RELIGIJSKA IMAGINACIJA

I SAVREMENI MEDIJI:

medijizacija religije i/ili religizacija medija

Priredili: Zorica Kuburi, Sran Sremac i Sergej Beuk

Novi Sad, 2010.

Sadraj
RELIGIJSKA IMAGINACIJA I SAVREMENI MEDIJI: medijizacija religije i/ili religizacija medija
Izdava

O autorima ......................................................................................................... 7 Predgovor .......................................................................................................13

Medijizacija religije Sran Sremac, Sergej Beuk i Violeta Cvetkovska Ocokolji:

CENTAR ZA EMPIRIJSKA ISTRAIVANJA RELIGIJE www.ceir.co.rs Zorica Kuburi, Sran Sremac, Sergej Beuk Prof. dr uro unji Prof. dr Milan Vukomanovi Marija Antonijevi Zoran ivanevi
tampa Tira Dizajn i prelom teksta Lektura Recenzenti Priredili

Religija, mediji i kultura: Medijizacija religije i/ili religizacija medija .... 19 Vladeta Jeroti: Kako se drugima prenosi religija ....................................... 37 Zorica Kuburi i Ana Kuburi: Stepen poverenja u medije ............................. 41 Danijela Gavrilovi: Religija i mediji kao merila vremena ............................ 63 Ratko Kuburi: Metode kojima se koriste mas-mediji u formiranju stavova javnog mnjenja prema verskoj toleranciji ......................73 Instrumentalizacija religije: kodirana komunikacija ..................................87 Nataa Simeunovi: Medijizacija Srpske pravoslavne crkve: odgovornost novinskog naslovljavanja ....................................................... 105 Dubravka Vali Nedeljkovi: Ekranizacija patrijarha .................................... 115 Dejan Pralica: Analiza medijskog diskursa srpske tampe o smrti i izboru patrijarha .............................................................................137 Vladislav epanovi: Pseudo-religija u drutvu medijskog spektakla ........155 Danijela Gruji: Verska tolerancija i mediji ...................................................171 Aleksandar Trudi: KULTURE, RELIGIJE I MEDIJI: doprinos razliitih teorija u sociologiji kulture i sociologiji religije .........................................181
Religija, film, umetnost i Internet Sran Sremac i Sergej Beuk: ta ima zajedniko Holivud Violeta Cvetkovska Ocokolji i Tatjana Cvetkovski:

MBM Plas, Novi Sad

500

Novi Sad 2010

Mesto izdanja

Godina izdanja

sa Jerusalimom? Film, teologija i religijsko iskustvo ................................ 197 Irina Radosavljevi: Film i sveto mogunosti i naini predstave ............209 Antonije Aras: Vienje Apokalipse u savremenom filmu ........................... 223 Davorin Peterlin: Od usmene predaje do Markova evanelja i od Markova evanelja doPasijeMela Gibsona: Neke poveznice izmeu Redaktionsgeschichte i regie .......................................................... 231 Nikola Kneevi i Tatjana Radi: Uticaj Interneta na afirmaciju religiozne svesti: na primeru forumske interakcije i misiije ................... 239 Saa Karali: The Extra Light Project .......................................................... 255

O autorima
Antonio Aras je osnovno i srednje obrazovanje zavrio u Podgorici i Vrcu. Godine 2006 je diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Nakon zavrenih studija, postdiplomske studije zapoeo na Katolikom teolokom fakultetu u Grazu i Protestantskom teolokom fakultetu u Erlangenu, a nastavie na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu. Tatjana Cvetkovski vanredni je profesor na Fakultetu za poslovne studije, Megatrend univerziteta u Beogradu. Bavi se istraivanjima u oblasti komunikacije, ljudskih resursa i organizacionog ponaanja. Uestovala je u brojnim domaim i meunarodnim konferencijama, i ima niz objavljenih radova iz navedenih oblasti. Autor je vie udbenika i monografija. Sergej Beuk je roen 1972. godine u Beogradu, gde je, nakon zavrene osnovne i srednje kole, studirao na Bogoslovskom fakultetu SPC. Pedagogiju i andragogiju diplomirao je 2003. godine na Filozofskom fakultetu u IstonomSarajevu , a teoloke studije 2005. na Protestantskom teolokom fakultetu u Novom Sadu, na kome je i magistrirao 2007. godine. Danijela Gavrilovi radi na Filozofskom fakultetu u Niu. Predaje Sociologiju religije i Sociologiju morala, Religije savremenog sveta, na Departmanima za sociologiju i urnalistiku. Polja interesovanja: vrednosti, identiteti, moral, religija, savremeno drutvo. Vladeta Jeroti, lekar, psihijatar, knjievnik, akademik, je roen2. avgusta1924. godine uBeograduu kome je zavrio gimnaziju iMedicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a uvajcarskoj,NemakojiFrancuskojpsihoterapiju. Radio je vie decenija kao ef Psihoterapeutskog odeljenja bolnice Dr Dragia Miovi. Od1985. kao profesor po pozivu predavao je Pastirsku psihologiju naBogoslovskom fakultetuuBeogradu. Jeroti je razvio obimnu i plodnu publicistiku delatnost iz graninih oblastireligijeipsihoterapijeifilosofijei psihijatrije. Takoe je odrao predavanja iz psihijatrije, religije iknjievnostiu gotovo svim veim gradovima Jugoslavije. Od1984. godine VladetaJeroti je lanUdruenja knjievnika Srbije, a redovan je lanMedicinske akademijeiSrpske akademije nauka i umetnosti.

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

O AutORIM A

Saa Karali je likovni umetnik i predava multimedijalnih umetnosti naGerrit Rietveldakademiji u Amsterdamu. Roen je 1970. godine u Banjaluci, studirao je jugoslavensku knjievnost i srpsko-hrvatski jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu od 1989 do 1992, diplomirao je 1997. na likovnoj akademiji Gerrit Rietveld u Amsterdamu na odsjeku za audiovizuelne umetnosti. Postdiplomske studije je pohaao na Kraljevskom koledu za lepe umetnosti (Royal College of Fine Arts) u tokholmu. ivi i radi u Amsterdamu. Zorica Kuburi (ro. Simonovi) redovni je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Predaje Sociologiju religije i Metodiku nastave sociologije i filozofije. Predsednica je Centra za empirijska istraivanja religije u Novom Sadu. Osniva je i glavni urednik naunog asopisa Religija i tolerancija. Zorica Kuburi, roena je u Kruevcu, a svoje obrazovanje sticala je u Zagrebu, Sarajevu i Beogradu. Studirala je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i pedagogiju u Sarajevu. Magistrirala je na Medicinskom fakultetu u Zagrebu (1989) s temom Odnos izmeu prihvaenosti dece u porodici i psihijatrijskih problema u adolescentnoj dobi. Doktorirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1995) na odesku za sociologiju, s temom: Slika o sebi adolescenata u protestantskoj porodici. Takoe je zavrila i etvorogodinju edukaciju iz Sistemske porodine terapije na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu (2004) i stekla zvanje porodinog terapeuta. Napisala je i objavila vie knjiga, naunih i strunih radova. Najznaajnije knjige su: Porodica i psihiko zdravlje dece; Religija, porodica i mladi; Vera i sloboda, Verske zajednice u Jugoslaviji. Autor je odrednice o religijskoj praksi u Srbiji u Svetskoj enciklopediji religijske prakse. Ratko Kuburi je roen 31 maja, 1948. godine u Bosanskom Petrovcu. Svoje obrazovanje, posle osnovne kole koju je zavrio u Prijedoru, sticao je u Beogradu i Zagrebu. Filozofski fakultet, odsek za psihologiju upisao je 1974. godine u Beogradu, i paralelno studirao teologiju koju je i diplomirao. Zavrio je, takoe u Beogradu, na Jugoslovenskom Institutu za novinarstvo 1987-89 dvogodinje kolovanje iz radio reportae i radio novinarstva. Specijalizaciju iz oblasti radio-novinarstva nastavio je od 1989 do 1991. godine u Engleskoj - BBC. Magistarske studije upisao je na Fakultetu polititikih nauka, odsluao sva predavanja i paralelno upisao magistarske studije na Teoloki fakultet u Novom Sadu gde je i magistrirao na temi: Uloga

mas-medija u formiranju stava javnog mnjenja o verskoj toleranciji. lan je Udruenja novinara Srbije. Sada je na funkciji predsednika Predstavnitva Centra za empirijska istraivanja religije u Bosni i Hercegovini. Nikola Kneevi je zavrio studije teologije 2005. godine na Protestantskom teolokom fakultetu u Novom Sadu, gde je dve godine kasnije stekao zvanje magistra nauka (Summa cum laude). Angaovan je na Protestantskom teolokom fakultetu u Novom Sadu kao predava iz predmeta Teoloka antropologija, Politika teologija i kao urednik asopisa pod nazivom Teoloki asopis. Do sada je objavio vie naunih radova i na desetine lanaka, uestovao na vie naunih skupova, tribina i konferencija. Potpredsednik i suosniva Centra za interdisciplinarne religioloke studije i Politiku teologiju. Dubravka Vali Nedeljkovi - ef Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Predavaica i na master i doktorskim studijama na ACIMS Univerziteta u Novom Sadu, (Mediji i rod). Oblasti istraivanja: analiza medijskog diskursa, mediji i crkve i verske zajednice, mediji i multikulturalizam, mediji i rod, medijska regulativa. Objavila je ezdesetak radova u domaim i meunarodnim publikacijama, uestvovala na mnogobrojnim naunim i strunim skupovima u zemlji i inostranstvu, objavila est strunih knjiga i monografija. Radila, pre angama na univerzitetu, kao novinarka i urednica u Radio Novom Sadu tridesetak godina. Dobitnica je mnogih novinarskih nagrada za informativni radio program i radio reportau. Aktivna u nevladinom sektoru: jedna od osnivaica i predsednica Upravnog odbora Novosadske novinarske kole, i drugih graanskih incijativa kao to je i NGO enske studije i istraivanja, Specijalistike akademske studije, Asocijacija za kreativnu komunikaciju i debatu. ivi i radi u Novom Sadu. Violeta Cvetkovska Ocokolji docent je na Fakultetu za kulturu i medije, Megatrend univerziteta u Beogradu. Bavi se istraivanjima u oblasti vizuelne kulture, komunikacije i religije. Uestovala je u brojnim domaim i meunarodnim konferencijama, i ima niz objavljenih radova iz navedenih oblasti. Prevodilac je sledeih knjiga: Smisao ikona (L. Uspenski, V. Loski, 2008); Ikone i tajnoviti izvori hrianstva (R. Templ, 2009). Autor je udbenika Komunikacija: ovek i kultura. Bavi se ikonopisanjem od 1997. godine.

10

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

O AutORIM A

11

Davorin Peterlin je roen u Zagrebu 1959. godine. Na zagrebakome Filozofskom fakultetu diplomirao je 1983. engleski i poljski jezik te knjievnost. Teologiju je studirao na Baptistikoj teolokoj koli u Novome Sadu i Teolokom fakultetu Matija Vlai Ilirik u Zagrebu. Diplomirao je 1987. na Regent Collegeu u Vancouveru, gdje je sljedee godine i magistrirao. Teologiju je doktorirao 1992. na Sveuilitu u Aberdeenu u kotskoj. Oxfordsko sveuilite dodijelilo mu je 2003. poasni magisterij. Nakon doktoriranja bio je profesorom i akademskim dekanom na Evaneoskom teolokom fakultetu u Osijeku te na Meunarodnom baptistikom teolokom fakultetu u Pragu, a predavao je i na drugim visokokolskim ustanovama u zemlji i inozemstvu. Djelovao je i kao direktor Keston Instituta u Oxfordu i znanstveni radnik na oxfordskome Regents Park Collegeu, a potom na Milltown Institutu u Dublinu (Head of School of Postgraduate Studies and Research). Krajem 2007. vratio se u Hrvatsku i predavao na Teolokom fakultetu Matija Vlai Ilirik, Evaneoskom teolokom fakultetu u Osijeku kao profesor novozavjetne teologije, proelnik za istraivaki rad i voditelj poslijediplomskoga doktorskog studija, na Filozofskom fakultetu Drube Isusove u Zagrebu te na drugim ovdanjim teolokim institucijama, sve do iznenadne i prerane smrti 14. lipnja 2010. Intenzivno se bavio teolokim, prevodilakim i knjievnim radom. Objavio je znaajne radove iz biblijskoteolokoga i crkvenopovijesnog podruja te brojne popularno-znanstvene lanke i eseje. Pored zapaene doktorske disertacije (Pauls Letter to the Philippians in the Light of Disunity in the Church) bavio se i biblijskim prevoenjem te je bio urednikom vie protestantskih hrvatskih novozavjetnih prijevoda, a jedno vrijeme i lanom prevodilakog tima Nove hrvatske Biblije. Objavio je vie znanstvenih i strunih radova u stranim i domaim teolokim asopisima, a ureivao je i teoloki asopis Loci Communes. Dejan Pralica je asistent na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu za predmete Radijsko novinarstvo i Analiza medijskog diskursa. Diplomirao na Odseku za srpski jezik i lingvistiku istog fakulteta. Titulu magistra lingvistikih nauka stekao na istom Odseku, na predmetu Analiza diskursa. Doktorirao novinarstvo na Fakultetu politikih nauka Univerziteta u Beogradu. Napisao je knjigu Diskurs radija, brojne naune radove i preko 60 kritika i prikaza iz oblasti lingvistike, urnalistike i komunikologije. Saradnik Radija 021,

Novosadske novinarske kole, asopisa Zlatna greda, Link i Religija i tolerancija. lan Nezavisnog drutva novinara Vojvodine i Drutva za primenjenu lingvistiku Srbije. Tatjana Radi je roena 1982. godine u Valjevu, gde je zavrila Valjevsku gimnaziju, a zatim Filozofski fakultet u Beogradu, odeljenje za sociologiju. U toku studija objavljuje vie lanaka, osvrta, uestvuje na brojnim istraivakim projektima u okviru Filozofskog fakulteta, Instituta za socioloka istraivanja, Ministarstva za rad i zapoljavanje RS itd. Trenutno rukovodi istraivanjem iz oblasti sociologije religije Ispitivanje stavova graana Srbije o religijskim pitanjima za Centar za evropske studije, FondacijuKonrad Adenaueri Hrianski kulturni centar. ivi u Vrnjakoj Banji. Irina Radosavljevi je diplomirani teolog Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta BU i master teorije umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Likovni umetnik, uesnik velikog broja izlobi u zemlji i inostanstvu. Struni saradnik za medije i mediologiju Centra za prouavanje i upotrebu savremenih tehnologija Arhiepiskopije beogradsko-karlovake. Objavljuje autorske tekstove u znaajnim teolokim publikacijama (Sabornost, Teoloki pogledi, Teoloki asopis, Istina). Prevodi sa francuskog i engleskog jezika. Sran Sremac je diplomirao teologiju na Protestantskom teolokom fakultetu u Novom Sadu. Studije nastavlja u Holandiji, prvo na Tyndale Theological Seminary, te zatim na Vrije Universiteit Amsterdam gde je i magistrirao iz oblasti Praktine (empirijske) teologije i Psihologije religije. Trenutno je na doktorskim studijama na Vrije Universiteit Amsterdam. Objavio je dvadesetak naunih radova u domaim i meunarodnim asopisima. Autor i prireiva nekoliko knjiga kao to su Fenomenologija konverzije (2007), Konverzija i kontekst (2009), Religijska imaginacija i savremeni mediji (2010). Uesnik je mnogih teolokih konferencija u zemlji i inostranstvu. Predsednik i suosniva Centra za interdisciplinarne religioloke studije i Politiku teologiju. Trenutno ivi i radi u Amsterdamu u Holandiji. Aleksandar Trudi (1985): diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, trenutno na postdiplomskim master studijama na Protestantskom teolokom fakultetu isto u Novom Sadu. Objavljivao je

12

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

radove i prikaze knjiga iz podruja sociologije religije, teologije, sociologije kulture i sociokulturalne antropologije u naunim asopisima i zbornicima kao to su: Religija i tolerancija, Ekumenski zbornik, Nacija kao problem i/ili reenje/Istorijski revizionizam u Srbiji. Takoe, radi na profesionalizaciji omladinskog rada u Srbiji. Redovan lan Centra za edukaciju, razvoj i istraivanja psihoanalitikih nauka u Novom Sadu i saradnik Centra za omladinski rad. Pohaao veliki broj domaih i meunarodnih seminara koji se tiu neformalnog obrazovanja i omladinskog rada. Vladislav epanovi je zavrio Fakultet likovnih umetnosti na Cetinju 1994. godine u klasi profesora Ratka Lalia. Postdiplomske studije je zavrio na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1997. gde radi kao docent na predmetu Crtanje i slikanje. Doktorirao je na interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu, Oblast teorija umetnosti i medija, 2009. godine u Beogradu, kod mentorke dr Divne Vuksanovi. Izlagao na dvadeset samostalnih i vie kolektivnih izlobi u zemlji i inostranstvu. Objavio vie naunih radova iz Oblasti teorije umetnosti i medija. Nataa Simeunovi, diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Magistrirala je na Fakultetu politikih nauka u Beogradu. Ocekuje uskoro odbranu doktorske disertacije na Fakultetu za kulturu i medije, Megatrend univerziteta u Beogradu. Objavila je vei broj strunih radova u domaim i stranim naunim asopisima i uestovavla je na vie naunih skupova u zemlji i inostranstvu.

Predgovor
Mediji crkava i verskih zajednica i religija kao predmet interesovanja novinara u laikim medijima je sasvim skrajnuta tema naunih i strunih istraivanja i rasprava u Srbiji. Ne moe se tvrditi da ne postoji nikakakv interes za to, ali isto tako i da zanimanje za ovu temu odgovara njenom znaaju kako za medijski, tako i za religijski sektor u Srbiji. Tim pre ovaj zbornik i skup koji mu je prethodio, Religija, mediji i kultura: medijizacija religije i/ili religizacija medija1, predstavljaju, i po obimu i po diverzitetu pristupa i tema, znaajno tivo, kako teologa, religiologa, tako i komunikologa, odnosno svih onih kojima su drutvena istraivanja u sreditu panje. Podsetimo da su mediji crkava i verskih zajednica i religija kao predmet interesovanja novinara u laikim medijima novija pojava kako u informativnoj praksi tako i u istraivakom podruju. Uzrok tome pre svega treba traiti u drutveno-politikom, istorijskom i s tim u vezi zakonodavnom kontekstu. Sve do ukidanja Zakona o crkvama i verskim zajednicama, poetkom poslednje decenije dvadesetog veka, elektronski mediji nisu bili otvoreni za religijske teme, niti su crkve i verske zajednice mogle, prema tom Zakonu donesenom poetkom sedamdesetih, da ih osnivaju za potrebe svojih vernika. To meutim nije bila specifinost samo Srbije. Urednik asopisa Time H. A. Grunwald (1994) navodi da se religija iz nedeljnog dodatka preselila na prve stranice, i prognozira jo tada da e verski ratovi, veliki i mali, po svoj prilici narednih decenija sve ee izbijati () Sredstva informisanja ove ekstremne sluajeve moraju da razmatraju struno i savesno. Rezultat, otvaranja drave prema crkvi, ali i crkve prema dravi, kao i ratni sukobi na teritoriji prethodne Jugoslavije iz devedesetih koji su neretko definisani i kao verski sukobi, ogleda se i u pokretanju verskih emisija u takozvanim matinim jugoslovenskim RTV centrima, u dravnim elektronskim medijima. Samo sporadino u takozvanim nezavisnim medijima. Crkvenim velikodostojnicima u informativnim programima dravnih medija meu kojima je tada bio i RTNS/ Novi Sad i RTVB /Beograd, a kasnije RTS daje se zapaen prostor, to ranijih gotovo pola veka nije injeno. Povodom najznaajnijih praznika Uskrsa i Boia objavljuju se poslanice i intervjui sa
1 U organizcaiji Centra za empirijska istraivanja religije i Doma omladine Beograda Konferencija sa meunarodnim ueem je odrana 7. i 8. maja 2010. godine u Domu omladine Beograda, Srbija.

14

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

PRE D GOVOR

15

velikodostojnicima konfesija bliskih pojedinim medijima. Prati se njihova politika i verska aktivnost na najviem nivou, domaa i meunarodna. Devedesetih godina dvadesetog veka uvode se nove stalne i periodine specijalizovane emisije obrazovnog karaktera posveene veronauci, uglavnom u dravnim elektronskim medijima, nekada matinim RTV centrima, ree u novoosnovanim privatnim i takozvanim nezavisnim. U okviru zabavnog programa prenose se koncerti duhovne muzike, a u vreme Uskrsa i Boia kompletne mise i bogosluenja. Uvode se kvizovi sa verskim sadrajem, emituju umetniki i dokumentarni religijski filmovi. Verske zajednice poinju da otvaraju sopstvene elektronske medije (najee radio stanice) i nezavisne produkcije, odnosno u saradnji i koprodukciji sa laikim medijima realizuju dokumentarno-obrazovni religijski program. Sve ovo je bio dobar povod da nauka obrati panju na religijski diskurs kod nas, to je uglavnom ostalo sasvim sporadino i ostaje u sferi interesovanja svega nekoliko istraivaa (Svenka Savi, Tadej Vojnovi, Dubravka Vali, a nakon 2000-te jo i mlaih istraivaa kao to su Dejan Pralica, Miroslav Kevedi i drugi). Tanije predmet moguih istraivanja je mnogo izazovniji od postojeeg naunog i strunog odgovora na te izazove svakodnevne medijske prakse. Nakon dvehiljadite valja istai da su verski mediji i verske zajednice prepoznati u paketu novih medijskih zakona. Tako ve 2002. 18. jul Zakona o radio-difuziji definie da radio i TV stanice crkava i verskih zajednica ne podleu plaanju naknade za emitovanje programa do okonanja postupka povraaja imovine tim crkvama i verskim zajednicama oduzete nakon Drugog svetskog rata u postupku nacionalizacije, konfiskacije, eksproprijacije. Savet Radiodifuzne agencije, osnovan ovim zakonom, ima 9 lanova od kojih je jedan predstavnik verskih zajednica, koji je trenutno i predsedavajui Saveta Agencije. Republika radiodifuzna agencija je dodelila dozvole za emitovanje radijskim stanicama iji osnivai su SPC i RKC (Radio beseda i Radio Marija). Osim toga javni servisi se obavezuju da informiu bez diskriminacije o delatnostima crkava i verskih zajednica. Zakon o javnom informisanju (2003) sankcionie distribuciju informacija verske netrpeljivosti (lan 17) i zabranjuje govor mrnje i prema verskim zajednicama (lan 38). Zakon o crkvama i verskim zajednicama (april 2006) takoe definie mogunost osnivanja kako tampanih tako i elektronskih medija, ali i pravo

da o svojoj delatnosti informiu putem javnih radiodifuznih ustanova - javnih servisa (Informativna i izdavaka delatnost lan 43). Dakle iako postoji zadovoljavajui zakonski okvir opte karakteristike prezentacije religijskih sadraja u medijima u Srbiji (bilo da su verski ili laiki) su takve da se moe generalno tvrditi da ne postoji model dobre prakse. Nema novinara koji poseduju kapacitet za novinarski pristup temi2, niti lana crkve odnosno verske zajednice koji poseduje visoke profesionalne novinarske kapacitete. Gotovo da u potpunosti izostaju ekumenski i interreligijski sadraji. Favorizuje se SPC kao veinska Crkva. Veina emisija u elektronskim medijima po sadraju je pouka u veri (katehizis), a ne pouka o veri (religiologija). Zapaen pozitivan pomak u elektronskim medijima se ipak mogu nai i sadraji o drugim crkvama i verskim zajednicama, a da nisu senzacionalistiki motivisani. Ono to najvie nedostaje na kraju prve decenije dvadesetprvog veka je i dalje izostajanje u dovoljnoj meri naunih i strunih skupova i dijaloga o ovoj izazovnoj i zahtevnoj temi. Zbornik radova koji je pred znatieljnim itaocima sadri dve podjednako izazovne oblasti: Medijizacija religije i Religija, film, umetnost i Internet. Oba poglavlja karakterie modernost, inovativnost, kreativnost radova kako u strunom, tako i u naunom pristupu. Dakle dovoljno inspirativno da se posveti panja doprinosu ovih tekstova istraivakoj oblasti drutvenih i umetnikih nauka. Ono to raduje jeste broj mladih autora, to nam daje nadu da e se ubudue ova tema ee nalaziti na agendi strunih i naunih skupova, kao i u asopisima i zbornicima poput ovog koji predajemo italakoj publici na ocenu. Dubravka Vali Nedeljkovi

2 Kao odgovor na stanje i tenja da se ono popravi na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu uveden je na etvrtoj godini studija izborni predmet Mediji i crkve i verske zajednice.

Medijizacija religije

Sran Sremac, Sergej Beuk i Violeta Cvetkovska Ocokolji

Religija, mediji i kultura: Medijizacija religije i/ili religizacija medija

UVOD I PREGLED RADOVA Mediji nisu prosto prenoenje informacija ili ispravno ili pogreno predstavljanje stvarnosti. Oni su alati kojima potroai i vernici ostvaruju ili veruju ono to ele. Mediji svih vrsta su sutinski sastojci socijalne konstrukcije stvarnosti.
Dejvid Morgan (Morgan, 2008: xiv)

Uvod Pitanja od kojih polazimo u ovom zborniku radova su: da li i kako savremena kultura i mediji transformiu religioznost/spiritualnost i da li mediji donose nov funkcionalni okvir ideje tradicionalnosti u religijsko teolokom smislu. Da li mediji menjaju religiju? Da li religija menja medije? Ono to, takoe, smatramo vanim jeste i odnos religije i savremene umetnike produkcije/ekspresije i njihove etiologije u vremenu postmodernog diskursa vrednosti. Ako poemo od injenice da je moderna umetnost permanentna i praktina ontika analiza, onda je i religija, ovde i sada, ontoloki izraz zbivanja bia kao onog koje je u stalnom samoosloboenju, u dealijenaciji i deideologizaciji. I kultura i religija tee ka prevrednovanju dispozicije fenomena slobode i njene aktualizacije kroz medije i celokupan socijalni realitet, pa se tako, paradoksalno, i religija i umetnost, a kroz medije, obraaju imaginarnoj veini, a da one same ostaju potencionalno hermetizovane ili, bar, nedovoljno markantne. Da li su religija i kultura samo sistematizovane

20

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

R ELI GIJA, M E D IJI I KuLtuRA: M E D IJIzAC IJA RE L IGIJE I/IL I RE L IGIzAC IJA M E D IJA

21

refleksije ljudskog duha ili one u nekoj vezi sa oseanjem Svetog? Da li mediji mogu uopte predstaviti religiju i kulturu i kakav je njihov meuodnos? Mediji, religija i kultura imaju kompleksan odnos. Religija je uvek doivljavana i praktikovana u specifinom kulturnom kontekstu, a on je danas (pre)zasien popularnim medijima. Nesumnjivo je da danas religiju doivljavamo i praktikujemo na nain koji odraava i ponekad, ak, prua otpor medijima, ali nikad ne izlazi iz tog konteksta (Clark, 2007: ix). Na poetku svoje knjige Religion in the Media Age, Stjuart Huver ukazuje: Kako sve vie zalazimo u dvadesetprvi vek, tako se ini da se religija i mediji sve vie povezuju. Veliki deo savremene religioznosti i duhovnosti saznajemo upravo preko medija. (Hoover, 2006: 1). Oigledno je da u nae vreme granica izmeu medija i religije postaje sve disperzivnija, ime mediji, zasigurno, preuzimaju ulogu tradicionalnih religijskih institucija. Pre nego to zaponemo diskusiju o interakciji medija, religije i kulture, trebalo bi da (re)definiemo navedene koncepte. Poeemo sa medijima. Mediji, uopteno, oznaavaju razliita sredstva komunikacije, kao to su novine, televizija, radio i u poslednje vreme Internet. Osnovno pitanje iz oblasti akademskog prouavanja religije i medija jeste: da li medije treba prevashodno razumeti u tehnolokom smislu, kao okvir za transmisiju religiozne ideologije, ili moda institucionalno, kao struktuirani kompleks drutvenih odnosa? elei da fenomen medija objasne u naunom, etiolokom smislu, neki teoretiari medijsku komunikaciju shvataju kao linearan proces: poiljalac konstruie poruku, ta poruka se pohranjuje u tehnologiju medija koja je multiplikuje i distribuira do masa iroko rasutih primalaca, gde ona oituje svoj efekat (Horsfield, 2008: 112). U kontekstu religije, mediji su, naprosto, shvaeni kao instrumenti ili kanali koji prenose religiozno determinisane poruke do recepienta. Meutim, ovakvo instrumentalno shvatanje medija je poelo da se menja u poslednjih nekoliko decenija. Mediji se sada vie ne shvataju kao pojedinani instrumenti ve kao deo dinamike samoga drutva, medijizovana stvarnost koja ne obuhvata samo tehnoloke medije masovnih komunikacija, nego i sveukupne procese medijizovanog ivota (2008: 113). U tom smislu, Piter Horsfild ne definie medije kao instrumente koji prenose neizmenjene poruke, ve kao podruja na kojima se vre konstrukcije, pregovaranja i rekonstrukcije kulturnih znaenja, u jednom neprestanom procesu odravanja i menjanja kulturnih struktura, odnosa, znaenja i vrednosti (2008: 113). Tako mediji postaju opti medijumi denotiranja, stvarajui nove konstrukte potencijalnih relacija

izmeu postojeih i moguih epistemikih kodeksiranja. Mediji (pogotovu vizuelni), po svojoj prirodi, uvek redefiniu, revalorizuju, reprezentuju neki kulturni kontekst, stavljajui ga u dinamiku formu svoje prirode i odnosei se prema njemu kao prema tek (po)roenoj realnosti, to predstavlja pogodnu kognitivnu sredinu za analizu socijalnih odnosa i kriterijuma po kojima se oni razvijaju. Slino tome, i definicije religije su prilino irokog opsega: neke naglaavaju lini, druge religiozni drutveni aspekt; neke funkciju, druge strukturu; jedne doktrine, druge verovanja. Iz tog razloga nije lak zadatak dovesti sve naglaeno pod jedinstvenu definiciju. Stoga je svaka definicija religije, najverovatnije, prihvatljiva jedino njenom autoru. Neki teoretiari zastupaju miljenje da religiju vie ne moemo definisati samo u smislu njenih istorijskih, strukturalnih ili doktrinarnih atributa. Umesto toga, religiju moramo posmatrati kao neto to je generisano u iskustvu, praksi i aspiracijama ivljenih ivota. (lived-lives) (Hoover, 2006: 39). U skladu sa ovim, Meredit Megvajer definie religiju na sledei nain: Religija se, u svom irokom sociolokom smislu, sastoji od toga kako ljudi shvataju svoj svet od naracija po kojima ive. ivljena religija ukljuuje neizmeran broj pojedinanih naina na koje ljudi stavljaju svoje prie u praksu (McGuire, 2008: 98). U svojoj knjizi The Sacred Gaze: Religious Visual Culture in Theory and Practice, Dejvid Morgan nudi radnu definiciju religije kao konfiguracije drutvenih meuodnosa i kulturnih slojevitosti koje su usmerene ka silama koje asistiraju ljudskim biima u organizovanju njihovih kolektivnih i individualnih ivota (Morgan, 2005: 5). Stoga se, po naem miljenju, religija ne bi smela definisati izvan odnosa koji postoji izmeu transcendentne stvarnosti i ljudskih zajednica koje ih otelovljuju. Religija je, dakle, uvek veza ili bolje rei uspostavljena veza Apsoluta i ljudskog bia koje ostvaruje kontakt i komunikaciju sa Onim koji nas u svemu prevazilazi. Meutim, i pored navedenog, pojedinac, odnosno ljudski kolektivitet, nosioci su religijskog nadahnua koje je vekovima, kao i danas, bilo i ostalo ono to religijsko ini nedokuivim, ali, s druge strane, tako optim i stvarnosnim pojmom. Definisanje pojma kulture je takoe komplikovan zadatak: u antropolokom smislu, kultura je nain ivota koji je nauen i praktikovan od strane lanova odreenog drutva. Ljudi ive u svetovima u kojima oni stvaraju i otkrivaju smisao. Iz tog razloga neki teoretiari definiu kulturu kao smisaonu dimenziju drutvenog ivota (Tanner, 1997: 31). Sociologija, sa svoje strane, kulturu razume kao najiri spektar delovanja i proizvoda koji

22

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

R ELI GIJA, M E D IJI I KuLtuRA: M E D IJIzAC IJA RE L IGIJE I/IL I RE L IGIzAC IJA M E D IJA

23

se drutveno prenose, poevi od nepisanih pravila i optih bihejvioralnih smernica (Duncan, 1979). To znai da je kultura organizacija ivota koja ukljuuje predmete, norme, vrednosti i institucije koje generacije vrednuju i razvijaju. Zanimljiva je i psiholoka perspektiva problema kulture, u kojoj se akcenat pomera sa drutva na pojedinca: Iz personalistike take, celokupno polje kulture se moe smatrati kao kompleks serija tekstova linosti onih putem kojih linost upoznaje okruenje (Sapir, 1993: 176). Psiholoki, kultura je otvoren prostor mogunosti za konstruisanje i pozicioniranje linosti u skladu sa iskustvom. Smemo rei da je kultura kumulativni rezervoar znanja, verovanja, stavova, iskustava, religijskih pojmova i simbola, kao i hijerarhija vrednosti kojima se etablira drutvena svest i praksa. Sada se moemo usredsrediti na interakciju ili interrelaciju izmeu prakse medijizacije i prakse religije. Dobar primer odnosa izmeu religije, medija i kulture su debate koje su pratile strip o Muhamedu objavljen u danskim novinama Jyllands-Posten 2005. godine. Po Hjarvardu ovaj sluaj jasno pokazuje kako mediji zaista igraju istaknutu ulogu u javnom ivotu i u stvaranju religioznih kontroverzi (Hjarvard, b. 2008: 10). Den Braunov (Dan Brown) roman, a kasnije i filmovi Da Vinijev kod (2003) i Aneli i demoni (2009) je pokrenuo brojne rasprave u vezi hrianstva uopte, a rimokatolicizma specifino. Takoe, svoenjem religije na nivo popularne kulture, ovi romani su doprineli da se pojedinac iz mase, nedovoljno teoloki obrazovan, oseti pozvanim da komentarie najdublje hrianske tajne. Poseta pape Benedikta XVI Sjedinjenim Dravama 2008. godine je takoe privukla veliku panju medija irom celog sveta, dok je sahranu patrijarha Pavla 2009. godine pratilo, preko televizije, nekoliko miliona ljudi. Internet je takoe postao znaajna platforma za razmenu religioznih ideja; on je omoguio ljudima da uu u javno religiozno podruje, bez obzira kojoj religioznoj zajednici pripadali. ta vie, mnoge religiozne zajednice su shvatile da medijske poruke mogu uticati na stavove i promenu uverenja njihovih sledbenika. Oni su uvideli da upotrebom medija mogu zadobiti deo trita, da se mogu reklamirati, ukljuivati u polemike i otvoriti novu praksu komunikacije za religijske zajednice. (Morgan, 2008:6). Tako su, na primer, evaneoski hriani (osobito u Americi) poznati po svojoj inovativnoj upotrebi medija, koja je proistekla iz uverenja da je tehnologija samo Boiji dar za hriansku misiju. Zbog toga je za njih tehnologija korisno sredstvo za ispunjenje obeanja Velikog poslanja.

