tri faze: period mehanickog nanosenja zvuka na cvrstu podlogu fonograf, na magnetofonsku traku magnetofon i elektronsko snimanje hard disk. U Americi je prvi put 1903. prodat tiraz od million ploca na kojima je snimljeno pevanje Enrika Karuza. U Nemackoj, firma Odeon, 1904. pocela je prodaju prve ploce snimljene sa obe strane. 1916. Edison odredjuje svog sekretara Arat Saterlija da preuzme poslove oko snimanja kantri - narodne muzike. Kako se ta muzika izvodila sirom Amerike, daleko od velikih gradova, on je odlucio da snima na terenu, i to je bio pocetak javnih snimanja. Prvi ratni snimak nastaje 1918. kada je zabelezeno bombardovanje skladista gasa. Pad bombe i uzasna eksplozija gasa mogu se smatrati prvim dokumentarnim snimkom sa lica mesta. RADIO U SRBIJI Pokusaj koji nije uspeo Radiotelegraska emisiona stanica Beograd Rakovica U centru Beograda, u Knez Mihajlovoj 42, u zgradi Hrvatske stedionice zakupljen je foaje, dok je emisiona tehnika smestena u Rakovici. Radiotelegrafska emisiona stanica Beograd Rakovica oglasila se 19. septembra 1924. Radio Beograd namera koja je ostvarena 1926. formirano je Akcionarsko drustvo Radio. Najugledniji Srbi cinili su odbor Drustva. Sediste nove stanice bio je prvi sprat Srpske akademije nauka i umetnosti, gde je instaliran studio, a na drugom i trecem spratu bila su dva manja studija. U drugom delu zgrade bila je emisiona tehnika, a na krovu emisiona antenna. Prvi dan emitovanja Radio Beograda bio je 24. mart 1929. Svecanost je pocela Fanfarskom uveritorom Lovra Matacica, direktora Beogradske opere. Jelena Bilbija je bila prvi radijski spiker u istoriji beogradskog radija. Maja 1929. objavljen je prvi javni konkurs, i tako je nastala radio drama, kao novi knjizevni zanr. Zvucni znak ili logo stanice bila je starogradska pesma Milkina kuca na kraju, Radio Moskve Internacionala, Radio Londona zvona sa Vestminsterske katedrale. Prestanak rada Radio Beograda Preuzele su ga nemacke vlasti i pretvorile u R.J. Sender Belgrad koji ce za vreme rata biti glavni nemacki propagandni centar za jugoistocnu Evropu i Afriku. Zvucni logo bila je nezna ljubavna balada Lili Marlen, u izvodjenju danske pevacice Lale Andersen. Brzo ce postati simbol nemacke soldateske i najpopularnija vojnicka pesma Drugog svetskog rata. Oslobodjenje Beograda pocetak kraja rada na prostorima Jugoslavije 20. oktobra 1944. Beograd je oslobodjen. 6. novembra 1944. iz vagona na sporednom koloseku beogradske Dunav stanice, oglasio se clan Pozorista narodnog oslobodjenja, glumac Ljubisa Jovanovic slobodna Radio - stanica Beograd. MONTAZA ZVUKA MAGNETOFONSKA REVOLUCIJA 1948. god magnetofon je uveden u radiofoniju kada je firma EMI poklonila prvi magnetofon BBC. Stvaralac je dobio priliku da po svojoj volji i ideji odredjuje sta ce snimiti i kako ce snimljenim zvukom raspolagati. Ostvarena je mogucnost montaze, opsti princip stvaralastva slaganjem i usavrsavanjem najmanjih montaznih jedinica. U radiofoniji to je zvucni zapis i

definise se trajanjem od ukljucenja do iskljucenja sistema za snimanje. Stvaralac je mogao da sece traku i lepljenjem da premesta zvucne sadrzaje u njemu potrebnu logicku celinu. 1948. pokrenut je prvi festival radio difuznog stvaralastva PRIX ITALIA. Tada je prvi put stvaralac zvukom svoje opredmeceno delo mogao da iznese iz studija i predstavi ga van njega. Novinarski zanr radio reportaza i danas je najprestiznija stvaralacka kategorija. Mogucnosti magnetofona sa gibljivom trakom uspostavljeni su temeljni principi stvaralackog raspolaganja zvukom: snimanje i obrada zvucnog zapisa i njegovog arhiviranja. RADIO PROGRAMSKI ANGAZMAN Prilike i kako ih razumemo Kriticki odnos prema postojecim okolnostima je sustina radio programskog, a i svakog javno komunikacijskog angazmana. Valjanost tog kritickog odnosa zavisi od poznavanja i objektivnog drustvenog stanja. Talenat je zahtev na svakom stvaralackom podrucju, kao i rad. Stvaralastvo u radijskom novinarstvu mozemo formulisati zahtevom cetiri i: invencija, inicijativa, istrazivanje i izrazavanje. Programska politika Programska politika radio stanice odredjena je osnivackim aktom, a sprovode je programske redakcije koje utvrdjuju ulogu, ciljeve i zadatke, konkretne komunikacijske funkcije i osnovne srazmere tih funkcija u celini programskog prostora ukupnog vremena emitovanja, definisanih programskom semom. U okvirima programske seme na osnovu dominantnih obelezja programa i emisija u vecini radio stanica odredjuje skalu programskih funkcija, polazeci od osnivackog akta i njime odredjene programske politike: Informativno politicka funkcija, informativna kulturno umetnicka, informativno servisna, obrazovno vaspitna i naucna funkcija, muzicko vaspitna i muzicko zabavna, radio dramska i eksperimentalno umetnicka, zabavno humoristicko satiricna, zavicajna, i medjunarodna funkcija. Podela programskih funkcija Podela programskih funkcija sprovedena je po sociopsiholoskim kriterijumima, odnosno po podesnostima odredjenih programskih vremena i po rasporedu fonda slobodnog vremena slusalaca tokom jutra, ranog popodneva i ranih vecernjih sati, pa su: posebne funkcije opredeljene za jutarnji program, programski blokovi u vreme ranog popodneva, kasnopopodnevni i ranovecernji programi. Uredjivacka politika Osnovni cilj i funkcija uredjivacke politike je da funkcionalno realizuje ciljeve odredjene javno komunikacijskom platformom, koju svakom javnog glasilu odredjuje osnivac, vlasnik ili od njih ovlasceni organ kontrole. Za uredjivacku politiku javnih glasila najodgovorniji je glavni i odgovorni urednik. Aktivni i latentni izvori informacija Odrzavanje i razvijanje sto sireg kruga redakcijskih veza neophodno je. Redakcija treba da blagovremeno dozna kalendar drustvenih dogadjaja od interesa za njenu programsku semu preko svojih akreditovanih i specijalizovanih novinara i sluzbi. Novinar mora da ima sagovornika izvor koji mu veruje da nece zloupotrebiti poverenje. Aktivni izvori informacija prvenstveno se zasnivaju na odnosu uzajamnog poverenja onoga ko daje informaciju pod odredjenim uslovima i novinara koji pristaje da je pod tim uslovima dobije. U tom odnosu samo davalac ima pravo na njeno ogranicavanje i na zahtev navodjenja ili