Hep i Krenert ispravno primeuju da se religijske zajednice moraju predstaviti u medijima ukoliko ele da budu uzete u obzir kao relevantna ponuda verovanja (Hepp i Krnert, 2008). Mediji su, takoe, preuzeli mnoge socijalne funkcije institucionalizovanih religija, pruajui i etiko i spiritualno vostvo, kao i oseaj zajedniarenja. Prema tome, zajednica je jedno znaajno podruje vizuelne kulture. (Morgan, 2005: 54). epard i Rotenbuler su pokazali da mediji nisu primo-predajne naprave, nego empiriki generatori zajedniarenja/zajednice koja doputa ljudima da uspostavljaju znaenja koja artikuliu i nadilaze njihove pojedinane relacije (Shepherd and Rothenbuhler, 2001). Radi toga mediji igraju centralnu ulogu u pruanju simbolikih resursa uz iju pomo stvaramo znaenja iz nae drutvene stvarnosti, a religija je, takoe, jedan bitan aspekt ovog procesa pridavanja znaenja. Stjuart Huver smatra da je u relaciji izmeu religije i medija, ovo poslednje, na mnogo naina, na vozakom seditu (Hoover, 2006: 269). Ova tvrdnja znai da: prvo, mediji ne zamenjuju religiju, a drugo, da su mediji religiozno relevantni (Hoover, 2006: 269). Preokret meu kulturalistima koji je zapoeo sedamdesetih godina prolog veka je pokuao da prouavanja religije dovede u plodonosnu konverzaciju sa prouavanjima kulture i njenih modela. Ovaj pristup i religiju i medije, posmatra kao kulturu, ili ak religiju smatra medijacijom (Morgan, 2008: xiii). Slino tome, Hjarvard pravi razliku meu dvema tradicijama i stupnjevima u istraivanjima medija, religije i kulture. U pitanju su religija u medijima i mediji kao religija. Prva tradicija, religija u medijima predstavlja prouavanja o tome kako su glavne institucionalizovane religije (rimokatolicizam, istono pravoslavlje, protestantizam, islam i td.) i njihovi diskursi predstavljeni u medijima i kakve efekte mogu imati na pojedince, religijske institucije i na drutvo u irem smislu (Hjarvard, a 2008: 4). Druga tradicija je, prema Hjarvardu, preuzela kulturalistiki pristup i smatra da su mediji kao religija. Izgleda da, prema ovom pristupu, nema svrhe praviti razliku izmeu medija i religije. Moramo da se izdignemo iznad (Hoover, 2006: 268) ideje da su mediji i religija dva odvojena polja. Huver primeuje da religija i mediji zauzimaju iste prostore, slue mnogim slinim ciljevima i oivljavaju iste aktivnosti u kasnom modernizmu (Hoover, 2006: 9). Prema Hjarvardu, fokusiranje na medijizaciju religije predstavlja fokusiranje na naine na koje mediji i popularna kultura u naelu i (1) transformiu postojee religijske fenomene i (2) poinju da slue kolektivnim funkcijama u drutvu koje su do sada bile

24

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

R ELI GIJA, M E D IJI I KuLtuRA: M E D IJIzAC IJA RE L IGIJE I/IL I RE L IGIzAC IJA M E D IJA

25

vrene od strane religioznih institucija. (Hjarvard, 2008: 4). Zbog toga on medijizaciju religije definie na sledei nain: [medijizacija je] Proces kroz koji su se mediji razvili u jednu nezavisnu drutvenu instituciju, a istovremeno su poeli da postaju integralni deo funkcionisanja ostalih institucija, kao to su porodica, politika i religija. Kao rezultat toga, religija se sve vie podvodi pod logiku medija koja postaje primarni izvor religijskih ideja. (Hjarvard, a 2008: 5). Oigledno je da je interakcija izmeu medija i religije veoma kompleksna i nema obavezno uniforman uticaj na religiju. Kako Hjarvard istie: U nekim sluajevima mediji mogu unaprediti resakralizaciju drutva, dok u drugim oni podrivaju autoritet institucionalizovane religije i promoviu sekularne imaginacije, rituale i moduse bogosluenja. (Hjarvard, b 2008: 24). Na kraju, svi mi imamo koristi od tog procesa i implikacija koji iz njega proishode. U nastojanju da se donekle odgonetnu pitanja u kojima se preplie uloga kulture, religije i savremenih medija, odran je nauni skup pod nazivom Religija, mediji i kultura: Medijizacija religije i/ili religizacija medija (2010) u organizaciji CEIR-a i Doma Omladine Beograda. Predstavljeni radovi mogu se podeliti u dve glavne tematske celine. Prva celina obuhvata radove koji se bave problematikom medijizacije religije i religijom u irem smislu dok se druga tematska celina vie usmerava na medije kao to su film i Internet, pokuavajui da ponudi odgovore na sloenije vidove audio-vizuelnog saoptavanja i prijema poruke. Medijizacija religije Oduvek je bilo najtee prenositi drugima ono to je nevidljivo u nama, to se ne moe niim meriti, a to su naa osnovna oseanja: ljubav, mrnja, zavist, vera, nada, saaljenje, milosre. Ovim reima V. Jeroti, je u radu pod nazivom Kako se drugima prenosi religija, zapoeo pitanje ovog kompleksnog odnosa, postavljanjem religije na mesto jedne od osnovnih i najranijih ovekovih potreba, a potom i postavljanjem kljunog pitanja: Ko i kako treba da prenosi religiju drugome? Pozivajui se na delo Berajeva i njegov izuzetno reit naslov O savrenstvu hrianstva i nesavrenosti hriana, Jeroti je istakao sutinski problem oveka, njegovog odnosa prema sebi i prema svetu koji ga okruuje. On se pita povodom toga ta je pozitivno, a ta negativno u procesu medijizacije odnosno religizacije televizijskih

poruka ali istovremeno istie pojedinca i njegov odnos prema porukama koje dobija. Tako on kae da je na svakome od nas da u doivotnom procesu individuacije i/ili oboenja, usavrava svoje kritiko miljenje, koje kada je takvo, ne moe biti lieno razliitosti, tj. subjektivnosti. Poveana mo novinarske profesije u drutvenom ivotu kao i sve vei stepen drutvene dezorijentisanosti usled hiperprodukcije informacija, podstakla je istraivanje nedovoljno ispitanog polja koje se odnosi na Stepen poverenja u medije (Z. Kuburi, A. Kuburi). Kada se govori o medijima danas, uglavnom se uju kritike na raun sprovoenja indoktrinacije i drugih vidova manipulacije ali se retko uje miljenje obinog oveka o tome koliko veruje medijima, ko su, iroko shvaeni, autoriteti koji mu se obraaju i koliko dobrovoljno dozvoljava da mediji konstruiu njegovu drutvenu stvarnost. Da bi istraile ovo vieslojno pitanje autorke su prikazale empirijsko istraivanje, na prostoru Zapadnog Balkana i Bugarske, koje je deo istraivanja zapoetog 2006. godine (Galup Europe), i koje je nastavljeno komparativnim istraivanjem ne samo drava ve i vremenskih sekvenci na godinjem nivou. Njihova vrednost upravo je u tome da se sagleda realistika slika u optoj populaciji. Prema rezultatima istraivanja, ako se posmatra unutar jedne drave koliko se medijima veruje, to jest koliki je procenat ispitanika iskazao stav velikog i deliminog poverenja, u Albnaiji su medjiji u odnosu na petnaest ponuenih kategorija na treem mestu iako im veruje neto manje od polovine ispitanika. U Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu mediji su na sedmom mestu, dok su u Srbiji i Makedoniji na osmom mestu. U Crnoj Gori su tek na desetom mestu poverenja iako je procenat od 46 isti kao u Albaniji. Meutim, u Hrvatskoj su mediji na 13. mestu sa 36% onih koji im veruju, a posle njih su stranci i imigranti, to je, gledano kroz razliite statistike postupke, najnii odnos poverenja u medije u ispitivanom kontekstu. Takoe, utvreno je da najmanje veruju medijima nereligiozni, potom katolici, pa pravoslavni, dok im vie veruju muslimani i protestanti na Balkanu. Ukrtanjem varijabli religioznosti i poverenja u medije autorke su dole do saznanja koja vie govore o osobinama linosti ljudi koji iskazuju svoj stav prema medijima nego o medijima samim i njihovom kvalitetu. Njihova glavna zamerka medijima jeste preterana orijentacija na negativne vesti, te stoga posebnu panju poklanjaju masovnim medijima kao subjektima manipulacije, indoktrinacije i emocionalne mobilizacije. Autorke, potvruju visok stepen poverenja u medije, koje je u znaajnoj vezi sa religijom ali predlau da se

26

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

R ELI GIJA, M E D IJI I KuLtuRA: M E D IJIzAC IJA RE L IGIJE I/IL I RE L IGIzAC IJA M E D IJA

27

agresivnost zameni asertivnou kako bi se to poverenje povealo i uvrstilo zarad opte dobrobiti. U radu pod nazivom Religija i mediji kao merila vremena D. Gavrilovi je istraivala ulogu medija kao faktora izgradnje i uticaja na moralne vrednosti u savremenom drutvu, podjednako kao i ulogu same religije. Ona analizira tezu koja se pojavila u postfunkcionalistikoj teoriji o medijima kao funkcionalnom ekvivalentu religije u uspostavljanju vrednosti u savremenom drutvu. Postojana uloga religije danas, koja uprkos oekivanjima ne jenjava, postaje ponovo na javnoj sceni deo habitusa savremenog drutva. Koncept ljudskih prava, koji se iskazuje kroz niz paradoksa sagledivih u istovremenoj ne/mogunosti ostvarivanja ljudske slobode, proklamovan sa idejom da bude univerzalan, esto se preobraava u brojne etnocentristike i fundamentalistike tenje. Pitanje ne/postojanja Boga ne umanjuje dogaaje na svetskoj sceni koji ne retko ukazuju na vanost religijskih vrednosti u domenu sekularnog drutvenog ivota. Tako religija u promenjenim uslovima verskog pluralizma, kada su prisutne brojne religijske opcije, sa obnovljenom idejom o pitanju moralnog smisla ljudske egzistencije, utie na iskorenjivanje socijalnog zla. Uticaj politike iskazuje se u kreiranju nove pseudo religijske stvarnosti u kojoj mediji igraju odluujuu ulogu u vulgarizaciji vrednosti koje se globalizuju. Metode kojima se koriste mas-mediji u formiranju stavova javnog mnjenja tema su istraivanja R. Kuburia. Polazei od tvrdnje da mas-mediji znaajno utiu na izgraivanje stava javnosti prema verskoj toleranciji, autor osnovnu tvrdnju dopunjuje hipotezama o tome da ne postoji distinkcija izmeu verskog i nacionalnog, i da je prihvatanje religije uglavnom formalno, bez dubljeg verskog iskustva. Autor prenosi, kroz pojam indoktrinacije, odnos uitelj-uenik u javnu sferu gde, mas-mediji postaju uitelji a njihovi korisnici uenici, tako da se posredstvom dezinformacija ili nepotpunih infomacija postie eljeni efekat, to jest stvara veinsko, opte (i jedino) prihvatljivo miljenje. Autor objanjava nain na koji povezivanje verskog i nacionalnog doprinosi verskoj ne/toleranciji kada se ove dve odrednice poistovete, i daje primer Srbije gde dobar Srbin moe biti samo dobar pravoslavac. Kuburi, se zatim osvre na verski formalizam i poziva se na upitne rei teologa Bigovia: Kako `informacije` o Hristu zameniti ljubavlju i poverenjem u Hrista? Tako autor, ispitujui mas-medije, javno mnjenje i pojedinca kao ne/vernika zakljuuje da istinski i religiozni ljudi jesu iroki, otvoreni, tolerantni i ovekoljubivi a da mas-mediji bitno doprinose verskoj netoleranciji.

U radu pod nazivom Instrumentalizacija religije: kodirana komunikacija (V. Cvetkovska Ocokolji, T. Cvetkovski) istraivana je kodirana religijska komunikacija ostvarena putem medija kao i njena uloga u oblikovanju nacionalnog identiteta u Srbiji. Uloga medija u prenoenju dog-whistle poruka je od presudne vanosti s obzirom na to da je moderna politika praksa utemeljena u medijima. Dog-whistle (psei zviduk) je pojava nedovoljno poznata u iroj srpskoj javnosti a predstavlja komunikacijsku tehniku koja deluje tako to odreenu poruku prepoznaje samo ciljna grupa. Autorke istrauju instrumentalizaciju religije putem komunikacije na primeru dnevnih novina Kurir u periodu od 2003. do 2009. godine, metodom analize sadraja. Naglasak istraivanja je na nainu na koji odreenu poruku shvata odreena ciljna grupa pre nego na izvornoj poruci odreenog politiara: postavlja se razlika izmeu onoga ta publika uje i onoga to poiljalac tvrdi da je rekao. U radu je takoe istraeno metonimijsko i metaforiko znaenje pojmova kao to su: krst, ikona i Jevanelje. Takoe, u radu je analizirana zlo/upotreba kompozicijskih elemenata ikone u ideoloke i ekonomske svrhe. Autorke zakljuuju da je obnova pravoslavlja kao bitne odrednice u oblikovanju nacionalnog identiteta u Srbiji (od 80ih godina) bitno obeleena zloupotrebom ikonikih elemenata, slanjem dog-wistle poruka i stvaranjem pseudo svetenog prostora od strane medija. Konstruisanje nove stvarnosti od strane medija N. Simeunovi je u radu pod nazivom Medijizacija Srpske pravoslavne crkve: odgovornost novinskog naslovljavanja, istraivala metodom analize sadraja naslova u on lajn izdanjima dnevnih novina u toku 2009. godine. Ona istie i dokazuje, kako je slika Crkve u Srbiji, njene delatnosti i njenih predstavnika obeleena tabloidizacijom i estradizacijom. Polazei od odreenja medijizacije kao vieslojnog fenomena ija se sutina moe prepoznati u sve veoj ulozi masovnih medija u posredovanju drutvene stvarnosti, tj. u njenom razaranju, promeni i rekonstruisanju, ona ukazuje na medijsko nametanje i oblikovanje novih obrazaca drutvenog ivota. Tako mediji polako preuzimaju vodeu ulogu u socijalizaciji, koju je vekovima imala religija a i sama religija postaje rtva medijske konstrukcije stvarnosti. Postavlja se pitanje na koji nain izbor rei u saoptavanju jedne vesti utie na formiranje stavova recipijenata u sposobnosti da prihvate medijski posredovane predstave stvarnosti kao ideoloki neutralne, tj. kao objektivnu stvarnost. Metodom analize sadraja autorka zakljuuje da listovi kao to su Politika, Danas, Veerenje novosti, Blic, Press, Kurir i Alo, ukupno, sadre veliki procenat (34.64%)

28

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

R ELI GIJA, M E D IJI I KuLtuRA: M E D IJIzAC IJA RE L IGIJE I/IL I RE L IGIzAC IJA M E D IJA

29

senzacionalistikih i uvredljivih naslova, kao i da klasini obrasci publicistikog stila, karakteristini za ozbiljne novine, koji podrazumevaju aktuelnu tematiku, upuenost masovnoj publici, informativnu funkciju i precizna znaenja sve vie ustupaju mesto ideolokoj i birokratskoj estradizaciji koja degradira Crkvu i ulogu vernika. Medijsku konstrukciju sahrane patrijarha Pavla i izbora patrijarha Irineja u televizijskim javnim servisima u republikama nastalim na teritoriji nekadanje Jugoslavije, kao i nekoliko komercijalnih emitera iz Srbije, istraivala je D. Vali Nedeljkovi, u radu pod nazivom Ekranizacija patrijarha. Komparativnom kritikom analizom medijskog diskursa autorka je obuhvatila period od 19.11.2009 22.01.2010. godine sa naglaskom na veernje centralne informativne emisije televizijskih javnih servisa. Utvrujui kulturni, istorijski i ideoloki kontekst dogaaja autorka uporeuje nain na koji se u javnim servisima regiona zapadnog Balkana medijatizuje religija i/ili religizuju elektronski mediji na primeru dva krupna dogaaja: sahrana patrijarha Pavla i izbor novog patrijarha Irineja. Autorka navodi da sve to je pratilo sam in sahrane patrijarha Pavla svedoi o dubokoj klerikalizaciji drutva i pretvaranju svetovne u teokratsku dravu. Sa tvrdnjom da je scenario itavog obreda sahranjivanja patrijarha Pavla modeliran prema ve ustaljenom obrascu za dravnike ispraaje najviih zvaninika, autorka zakljuuje da je na taj nain RTS1 kao nacionalni javni servis praktino izjednaio dravu i crkvu u medijskom tretmanu verskog slubenika. Sa druge strane, Kosovo, odnos sa drugim pomesnim crkvama, pre svega Makedonskom i Crnogorskom, kao i poseta pape Srbiji, a s tim u vezi i pribliavanje pravoslavlja i katolianstva, su teme kojima je u izvetajima o buduem radu novog patrijarha data panja u medijima. Problemom medijizacije bavio se i D. Pralica koji je sproveo Analizu medijskog diskursa srpske tampe o smrti i izboru patrijarha, sa naglaskom na beogradske i novosadske dnevne listove. Kvantitativno-kvalitativnom analizom medijskog diskursa i interpretacijom sadraja novinskih tekstova, on je ispitivao na koji nain (slinosti i razlike) su Politika, Blic, Veernje novosti, Danas, Kurir, Pravda, Pres, Alo, Dnevnik i Nacionalni graanski list prikazali smrt, odnosno izbor novog patrijarha. On istie da je drutvenopolitiki kontekst u okviru kog se odigrao in smrti, zatim in sahrane kao i izbora i ustolienja novog patrijarha bitno doprineo opirnom izvetavanju medija o tim dogaajima. Navedenom metodom, Pralica je utvrdio postojanje slinosti u nainu pisanja o navedenim temama, ali i odreeni stepen

razlike koji se ogleda u pristupu dogaajima, to je najoiglednije u odabiru naslova, fotografije, veliine i pozicije tekstova u novinama. Fokusirajui se na nekoliko elemenata prezentacije tekstova o smrti, odnosno izboru patrijarha u dnevnim novinama kao to su: struktura sadraja u pogledu tema i subjekata o kojima se izvetava, vrednosne usmerenosti stavova subjekata prema objektima kao i utvrivanje stepena medijske originalnosti novinara, izmeu ostalog, Pralica utvruje visok stepen metaforinih naslova (73%) u odnosu na realne (27%) kod teme Smrt patrijarha kao i to da su mediji mnogo prostora ustupili politiarima, kao subjektima u povodu izvetavanja o smrti patrijarha, (ak 61% u odnosu na 22% crkvenih lica) dok su u povodu pisanja o izboru patrijarha skoro duplo brojniji bili crkveni subjekti (40%). Drutvo medijskog spektakla koji se senzacionalistiki predoava recipijentu, ne dozvoljavajui mu da promilja vieno, ve mu unapred nudi i nedoumice i reenja, istraivao je V. epanovi, u radu pod nazivom Pseudo-religija u drutvu medijskog spektakla, na primeru elemenata u medijskoj reprezentaciji 11. septembra. Autor istie da medijska prezentacija upravo ovog, u najmanju ruku, okantnog dogaaja koji je razbudio itav svet potvruje hipotezu o obezduenju sveta, o surogatu religioznosti koja se promovie u sferi masovnih medija, zabave i popularne kulture i o bizarnosti koja u takvim okolnostima zauzima mesto istine. Simuliranje stvarnosti putem masovnih medija preobraava se u simuliranje duhovnosti, putem narativa u ijoj osnovi je anesteziranje javnosti sa jedne strane i/ili njihova mobilizacija u pravcu interesa vladajuih sistema sa druge strane. Analizom medijskih narativa koji su pratili teroristiki akt 11. septembra 2001. godine, epanovi naroitu panu pridaje tzv. slikama zla, to jest asocijativnim oblicima uoenim na fotografijama i video zapisima, koji se mogu uvrstiti u domen misterioznih pojava. Tako mediji postaju polje u kojem potisnuto transcedentno, u sekularnom svetu, ponekad izbija, i u odnosu sa narativima iz medijske kulture, gradi prostor za kvazi-religiozne i destruktivne zanose, stvarajui kulturnu paranoju, koja ima za cilj da olaka i da smisao vojnom delovanju. Dragocen aspekt odnosa religije i medija, za ijim sagledavanjem i ispitivanjem je tragala D. Gruji u radu pod nazivom Verska tolerancija i mediji, javlja sa sa buenjem svesti o postojanju verskog pluralizma i razliliitosti verskih zajednica kao neeg to obogauje ivot itave zajednice. Autorka naglaava vanost medija u uspostavljanju multikulturalnog i multiverskog okruenja i njihov uticaj na konstruisanje shvatanja verske slobode i

30

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

R ELI GIJA, M E D IJI I KuLtuRA: M E D IJIzAC IJA RE L IGIJE I/IL I RE L IGIzAC IJA M E D IJA

31

suivota, dok podjednako problematizuje izazove koje pred medije postavlja savremeno iskustvo verskog pluralizma s obzirom na ideju multikulturalne pravde. Pozivajui se na ideju individualne slobode bogosluenja, propagiranja vere a ak i njenu promenu ili odbacivanje, ona sledi okosnicu dublje ideje liberalizma, iroko shvaene, gde se ograniavanje tih individualnih sloboda shvata kao krenje osnovnog ljudskog prava (Kimlinka, 2001: 184). Tako, suivot koji zahteva aktivno uee u multikulturalnoj zajednici podrazumeva izgradnju i afirmaciju verskih uverenja i slobodu upranjavanja verske prakse, sa dodatnom dimenzijom manjinskih prava koja se mogu afirmisati jedino kroz javnu debatu, koja se najveim delom odvija putem masovnih medija. Savremena promocija verske tolerancije, dakle, poiva upravo na jednom aktivnom odnosu i prisustvu verskih zajednica u javnom drutvenom ivotu a uloga medija postaje presuujui faktor u buenju svesti o postojanju i prihvatanju razliitosti gde etika medija sadri niz individualnih ali i institucionalno organizacionih etikih zahteva. Znaajnije teorije iz sociologije kulture i religije, vane za promiljanje kontekstualnosti u kojoj se deavaju procesi podloni pojedinanom ljudskom uticaju (ne/svesno) A. Trudi ispituje u radu pod nazivom Kulture, religije i mediji: doprinos razliitih teorija u sociologiji kulture i sociologiji religije. Autor se najpre osvre na antropoloke i psiholoke doprinose u pristupu izvetavanja sa terena a zatim prikazuje pojedine teorijske koncepte iz sociologije kulture i religije (Kloskovska, Kokovi, Hamilton, orevi) koji su doprineli specifikacijama problema na relaciji kulture-religije-mediji. Autor istie da je menjanje ispoljavanja religioznosti nakon sloma socijalizma posle 1989. godine na evropskom planu dovelo do traenja ispunjenja potreba religioznosti koje su bile vie ili manje supresirane. Osvrui se na, do nedavno, izraenu versku netrpeljivost u Srbiji, autor se pita da li je trite verskih zajednica proireno novim misionarenjem ili je misionarenje kao aktivistiki deo svake te zajednice bio intenzivniji? Meutim, autor se dalje usmerava na aspekt izuavanja aksiolokih kriterijuma simbolike kulture u religijama. Pozivajui se na Hamiltonovu (2003) razradu metodolokog agnosticizma, on navodi da su religijske tvrdnje esto izraz istine koja je sasvim drugaija od injenike i empirijske. Autor zakljuuje da opis religijskog uverenja i doivljaja treba dati na nain koji ne vrea oseanja vernika ili osobe koja to doivljava, ali to ne treba da nas spreava da nastojimo da ga objasnimo posredstvom ideja, kategorija i odnosa s kojima ta osoba ne mora obavezno da se slae.

Religija, film, umetnost i Internet Polazei od osnovnih teorijskih premisa kinematografske teologije S. Sremac i S. Beuk u radu pod nazivom ta ima zajedniko Holivud sa Jerusalimom? Film, teologija i religijsko iskustvo, postavljaju pitanja u vezi sa mestom filma na polju religijsko-teolokog promiljanja kao i o granicama filmske naracije u smislu religijskog iskustva, a posebno fenomena konverzije. Autori zauzimaju stav da su kultura i teologija neraskidivo povezani i da je film oblast u kojoj se mogu pokazati snaga i znaaj, kako kontekstualizacijsko-narativnog, tako i praktino-empirikog diskursa postliberalnih teolokih istraivanja, to potvruju relevantnim hipotezama i teorijama. Nadovezujui se na pitanje o tome ta filmovi zapravo proizvode u ljudima, autori postavljaju pitanje mogunosti tumaenja filma kao teolokog teksta na osnovu kojeg je mogue razvijati teoloki diskurs. Kljuno pitanje je da li film moe da izazove religijsko iskustvo? Artikulisanje naina na koji vizuelne slike saoptavaju odreeno znaenje (smisao) omoguavajui putem filmskog pripovedakog medija komunikaciju izmeu Boga i gledalita, i tako prema Donstonu (2000) prenose Boije istine ili proizvode iskustvo nalik bogosluenju (Marsh, 2004), ujedno nas priprema da prihvatimo jo specifiniji, a time i jo zahtevniji izazov da postanemo relevantni za na odreeni kulturoloki kontekst u kome praktikujemo teologiju. Tako bioskop postaje moderna tehno-propovedaonica u kojoj se postavljanje svetitelja na platna ne otkriva ve upravo univerzalizuje zadravajui psiholoki prostor distance arhetipskog u svesti gledalaca/(sa)uesnika. Film i sveto mogunosti i naini predstave, je tema koju I. Radosavljevi istrauje, na osnovu dostupnih studija teoretiara filma i filmskih umetnika, postavljajui pitanje da li je film kao medij kadar da prikazuje duhovne realnosti i da govori o svetom. Osvrui se na istorijsko utvrivanje slike kao mogunosti za prikazivanje svetog, autorka dolazi do sfere filma i njegovog odnosa prema nevidljivim stvarnostima, transcendentnom i svetom. Istraujui teko uspostavljeno i utvreno teorijsko opravdanje ikone, tj. borbu za sliku i protiv nje, autorka se vraa na stari problem opravdanosti sakralne umetnosti - da li je doputeno (mogue) ili ne, pribegavati umetnosti da bi se predstavio natprirodni svet? U potvrdu odbrane pokretne slike, autorka navodi da je cilj filma u tome da proe itav kosmos i sa njim povee oveka i ostvari jedan ogromni sveboanski ivot koji e u svestima koje su postale neosetljive za natprirodno podstai obnovu religioznog

32

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

R ELI GIJA, M E D IJI I KuLtuRA: M E D IJIzAC IJA RE L IGIJE I/IL I RE L IGIzAC IJA M E D IJA

33

oseanja (Ael, 1978). Transcendentni uzlazak, kretanje ka gore, ka Bogu ili transcendentni silazak, kretanje ka dole, ka demonskom, u smislu suprotstavljenosti razuma i nagona, svesnog i nesvesnog ostaju kolebljivi u filmskom recipijentu koji stvara sopstvena znaenja. Neosporno je da su mnogi filmovi razvili stil iz hrianske liturgije te vode gledaoca kroz liturgijsko hodoae u iskustvo koje se jedino moe okarakterisati kao uzvieno. U radu pod nazivom, Vienje apokalipse u savremenom filmu, A. Aras postavlja naglasak na elementima koji izazivaju odreeni doivljaj a direktno su u vezi sa jednim od najveih strahova oveanstva. Njegova glavna zamerka filmovima povodom prikazivanja apokalipse je upravo prenaglaavanje nebitnih stvari na raun sutinskih. Tako on daje primer filma Digitalni aneo u kome su vanije nevolje koje e snai oveanstvo od sutine koju predstavlja spasenje. Uobiajena ekranizacija apokalipse poziva se na Otkrivenje Jovanovo gde se pojedini elementi izdvajaju van konteksta i predstavljaju kao bazini. Meutim, prikazi apokalipse vieni iz ugla stvaraoca filmova ne uklapaju se sa hrianskim vienjem Drugog dolaska Hristovog. Na taj nain oni dovode do udaljavanja od sutine poruke Drugog dolaska i izazivaju strah i paniku meu gledaocima, bitno doprinosei da se i sam pojam apokalipse, koji je u izvornom smislu oznaavao objavu Boga o neemu skrivenom i samo njemu znanom, potpuno izvrne. Rad sagledava ekranizaciju apokalipse kroz tri kategorije: biblijsku, dokumentarnu i savremenu. Autor zakljuuje da je najverodostojniji prikaz biblijski jer upravo on na najautentiniji nain prikazuje dogaaje iz Jovanovog Otkrivenja i to kao celinu, ne izuzimajui njegove delove. Tako mogunost prevazilaenja straha postoji jedino promenom odnosa prema tvorevini i poverenjem prema Onome koji nas je stvorio. D. Peterlin se poziva na irok vremenski raspon medijizacije koja se, prema njemu, deava ve u 1. veku, da bi se zatim razvijala kroz popularizaciju jevanelja, te je stoga pre naziva evangelizacijom. U radu pod nazivom Od usmene predaje do Markova evanelja i od Markova evanelja do Pasije Mela Gibsona: Neke poveznice izmeu Redaktionsgeschichte i regie, radosne vesti o roenju Hristosa, zatim Hristov ivot i usmene propovedi, potom poslanice i jevanelja, po autoru su, izmeu ostalog vane jer opisuju postepeno razvijanje i stapanje usmenog i pisanog predanja, u prvim vekovima hrianstva. Povodom jevanelja Peterlin ukazuje na problem prenoenja izvornog predanja kao i prevoenja na druge jezike to dovodi do nedoumica usled preklapanja semantikih polja. Autor zatim prenosi teite na

savremeno doba i uporeuje nain stvaranja filma Mela Gibsona Pasija Isusa Hrista, sa stvaranjem jevanelja kroz redaktorski (prikupljaki i kritiki) posao, dok je ideja vodilja upravo u jezicima putem kojih se prenosi poruka: grki, latinski, aramejski. Autor, zatim postavlja pitanje izvornosti pojedinih scena preuzetih iz apokrifa 18. veka i scena nasilja koje kroz filmski medij remete sutinsku poruku jevanelja, ali zadrava ideju slinosti u nainu formiranja poruke i prilagoavanju pripovedanja o Hristu itaocima/gledaocima danas kao i pre dve hiljade godina. N. Kneevi i T. Radi, u radu pod nazivom Uticaj Interneta na afirmaciju religiozne svesti: na primeru forumske interakcije i misije, postavljaju pitanje da li religiozne institucije mogu da se prilagode sloenom medijskom i tehnolokom kontekstu kakav je Internet i da li je uopte mogue participirati u religijskom obredu putem interneta i unutar njega kreirati jedan paralelni virtuelni univerzum ideja? Autori su se bavili afirmacijom religiozne svesti iz perspektive hrianskih verskih sadraja na internetu, sa naglaskom na najvei domai internet sajt pravoslavne religiozne pozadine i sadrine pod nazivom Verujem. Polazei od uloge koju Internet ima u oblikovanju renesanse verbalne kulture i sa saznanjem da religiozni sajbersvemir, upravo kao i stvarni, ima tendeciju konstatnog rasta i irenja, autori naroito istrauju drutvene mree (social networks), sa naglaskom na teo-blogovanje. Na taj nain nastaje jedna vrsta virtuelne zajednice cyber koinonia-e, necenzurisanog i otvorenog dijaloga iji se odnosi iz virtuelnog sveta prenose u svakodnevnicu i na taj nain afirmiu religioznu svest i verski identitet uesnika. Namee se se pitanje da li je mogue aktivno participirati u nekom religijskom obredu putem interneta? Na osnovu sprovedenog istraivanja, autori zakljuuju da je, vie nego oigledno da jedan Internet prostor, odnosno u ovom sluaju forumska interakcija i komunikacija, moe da doprinese boljem razumevanju mnogih religijskih pitanja. S. Karali, je u radu pod nazivom The Extra Light Project, dao prikaz istoimenog umetnikog projekta realizovanog 2009. godine u Amsterdamu. Projekat je koncipiran u nameri da se pronau dodirne take izmeu umetnosti i religije u kreiranju i manipulisanju kolektivnog verovanja kao i da se ispitaju mehanizmi i sredstva koja se koriste u te svrhe. Polazei od pretpostavke da su umetnost i religija socijalne konstrukcije koje uveliko zavise od kolektivnog konsenzusa koji se odraava naom potrebom za verovanjem i kreiranjem apstraktnih znaenja i nalae nam da se odnosimo prema umetnosti i religiji kao prema drutveno relevantnim kategorijama, Karali

34

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

R ELI GIJA, M E D IJI I KuLtuRA: M E D IJIzAC IJA RE L IGIJE I/IL I RE L IGIzAC IJA M E D IJA

35

se pita da li one to zaista i jesu. Tako The Extra Light Project, sredstva koja koriste umetnost i religija, predstavlja ogoljena u njihovoj osnovnoj formi i u okviru jednog konkretnog dogaaja. Projekat je zasnovan na nekoliko test-situacija tokom kojih je funkcionalna vrednost vizuelnih sredstava, koja koriste umetnost i religija, suoena sa njihovom kolektivnom recepcijom. U drugom delu rada dat je odlomak iz poglavlja On personal experience of religion (O linom doivljaju religije), iz knjige Becoming Christian (Stvaranje hrianina) koja je objavljena 2009. godine u okviru istoimenog projekta, a sadri seriju razgovora izmeu Jean-Jacques Suurmonda (holandskog protestantskog svetenika, pisca i kolumniste), i autora rada. Razgovor prikazan u ovom radu obuhvata niz sutinskih pitanja koja obuzimaju obinog oveka vernika, ali i umetnika i svetenika. Tako se vraamo na sutinska pitanja koje je i nauni skup pod nazivom Religija, mediji i kultura: Medijizacija religije i/ili religizacija medija, otvorio. Umetnost i religija su vekovima bile neraskidive u pokuaju da predstave nevidljivo materijalnim sredstvima i na taj nain prenesu poruku boanskog sveta. Danas, one tragaju za istim odgovorima, iako su se razdvojile u nainima saoptavanja. Masovni mediji, danas prisutni, podjednako imitiraju sveteni prostor i izazivaju neku vrstu pseudo religioznog iskustva a ovek, koji je dobio blagodat savremene tehnologije, i dalje trai odgovore na drevna pitanja. Razlog tome upravo je nedostatak odgovora, ili bar razumljivih odgovora. Tako su u ponudi razonoda, manipulacija i dezinformacija, koje zabavljaju obinog oveka, manipuliu njegovim idealima, u ekanju da se pronau pravi odgovori i da se nekim novim tehnikim pomagalima postigne obostrana komunikacija: izmeu oveka i oveka, izmeu materijalnog i duhovnog sveta, izmeu roenja i smrti, za kojom se vekovima traga. U dugom procesu ekanja na scenu istupaju demonski simulakrumi (Karali, 2010) koji obuzimaju savremenog oveka, podjednako kao i polje nauke, umetnosti i religije. I za kraj nakon brojnih pristupa ovoj izuzetno osetljivoj, slojevitoj i aktuelnoj temi, dajemo ugao sagledavanja protestantskog svetenika: Ja nisam sam stvorio svoj ivot, samo sam jednoga dana odjednom shvatio da ivim! (Suurmond, 2009: 74).

BIBlIOGRAfIJA
Clark, S. Lynn, Religion, Media, and the Market Place. New Brunswick: Rutgers University Press, 2007. Duncan, Mitchell, A New Dictionary of Sociology. Routledge & Kegan Paul Ltd, London, 1979. Hoover M. Stewart, Religion in the Media Age. London: Routledge, 2006. Hjarvard Stig, Introduction: The mediatization of religion: enchantment, media and popular culture u: Northern Lights Volume 6, a 2008: 3-8. Hjarvard Stig, The mediatization of religion: A theory of the media as agents of religious change u: Northern Lights Volume 6, b 2008: 9-26. Hepp Andreas i Veronika Krnert, Media cultures and religious change: mediatization as branding religion. Paper presented at the Conference Religion Process and the Transformation of the Public Sphere: A Day Symposium ESRC, 9. January 2008. Horsfield, Peter, Media u: Key Words in Religion, Media and Culture. London: Routledge, 2008. (ur. Morgan David), 111-122. Morgan David, The Sacred Gaze: Religious Visual Culture in Theory and Practice. Berkeley, Los Angeles and London: University of California Press, 2005. Morgan David, Key Words in Religion, Media and Culture. London: Routledge, 2008. (ur. Morgan David). Shepherd, J. Gregory and Eric W. Rothenbuhler (ur.) Communication and Community. Mahwah: Lawrence Erlbaum Associates, 2001. Marsh, Clive, Theology Goes to the Movies: An introduction to critical Christian thinking. London: Routledge, 2007. Lehikoinen, Taisto, Religious Media Theory: Understanding Mediated Faith and Christian Applications to Modern Media. Jyvaskyla: Jyvaskyla University Press, 2003. Tanner, Kathryn, Theories of Culture: A New Agenda for Theology. Minneapolis: Fortress, 1997. Fox, Richard, Religion, Media, and Cultural Studies u: Theory, Religion, Critique: Classic and Contemporary Approaches. New York: Columbia University Press, 2009. (ur. Richard King). Sapir, Edward, The Psychology of Culture, Berlin, Walter de Gruynter GmbH & Co, 1993.

Vladeta Jeroti

Kako se drugima prenosi religija

Oduvek se znalo da je najtee prenositi drugima ono to je nevidljivo u nama, to se ne moe niim meriti, a to su naa osnovna oseanja: ljubav, mrnja, zavist, vera, nada, saaljenje, milosre. Poto se smatra da je religija jedna od osnovnih i najranijih ovekovih potreba (homo religiosus kao arhetip kolektivno nesvesnog u nama), odvajkada se postavilo pitanje: ko i kako treba da prenosi religiju drugome? Odgovor na ovakvo pitanje mogao bi, u prvi mah, da bude jednostavan, pa i taan. Religiju prenosi drugome religiozan ovek. Ali pitanja poinju da niu ta je uopte religija i ko za sebe moe da kae da je religiozan ovek? Na prvi deo ovako proirenog pitanja, odgovore su davno dali antropolozi: religija je suta potreba svakog da sebe transcendira da bi stigao do onog jezgra u sebi koji i jeste homo religiousus; religio znai jo i ponovo vezati, vrsto vezati, podrazumevajui najpre takvu vezu oveka sa Bogom. Mnogo je tee odgovoriti na drugi deo pitanja: ko je religiozan ovek? Merila religioznosti, najpre, nisu ista u raznim religijama sveta, zavisno od uenja tih religija. Pa ipak, neto to je stvarno religiozno u oveku, moralo bi da bude slino ili jednako u svim religijama sveta. Nije li to vera u jednog Boga (i u politeizmu preovlauje monoteizam kao henoteizam), vera u besmrtnost due, milosrdno postupanje sa svakim, ne samo izbegavajui da se drugima ini zlo, nego nesebino pomagati drugome, naroito oveku u nevolji. Od hrianski religioznog oveka trai se i mnogo vie: da oprata uvrede, da ljubi i neprijatelja, da se doivotno obouje, sve dok ne postigne istinsku smernost koja je onda istinsko smirenje, vie ili manje stalan doivljaj Bogoprisutnosti. Kao to vidimo merila stvarne religioznosti, to u veini religija sveta, nisu lako dostupne, a i kada se oveku ini da ih je ispunio, ne moe biti siguran da ih nee u nekom traginom trenutku u ivotu izgubiti, delimino ili potpuno. A potom beznae ili ponovo uspinjanje kroz planinu

38

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

K AKO SE D RuGIM A PRE NOSI RE L IGIJA

39

prema vrhu. Zar je onda religija i religioznost Sizifov posao? Ne mora tako da bude i nije. Ne traimo dalje, nikakvo savrenstvo u ispunjavanju Boijih zapovesti (zakon u Starom Zavetu) ili samo preporuke (ljubavi u Novom Zavetu) bar kada ostajemo u hrianskoj religiji. Savrenstva nema ili, saglasimo se sa velikim religioznim filosofom Nikolajem Berajevim, koji je davno napisao izuzetno kratku i izuzetno sadrajem bogatu knjiicu, sa naslovom O savrenstvu hrianstva i nesavrenosti hriana. Nas treba da zanima u daljem izlaganju, kako se u svetu, ali prvenstveno kod nas, prenosi religijska poruka preko medija (novine, televizija). Nije suvino prethodno pitanje, kako su se religijske objave saoptavale pre Gutenbergovog otkria tamparije, a onda, mnogo kasnije, pre pojave javnih glasila (televizije, Internet)? Zar to nije bilo neposredno prenoenje drugome sopstvenog religioznog doivljaja (a svaki ovek ga je, naravno u razliitoj meri i kvalitetu, imao). Ono prvo i najvanije prenoenje ovakvog religioznog doivljaja, uvek je bilo, i do danas ostalo ono porodici. U relativno skladnom braku, ak i kada drugi partner nije religiozan (ali nije ni borbeni ateista), dovoljna je iskrenost religijskog prisustva u jednom roditelju, da bi dete kada odraste moglo da zapone ili nastavi slian sopstveni put traenje izgubljenog vrha na planini. Ve odavno u prosenoj evropskoj porodici, kolovanoj a i nekolovanoj, prvobitno primanje neega religioznog, dok je dete jo upijajui um (a ono je takvo do kraja tree godine Marija Montesori) sve je ree, ili je u mnogim porodicama sasvim izostalo. Ostalo je onda na koli i njenim uiteljima, da oni prenesu osnovcima (najkasnije do desete godine njihovog ivota) opet samo neto (ali nije svejedno ta!) iz bogate i prostrane religiozne sfere ivljenja homo sapiensa. Uzmimo kao primer, verovatan ili est, da dete u takvoj sredini nije dobilo nikakve ili slabane pouke iz religije (evropskoj prosenoj sredini pridruimo balkansku, i u njoj srpsku sredinu, posebno izopaenu u religijskom smeru posle Drugog svetskog rata). Stigli smo sa ovakvom, religiskom (ili nereligijskom) naukom deteta do adolescentnog doba kada se, prirodno i spontano kod mnogih mladih ljudi poljavljuju pitanja egzistencijalne, pa i esencijalne vrednosti, kao to su svima poznata pitanja: Ko sam, odakle sam, kuda idem, ili u jednoj kratkoj reenici: Kakvog smisla ima moj ivot? Ko treba da prui odgovor, relativno zadovoljavajui, samo delimino takav, ili nezadovoljavajui, na ova bitna pitanja mladog oveka? Zar ne raznovrsni mediji, mada ne uvek i ne samo

oni (ne zaboravimo da mladi otkriju religiju nekad u ljubavi, u druenju sa religioznim prijateljima, u posetama manastirima, liturgijama u crkvi itd.). Pozvan da govorim na ovome cenjenom skupu koji se odrava ve nekoliko godina u Domu omladine pri voenju profesora dr Zorice Kuburi, a namenjen i objavljivanju saoptenja asopisu Religija i tolerancija molim za izvinjenje to u o prenoenju religiozne poruke, preko televizije, kratko i nedovoljno da govorim, iz prostog razloga to mi je televizor u stanu relativno retko u dejstvu. Istoimenu poruku u tampi (u knjigama i asopisima, novinama) pratio sam odranije, i ovakvoj poruci mogu neto pouzdanije da kaem; smatram da je pokuaj prenoenja, u irem smislu rei, religije kao takve, putem televizije, i/ili tampe, nejednako. ovek je najpre vizuelno, zatim auditivno, a onda i medititivno bie. Najvei broj ljudi gleda, manje slua, najmanje razmilja ta televizijska emisija njemu nudi. Ako je ve davno prosean gledalac televizije prestao da bude upijajui um deteta, njegova sugestibilnost i autosugestibilnost ne mogu se dovoljno ubedljivo objektivno proceniti, jer je onaj subjektivni inilac, pri takvom gledanju presudan. Nisam sklon negativnom uoptavanju televizije, pa ni onim njenim religijskim emisijama koje sam ponekad gledao; mislim naroito na one poruke koje se odnose na sve tri monoteistike religije, na njene praznike i osnovne pojmove ovih religija. Ostaje mi za kraj da ponovim pitanje koje sigurno i drugi postavljaju, a koje je moda najvanije kada su u pitanju mediji, odnosno da odgovorim na postavljeno glavno pitanje ovog naunog skupa: Medijizacija religije i/ili religizacija medija. Kada kaem da mislim da se odigravaju oba procesa, jo uvek nisam odgovorio ta je pozitivno, a ta negativno u takvom procesu. Ostavljajui strunjacima, prvenstveno sociolozima i psiholozima (ali i savremenijim teolozima) da putem pouzdanijih anketa i statistika stignu do priblino tanog odgovora na, mislim, opravdano pitanje: ta je pozitivno, a ta negativno u procesu medijizacije odnosno religizacije televizijskih poruka, za mene (i ne samo za mene kao subjekta) ostaje ono jedino vano: Ko prenosi religijsku poruku preko medija televizije manje je vano (nikako nevano) ta i kako prenosi. Zbunjivanja gledalaca i slualaca takvih emisija bie uvek, ona se ne mogu izbei i sa najkvalitetnijim prenosiocima te nae najosetljivije, najtananije i najdublje ivotne potrebe: religiozne potrebe. Na svakom je od nas da u doivotnom procesu individuacije i/ili oboenja, tako usavravamo nae kritiko miljenje (koje kada je takvo, ne moe biti lieno razliitosti, tj. subjektivnosti) da bi budnog,

rekli bismo nedremanog Boijeg oka moemo bez opasnosti to znai bez kritikog primanja ili odbacivanja emisija o religiji na televiziji pratiti takva odailjanja pozitivne i/ili negativne energije, koja je upravo kada se govori o religiji, najdelotvornija.

Zorica Kuburi i Ana Kuburi

Stepen poverenja u medije

Rezime: U ovom tekstu prikazani su rezultati istraivanja koji se odnse na

Zapadni Balkan i Bugarsku (Balkan Monitor, 2006 conducted by the Gallup Europe) koje je deo ireg projekta koji je otpoeo 2006, ali se nastavio u komparativnom istraivanju ne samo drava ve i vremenskih senkvenci na godinjem nivou, to ukazuje na mogunost sagledavanja istraivanih pojava u razvoju i promenama. Ovakva vrsta empirijskih istraivanja omoguava nam da sagledamo realistiku sliku u optoj populaciji a ne samo u elitnim predstavljanjima. U ovom tekstu posebna panja posveena je medijima, istraivanju kritikog odnonsa prema njima i trenutnog stanja poverenja u medije na Zapadnom Balkanu i u Bugarskoj. Rezultati pokazuju da postoje razlike imeu vernika razliitih veroispovesti i poverenja u medije, gde su tradicionalni protestanti na Balkanu skloni da znatno vie nego pripadnici drugih veroispovesti veruju medijima. Razlike nisu znaajne kada su u pitanju mukarci i ene.
Kljune rei: Balkan, poverenje, mediji, religija.

Mediji Mediji svojom prisutnou u drutvenom ivotu, ve su stekli neko prepoznatljvo mesto kojim svedoe o vanosti i uticajima koje imaju na drutvo. Razliita istraivanja ukazuju na ulogu medija, na uspehe i neuspehe, probleme i mogunosti koje se otvaraju novim tehnologijama. Poverenje raa poverenje, strah raspiruje strah. Poverenje i strah su kljune stvari da bi se shvatili ljudi i drutveni sistemi (Gibb 1978: 16). Isti autor smatra da poverenje podrazumeva instinktivno, bespogovorno verovanje u neto, i pravi razliku izmeu poverenja i pouzdanja. Pouzdanje podruzumeva svesno poverenje za koje postoje dobri razlozi, definitivni dokazi ili prolo iskustvo. No, bilo da je re o poverenju ili pouzdanju, o instinktivnom ili nauenom, emotivna i kognitivna komponenta se susreu

42

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

StE PE N POVE RE NJA u M E D IJE

43

u ovekovom oekivanju. Dakle, kada govorimo o poverenju, mislimo na osnovnu ljudsku potrebu koja se zasniva na saznanju i oseanju da postje ljudi, institucije, sistemi, u svetu, i ire, na koje se moe raunati. Na samom poetku ukazaemo na nekoliko problema s kojima se suoavaju mediji danas. Prvo je promena u samom zanimanju novinara uvoenjem novih tehonologija a drugi problem jeste preobilje informacija. Kraj dvadesetog veka obeleen je velikim promenama, a novinarska delatnost dobija niz novih dimenzija koje bitno menjaju samu profesiju. Svakako, sline promene, koje su nastale uvoenjem novih tehnologija, prisutne su i u drugim profesijam, no nas u ovom radu interesuju mediji i njeni delatnici, kao i njihovo mesto u drutvu. Velika svetska ekonomska kriza koja je poela krajem 2008. godine, ozbiljno je uzdrmala medije, a posebno tampane medije u celom svetu, koji su izgubili veliki deo trita i mogunost da finansijski opstanu (Kljaji, 2009). Multimedijalno novinarstvo koje je obeleilo medijsko trite poevii od 1996. godine je tema o kojoj se danas sve vie govori i pie. Net novinar je specijalista za tekst, dizajn, graifku, tehniku, informatiku i informisanje. Sa virtuelnom javnou komunicira na nelinearan nain, interaktivnom razmenom na prilagodljivim stranicama on-line novinarstva. Meutim, ta lakoa u komunikaciji i dolaenja do informacija kao i njihovog prenosa dovodi do hiperprodukcije informacija koje svojim trajanjem nestaju brzinom dolaska. Posledice moemo oekivati u drutvenoj dezorijentisnosti. Pitamo se kakve su posledice kada je re o poverenju u medije koji dostupnou informacijama imaju i vie saznanja ali i mogunost da vre selekciju a time i mogunost uticaja na javnost. Novinarska profesija je dobila poveanu mo u drutvenom ivotu kako novim tehnologijama tako i posredovanjem u informacijama. I u tom kontekstu svoju panju elimo da usmerimo na trenutnu poziciju medija u javom ivotu i na poverenje koje graani imaju u medije. Poverenje u Internet kao sredstvo informisanja o politici ima 23% graana (Kljai, 2009: 11). Da li je to dobar rezultat ili ne? O komparativnim mogunostima istraivanja poverenja u razliitim dravama na Balkanu bie vie rei u empirijskom delu ovog rada. Istraivanja medija Bibliografija radova o medijima (1998) prati period istraivanja od 1989 do 1998. godine i sadri 820 radova koji su klasifikovani u sedam anrovskih kategorija: knjige, poglavlja u knjigama, lanci u zbornicima,

lanci u asopisima, specijalizovane publikacije, enciklopoedije i dokumenti. Najbrojnija bibliografska jedinica jesu lanci u zbornicima tekstova a potom lanci u asopisima na koje odlazi 60% objavljenih radova o medijima. U navedenom periodu 81 knjiga je tampana i njen sadraj se odnosi kako na opte teme tako i na posebne istraivake radove, doktorske disertacije sve do diplomskih radova. Od znaajnih autora i istraivakih tema naveu samo neke koji ukazuju na funkciju koju mediji imaju u druvu i na njihov uspeh u ispunjavanju oekivanja. Plenkovi (1989) naglaava da je osnovni smisao svake vrste masovnog komuniciranja, od plemenskog bubnja do kompjutera, stvaranje zajednice od slabo povezane mase ljudi. Ako je funkcija medija prvenstveno integrativna, moemo pretpostaviti da su mediji u istoj funkciji kao i religija, te da njihovi meusobni odnosi mogu biti odnosi saradnje ili, pak, meusobnog rivalstva. eljko Juri (1989) polazi od injenice da je edukacija sutinski razliita od informisanja, jer podrazumeva menjanje navika, stavova, saznanja, te na taj nain dopire do dubljih slojeva linosti. Edukacija putem medija posebno mora da vodi rauna o sadraju poruke i njenoj razumljivosti. Radojkovi i Raki (1989) smatraju da je jedna od uroenih funkcija koju obavljaju mediji njihov obrazovni uticaj. On moe da bude sponatn i institucionalizovan. Meutim, prelaz od znanja o podacima do spoznaje i vrednovanja, ili prelaz od informacije do odgoja, ne moe biti ostvaren po samome mediju. Stoga ni onu zasigurno vanu zadau, prejelaz od informativnog do odgojenog drutva, nije mogue ostvariti preko medija. Subjekt koji transformira drutvo znanja u odgojeno drutvo je ovjek koji vrednuje i koji je odgovoran (Buri, 2009: 539). Duverovi (1989) naglaava da veina istraivanja kulturnog ivota ukazuje da se radio i televizija percipiraju i shvataju prevashodno kao sredsva razonode u slobodnom vremenu. ini nam se da upravo u toj funkciji mediji imaju najvie slobode delovanja ali i najvie sukoba s religijom budui da je tu mogue podrivati moralne norme i vrednosti koje religije ele da sauvaju. Toma orevi (1989) kae da je uloga sredstava za masovno komuniciranje u savremenom drutvu i u procesu formiranja mnenja politike javnosti. Posredstvom mas-medija ostvaruju se uticaji koji institucije politikog sistema te da unesu u mnenjski proces i tako osiguraju podrku politike javnosit. U savremenom drutvu mas-mediji su nezamenjivi faktori

44

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

StE PE N POVE RE NJA u M E D IJE

45

koji konstituiu socijalno-tehnoloku podlogu institucionalne komponente procesa formiranja javnog mnenja, sa napomenom da institucionalne struje mnenja danas dominiraju nad spontanim. Pre dvadeset godina o medijima se pisalo ovako, o medijima i njihovoj funkcijij uopte. Kada je re o medijima koji su u rukama verskih zajednica naveemo samo tekst u zborniku Masovni mediji i humanizacija odnosa meu polovima, Milana Turjaanina (1989) koji analizirajui versku tampu u BiH, zakljuuje da postoji politizacija verske tampe u smislu da u napisima u verskoj tampi postoji tradicionalizam, konzervativizam, integrizam, anahronizam, netolierancija. Kritiki odnos prema medijima ima svoju otricu od prirode medija do njegove zloupotrebe. Tako u knjizi Svet kao fantom i matrica filozofska razmatranja o radiju i televiziji (Ginter 1996) autor ustaje protiv televizije koja paralie sposobnost razmiljanja. an Mio (1991) u lanku: Razvoj komunikacija obrnuto srazmeran razvoju etike pie da je osnovni zadatak novinara da slobodno informie uz potovanje istine i osnovnih prava ljudske linosti. Autor navodi inioce koji utiu na to da novinari ne obavljaju ovaj zadatak. Ti inioci su konfuzija izmeu komunikacije i informacije, ubrzavanje razvoja tehnologije. U dananjim uslovima rada, televizija umnoava informacje na rauun njihovog kvaliteta, to joj omoguava tehnika modernizacija. Meutim, naa najvea zamerka medijima jeste preterana orijentacija na negativne vesti, stoga posebnu panju poklanjamo tekstu o masovnim medijima kao subjektima manipulacije, u kome autorka Jasna Buri (2009) razmatra ovo znaajno pitanje o ulozi masovnih medija u modernom drutvu, u svetlu oitog trenda urednikog uvrtavanja negativnih, loih dogaaja u sam vrh novinarskih vesti. U pofesionalnom novinarskom izvetavanju u informativnim programima zadani su tano odreeni kriterijumi i pravila koje treba potovati: proceniti uticaj dogaaja na javno miljenje, kao i na nove dogaaje u zajednici; upuivati na ispravno dobro ljudsko delovanje; potovati profesionalne novinarske i etike norme i naela. Kada su deca i mladi glavni akteri kriterijumi su sledei: sauvati privatnost, ime, podatke, mesto, kolu; ne objavljivati fotografiju i ime maloletnika; ne opisivati detaljno dogaaj; ne smetati vest o suicidu kao najvaniju vest; ne izvetavati senzacionalistiki s mesta dogaaja i potovati privatnost osobe. (Buri 2009: 535). Uprkos pravila, istraivanje pokazuje da negativni dogaaji snano zaokupljaju panju masovnih medija. Najee objavljivane vesti

o deci i mladima tokom novembra 2007 i prvog tromeseja 2008. godine u elektronskim medijima, kao i naslovnih strana dnevnih listova u RH, sadravale su negativne pojave i primere ponaanja mladih: ubistva, samoubistva, nasilje u kolama ili predoziranja. Nasilje u vestima, nasilje u filmovima, nasilje u medijima uopte, ima negativan uticaj na mlade i njihovu kasniju agresivnost. Zato je potrebno suprotstaviti se trinom trendu masovnih medija koji istiu negativne vesti, dajui im neutemeljeno veliki prostor. S druge strane, potrebno je postaviti za cilj emancipaciju pojednica od medijskog nasilja, razvijanje kritikog stava, nedoputanje da mediji upravljaju ivotima ljudi. Dakle, mediji postaju realnost koja se ne moe kontrolisati, na koju se ne moe uticati, kao elementarna nepogoda. Umesto da mediji informiu i ine ivot sigurnijim, kao paradoks postaju sami svoja suprotnost. I zato se kritika svest javnosti formira i ini ivot s medijima moguim. U istraivanju koje e biti kasnije prikazano, ispitujemo stepen poverenja u medije i pitamo se o meri zdravog poverenja u medije. Druga vrsta kritike odnosi se na konkretne teme kao to su manipulacija i mediji. U knjizi Ratni doboi: mediji, rat i politika Mira Beham (1996) ukazuje na opte mehanizme indoktrinacije i emocionalne mobilizacije. Analiza autorke pokazuje da danas gotovo ne postoje nezavisni mehanizmi za odbranu od sistematskih manipulacija. Braco Kovaevi (1996) u knjizi Medijski rat i genocid pie o novom svetskom poretku kao irenju katolikih duhovnih i politikih prostora kao i suavanje pravoslavnog i srpskog duhovnog, etnikog i geopolitikog podruja. Zdenka Milivojevi u lanku TV Coverage of the War in Bosnia (1996) naglaava da je glavni izvor inoformacija koje novinari odailju publici javne linosti i formalni izvor. To dovodi do zamagljivanja konteksta dogaaja i uglavnom slui za propagandu aktuelne politike vladajue stranke. Alekandar Nenadovi (1996) naglaava da naputanje objektivnog informisanja kao primarne obaveze, odnosno potiranje Politike profesionalne autonomije u ime diktata narodne volje, dobilo je nezadrivo ubrzanje uvoenjem rubrike Odjeci i reagovanja koja se nametnula tako to nekanjeno rui sve norme u listu i novinarskoj profesiji kao povlaeni podstreka nacionalistike iskljuivosti. Rade Veljanovski (1996) kae da radio i TV su, ne toliko kao produkcija poruka, ve kao njihova transmisija iz raznih politikih i nacionalistikih krugova, u svaku kuu donosili paranoju ugroenosti, revanizma, sveopte opasnosti i potrebe novog pobednikog dokazivanja. Sreko Mihajlovi

46

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

StE PE N POVE RE NJA u M E D IJE

47

(1993) putem analize sadraja udarnih informativnih emisija glavnih televiijskih stanica u finalu izborne kampanje 1992. godine, pokazuje da je bila velika pristrasnot i oito nastojanje da se utie na ishod izbora. Slobodan Vukovi (1992) takoe ukazuje da analizirane medije karakterie stranaka, parcijalna i jednostrana interpretacija stvarnosti. Slobodan Antoni (1992) u lanku Fighting for the Truth daje presek uticaja i usmerenja javnih glasila od presudnog znaaja za formiranje politikog javnog mnjenja u Srbiji. Pokazuje se da je kljuni izvor informisanja graana Srbije Drugi TV Dnevnik, koga svakodnevno gleda preko 3,5 miliona ljudi. to se tie poverenja, najmanje treina apsolutno veruje svemu to uje i vidi. Meutim, kada se rade velika istraivanja na optoj populaciji teko se mogu videti i uti miljenja manjina, njihovo poverenje i njihovi problemi. U publikaciji Informisanje na jezicima nacionalnih manjina (2007) izneto je istraivanje koje su realizovali tim Fonda za otvoreno drutvo: Jadranka Jelini, Suzana Jovanovi, Sarita Matijevi i Tomislav igmanov. Na poetku se ukazuje da je pravo na informisanje na maternjem jeziku, pored prava na obrazovanje, ouvanje i razvoj kulture i prava na slubenu upotrebu jezika i pisma, jedno je od osnovih manjinskih prava. U Srbiji su sva ova prava garantovana Ustavom i odgovarajuim zakonima. Autori ukazuju da kvalitet meusobnih odnosa, stepen integrisanosti manjina u drutvo, odnosno stepen graanske kohezije drutva, ljudska bezbednost i stabilizacija procesa demokratizacije drutva umnogome zavisi od toga kako su manjinska prava, pa time i prava na informisanje na jezicima manjina, ureena i na koji nain se noramtivni okvir ostvaruje u praksi. A u praksi je, to se tie Vojvodine, ve dva veka prisutna tradicija informisanja na jezicima nacionalnih manjina. Danas u Srbiji postoje 164 medija i medijska proizvoda preko kojih su pripadnici nacionalnih manjina na meternjem jeziku bili obavetavani o pitanjima od odreenog javnog znaaja, koje je proizvodila 101 medijska ustanova. U celini gledano, medijski proizvodi na manjinskom jeziku imaju trini potencijal koji se kree od jedne hiljade do nekoliko stotina hiljada punoletnih graana svih starosnih i obrazovnih struktura. Broj prodatih primeraka novina koje izlaze samo na manjinskom jeziku ne prelazi 5.000, a empirijska istraivanja o gledanosti i sluanosti elektronskih medija ne postoje. Meutim, zakljuuju autori, prikupljeni podaci govore o tome da mediji na manjinskim jezicima neefikasno koriste svoj trini potencijal (Jelini i dr. 2007: 13).

Pitanje poverenja je znaajno bilo i u ovom projektu, te se od ispitanika trailo da odgovore na pitanje da li, i u kojoj meri, mediji na srpskom jezikiu na zadovoljavajui nain informiu o zbivanjima unutar njihove manjinske zajednice. Najvei broj pripadnika manjinskih kulturnih elita odgovorio je da mediji na srpskom jeziku, u ovom pogledu, nimalo ne zadovoljavaju njihove informativne potrebe; delimino zadovoljstvo pisanjem srpskih medija u procentu veim od 50% iskazano je samo u sluaju prpadnika rumunske elite, dok je potpuno zadovoljan opciju izabrao ekstremno mali broj ispitanika. Na pitanje Da li vie verujete medijima na vaem jeziku, na srpskom jeziku, podjednako i ne verujem ni jednima ni drugima dobijana je sledea distribucija odgovora najvee poverenje medijima na svom jeziku iskazali su lanovi albanske kulturne elite (42%), hrvatske (30%), romske (17%), maarske (13%), bonjake (12%) elite. Meutim, na jeziku veine vie veruje 0,4% lanova bonjake, 0,5% slovake i rumunkse, 0,6% bugarske i 0,9% romske kulturne elite. Nema nijednog pripadnika hrvatske, rusinske i maarske elite koji bi medijima na srpskom jeziku ukazao vee poverenje nego medijima na maternjem jeziku. Najvei broj ispitanika opredelio se za treu opciju odgovora. Medijima na maternjem i srpskom jeziku podjednako veruje 83% rusinske, 75% rumunkse, 73% bugarske, 72% slovake, 51% maarske i romske, 45% hrvatske i albanske, te 41% bonjake elite. Krajnje nepovereenje u odnosu na medije iskazalo je 41% bonjake, 34% maarske, 22% slovake, 21% romske, 20% hrvatske i 13% bugarske kulturne elite. Najmanje skepticima ispoljili su prpadnici rumunske i rusinske elite samo 0,5% rumunske i 0,8% rusinske elite izjavilo je da ne veruje ni jednim ni drugim medijima (Jelini i dr. 2007: 125. 126) Dakle, objavljeni radovi o medijima ukazuju nam na kontekst iz kog su nastajali. Ta povezanost samog drutva i refleksije o njemu, kada su u pitanju mediji, veoma je sloena budui da je u meuprostoru sloenih odnosa u ulozi posrednika te lako upada u razliite koalicije i upotrebljena za raziite svrhe. Mo medija je time jaa to je vea njihova nezavistnost. I ne samo da je vana nezavisnot i sloboda medija, vano je rei neto i o samoj javnosti. Sem Blek (1997) u knjizi Odnosi s javnou pie da poslovi vezani za odnose s javnou mogu da se opiu reima kao to su renome, pouzdanost, poverenje, harmonija i postizanje meusobnog razumevanja istinitim i potpunim obavetavanjem.

48

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

StE PE N POVE RE NJA u M E D IJE

49

Empirjsko istraivanje Kakav su odjek u javnosti imali mediji i koliko im graani veruju u odnosu na ostale institucije sagledaemo u prikazu empirijskog dela ovog rada koji se bazira na istraivanju koje je Galup Europe radio na prostoru Balkana 2006. godine. Uzorak i prostori na kojima je sprovedeno istraivanje prikazani su u tabeli 1.
Tabela br. 1. Uzorak istraivanja.
Frequency Serbia Montenegro Macedonia Albania Kosovo B&H Bulgaria Croatia Total 1556 834 1042 981 1046 2002 1003 1000 9464 Percent 16.4 8.8 11.0 10.4 11.1 21.2 10.6 10.6 100.0 Montenegro

Tabela br. 3.
Macedonia

Albania

Croatia

Kosovo

Serbia

Country

Bulgaria 1% 69% 0% 1% 14% 0% 12% 1% 1%

Catholic Orthodox Protestant (Historical) Other Christian Muslim Other No religion Dont know Refused N=

5% 84% 1% 1% 6% 0% 2% 1% 0% 1556

4% 71% 0% 0% 20% 0% 2% 2% 0%

0% 65% 0% 0% 34% 1% 0% 0% 0%

13% 14% 1% 0% 67% 1% 2% 2% 1%

2% 8% 0% 0% 88% 0% 0% 1% 0%

14% 38% 0% 0% 44% 1% 1% 1% 0%

87% 4% 0% 0% 1% 1% 6% 0% 2%

15% 45% 0% 0% 34% 1% 3% 1% 1%

834 1042

981 1046 2002 1000 1003 9464

Kao nezavisna varijabla u ovom istraivanju pojavljuje se i verska pripadnost koja se u celom uzorku moe sagledati u tabeli br. 2.
Tabela br. 2. Verska pripadnost u uzorku
Orthodox Muslim Catholic Protestant Other Christian Other No religion Dont know Refused Total 4.288 3.216 1.430 37 28 49 276 96 44 9464 45% 34% 15% 0.4% 0.3% 1% 3% 1% 1% 100%

Budui da je verska pripadnost u razliitim dravama vrlo razliita, prikazaemo u tabeli br. 3. versku strukturu uzorka u ispitivanim dravama.

Ako bismo samo prokomentarisali versku strukturu stanovnitva, vidimo da je, prema ovom istraivanju, Kosovo verski najhomogeniji prostor na kome je 88% islamskog stanovnitva, prema Galupovom istraivanju 2006. godine. Poreenja radi, navodimo nau procenu za Kosovo i Metohiju (Kuburi, 1999: 20) da je bilo 88% stanovnitva islamse veroispovesti. U Hrvatskoj ima 87% katolika, dok u Srbiji 84% pravoslavnih vernika. Znaajno je primetiti da u Bugarskoj ima najvie onih koji su kazali da ne pripadaju ni jednoj religiji (12%). Razlike koje se pojavljuju u rezultatima istraivanja, vano je povezati s razlikama u religijskoj pripadnosti stanovnika pojedinih drava i regiona na Balkanu. U kontekstu istraivanih pojava traimo rezultate koji se odnose na stepen poverenja koji graani imaju u razliite institucije i pojedince koji prpadaju odreenim grupama. Od petnaest razliitih ponuda, jedna se odnosi na medije. U tabeli br. 4. prikazane su aritmetike sredine i standardne devijacije. Na osnovu rezultata prikazanih u tabeli broj 4. koji se odnose na ceo uzorak od 9.464 ispitanika vidimo da je mesto medija na zavidnom nivou. Aritmetika sredina 2.98 i Standardna devijacija od 1.70 ukazuje da je uzorak homogen po pitanju stava prema medijima i da je u grupi institucija i

Total

BiH

50

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

StE PE N POVE RE NJA u M E D IJE

51

Tabela br. 4.
How much would you say that you trust the following people or groups? 1. Your neighbors 2. People in general 3. The police 4. The media 5. The European Union 6. Your country 7. Orthodoxs 8. Muslims 9. The United Nations 10. Strangers 11. Your coworkers 12. Catholics 13. Former Communist 14. Immigrants 15. Protestants Mean 2.43 2.60 2.80 2.98 3.03 3.15 3.28 3.37 3.40 3.46 3.69 3.69 3.84 3.90 4.12 Std. Deviation 1.431 1.388 1.767 1.697 2.021 1.910 2.357 2.392 2.197 1.841 2.740 2.504 2.365 2.349 2.591 Std. Error .015 .014 .018 .017 .021 .020 .024 .025 .023 .019 .028 .026 .024 .024 .027
Immigrants Strangers UN Protestants Country Ex-communists EU Catholics Media Coworkers Orthodoxs Police Muslims People Neighbors
0 50

Chart 1
BiH a lot + some trust
37 37 43 43 46 47 50 53 53 55 60 60 61 67 76 100

Montenegro a lot + some trust

Immigrants Strangers UN Protestants Media Ex-communists Catholics Police Coworkers EU Country Muslims People Neighbors Orthodoxs
0 50 37 39 41 45 46 51 54 54 54 54 56 60 65 70 73 100

Serbia a lot + some trust

Immigrants Strangers UN Protestants Ex-communists Muslims Catholics Media Country EU Police Coworkers People Orthodoxs Neighbors
0 50 32 36 39 39 41 43 46 46 49 50 51 58 69 70 74 100

pojedinaca u koje se ima vie poverenje, a to su susedi, ljudi uopte i policija. Posle medija poverenje se poklanja Evropskoj uniji, vlastitoj dravi i pravoslavnim vernicima. Aritmetika sredina od 3,3 distribuciju usmerava ka udaljavanju od poverenja. Svakako je vano napomenuti da je ovakavo poverenje karakteristino za drave Zapadnog Balkana i Bugarske u kojima dominira pravoslavno stanovnitvo. to se ti e razlika unutar ovog uzorka, razlike po dravama i regionima kao i verskoj pripadnosti, one su znaajne i kada je u pitanju poverenje u medije pa e ti rezultati biti prikazani u grafikonima i tabelama koje slede. Dakle, grafikoni od 1 do 3 prikazuju u procentima stepen poverenja u kontekstu postavljenih pitanja po razliitim dravama i regionima. Deo ovih rezultata objavljeni su u asopisu Religija i tolerancija (Kuburi, Z. i Kuburi, A. 2010). Iz grafikona 1 saznajemo da veina pozitivnih odgovora, kada je re o poverenju, dolazi od Crnogoraca: ukupno je 10 kategorija u okviru kojih preko 50% ispitanika pokazuje poverenje. Bosna je vrlo blizu tome jer je u 9 kategorija iskazano poverenje u okviru kojih je preko 50% ispitanika. Srbija

je zemlja koja ima najvei broj onih koji imaju poverenje u ljude generalno (69%), dok se, kada je re o ostalim kategorijama, nalazi na etvrtom mestu. U Bosni i Hercegovini je najvei broj ispitanika iskazao najvee poverenje prema susedima (76%) i to je najvei procenat koji se odnosi na poverenje u bilo kojoj kategorijiji. Kada je re o susedima, i u Srbiji su oni u bazi osnovnog poverenja, potom u Bugarskoj, Makedoniji i Hrvatskoj. Izuzetak ini Crna Gora gde je pravoslavlje u osnovi zadobilo najvie poverenja, dok je na Kosovu to policija (73%). Kada pogledamo poloaj medija vidimo da im se u Bosni (53%) vie veruje nego u Srbiji i Crnoj Gori gde je procenat onih koji im veruju isti (46%). Kosovo predstavlja poseban sluaj. Ljudi su skloni da zauzimaju ekstremne pozicije. Primeujemo jaz od 16% izmeu kategorija u koje ljudi imaju vrsto poverenje i onih gde takvog poverenja nema. Najvee poverenje u medije upravo je iskazano na Kosovu, gde 62% ispitanika veruje medijima. Poverenje u medije iskazalo je 53% ispitanika u Bosni i Hercegovini, u Bugarskoj i Makedoniji ima 52% ispitanika poverenje u medije, u Albaniji i

52

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

StE PE N POVE RE NJA u M E D IJE

53

Chart 2
Macedonia a lot + some trust
Immigrants Protestants Strangers Ex-communists Catholics UN Coworkers Media Country Muslims EU Police People Orthodoxs Neighbors
0 50 33 34 35 37 47 49 51 52 54 55 57 59 61 61 67 100

Chart 3
Kosovo a lot + some trust
Ex-communists
21 26 28 31 32 34 50 56 62 62 65 66 66 71 73 0 50 100

Croatia a lot + some trust

Immigrants Strangers Media UN Ex-communists Protestants EU Muslims Orthodoxs Country Coworkers Police Catholics People Neighbors
0 50 25 35 36 36 38 40 40 41 43 47 56 57 64 66 70 100

Bulgaria a lot + some trust

Strangers Immigrants Protestants Ex-communists Catholics Country Muslims UN Media Police Orthodoxs Coworkers People EU Neighbors
0 50 18 21 24 27 27 34 37 43 52 56 61 62 63 66 72 100

Albania a lot + some trust

Ex-communists Protestants Strangers Catholics Orthodoxs UN Country Muslims Immigrants Coworkers EU People Media Police Neighbors
0 50 19 23 24 34 36 36 37 41 42 42 45 46 46 49 57 100

Protestants Strangers Orthodoxs Catholics Immigrants Coworkers People Media UN Country EU Muslims Neighbors Police

Crnoj Gori i Srbiji po 46% ispitanika i najmanje ga ima u Hrvatskoj gde je 36% ispitanika reklo da veruje medijima. U Bugarskoj su ispitanici polarizovani: postoje kategorije u koje ljudi imaju sutinsko poverenje i one koje izazivaju nepoverenje. Najnii nivo poverenju u celoj studiji je nivo poverenja Bugara u strance, gde je samo 18% stanovnika bilo spremno da kae da veruje strancima bilo koliko. U Albaniji je taj procenat 19% ali se odnosi na odnos poverenja prema bivim komunistima. to se tie opte procene poverenja u Albaniji treba imati na umu da su ljudi nivo svog poverenja procenili kao opte gledano nizak u svim kategorijama. Jedina kategorija koja prelazi 50% jeste poverenje u susede a i to je u odnosu na druge drave, najnii procenat poverenja u susede (57%), jer je prosean nivo poverenja u susede u drugim zemljama koje su obuhvaene studijom iznad 70%. Imajui u vidu kontekst poverenja u jednoj dravi, mediji dosta dobro stoje i u Albaniji, iako je procenat 46% relativno nizak, jer posle suseda i policije, medijima se najvie veruje, jer su na treem mestu odnosa poverenja. U Bugarskoj su mediji na sedmom mestu.

Ako jo jednom izdvojeno pogledamo poloaj medija u jednoj dravi, to se tie poverenja koje graani iskazuju, moemo rei da se medijima najvie veruje u Albaniji, gledano prema redosledu i poloaju medija u odnosu na druge kategorije prema kojima se ispitivalo poverenje. Dakle, ako posmatramo unutar jedne drave koliko se medijima veruje, to jest koliki je procenat ispitanika iskazao stav velikog i deliminog poverenja. U Albaniji su mediji u odnosu na petnaest ponuenih kategorija na treem mestu iako im veruje neto manje od polovine ispitanika. U Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu mediji su na sedmom mestu, dok su u Srbiji i Makedoniji na osmom mestu. U Crnoj Gori su tek na desetom mestu poverenja iako je procenat od 46 isti kao u Albaniji. Meutim, u Hrvatskoj su mediji na 13. mestu sa 36% onih koji im veruju, a posle njih su stranci i imigranti, to je, gledano kroz razliite statistike postupke, najnii odnos poverenja u medije u ispitivanom kontekstu. Kako protumaiti ovakve razultate kada su u pitanju mediji? Rezultati ovog istraivanja omoguavaju brojne hipoteze i mogua objanjenja. Svakao da su razliita iskustva i istorijska dogaanja doprinela razlikama u stavovima. Nama je teza o stepenu razvijenosti kritikoj svesti najblia. Pismenost

54

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

StE PE N POVE RE NJA u M E D IJE

55

i ukljuenost u javni ivot jedne drave omoguava i kritiki odnos prema medijima.Takoe je znaajno naglasiti da je religijska pripadnost i drugaije razumevanje istih pojava jedan od faktora koji doprinosi razlikama. Na pitanje da li je sada bolje, isto ili gore kada je u pitanju objektivnost medija dobijeni su sledei odgovori koji su prikazani po dravama i regionima na tabeli br. 5 i 6:
Tebela 5.
Objectivity of mass media - if things are better or worse in each of the following issues in [COUNTRY] P1_11 Objectivity of mass media - if things are better or worse in each of the following issues in [COUNTRY] Better The same Serbia Montenegro Macedonia Country Albania Kosovo BIH Bulgaria Croatia Total 613 311 471 700 422 627 177 178 3499 465 196 313 102 329 522 216 305 2448 Worse 309 203 186 53 170 614 403 397 2335 DK 30 20 11 47 28 34 204 109 483 Refused Total 139 104 61 79 97 205 3 11 699 1556 834 1042 981 1046 2002 1003 1000 9464

Tabela 6.
Objectivity of mass media - if things are better or worse in each of the following issues in [COUNTRY] P1_11 Objectivity of mass media - if things are better or worse in each of the following issues in [COUNTRY] Better The Same Worse Montenegro (National) Montenegro (Albanians) Kosovo (Albanians) Kosovo (Serbs) Macedonia (National) Macedonia Countr y/ (Albanians) territory Serbia (National) Serbia (Minorities) Republica Srpska Bosnia Herzegovina Albania Bulgaria Croatia Total 213 98 355 67 274 197 273 340 228 286 113 700 177 178 3499 129 67 233 96 189 124 265 200 188 248 86 102 216 305 2448 153 50 85 85 148 38 149 160 284 203 127 53 403 397 2335 DK 8 12 25 3 4 7 7 23 9 15 10 47 204 109 483 Refused 73 31 87 10 34 27 63 76 60 103 42 79 Total 576 258 785 261 649 393 757 799 769 855 378 981

Chi-Square Tests Value Pearson Chi-Square Likelihood Ratio Linear-by-Linear Association N of Valid Cases 1967.388 1927.752 120.498 9464 df 28 28 1 Asymp. Sig. (2-sided) .000 .000 .000

3 1003 11 1000 699 9464

U Bugarskoj je 40% graana odgovorilo da je sada gore nego to je bilo ranije i u Hrvatskoj je prisutno vie nezadovoljstvo medijima i njihovom objektivnou (40%). U svim ostalim dravama primeeno je da je sada bolje nego to je bilo. Tako je u Srbiji skoro 40% ispitnaika procenilo da su mediji objektivniji u odnosu na raniji period. Posebno to vai za Albaniju gde je 71% ispitanika kazalo da su mediji sada objektivniji.

Chi-Square Tests Value Pearson Chi-Square Likelihood Ratio Linear-by-Linear Association N of Valid Cases 2148.074 2132.210 29.730 9464 df 52 52 1 Asymp. Sig. (2-sided) .000 .000 .000

56

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

Tabela br. 7.
How would you describe your religion? DK Refused It is the one true religion in the world It is just one way, among many different religions, that are It is one of Count a few true How would you describe your religion? religions in How much would you say that you trust the media? the world Total

57

Ako potraimo razlike unutar veinskog i manjinskog naroda, primeujemo da su Srbi na Kosovu nezadovoljniji sada medijima, i kau da je njihova objektivnost manja. Takoe je i u Hercegovini vie onih koji iskazuju stav da je sada manja objektivnost medija. Povezanost tipa religioznosti i poverenja u medije Ukrtajui varijable tip religioznosti i poverenje u medije doli smo do sledeih saznanja koja vie govore o osobinama linosti ljudi koji iskazuju svoj stav prema medijima nego o medijima samim i njihovom kvlitetu. Na prvom mestu istai emo rezultat koji se odnosi na verovanje da je njihova religija jedina istinita na svetu. U takvoj kategoriji ispitanika pojavljuje se i najvei procenat onih koji imaju potpuno poverenje u medije. Dakle, 38% ispitanika je odgovorilo da potpuno veruje medijima i da veruje da je njihova religija jedina istinita religija na svetu. Meutim, meu njima ima i najvie onih koji uopte ne veruju medijima i tu je 31% ispitanika takoe na ekstremnim pozicijama. Dakle, ljudi koji veruju u postojanje jedne religijske istine imaju i ekstremnije pozicije po pitanju poverenja u medije. Kada gledamo stepen poverenja u medije u kategoriji onih koji svoju religiju ne izdvaju po istinitosti od drugih religija najvie ima onih koji imaju delimino poverenje u medije i to je 44% ispitnika, potom delimino nepoverenje, 28%, dok 17% ih uopte ne veruje i na kraju 6% potpuno veruje medijima, a 5% nije odgovorilo. U kategoriji ispitanika koji svoju religiju izdvajaju kao jedinu istinitu distribucija odgovra izgleda ovako: potpuno poverenje u medije ima 9%, delimino 41%, samo malo 28% i nimalo im ne veruje 16%, dok 6% ne zna ta da kae po tom pitanju. Razlike izmeu ovih grupa su statistiki znaajne. Vie informacija moemo videti u Tabeli 7. U drugim radovima bilo je vie rei o tom odnosu izmeu onih koji veruju da je njihova religija jedina istinita i religije kojoj pripadaju. Prema razultatima najsigurniji da je njihova religija jedina prava su muslimani (41%), potom katolici (30%) pa pravoslavni (24%) i protestanti (23%). U pluralizam istina najvie su ubeeni protestanti na Balkanu (44%), potom pravoslavni (24%), katolici (25%) i najmanje muslimani (11%) (Kuburi, 2007: 172). Svakako da su verske zajednice odgovorne za proizvoenje slike o religijski drugom (Moe, 2008), o emu je bilo vie rei u drugim radovima (Kuburi, 2008). Meutim, mo medija da predstavi druge religije prevazilazi granice verskih institucija. Mediji mogu biti velika prednost za razbijanje
How much would you say that you trust the media?