nenavodjenja izvora. Novinar u suprotnom moze izgubiti akreditiv ili cak dozvolu za obavljanje profesionalne delatnosti. Uloga redakcije Redakcija u skladu sa programskom semom, odredjuje vreme emitovanja po danima i minutima i planovima programa koji popunjavaju semu i njene funkcije. Osnovna trajna usmeravanja radijskoj redakciji daju: dominantni drustevni trendovi, osnivacki akt koji definise program i odredjuje njegovu svrhu, periodicni planovi programa izradjeni na temelju programske politike sadrzaja, a na raznim redakcijskim nivoima. Unutar redakcije stoje konkretni prostori individualnog novinarskog istrazivanja i doprinosa programu: motivi, podsticaji, iskustva, sudbine, pojave, znacenja, nadahnuca U redakciji se pod kolektivnim radom podrazumeva: uklapanje licnih incijativa u timski rad, ocena licnog ucinka radi podsticanja i stalnog usavrsavanja svakog i svih clanova redakcije, podrska pojedincu pred svakim onemogucavanjem izvora, a po potrebi i zastita od povreda dostojanstva ili diskvalifikacija. OBLIKOVANJE ZVUCNOG ZAPISA Radiofonijsko oblikovanje poruke ili ekspresija montaza, upotreba muzickog i nemuzickog zvuka, spada medju znacajne cinioce uverljivosti i plasmana radio poruke. Novinar taj proces mora da prati i kontrolise u saradnji sa dizajnerom zvuka kako bi sproveo svoju nameru: stav ili ideju poruke. Treba odrediti dobre i lose pauze u kontekstu logike i dinamicke celine. Lakoca prijema i prihvatanja poruke je jedan od bitnih zahteva stvaralastva. Radio komunikacija podrazumeva komunikaciju u realnom vremenu: minut za minut. Poverenje slusalaca kredibilitet odnosi se na odredjeni radijski centar, pojedine redakcije, program, pa i novinare. Kredibilitet nastaje u tacki preseka, ili biva odredjena na osnovu onoga sto se pretpostavlja, sto se ocekuje ili onoga sto je prezentovano od strane novinara, redakcije ili redakcijske kuce. Cinioci kredibilnosti radio poruke mogli bise grupisati kao: institucionalni cinioci, faktori konkretnih interesno politickih, ekonomskih, drustevnih okolnosti, personalni cinioci urednistvo, urednik, redakcijski novinar. Na novinaru je da cinjenice predstavi iz posebnog analitickog ugla. Zvuk Radijski novinar raspolaze zvukom u tri moguca oblika: ljudski govor, nemuzicki zvuk i muzicki zvuk. Ljudski govor je u radio komunikaciji osnovno sredstvo i cilj. Nemuzicki zvuk cini kompleks zvucnim zapisom preuzetog zvuka iz svakodnevne stvarnosti i u radiofoniji javlja se u dva oblika: a) zvucni efekti svaki pokret materijalnog i zivog postojanja u prirodi ima odraz u zvuku hodanje, zvuk koraka, vetarSnimljeni zvucni zapis efekta predstavlja simbol, znak i znacenje kretanja. b) zvucni prizori viseslojno, slozeno stanje zvuka odredjenih prostora. Radio komunikacija ne poznaje tisinu vec je definise kao ozvucenu tisinu dalekim, jedva cujnim zvucnim prizorima ili efektima. Sum je nedefinisan zvuk, neprepoznatljivog porekla i sadrzaja. Sum ne postoji u prirodi. Javlja se kod studijske trake prilikom snimanja zvuka i predstavlja tehnicko tehnoloski nedostatak i naziva se beli sum. Muzicki zvuk deli se na: komponovanu muziku specijalno komponovana muzika prema temi i obliku realizacije, arhivska muzicki materijal na nosacima zvuka, njegovo arhiviranja i stavljanje na raspolaganje stvaraocima; autorska improvizacija na osnovu snimljenog sadrzaja improvizacijom dati konacnu ekspresiju.