How would you describe your religion?

Count

How much would you say that you trust the media?

How would you describe your religion?

Count

How much would you say that you trust the media?

How would you describe your religion?

Count

How much would you say that you trust the media?

How would you describe your religion?

Count

How much would you say that you trust the media?

How would you describe your religion?

Count A lot

32.3%

16.3%

37.8%

100% 100% 100% 100% 100% 100% 100%

6.0%

8.5%

5.7%

5.9%

3.6%

6.9% 41.9% 28.2% 16.2% 3.9% 2.9% 100%

7.5% 7.6% 9.3% 10.8% 4.7% 29.6% 9.1%

7.7%

637 3845 2586 1486 358 270 9182

206

104

241

48 293 241 161 17 80 840

38

How much would you say that you trust the media?

Some

43.5%

44.4%

20.0%

34.9% 28.7% 19.2% 2.0% 9.5% 100%

30.7%

30.9%

10.7% 10.4% 11.9% 32.4% 10.7% 11.3%

39.6% 25.8% 17.0% 11.1% 2.8% 100%

41.4%

1188

1181

770

413 269 177 116 29 1042

Only a little

28.8%

28.4% 17.1% 2.9% 2.3% 100%

29.8%

31.0%

28.1%

19.5% 20.4% 14.5% 14.8% 19.3%

503 303 52 40 1772

802

771 389 65 59 2678

Not at all DK

26.2% 18.2% 21.9% 29.2%

30.7% 30.2% 23.0% 31.0%

14.5% 2.4% 2.2% 100%

16.0% 3.8% 2.2% 100%

456 108 62 2850

Refused Total

58

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

StE PE N POVE RE NJA u M E D IJE

59

Chi-Square Tests Value Pearson Chi-Square Likelihood Ratio Linear-by-Linear Association N of Valid Cases 365.885 281.481 144.085 9182 Symmetric Measures Value Phi Cramers V N of Valid Cases .200 .100 9182 Approx. Sig. .000 .000 df 20 20 1 Asymp. Sig. (2-sided) .000 .000 .000

stereotipa i predrasuda ali i za njihovo formiranje. Mediji zapravo danas proizvode javnost. Ako pogledamo veroispovesti na Balkanu i stepen poverenja u medije koje imaju njihovi pripadnici, imamo sledeu distribuciju odgovora:
Tabela 8.
Veroispovest Katolici: Pravoslavni Protest. Trd. Protest. Ev. Muslimani Nereligiozni veruju potpuno 5% 6% 19% 15% 9% 4% veruju delimino 37% 41% 50% 33% 46% 39% ne veruju sasvim 31% 30% 23% 27% 25% 28% ne veruju uopte 19%; 18% 8% 12% 12% 24% nisu odgovorili 8% 5% 0% 12% 8% 5%

nereligioznima ima najvie onih koji nemaju poverenje u medije i njih je 52% dok ih 43% ima poverenje, mada sa potpunim poverenjem ih je svega 4%. Pravoslavni vernici su i u ovom sluaju, kao i kada je istraivana slika o Bogu koja dominira, gde je 50% verujuih sa stavom da je Bog dobar i milostiv dok je drugih 50% sa stavom da je Bog strog i da kanjava (Kuburi, 2009). U ovom sluaju odnosa prema medijima 48% je na strani nepoverenja a 47% na strani poverenja. Kod katolika je 50% nepoverenje iskazano u medije dok povernje ima 42%. Komentar ovakvih razulata mogao bi biti da su protestanti skloni da imaju jasno izgradjene stavove, da su spremni da ih kau individualno, da su skloni da veruju medijima znatno vie nego pripadnici drugih verskih zajednica, jer je vera sr na kojoj se protestantizam oslanja. Osim toga oni su u manjinskom poloaju na Balkanu i pod uticajem su zapadne kulture. Tradicionalni protestantizam u boljem je poloaju od netradicionalnog i stoga imaju i bolji stav prema medijima. Najmanje veruju medijima nereligiozni. Moda je to razumljivo budui da je poverenje sutina religioznosti, ako se veruje Bogu koga se ne vidi, zato ne bi i medijima koji posreduju istinu. Katolici imaju kritiki stav prema medijima. Pravoslavni vernici su ambivalentni po pitanju poverenja u medije. Zakljuak Razina povjerenja u novinara najvie ovisi o tomu kako i u kojem obliku bira informaciju koja za itatelja ima veliku vrijednost. Zato napor da sukob preokrene u priliku za maksimizaciju dobrobiti obiju strana podrazumijeva zamjenu agresivnoga komunikacijskog stila asertivnim (irinaki, 2009: 241). Predlog da se agresivnost u medijima zameni asertivnou je dobar nain da se povea poverenje i zajednika dobrobit. Prema rezultatima ovog istraivanja moemo zakljuiti da je poverenje u medije znaajno. Ono je multidimenzionalno i zavisno od sklopa okolnosti u samom drutvu kao i od osobina linosti i kvaliteta medijske kulture. Religija je takoe povezana s poverenjem u medije. Rezultati istraivanja (Balkan Monitor) ukazuju da je na Balkanu mo medija velika. Njihova pozicija je, od petnaest ispitivanih kategorija, na etvrtom mestu odmah posle policije, to ukazuje da su deo dravne vlasti i da imaju veliku odgovornost. Meutim, poverenje u medije nije isto u svim

Ako spojimo po dve kategorije potpunog i deliminog poverenja i potpunog i deliminog nepoverenja dobijamo sledei redosled: delimino i potpuno poverenje u medije ima 69% tradicionalnih protestanata na Balkanu a nema ga 8%; muslimani 55% imaju a 20% nemaju; protestanti netradicionalni 48% imaju a 24% nemaju. Dakle meu protestantima i muslimanima ima vie onih koji imaju poverenje nego onih koji ga nemaju. Meu

60

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

StE PE N POVE RE NJA u M E D IJE

61

dravama na Balkanu. Razlike su uoljive, znaajne, ak i paradoksalne. U tumaenju razultata odnosa prema medijima, ne zakljuujemo samo o medijima, svakako zakljuujemo i o javnosti koja ima svoj stav. Dakle, mediji formiraju javnost, ali ne samo oni. U ovom radu razmiljali smo o moguem uticaju crkava i verskih zajednica na formiranje stavova o medijima. Razlike postoje izmeu verskih zajednica i stavova vernika prema medijima. Protestantizam na Balkanu ima najvie poverenje u medije i najtolerantniji stav prema drugim religijama. Meutim mo protestantizma na Balkanu je mala budui da je svega 2% stanovnika protestantske veroispovesti (Kuburi, 2005). Znaajno poverenje u medije imaju i muslimani. Nereligiozni u ovom uzorku najmanje veruju medijima. to se tie poverenja u medije po razliitim dravama, oni najbolje stoje u Albaniji, gde su mediji, u odnosu na petnaest ponuenih kategorija, na treem mestu. Osim toga u Albaniji je preko 70% graana primetilo da su mediji sada znatno objektivniji nego to su bili ranije. U Bugarskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu mediji su na sedmom mestu, dok su u Srbiji i Makedoniji na osmom mestu. U Crnoj Gori su tek na desetom mestu poverenja. Meutim, u Hrvatskoj su mediji na 13. mestu sa 36% onih koji im veruju. Sagledavanje medija u vremenskom kontinuumu, u odnosu na objektivnost, skoro u svim dravama je primeeno da su mediji sada vie objektivni nego to su bili. Jedino su Srbi na Kosovu nezadovoljni jer smatraju da su sada mediji manje objektivni. Take je u Hercegovini objektivnou medija smanjena, prema miljenju njenih graana.

BIBlIOGRAfIJA
Antoni, Slobodan (1992): Fighting for the Truth, East European Reporter, No. 4. Budapest, pp. 62-64. Beham, Mira (1996): Ratni doboi: mediji, rat i politika, Beograd: Miona. Blek, Sem (1997): Odnosi s javnou, Beograd: Clio. Bibliografija radova o meidjima: 1989-1998 (1998) Beograd: Argument. Buri, Jasna (2009): Masovni mediji kao subjekti manipulacije, Etike vreijdnosti nasuprot Trendovskoj trinoj kulturi manipuliranja nasiljem, nesreama i zloinima, Obnovljen ivot, 64, 4, 531-544. Gallup Balkan Monitor (2008): Insights and Perceptions: Voices of the Balkans, 2008 Summary of findings. Brussels: Gallup Europe in partnership with the European Fund for the Balkans. Gallup Balkan Monitor (2009): Insights and Perceptions: Voices of the Balkans, 2009 Summary of Findings. Brussels: Gallup Europe in partnership with the European Fund for the Balkans.

Gibb R. Jack (1978) Trust, A new View of Personal and Organizational Development. Los Angeles: The Guild of Tutors Press International College. Ginter, Andreas (1996) Svet kao fantom i matrica filozofska razmatranja o radiju i televiziji, Novi Sad: Prometej. orevi, Dragoljub (prireiva) (1994): Povratak svetog? (Coming back of Holly); Ni: Gradina. orevi, Dragoljub (1990): O religiji i ateizmu (About Religion and Atheism); Ni: Gradina. orevi, Dragoljub (2007): Muke sa svetim (Trubles with Holly), Ni: Niki kulturni centar. orevi, Toma (1989): Procesi formiranja i izraavanja javnog mnenja, Zbornik Politiko javno mnenje, drugo dopunjeno izdanje, SITJ: Beograd, str. 197-251. Duverovi, Borisav (1989): Iskuenja medijskog obrazovanja, u Zbornik: Masovni mdiji i humanizacija odnosa meu polovima, str. 134-140. Jelini, Jadranka, Suzana Jovanovi, Sarita Matijevi i Tomislav igmanov (2007) Informisanje na jezicima nacionalnih manjina, Beograd: Fond za otvoreno drutvo. Juri, eljko (1989): Sredstva javnog informisanja u regionu Banjaluka i njihova edukativna uloga, u Zbornik: Masovni mdiji i humanizacija odnosa meu polovima, str. 99-108. Kljai, Veselin (2009) Intervju, u tampi u on-line magazinima na internetu,drugo dopunjeno izdanje, Beograd: Fakultet politikih nauka u Beogradu i igoja tampa. Kovaevi, Braco (1996): Medijski rat i genocid, Banja Luka: Glas srpski. Kuburi, Zorica (2002) Vera i sloboda, Verske zajednice u Jugoslaviji (Faith and Freedom, Religious organizations in Yugoslavia, 2. ed. Novi Sad: CEIR. Kuburic, Zorica (2005): Religion in Serbia and Montenegro, In: Worldmark Encyclopedia of Religious Practices. Published by Gale Group. SAD. Kuburi Zorica, (2007): Slika o sebi i religijski drugom u Srbiji iz perspektive pravoslavlja i katolicizma (Self-image and Religious Other in Serbia form the Orthodox and Catholic perspective), Religija i tolerancija br. 7. str. 41-54. Kuburi Zorica and Cristian Moe ed. (2006): Religion and Pluralism in Education, Comparative Approaches in the Western Balkans, CERI Novi Sad in cooperation with the Kotor Network. Str. 107-138. Kuburi Zorica i Ana Kuburi (2006): Differences between Secular and Spiritual Identity. Sociology, Vol. XLVIII, No. 1. January-March, 2006. pp. 19-37. Kuburi, Zorica (2007): Uloga religije u fomriranju identiteta i socijalne distance, U: Mitrovi, Lj. Zaharijevski, D., Gavrilovi, D. Ed. Identiteti i kultura mira u procesima globalizacije i regionalizacije Balkana, Ni: Filozofski fakultet. Kubur Zorica (2008): Images of the Relgious Other in Serbia, In: Moe, Christian ed. (2008): Images of the Relgious Other, Discourse and Distance in the Western Balkans, Novi Sad: CEIR. Kuburi Zorica i Ana Kuburi (2010): Stepen meusobnog poverenja na Zapadnom Balkanu i u Bugarskoj, Religija i tolerancija, br. 13. str. 5-26. Kuburi, Z. i Kuburi-Borovi, M. (2009): Revitalization of religion on the Balkan, u: Gavrilovic, D. Ed. Revitalization of Relgion, Ni: JUNIR. Milivojevi, Zdenka (1996): TV Coverage of teh War in Bosnia, Zbornik: Bosnia by Television, London: British Film Institute, pp. 149-157. Mihajlovi, Sreko (1993): Televizija u izbornoj kampanji, Socioloki pregled, Vol. XXVII, br. 1-4, str. 205-219. Mio, an (1991): Razvoj komunikacija obrnuto srazmeran razvoju etike, RTV teorija i praksa, br. 64, str. 81-88. Moe, Christian ed. (2008): Images of the Relgious Other, Discourse and Distance in the Western Balkans, Novi Sad: CEIR.

62

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

Nenadovi, Aleksandar (1996): Politika u nacionalistikoj oluji, Zbornik: Srpska strna rata, str. 583-610. Plenkovi, Juraj (1989): Sredstva masovne komunikacije, Zagreb: Poslovna zajednica grafikih i srodnih organizacija udruenog rada Jugoslavije. Radisavljevi-iparizovi, Dragana: (2002) Vezanost ljudi za religiju i crkvu krajem devedesetih, u- Srbija krajem milenijuma: razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot, priredili: Boli, Silvano i Mili, Anelka, Beograd: Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta. Radojkovi, Miroljub i Raki, iro (1989) Neka iskustva o korienu msovnih medija u edukativnim aktinvostima u svetu i kod nas, u Zbornik: Masovni mdiji i humanizacija odnosa meu polovima, str. 125 - 134. unji, uro (1998): Religija I (Religion I); igoja tampa, Beograd. unji, uro (1998): Religija II (Religion II); igoja tampa, Beograd. Tripkovi, Milan, ed. (2005): Religija u multikulturnom drutvu (Religion in Multicultural Society), Novi Sad: Filozofski fakultet; Beograd: Socioloko drutvo Srbije. Turjaanin, Milan (1989) Vjerska tampa i odnosi meu polovima, Zbornik: Masovni mediji i humanizacija odnosa meu polovima, str. 148-156. Veljanovski, Rade (1996): RTB/RTS od socijalizma do nacionalizma, Zbornik Srpska strana rata, str. 610-637). Vukovi, Slobodan (1992): Izborne igre medija, Gledita, Bod. XXXIII, br. 16, str. 231-237. itinski, Maja (2009): to je medijska pismenost? Obnovljen ivot, 64, 2, 223-232.

Danijela Gavrilovi

Religija i mediji kao merila vremena

Rezime: Ovaj tekst ima za cilj da promisli neka pitanja koja se tiu vaenja

moralnih vrednosti u savremenom drutvu i mesta i uloge religije u njihovom uspostavljanju i funkcionisanju u svetlu novijih drutvenih deavanja. Trei bitan element ovog odnosa jesu mediji kao vaan faktor prenoenja, ali i izgradnje vrednosti u savremenom drutvu. Cilj nam je da analiziramo tezu koja se pojavila u postfunkcionalistikoj teoriji o medijima kao funkcionalnom ekvivalentu religije u uspostavljanju vrednosti u savremenom drutvu.
Kljune rei: moral, religija, mediji

Zorica Kuburi i Ana Kuburi

Degree of trust in the media

Abstract: This article depicts empirical research conducted in the Western Balkans and Bulgaria (project Balkan Monitor 2006 conducted by the Gallup Europe) that is part of survey which make possible to compare states as well as differences in time year by year. This empirical research enable us get to see what is realistic picture in general population opinion not only form person who is in position to share form elite perspective. Qquestions in order to provide a realistic picture as seen from the inside. Special issue are in media, research of critical approach toward media and how it is with trust in media today in Western Balkan and in Bulgaria. The findings suggest that the degree of trust towards media are different in religious communities. The greatest degree of trust in media are in traditional protestant communities. For the purposes of this paper we will depict only a number of questions related to the degree of trust in various countries towards media and theirs connection with religion. There is no differences between mail and female. Key words: Western Balkans, trust, religion, media.

Gdje izvravanje poziva ne moe da se stavi direktno u vezu s najviim duhovnim kulturnim vrijednostima - tu se pojedinac veinom danas odrie njegova tumaenja(to vodi) ljudima od struke bez duha, ljudima od uivanja brz srca: ovo nitavilo uobraava da se popelo na ranije nikad nedostignut stepen humaniteta.
Maks Veber

1. Religija i moral u savremenom drutvu Sekularizovani svet je razvio svoje sopstvene izvore legitimacije kao i sopstvene autoritete, tako da je oslabila uloga Boga u uspostavljanju poretka savremenog drutva. Religija postaje nevidljiva (Lukman(Luckmann)) i povlai se u privatnu sferu, bez velikog uticaja na drutvene institucije. Ipak, jedna od najvanijih tema poslednjih godina u sociologiji religije jeste i revitalizacija religije u savremenom svetu i konstatacija od strane mnogih sociologa da je religija na javnoj sceni deo habitusa savremenog drutva, uprkos

64

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

RE L IGIJA I M E D IJI K AO M E RIL A VRE M E NA

65

predvianjima da e njena uloga slabiti ili da e religija ak nestati sa javne scene. Drutvene vrednosti se sa razvojem drutva kreu na liniji sakralno - sekularizacija desekularizacija ili sakralizacija. Iza ove naizgled jednostavne linije povlaenja i vraanja religijskih vrednosti u iu drutvenog ivota, krije se sloena igra razliitih drutvenih faktora, razliitih u vremenu i drutvenom prostoru, tako da je teko doneti bilo kakav opti zakljuak ili uvideti pravilnost u uticaju religije na savremene drutvene vrednosti. Demoralizacija zapada (Brayan Wilson), imoralizam (Ramon Budon), remoralizacija - sve su to pojmovi koji pokuavaju da jednom reju pokau najvaniju karakteristiku moralnosti savremenog drutva. Poveana individualizacija modernog oveka i koncept ljudskih prava, uzdignut na pijedestal i sa druge strane velika veina svetskog stanovnitva, koje nema osnovne uslove za ostvarivanje ovih prava deo su paradoksalne prirode savremenog drutvenog trenutka globalnog sela.1 Debata o ugroenim vrednostima i mogunostima i nainu njihove univerzalizacije otvara put i za ovakve tvrdnje: Sekularizacija kao opadanje moralnog poretka (Brajan Vilson). Ponovo se namee pitanje da li je ako Boga nema sve doputeno?. Nakon vere u razum kao sredstvo koje moe koncipirati ivot modernog oveka nanovo se uvia da je religija potreba modernog oveka, ini se i modernog drutva. Stiv Brus (S. Bruce) svoju studiju o smrti Boga u Zapadnoj Evropi (Bruce, 2002) zavrava dovodei u vezu interiorizovanje vrednosti razliitosti i egalitarizma kroz liberalnu demokratiju i sposobnost drave da zatiti ove vrednosti upravo sa sekularizacijom, tvrdei da e obezbeivanje ovih uslova udaljiti religiju sa javne scene. Sloimo li se sa njim, moemo izvesti zakljuak da je vreme udaljavanja religije sa javne drutvene scene jo uvek daleko. Religija ima kapacitet da zauzme novu drutvenu, politiku i kulturnu relevantnost u krizi modernosti. Uprkos veoma visokom strunom konsenzusu da religija ima upravo, kao to tvrdi Habermas (Habermas), novu drutvenu relevantnost, ipak je nemogue iznositi generalizacije o prirodi njene nove uloge. Ve na prvi pogled izdvajaju se neke granice izmeu evropskog sekularizma, amerike visoke i moemo rei konzervativne religioznosti i islamskog sveta. Tu su i stidljive debate o ulozi religije u deavanjima u postkomunistikim zemljama, pa i na Balkanu. Ovakva razliitost drutvenih konteksta i postojanja religije u okviru njih zahteva paljivu analizu njenih konkretnih manifestacija i uloga.
1 ire o ovim paradoksima u: Zagorka Golubovi, Poruke i dileme minulog veka, Filip Vinji, Beograd, 2006.

U savremenom drutvu moral je vana tema sociolokih debata i sueljavanja esto dijametralno suprotnih gledita. Oiti raskorak izmeu proklamovanih vrednosti, koje tee da postanu univerzalne poput jednakosti, slobode, ljudskih prava i savremene drutvene prakse koja se oituje kroz mnoge etnocentristike i fundamentalistike tenje, otvara prostor za neophodnost sociolokih prouavanja morala. Sa ogromnim razvojem nauke i tehnike otvaraju se nove dileme savremenog oveka i drutva. Uloga morala u integraciji i legitimaciji drutva istie se u mnogim teorijskim stanovitima. Pravo kao minima moralia ne moe da obezbedi drutvenu solidarnost zajednica. U sociolokim krugovima, naroito funkcionalistikim, moral je uvek smatran jednom od osnovnih snaga legitimacije i integracije drutva. Evolucijom drutva, sistemi vrednosti koji se zasnivaju na hipostaziranju parcijalnih entiteta (etnikih ili verskih grupa) gube integracijsku i legitimacijsku mo. Univerzalizacija vrednosti jeste proces koji mora da prati umreavanje globalnog drutva da bi se taj novonastali poredak mogao uspostaviti kao ureen. Ipak, implementacija univerzalne jednakosti, jednakopravnosti i priznavanje drugom i drugaijem statusa moralnog subjekta jo uvek nije lak zadatak. Ljudi esto imaju problem da shvate i prihvate po emu su to jednaki ljudi i ene koji se meusobno razlikuju po svojim osobinama koje smo u stanju da vidimo i nabrojimo? Po emu su jednaki ljudi koji govore razliitim jezicima, veruju u razliite bogove, imaju razliite obiaje? (Popovi, 2002: 22). Implementacija normi je dovedena u pitanje i ne moe se ostvariti u realnom drutvenom ivotu jer se razlikuje od vrednosti kolektiva u kome se univerzalne vrednosti pokuavaju primeniti. Kada se, meutim, formulie norma koja treba da vai univerzalno i pri tom obrazlae vrednostima koje u drugoj posebnoj zajednici ima drugaije znaenje onda se moe desiti da se norma ne potuje upravo zato to se potuju vrednosti (Isto, 28). Posledica koja moe slediti iz ovakvog stanja jeste zatita vrednosti sopstvene zajednice koja se osea ugroeno univerzalnim vrednostima. Ovo su, kako je to pisao Vuko Pavievi, obeleja tradicionalnog tipa moralnosti, gde se vaenje moralnih normi zavrava sa meom mog sela. Ipak, veliki broj svetske populacije jo uvek osea snanu vezanost za parcijalne drutvene grupe. To prepoznavanje NAS identifikuje NJIH, to smanjuje ansu kosmopolitskim vrednostima. Jo jedno vano pitanje vezano za moral u savremenom drutvu, sa kojim se sreemo u javnim debatama pa i onim sociolokim, jeste pitanje vaenja drutvenih vrednosti. Utvrivanje pozitivnog morala najtei je posao

66

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

RE L IGIJA I M E D IJI K AO M E RIL A VRE M E NA

67

u sociologiji morala. Mnoga su istraivanja vrena na tlu Evrope i sveta2 sa ciljem da se utvrde vrednosni sistemi stanovnika razliitih delova sveta, kao i njihove razlike u zavisnosti od zemlje koja se tretira. Razmatra se uticaj demografskih i socijalnih varijabli na drutvene vrednosti njihov odabir i strukturu. Namera je da se utvrde pravilnosti u odabiru i menjanju vrednosti, kao i da se promeri njihov meuuticaj sa drutvenom sredinom. Religija i njen uticaj na formiranje zajednikih vrednosti, kao i njeno mesto u sistemu vrednosti savremenih drutava, nezaobilazan su deo nalaza ovih istraivanja. Iz nalaza se mogu izvlaiti generalizacije ogranienog obima, jer su prisutne regionalne razlike. Ipak, vie od samih nalaza sociolokih istraivanja govore dogaaji na svetskoj sceni fundamentalistiki pokreti, evangeliki preporod, etnoreligijski sukobi, sve ovo ukazuje da su religijske vrednosti veoma vane u domenu sekularnog drutvenog ivota - formiranja ili povratka drutvenim vrednostima. Vana komponenta svih pomenutih pokreta jeste povratak moralnim vrednostima, sukob vrednosnih koncepcija. Iako su mnogi od njih naizgled sakralni ovi pokreti u fokusu imaju svetovni ivot i moralni preporod ljudi. Ovih dana je revidiran spisak smrtnih grehova u okviru katolike crkve to je klasian primer uticaja socijalnog determinizma na religiju i moral. Ovi novi grehovi reaguju na drutvene promene, inkorporiraju ih. Bitno je takoe da to nisu grehovi upueni na samospoznaju i samopopravljanje, ve na socijalni kontekst i socijalno zlo (ekoloki ispadi, narkomanija). Prisustvo pomenutih tendencija u savremenom drutvu svedoi o razlikama u vrednostima, njihovom sukobljavanju na drutvenoj sceni. Prisustvo istraivanja vrednosti u sociologiju ukazuje da je ideja o determiniuem uticaju drutvenih vrednosti na drutvene procese u sociologiji jo uvek iva. Pred naim oima se prevrednuju mnogi tradicionalni sistemi vrednosti, mnogo bre negoli u ranijim periodima drutvenog razvoja, kada su vrednosti veoma dugo vaile i bile osnov konstituisanja drutvenih sistema. One mogu imati razoran uticaj na tradicionalne stilove ivota, moral, religijska verovanja i svakodnevne obrasce, a da pritom ne obezbede nove jasne vrednosti. Ovakva brza smena vrednosti izaziva oseaj nesigurnosti kod naih savremenika - pojedinaca i drutvenih grupa. U drutvu visoke modernosti (Gidens) stvara se nesigurnost zbog stalne spremnosti za prihvatanje promena u obiajima, uverenjima, institucijama u skladu sa novim saznanjima
2 World Values Survey, European Values Survey, longitudinalna istraivanja vrednosti velikog broja nacionalnih drava irom sveta

koja proistiu iz poviene refleksivnosti. U postmodernom drutvu dolazi do potcenjivanja tradicija pa i onih religijskih. Postmoderno drutvo je drutvo radikalnih sumnji.3 Religija se vraa na scenu da ponudi reenje na pitanje moralnog smisla ljudske egzistencije, sada u promenjenim uslovima religijskog pluralizama, kada su nam na raspolaganju razliite religijske opcije. Danas se u laikim i sociolokim krugovima uju vajkanja o krizi vrednosti i sve te prie lie na mit o izgubljenom zlatnom dobu i dostignutom vrhuncu nakon koga sledi sunovrat. Danas je uobiajeno da se u zapadnim drutvima govori o sumraku morala, o promjeni vrijednosti ne samo u Cafe du commerce ve i u najboljoj sociolokoj literaturi (Budon, 2005: 19). Iako postoje socioloke koncepcije koje govore o fragmentiranom drutvu i drutvu rizika (Urlih Bek) ipak se po nekim teoretiarima mogu u u savremenom globalizovanom drutvu prepoznati i procesi koji vode univerzalizacijie moralnih vrednosti. Sreemo se sa suprotstavljenim koncepci-jama onima koje govore o demoralizaciji savremenog drutva i onima koje smatraju da je prisutan vrednosni kontinuitet i napredovanje u individualizmu kao univerzalnoj vrednosti. Savremeni francuski sociolog Rejmon Budon, dajui odgovore na pitanja da li je moral u krizi, da li moemo govoriti o sumraku vrednosti? nasuprot pesimistikim tonovima odgovara da ne postoji kriza vrednosti, da ne postoji diskontinuitet izmeu modernizma i postmodernosti, ve da se radi o produbljivanju individualizma i da razvoj vrednosti ide ka veem potovanju individue. (Isto, 52). Rejmon Budon odbacuje teorije koje govore o krizi i diskontinuitetu vrednosti u savremenom drutvu i na osnovu analize Inglhartovih (Inglehart) podataka objavljenih u Sourcebook iz 1998. godine za sedam zapadnoevropskih zemalja (Francuska, Zapadna Nemaka, Velika Britanija, Italija, vedska, SAD) tvrdi da postoji kontinuitet u ostvarivanju ideje individualizma u zapadnoj Evropi i da se ne moe govoriti o sumraku vrednosti. Podaci pokazuju poveanje tolerancije prema razliitim moralnim vrednostima jer tolerancija postaje najvea vrednost. Prihvata se
3 Entoni Gidens u studiji Posledice modernosti problematizuje mogunost uspostavljanja poverenja u drutvu visoke modernosti. Teko je u ovom tipu drutva uspostaviti odnos spontane pouzdanosti. Sredita poverenja i ontoloke sigurnosti su marginalizovani: porodica i srodniki odnosi, mesto ivljenja, religija, tradicija. Pokuavajui razmiljanjem prodreti do znaaja i smisla ivota u odreenom moralnom vakumu osobna beznaajnost, oseaj da nam ivot ne moe ponuditi nita vrijedno truda, postaje temeljni psiholoki problem u okolnostima kasne modernosti. Entoni Gidens, Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd, 1998.

68

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

RE L IGIJA I M E D IJI K AO M E RIL A VRE M E NA

69

racionalna vlast, pre negoli tradicionalna ili harizmatska, to je po njemu pokazatelj usvajanja vrednosti dostojanstva individue. Budon tvrdi da rezultati pokazuju da uticaj religije slabi, te da je taj proces zajedniki svim posmatranim zemljama. Razlika je prisutna samo u stupnju. Nereligioznost je najvia u vedskoj, a i u Italiji se poveava, ali slabijim ritmom. Religija je samo jedan od autoriteta pri moralnom delovanju, mlai i obrazovaniji ispitanici se prema dogmi odnose kritiki. Inglhartovi podaci, prema Budonu pokazuju produbljivanje racionalizacije vrednosti, na delu je po njemu i dalje proces koji je jo Max Weber uvideo. Neki drugi autori poput Brajana Vilsona (B. Wilson) istiu potpuno suprotno, dehumaniziovani karakter savremenog drutva i pretvaranje individue u mainu, klijenta, potroaa. Brajan Vilson, koji uvia slabljenje uloge porodice i kole u prenoenju drutvenih vrednosti, govori o sekula-rizaciji kao o opadanju moralnog poretka i u prilog tezi iznosi sledee argumente: rad postaje obezlien, ljudi su otueni i svedeni na nivo maine, kvalitet rada ne zavisi od linih kvaliteta. Jezik prati ovu depersonalizaciju i sreemo se sa pojmovima klijent, kupac, jezik postaje imun na infekcije humanim vrednostima (Wilson, 2003: 39-52). Proces demoralizacije tee, pojmovi line posveenosti, dunosti, lojalnosti, spremnosti, potovanja, brige za opte dobro, saoseanja su kroz proces mehanizacije, elektronske revolucije i razvoja informatike teorije isceeni iz ljudskih uloga i odnosa koji su sada racionalni bez normativnog obavezivanja. Pod de-moralizacijom Vilson podrazumeva ukidanje moralne funkcije drutvenih uloga. Naroito je to znaajno u sluaju uitelja i svetenika. Roditelji takoe gube socijalizatorsku ulogu. To je razlog za nemogunost mladih generacija da uvide smisao moralnog postojanja i formulisanje identiteta (be themselves). Brajan Vilson, slino Gidensu, problematizuje mogunost uspostavljanja pozitivnih sentimenata i solidarnosti u modernom drutvu. Upravo zato se religija smatra neizostavnim izvorom drutvene solidarnosti i moralnosti. Zigmund Bauman (Z. Bauman) postmoderno drutvo naziva konzumerskim - potroakim, za razliku od modernog industrijskog drutva koje je bilo proizvoako. Osnovna intencija modernog drutva je bila da socijalizuje svoje lanove kao proizvoae i vojnike. Postmoderno drutvo ih socijalizuje kao potroae. Etiki paradoks postmodernosti je u tome to uspostavlja puni moralni izbor i odgovornost dok istovremeno liava ljude mogunosti univerzalnog vostva koje je moderno samopouzdanje jednom

obeavalo (Bauman, 1992: 35-40). Nema velikih istina i autoriteta ljudi su preputeni sami sebi i mogu da ine ta im je volja. Postmodernizam moemo shvatiti kao golemi trgovinski centar prepun robe ija je glavna funkcija uitak koji nudi sama kupnja, egzistenciju koja nalikuje doivotnom boravku u trgovinskom centru. Istovremeno znai i nesputanu slobodu da radimo ta god poelimo i neprestano preispitivanje to je uope vrijedno initi, te u ime ega bismo to trebali initi (Bauman, 1992: 498). Bez velikih autoriteta, moralnost poput religije postaje privatna stvar. ovek je stekao slobodu od (From, Zdravo drutvo) i nalazi se u udu kako da ostvari slobodu za. ovek postmodernog drutva, jednako kao i ovek modernog i tradicionalnog drutva eli da pronae smisao ivota. Piui o oveku modernog drutva Bauman koristi Sartrov pojam ivotnog projekta, ambicija i vrednosti koje su jo uvek prepoznatljive. U postmodernom drutvu jedina potvrda ispravnosti sopstvenog moralnog izbora moe doi kroz divljenje i reakciju drugih. ovek, beei od osvojene slobode, moe postati trendseter ili se obratiti strunjacima za pitanja morala, svetenicima, politiarima. Upravo potreba za potvrdom moralne ispravnosti sopstvenih izbora goni oveka da se obrati nekom ko mu u tome moe pomoi, to dovodi do revitalizacije religijskih i kvazireligijskih pokreta. Neki kritiari Baumanovih pogleda na postmodernost istiu protivrenu prirodu njegovih tvrenja. Naime, u postmodernom drutvu autoriteti postaju nevani, a ovek ipak ima potrebu za njima. ini mi se da su Baumanove tvrdnje jasnije kada to pogledamo kroz prizmu nedostatnosti postmodernog oveka da novosteenu slobodu - osloboenost od autoriteta - ponese na svojim pleima. Religijske institucije su po P. Bergeru (P. Berger) odbaene kao administratori ljudskih delatnosti i simbolika armatura usvojenih normi i vrednosti.4 On u svom tekstu etiri lica globalizacije govori o univerzalizaciju vrednosti kroz koncept japizacije i Davos kulture. Navodi primer pripadnika razliitih etnija i vera koji ive veoma slianim stilom ivota, rukovoeni slinim vrednostima. Drugi prepoznatljivi koncept koji prevazilazi tradicionalne granice jeste faculty club culture internacionalizacija vrednosti i ideologije zapadne inteligencije - feminizam, environmentalizam, antipuaki pokret. Trei oblik univerzalizacije jeste Mekdonaldizacija i Vesternizacija, dok je etvrti oblik Pentakostalizam. Berger ukazuje na vulgarizaciju vrednosti koje se globalizuju. Oblast politike tvori modernu individuu i infiltrira
4 ire Peter Berger Four faces of global culture, 27.09.2007. - http://findarticles.com/p/articles/ mi_m2751/is_n49/ai_20319595

70

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

RE L IGIJA I M E D IJI K AO M E RIL A VRE M E NA

71

se i u oblast morala, ak i moderne religioznosti. Gubitak tradicionalnih etikih markera, kolaps kodova kolektivnog miljenja, i erozija socijalnih veza koja proistie iz individualistike atomizacije sistema znaenja ine anomiju glavnom crtom naih drutava. (Harvieau-Leger, 2001: 114). Gubei autoritete koji dolaze izvan individue, moderno drutvo se moe legitimisati samo kroz graane, to ga ini ranjivim i nesigurnim. Postoji stalna mogunost da se ta krhka legitimacijska nit srui. Tumaei prirodu savremenog drutva, Gidens istie da je religija znaajan akter na drutvenoj sceni i da moderno drutvo pospeuje religijski integrizam. Gidens pravi otru razliku izmeu industrijskog i postindustrijskog drutva, izmeu modernog i postmodernog drutva.Njegov naziv za ovu fazu razvoja drutva jeste, zapravo, pozna modernost. Moderno drutvo je industrijsko drustvo, koje koegzistira sa nacionalnom dravom,iji je kljuni princip raspodela dobara, dok je druga etapa moderniteta drutvo rizika koje nije nacionalno, ve globalno po svom prostiranju, sa kljunim principom raspodele zala (teta, opasnosti i rizika). Pojedinac je u ovakvom drutvu igraka struktura. Savremeno drutvo lavira izmeu kosmopolitizma i fundamentalizma kao vrednosnih orijentacija. Problematizujui poredak savremenog drutva Gidens se pita da li je mogue iveti u svetu u kome nita nije sveto, kako je mogue u takvom svetu uspostaviti moralni poredak. I kosmopolitski moral mora poivati na strasti. Ne bismo imali radi ega da ivimo kad ne bismo imali neto za ta vredi umreti (Gidens, 2005: 78). 2. Mediji kao funkcionalni ekvivalent religije u uspostavljanju vrednosti savremenog drutva Poznati sociolog Defri Aleksander mogui funkcionalni ekvivalent religije u uspostavljanju moralnih vrednsti pronalazi u medijima. Mediji mogu da postanu moralni regulatori celokupne zajednice ukoliko se izdignu iznad partikularnih interesa i interesa pojedinih politikih partija. Oni bi mogli postati normativne ustanove, koje zajedno sa ostalim normativnim drutvenim institucijama, na sebi svojstven nain obavljaju zadatak normativnog regulisanja celokupnog drutva. Francuska sociolokinja Danijel Arvju Leer govori o ekumenizmu ljudskih prava, ipak ostavljajui otvorenim pitanje utopijske praznine, koju ostavlja religija odlazei iz sfere legitimacije u drutvima visoke modernosti.

Ostaje otvoreno pitanje koje Brajan Vilson problematizuje: Budui da smisao zajednice nestaje u postmodernim mondijalizovanim drutvima, moe li pojedinac prepoznati krajnje temelje vrednosti. 5 Da li mediji zaista mogu pomoi u prepoznavanju moralnog kursa danas, kako je to religija vekovima inila. Sada mediji ukazuju na vetice pospeujui i proizvodei moralnu paniku u savremenom drutvu. Sada mediji konstruiu pojam dobra i zla, bacaju kamen i odreuju ko je onaj ko zasluuje kaznu. Lamentiraju nad oslabljenim moralom, ali se ne zadravaju dugo na ukazivanju od nadolazee opasnosti po moralne vrednosti, jer se pojave deavaju suvie brzo, pa se novi neprijatelji smenjuju kao na traci. Ako prihvatimo postavku konstrukcionista da se prepoznavanje moralnih problema konstruie od strane socijalnih aktera, maltene bez obzira na injenice o samoj pojavi, onda moramo zakljuiti da mediji danas u velikoj meri uestruju u konstruisanju i prenoenju drutvenih vrednosti. Mogu li oni zaista zameniti religiju u ovom istorijskom poslu? Da li e rasprava koju donose mediji povodom odreenih moralnih problema doneti vie demokratije u ovaj proces. Kada se moralnost ne svodi na nekoliko osnovnih pravila koja su autoritativno proglasili politiari ili crkveni poglavari, onda je drutvo primorano da o moralnosti raspravlja, pregovara i iznova pregovara. (Tompson, 2003:13) Vaan akter ovih razgovora i pregovora jesu upravo mediji. Kako mediji nisu nezavisni dolazimo do injenice da mediji posreduju u stvaranju slike dobra i zla u savremenom svetu koja proistie iz izvesnih centara moi. Pojava da su danas mediji u situaciji da konstruiu sliku dobra i zla u savremenom svetu otvara nove opasnosti. Jednako kao kada je crkva pokazivala prstom u vetice, tako sada mediji jo bre i lake etiketiraju loe momke u naem drutvu. Sa jedne strane ne smemo zaboraviti neizostavnu ulogu medija u ukazivanju na drutvene i moralne devijacije, dok sa druge strane moramo imati na umu da su mediji kontrolisani i da to mogu initi za raun neijih interesa, ili se jednostavno voditi sopstvenim interesom.

5 Brajan Vilson, navedeno prema R. Budon, Imoralizam, str. 22.

72

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

BIBlIOGRAfIJA
Angela McRobbie; Sarah L. Thornton, 1995, Rethinking Moral Panic for Multi-Mediated Social WorldsThe British Journal of Sociology, Vol. 46, No. 4. pp. 559-574, Stable URL:http:// links.jstor.org/sici?sici=0007-1315%28199512%2946%3A4%3C559%3AR%27PFMS% 3E2.0.CO%3B2-H Arnold Hunt, 1997, Moral Panic and Moral Language in the Media The British Journal of Sociology, Vol. 48, No. 4. (Dec., 1997), pp. 629-648. Stable URL:http:// links.jstor.org/sici?sici=0007-1315%28199712%2948%3A4%3C629%3A%27PAMLI %3E2.0.CO%3B2-T Brajan Wilson, 2002, God is Dead, Secularisation in the West, Blackwell Publishers. Brayan Wilson, 2003, Salvation, secularization, de-moralization, u: Richard K. Fenn (ed.) The Balckwell Companion to Sociology of Religion, Blackwell Publishing, str. 39-52. Danijel Harvieau- Leger, 2001, The twofold limit of the notion of sekularisation, u: Linda Woodhead with Paul Heelas and David Martin, Peter Berger and the Study of Religion, Routledge, London and New York, Entoni Gidens, 1998, Posledice modernosti, Filip Vinji, Beograd. Entony. Gidens, 2005, Odbegli svet, Stubovi kulture, Beograd. Erich Goode; Nachman Ben-Yehuda, 1994, Moral Panics: Culture, Politics, and Social Construction Annual Review of Sociology, Vol. 20. pp. 149-171. Stable URL:http://links.jstor. org/sici?sici=0360-0572%281994%2920%3C149%3AMPCPAS%3E2.0.CO%3B2-Z Nenad Popovi, 2002, Ljudska prava: Norme i vrednosti u: MirjanaTodorovi (ed.) , Kultura ljudskih prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2002, str. 22. Peter Berger, Four faces of global culture, . - http://findarticles.com/p/articles/mi_m2751/ is_n49/ai_20319595 Rejmon Budon, Imoralizam, Podgorica, CID, 2005. Zagorka Golubovi, 2006, Poruke i dileme minulog veka, Filip Vinji, Beograd. Zygmunt Bauman, 1992, Intimations of Postmodernity, Routledge, London, str. 7 navedeno prema Haralambos M. Sociologija:Teme i perspektive, str. 498., svoje stanovite varira i u tekstu The Self in a Consumer Society, The Hedgehog Review/ Fall 99, str. 35-40.

Ratko Kuburi

Metode kojima se koriste mas-mediji u formiranju stavova javnog mnjenja prema verskoj toleranciji
jeste naa osnovna teza, koja je i osnov ovog rada mas-mediji znaajno utiu na izgraivanje stava javnosti prema verskoj toleranciji. Druge dve sporedne teze daju iri uvid u ovaj problem, i pomau nam da shvatimo ta jo utie na jedno drutvo da postane verski netolerantno. To je pre svega neuoavanje dinstinkcije izmeu verskog i nacionalnog, kao i prihvatanje religije formalno, bez dubljeg verskog iskustva.
Kljune rei: mas-mediji, verska tolerancija, komunikacija, verske zajedniRezime: Ovaj tekst sastoji se od tri celine. Prva celina kojom emo se baviti

ce, tampa.

Uvod Vreme rui miljenja i glasine, a potvruje istinu.

Ciceron

Javno mnjenje smatra se vrhovnim autoritetom svakog modernog drutva. Ono, u pravim demokratijama, ograniava vlast vladara i pomae da se donesu zakoni u ijoj pripremi je uestvovalo. Meutim, kada se vladajua elita dobro organizuje i snae, ona koristi latentne snage mase u pravcu koji njima (eliti) odgovara. Tada ispitivanje javnog mnjenja postaje samo jo jedna farsa u nizu mnogih. Zato? Zato to oni koji koriste javno mnjenje kao najjai argument, formiraju i naruuju njegovo miljenje po svojoj

74

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

MEtO DE KOJIM A SE KORIStE M AS-M E D IJI u fORM IRANJu StAVOVA JAVNOG M NJE NJA. . . 75

potrebi i ukusu. Tako je, npr., u Francuskoj 1993. samo u tampi objavljeno 1.021 ispitivanje, a 1994. godine ak 1.054; to ini oko tri ispitivanja dnevno, ukljuujui subotu i nedelju. Zato su ova ispitivanja bila tako intenzivna? Verovatno zato da bi se pronaao najpovoljniji oblik formiranja i izgradnje javnog mnjenja za odreene potrebe vladajue elite. Osvrui se mnogo detaljnije na ovaj problem Fransis Bal zakljuije: Nae miljenje, kojem se laska, koje se neguje i kojim se manipulie, nalazi se pod stalnim nadzorom Narod je pravo dete u rukama uitelja govornitva Pod vladavinom blagog terora, to jest jedne soft-ideologije, koju je utoliko tee savladati ukoliko se njen uticaj osea svuda, mediji propagiraju gurajui i uranjajui sve nas u1 Ako mediji imaju sposobnost da nas, prema Balu, guraju i uronjavaju u date ciljeve i situacije, zavisno od potrebe, zato onda ne bi mogli da nas gurnu i u vrtlog verske netolerancije? Zato ne bi bili u stanju da nas svojim ciljanim programima, emisijama, slikama, reportaama, vestima, komentarima, lancima, intervjuima duboko urone u oblast koja se zove verska netolerancija? Ako se u toku vie meseci, ili godina, o drugoj religiji, verskoj zajednici ili naciji ne iznese nijedna pozitivna ili ak neutralna vest i re preko mas-medija, to onda ozbiljno ukazuje na problem planskog i smiljenog formiranja negativnog mnjenja, i netolerantnog stava prema datom pitanju. Zato je u pravu Ratko Boovi kada kae: Mediji za masovno informisanje postali su sauesnici u militarizaciji politike zajednice. Stara metodologija modifikovanja slike stvarnosti prenela se na propagandne ratove, koji raspiruju mrnju meu narodima i podstiu krvoprolie.2 Ovakav razarajui uinak mas-mediji postiu koristei razliite oblike i modele svoga delovanja. a.) Medijska indoktrinacija Indoktrinacija je latinska re s nekoliko slinih znaenja. Jedno od njih kae da je to namjerno zavoenje u znanstvenu bludnju, tzv. friziranje nauke kako nekom u odreenom asu odgovara.3 Indoktrinacija moe biti javna ili prikrivena, s dugoronim ili kratkoronim programom. Ona moe da se usmeri na svesni, nesvesni i podsvesni sloj u psihikom ivotu ljudi. Sve ovo postie se pre svega ivom, izgovorenom reju, pisanim tekstom,
1 Fransis Bal, Mo medija, Clio, Beograd l997, str. 7180. 2 Ratko Boovi, Vrtlog informativnog ekstremizma, l994, Novinarstvo, god. XXVIII, br. 1, str. 1720. 3 Vid. Bratoljub Klai, Renik stranih rijei, str. 584.

TV slikom i audio zapisom ili internet porukama. Odabrana re, odabrana slika ili reportaa smetena u isplanirani kontekst nameta nau glavu kako hoe i kako eli. Prema uri unjiu, indoktrinacija je plansko, sistematsko i kontrolisano irenje ideologije ne oseajui potrebu za drugaijim pogledom na svet Grube metode prinude zamenjuju se finim tehnikama ubeivanja.4 Egoizam i volja da se vlada i upravlja drugima, osnovni su motivi indoktrinacije. Ljudi esto nisu ni svesni da ih neko obrauje, da ih indoktrinie. Oni koji taj posao imaju kao krajni cilj, rukovode se time da su njihov moral, obiaji, religija jedino ispravni i bogomdani. Drugim rijeima, eli se stvoriti vijernik, oportunista, parcijalno bie, pobornik hijerarhije, potovalac autoriteta i strunosti, sugestibilno lice kome je uvijek lako priprijetiti osoba prepuna tabua i predrasuda. Dobar dio metoda indoktrinacije sadran je u opteprihvaenim obiajima i formalnim pravilima koja se provlae iz jedne civilizacije u drugu tako da predstavljaju neto sveto i nedodirljivo a mediji preko kojih se sprovodi indoktrinacija zasnovani su na autoritetu, vjerodostojnosti, hijerarhiji i masovnosti.5 Upravo ove i ovakve manipulativne i indoktrinarne trendove na verskom polju godinama pratimo, gledamo i sluamo u mas-medijima. Preko noi, mediji su izgradili vernika i otkrili jeretike, osvetali temelje i podigli hramove, odredili broj vernika i izvrili izbor, ocenili moralnu podobnost vernika i utvrdili istu doktrinu, otkrili genetike korene i otkrili zlu krv. Kada je ovo veliko nauno delo zavreno, poeo je stereotip danonono da se ponavlja. Na jednoj strani stoje isti, pravi, poeljni pobornici jedine prave vere, a na drugoj strani su ostali, udni, opasni, ubaeni, tui, zlonamerni, na koje treba stalno ukazivati, motriti, ikanirati, i na kraju proterati. Tako smo, zahvaljujui istorijskim tokovima, uli u trei milenijim a uz pomo medija vratili se u srednji vek. U oblasti verskog informisanja izgraen je jednosmeran obrazac s tabu temama. Zato je u pravu Emil Vlajki kada kae da su obiaji i formalno prihvaena pravila postali temelj verovanja. U verskom smislu, preporuuje se i gotovo insistira samo na jednom ispravnom verskom opredeljenju; sve drugo nazvano je, i prozvano, tuim,, stranim, opasnim, sektakim i nepoeljnim, neim to razara verski i nacionalni identitet.6
4 uro unji, Enciklopedija politike kulture, str. 400. 5 Emil Vlajki, Igre drutvenih komunikacija, NIRO Mladost, Beograd l984, str. 105. 6 Ibid., str. l05.

76

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

MEtO DE KOJIM A SE KORIStE M AS-M E D IJI u fORM IRANJu StAVOVA JAVNOG M NJE NJA. . . 77

b) Mas-medijska propaganda Propaganda je, kao isplaniran zadatak, veoma vaan deo dugorone i kompleksne indoktrinacije. To je smiljeno irenje ideja kroz konkretne akcije, bez grube sile, da bi se postigao odreeni cilj. Oni koji vre propagandu nastoje da, u razliitim domenima ivota politikom, verskom, ekonomskom i kulturnom, uspostave ili uvrste svoju vlast, svoju dominaciju, svoj pogled na poredak stvari, na osnovu ideologije za koju tvrde da joj pripadaju i da je ispravna.7 Sama re propaganda dolazi od latinskog propagare rasprostraniti; to je plansko irenje uenja i principa, verskih, revolucionarnih. Svrha propagande je da ljudi potpuno shvate neki novi nazor o svetu, i da ga prihvate kao svoj za neko due vreme.8 Nagovor je kljuna odlika propagande. On se postie razliitim metodama i tehnikama, ali uvek s jednim glavnim ciljem da se uspostavi veza izmeu retorikog i ideolokog registra.9 Persuazivnost je uporite propagandnog dejstva: u njoj je smetena intencija propagandiste da uticajem na stavove, u razliitim stavovima usmeri ponaanje publike A uticaj na ponaanje jeste glavni cilj propagande.10 Dubinski ubeiva koristi skrovitu potrebu mnogih da se izrazi kroz jednoga.11 Govorei o propagandi ne moemo da prenebregnemo mas-medije: tampu, radio, televiziju, knjigu, CD, DVD, film, videotekst, kablovsku i satelitsku televiziju, i jo neke. Svojstvo mas-medija jeste da umnoava jednu informaciju u ogroman broj istovetnih primeraka, i omoguava istovremeno informisanje ogromnog broja primalaca. Kada se po unapred sainjenom programu propaganda usmeri na jedan cilj i pone dozirano, u razliitim medijima, da pie i prikazuje neku grupu ljudi, neku versku zajednicu ili politiku partiju, u odreenom svetlu, u javnosti se brzo izgradi poverenje ili nepoverenje, tolerancija ili netolerancija prema datoj grupi. Ni arhitekta savremene svesti nije kadar da predvidi sve posledice koje mogu da izazovu njegove poruke u masi.12 Zato nije svejedno ta se emituje preko mas-medija i ko se i u kakvom svetlu prikazuje javnosti. Kada se jedna isplanirana informacija jednom
7 Vid. Ibid., str. 134138. 8 Bratoljub Klai, Rijenik stranih rijei, str. l099. 9 Sneana Milivojevi, Enciklopedija politike kulture, Savremena administracija, Beograd l993, str. 940. 10 Ibid., str. 941. 11 uro unji, Ribari ljudskih dua, str. ll0. 12 Ibid., str. l44.

pusti u prostor i vreme preko mas-medija, a zatim pone da se tumai i uplie u mree razliitih potreba i interesa, ona skoro redovno izmakne kontroli svoga tvorca, formirajui kod svojih primalaca pozitivne ili negativne stavove i opredeljenja. Zato su mas-mediji mono i nepredvidivo oruje. I danas je ova oblast ogromno polje za istraivanje, posebno u oblasti religije. U prolosti, meutim, bilo je poprilino naunih radova i istraivanja o uticaju mas-medija na politika opredeljenja, izborne kampanje i stranaku pripadnost, ali u oblasti religije toga je zaista malo. Nije onda pretenciozno rei da se mi uputamo skoro u pionirski poduhvat trudei se da to objektivnije obradimo ovu temu. c) Mas-mediji i dezinformacije Da li je dezinformacija samo spoj lai i lukavstva ili neto vie? Prema Filipu Bertonu, dezinformacija je: svesno varanje. On dalje kae: Po svojoj prirodi, to je mono, ali neprimetno orue. Oni koji mu pribegavaju, ne viu o tome u sav glas, jer te metode ne prolaze najbolje u tampi. Njihove rtve uglavnom ute. Dezinformacija predstavlja tehniku komunikacije koja najvie izopauje ideal koji navodno brani.13 Ono to je posebno karakteristino za propagandu i dezinformativno delovanje jeste parcijalno iznoenje probema, a njihova primena najbolje se ostvaruje preko sredstava masovnog informisanja. Grupa ljudi, pa ak i pojedinci, koristei mas-medije mogu delovati na veoma iroke grupe ljudi, u krajnjoj liniji i na celu svetsku javnost. Ako npr. mas-mediji prenesu samo jedan ekstremistiki i netolerantan stav nekog verskog prvaka iskazan na lokalnom nivou a zapaze je i prenesu mediji na svetskom nivou, to moe da izazove velike probleme. Setimo se samo karikature o Muhamedu u jednom od danskih listova koliko je svetska javnost time bila ustalasana, a posebno islamski svet! S druge strane, moglo je sve ostati i samo u lokalnim okvirima. Dezinformaciju moemo shvatiti kao netano ili parcijalno formiranje poruka o izvesnim procesima, dogaajima, ljudima, pojmovima. Tako pripremljene i prenesene poruke mogu, delimino ili u potpunosti, izgubiti svoje prvobitno znaenje, kao i namerno izostavljanje bitne odrednice o nekoj drutvenoj ili verskoj zajednici gde bi ona neizostavno trebalo da se javi. Kao primer moe da poslui tekst o verskoj zajednici adventista, objavljen u Enciklopediji Britanika (2005), saeto izdanje. Tano je sve to je napisano o
13 Filip Berton, Izmanipulisana re, str. 6263.

78

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

MEtO DE KOJIM A SE KORIStE M AS-M E D IJI u fORM IRANJu StAVOVA JAVNOG M NJE NJA. . . 79

ovoj verskoj zajednici, izuzev poslednje reenice, gde je izostavljena negacija: Adventisti Sedmog dana slave subotu kao i izbegavaju da jedu meso (a onda je NE izostavljeno) koriste narkotike i druga stimulativna sredstva.14 Ovo je klasian primer dezinformacije. Prema Vlajki, dezinformacije su mogue u bilo kojoj taki ili vidu informacijskog procesa. One mogu nastati na mestu dogaaja, na samom izvoru informacija, u redakciji, u toku procesa kodiranja, u toku povratne sprege, i u bilo kom obliku transmisije. U gore navedenom primeru teko je utvrditi ko je odgovoran za ovu dezinformaciju. To moe biti glavni i odgovorni urednik, ili moda kompjuterista, lektor, itd. Ono to je injenica dezinformacija je uspeno odraena. Ona je mogua ak i na kolektivnom, forumskom nivou: pripremi se jedna vest ili saoptenje a nikada se ne pojavi prvi i odgovorni za tu vest, iz ega proizlazi da forum eli da se za njega uje ali ne eli da bude odgovoran. U ovakvom sluaju dezinformacija pokriva odreenu oblast a niko za nju nije odgovoran. Jo je gore kada se spiker, reporter ili izveta poziva na tzv. neproverene ili nepotvrene izvore. To moda jeste sam medijator, ali on nije oznaen. On je postigao cilj: vest ili dezinformaciju je poslao, planirano i ciljano je, kako se kae u novinarskom argonu, perje prosuto, a neka se nae ko e ga pokupiti. Friziranje je specifian oblik dezinformacija tu se autor slui poluistinama na osnovu kojih izvlai logiki tane a sutinski pogrene zakljuke, tako da se loe pretvara u dobro a dobro u loe. Ovo je veoma star metod, poznat jo u Bibliji. Prorok Isaija u svojoj knjizi estoko osuuje ovakvu praksu: Teko onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost a od svetlosti mrak, koji prave od gorkoga slatko a od slatkoga gorko.15 Nije nam cilj u ovome radu da obradimo sve vidove dezinformacija, ve samo da ukaemo na nju kao metod kojim se preko mas-medija postie odreeni cilj. Poznata je izreka koju je koristio Gebels, ef nacistike propagandne mainerije, da tri puta ponovljena la postaje istina. Ovo se zaista pokazalo kao tano u mnogim segmentima ljudskog drutva kada je o propagandi re. Treba rei da se danas propaganda javlja u veoma skrivenom, gotovo suptilnom obliku. Da li je pravo i sloboda jaih, monijih, bogatijih i podobnijih da ire svoje TV mree, kanale, novine, knjige, filmove, sajtove da bi prenosili samo jedan vid informacija, jednu vrstu ideja, jedan pogled na red i tok stvari? Ne
14 Enciklopedija Britanika, saeto izdanje, AB, Narodna knjiga, Politika, Beograd 2005, str. 16. 15 Isaija 5, 20.

znai li to u isto vreme neslobodu za druge, koji nemaju pristup najmonijim kanalima komunikacije? Ako je neko uzeo za pravo sebi da nam namesti vratove da gledamo samo u jednom pravcu, moe li se porei njegova odgovornost u ovoj stvari? Povezivanje verskog i nacionalnog doprinosa verskoj netoleranciji Prva sporedna teza u naem radu odnosi se na injenicu povezivanja verskog i nacionalnog identiteta u jednu apsolutnu vrednost. Iz ove, po nekima prirodne a po nekima vetake i nametnute zajednice, proizlazi da jesi ili nisi pravi pripadnik odreene nacije ako si i pripadnik odreene vere. Ako nisi ove ili one vere, onda nisi ni date nacije. Naravno, ovakva stanovita i tvrdnje bude netolerantne stavove prema drugima i drugaijima. Navedeno miljenje i gledanje stvari prenaglaeno je prisutno upravo na naim prostorima tokom poslednje dve decenije. Kao idejni faktor i prostor netoleranciji moe se oznaiti manje ili vie takoe tradicionalno izjednaavanje vere i nacije tj. verske i nacionalne pripadnosti, na delovima Balkana posebno Takvo i slino izjednaavanje i potenciranje verskih inilaca nije smanjivalo nego pre poveavalo postojee nacionalne i kulturne iskljuivosti i latentne i otvorene konflikte. Rat na prostoru bive SFRJ imao je zbog toga i dimenzije verske netolerancije a, u irem smislu, i civilizacijskog ili, bolje reeno, necivilizacijskog sukoba.16 Iako religija ima znaajnu ulogu u nastanku nacije, ona nije glavni obrazac po kojem ona nastaje. Ona je ponekad doprinosila podelama i formiranju nove nacije. To se dogodilo, prema Ekmeiu, sa muslimanima: neuspeh srpskog i hrvatskog nacionalnog preporoda da stvore zajedniku naciju na osnovi jednog jezika, da se vremenom prevazie religija kao faktor uzajamne podjele, ostavio (je) prostora da se kasnije muslimanski dio naroda afirmie na istim temeljima kao i ona prva dva.17 Prema unjiu, u naunom smislu pojam nacije teko je definisati. Mogu se samo odrediti elementi za moguu definiciju ili moda tipologiju.18 Tako se uzima da sve to povezuje jednu zajednicu u datu celinu, a to je pre svega jezik, poreklo, teritorija, kultura, istorija i dravotvornost, ine bitne
16 Novak A. Popovi, Da li smo tolerantni, str. 8. 17 Nikola Dugandija, Religija i nacija, Centar za kulturnu djelatnost, Zagreb l983, str. 166. 18 Vid. uro unji, Religija II, igoja tampa, Beograd l998, str. lll.

80

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

MEtO DE KOJIM A SE KORIStE M AS-M E D IJI u fORM IRANJu StAVOVA JAVNOG M NJE NJA. . . 81

odrednice jedne nacije. Ako se jezik uzme za osnovnu odrednicu jedne etnike zajednice, treba imati u vidu dva naroda mogu imati isti jezik ili jedan narod dva jezika. To znai da jezik nije uvek ono bitno obeleje jedne nacije. Ni zajedniko poreklo ne mora uvek da bude glavno obeleje jedne nacije. Uz to, nema tog naroda koji moe da dokae svoje etniko poreklo, svoje korene kao jedine, iste, bez tue genetike. Ni zajedniko tlo i vlastiti ivotni prostor nije uvek uslov nastanka jedne nacije. Istorijske, migracijske i druge promene su este, velike i brze. Iskustvo nas ui da na jednom istom prostoru moe iveti vie nacija, ili se one mogu smenjivati. Zajednika istorija i tradicija nisu uvek dovoljne jer nam ivot pokazuje da jedna nacija ne moe da opstane seajui se samo svoje prolosti ve zahvaljujui pametnoj i mudroj izgradnji svoje budunosti. Nastanak nacija dolazi u vreme kada se ovi, i drugi pobrojani faktori, susreu i saimaju u jednu celinu.19 Hrianstvo kao univerzalna, nadnacionalna vera proizlazi iz Hristovog naloga apostlima: Idite po svemu svetu i propovedajte jevanelje svakome stvorenju. Koji uzveruje i pokrsti se spae se, a ko ne veruje osudie se.20 Hrianstvo je tako i otpoelo. Apostoli su vrlo brzo preli granice svoga naroda i zaputili se u tadanji paganski svet da objavljuju jevanelje. Jevanelje se irilo veoma brzo. Ono to je ovde znaajno jeste injenica da jevanelisti u svojim spisima, a posebno apostol Pavle, nigde nisu ustvrdili da novoobraeni Grk nije vie Grk, da novoobraeni Rimljanin nije vie Rimljanin. Pavle govori o duhovnom jedinstvu a ne o pripadnosti i nacionalnom jedinstvu. Nema tu Jevrejina i Grka, nema roba ni gospodara, nema mukoga roda ni enskoga, jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu.21 Akademik Jeroti o ovome kae sledee: Kad smo zaista hriani, duboko proeti verom u raspetog i vaskrslog Hrista, pripadnost jednom odreenom narodu, iako ovo nije nikako beznaajna injenica, ona je ipak od drugorazrednog znaaja.22 Dalje on kae: Nikolaj Berajev pie Hristovim reima: Podajte esaru esarevo, a Bogu Boje, zapoela je nova era drava u svetu. Carstvo esarevo i carstvo Boje se razlikuju Sve su velike drave u hrianskoj prolosti povremeno zaboravljale da su hrianske, pa su, gordei se veliinom i snagom, smatrale prirodnim da nameu svoja uverenja, verska i politika.23
19 20 21 22 23 Vid. detaljnije: uro unji, Religija II, str. 111116. Marko 16, 15.16. Galatima 3, 26. Vladeta Jeroti, Vera i nacija, Tesit, Beograd l995, str. 6. Ibid., str. 6.

Skoro sve drave u svetu imaju nacionalni predznak. Da bi te drave dobro i skladno funkcionisale, nije nuno da imaju i jedinstvan verski predznak. Da li je nuna sveta symphonija izmeu crkve i drave za dobrobit jedne zajednice? Treba li poistoveivati veru i naciju bilo kada ili nikada? Ima li ovek, kao razumno i slobodno bie, pravo da, kada ne moe da bira svoje poreklo, boju i rasu, izabere svoju religiju i da, ako to uini, ne bude prosto odstreljen od svoje etnike zajednice? Kolika je greka kod onih koji poistoveuju versku i nacionalnu pripadnost? O ovom pitanju Dugandija pie ovako: Religijski ivot nije oslonjen samo na nacionalni, a pogotovo to ne vrijedi za odnos nacionalnog i religijskog, ali tendencija povezivanja ovih dveju pojava uvijek je bila snanija od tendencije njihovog razdvajanja. Povezivanje ide dotle da se stvaraju izrazi kao katolika nacija, pravoslavna nacija, muslimanska nacija ali religijska i nacionalna svijest su zatvoreni sistemi ideja, verovanja i prakse, samosvojni i nezamenjivi jedan sa drugim.24 U datim drutvenim okolnostima dolazi do zamene ili ak stapanja u jednu ovih vrednosti. Iako religija treba da ivi od drugih vrednosti nego nacija, one se kaleme na istu sutinu tako da u religiji sve vie ima nacionalnog a u nacionalnom religijskog, dok se ove dve vrednosti ne izjednae. Stavljajui u arite ovih pitanja i tema mas-medije i njihovo potenciranje jednog ili drugog stava, sloiemo se sa zakljukom da se u vreme ekonomskih kriza, nacionalnih sporova, sukoba i ratova, koje mas-mediji jednostrano i pristrasno prikazuju, pojaava i verska netolerancija. U takvim okolnostima nuno se poistoveuje vera i nacija. Stvara se vrsta veza izmeu Srpstva i pravoslavlja, islama i Bonjaka, Hrvata i katolika. Hrianstvo, kao nadnacionalna vera, dobija stroge nacionalne okvire. U tim okolnostima ako neko promeni veru, prima se kao da je promenio i izdao celu naciju. Ako je pravoslavni Srbin postao pripadnik neke druge, recimo protestantske hrianske zajednice, on je odmah sekta i vie nije Srbin? Moe li neko ostati Srbin ako je prihvatio islam kao svoju religiju, ili se pokrstio u katolika? Ovu oblast mas-mediji su eksploatisali skoro do krajnosti. U medijima su stalno zastupane teze da dobar Srbin moe biti samo dobar pravoslavac. Kao primer navodimo tekst iz tampe: Zato to nismo pravoslavci, kau nam da nismo Srbi.25 Ali: dobar pravoslavni hrianin nuno je i dobar Srbin, ali dobar Srbin ne mora biti i dobar pravoslavni hrianin.26 Dakle,
24 Nikola Dugandija, Religija i nacija, str. 11. 25 Politika, 23. juni l994. 26 Vid. Vladeta Jeroti, Vera i nacija, str. 19.

82

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

MEtO DE KOJIM A SE KORIStE M AS-M E D IJI u fORM IRANJu StAVOVA JAVNOG M NJE NJA. . . 83

na zakljuak o ovoj tezi bio bi: poistoveivanje verskog i nacionalnog i stavljanje u istu ravan izaziva ili doprinosi verskoj netoleranciji, jer nacija u svom osnovnom i izvornom znaenju oznaava: zajednicu ljudi istog porekla ali ne i iste i jedne jedine vere. Ovako uzeto, nacija se poklapa sa pojmom plemena i naroda. Dalje zaotravanje pojma nacija, koja se sastoji od jednog naroda i jedne vere vodi u nacionalizam a, prema ruskom religioznom filozofu Konstantinu Leotjevu (18311891), ljubav prema plemenu kao plemenu znai preterivanje koje vodi u zabludu.27 Mnogo toga ukazuje da pomesne (autokefalne) Pravoslavne crkve moraju to pre da se trajno odreknu (dobrovoljno) nacionalne i dravotvorne uloge koju su joj nametnuli vekovi ropstva pravoslavnih naroda, i na to su potroili ogromnu energiju. Bog je svet zamislio kao sveoveansko bratstvo, kao ivu bogooveansku zajednicu, tj. kao Crkvu, a ne kao dravu i naciju. Na Jevanelju Hristovom nemogue je izgraditi ijedan tip drave. Svi pokuaji da se stvori hrianska ili pravoslavna drava bili su tragini i bili su najvea sablazan hriana za svet.28 Religioznost bez obraenja i duhovnosti formira netolerantne verske stavove U naoj drugoj podtezi osvrnuemo se na pitanje istinske duhovnosti i obraenja, i pitanja tolerancije. U kakvoj su vezi ove vrednosti? U kojoj meri stvarna duhovnost ini jednog vernika tolerantnim prema drugom i drugaijem? ta je to obraenje i duhovnost? Po emu se ona moe zapaziti i prepoznati? Kako se ponaa osoba koja je formalni vernik i osoba koja je obraen vernik? Verski formalizam predstavlja veliki problem u svakoj ozbiljnoj religiji. Naalost, danas toga formalizma ima sve vie i vie. Formalno ili interesno prihvatanje ili ukljuivanje u verski i duhovni ivot obino se dogaa posle velikih drutvenih promena ili propadanja neke ideologije. U tom sluaju vera postaje pomodarstvo i u nju se ulazi bez obraenja, bez doivljavanja Boga, bez duhovnih procesa koji su nuni. Datoj veri pristupa se kao to se pristupa nekoj politikoj partiji. O dubljem doivljaju verskog iskustva dotina osoba ili grupa skoro da nita ne zna. Zato su takve osobe ili grupe iskljuive, rigidne, zatvorene, netolerantne i nespremne za dijalog.
27 Ibid., str. l4. 28 Radovan Bigovi, Crkva i drutvo, Hrianski fond pri Bogoslovskom fakultetu SPC, Beograd 2000, str. 15.

Uzimajui ovaj problem dovoljno ozbiljno poznati pravoslavni teolog dr Bigovi se pita: Kako od hriana napraviti Hristove svedoke, sledbenike i uenike? Kako sa hrianskih likova i ikona skinuti prainu i obnoviti Crkvu kao ivu bogooveansku zajednicu? Kako informacije o Hristu zameniti ljubavlju i poverenjem u Hrista? Kako da hriani izau iz sebe, svojih institucija, svojih ubeenja, svojih stavova, svog morala i prihvate rizik odnosa, saive se sa drugim, zavole druge? To su problemi i sutinska pitanja koja se postavljaju pred hrianima. Samo novi ljudi ivi Hristovi likovi i lica, mogu da povrate nadu Neophodno je pronai u sebi krivicu i odgovornost, a ne u drugome29 Ovo su zaista sutinska pitanja, koja vode do geneze problema, ali i reenja problema tolerancije, razumevanja i saivota. Novi zavet na nekoliko razliitih naina opisuje ta se dogaa osobama koje su postale novi ljudi. Setimo se za trenutak duhovnog iskustva kojeg je doiveo apostol Pavle. Pre nego to je nastupila njegova duhovna promena, Pavle (Savle) bio je verski fundamentlista: iskljuiv, grub i neprijateljski raspoloen prema svemu onome to nije deo otake vere i obiaja. Bio je ubeen da mu je sveta dunost da bude iskljuiv i netolerantan prema onima koji su drugaije verovali iako su bili isti narod. Jevanelista Luka ovako opisuje Savlove verske stavove pre obraenja: A Savle (ime koje je imao pre obraenja) jo diui prijetnjom i smru na uenike Gospodnje pristupi k poglavaru svetenikome, i izmoli u njega poslenicu u Damask na zbornice, ako koga nae od ovog puta, i ljude i ene svezane da dovede u Jerusalim.30 Ali njegov susret sa Hristom, koji je opisan u Delima apostolskim, u 9 poglavlju, odslikava dramatino duhovno iskustvo kroz koje je proao. On sada nije formalni vernik koji istie samo formu svoje vere. Poto je proao kroz iskustvo obraenja, on sve sagledava drugaije. Njegovo poimanje Bojih obeanja i Bojeg naroda dobija univerzalni i duhovni smisao. Njegovo poimanje Boje pravde i ovekove krivice, i greha, dobija nove okvire. On za sebe kae da je grenik. On se ne izdvaja na pijedestal svetog, pravednog, boljeg, ve pie: Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar, staro proe, ali gle sve novo postade.31 Imajui ove parametre u vidu, i jo mnoge druge, zakljuujemo da istinski religiozni i duhovni ljudi jesu iroki, otvoreni, tolerantni i ovekoljubivi. Vladeta Jeroti navodi rei Bulovia: Duhovnost nije neka neodreena,
29 Ibid., str. 25, 26. 30 Dela apostolska 9, 1.2. 31 2. Korinanima poslanica 5, 17.

84

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

MEtO DE KOJIM A SE KORIStE M AS-M E D IJI u fORM IRANJu StAVOVA JAVNOG M NJE NJA. . . 85

maglovita pobonost, ili preokupacija metafizikim, ili bavljenje religijskim pitanjima, ili pitanjima smisla, ili filozofiranja, ili meditacija, ili bilo ta, iz itavog arsenala takvih pojmova i doivljaja. Striktno uzevi u svetlu Jevanelja duhovnost je samo ono to potie od Duha Boijeg, od Duha Svetoga.32 Zato duhovan ovek nije netolerantan ve irok, otvoren i uviavan prema svakome. On nije verski i nacionalno zatvoren. Vera ne sme biti kruta, ve vrsta. Kruta vera ini oveka fanatinim, a vrsta tolerantnim. Ko ne stoji vrsto u veri, hvata se obema rukama za krute dogme; ko, naprotiv, stoji vrsto u veri, ima ruke slobodne i prua ih drugima sa kojima stoji u egzistencijalnoj komunikaciji.33 A ja vam kaem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, inite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone; da budete sinovi oca svojega koji je na nebesima; jer on zapoveda svome suncu, te obasjava i zle i dobre, i daje dad pravednima i nepravednima.34

BIBlIOGRAfIJA
Bal, Fransis. Mo medija. Beograd: Clio, 1997. Bere, Karolj. Najee zablude u vezi hrianskih protestantskih crkava. Vali Nedeljkovi, Dubravka (ed.). Praktikum novinarstva, Crkve, verske zajednice, mediji i demokratija. Novi Sad: Novosadska novinarska kola, 2005. Biblija ili Sveto pismo Staroga ili Novoga zavjeta (preveli uro Danii i Vuk S. Karadi). Beograd: Biblijsko drutvo, l995. Bigovi, Radovan. Crkva i drutvo. Beograd: Hrianski fond pri Bogoslovskom fakultetu SPC, 2000. Bjelajac, Branko; Vidovi, Dane. Udar na verske slobode, zbornik tekstova. Beograd: Alfa i Omega, 2001. Bodrijar, an. Rat kao spektakl, Novinarstvo 1. Beograd: Jugoslovenski institut za novinarstvo, l99l. Bogdani, Aleksandar. Komunikologija vodea paradigma. Beograd: igoja tampa, 1996. Bovi, Ratko. Kroz crveno. Beograd: Sloboda, 1989. Boovi, Ratko. Vrtlog informativnog ekstremizma, Novinarstvo, l994, god. XXVIII, br. 1. Breton, Filip. Izmanipulisana re. Beograd: Clio, 2000. Dimitrijevi, Ratko. Istina prva gine, Novinarstvo, l994, XXVVIII, br. 1. Dugandija, Nikola. Religija i nacija. Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost, l983. orevi, B. Dragoljub. Proroci nove istine: Sekte i kultovi: ta treba da znamo o novim religioznim pokretima? Ni: Junir, 1998. Duvenovi, Borisav; Mihailovi, Sreko; Vukovi, Slobodan. Izborna upotreba medija. Beograd: Institut drutvenih nauka, 1994.
32 Vladeta Jeroti, Vera i nacija, str. 134135. 33 Viktor Frankl, prema V. Jeroti, Vera i nacija, str. 134. 34 Jevanelje po Mateju, 5, 44. 45.