Muzicka obrada je konacni postupak u oblikovanju dela, a novinaru na raspolaganju stoji muzicki saradnik ciji je zadatak da definise muzicki oblik na osnovu teme. Jezik radiofonije Tehnika montaze zvucnih zapisa je kljucni cinilac jezika radiofonije interpunkcije i gramatike. Montaza je jednostavna tehnicka operacija sa veoma slozenim ciljevima u komunikaciji zvukom. Tehnicki, ona oznacava radnju kojom se dva parceta magnetofonske trake spajaju. Montaza od francuske reci montage oznacava procesne radnje sklapanja masina, pusaka i topova. U prostore duhovnog stvaralastva ulazi preko filma. Luj Delik 1928. objavljuje knjigu Film i Komp. Koja je predstavljala izraz vere u opredeljenje filma. Slusalac koji je potpuno posvecen slusanju radija ili samo delimicno, naci ce se u zvucnoj sferi radijskog zvuka, ciji je on centar. Taj prostor je odredjen pojmom montazni prostor radiofonije konacni oblik radiofonijskog stvaralackog izraza: sadrzaj, trajanje, ideja Zvucni zapis Zvucni zapis je najmanja, osnovna montazna jedinica parce zvuka, radiofonijskog prostora i definise se kao: zvucna celina od ukljucenja do iskljucenja sistema za snimanje. Trajanje zvucnog zapisa moze biti odredjeno trajanjem snimanja ili potrebom stvaraoca koji zahteva skracivanja izjave sagovornika i tada montaznim postupkom svodimo zvucni zapis na svrsishodno trajanje. Radiofonijska interpunkcija Tri osnovna montazna prelaza sa zvucnog zapisa na montazni zapis: Rez je montazni prelaz koji se najcesce koristi te se smatra standardnim montaznim postupkom i najjednostavnijim nacinom uspostavljanja kontinuiteta izmedju zvucnih zapisa. Njime se uspostavlja jedinstvo i logika sadrzaja. Izblendavanje i ublendavanje omogucava naznaku protoka vremena ili je doslo do promene ambijenta, sagovornik i tema ostaju isti. Pretapanje je postupak kojim se postize mekoca prelaska u tehnickom i logickom smislu. Zajednicki cilj i svrha upotrebe nacina montaznih prelaza je da se moguci sum u komunikaciji izbegne u potpunosti ili da se umanji. NOVINAR U SLUZBI RADIJA RADIO U SLUZBI JAVNOSTI Radio komuniciranje je spoj dve svesti onoga koji iznosi cinjenice I onoga ko ih prima. Radio komunikacija je zvucna konstrukcija koju tvore reci, muzika I nemuzicki zvuk zvucni efekti, uspostavljanjem medjusobnih odnosa voljom stvaraoca, tehnikama nacina snimanja I obrade zvuka. Svestrano I objektivno informisanje Vazan je princip I visokoprofesionalna I krajnje odgovorna iobaveza novinara. Od radijskog novinara se zahteva brzina I konciznost. Ne sme se izmeniti osnovni smisao onoga sto je sagovornik hteo da kazem ili promeniti smisao namere koju je imao. Ne sme se uvelicavati neki doprinos, rezultati ili promasaji u ucescu, sakriti ili izostaviti poenta. Novinar ili prostor individualnog stvaralastva Individualno programsko stvaralastvo podrazumeva: - invenciju uslovljenu stvaralackim darom u izboru aktuelnih I relevantnih tema I prilazima tim temama. - Inicjativa u pribavljanju izvora, obradi, kao I kriticko vrednovanje, - Sposobnost za komponovanje emisije I oglasa, - Traganje za novim apspektima, izvorima I pristupima temi, - Unosenje licnog odnosa nepretenciozne uverljivosti, ulazuci u svoju reputaciju.

Indivudualno stvaralastvo radijskog novinara zahteva da bude: znalacko, nenametljivo, uverljivo, samosvojno, tecno, podesno za radio percepciju, uvek kao humana licnost prema sagovorniku I njegovoj licnosti, kritcno, bez dvosmislenosti. Profil stvaraoca: radijski novinar Radijski novinar mora da zna sta govori saopstava imajuci svest zasnovanu na saznanju kome govori, kada govori, zasto govori, a zatim I o vrsti medija kojim se sluzi I kome sluzi stampani ili elektronski. U neprestanom dijalogu sa izabranim predstavnicima javnog misljenja mora da zna ko mu govori I sta moze da mu kaze. Saznati, biti na pravom mestu u pravo vreme, doci do sagovornika, snimiti, I preneti do slusalaca tacno I verodostojno. Prirodne predpostavke Radijski novinar mora da poseduje prirodom date prednosti naslednog I organskog faktora, odlike I mogucnosti glasa kao sredstva komunikacije. Fonogenicnost nije lep glas vec osobina data prirodom I nadgradjena talntom I obuhvata zbir govornih I glasovnih karakteristika I svojstava koja u svesti slusaoca stvara predstavu o coveku koji im se obraca iz radio prijemnika. Ekspresivna svostva govorenja: Glasovna dinamika I intonacija boja, visina I jacina, ritam I povezanost govorenja, tecnost govorenja melodija recenice, spontanost govora, zivost govora, osecaj za pauze I njihovu loginu ili akcenatsku svrsishodnost. Izgovor individualne varijacije glasova. Kultura govora neposredno zavisi od recnika licnosti koja govori, odnosno od bogatstva termina. Stil govora je individualni postupak slaganja reci u govorne celine kako bi se doslo do jasnoce, prirodnosti I uverljivosti koja moze da sledi misao, osecaj o akciji. Lapsus I nedefinisana znacenja Novinar svojim obrazovanjem I poznavanjem teme I medija priprema I realizuje svoj nastup u programu koja mora biti lisen proizvoljnosti u iznosenju cinjenica ili iznetih stavova. On nema pravo na podsvesne greske, omaske u govoru, lapsuse I upotrebu nejasnih I nedefinisanih reci. ODLIKE INFORMISANJA U SISTEMU RADIO KOMUNIKACIJE Radio informisanje Od informacije se zahteva I ocekuje da je: istinita, tacno preneta, krajnje svrsishodna I jasna u znacenju svakog pitanja I odgovora. Radio informisanje nije samo aktivnost novinara, vec obuhvata izvor inf. njihovu otvorenost dostupnost, pa I celinu unutrasnjih I medjunarodnih politickih I budzetskih uslova za tu delatnost na datom stupnju istorijskog razvoja radijskog centra mogucnosti da se do inf. dodje, da se finansijski omoguci, medijski oblikuje I uputi javnosti. Aktuelnost Vreme od saznanja do saopstenja mora da je najkrace moguce, mora da se oglasi prvi. Aktuelnost je imperativ. Zancenje reci aktuelan potice od latinske reci actus sa znanjem cin, delo koje je znacajno u datom trenutku, o kome se govori. Aktuelnost oznacava osobinu onoga sto je aktuelno kao savremeno, sadasnje, skorsnji dogadjaj. Termin aktuelnost preuzima I znacenje aktuelna vest o dogadjaju. Na radiju vest mora biti preneta u momentu maksimalne motivisanosti medija I interesovanja za nju. Odnos poruke I trajanje vremenske motivacije za nju ima cetiri stepena intenziteta koji blize odredjuje koliko dugo neko saznanje moze biti aktuelno: neposredna aktuelnost:

1. trenutna koja se odmah saopstava, namece obavezu radija da se cinjenice u najkracem mogucem vremenu prikupe, provere I plasiraju. Cim postanu javne, gube vrednost kao informacija za sebe. 2. Vruca aktuelnost podrazumeva dogadjaje ili pojave koji se iscekuju I temeljno pripremaju, a njihovu aktuelnost mediji ciklicno podgrevaju da bi se odrzao intenzitet interesovanja javnosti. 3. Produzena ili sezonska aktuelnost sva resenja u oblasti zivota gde je vazna drustvena aktuelnost koja ima svoje rokove nastupanja, trajanja, zavrsetak I zakljucak za dalje unapredjenje procesa. 4. Trajna , uslovno vecna aktuelnost humanizam, socijalna prakasa, borba za zdrav zivot Verodostojnost radio komunikacije ili problem kredibiliteta Uverljivost je plod teznje novinara da mu se veruje I da ga drugi slede. Verodostojnost radio poruke odredjuje niz cinilaca stecenih praksom ili datih prirodom: Relevantnost teme mora se govoriti o sadrzajima ili dogadjajima koji interesuju slusaoce I koji su za njihov zivot vazni, o konkretnim prilikama I izazovima vremena Kompetentnost izvora islovljena je osobinama I mogucnosti jedne ili vise licnosti kojima se novinara obraca nekim povodom. Kompetentnost izvora je visoka I verodostojna ako se novinar sa mikrofonom nadje na mestu samog dogadjaja. Autenticnost iskaza, svedocenje podrazumeva predstavljanje toka dogadjaja kao objektivne, stvarnosne datosti sa jedne strane, a vestine sa druge, u prenosenju verne slike,objektivne I stvarne, o dogadjaju. Zasnovanost teze dolazi od nepoverenja, odnosno detaljnih I visestranih provera dostupnih cinjenica. Radijski novinar ne sme verovati na golu rec. Ciljna grupa Razlikuju se programski sadrzaji odredjeni interesima drustvene populacije. Onaj koga nesto ne interesuje vrlo lako ce promeniti frekvencu I preci na njemu interesantniji sadrzaj. Na privatnim, komercijalnim stanicama svaki minut se kupuje I prodaje, dok su sa druge strane radijski centri kojima se odobrava nacionalna frekvencija koji su uklopljeni u sistem institucija kao njihov reprezentativni deo. Radio informisanje u kriznim situacijama Pored redovnih informativnih prouka javni radio programi u vreme elementarnih nepogoda daju najmerodavnije poruke koje upucuju. Slusanje radija u kriznim periodima prelazi drzavne granice I postaje potreba miliona pripadnika raznih nacionalnih, drzavnih I drugih zajednica. Redovno funkcionisanje radio programa odrazava redovan tok drustvene I nacionalne zajednice. Odjek u najvecem broju slucajeva imace: vesti, izvestaji, komentari, izjave intervjui ili debate, radio reportaze prenos u realnom vremenu ili dokumentarne emisije montirane I zasnovane na nizu snimljenih zvucnih zapisa. RADIJSKO NOVINARSTVO I NJEGOVI ZANROVI Radio vest Vest je osnovni oblik novinarskog izrazavanja. Osnovna prednost radija je skracivanje vremenskih razmaka izmedju zbivanja I obavestavanja o njima aktuelnost. Plasira se u terminima programske seme ili kada stigne neka vaznija vest u toku bilo koje emisije. Vest je poruka koja u najkracim crtama upoznaje javnost sa jednom ili vise cinjenica iz zivota. 8

Da bi neka cinjenica postala radio vest mora da zadovolji niz zahteva: Cinjenica mora da je podesna, jasna, logicna i precizna, a recenica kratka. Najavaznija sadrzina se daje vec u prvoj recenici Ne sme biti dvosmislena Radijski novinar mora proveriti tacnost podataka I konkretnost dokumenata Bez obilja podataka, sa sto manje stranih reci Izostaviti stilske, jezicke ili knjizevne ukrase, postapalice I uzrecice Ako se vest ponavlja u narednom terminu programske seme, preformulisati recenicni sklop ili celu kompoziciju vesti Vest treba kontrolisati logicki, faktografski, jezicko stilski, a onda redigovati skratiti ili preoformulisati Saopstavanje vesti mora biti stalozeno I samopouzdano Izvestaj Vest prosirena objasnjenima koja ipak mora ostati koncizna I radiofonijski jasna I postati radio izvestaj. Cesto se pored reci unose I nemuzicki zvuk zvucni efekti I redje muzika. Osnovna obelezja radio izvestaja su vest I radio reportaza. Zvucno zabelezena celina montazom se mora svesti na tacno odredjeno vreme emitovanja. Princip 4 uva prilog po kome nijedan prilog nikada ne sme biti emitovan dok ga ne cuje bar jos jedan clan redakcije, sa ciljem da se proveri dali je dosledno sproveden osnovni zahtev da je svaka formulacija jasna svima, a ne samo tvorcu izvestaja ili vesti. Radio reportaza ili dokumentarni oblik radijskog informisanja To je multizanrovski stvaralacki postupak kome je cilj da jasno I zanimljivo primeni radiofonijska sredstva radi upecatljivijeg odslikavanja sadrzaja iz svakodnevnog zivota. Zahteva unapred osmisljen, napisan I dinamicki razradjen scenario ili bar sinopsis. Problem autenticnosti prenosi se na sva naknadno unesena zvucna resenja, odnosno njihova upotreba na nacin koji ne podrzava stvarnost iz koje je potekao izvorni materijal. Radio reportaza ostaje kao trajno sredstvo o vremenu I dogadaju koji se desio. Radio prenos Da se prenos snimi I odlozeno emituje uslovljeno je sa vise cinilaca: da se dodadja desava u programski neodgovarajucem terminu, pa se emitovanje planira u povoljnijem, ili zbog nastalih tehnickim smetnji koji ometaju komunikaciju. Dogadjaji mogu biti planirani od strane organizatora sa tacno definisanim programom scenarijom I poznatim ishodom, ili prenos dogadjaja ciji ce se tok saznati na licu mesto, a ishod je nepoznat. Radijski reporter mora da pripremi prenos ili da improvizuje sa lica mesta. Potebno je da sazna sve cinjenice o dogadju sa kog izvestava, o njegovim ucesnicima, podatke o ciniocima skupa, elementima atmosfere u kojoj se dogadjaj desava, mora da predlozi I obezbedi rezervna govorno muzicka resenja za nepredvidjene pauze, da poseduje organizaciono funkcionalni plan prenosa. Intervju Najslozeniji, a u praksi najrazvijeniji oblik komunikacije ljudskim govorom. Znacenje reci potice od eng reci interview I ima trojako znacenje: razogovor sa javnom licnoscu koji je namenjen sredstvima javnog informisanja, metod dobijanja podataka o ispitaniku putem razogovra u okviru istrazivanja javnog mnjenja, I razgovor koji se vodi da bi se upoznala neka osoba. Intervju mora biti dogovoren, usaglasen I prihvacen od sagovornika. Razlikuje se od obicnog razgovora oblikom, sadrzajem I psihiloskim odnosima medju sagovornicima:

Vodi se sa odredjenim ciljem I po planu Osobe koje razgovaraju nisu psiholoski ravnopravne, jer se zna ko vodi razgovor, a s kim se razgovara Psiholosku atmosferu karakterise emocionalno povisena, vruca atmosfera Intervju se moze razlikovati po obliku: Slobodan oblik slican svakodnevnom razgovoru, jer se novinar ne drzi unapred pripremljene seme; postoji samo htenje novinara u odnosu na saznanja o dogadjaju ili licnosti sto je neposredan povod za intervju Standarizovan intervju novinar nastupa sa tacno odredjenom semom sinopsisom pitanja I ocekivanih odgovora Medju glavnih problemima je motivisanost sagovornika za intervju, koja moze biti negativna odbijajuca ili pozitivna pristanak. Izjava Trazeni ili spontani monoloski oblik izjasnjavanja drustveno relevantne licnosti, iznosenja njenog stava ili utiska o nekom vaznom pitanju predstavlja oblik izjave. Komentar izjave podrazumeva kraci prikaz licnosti koja izjavljuje sto ce izjavu uciniti uverljivijom I omoguciti celovitije razumevanje poruke. Razgovor Podrazumeva oblik dijaloga koji se odvija u studiju u jednom duzem programskom intervalu gde novinar I sagovornik pricaju o najrazlicitijim temama koje treba da predstave licnost ili dogadjaj. Tema I namera redakcije omogucava novinaru da u studio pozove vise sagovornika radi suprotstavljanja stavova. Komentar Efekat komentara moze se postici montazom, slaganjem I usavrsavanjem cinjenica. Komentar je raspored cinjenica koje zelimo da predstavimo u odredjenoj svetlosti. Efekat komentara mogu da pruze I osvrt, beleska, drustvena hronika, recenzija I clanak. Komentar je svestraniji pogleda na temu koja predstavlja zaokruzeno drustveno pitanje. Osim teksta, radijski komentar treba da ima I uocljiv podtekst cija je svrha pokretanje sirih saznanja o toj temi. Niz mana komentatora: knjisko referatski pristup, obilje argumenata ili potpuni nedostatak, neprimereno isticanje licnog odnosa, I pretenzija da se zauzme poza drustvene savesti I sveznajuceg sudije. Najava kao posebna zanr radijskog novinarstva Najava predstavlja oblik najsazetijeg obavestenja s namerom uvodjenja u temu I isticanja najsvrsishodnijeg pristupa slusalackoj motivaciji. Najava je konstutivni element emisije kao njen poddodataka ili postdodatak koji: obavestava, komentarise, vrednuje. Ako je emisija sastavljena od vise raznorodnih rubrika, novinar mora dati generalnu najavu kojom se nudi pregled osnovnih elemenata sadrzaja. Ekonomska propaganda na radiju Znacenje reci reklama potice od latinskog izraza reklamare isticanje dobrih svojstava robe ili usluga putem sredstava javnog inf. kako bi se pridobili potrosaci. Rec oglas nudi dva znacenja: oglas ili spot objavljen u sredstvima javnog inf.kojim se potrosaci podsticu da kupuju odredjene proizvode ili koriste usluge, I hvalistanje trgovaca ili prodavaca robom koju zele da prodaju, isticanje njenog kvaliteta, povoljnih cena I sl. Oglas je kratka pisana forma koja mora da ima pocetak, sredinu I kraj poentu. Sve to treba svesti na nekoliko recenica u ne vise od 60 sekundi. Pisac je duhovni otac radio oglasa, a svi ostali su medijatori spiker, lektor, snimatelj zvuka I muzicki saradnik, koji ce mu dati medijski izraz I oblik. 10

Spisak pravila u pisanju oglasa: Nema pravila Koriste se sva sredstav koja ce privuci paznju slusalaca Tekst mora biti jednostavan, kratkih I jasnih recenica Imas najvise 60 sekundi Proveravaj napisani tekst slusajuci ga Stavljaj znake interpunkcije, podvuci reci koje zelis da naglasis Koristi pozitivne reci Pokazi da pises za radio Pominji narucioca stalno I zasto je on vazan Da bi se uspesno napisao scenario reklamne poruke potrebno je: Postaviti cilj, odrediti parametre naziv proizvoda, nacin upotrebe Donetio odluku o pristupu sta I kako reci Definisati ideju sta se zeli reci ISTORIJSKE PRETPOSTAVKE NASTANKA TV 1895 pronalazak kinematografa I njegovo uvodjenje u svakodenvnu komunikaciju culom vida dovelo je do toga da covek vidi neke druge ljude I prostore. Kako se svetlost I zvuk televizijska sklika I odgovarajuci joj zvuk prostorom prenose elektromagnetnim talasima, doslo je do spajanja radija I tv u radio I tv difuznom sistemu. Radjanje tv veliki dani malog ekrana Svedski naucnik Aleskasandar Edmond Bekerel 1937. oslanjajuci se na proucavanja svog zemljaka Bercelijusa koji je 1817 uocio osobinu kristala selena da pod svetlosnim snopom svetluca reflektuje svetlost, uspostavlja osnovne principe telefotografije. Fotoosetljive celije selena 1837, rotirajuci skener Pola Nipkona 1884, I zraci katodne cevi koje je istrazivao Karl Braun 1897, omogucili su Britancu Dzonu Loginu Berdu da pocetkom 20 veka demonstrira neku vrstu tv. 1900 god sistem prenosa slike na daljinu bio je u nastajanju I dobio je ime televizija. 1928. god kompanija Dzeneral motors pocela je da emituje redovan tv program tri puta sedmicne, a bi se avgusta te godine predsednik drzave Al Smit obratio javnosti u direktnom prenosu. Engleska, kolevka savremene tv Kao godina pocetka emitovanja smatra se 1936. kada se slikom I zvukom oglasio BBC. Program se sastojao od vesti o sportskim, politickim i drustvenim zbivanjima. BBC 1926 postaje nacionalna korporacija zbog nastojanja da prikaze ono najvrednije u britanskoj kulturi,prikazivanjem onoga sto narod treba da voli I zeli, a ne onoga sto voli I zeli. Zadaci u tv informisanju Novinar mora biti osoba od moralnog integriteta, razvijenog osecanja odgovornosti, provesionalnog postenja, I mora da poseduje visok stepen vestine I sposobnosti da vlada slozenim tehnikama tv informisanja. Novinar mora da bude reprezent globalne tv ciji je kranji cilj povezivanje naroda I njegova emancipacija. REDAKCIJA INFORMATIVNOG PROGRAMA RADNO MESTO NOVINARA Uvidom u programsku semu ili pogledom na tv program da se uociti broj redakcija koje ga formiraju I realizuju. Profil licnosti novinara redakcije inf.programa