Enciklopedija Britnika, saeto izdanje, AB. Beograd: Narodna knjiga Politika, 2005. Galtung, Johan; Mari, Ru. Obrasci novinarske selekcije vesti. Gledita, tom 34. Beograd: broj 16, 1993. Hartli, Don. Ideoloka funkcija vesti, Gledita, tom 34. Beograd: br. 16, 1993. Jeroti, Vladeta. Vera i nacija. Beograd: Tesit, l995. Joksimovi, Sneana. Ispoljavanje tolerancije, Religija i tolerancija, CEIR, Novi Sad, juldecembar 2004, br. 2. Klai, Bratoljub. Rijenik stranih rijei. Zagreb: Nakladni zavod MH, l985. Mati, Jovanka. Socioloko istraivanje vesti, Gledita, tom 35. Beograd: br. 16, 1993. Mek Klein, Denis. Stari kontinent novi mediji. Beograd: Nova Holdang D.D.O., l994. Milivojevi, Sneana. Propaganda, Enciklopedija politike kulture. Beograd: Savremena administracija, l993. Moren, Edgar. Duh vremena, knjiga 1. Beograd: BIGZ, 1997. Panti, Dragomir. Dominantne vrednosne orijentacije u Srbiji i mogunosti nastanka civilnog drutva, Godinjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, tom 25. Novi Sad: ll2, 1997. Popov, Zlatiborka. Pravoslavlje i izazovi demokratizacije, multikulturalizma i tolerancije, Religija i tolerancija, br. 4, 2005. Popovi, Novak. Komunikativne interakcije u pluralizmu. Beograd: Institut za politike studije, l994. Popovi, Novak. Da li smo tolerantni. Beograd: JUVS, 200l. Popovi, Novak. Virtuelne komunikacije. Beograd: Institiut za politike studije, l998. Radojkovi, Miroljub; Crnobrnja, Stanko. Sredstva masovne komunikacije. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, l990. Redakcija, Proizvoenje javnosti: Sociologija vesti, Gledita, tom 34. Beograd: 16: 1993. Stojkovi, Branimir. igosanje verskih sekti, moralna panika i mediji, u: Dragoljub orevi, Proroci nove istine: Sekte i kultovi: ta treba da znamo o novim religioznim pokretima? Ni: Junir, 1998. unji, uro. Dijalog i tolerancija. Novi Sad/Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, l994. unji, uro. Ribari ljudskih dua. Beograd: igoja tampa, 1995. unji, uro. Otpori kritikom miljenju. Beograd: igoja tampa, l995. unji, uro. Cvetovi i tla. Beograd: igoja tampa, 1995. unji, uro. Tolerancija, u: Encikopedija politike kulture. Beograd: Savremena administracija, l993. unji, uro. Religija I. Beograd: igoje tampa, 1998. unji, uro. Religija II. Beograd: igoja tampa, l998. unji, uro. Granice tolerancije. Religija i tolerancija, br. 1, 2004. Vali Nedeljkovi, Dubravka (ed.). Praktikum novinarstva, Crkve, verske zajednice, mediji i demokratija. Novi Sad: Novosadska novinarska kola, 2005. Vlajki, Emil. Igre drutvenih komunikacija. Beograd: NIRO Mladost, l984.

Violeta Cvetkovska Ocokolji i Tatjana Cvetkovski

Instrumentalizacija religije: kodirana komunikacija

Rezime: Ovaj rad se bavi istraivanjem kodirane religijske komunikacije pu-

tem medija i njene uloge u stvaranju nacionalnog identiteta u Srbiji. Poznat kao dog-whistle (psei zviduk) ovaj oblik komunikacije, iako je upuen iroj javnosti, posebno je namenjen i prepoznatljiv odreenoj ciljnoj grupi. Na taj nain, omogueno je slanje dvostrukih tj, dvosmislenih poruka. Jedno znaenje poruke je ono koje je prepoznatljivo svima, a drugo je ono koje prepoznaje samo odreena ciljna grupa. Naglasak rada je na instrumentalizaciji religije putem kodirane komunikacije na primeru dnevnih novina Kurir u periodu od 2003 do 2009. godine. Istraivae se metonimijsko i metaforiko znaenje pojmova kao to su: krst, ikona i jevanelje.
Kljune rei: religija, instrumentalizacija, kodiranje, dog-whistle.

Uvod Potreba za preispitivanjem i utvrivanjem porekla, religije i kulture, unutar mladih drava nekadanje Jugoslavije, javila se kao posledica velikih promena: raspada bive drave, odbacivanja komunistikog reima i oseaja teritorijalne i fizike ugroenosti. Ideju zajednitva, koja je bila objedinjena pod sloganom Bratsvo i jedinstvo, zamenila je ideja o linoj kulturi i religiji svakog pojedinanog naroda kao neophodnom uslovu za prepoznavanjem i odvajanjem nas od njih. Tako su nastajali kulturni identiteti zasnovani na negiranju i odbacivanju identiteta svih ostalih, uoblieni u etniko-nacionalne identitete sa linim vrednostima i simbolima pripadnosti. Iako nacionalizam nije pojava vezana samo za postkomunistike zemlje, ve za sve narode koji prelaze iz jedne faze postojanja u drugu, demokratsko uspostavljanje naroda u oblik nacije neizbeno prate sistemi iskuljuivanja: re

88

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

INStRuM E NtAL IzAC IJA RE L IGIJE : KOD IRANA KOM uNIK AC IJA

89

je o podeli na manjine i, jo dublje, na populacije koje se smatraju autohtonim i one koje vae za tue, heterogene, rasno i kulturno stigmatizovane (Balibar, 2003: 36). U potrazi za uspostavljanjem sopstvenog identifikacionog koda, Srbija se okree ka religiji kao temelju razvoja pojedinca i sutini njegovog nacionalnog bia, koja se podstie i izraava kroz sve vidove javne komunikacije. Tako pripadnost pravoslavnoj veri postaje kljuna odrednica srpskog identiteta. Meutim, ova pojava se nije spontano odigrala ve se putem medija javnost postepeno uvodila u svet tradicije i religije. Putem izrazito rezonantnih linosti (politiara, intelektualaca, umetnika) model irenja pravoslavlja sprovodi/o se od jednog ka mnotvu, omoguen sredstvima masovnog informisanja. Tako, istovremeni prijem odreene poruke, utire put oblikovanju nove religiozne svesti i jaanju nacionalnog identiteta kroz brojne spoljanje elemente a na raun sutine. Meutim, Srbija danas zagovara demokratiju i slobodu govora. Jasna vizija evropske Srbije namee ideju o slobodi verskog, polnog i etnikog javnog izraavanja i podravanja svih vrednosti manjina. Tako na scenu istupaju nove komunikacijske tehnike (dog-whistle), koje imaju za cilj da se obrate svima ali da privuku samo one koji se u njima prepoznaju i koji ih doivljavaju kao poziv na delovanje. Ranohrianski model pastira koji prikuplja ovce sprovodi se na dva naina: putem medija koji imitiraju slanje poruke od Izvora (Jednog) prema mnotvu i putem dog-whistle tehnike komunikacije koja deluje prepoznavanjem poruke od strane pojedinaca (izabranih). S obzirom na to da se srpski narod obrazovao o religiji prvenstveno putem medija, u ovom radu e se ispitivati instrumentalizacija religije od strane politiara u Srbiji, putem sredstava masovnog informisanja. Na pojedinim primerima izjava vodeih (domaih i stranih) politiara, istraivae se naini sprovoenja ove komunikacijske tehnike kao i njeno posledino delovanje. Uloga medija u prenoenju dog-whistle poruka je od presudne vanosti s obzirom na to da je moderna politika praksa utemeljena u medijima, a ovaj tehnoloki doprinos bitno je uticao na mogunost manipulacije masovnim stanovnitvom. Tako je naglasak ovog istraivanja na nainu na koji odreenu poruku shvata ciljna grupa pre nego na izvornoj poruci odreenog politiara: postavlja se razlika izmeu onoga ta publika uje i onoga to poiljalac tvrdi da je rekao.

Razvijanje srpske religioznosti Sa poetkom politike krize (80-ih) koja je kulminirala 90-ih godina u krvavom osamostaljivanju republika, postepeno je rastao stepen religioznosti stanovnitva, kako u Srbiji i Crnoj Gori, shvaenih do tada kao izrazito sekularizovane sredine, tako i unutar srpskih manjina u dominantno katolikim i islamskim sredinama1. Tenja za stvaranjem i ouvanjem nacionalne drave, zasnovane na nacionalnoj homogenizaciji, u Srbiji je nala najdublje uporite u religiji. Tako se religija postepeno deformisala u ideologiju i ostala pod okriljem viedecenijske instrumentalizacije od strane politiara koji su raspirivali neprijateljstvo prema svemu to je spolja. Neophodna resocijalizacija nereligioznih osoba i povratak nekada religioznih na prvobitni poloaj, zapoela je 90-ih godina i dovela je do porasta religioznih osoba u Srbiji sa 23,8% u 1982. godini na 71,3% u 1993. Meutim, ovaj procenat se stabilizovao na 59,3% u 1999. godini, a kasnija merenja potvruju visok procenat (60%) koji se ne odnosi samo na osobe sa niom strunom spremom ve i na pojedince sa viim stepenom obrazovanja2. Meutim, religijsko opredeljenje, s obzirom na to da je putem medija uglavnom usmeravano i oblikovano spolja, u raznim vidovima materijalne (vidljive) prezentacije, sve dublje se vezuje za vidljive simbole pripadnosti koji nastaju meanjem nacionalnog i religijskog. Pod idejom tradicije i vere, i sabornosti razjedinjenog srpskog naroda razvijao se oblik epskog nacionalizma dok se istovremeno raspirivao strah od vladajuih manjina3. Nove patriotske pesme i pokuaji da se prepeva i osavremeni vizantijsko pojanje podjednako su bili deo savremene politike scene u pokuaju da se objedini crkveno i narodno, duhovno i zabavno (popularno). Podjednako, ikona kao sveta slika, gubi svoje sutinsko obeleje i poprima oblik nacionalnog, dekorativnog simbola koji u svearskim (gotovo paganskim) spektaklima dobija ulogu tunog i ubitanog pritiska idola (Pelagi, 1990: 94). Tako je klanjanje prototipu lika Hristovog4 na kome je Crkva vekovima instistirala postalo
1 Ovo zapaanje proisteklo je iz rezultata koje je 1989. godine sproveo Institut drutvenih nauka i Centar za politikoloka istraivanja u Beogradu kao i rezultata istraivanja iz 1989-1990. koje je sproveo Konzorcijum jugoslovenskih instituta drutvenih nauka na uzorku u sedam bivih jugoslovenskih republika i pokrajina. Detaljnije vidi u Blagojevi, 2003. 2 Detaljnije vidi u Blagojevi, 2003. 3 U proglasu nevladine organizacije, pod nazivom Srbija nema alternativu, u jednom delu se navodi sledee: Prava nacionalnih manjina su daleko vea nego prava veinskog naroda. Poseeno 20. 11. 2009. URL: http://srbijanemaalternativu.com/onama.html 4 Pobedu nad ikonoborstvom u 9. veku hrianska pravoslavna crkva praznuje praznikom Ne-

90

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

INStRuM E NtAL IzAC IJA RE L IGIJE : KOD IRANA KOM uNIK AC IJA

91

klanjanje idolu (privescima, etiketama na alkoholnim piima) a novo ikonoborstvo preplavio je trite pod zahtevima savremenih srpskih potroaa. Potreba za duhovnou, tako je zadovoljena ispunjavanjem konvencionalnih formi a potreba za oseanjem pripadnosti i sigurnou, izrodila je ideju o novom krstakom pohodu u odbranu srpske svete zemlje Kosova. Po modelu biveg predsednika Srbije, Slobodana Miloevia, koji je zapoeo svoju politiku kampanju upravo na Kosovu, sakupljajui politike poene kroz mit o svetoj zemlji, savremeni politiari nastavljaju nacionalno-religijsku instrumentalizaciju pod parolom Ne damo Kosovo5. Takoe, srpska vlast nastoji da povrati snagu Crkve kao institucije. Uloga Srpske Pravoslavne Crkve, koja je bitno ojaala, potvruje se i vraanjem verske nastave u dravne kole (2001). Kako bi iskazali podrku Crkvi, vodei srpski politiari sve ee prisustvuju velikim verskim praznicima, propraeni brojnim medijima. Takvim ponaanjem u svojstvu nosilaca javnih funkcija (paljenje svee, krtenje, ljubljenje ikona) na ovim prostorima nevienim u poslednjih pedeset godina, nova vlast je, izmeu ostalog, stavljala do znanja javnosti da je njen raskid sa komunistikom, ateistikom i nacionalnom prolou konaan i neopoziv (, 2005: 105). Tako je novonastali religijsko-nacionalni fenomen zasnovan na ideologiji, u prvim fazama razvoja sluio dravnim potrebama, koje su se ostvarivale kroz snanu medijsku podrku koja je povratno oivljavala prolost, negovanje pravoslavne tradicije, jezika i kulturnog naslea. Jaanjem Srpske Pravoslavne Crkve i porastom religioznosti stanovnitva javila se potreba za priznavanjem ostalih religija unutar teritorije Srbije i njihovim podjednakim potovanjem. Tako je u Srbiji (2006) uveden Zakon o zabrani verske diskriminacije koji zabranjuje uznemiravanje, diskriminaciju ili privilegije zbog verskih uverenja i koji naglaava da ne postoji dravna religija6. Ovaj zakon je bitno doprineo da se izjave domaih politiara, koje su prethodnih godina olako shvatane, ponovo preispitaju i da se utvrdi njihov doslovni i njihov prikriveni smisao. Takoe, komunikacijske
delja pravoslavlja koji se i danas praznuje. Detaljnije vidi u Loski, Uspenski, 2008: 31. 5 Ovakve izriite tvrdnje najee prati instistiranje na rtvi koja je podneena zarad svete srpske zemlje: posebno Kosovsko, jer je pravoslavni narod za veru i jevanelje polagao svoje ivote, na ijoj rtvi mi danas stojimo, Kurir, 31. oktobar 2008, Poseeno 10.10.2009. URL: http://www.kurir-info.rs.//sluena-sveta-liturgija-u-ast-svetog-petra-cetinjskog-i-svetog-luke 6 Zakon o crkvama i verskim zajednicama, Osnovne odredbe, Zabrana verske diskriminacije, lan 2. Slubeni Glasnik RS, br. 36/2006. Poseeno 15. 08. 2008. URL: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/zakoni/zakon-o-crkvama.htm

tehnike prepoznate kao pretnja slobodi govora i kao vid verbalnog ugnjetavanja iroko shvaenih manjina, u Srbiji (nasuprot Americi i Australiji), jo uvek nisu dovoljno ozbiljno shvaene i preispitane. Tako je tehnika dogwhistle, koja se uobliila u pojavu sa imenom i funkcijom (2005), shvaena kao znaajno sredstvo za prizivanje istomiljenika a njena primena u medijima putem izjava srpskih politiara govori o tome da savremene svetske tekovine pronalaze svoj put i izraz i na domaoj sceni. Dog-whistle kao oblik kodirane komunikacije Komunikacijska tehnika poznata kao dog-whistle nije nova pojava iako je svoje uoblienje i imenovanje dobila veoma kasno. Ovaj pojam je prvi put upotrebljen u Australijskom parlamentu (1998) ali se uobliio u Britaniji, 2005. godine, kroz uveni politiki slogan Da li misli isto to i mi? (Are you thinking what were thinking?) (Albertson, 2006: 4), gde je prvi put iroko prepoznata mogunost slanja dvosmislene poruke. Jedan raniji primer (1988) u lanku Vaington Posta (The Washington Post) razotkriva dogwhistle efekat kroz izjavu ispitanika politikog istraivanja koji su uli neto u pitanjima to istraivai nisu uli (Morin, 1988). Uobiajene karakteristike dog-whistle tehnike su poricanje, odabir ciljne grupe i kodirana, implicitna ili sublimalna komunikacija (Fear 2007). Izraz dog-whistle vodi poreklo od Galtonovog (Frensis Galton) izuma psee pitaljke iz 19. veka koja je namenjena psima i iji zvuk (vii od 20 000 Herca) ne uju ljudi a koristi se da bi metaforiki opisala uticaj kodiranih poruka koje deluju na pojedince po principu prepoznavanja (ciljna grupa). Kodirane poruke koje alju odreene rezonantne (Kelner, 2004: 180) javne linosti (prvenstveno politiari) namenjen je pojedincima, istomiljenicima koji ih uju i prepoznaju, dok kod ostatka stanovnitva poruke mogu proi bez znaajnog zapaanja ili dubljeg poistoveivanja. Mediji predstavljaju vaan deo u kanalisanju i irenju ove komunikacijske tehnike, naroito kroz ifrovanje dnevnih vesti. Tako brojne, (naizgled dobronamerne tvrdnje) lako mogu izbei kritiku panju. Meutim, dog-whistle tehnika nije ograniena samo na rei. Ona se sprovodi i vizuelnim putem7 kao i celokupnim predstavljanjem odreene
7 Detaljnije o vizuelnoj manipulaciji, tj. o vizuelnim izoblienjima (distortion) vidi u Mitchell 1986, 2005. Pojam vizibilno u smislu tumaenja jezika slike (kao i izraz ikonologija teksta) upotrebio je Rejnolds (Joshua Reynolds) ili Gombri (Ernst Gombrich) u 18. veku (Mitchell, 2005: 111).

92

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

INStRuM E NtAL IzAC IJA RE L IGIJE : KOD IRANA KOM uNIK AC IJA

93

linosti u javnosti. Takvi modeli samopredstavljanja, koje pripadnici politike i drutvene elite kao uzori za ugled svojim ponaanjem promoviu, proiruju se posredstvom medija u sve slojeve drutva i postaju pravilo, obiaj, neizostavna odrednica linih i kolektivnih identiteta (, 2005: 114). Tako e se u skladu sa potrebom za pripadnou i deljenjem odreenih stavova definisati odreena ciljna grupa koja e prepoznati poziv poiljaoca. S obzirom na to da je ova komunikacijska tehnika prvenstveno usmerena na oseanja i duboke predrasude pojedinca, ona predstavlja izuzetno mono oruje u rukama govornika. Elastinost ove tehnike omoguava njeno prilagoavanje u zavisnosti od potrebe i okolnosti poiljaoca i ciljne grupe koja moe biti razliita. S obzirom na to da je po prirodi dvosmislena i nedovoljno jasna, ova tehnika omoguava politiarima da alju mnogoznane i dvosmislene poruke (da podstiu rasnu, religijsku ili seksualnu netrpeljivost), izreene na nain da uvek omoguavaju poricanje. Tako politiari esto putem dvosmislenih izjava koriste duboko ukorenjene, ali esto neizreene ideje o naciji, njenim ljudima i njihovom mestu u svetu (Fear 2007), koje im omoguavaju da direktno komuniciraju sa istomiljenicima. Kao naroito pogodna za desniarske politike snage, koje zagovaraju tradicionalan nain ivota, obinih, pristojnih ljudi, ugroenih manjinskim grupama i elitama ova tehnika produbljuje jaz izmeu nas i njih i netrpeljivost prema onome to je spolja na raun onoga to je unutra. Tako (uobiajeno) desniarske politike snage, postaju prividno progonjena manjina kojoj je neophodna dublja homogenizacija i odbrana od agresivnog spoljanjeg sveta. Ideje koje se podrazumevaju a koje se odnose na deljenje istih stavova po pitanju nacionalnih manjina, verskih zajednica, homoseksualnosti i zatite drave i tradicije, neometano pronalaze svoj put do ciljne grupe. Na primeru preutnih, neizgovorenih stavova Fir (Fear, 2007: 7) govori o zlo/upotrebi slogana Australijski nain ivota (The Australian way of life) koji preutno podrazumeva nain ivota belih ljudi u Australiji, i koji se zagovara na raun potiskivanja nacionalnih manjina kao i domorodaca (Aboridina). Meutim, poruke politike prirode mogu biti poslate i od strane velikih kompanija koje dre monopol na tritu. Na isti nain slogan Cola-Cola nain ivota (Cola-Cola the Way of Life) putem ekonomske propagande namee odreeni obrazac ivljenja (ameriki stil ivota bele populacije).

Dog-whistle i instrumentalizacija elemenata hrianske religije U kontekstu ekonomske i politike propagande sve ee se uju kritike na raun zlo/upotrebe elemenata ikone8: medijska sfera koja nastoji da imitira sveti prostor ikonosferu, i nastojanje da se ovlada zakonomernou i metodama sakralne umetnosti u pokuaju da se stvori pseudo sveteni prostor9. Tako sredstva masovnog informisanja (sa politiarima kao vodeim predvodnicima stada) koriste naela ikonike kompozicije slike i rei, koja su vekovima koriena za postizanje religioznog iskustva. Meutim, mediji danas, ne vre uticaj samo na verska shvatanja ve imaju mnogo opasniji uticaj na dugorona ideoloka shvatanja celokupne drutvene stvarnosti u kojoj se vera shvata i razvija. Kao oblik instrumentalizacije religije od strane politiara, najee se navode izjave biveg amerikog predsednika orda Bua. Tako korienje dog-whistle tehnike dobija svoje uoblienje kroz upotrebu i izvrtanje biblijskog renika u cilju signaliziranja vernosti ka amerikim religioznim desniarima. Deo njegovog govora iz 2004. godine ukazuje na jasnu aluziju na Sveto Pismo. On pominje brda na koja se treba popeti (hills to climb) i doline koje se vide ispod (the valley bellow) kao aluziju na izrailjsko bekstvo iz Egipta i Mojsijevu viziju obeane zemlje opisane u Petoj knjizi Mojsijevoj. Meutim, ova retorika primena nije specifina samo za Buove govore. Ona se pojavljuje i u izjavama Bila Klintona koji esto koristi frazu send me (polji mene, Is. 6,8), kao to je primeeno i njegovo izriito pozivanje na Sveto Pismo u brojnim govorima: as the Scripture says. Takoe, ova tehnika se prepoznaje i u izjavama (1984) Ronalda Regana, kao to je dato na sledeem primeru: We finished the race; we kept them free; we kept the faith (Albertson, 2006: 4) kao aluzija na Prvu poslanicu svetog Pavla Timoteju: Dobar rat ratovah, trku zavrih, vjeru odrah (2 Tim. 4,7). Albertson (2006) takoe istrauje kodiranu komunikaciju Buovih govora kroz jo jedan primer iz 2002. godine povezujui njegovu reenicu: Theres power, wonder-working power, in the goodness and idealism and
8 O zloupotrebi elemenata ikone u sekularne svrhe (ekonomske i politike propagande) vidi u (1971: 414), (2004), (2004). 9 Na taj nain unutar obrnute ikonosfere (gde ikonini elementi menjaju svrhu i preimenuju se u novo znaenje) postavljena je obrnuta hijerarhija vrednosti, koja utie na otuenje oveka od Boga i oveka od oveka. O stvaranju novog bogoslovlja koje objedinjuje jezik ulice, nauna dostignua i novu duhovnost i stvaranju novog svetog prostora masovnih medija, detaljnije vidi u (2004).

94

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

INStRuM E NtAL IzAC IJA RE L IGIJE : KOD IRANA KOM uNIK AC IJA

95

faith of the American people, sa verskom himnom. Ova fraza nema neko posebno znaenje u svakodnevnom ivotu Amerikanaca ali je ona zapravo deo (refren) popularne evangelistike himne: There is Power in Blood ili jo konkretniji primer njegove izjave: As I sing in church, there is power (Albertson, 2006: 4), navodei da takav oblik kodirane komunikacije (dogwhistle) omoguava politiarima da direktno komuniciraju sa istomiljenicima. Tako su zadovoljene dve vrste potreba: potreba za pripadnou i potreba za razliitou. Obe vrste potreba dovode do oseanja ekskluzivnosti pojedinca koji prima poruku i prepoznaje upueni poziv (na taj nain izabrani postaje potencijalni bira na sledeim izborima). Meutim, na upuene kritike zbog korienja religijske terminologije Gerson (Michael Gerson) koji je bio zaduen za pisanje Buovih govora, odgovarao je reima To nisu kodirane rei, to je naa kultura (Cooperman, 2004: 6). Dog-whistle je izrazito opasna komunikacijska tehnika jer podriva demokratiju. Meutim, u modernoj demokratskoj dravi smatra se da pojedinac ima prava da zahteva da politiari govore iskreno i otvoreno (Fear 2007) i da zahteva od njih da podravaju prosvetiteljske vrednosti a ne da podstiu netrpeljivost i raspiruju govor mrnje. Meutim, ako graanin Australije postavlja ovakva pitanja, kakvi su izgledi da se isti zahtevi sprovedu u Srbiji kao dravi koja jo uvek nije izala iz tranzicije? Dog-whistle u Srbiji: tradicija ili instrumentalizacija? S obzirom na to da se i u Srbiji, poslednjih godina, sve vie budi kritika svest u odnosu na javno izraavanje politiara, zasnovano na predrasudama (polnim, verskim, nacionalnim), primetno je njihovo pribegavanje manje agresivnim izjavama i metodama kako se ne bi izazvalo preveliko negodovanje javnosti ali ipak pobudile latentne predrasude pojedinaca u zajednici. Kroz slojevitost i vieznanost upuenih poruka putem medija, one svakodnevno stiu proiene do svojih potroaa koji e ih potom usvojiti, poistovetiti se sa njima i po potrebi (saglasno njihovom smislu) delovati. U Srbiji, u domenu religije, dog-whistle tehnika se najjasnije uoava oivljavanjem tradicije putem elemenata hrianske (pravoslavne) prolosti i buenjem ideje o posveenom narodu10 a primenjuje se korie10 Ova potreba je poivala na uverenju da jezik koji slui kao sredstvo za hriansku slubu Boiju postaje posveen i da se narod koji njime govori uzdie na status naroda posveenog da

njem crkvene terminologije u skladu sa ciljevima koje odreena stranka zagovara i kojima tei. Rei koje u rukama vladajuih pojedinaca u Srbiji postaju sve monije oruje, poslednjih decenija bude veliku panju a proizvode se i nameu u skladu sa obnovom religije i realnom teritorijalnom ugroenou, kada drutvo postaje opinjeno traganjem za korenima i kada se budi ideologija tradicionalno/etnikog nacionalizma (, 2005: 230). Takoe, postojalo je nastojanje da se kulturne razlike tumae u etnikom kljuu i odatle izvede zakljuak o nemogunosti postojanja multikulturnog drutva. Ovaj model naao je svoje utemeljenje u religijskoj pripadnosti (pravoslavlju) gde su nacionalna crkva i jezik odigrali znaajnu ulogu kao identifikatori kolektivne pripadnosti (Stojkovi 2002). Meutim, dog-whistling se moe sprovoditi i putem nagovetaja tako to se dva koncepta postavljaju jednostavno jedan pored drugog ali bez njihovog izriitog povezivanja. Na taj nain stvara se utisak da postoji odreena veza izmeu dva, ak potpuno razliita, dogaaja ali bez postojanja dokaza da je to smiljeno uinjeno. Najvidljiviji oblik ove veze moe se sagledati kao podrazumevanje veze ili izriitosti u jednoj tvrdnji koja je na udesan nain povezana sa drugim dogaajem. Jedan od veoma osetljivih srpskih primera takve vrste je i sledea reenica sa pitanjem, u Kurirovom intervjuu vladike abakog Lavrentija: Odmah po izboru patrijarha usledila je istraga u Eparhiji rako-prizrenskoj i razreenje vladike Artemija. Da li to ima veze jedno s drugim?11 Na ovo pitanje vladika Lavrentije je odgovorio sledeim reima: To su pitanja koja su u nadlenosti Sinoda i Sabora i ona ne zavise od patrijarha. Meni je ao to je sve krenulo praktino na dan njegovog izbora, a problem zapravo traje ve petnaest godina12. Kao deo dog-whistle tehnike ne moraju se tumaiti samo rei ve i ponaanje pojedinaca. U Srbiji upotreba rei koje upuuju na tradiciju, srpstvo, ognjite i veru, inspiracija su mnogih politiara. Ova instrumentalizacija ima brojne prikrivene vidove a jedan od esto korienih je vezivanje dogaaja za crkveni kalendar, od strane predsednikih kandidata koji zapoinju
slui Bogu (Obolenski, 1991: 35). Ovaj model se najjasnije uoava kroz slogan: Srbi su nebeski narod ili Srbi su najstariji narod na svetu. Meutim, ovaj model ne predstavlja samo odvajanje od ostalih naroda ve i dominaciju nad ostalima na osnovu porekla (prvenstva). 11 Patrijarh je realan ovek, Kurir, 3.04.2010, poseeno 15. 01.2010. URL: http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-03-04-2010/patrijarh-je-realan-covek 12 Patrijarh je realan ovek, Kurir, 3.04.2010, poseeno 15. 01.2010. URL: http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-03-04-2010/patrijarh-je-realan-covek

96

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

INStRuM E NtAL IzAC IJA RE L IGIJE : KOD IRANA KOM uNIK AC IJA

97

svoje kampanje na neki veliki pravoslavni praznik (najee urevdan) (, 2006: 113). Meutim, druga vrsta instrumentalizacije javlja se podjednako kroz pokuaj skretanja panje putem najave (LDP) predloga podnoenja amandmana kojim se trai brisanje iz Predloga nacrta statuta grada lan koji definie gradsku slavu Spasovdan13. ef odbornike grupe LDP Dejan Rani izjavio je da bez obzira na naslee koje imamo iz prolosti, smatramo da gradskoj slavi nije mesto u statutu14. Kao jednu od zamerki bivem premijeru Kotunici, Maleevi navodi javno izraavanje verske pripadnosti i podreivanje crkvi, kroz duboki poklon i celivanje ruke patrijarhu srpskom gospodinu Pavlu, pred televizijskim kamerama. S obzirom na to da ovo nije bio lini gest vernika nego pozdrav kojim se nosilac najvie dravne funkcije obraa vrhovnom poglavaru crkve, i kao javni in, izraava ne samo lino potovanje, nego isto i subordinaciju autoriteta sekularne vlasti autoritetu Crkve, priznavanje njenog prvenstva u dravi (, 2006: 112). Autorka navodi jo niz raznovrsnih primera, pitajui se, izmeu ostalog, da li je primereno predsedniku Tadiu, koji na utakmici, pred TV kamerama izraava svoju versku pripadnost (time to se javno krsti), takvo ponaanje, i da li predsednik izabran voljom graana razliitih pripadanja i orijentacija sme, kao nosilac te javne funkcije, da se ponaa kao vernik jedne crkve? (, 2006: 112). Kao uobiajene fraze dog-whistle politike (Fear, 2007) koriste se i takozvane fraze porekla15 kojima se veoma lako manipulie a slede knjiki primeri njihove primene: mainstream Srbije, obini (razumni) ljudi Srbi, srpske vrednosti, pravoslavna batina/tradicija, steeni/posebni interesi, elite, politika korektnost, pogled na istoriju sa crnim florom, zalaganje policije, zatita granica (teritorijalnog integriteta), i slino. Ovo su neke od uobiajenih fraza koje se koriste u dog-whistle govoru ali se njihovo znaenje moe menjati u zavisnosti od konteksta u kome su koriene. Iako naizgled bezazlene, kada su izgovorene od prave osobe one postaju opasno sredstvo manipulacije i uticaja na pojedince u svrhu ostvarivanja linih politikih (ili ekonomskih) interesa.
13 Bezbonici!, Kurir, 17.10.2008, poseeno 12. 02. 2010., URL: http://www.kurir-info.rs/clanak/beograd/kurir-17-10-2008/bezboznici 14 Bezbonici!, Kurir, 17.10.2008, poseeno 12. 02. 2010., URL: http://www.kurir-info.rs/clanak/beograd/kurir-17-10-2008/bezboznici 15 U popisu fraza uinjena je izmena u odnosu na originalni tekst. Umesto Australije u kontekst je stavljena Srbija kako bi se lake uoile paralele i slinosti u ponaanju modernih srpskih i australijskih politiara.

Kada analitiki govor nije u mogunosti da izrazi odreeni stav politiari najee koriste metafore. Vodee linosti politike scene nastoje da odre odnos sa biraima (istomiljenicima) i da istovremeno izbegnu javno anatemisanje. Tako se stvaraju mnogoznane poruke koje istomiljenici prepoznaju a u krugu su prihvatljivosti veine. Meutim, ponekad i tiina, tj. ne odgovaranje povodom nekog problema (odsustvo komentara) moe predstavljati dog-whiste tehniku, kao i uobiajeni primeri reenica koje poinju sa: Ja nisam, ali Na taj nain odreeni politiar se na izvestan nain ograuje ali donekle i podrava stav druge strane. Tako, na primer, povodom optube Sonje Biserko u sarajevskom listu Dani, da je predstavnik i miljenik konzervativnog i nacionalistikog bloka u Beogradu () `Gostujui u emisiji `Svedok` na RTS-u, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremi rekao je da nije nacionalista, i da to mogu da potvrde svi koji ga poznaju`16. Podjednako, odlasku u Bijelo Polje na proslavu Svetog Save, Jeremi kae da je u pitanju ispotovana procedura, da je bio na poziv vladike Joanikija, privatno, ne kao ministar spoljnih poslova i da je taj boravak bio najavljen diplomatskim bazinim normama i protokolom17. Podjednako, kada odreeni politiar izjavi (o verskom obrazovanju svoje dece): Ovo je moj izbor a svako ima pravo na svoj18, poruka moe biti protumaena kao dog-whistle tehnika. Jedan od skorijih primera pokuaja (i uspeha s obzirom na objavljivanje date vesti) instrumentalizacije religije je i polemika oko verskih estitaka politiara povodom Uskrsa 2010. godine. Iako je povean broj zahteva politikih stranaka da na srpskim televizijama, u formi plaenog televizijskog oglasa, svojim biraima estitaju Uskrs, Republika radio-difuzna agencija (RRA) je izjavila da to nije dozvoljeno ali da je stvar ureivake politike pojedinih medija da li e kroz vest (ukoliko odreeni politiar bude imao neku aktivnost) emitovati estitku, i da to vai i za vlast i za opoziciju19. Ova odluka izazvala je brojne polemike lanova opozicije. Tako je lider Nove Srbije,
16 Jeremi: Nisam nacionalista, Svedok (RTS), 4.02.2010, poseeno 10.03.2010., URL: http://www.srbijanet.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/43443-jeremic-nisam-nacionalista.html 17 Jeremi: Nisam nacionalista, Svedok (RTS), 4.02.2010, poseeno 10.03.2010., URL: http://www.srbijanet.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/43443-jeremic-nisam-nacionalista.html 18 Izjava zamenika predsednika SNS Aleksandra Vuia (2008), povodom stava o veronauci i graanskom vaspitanju, Graani vernici, Kurir, 24.12.2010., poseeno 10.02.2010, URL: http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-24-12-2008/gradjani-vernici 19 Iz izjave RRA i predsednice Skuptinskog odbora za kulturu i informisanje Vesne Marjanovi (DS), RRA: Bez oglasa stranaka za Uskrs, 19.23, 2.04.2010, Izvor: B92, poseeno 4.04.2010, URL: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyy=2010&mm=04&dd=02&navcategory=11&n av id=42 2066

98

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

INStRuM E NtAL IzAC IJA RE L IGIJE : KOD IRANA KOM uNIK AC IJA

99

Velimir Ili optuio vlast da opoziciji otima medijski prostor20, Radikali su smatrali da Agencija ne dozvoljava politiarima da estitanjem velikih praznika, pogotovo graanima drugih veroispovesti, doprinose smanjenju tenzija21 a u DSS-u ne smatraju da verske estitke mogu da tete medijskom prostoru Srbije22. Na taj nain ipak je iskorien besplatan medijski prostor RTS-a a cilj je ostvaren. Na ovaj nain sprovedena je srodna komunikacijska tehnika dog-whistle tehnici (wedge politics) koja deluje po modelu direktnog i otvorenog pokuaja da se podele politiki protivnici kroz odreeno pitanje i da na taj nain iskoriste politiku korist ili izbornu pogodnost. Nasuprot upotrebi crkvene terminologije, dolazi i do obezvreivanja i banalizovanja23 pojedinih rei i njihovog znaenja unoenjem novih tumaenja u osnovni smisao (preimenovanje znaenja). Na primeru dnevnog lista Kurir, u periodu od 2003-2009, izvrena je analiza viestruke upotrebe pojma ikona: gej ikona (politiari kao gej ikone24), lezbo ikona, modna ikona, pop ikona, ikona stila i seksepila, sportska ikona, balkanska ikona, ena ikona crkve i blago sveta25, ikona nasuprot Titovoj slici koja zauzima centralno mesto, ikona presvete Bogorodice, slikanje ikona, udotvorna ikona, celivajue ikone, hrvatska pop ikona, srpska ikona, ikona hard roka, ukrao 15 evra sa stalka kod ikona, izgoreo ikonostas sa ikonama, Bog kao ikona, proplakala ikona i slino. Tako pojam ikona dobija viestruko znaenje: upotrebom u popularnoj kulturi, u smislu izraavanja seksualne pripadnosti, u ideolokom smislu (oboavanje Titove slike nasuprot potovanju ikone), u smislu nacionalne pripadnosti (kao istaknuta vodea linost i predstavnik jedne nacije), u smislu ikone kao (obrednog) predmeta potovanja i molitve Hristovom prvoliku, preplitanjem ene (po predanju Bogorodice) kao tela (majke) Crkve, ikona kao udotvorni predmet, i Bog kao ikona?! Sa druge strane pojam jevanelje zadrava izrazito religijski smisao, od izjave blaenopoiveg patrijarha gospodina Pavla koji je istakao da mu je jedini program rada Jevanelje26 do itanja Svetog Jevanelja na
20 RRA: Bez oglasa stranaka za Uskrs, 19.23, 2.04.2010, B92. 21 RRA: Bez oglasa stranaka za Uskrs, 19.23, 2.04.2010, B92. 22 RRA: Bez oglasa stranaka za Uskrs, 19.23, 2.04.2010, B92. 23 Preimenovanje znaenja dovodi do toga da se gubi ikoniki smisao rei. 24 Biranje politiara kao predstavnika gej ikona u patrijarhalnoj sredini kao to je Srbija, ima za cilj da poniti njihovu ulogu predvodnika, drutva koje oekuje za svog vou snanog, arhetipskog ratnika i mukarca. 25 Uruivanje ordena svetog vladike Nikolaja Srpskog, Borki Vui povodom objavljivanja knjige ena ikona crkve i blago sveta, Kurir, 27. 11. 2008, poseeno 20.10.2009, URL: http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kurir-27-11/crkveno-priznanje-bankarki 26 Biografija patrijarha Pavla, Kurir, 15. 11. 2009, poseeno 15. 10.2009, URL:

slubi i prevoenja Jevanelja po Marku na romski jezik. U kontekstu upotrebe pojma jevanelje, preovladava ideja o zajednitvu (svih pravoslavnih naroda27), o predanju i svetosti, kao i tradiciji i veri. Ovaj pojam, jo uvek, izaziva snaan odjek u primaocima u svom izvornom znaenju. ak i vest o krai Jevanelja28 nosi neto strano i ukazuje na skrnavljenje svetinje. Pojam krsta ima dugu istoriju u ljudskom drutvu. Njegovo osnovno znaenje, vremenom se proirivalo i dobijalo brojna druga znaenja29, tako da je on iz simbola prerastao u znak ali je ipak zadrao i svoj hrianski smisao. Ipak, kroz analizu upotrebe u dnevnom listu Kurir nailazimo na sledea znaenja: desna ruka je moj krst (u smislu patnje), ubio je krst (u doslovnom smislu ubistva), helikopter spustio dinovski krst (u smislu angaovanja drave u postavljanju krsta), plivanje za krst asni (povodom tradicionalne trke na Bogojavljenje), Zlatni krst kneza Lazara (nagrada - priznanje), koka snela jaje s krstom (u smislu uda), darovao krst na glavnoj kupoli (ktitorstvo), ogroman svetlei krst koji je za Boi krasio zgradu palate Ue ili krst veliine 18 metara uskoro e biti postavljen na krunom toku pored megamarketa Metro (javna pripadnost izraena kroz simbole), pravoslavni krst na Slobinom grobu (ruganje ili pokajanje), iako sitan i slabaan telom, bio je gigant po nainu razmiljanja i duhu, podigao je teret krsta (povodom smrti patrijarha), o retrovizor okaen krst veliine karburatora (preuveliavanje javnih simbola pripadnosti), Montenegrini bjee od gusala kao avo od krsta (podseanje na tradiciju), Crveni krst (humanitarna organizacija) i slino. Sloenim mehanizmom zakljuivanja, poruke koje se prenose odreenim jezikim izrazom uvek rizikuju da postanu znak neeg drugog. Tako je jezik po prirodi tvorac drugih, indirektnih smislova (Eko, 1995: 25). S obzirom na to da jezikom vlada itav sistem metaforikog miljenja organizovanog u hijerarhijskim strukturama, on se uvek sastoji od grupa metaforikih izraza koji izraavaju neku optiju metaforu (Janiijevi 2000).
http://www.kurir-info.rs/aktuelne-vesti/2009-11-15/biografija-patrijarh-pavla 27 Srbi, Rusi i Bugari proslavili zajedno najvei pravoslavni praznik, Kurir 30.04.2008, poseeno 15.10.2009, URL: http://www.kurir-info.rs//srbi-rusi-i-bugari-proslavili-zajedno-najvei-pravoslavni-praznik 28 Ukrao jevanelje, Kurir, 20.05.2009, poseeno 15.10.2009, URL: http://www.kurir-info.rs/crna-hronika/kurir-20/ubijen-zbog-700-evra 29 Neka od tumaenja simbola krsta ukazuju na to da je on u doba Rima bio simbol srama (razapinjanje razbojnika na krst), zatim je razapinjanjem Hrista postao simbol muenitva a metaforino se preneo na bilo koji oblik ljudske patnje. Takoe, izraz razapinjanje na krst se danas koristi i u smislu javnog osuivanja neke linosti.