11

Mora posedovati vestinu I sprenost da u svakom trenutku u emisiju unese promene I da smireno prevazice svaku teskodju, iznenadjenje ili nesporazum. Glavni I odgovorni urednik Rukovodi inf.redakcijom, licnost od politickog I profesionalnog integriteta koja sa svojim saradnicima kreira programsku orijentaciju sa zahtevima svakodnevnog uspesnog inf. o najvaznijim dnevnim dogadjajima. Urednici rubrika Novinari koji revnostno I strucno prate pojedine geopoliticke sfere ili tematske oblasti. Oni svakodnevno odrzavaju kontakte sa izvorima inf., dolaze do novih tema, a neposredno su vezani za takuce ili najavljenje dogadjaje iz njihove sfere interesovanja. Kolegijum Kolegijum je savetodavno I kontrolno telo, a cine ga urednici rubrika na cijem celu je glavni I odgovorni urednik koji svakodnevno analizira emisije iz prethodnog dana I planira sadrzaje koji ce uslediti tokom tekuceg dana. Kosuljica U njoj je u pisanom I sematizovanom prikazu naznacen ceo tok emisije,sto je deo obaveze realizatora emisije iz odeljenje rezije. Ona sadrzi raspored priloga, termine ukljucenja, izjave, nacin ili tehniku emitovanja svakog priloga I njihivo trajanje. Pod tehnikom snimanja podrazumeva se emisija sa snimljenim I sinhronizovanim tekstom novinara ili bez teksta. Kosuljica je osnovni akt prema kojem se odvija emitovanje I stoji na raspolaganju svim ucesnicima u realizaciji emisije. Otvorena mogucnost u zatvorenom planu programa Prostor odnosno vremensku mogucnost za nepredvidjenu inf o dogadjaju koji se desio, a od opsteg je drustvenog interesa, odredjuju urednici, a realizator belezi u kosuljicu. TEHNOLOSKO STVARALACKI NIZ TV PRODUKCIJE Sinopsis scenario knjiga snimanja Invencija kao ideja o buducoj emisiji je stvar trenutka saznanja koja moze da potice iz zivotne situacije sa kojom se suocio novinar ili neke informacije. Invencija mora da preraste u incijativu. Istrazivanje je sledeci korak cinimo se kako bi stekli celovitiju predstavu o onome sto hocemo da kazemo. Izrazavanje pocinje sinopsisom ondnosno kratim predstavljanjem namere da se nimi odredjeni dogadjaj, licnost sa idejom I naravno sta se moze jos snimiti. Odrediti bitne komponente realizacije dela I sinopsis pretvoriti u scenario koji mora da sadrzi jasno izrazenu ideju, nameru, oblik I nacine realizacije. Po zavrsenom snimanju slike I zvuka, dolazi se do faze motnaze slaganja I usavrsavanja materijala prema scenariju, odnosno narativnog toka I razovja teme, pocetak razrada kraj, kao konacnog, medijski razvijenog I uoblicenog izraza svoje pocetne namere I ideje koje se u proceu motanze mogu menjati, odnosno unaprediti. Kamera snimanje Ostvarenje tv zamisli pre svega zavisi od stvaralacke uzajamnosti novinara I snimatelja. Postoje digitalne kamere male I lake, visoke rezolucije, za terenska snimanja raspolazu hard diskom koji mogu omoguciti visecasovno belezenje dogadjaja u kontinuitetu. Elektronske kamere poseduju tajmkod - upisivanje vremena ukljucenja I iskljucenja kamere na svakom kadru, sto olaskava I ubrzava pregled I izbor materijala u kasnijoj fazi obrade. Sistemi snimanja I reprodukovanja U svetu postoje tri razlicita sistema belezenja snimanja I emitovanja: PAL, NTSC, SECAM. Najveci deo Evrope I nasa zemlja koristi PAL. Ovi sistemi nisu kompatibilni, pa je ptorebno

12

obaviti konvertovanje presnimavanje, prebacivanje uz specijalne konvertore plejere I rikoredere. Sekretarica rezije Novinar u nameri da ostvari svoju emisiju, osim sa snimateljem ima I sa sekretaricom rezije. Ona brine o odnsima izmedju redakcije I procesa realizacije, tokom snimanja belezi vreme svakog kadra, vodi evidenciju o kasetama koje belezi brojem od 1 do kraja snimanja,u posebnoj svesci pored vremena trajanja kadra belezi I sadrzaje. Po obavljenoj sinhronizaciji, popunjava kosuljicu, obrazac u koji upisuje vreme trajanja, nacin emitovanja I druge tehnicke podatke. Emisiju I kosuljicu predaje producentu. Posle faze realizacije emisije, a posle montaze, gotovu emisjiu predaje u dokumentaciju ili salje u server. Kadar Kadar je najmanja montazna jedinica tv sadrzaja I odredjen je trajanjem od ukljucenja do iskljucenja kamere. Duzina kadra odredjena je sadrzajem. Dubl istog sadrzaja se snima sa iste pozicije kamere, ali sada bez greske. Kada u celini je snimljeni kadar, a njegova montazna verzija montazni kadar, ima definiciju takodje prema njegovom trajanju, sadrzaju od reza do reza. Kadar se odredjuje uglom snimanja, udaljenoscu kamere od coveka,: planom snimanja I druzinom trajanja. Duzinu odredjuje novinar dvema komandama: kamera pocetak smimanja I stop da se zaustavi snimanje. Ugao snimanja rakurs Osa snimanja produzena zamisljena prava linija od objektiva do coveka, moze da bude upravna, odsnosno u istoj ravni sa covecijim pogledom, ocima. To je osnovni I najkorisceniji ugao snimanja. Donji ugao pozicija kamere koja sagledava ljudsku figuru odozdo, sa nivoa tla, pa sve do minimalnih spustanja kamere. Gornji ugao osa kamere je iznad ravni pogleda. Planovi snimanja Velicina plana odredjena je udaljenoscu objektiva od coveka koji stoji uspravno. Detalj - kamera se maksimlano priblizi tako da snimi neki detalj Krupni plan samo glava coveka Srednje krupni plan glava I ramena Srednji plan figura coveka od pojasa do glave, za snimanje ambijenta u kome se cvoek nalazi Ameriken ljudska firura od kolena do glave I odgovarajuci deo prostora Poluopsti plan veci deo ambijenta u kom je ljudska figura u prvom planu Opsti plan ambijent, ali covek je prepoznatljiv Total za snimanje eksterijera, covek se nazire ili se ne vidi Pokreti kamere - promena plana kretanjem kamere u prostoru ili optickom promenom plana snimanja zum. Pokreti u prostoru mogu biti: Svenk - pokret kamere sa stative oko vertikalne osovine levo ili desno, ali moguce je snimiti svenk od 360 stepeni ceo krug Far na mestu snimanja postave se far sine i far kolica po kojima se kamera krece. Kamera se zajdeno sa snimateljem stavlja na far kolica koja gura far majstor pa dobijemo far sa strane prati se kretanje covek u prostoru pokret od leve do desne strane I obrnuto , far napred od opsteg do krupnog plana ili far nazad od krupnog do opsteg plana Kran lift omucava soystanje ili snimanje do veoma visokih pozicija gornjih totala do nivoa zemlje donjih totala I obrnuto

13

Opticko kretanje ili zum realizuje se specijalnim objektivnom kojim je moguce ne pomerajuci kameru prici iz opsteg plana do krupnog ili detalja covekogov lica zum napred zum minus, ili od detalja do opsteg plana zum unazad zum plus. Rasveta rasvetljivac nosi rasvetna tela razlicitkog intenziteta osvetljenja luksaze, a na objektu ih rasporedjuje u odnosu na predmet ili subjekt snimanja prema zahtevu snimatelja. Snimanje zvuka gledalac se zvukom uvodi u atmosferu ili mu se saopstava neka inf. Snimatelj zvuka pribavlja iz zvucnog arhiva ili snima na terenu potrebni zvucni sadrzaj, a dizajner postojeci snimak usaglasava sa nizom razlicitih zvucnih sadrzaja, stvarajuci novu zvucnu celinu. Montaza - jednostavan tehnicki postupak kojim se odgovara na izuzetno slozene medijske zahteve i ciljeve. Montaza je faza procesa kojoj se novinar u saeradnji sa montazerom posvecuje po obavljenom snimanju. Prva faza montaze zahgteva sadrzajno I narativno pracenje kontinuiteta I logike sadrzaja. Novinar mora odrediti pocetak I kraj izlaganja teme o kojoj se bavi. Materijal se oslobadja nepotrebnog sadrzaja, gresaka, ponovljenih kadrova. Finalna faza je faza obrade slike, gde montazer definise gramatiku I interpunkciju vizuelne naracije. Novinar sa grafickim dizajnerom potpisuje iomena I funkcije sagovornika, realizuje odjavnu I najavnu spicu,l naslov, I imena realizatorskog tima. Peoces konacne obrade obavlja se tehnickim sredstvima, znanjima I vestinama dizajnera zvuka koji realizuje sinhronizaciju gde ce se ujediniti zvucna struktura po intenzitetu razlicitih zvucnih segmenata. Zatim muzicki urednik usaglasava muziku sa temom. Simnaje OFF teksta gluva soba Gluva soba je maksimalno izolovani prostor od spoljasnjeg zvuka, opremljen mikrofonom I povezan sa sistemom za snimanje. Postoje dve vrste sadrzaja izrazenih govorom: novinarsko saopstenje ili snimljeni delovi razgovora sa sagovornikom intervju. Treca vrsta predstavljanja je OFF tekst saopstavanje citanjem ispod vizuelnog sadrzaja, a da osobu koja cita, saopstava ne vidimo. Pre citanja tekst se procita nekoliko puta, reci ili grupe reci koje treba naglasiti se podvlace, tekst procitati naglas da bi izbegli zamuckivanje ili zastajkivanje, a posebno naglasiti nove momente ili nesto neverovatno sto tekst donosi. Disati normalno I direktno se obracati gledaocu. Emitovanje Tehnolosko stvaralacki niz zavrsava se emitovanjem. Na odredjenim udaljenostima ili pred visokom planinskim preprekama potavljanju se releji kako bi se sginal pojacao I prosledio u prostore. Prostiranje tv talasa I kablovski sistemi povezuju predajnike I gleaoce u jednom gradu, cime je omogucena raznovrsnost programskog sadrzaja, kvaliteta prenosa I prijem veceg broja frekvencija. Satelitski prenos ostvaren je specijalnim satelitima koji primaju radio I tv siglnal. Zanrovi novinarstva - rec zar potice od francuske reci genre i vezano je za stvaralastvo u raznim umetnickim i duhovnim oblastima. Zanr karakterise svojevrsnost medija i odgovarajuceg medijskog oblikovanja, nacina predstavljanja, narativna ili dramaturska obrada sadrzaja I namena tako oblikovanog dela. Postoje: informativni,dokumentarni,igrani,zabavni,obrazovni,muzicki,naucni, sportski, ekonomsko-propagandni. Kada se kaze novinarski zanrovi, misli se na informativni I dokumentarni zanr koji imaju svoje oblike izrazavanja. Dnevne informativne emisije I oblici novinarskog izrazavanja Vest,prosirena informacija, izjava, intervju, reportaza, izvestaj, komentar I anketa.