100

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

INStRuM E NtAL IzAC IJA RE L IGIJE : KOD IRANA KOM uNIK AC IJA

101

Tako se putem rei, podjednako kao i putem slike provlae brojne podrazumevajue, kodirane poruke koje pronalaze put do svojih istomiljenika. S obzirom na to da religija i danas, predstavlja duboko uporite oveka, kao to je bila i u najstranijim i najhumanijim ljudskim promenama30, njena instrumentalizacija uvek nailazi na odjek kod primalaca. Ponekad dog-whistle primena krene naopako gubei mogunost poricanja, to moe biti zabavno ili zastraujue, u zavisnosti od okolnosti. Fir (2007) navodi jedan incident koji se dogodio 2005. godine u Britaniji, za vreme optih izbora, kada je Malins (Humphrey Malins) irio razliite letke u zavisnosti od etnike pripadnosti. Tako su azijski glasai dobili letke na Urdu jeziku u kojima su izraena Malinsova snana zalaganja za olakice povodom dobijanja viza, dok su beli glasai dobili materijal na engleskom jeziku koji je obeavao znaajno smanjenje imigracije. Neto slino, osvanulo je u potanskim sanduiima u Aranelovcu, poetkom aprila 2010. godine. Na (uz tvrdnju lanim) lecima Socijaldemokratske partije Srbije (SDPS) pojavio se lik lidera te stranke u kojima se obeava izgradnja damije u tom gradu a u tekstu se uz pozdrave Selam alejkum, glasai pozivaju da podre koaliciju te stranke i stranke G17 plus31. Iako je SDPS zatraila od nadlenih organa da utvrdi ko je autor letaka, izriito se ograujui od bilo kakve umeanosti, ovakva poruka moe biti shvaena i kao prikriveni poziv Muslimanima da glasaju za tu stranku na izborima. Sa druge strane, nisu retke ni pojave meusobnih stranakih razmirica. Tako u lanku iz 2008. godine LDP poruuje da s Ljajiem ne bi mogli da sede u istoj vladi jer `siromane ljude u Prijepolju potkupljuje veknama hleba kako bi osvojio vlast`32. Na ove optube ministar za rad i socijalnu politiku u izjavi za Kurir (rekao je) da je tu re o politikom napadu na njega da bi se zatitili lokalni tajkuni33. Takoe u nastavku izjave Ljajia, povodom podele poklona za bajram, navodi se: eda pokuava da od mene napravi novog Bin Ladena kojim e plaiti narod, to ni Slobodanu Miloeviu nije uspelo. Mojoj stranci moe svata da se prebaci, ali optuivati nas za nacionalizam
30 Prema unjiu (1998: 63) brojni izmi kao to su faizam, komunizam, nacionalizam () ulaze u pojam svetovne religije, jer sve imaju osnivae, proroke, svece, sledbenike, jeretike, misionare, sveto pismo (stranaki program), sveto mesto i vreme, obrede, simbole, vrednosti. 31 Lani leci SDPS-a u Aranelovcu, 2.04.2010, Izvor: B92, Tanjug, poseeno 3.04.2010, URL: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyy=2010&mm=04&dd=02&navcategory=11&nav id=42 2018 32 Navrzli se na Rasima, Kurir, 24.10.2008, poseeno 20.01.2010, URL: http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-24-10-2008/navrzli-se-na-rasima 33 Navrzli se na Rasima, Kurir, 24.10.2008.

je ludost34. Postavlja se pitanje koliko je demantovanje odreene tvrdnje snano u odnosu na samu tvrdnju i kakav uticaj ovakva poruka ostvaruje u svesti primalaca, bez uslovljenosti njenom ne/istinom. Primarna svrha dog-whistle je da poziva na predrasude radije nego da postigne poeljan ishod u interesima zajednice. Na primeru Australije, Fir (2007) govori o tome da se, izmeu ostalog, uporno radi na tome da se formira miljenje veinskog stanovnitva da ljudi drugih jezika i kulture ne mogu dovoljno da se integriu u mejnstrim kulturu. Zakljuak Brojne kritike koje se sve ee javljaju na raun izjava vodeih politiara a koje svakodnevno ispunjavaju medijski prostor Srbije, govore o tome da se u drutvu ponovo budi svest o linoj odgovornosti kao i odgovornosti rezonantnih linosti koje predvode narod. Nakon ratova i brojnih previranja na teritoriji Srbije (i bive Jugoslavije), kada je konfesionalna religioznost poela da jenjava a vidljivi simboli nacionalne i religijske pripadnosti izgubili svoju prvobitnu snagu, javilo se pitanje koliko je ljudski um sposoban da, neiskvaren reima i slikama kneza ovoga sveta, reaguje i kritiki shvata svet koji ga okruuje. Koliko je pojedincu mogue, u svetu medijskih komunikacija, da pronae put ka sebi. Znakovi koji ga okruuju, putokazi koji ga usmeravaju esto su upravljani interesima monih pojedinaca. Obnavljanje starih vrednosti i obiaja, koji su se razvijali iz monih medijskih centara velikih gradova sa delimino tanim, delimino izmiljenim oblicima pagansko-pravoslavne religije, usled nedovoljnog poznavanja pravoslavlja35 doveli su do stvaranja veoma neobinih meavina: tampane etikete sa svetiteljima na flaama za alkohol (tzv. slavske flae), prepevano vizantijsko pojanje u rok maniru, proslave porodinih slava podignute na nivo spektakla, osvetavanje benzinskih pumpi i brojni drugi oblici idolopoklonstva. Preuveliavanje koje je osnovna karakteristika medijske promocije pravoslavlja poslednjih dvadeset godina, danas prelazi u delimino prikrivene forme ispoljavanja. Tako dog-whistle tehnika dobija brojne prednosti
34 Navrzli se na Rasima, Kurir, 24.10.2008. 35 Istraivanja koja su raena tokom 90-ih godina na teritoriji Srbije, pokazuju da je religiozna svest kod vernika na relativno niskom nivou. Jedan od primera ankete je da su ispitanici tvrdili da veruju u Boga a da pri time uopte nisu bili sigurni da li Bog postoji (Ivanovi-Barii, 2008: 130).

102

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

INStRuM E NtAL IzAC IJA RE L IGIJE : KOD IRANA KOM uNIK AC IJA

103

primene jer istovremeno sadri i otvorena i tajna znaenja koja se menjaju u skladu sa vrstom poiljaoca i primaoca. Izvor koji ih alje uvek ima mogunost poricanja jer se esto deava da je neka poruka loe protumaena, pogreno shvaena. Tako neuhvatljiva priroda ove tehnike pokree niz novih pitanja. Ako je sutina dog-whistle poruka upravo mogunost poricanja kako onda moemo tvrditi da je neko koristi i da ona uopte postoji?36 Da li dvosmislene izjave zaista slue raspirivanju predrasuda ili smo ih pogreno protumaili? Ono to je ipak oigledno, to je da ovakve poruke stiu do svojih ciljnih grupa i za svaku imaju posebno znaenje. Tako dog-whistle tehnika postaje idealna taktika za politiare koji ele da sede na dve stolice (Fear, 2007: 30). Dog-whistle kao savremena tehnika komunikacije koja je dobila naziv po pseoj pitaljci i koja na metaforian nain opisuje svoju sutinsku ulogu, postaje svakodnevna pojava u modernoj politikoj demokratiji. Navedeni primeri u Srbiji, govore o tome da domai politiari ne zaostaju za svetskom politikom scenom ali i da srpska glasaka publika nije imuna na primenu najnovije svetske komunikacijske tehnike.

BIBlIOGRAfIJA
Albertson, Bethany, Dog-Whistle Politics, Coded Communication and Religious Appeals, Princeton: Center for the Study in Democratic Politics (CSDP) & Chicago: University of Chicago, 2006. URL: http://www.princeton.edu/csdp/events/Albertson053106. (pristupljeno 3. 06. 2009). Balibar, Etjen, Mi, graani Evrope. Beograd: igoja, 2008. , , : , , 2004. http://www.abc-people.com/news/new9.php (pristupljeno 10.01.2010). , , . , . , : , , 2004. http://www.mgarsky-monastery.org/kokol.php?id=623. (pristupljeno 10.01.2010). Cooperman, A. (2004). Bushs References to God Defended by Speechwriter: President Does Not Claim Divinity Is on His Side. Washington Post.
36 Godine 2004. poverljiv dopis Republikanske stranke pod nazivom Komunikacijski principi prevencije i zatite u ratu protiv terora (Communicating the Principles of Prevention & Protection in the War on Terror), koji je potpisao Lunc (Frank Luntz), poznat po uspostavljanju modela zastraivanja zasnovanog na nauci, globalnog zagrevanja, klimatskih promena i slino, dospeo je do amerikih medija. Jedna od savetovanih reenica, za korienje u politikom govoru, je sledea: Ovo nije religijski rat ve rat protiv onih sa radikalnim politikim ideologijama (Fear, 2007: 35). Fir daje detaljan opis raslojavanja date reenice jer kada se izuzme religija dobijaju se radikalne ideologije kao znak podrke padu zapadne kulture.

http://www.encyclopedia.com/doc/1P2-227700.html (pristupljeno 20.01.2009). , , : , , 2004. http://www.arhpress.ru/volna/2004/12/3/8.shtml (pristupljeno 20.11.2009) , , ( ), . , . http://pravoslavlje.spc.rs/broj/911/tekst/crkva-se-protivi-svakoj-manipulaciji-svesti/print/ lat (pristupljeno 15.08.2009). unji, uro, Religija 1. Beograd: igoja tampa, 1998. , uro, . : , 1998. Eko, Umberto, Simbol. Beograd: Narodna knjiga, 1995. Fear, J., Under the Radar: Dog-whistle politics in Australia, The Australia Institute, 2007. https://www.tai.org.au/documents/downloads/DP96.pdf. (pristupljeno 15. 12. 2009). -, , 20. , 25. , , , : , 2008: 123-132. Jackman, S., Pauline Hanson, the Mainstream and Political Elites: The Place of Race in Australian Political Ideology. ed. Jennifer Curtin, Francis G. i Jack Vowles. Australian Journal of Political Science 33(2), 2001: 167-186. Janiijevi, Jasna, Komunikacija i kultura. Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 2000. Kelner, Daglas, Medijska kultura. Beograd: Clio, 2004. , , : . 21. : , , : , 2005: 219-235. , , . 22. , , : 2006: 99-109. , , , . : , 1971. , , , 2010. http://www.religare.ru/2 71913.html (pristupljeno 15.01.2010). Mitchell, Thomas, W.J., Iconology: Image, Text, Ideology. Chicago: University of Chicago Press, 1986. Mitchell, Thomas, W.J., Picture Theory: Essays on Verbal and Visual Representation. Chicago: University of Chicago Press, 1995. Mitchell, Thomas, W.J., What do Picture Want?: The Lives and Loves of Images. Chicago: University of Chicago Press, 2005. Obolenski, Dimitrije, est vizantijskih portreta, Beograd: Prosveta, 1990. Stojkovi, Branimir, Identitet i komunikacija, Beograd: Prometej, 2002. Wilson, S. i Breusch, T., Where the Divides Lie: Politicians, Public Opinion and Anti-Elite Politics. ed. Sawer, M. i Hindess, B. Us and Them: Anti-Elitism in Australia, Curtin: University of Technology & Perth: Austrailia Research Institute, 2004: 161-181. Zakon o crkvama i verskim zajednicama: Osnovne odredbe: Zabrana verske diskriminacije: lan 2. Slubeni Glasnik RS, br. 36/2006. http://www.svetosavlje.org/biblioteka/zakoni/zakon-o-crkvama.htm(pristupljeno 15.08.2007).

104

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

PhD, Violeta Cvetkovska Ocokoljic, Faculty for Culture and Media, Megatrend University PhD, Tatjana Cvetkovski, Faculty for Business Studies, Megatrend University

Nataa Simeunovi

Instrumentalization of the religion: coded communication

arch through media and its role in creation of national identity in Serbia. Known as dog-whistle, this form of communication is designed and recognizable by a specific target group, although it was sent to a general public. In this way, it is possible to send double i.e. ambiguous messages. One meaning of the message is the one that is recognizable to everyone, and the other is the one that recognizes only specific target groups. The emphasis of paper is on the instrumentalization of religion by coded communication, given by example of the newspaper Kurir in period between 2003-2009. Also, it will be exploring the metonymic and metaphoric meaning of concepts such as: the cross, icon, and Gospel.
Keywords: religion, instrumentalization, coding, dog-whistle. Resume: This paper deals with the coded religious communication rese-

Medijizacija Srpske pravoslavne crkve: odgovornost novinskog naslovljavanja

Rezime: Masovni mediji su veoma vane institucije bez kojih moderna drutva

ne bi mogla da postoje. Njihova osnovna uloga je da konstruiu stvarnost. U ovom radu opredelili smo se da na osnovu analize sadraja naslova u onlajn izdanjima dnevnih novina u toku 2009. godine pokaemo kako Pravoslavna crkva nije predstavljena na pravi i pravilan nain. Slika Crkve, njene delatnosti i njenih predstavnika obeleena je tabloidizacijom i estradizacijom. Kljune rei: medijska konstrukcija stvarnosti, Srpska pravoslavna crkva, novinski naslovi Uvod Medijizacija predstavlja vieslojan fenomen ija se sutina moe prepoznati u sve veoj ulozi masovnih medija u posredovanju drutvene stvarnosti. Mediji utiu na oblikovanje obrazaca drutvenog ivota, vrednosti, orijentacija i stavova pojedinaca i svih drutvenih grupa. Na taj nain oni sve vie preuzimaju vodeu ulogu u socijalizaciji. kola i itav klasini obrazovni sistem vrlo teko se bore sa novonastalom situacijom. Medijizacija je poela da razara, menja, dekonstruie i rekonstruie drutvenu stvarnost. Ona vrlo esto ukida racionalizovanje stvarnosti i afirmie pseudo-iskustvo. Zato sofisticirane medijske predstave sve vie u svom jezgru pothranjuju ontologizovane elje koje postaju vrsti temelji stvarnosti. U medijski premreenom svetu sve manje su bitne injenice, argumenti i istinitost, a sve vie se panje poklanja izobliavanju realnosti, asocijativnim

106

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

ME D IJIzAC IJA SRPSKE PRAVOSL AVNE C RK VE : OD GOVORNOSt NOVINSKOG. . .

107

prizorima, hiperbolizaciji i prividu. Na taj nain i religija postaje rtva medijske konstrukcije stvarnosti. Religiju je veoma teko definisati, ali se mi opredeljujemo za dosta detaljno objanjenje ure unjia: Religija je osoben nain ivota koji se opisuje u njenom uenju, doivljava u posebnoj vrsti iskustava, ostvaruje u njenim obredima, izraava u njenim simbolima, ogleda u vrhovnim vrednostima, propisuje u normama, oivotvoruje u zajednicama vernika, uvruje u ustanovama, otelovljuje u svetim linostima, osea na svetim mestima i u sveto vreme. (unji, 1998:50, tom I). U ovom radu, mi neemo tematizovati sve ono to religiju ini religijom, ve emo se opredeliti za pogled na Crkvu kao instituciju i organizaciju. Osnovno pitanje koje postavljamo u radu odnosi se na predstavu koju o Srpskoj pravoslavnoj crkvi stvaraju masovni mediji. U istoriji srpskog naroda i formiranju kulturnog identiteta Pravoslavna crkva kao institucija odigrala je veliku ulogu. Ovde se neemo baviti razvojem Srpske pravoslavne crkve, ve emo samo naglasiti da je u periodu socijalstike vladavine njena delatnost bila potisnuta, a zatim se u periodu tranzicije koji jo uvek traje ta delatnost uslonila i postala previe ali povrno vidljiva. Zapravo, prisutna je sveopta medijatizacija Srpske pravoslavne crkve. Smatrajui da se osnovna uloga Crkve kao tela Hristovog, kao sveobuhvatne tajne sveta i ivota, i kao opteg sabora vernika ne poklapa sasvim sa zakonima masovnih medija, pokuaemo da ispitamo bar jedan aspekt medijizacije ove institucije danas u Srbiji. Zato analizirati novinske naslove? Naslov je kljuno mesto teksta koje svojim izborom rei treba da poruke u tekstu uini to uverljivijim. Naslov teksta trebalo bi da to vernije odraava sutinu navedenih injenica u tekstu. Naslov je najsaetija informacija o sadraju teksta i njegova osnovna funkcija jeste da privue panju italaca. Iz tog razloga jezik, tj izbor rei, kojim se naslov saoptava utie na formiranje stavova jer predstavlja drutvenu konstrukciju. Ono to se saoptava medijskim jezikom znaajno je jer su masovni mediji veoma bitne drutvene institucije. Posredstvom medijskih poruka mi se obrazujemo i tumaimo svet u kome ivimo. Zato je izbor rei kojima e se neto saoptiti od presudnog znaaja za formiranje stavova recipijenata jer oni tee da medijski posredovane predstave stvarnosti prihvate kao ideoloki neutralne, tj. kao objektivnu stvarnost. Hans Herman je zato s pravom tvrdio da

je jezik nastavak nejezikog delovanja drugim, jezikim sredstvima. On je naglaavao dinamiko, pragmatiko svojstvo jezika. Jezik medija pokorava se pravilima koja proizlaze iz distribucije drutvene moi. Specifinim i motivisanim odnosom meu reima profesionalni komunikatori veoma esto u oblikovanju naslova teite stavljaju na pragmatiku funkciju. Razliitim intervencijama u jezik mogu se postii krupni efekti na planu recepcije. U pragmatikom smislu to bi znailo da je lingvistiko ponaanje odreeno namerom da se izazove odreeni efekat u komuniciranju. Tanije, na komunikolokom nivou, postoji vrednosno-interpretativni aspekt koji podrazumeva pragmatinu dimenziju semjoze posredstvom koje komunikator moe u poruci da prenese svoje stavove ili vrednosti. Jasno je da na taj nain vrednosno-interpretativne poruke poveavaju snagu komunikatora. U tim situacijama teko se odoleva manipulaciji, jer angaovane, vrednosno impregnirane poruke smanjuju slobodu recipijenata da slobodno tumae dogaaje, da prognoziraju njihove ishode i prema tome zauzimaju autonoman stav (Radojkovi, orevi, 2005: 85). Kroz novinska naslovljavanja tako se provlae intonirani i persuazivni elementi. Ponavljanjem ideolokih optih mesta kroz takve naslove obezbeuje se institucionalizacija ideolokog diskursa jer je jezik jedno od najmonijih sredstava poizvodnje znaenja. Zbog svega prethodno navedenog, odluili smo da u ovom istraivanju analiziramo naslove u onlajn izdanjima dnevnih novina Politika, Danas, Veerenje novosti, Blic, Press, Kurir i Alo. Politika je izbarana kao uticajne najstarije ozbiljne novine (po tradicionalnoj podeli jutarnje novine), Danas kao ozbiljne dnevne novine veoma malog tiraa koje itaju preteno visokoobrazovani itaoci srednje generacije, Veernje novosti kao meavina ozbiljno-tabloidnog pristupa sa izuzetno visokim tiraem i sloganom brzo, kratko, jasno, Blic kao vrlo uticajne novine visokog tiraa koje su najprepoznatljivije ak i onom delu mlae publike koja nikada ne ita novine, Press kao zanimljive novine koje nemaju dugu tradiciju, Alo kao tabloid najnovije generacije, a Kurir kao najtiraniji tabloid sa vrlo niskom cenom (reprezentativni tabloid nove generacije). Da bismo empirijski, a ne samo teorijski, pokazali koliko je velika odgovornost profesionalnih komunikatora u oblikovanju naslova, opredelili smo se za metodu koja se u nauci zove analiza sadraja. To je metoda za prikupljanje, klasifikovanje i kvantifikovanje razliitih podataka iji je zadatak objektivni, sistematski i kvantitativni opis manifestnog sadraja komuniciranja. Ona se sprovodi kroz nekoliko faza: izbor i definicija populacije koja

108

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

ME D IJIzAC IJA SRPSKE PRAVOSL AVNE C RK VE : OD GOVORNOSt NOVINSKOG. . .

109

je predmet naunog interesovanja, formiranje uzorka koji e se analizirati (nemogue je analizirati svepodatke), izbor jedinice analize i prikupljanje podataka. Meutim, ona nije samo kvantitativna metoda ve i kvalitativna jer podrazumeva izuavanje i razumevanje znaenja pojava. Uzorak je formiran na osnovu baze podataka Naslovi. net tako to su prikupljeni svi naslovi od 1. januara 2009. do 31 decembra 2009. godine prema zadatim kriterijumima za pretragu. Zanimale su nas dve znaajne teme iz te godine (sluaj Crna reka i patrijarh Pavle) i jedna tema koja se ponavlja svake godine (veliki Gospodnji praznici: Boi, Bogojavljenje, Vaskrs, Spasovdan). Ukupno je pronaeno 205 naslova. Rezultati istraivanja Najvei broj tekstova o ovim temama u protekloj godini objavili su Kurir (22,93%) i Blic (20%), a najmanje Veernje novosti (8,78%) i Alo (6,34%). Najbitnija tema naslova bila je smrt patrijarha Pavla (42%), zatim sluaj Crna reka (36%) i na kraju praznici (22%). Prva tema je najzastupljenija u Kuriru, a druga i trea u Blicu. Najvei problem koji afirmie potrebu za ispitivanjem novinskog naslovljavanja jeste veliki procenat senzacionalistikih i uvredljivih naslova, ukupno 34.64%.
ProcENtUalNa zaStUPljENoSt Po vrStaMa NaSlova
2,93%

Nije neoekivano to su najvie senzacionalistikih naslova objavili Kurir i Press a Alo najvie uvredljivih, ali je neoekivano to je i Politika objavljivala senzacionalistike i uvredljive naslove.
Procentualna zastupljenost vrsta naslova u novinama
12%

10%

8%

Percent

6%

4%

2%

0%

Informativni, faktografski

Deskriptivni

Metaforini

Evaluativni

Naslovi

Politika Danas

Naslovi:
Informativni, faktografski
31,71% 23,41%

veernje novosti Blic Press Kurir alo

Deskriptivni Metaforini Evaluativni Senzacionalistiki

10,73% 13,17%

18,05%

Uvredljivi

To upuuje na zakljuak da klasini obrasci publicistikog stila, karakteristini za ozbiljne novine, koji podrazumevaju aktuelnu tematiku, upuenost masovnoj publici, informativnu funkciju i precizna znaenja sve vie ustupaju mesto ideolokom i birokratskom jeziku sa mnogo frazema i sintaksiko-semantikih obrta.

Senzacionalistiki

Uvredljivi

110

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

ME D IJIzAC IJA SRPSKE PRAVOSL AVNE C RK VE : OD GOVORNOSt NOVINSKOG. . .

111

Estradizacija velikih Gospodnjih praznika Naslovi Trke za asni krst (Press, 20. januar 2009), andarmi za asni krst (Veernje novosti, 19. januar 2009), Plivanje za krst asni! (Kurir, 18. januar 2009) ne odraavaju sutinu Bogojavljenja niti tee da priblie Crkvu narodu. Na osnovu ovakvih naslova, itaoci mogu prihvatiti i razumeti praznik Bogojavljanje samo kao dan kada se odrava takmienje u plivanju koje treba da donese pobedu najhrabrijima -Takmienje za najhrabrije- (Danas 17. januar 2009), jer su uspeli da izvade krst iz hladne vode - U ledenu reku po asni krst- (Politika, 20. januar 2009). Zarad privlaenja vee panje italaca, pojavljuju se i naslovi koji imaju u svom informacionom jezgru iskljuivo estradni pristup. Najvanije je saznati da se popularni teniser, Novak okovi, priestio Priestio se-, (Kurir, 8. januar 2009), da mnoge poznate linosti slave - Vaistinu svi praznuju- (Kurir utorak, 6. januar 2009) i da junak iz najgledanije televizijske serije ipak nije uspeo da izvadi krst iz reke - Sinu Draganu krst za dlaku izmakao- (Alo, 20. januar 2009).

Oblikovanjem ovakvih naslova degradira se duhovnost Crkve, estradizuje se uloga vernika i ponitava veliina Gospodnjih praznika. Na optijem nivou, deava se komercijalizacije medija. Naslovi tekstova sadre prve i najesencijalnije informacije koje mogu biti od velikog znaaja za kvalitetno funkcionisanje drutva u celini. Novinari i urednici to ne smeju zaboravljati.
Lopatoterapija

Lopatoterapija je kovanica koja se prvi put pojavila u Politici u tekstu Kada je snimljena lopatoterapija (Politika 26, maj 2009), a onda se veoma lako ustalila u novinarskom jeziku i u javnom diskursu. Sada postoji i definicija u onlajn reniku Vukajlija u kome svako ima pravo da prui sopstveno objanjenje: Domai pronalazak u leenju od zavisnosti! Evropa ce biti iznenaena zbog tako efikasne a jeftine terapije! Lopatoterapija - udo 21. veka! Patent treba zatititi (nae lopate se pokazuju kao najbolje za tu vrstu terapije, a verovatno nain i doza primene imaju presudnu ulogu) pa zato smatram da sve to treba kao srpski brend zatititi i uz jaku medijsku reklamu iriti. U upotrebi ove kovanice vrlo jasno se moe zapaziti koliko je veliki znaaj kvalitetnog informativnog novinarskog naslova. Iz cele prie o sluaju Crna reka izvuen je i u prvi plan postavljen detalj za koji niko nije potvrdio

da li je istinit ili ne, i, ako jeste, iz kog perioda datira snimak, ta je pre toga radio i kako se ponaao tienik koji je navodno pretuen itd. Ovakve kovanice su prilino karakteristine za tabloidno pisanje, ali ozbiljne novine to ne smeju dozvoliti. Insistiranje na odstupanju od prosenog, uobiajenog i svakidanjeg ne treba uvek da bude ideja vodilja novinara. U ovom sluaju prisutno je uitavanje ideolokog konotativnog znaenja i pothranjivanje stereotipa (Srbija kao anticivilizacijski prostor). U krajnjem ishodu, senzacionalistika kovanica lopatoterapija moe mobilisati snane negativne emocije italaca. Naglasak na lopati i batinjanju glavni je nain oblikovanja naslova i u drugim novinama: Reci NE lopati! ( Press, 31. maj 2009), I svetenik lei narkomaniju aovom (Politika, 27. maj 2009), I Peranovi nekad dohvati lopatu (Press, 27. maj 2009), Navala na leenje lopatom! (Alo, 26. maj 2009), Batine kao terapija (Veernje novosti, 21. maj 2009), Batine kao terapija za narkomane (Politika, 22. maj 2009), Popovi prebijanjem lee narkomane (Alo, 22. maj 2009) itd. Svi ovi naslovi su sasvim senzacionalistiki i prepuni bombastinih rei, kolokvijalnih izraza, dvosmislenosti i preterane figurativnosti. Meutim, jo vei problem predstavljaju uvredljivi i diskriminativni naslovi: Overio se tienik Crne Reke! (Press, 10. jun 2009), Narkomani umiru bez lopate po turu (Alo, 11. jun 2009), Utekli od lopate, ubio ih heroin! (Alo, 21. avgust 2009). Ovakvi naslovi stvaraju, s jedne strane sasvim negativnu sliku Crkve i njenih predstavnika, a s druge strane, diskriminiu zavisnike od droge. Istovremeno njima se kre etika i profesionalna pravila. Najee se zanemaruje kategorija koja se odnosi na to da su novinarstvu nesaobrazni senzacionalizam, objavljivanje neosnovanih optubi, kleveta, glasina i ogovaranja pa su zato naslovi skoro po pravilu pretenciozni i zastraujui. Meutim, ovo nije samo nepotovanju pravila profesije, ve ovakvi prekraji zahtevaju reagovanja drugih institucija zaduenih za ljudska i graanska prava. Medijska kanonizacija sveca Poslednji meseci 2009. godine u potpunosti su bili na medijskoj sceni posveeni Patrijarhu Pavlu. Centralni dogaaj svakako je obeleen smru i sahranom patrijarha Pavla. Suprotno od crne i mrane slike koju su projektovali naslovi u vezi sa sluajem Crna reka, ovde je sve na hiperbolino pozitivan nain idealizovano. Patrijarh je bio duhovni voa koji je tiho otiao -Tihi

112

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

ME D IJIzAC IJA SRPSKE PRAVOSL AVNE C RK VE : OD GOVORNOSt NOVINSKOG. . .

113

odlazak duhovnog voe- (Blic, 16. novembar 2009), koji je ivotom svedoio jevanelje (Politika, 15. novembar 2009), koji nas je inio jaima inio nas jaima- (Kurir, 16. novembar 2009) i bio pravi pastir -Pravi pastir svog naroda- (Veernje novosti, 3.decembar 2009), koji je zraio svetlou Zraio je svetlou- (Press, 19. novembar 2009) i koji se kao aneo vinuo na nebesa -Sahranjen Patrijarh Pavle: Aneo se vinuo na nebesa!- (Press, 19.novembar 2009), a vernici su ekali u redu po nekoliko sati -Poslednji oprotaj od patrijarha: ekali u redu i po 10 sati- (Press, 18. novembar 2009) da bi ga nemo ispratili -Nemi ispraaj sveca- (Kurir, 20. novembar 2009). Sasvim svetle slike izranjaju iz svih naslova. One su oblikovane kroz razliite stilske figure koje poseduju emocionalne i ekspresivne elemente. Ulogu zvanine institucije koja treba nekog da proglasi svecem preuzeli su masovni mediji. Otuda potvrda da su mediji veoma vane institucije drutvenog reprezentovanja iskustva koje mogu stvoriti najuverljivije predstave o delovanju Crkve i njenih predstavnika. Meutim, ako sa kritikim otklonom posmatramo medijski posao, shvatiemo da ipak iz ovako oblikovanih naslova mi ne prepoznajemo sutinu Pravoslavne crkve niti pravoslavne religije. Zakljuak Drutvo u Srbiji na poetku 21. veka jeste drutvo u tranziciji i ono nije organska jedinstvena celina. U njemu deluju razliite interesne grupe koje posredstvom medija pokuavaju da nametnu svoju verziju stvarnosti. Masovni mediji stvaraju kulturni ambijent i utiu na nae zdravorazumsko shvatanje sveta time to proimaju sve aspekte ljudskog ivota pa i Crkvu. Dnevne novine koje su ovde analizirane upuuju na zakljuak da ozbiljnost i informativnost novinarske delatnosti vrlo teko opstaju u uslovima sveopte tabloidizacije, estradizacije i komercijalizacije medija, to se primeuje i u odgovornosti novinskog naslovljavanja. U naslovljenom tekstu informacija moe biti od velikog znaaja za kvalitetno izvetavanje o Crkvi, njenoj ulozi i njenim predstavnicima. Novinari i urednici to ne smeju zaboravljati, jer na taj nain Crkva moe povratiti svoj ugled i stvarnu ulogu koja joj ve vekovima pripada.

BIBlIOGRAfIJA
Radojkovi, M. i orevi, T. (2005): Osnove komunikologije, FPN-igoja tampa unji, .J. (1998) Religija. Beograd: igoja tampa, I i II

VeBOGRAfIJA
http://vukajlija.com/lopatoterapija

Nataa Simeunovi, Fakultet za kulturu i medije Megatrend univerziteta, Goce Delceva 8, Beograd vasariste@gmail.com

Mediatization of serbian orthodox church: Responsibility of press headlines

Summary: Modern society is primarily characterized by mass media. The

essential role of mass media is to create reality and to produce the meaning. This paper seeks to explore what is the role of mass media in creating image of Serbian Orthodox Church. The results of content analyses bring us to conclusion that Serbian Orthodox Church is misrepresented.
Key words: mass media, Serbian Orthodox Church, press headlines

Dubravka Vali Nedeljkovi

Ekranizacija patrijarha
Rezime: Rad se bavi medijskom konstrukcijom sahrane patrijarha Pavla i iz-

bora patrijarha Irineja u televizijskim javnim servisima u republikama nastalim na teritoriji nekadanje Jugoslavije, kao i nekoliko komercijalnih emitera iz Srbije Korpus obuhvata veernje centralne informativne emisije televizijskih javnih servisa emitovane 19.11.2009. i 22.01.2010. Metoda je komparativna kritika analiza medijskog diskursa. Cilj je da se dekonstrujie odnos religije i laikih medija, koji su osnovani od javnosti, finansirani od javnosti i kontrolisani od javnosti, dakle obavezni su da slede javni interes u informisanju. Poseban cilj je da se u odnosu na kulturni, istorijski i ideoloki kontekst uporedi kako se u javnim servisima regiona zapadnog Balkana medijatizuje religija i/ili religizuju elektronski mediji na primeru jedinstvenog dogaaja u Srpske pravoslavne crkve sahrane patrijarha Pavla i izbora patrijarha Irineja.

Uvod Kontekstualnost Medijski sektor funkcionie u odreenim kontekstima koji definiu uesnike-aktere u medijskom sektoru. Konteksti bitno utiu na nain na koji e medijski sektor i auditorijum graditi interakciju. Nekoliko osnovnih konteksta utie na medijsku poruku/medijski sektor: a. drutveno-politiki kontekst; b. kulturni kontekst; c. kontekst mesta (sedite medija, radnog mesta novinara: medij-teren); d. kontekst odreenog medija (radija, TV ili tampe) i samog anra; e. kontekst teme (Vali Nedeljkovi, 2007:22).

116

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

E KRANIzAC IJA PAtRIJARh A

117

Drutevno-politiki kontekst U okviru drutveno-politikog konteksta mogu se prepoznati najmanje tri osnovna podkonteksta: a) istorijski; b) ideoloki i c) kontekst dogaaja. a) Istorijski Tradicionalno Srpska pravoslavna crkva predstavlja, kroz istoriju, realni, ali u pojedinim periodima i nametnuti, stoer oko kojega su se odvijali dogaaji najznaajniji za razvoj i opstanak Srba i srpske drave. Kao to je navedeno i u samom imenu Zakon o crkvama i verskim zajednicama Srbije (2006) razdvaja tradicionalne crkve od ostalih verskih zajednica, to je inae jedno od najkritikovanijih zakonskih reenja. Zakonodavac je u poglavlju Tradicionalne crkve i verske zajednice u lanu 11. definisao da su Tradicionalne crkve (su) one koje u Srbiji imaju vievekovni istorijski kontinuitet i iji je pravni subjektivitet steen na osnovu posebnih zakona, i to: Srpska Pravoslavna Crkva, Rimokatolika Crkva, Slovaka Evangelika Crkva a. v, Reformatska Hrianska Crkva i Evangelika Hrianska Crkva a. v. Tradicionalne verske zajednice su one koje u Srbiji imaju vievekovni istorijski kontinuitet i iji je pravni subjektivitet steen na osnovu posebnih zakona, i to Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica. I nadalje je obrazloena svaka od sedam tradicionalnih crkava, a za Srpsku pravoslavnu crkvu u lanu 11. se navodi: Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi priznaje se kontinuitet sa pravnim subjektivitetom steenim na osnovu Naertanija o duhovnoj vlasti (Odluka Narodne Skuptine Knjaevstva Srbskog od 21. maja 1836. godine) i Zakona o Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi (Slubene novine Kraljevine Jugoslavije, br. 269/1929). Srpska Pravoslavna Crkva ima izuzetnu istorijsku, dravotvornu i civilizacijsku ulogu u oblikovanju, ouvanju i razvijanju identiteta srpskog naroda. b) Ideoloki kontekst Srbija, lanom 11. Ustava (2006), jasno je definisana kao svetovna drava. Svetovnost drave lan 11. Republika Srbija je svetovna drava. Crkve i verske zajednice su odvojene od drave. Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna ili obavezna (Ustav, 2006). Zakon o crkvama i verskim zajednicama takoe prepoznaje takav odnos drave i crkve. Zabrana verske diskriminacije lan 2. Ne postoji dravna religija.