14

I dva posebna oblika : panel diskusija I okrugli sto aktuelni dogadjaj ili krupno politicko pitanje. Vest Vest je sposobnost saznanja I efektivnog saopstavanja o dogadjaju ili desavanju.Ona je obavezni element I sustina novinarske profesije. Ona mora imati svoj pocetak, sredinu I kraj. Moraju se selektovati cinjenice, biti na pravom mestu upravo vreme, skicirati pitanja za eventualne sagovornike, osmisliti celishodni plan smimanja. Ustrojstvo vesti Uoci polaska na snimanje, posle obavljenog istrazivanja, novinar sve zapisuje u obliku sinopsisa. Tri cinioca oblikuju strukturu vesti dajuci odgovore na pitanja: ko, sta, u koje vreme, na kom mestu, zasto, kako je dogadjaj tekao, moguce posledice I sta sledi posle. Snimanje tv vesti Zasto I sta pitanja koja vode novinara kroz fazu snimanja. Neposredan odgovor na pitanje sta ponudice mesto dogadjaja, a posredan, odgovor na pitanje u vizeuelizaciji teme odnose se na prethodne ili slicne dogadjaje. Slika na tv ekranu moze biti: funkcionalna, ambijentalna, interpretativna ili simbolicna. Prosirena informacija - odnosi se na vest koja je prosirena nekom znacajnom,ekskluzivnom izjavom koja se bitno razlikuje od teme o kojoj se govori. Javlja se kao posledica objavljene vesti o necemu. Izjava je najmanje slozeni oblik novinarske prakse..Da bi bila znacajna mora biti ekskluzivna,aktuelna I da bude prva objavljena. Intervju - najcesci oblik tv novarstva. Postoje tri oblika intervjua. Dva u uslovima studija I novinara voditelja, I jedan sa lica mesta dogadjaj novinar izvestac. Dijalog je moguce voditi I iz studija putem linkovskih veza sa sagovornikom koji je daleko direktno ukljucenje. Prethodno snimljeni intervju prilog je razogor sa ciljanom temom I komptentnim sagovornikom koji je snimljen izvan studija I koji ce se priloziti kao jos jedan stav o temi. Novinar voditelj-zadatak mu je da uspostavi blizak odnos sa gledaocem jednostavnim kazivanjem koje ce oni razumeti i prihvatiti i samim tim postati aktivan ucesnik u dialogu.On pitanjem usmerava sagorvnika na temu.Losim pitanjima se smatraju:kratka pitanja gde se moze odgovoriti sa Da ili Ne,pitanja u vidu konstatacije,buket pitanja,zlurado pitanje. Izvestaj-Osnovna pitanja na koja mora da odgovori Tv izvestaj:sta se dogodilo,sta je receno,sta je zakljuceno.Izvestaj je vrsta koja se nalazi izmedju vest ii reportaze kada novinar sa lica mesta javlja o bitnim cinjenicama, mora da sadrzi izjavu.Ekipa i izvestac moraju biti spremni da u najkracem roku pripreme i dostace izvestaj za emitovanje. Komentar-najdelikatniji i najodgovorniji posao koji zahteva kvalifikaciju za oblast koja se komentarise.Novinar se direktno obraca gledaocima .Komentar bi bilo pozeljno pokriti odgovarajucom slikom ili arhivskim snimcima.Struktura komentara:povod,osnovne podatke,logicke premise koje poticu iz uvoda a dovode do zakljucka. Novinar voditelj Ima zadatak da uspostavi blizak odnos sa gledaocem jednostavnim kazivanjem koje ce gledalac razumeti I postati aktivan ucesnik u dijalogu. Voditelj je licnost sa izgradjenim medijskim autoritetom. On pitanjem vodi razgovor I usmerava sagovornika na sustinu teme. Mane losih pitanja: katko diretkno pitanje, pitanje bez pitanja ili konstatacija, vise pitanja u jednom, zlurado pitanje, ili pitanje koje nema kraja. Izvestaj Osnovna pitanja: sta se dogodilo, sta je receno, sta je zakljuceno?

15

Izvestaj je medjuvrsta koja se nalazi izmedju vesti I reportaze. Moze da sadrzi izjavu, komentar od nekog ucesnika ili novinar komentarise citatom neke karakteristicne recenice. Da bi se saopstio mora imati vise snimljenih totala ambijenta, opstih I sredniih planova, zatim niz krupnih planova vaznih ucesnika. Komentar Posao komentatora zahteva izuzetne kvalifikacije za oblast koja se komentarise I umece I vestinu ponasanja pred tv kamerama. Zahteva kompletnu licnost, kredibilnu, fotogenicnu, fonogenicnu, sa stilom I merom ukusa, jakih moralnih principa. Standard tv komentara podrazumeva direktno obracanje iz studija ili nekog ambijenta. Struktura komentara povod, osnovne podatke ili kontekst, logicne premise koje poticu iz konteksta I dovode do zakljucka. Prenosi u realnom vremenu: novinar u ulozi voditelja ili izvestaca Voditelj u studiju mora da pirpremi detaljan dogovor novinara sa saradnicima oko toka I razvoja emisije. Da pripremi tematske celine, pitanja, redosled inserata, arhivske snimke, namenski snimljene priloge. On pise sinopsis koji ce biti radno uputstvo svakom od saradnika. Glavni cilj voditelja je da uspostavi bliski kontakt sa gledaocima tako sto ce se stvoriti utisak kako bas on licno prisustvuje I ucestvuje u zbivanju. Izlazak iz studija na lice mesta Novinar mora da odredi teme koje proizilaze iz dogadjaja radi koga je dosao na lice mesta. Recnice se moraju nizati lako tako sto ce svaka proizilaziti iz prethodne. Istaci ono sto je kljucno za razumevanje inf. o dogadjaju. Anketa Anketa je kao zanr najdemokraticniji oblik tv novinarstva. Ispitujuci javno mnenje o nekoj pojavi, anketa uvek polazi od povoda I cilja da bi se proverilo ili otkrilo misljenje gradjana. Novinar anketar nasumice bira sagovornike. On mora ostati dosledan odgovorima koje je snimio I da ih montazom ne prilagodjava volji politickim ili ekonomskih mocnika. Dokumentarni oblici stvaralastva u tv novinarstvu Dokumentarni pristup temi sadrzi vest u njenom dubljem, elementarnom znacenju jer je u njenoj osnovi da saopstava otkrivajuci nesto novo. U dokazivanju istine novinar ima samo jedno sredsvo, istinite dokumente ili dokumentovanu istinu. Dokumentarni program cine price iz stvarnosti vidjene I dozivljene iz ugla novinara stvaraoca. Reportaza Tv reportaza je duza posebna emisija dokumentarno aktuelnog zanra koja moze da dobije I formu niza, serije emisija o dogadjaju ili problemu cije su posledice od vaznosti za drustvo. Reportaza na tv je licno vidjenje, odnosno subjektvini izraz dozivljaja novinara. Novinar formira licni stav ili poruku na osnovu svojih saznanja I utisaka. Po strukturi reportaza je slozeni oblik novinarskog izrazavanja koji omogucava stvaralacki funkcionalno koriscenje svih oblika tv novinarstva: izjavu, intervju, vest, arhivske materijale, muzicki I nemuzicki zvuk, a pre svega ambijentalni zvuk mesta dogadjaja. Reportaza je podlozna manipulaciji, a da bi se to desilo potrebna su dva faktora: politicka platforma redakcije I pristrasan novinar. RADIO I TELEVIZIJA OBRACAJU SE COVEKU Elektronski medije je veza covek coveku.

16