Valja podsetiti takoe da je Srbija multikonfesionalna drava i da se Zakonom garantuje ravnopravnost crkava i verskih zajednica. Autonomija crkava i verskih zajednica lan 6. Crkve i verske zajednice su nezavisne od drave i jednake pred zakonom (Zakon o crkvama i verskim zajednicama, 2006). Ipak sve to je pratilo sam in sahrane patrijarha Pavla svedoi o dubokoj klerikalizaciji drutva i pretvaranju svetovne u teokratsku dravu. Najpre predsednik Srbije Boris Tadi prisustvuje sednici Svetog arhijerejskog sinoda. Analitiari odnosa crkve i drave u Srbiji se uglavnom slau sa stavom da je religija u crkveno-dogmatskom smislu zauzela mesto nekada dominantne ideologije, a crkva mesto politikog faktora kakav je u jednopartijskom sistemu bio Centralni komitet. Crkva se zapravo sada pita o svim bitnim stvarima i u unutranjoj i u spoljnoj politici. To ja zovem klerikalizacijom koja rui temelje sekularne drave (Mirko orevi, Most radija Slobodna Evropa, 2010). Zatim u Srbiji je proglaena trodnevna alost, a gradonaelnik Beograda je dan sahrane patrijarha proglasio danom alosti, tako da se u glavnom gradu tugovalo etiri dana. Uprkos opasnosti od pandemije virusa H1N1, koja je uveliko bila najavljivana1, drava je u vreme trodnevne alosti dozvolila masovna okupljanja ispred Saborne crkve u Beogradu. Satima se ekalo u redu da se ue u crkvu i oda pota patrijarhu Pavlu izloenom u otvorenom kovegu. Veliki broj graana ljubio je sliku koja se nalazila izmeu patrijarhovih dlanova. c) Kontekst Dogaaja Scenario itavog obreda sahranjivanja patrijarha Pavla modelirana je prema ve ustaljenom obrascu za dravnike ispraaje najviih zvaninika. Podsetimo na sahranu Zorana inia (opelo ispered hrama Svetog Save; obredu prisustvju episkopi SPC a opelo dri mitropolit Amfilohije Radovi; procesija kroz Beograd koju prati stotine hiljada graana; ugledni gosti iz susednih zemalja i sveta, gardisti, andarmerija, televizijski direktni prenos i tako dalje). Prema reima Dragane Radojii, etnografa, re je o jednom sinopsisu za vie upotreba.
1 Rezultat je bio produetak kolskih raspusta, kupovanje vakcina i upozoravanje graana kako da se ponaaju da bi izbegli zarazu.

118

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

E KRANIzAC IJA PAtRIJARh A

119

Sahrana patrijarha U Sabornoj crkvi odrana je liturgija koju je predvodio patrijarh vaseljenski Vartolomej. Liturgiju, koja je poela u 7 i 30, sluili su svi arhijereji Srpske pravoslavne crkve iz zemlje, a prisustvovali su joj predstavnici parlamenta, vlade, grada Beograda, kao i mnogobrojni graani. Posle liturgije, otvoreni koveg sa telom patrijarha iznet je iz Saborne crkve u 9 sati i 45 minuta. Koveg su na rukama nosili episkopi SPC, a ispred crkve je u to vreme ve bila formirana povorka koju su predvodili crkveni velikodostojnici. Povorku, u kojoj su bili i pripadnici andarmerije i Garde Vojske Srbije, predvodio je akon koji je nosio barjak, a iza njega ile su dve devojke obuene u narodnu nonju Kosova i umadije. Iza njih bio je svetenik koji je nosio patrijarhovu poglavarsku kapu, panu, simbol dostojanstva. Krst sa imenom patrijarha nosio je Duan Vukoii, praunuk njegove roene sestre. Povorka sa telom patrijarha Pavla, koja je krenula oko 9 i 50 iz Saborne crkve, stigla je u 10 i 50 ispred Hrama svetog Save na Vraaru. Kolona je prola ulicama Kneza Sime Markovia, Pop Lukinom, Brankovom, preko Zelenog venca, Prizrenskom stigla do Terazija, gde je odran kratak pomen. Zatim je ila Ulicom kralja Milana preko Slavije, pa Bulevarom osloboenja i Kruedolskom ulicom do Karaorevog parka, gde je koveg iznet iz kola i prenet do Platoa ispred Hrama svetog Save gde je odran centralni i najvaniji dogaaj opelo. Tu se zavrava praenje sahrane za javnost i medije. Sve ostalo je bilo u skladu sa ivotom, skromnou i eljom patrijarha Pavla. Ispred Harama je slueno opelo. Opelo je poelo u 11 sati, a sluili su ga vaseljenski patrijarh Vartolomej i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, uz sasluenje rumunskog patrijarha Danila i mitropolita Crkve ekih zemalja i Slovake Hristofora. Govorili su patrijarh vaseljenski Vartolomej i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, predsednik Srbije Boris Tadi. Potom su arhijereji proneli otvoreni koveg sa telom pokojnog poglavara SPC oko hrama, to simbolizuje njegovo sluenje Crkvi. Sa desne strane hrama Svetog Save su stajali predstavnici dravnih delagacija Srbije i gostiju, dok su sa leve bili crkveni velikodostojnici. Koveg sa telom patrijarha potom je postavljen u belo policijsko vozilo, a pored njega su sedele srpske vladike, dok je mitropolit Amfilohije sa krstom u rukama sedeo na mestu suvozaa. Kolona vozila tada je krenula ka manastiru Svetih Arhangela u Rakovici, gde je u 13.40 patrijarh pokopan. Ispred manastira Svetih Arhangela u Rakovici bilo je nekoliko hiljada ljudi koji nisu mogli da uu u dvorite, ali su doekali dolazak kola sa kovegom.

Sahrana je obavljena bez prisustva kamera i bez prenosa na televiziji. Proitana je poruka patrijarha Moskovskog i sverusije Kirila. Koveg s telom patrijarha Pavla poloen je u porti manastira Svetih Arhangela u Rakovici pored groba patrijarha Dimitrija, koji je na elu Srpske pravoslavne crkve bio od 1920. do 1930. godine. Izbor patrijarha Dogaaj nije imao jasno definisan scenario, niti elemente spektakla tako da nije izazvao interes javnih televizija u Srbiji da ga direktno prenose. Dogaaj je podrazumevao: izbor (zatvoren za javnost), konferenciju za novinare nakon izbora koju je odrao episkop Baki Irinej Bulovi, ustolienje u Sabornoj crkvi u Beogradu2, kao i najavljivano ustolienje u Pekoj patrijariji na Kosovu. Kulturni3 kontekst Smrtni obredi ili obredi sahranjivanja imaju svoga smisla u okviru mita o selenju due ili verovanja u njenu besmrtnost, ili odvajanju due od tela (unji, 1998:150). Obred je sistem simbola sainjen od predmeta i radnji (Kluckhohn, prema unji, 1998:150). Uloga hrianske crkve kada je pojedinac na samrti je da njemu i njegovim najbliim prui podrku i utehu. Po pravilu se telo mrtvog oveka izlae u kovegu jedan, ili dva dana pre sahrane. Tu ga poseuju i od njega se oprataju porodica i prijatelji. Na sam dan sahrane koveg je zatvoren, mada meu pravoslavcima postoji praksa ponovnog opratanja od pokojnika na samom groblju (http://sr.wikipedia.org/sr-el). Srodnici prilaze na poslednje celivanje mrtvaca. Neko ga celiva u elo, neko u ruku, pa zatim sanduk zatvaraju, a negde ga zakivaju i ekserima. (Vukovi:1978:56) U srpskoj kulturi i tradiciji obred sahranjivanja je bogat radnjama koje su pune simbola. U najkraem4 prema zapisima etnologa Dragomira Antonia, okupljenima se ispred kapele, podele male svee, koje se upaljene
2 Prema crkvenom ustavu, patrijarh se ustoliava dan posle izbora. Sveani zvanini in ustolienja se vri u manastiru Peke patrijarije, to nije vezano za odreeni rok, nego se taj rok odreuje u skladu sa odlukom samog patrijarha, i u dogovoru sa Sinodom SPC. 3 Tema o obiajima sahranjiva u Srba je jedna od veoma prisutnih na internetu. GOOGLE pretariva je identifikovao 5930 jedinica, meu kojima su kako relevantni nauni tekstovi, tako i diskusioni forumi. Za sahranu patrijarha Pavla identifikovano je 156000 jedinica, to takoe govori o izuzetnom interesu internetske javnosti za ovaj dogaaj. 4 Jasna Joji, Pomen pokojniku skuplji od ivota, broj 670 http://www.revija92.rs/code/navigate. php?Id=599&editionId=67&articleId=291

120

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

E KRANIzAC IJA PAtRIJARh A

121

dre u toku opela. Za to vreme rodbina stoji sa desne strane kovega, koji je okrenut tako da pokojnik gleda prema istoku. Krst je iznad njegove glave, a ispod mora biti manji stoi na koji se stavlja ito sa zabodenom sveom i flaica u kojoj je pomeano vino i ulje, (uspomena na svetu tajnu osveenja), kojim se posle opela preliva pokojnik. Na istom stoiu su i aa sa istim vinom koje simbolizuje Hristovu krv, pa pogaa koja simbolizuje Hristovo telo, i tacnica s medom koja je simbol sladosti raja i venog blaenog ivota koji eka pokojnika. Po zavretku opela u kapeli, kako pie u Obiajniku Srpske pravoslavne crkve, najpre rodbina, a potom i ostali celivaju pokojnika, ikonu ili krst koji stoje na pokojnikovim grudima, uz tiho izgovorene rei: Bog da mu duu prosti. Potom se koveg zatvara, ali se ne zakiva, jer se na grobu ponovo otvara. Formira se pogrebna povorka koju predvodi ovek koji nosi krst, pa litija (barjaci i ripide), potom mlae osobe koje nose cvee. Iza ide svetenik koji usput peva odgovarajue posmrtne pesme i kojeg prati koveg, voen u kolima ili noen na rukama blinjih. Veina prisutnih okiena je pekirima, maramicama ili florovima koje je na poklon, na dan sahrane, dobila od pokojnikove porodice. Noge pokojnika moraju biti okrenute napred, tako da mu za glavom hoda rodbina rasporeena po stepenu bliskosti. Iza ide narod. Od kue ili kapele, pa do humke, povorka mora da zastane dva puta da bi se proitao mali pomen. I obino se staje kod raskra, da, po narodnom verovanju, pokojnik zaboravi put i ukoliko se povampiri, ne poe nazad da uznemirava svoje blinje. Ni sputanje u grob nije tako jednostavna radnja. Pored rake koveg se otvara, pokojniku se odvezuju ruke i noge, vezani im je preminuo, blia rodbina se jo jednom rastaje poljupcem, a potom se koveg zakiva. Svetenik ostatkom vina i ulja prelije koveg sputen u raku, razbije flaicu o lopatu kojom je raka kopana, uzima grumeni od prvog iskopanog komada zemlje i baca na koveg. Posle njega i svi prisutni bacaju po komadi zemlje, a negde se u raku baca i poneki novi uz rei: Bog da mu duu prosti, Nek mu se nae. Tad narod dolazi sa groblja, ne sme se okrenuti da ga pokojnik ne povue, trai prvu esmu da opere ruke kako ga ne bi bio maler, a ponegde se slui i ugljen od ara, koji svi koji su bili na sahrani premetnu po rukama i bace iza sebe preko levog ramena da odagnaju prokletstvo! Kod Srba je, po zapisima etnologa Dragomira Antonia, i danas rasprostranjen obiaj da se posle sahrane, svi koji su bili prisutni pozovu u kuu. Valja istai da razliita podruja neguju razliite obiaje, tako je, istie etnolokinja Aleksandra Pavievi, prema intervju sa Draganom Radojii,

tradicija u istonoj Srbiji da pogrebna povorka ide kroz mesto sa otvorenim kovegom do grobnog mesta. Zakon o crkvama i verskim zajednicama (2006), prepoznajui tradicionalne obrede sahranjivanja definie da su procesije dozvoljene. lan 5. Graani imaju slobodu udruivanja i javnog okupljanja radi ispoljavanja verskih ubeenja, u skladu sa Ustavom i zakonom (Zakon o crkvama i verskim zajednicama, 2006). Takoe Zakon o sahranjivanju i grobljima (1977-2005) u lanu 12. definie da: Pre sahranjivanja, posmrtni ostaci mogu biti izloeni na odreenom mestu van groblja, radi ukazivanja posebnih posmrtnih poasti, ako sahranjivanje organizuje drutveno-politika zajednica ili po odobrenju nadlenog organa optine. Kontekst teme a) Kontekst teme: verski sadaji u laikim medijima U najkraem laiki elektronski mediji u Srbiji verskim sadrajima se bave sasvim sporadino. U monitoringu programskih ema est najgledanijih tv kanala u Srbiji ukljuujui i javne servise (2008) uoeno je da RTS2 ima 1,7% minutae posveene verskim sadrajima, RTV1 0,7%, RTV2 1,1% a RTS1, B92 i Pink u posmatranom periodu (novembar 2008) nije imao nita (Mati, 2009:31). U vreme verskih praznika, odnosno nekih izvanrednih dogaaja, on je znatno vei. To ukazuje da laiki mediji nisu prepoznali verske sadraje kao relevantnu temu za podupiranje religijskog ivota zajednice, ve ove sadraje tretiraju kao dnevni dogaaj, obraen neretko i sa elementima senzacionalizma. Poreenja radi istraivanje Zorana Zakia objavljeno u tekstu Adekvatnost religijskog programa u Javnom radiodifuznom sustavu Bosne i Hercegovine (2007) ukazuje na to da je procenat uea verskih sadraja u programima javnih servisa u vrijeme kada nema vjerskih blagdana izuzetno mali. U republici Srpskoj on je svega 0,4 do 0,8 posto, a u vrijeme verskih obreda 2 posto. Isti sluaj je i u Federaciji BiH (Zaki, 2007:240). b) Kontekst teme: sahrana patrijarha Pavla i izbor patrijarha Irineja Ova dva dogaaja su prela informativni prag u svim javnim servisima zemalja Zapadnog Balkana, kao i u mnogim medijima u EU, a u Srbiji su bili pozicionirani meu najznaajnije informacije kako u javnim tako i u komercijalnim medijima.

122

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

E KRANIzAC IJA PAtRIJARh A

123

Tema izbora novog patrijarha je direktna posledica prethdne teme i kao logini sled se vezivala za sahranu s jedne strane i za model izbora, odnosno linost potencijalnog-novog patrijarha sa druge strane. Kontekst medija Televizija je i u Srbiji medij koji publika preferira. Ekranizacija svakodnevice je postala nezamenljiva i u sferi informisanja i u sferi obrazovanja i dakako u sferi zabave. Televizija transponujui i konstruiui realnost prezentuje auditorijumu ikonike poruke kinematografskim kodovima najvieg stepena specifinosti koji su svojstveni samo filmu i televiziji. Televiziji je imanentno da ekranizuje spektakle svih vrsta od politikih, kulturnih, verskih, sportskih do zabavnih, a slavne linosti su dominantni agensi svakog spektakla. Dodajui tome i to da su javni servisi po lanu 78, Zakona o radiodifuziji (2002) obavezni da zadovolje komunikativne potrebe svih graana, te tako, izmeu ostalog, (5) obezbede odgovarajue vreme za emitovanje sadraja o delovanju udruenja graana i nevladinih organizacija, kao i verskih zajednica na podruju na kome se program emituje. Potpuno je jasno da je sahrana patrijarha bila jedno od prioritetnih medijskih sadraja kao dogaaj u celini, ekranizovan direktnim prenosom, tako i kao dogaaj koji zadovoljava sve faktore selekcije vesti Galtunga i Rua (Galtung i Ru, 1993) u informativnim emisijama ne samo javnog servisa, ve i komercijalnih televizija u regionu pre svega, zapadnog Balkana (prostoru nekadanje Jugoslavije), pa i ostalih pravoslavnih zemalja, ali i EU. Cilj, metod i korpus Cilj je da se dekonstrujie odnos religije i laikih medija koji su osnovani od javnosti, finansirani od javnosti i kontrolisani od javnosti, dakle obavezni su da slede javni interes u informisanju. Poseban cilj je da se u odnosu na kulturni, istorijski i ideoloki kontekst uporedi kako se u javnim servisima regiona Zapadnog Balkana medijatizuje religija i/ili religizuju elektronski mediji na primeru jedinstvenog dogaaja u SPC: sahrane patrijarha Pavla i izbora patrijarha Irineja. Metod je kvantitativno-kvalitativna analiza sadraja. Jedinica analize je bila televizijski izvetaj od najave do odjave ukljuujui i potpise i ilustrativne sadraje.

Za potrebe analize konstruisan je posebnan kodeks koji je omoguio da se kodiraju varijable kategorija forme i sadraja. Kao odlike forme registrovane su medij, emisija, mesto u emisiji ukoliko je snimljena cela emisija, datum emitovanja, duina u sekundama, anrovska vrsta, povod za izvetavanje, oprema rubrike, lokacija na koju se odnosi,. Kao odlike sadraja registrovane su izvor informacije, tema/teme, subjekt/i kao nosioci radnje ili stava o kome se izvetava, personalizacija subjekta, objekt, personalizacija objekta, sadraj snimka, grafike ili crtea koji su sastavni deo rubrike ili su zasebna rubrika, vrednosni kontekst. Korpus Korpus je odabran na osnovu drutveno-politiko-istorijskog konteksta koji bitno odreuje prostor Zapadnog Balkana od 1918. do 1991. sjedinjen u istoj multikulturno utemeljenoj dravi delei kulturoloki, istorijski, jeziki, verski okvir. Stoga su uzorkom obuhvaeni javni servisi, mediji koji prema zakonu imaju obavezu da se bave i verskim sadrajima, ali i sadrajima koji se odnose na dogaaje u zemljama okruenja, pre svih onim nastalim raspadom nekadanje zajednike drave jer su i dalje graani vezani za taj prostor rodbinskim, prijateljskim, pa i emotivnim vezama. Osim javnih servisa, kao komparativni uzorak, odabrane su centralneinformativno-politike emisije najgledanijih komercijalnih televizija, ali samo u Srbiji, jer su sahrana i izbor patrijarha, pretpostavlja se, upravo za Srbiju bili dogaaji koji su preli informativni prag za emitovanje kao vest od posebnog prioriteta. Uzorak obuhvata po jednu centralnu-informativno-politiku emisiju (CIPE) televizijskih javnih servisa Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije, Srbije, kao i komercijalne televizijske emitere u Srbiji. CIPE su emitovane 19.11.2009. (ukupno 9) i 22.01.2010. (ukupno 7) i 23.01.2010. (1). Ukupno je analizirano 16 izvetaja od toga 11 emitovanih na javnim servisima, 4 na komercijalnim televizijama, a jedan na globalnoj informativnoj televiziji modela program za inostranstvo VOA (Voice of America na srpskom jeziku) kako bi se uoio jedan drugaiji ugao posmatranja u odnosu na sve ostale emitere.

124

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

E KRANIzAC IJA PAtRIJARh A

125

Analiza rezultata Uporedna analiza ekranizacije sahrane patrijarha Pavla Analiza diskursa izvetaja javnih i komercijalnih televizija zapadnog Balkana o sahrani patrijarha Pavla strukturirana je na osnovu kodeksa kreiranog za ovo istraivanje. Duina priloga i mesto u informativnoj emisiji Duinom izvetaja se na eksplicitan nain, kao i mestom izvetaja u emisiji, daje medijski znaaj dogaaju. Emitovani izvetaji su bili razliite duine, od 491 sekund (RTS1) pa do 106 sekundi (B92). Grupiui prema duini izvetaje u duge, srednje i kratke uoeno je da je samo RTS1 emitovao dug izvetaj, koji je obuhvato etvrtinu veernje informativne emisije (trajao je 8,13 minuta) i potpuno je dominirao, odnosno dao je ton itavoj emisiji. Izvetaj je pozicioniran u sam vrh emisije sa posebnom vizuelnom identifikacijom na ekranu iza voditelja u studiju (portret patrijarha, monohromatski, sa leve strane, a u gornjem desnom uglu zlatni krst ispod kojeg je natpis oblikom slova miroslavljevog jevanelja: PONOSNI NA NJEGA). itava ova koreografija studija, ukljuujui i voditeljku obuenu u crno, odraavala je alobni dan u kojem je nacija jedinstvena u svojoj tuzi. Ovakva koreografija uobiajena je samo za izuzetne dogaaje od nacionalnog znaaja. To znai da je RTS1 kao nacionalni javni servis praktino izjednaio dravu i crkvu u medijskom tretmanu verskog slubenika. Bez obzira to je re o poglavaru najbrojnije crkve u Srbiji, ovim je doveden u pitanje lan 11. Ustava Srbije, (crkva je odvojena od drave) i lan 6 zakona o crkvama i verskim zajednicama (sve crkve su jednake pred zakonom). Veoma blizak modelu i tonu koji je dat u izvetaju RTS1, je prilog RTRS (javnog servisa republike Srpske i ukljuenje iz Srpskog Sarajeva). Ako ova dva izvetaja smatramo kao blok, a za to ima puno opravdanja, onda je i po duini i po mestu u emisiji, koregrafiji studija i nastupa voditelja ovaj izvetaj bio ak i vie od RTS1 odraz nacionalnog jedinstva u alosti za linosti koja predstavlja, po medijskom konstruktu, personifikaciju srpske nacije. Priloga srednje duine (44%) i kratkih (45%) je gotovo jednak broj5 to znai da su ti mediji u zavisnosti od pre svega kulturnog, a potom i
5 Posmatrano odvojeno izvetavanje iz Banjaluke i iz Srpskog Sarajeva.

Nakon izvetaja sa sahrane patrijarha u istom bloku je emitovana rubrika o problematici odnosa sa Slovenijom.

drutveno-politikog konteksta tretirali sahranu Patrijarha kao aktuelni medijski dogaaj iz regiona, a ne dogaaj od nacionalnog znaaja. Izdvajamo izvetaj B92, komercijalne, urbano profilisane, televizije sa nacionalnim pokrivanjem, koji je veoma kratko (106 sekundi) i sa jasnom profesionalnom distancom izvestio auditorijum o aktuelnom dogaaju. HRT1 se izdvaja od ostalih jer u najavi emisije nije emitovan trejler sa sahrane, a izvetaj je pozicioniran tek nakon vesti iz sveta u poslednjoj treini emisije. Mnogo vilje u ovoj emisiji pozicioniran je tv-paket o osamnaestogodinjici zloina u Borovo-komercu Grobovi i utnja govore isto, u kojem je znaajna minutaa data izjavama Stae Zajevi iz beogradske organizacije ene u crnom i Natae Kandi iz Fonda za humanitarno pravo Srbije.

Dakle HRT1 nije eleo da izvetaju sa sahrane da poseban znaaj izdvajajui ga vizuelno od ostalog dela emisije, ve ga je tretirao kao izvetaj sa aktuelnog dogaaja iz regiona.

anr i prezentacija Sve posmatrane televizije na sahrani patrijarha imale su svoje izvetae, to ukazuje da je za sve ovo bio veoma znaajan dogaaj. Osim to je vizuelno i tonski izvetavano, u formi sloenog TV paketa, inkorporirane su i ankete sa graanima koji su svedoili o linosti patrijarha. Jedino direktno javljanje sa lica mesta u informativnu emisiju realizovao je B92 iji novinar se javio iz porte manastira Svetih Arhangela u Rakovici. Ovo je bilo mogue zato to se, po modelu Galtunga i Rua (faktor prvi: frekvencija), vreme informativne emisije poklopilo sa vremenom dogaaja, pa je reporter mogao da izvesti novinare da je patrijarh upravo sahranjen. Video materijal su televizije drugih zemalja delimino preuzele iz programske razmene od RTS1, ili su koristile agencijiski materijal (VOA od Foneta). Tanije snimke sahrane su preuzimali, a sopstvenim kapacitetima su uraeni stendapovi izvetaa i ankete. Odnosno uobiajeno je da se snima situacija u sopstvenom okruenju. Najprofesionalnije je reagovao Javni servis Slovenije pokazavi senzibilitet za mulitikulturni pristup dogaaju, jer je osim reportera u Beogradu, imala i novinara u porti ljubljanske Srpske pravoslavne crkve, snimivi vernike i paroha koji su govorili i na srpskom i na slovenakom jeziku. Ekipa javnog servisa Republike Srpske snimala je graane u Srpskom

126

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

E KRANIzAC IJA PAtRIJARh A

127

Sarajevu na polasku za Beograd, ali i one koji su kod kue gledali direktan prenos sahrane. Vizuelizacija sahrane, kada se govori o gramatici filmskog jezika, simbolisala je jedinstvo naroda (paln total kojim se prikazuje masa u procesiji i ispred hrama, koja preliva ekran simboliui tako da su SVI tu u alobnoj sabornosti), zatim patrijarha (sniman u krupnom planu u otvorenom sarkofagu to simbolizuje sveca - iv i posle smrti) i crkve (oliene u krupnom planu krsta i hrama Svetog Save gde se odigravao centralni dogaaj - opelo). Paralelnom montaom se simbolizuje jedinstvo vremena, a razliitost ili aktera, ili mesta dogaaja, odnosno razliitih radnji koje se paralelno odvijaju. Meutim u ekranizaciji sahrane paralelna montaa, koja se ogledala u istovremenosti i aktera i dogaaja i mesta, ali razliitosti upotrebe gramatike filmskog jezika (smena krupnog plana-patrijarh u otvorenom kovegu i totala- saborni narod), koja na implicitan nain ukazuje na jedinstvo patrijarha i naroda u sosloviju. Snimci govornika na Opelu ispred hrama Svetog Save su, takoe, svi u krupnom planu, to ima dodatnu ubeivaku snagu i deluje na auditorijum u punoj snazi ikonike poruke. Diskurs izvetaja Sledstveno konverzacionoj teoriji eglofa (1968) svaki diskurs moe biti sekvenciran. Dakle postoji redosled u graenju diskursa koji se moe podeliti u sekvence tipa: pre otvaranje, otvaranje, glavna tema, pre zatvaranje, zatvaranje. Na istraivakim iskustvima konverzacione teorije eglofa i saradnika moe se uoiti da je sekvenciranje veoma primenljivo i na medijske anrove, u ovom sluaju izvetaj tipa tv-paket. Spikerska najava prva sekvenca: svaki od analiziranih izveptaja imao je na poetku spikersku najavu u obliku vesti. RTS1 je najavu koncipirao kao lekarski izvetaj navodei samo da je patrijarh umro u 96 godini u nedelju pre podne u snu. Minimalistikom najavom dogaaju i izvetaju, koji sledi, data je izuzetna vanost. Jo snaniju poruku auditorijumu uputila je televizija Republike Srpske studio u Sarajevu. Ova najva po modelu je u potpunosti odgovarala objavi da je umro doivotni predsednik SFRJ Tito, 1980. Time je ukazano na nedvosmisleni znaaj linosti patrijarha za Republiku Srpsku i narod. Dakle na crnom ekranu bila su ispisana bela slova Srpsko Sarajevo//Graani srpskog Sarajeva se oprataju od patrijarha srpskog Pavla//Srpska danas RTR Srpske

19.11.2009. // Slobodna Srpska Slobodni Srbi//i zavrava se simbolom krsta . Nakon toga sledi preko celog ekrana mapa Republike Srpske, pa grb i tek tada voditeljka poinje emisiju. Imajui u vidu drutveno-politiki kontekst stavljanja pod znak pitanja entiteta Republike Srpske ovo je jasna poruka koja se alje auditorijumu o znaaju ouvanja teritorijalnog, nacionalnog, i u sklopu toga, i verskog identiteta, te je stoga sahrani patrijarha na entitetskom javnom servisu data izuzetna panja. Televizija Republike Srpske najavila je proirenom veu izvetaj akcentirajui mesto sahrane, manastir u Rakovici, i govornike kao i broj graana koji je ispratio patrijarha. Po istom skraenom modelu izvetaj je najavila i BH federalna televizija. RTV Slovenije je u najavi najpre naveo mesto, dakle u Beogradu, zatim da je dan alosti i najavu zavrio podatkom da se 600 hiljadu ljudi oprostilo od patrijarha Pavla. Dakle slovenaki javni servis je smatrao da je, poput izvetaja iz sveta, bitno navesti mesto dogaaja, a potom modelom po kojem je aktuelni dogaaj vie vredan medijske panje, to je vie direktnih uesnika u njemu, u najavi istako upravu tu mnogoljudnost. Ovo je jedina posmatrana emisija koja je u najavi dala snimak iz vazduha kako dolazi kolona automobila u manastir u Rakovici, a voditeljka informativne emisije je navela da je to mesto gde je patrijarh eleo da bude sahranjen. Ovo je uzoran primer najave kojom se u fokus stavlja dogaaj koji je u direktnoj vezi sa glavnim akterom, po modelu obrnute piramide. B92 kao televizija koja neguje neposrednost u komunikaciji i moderan urban pristup umesto klasine najave odluila se na dijalog voditelja i reportera na terenu. Glas Amerike i HRT1 su smatrali da je u najavi vano napomenuti, osim koliko je prisustvovalo graana, jo i ko od zvaninika je bio na sahrani, to u potpunosti odgovara obrascu selekcije vesti Galtunga i Rua (1993) prema kojem e dogaaj biti pre kvalifikovan za vest u medijima, ukoliko u njemu uestvuju znaajne linosti. Otvranje reporterskog izvetaja, druga sekvenca: RTS1 je izvetaj poeo iz Saborne crkve sa krupnim planom patrijarha u otvorenom sarkofagu uz pojanje hora Slava tebje Gospodi ime alje poruku auditorijumu da je fokus itavog tv-spektakla linost preminulog patrijarha. Ta ideja se dosledno sprovodi u veoma detaljnom hronolokom izvetaju. RTRS je pripremila jedan veoma detaljan hronoloki izvetaj. Novinarka ga otvara totalom Saborne crkve i venkom na otvoreni sarkofag otpoela

128

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

E KRANIzAC IJA PAtRIJARh A

129

izvetaj, zatim su u amerikenu date sve vladike koje su sasluivale, i na kraju saborni narod. HRT1 je odluio da ispred linosti stavi instituciju SPC u vizuelnom opremanju izvetaja tako da uz zvona, kao zvune podloge, izvetaj otvara panoramski snimak Saborne crkve u Beogradu, potom u ameriken planu snimak kaluerica koje se mole. Javni servis Slovenije je na samom otvranju izvetaju u svega nekoliko sekundi prikazao Sabornu crkvu u Beogradu i odmah preao na treu sekvencu. RTV, javni servis Vojvodine, u najkraem otvara izvetaj sa snimkom iz Patrijarije. VOA je, takoe voena idejom o kompoziciji diskursa izvetaja po modelu obrnute pitramide, kraj dogaaja pozicionirao u otvaranju izvetaja i slikom manastira u Rakovici poeo izvetaj o sahrani patrijarha Pavla. Zatim se slikom i izvetajem reportera vraa na poetak dogaaja u Sabornu crkvu i kamerom fokusira prestolonaslednika Aleksandra Karaorevia. Jedinstvo SPC i srpske kraljevske porodice jeste vekovna tradicija i VOA je to prepoznala. Valja podsetiti da je to medij vezan za srpsku dijasporu u Americi. Trea sekvenca: pogrebna povorka na ulicama Beograda RTS1 prati snimkom povorku do hrama Svetog Save, a kada daje masu u totalu koja preliva ekran, nekoliko puta ovu sliku dorauje preklapanjima sa sveama i krstom koji su osnovni rekviziti u obredu sahranjivanja. Javni servis Slovenije, koristei metaforu pars pro toto, je preuzeo od RTS1 snimak enske osobe u krupnom planu koja govori o patrijarhu i sa pojednca preao na masu koja je u povorci pratila patrijarhov sarkofag do hrama Svetog Save. RTRS izvetaj se nastavlja veoma detaljno praenjem povorke, naizmenino smenjivanje totala naroda sa krupnim planom VIP linosti, pre svega vladika u povorci, i zavrava se dolaskom ispred hrama Svetog Save. HRT1 umesto izvetaja pogrebne povorke daje samo dve izjave (krupni plan) graana o linosti patrijarha, u krupni plan ene, a potom mukarca koji u ime mase govore o patrijarhu. Dakle ceo spektakl koji se odigravao izmeu Saborne crkve i hrama Svetog Save je ostao na marginam ovog izvetaja. VOA je pogrebnu povorku, dakle prelazak druge na treu sekvencu, crkvenim barjacima u krupnom planu koji su jedan od simbola litije, uz

navoenje da su u povorci bili i pitomci vojne akademije, pripadnici andarmerije i garde to sve ukazuje da je sahrana patrijarha dravna, a ne crkvena stvar. RTV u najkraem izvetava o povorci. etvrta sekvenca opelo ispred Hrama Svetog Save: RTS1 jasno poinje treu sekvenci krupnim planom Hrama na Vraaru, ime lokacijom odvaja prethodnu sekvencu sa novom. HRT1 je poinje izdvajanjem i navoenjem VIP gostiju sa fokusom na izaslanika RKC i indirektnim citiranjem govornika s izuzetkom predsednika Tadi koji je jedini bio u ovom izvetaju direktno citiran. RTRS i u ovoj sekvenci detaljno slikom i citaima izvetava dajui i delove obreda opela. Dok govornici istiu u obraanju narodu vrline patrijarha slika fokusira u krupni plan patrijarhov otvoreni sarkofag to je ikonika poruka svedena na denotativni nivo, bez umetnike transpozicije odnosno potrebe da auditorijum konotacijom doe do sutine znaenja slike. Navedeni su i svi gosti iz inostranstva. Javni servis Slovenije je stendapom otvorio ovu sekvencu i potom su svi akteri dati u direktnim citatima. Novinarka je navela koje su sve delegacije dole istiui da su Crna Gora i Makedonija poslale dravne a ne verske delegacije zbog sukoba sa SPC oko autokefalnosti, a detaljnije je izvestila o predstavnicima RKC daju ak i kratki intervju sa mesta dogaaja sa papskim izaslanikom to je jedino ovaj medij kao inicijativu imao uz nagovetaj da bi se pravoslavne i katolike crkve mogle zbliiti 2013. na 1700 godinjicu Milanskog edikta. Ovo sve ukazuje da je javni servis Slovenije odabrao izvetaicu koja je pokazala da je ovo sektor drutvene prakse koji joj je poznat i time je dogaaju dao na znaaju jer ga je stavio u iri kontekst meubalkanskih i meureligijskih odnosa. VOA slikom Hrama otvara ovu sekvencu. Direktne citate govora pokriva slikom zidnih ikona u hramu naizmenino sa krupnim planom otvorenog sarkofaga patrijarha ime valja konotativno zakljuiti da je patrijarh svetac. RTV izvetaica je detaljno nabrojala ko je sve prisutan i citirala direktno sve aktere mitropolita Amfilohija, patrijarha vaseljenskog Vartolomeja i predsednika Tadia. Dok su govorili smenjivala se slika mase koja je preplavila trg i zidnog slikarstva hrama Svetog Save. Dakle isti snimci koje su slale agencije u svet preuzimala je i domaa televizija. Vartolomeja a direktno Zatvaranje izvetaja peta sekvenca: HRT1 se odluio da problematizuje izbor novog patrijarha ime ovom izvetaju u

130

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

E KRANIzAC IJA PAtRIJARh A

131

celosti daje ton politikog aktuelnog dogaaja, a ne poslednjem oprotaju od velikana jedne nacije. RTRS zavrnu sekvencu poinje amerikenom porte i crkve manastira Svetih Arhangela u Rakovcu gde je patrijarh sahranjen uz tekst novinara koji podsea ukratko na delove biografije patrijarha Pavla. Javni servis Slovenije je kao dodatak, dakle zavrnicu izvetavanja o ovom dogaaju dao dodatni tv-paket o tome kako su pravoslavci u Ljubljani sluili opelo patrijarhu i kako su ocenili linost patrijarha. VOA izvetaj zavrava slikom koja daje masu ispred hrama Svetog Save i reportera u ofu koji navodi da su na sahranu doli graani iz cele zemlje. RTV izvetaj zavrava informacijom o sahrani u porti manastira u Rakovici i slikom graana koji stoje u krugu manastira. RTS1 je izvetaj zavrio-zaokruio poetnim slajdom sa portretom patrijarha zamiljenog u poluprofilu sa crnom kamilavkom na glavi sa leve strane, a u gornjem desnom uglu je zlatni krst ispod je tekst Ponosni na njega, uz tekst novinara iz ofa u Beogradu nikada vea tiina, a toliko ljudi, za ponos njegove svetosti patrijarha Pavla. Ikonika i verbalna prezentacija alju poruku auditorijumu o patrijarhu kao svecu. Kraj ovog tv-paketa, dugog vie od osam minuta, nadilazi formu faktografskog anra - izvetaja i ulazi u okvir publicistikog anra - dokumentarne televizijske reportae. Subjekat, nosilac radnje ili stava o ijim se aktivnostima govori u prilogu, su: a) protokolarno definisani - visoki zvaninici pravoslavnih crkava iz zemlje i inostranstva i domai politiari. To su patrijarh vaseljenski Vartolomej, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radovi, predsednik Srbije Boris Tadi; osim njih su to i b) anketirani graani, koji iskazuju po modelu pars pro toto jednoduno miljenje svih o linosti patrijarha kao osobe skromne i izuzetnih karakternih osobina. Diskurs citata subjekata Svi znaajni subjekti ovog dogaaja su direktno citirani u svim izvetajima i to uglavnom na isti nain. Ono to je iz njihovih govora izvueno kao direktan citat, a zajedniko im je, jeste da su iskoristili rei patrijaha izgovorene za ivota i primenili ih na lini ivot patrijarha. Dakle diskursna strategija je bila pokazati da je patrijarh iveo onako kako je govorio. Za razliku od prethodnih javnih sahrana u Beogradu govori i crkvenih i svetovnih linosti nisu imali politiki podtekst, ve su se zadrali na linosti patrijarha.

Mitropolit crnogorsko-primorski Anfilohije Radovi je pooptio ljudske vrednosti koristei citat samog patrijarha i zatim ih primenio na ivot patrijarha Kad se ovek rodi cio svijet se raduje, a samo on plae, ali treba ivjeti, tako da kada se on upokoji, cio svijet plae, a samo se on raduje i zaista da ovaj boiji ovjek Pavle nije ivjeo dostojno svog zvanja, kako se moglo dogoditi da ovakva i ovolika tuga prome ovaj milionski grad i ire od njega, tuga je jer predstavlja gubitak, a radost, jer znamo da onaj koga gubimo ostaje sa nama i meu nama Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je da se partijarh, skroman i tih ovek, preobrazio u svetlost svetu. On postaje radosnotvorna tuga, rekao je Amfilohije prema medijskim citatima. Patrijarh VaseljenskiVartolomej, prema medijskim izvetaima, definisao je patrijarha Pavla kao besprekornog, neporonog, milostivog, mirotvorca otvorenih horizonata, oveka koji je nosio peat svetosti. Predsednik Srbije Boris Tadi zahvalio se, kao predsednik Srbije, svima koji su iz zemlje i inostranstva doli na ispraaj patrijarha ime je ovoj sahrani dao dravni znaaj, to mediji nisu propustili da akcentuju direktnim citatom, ime je SPC podigao na nivo dravne crkve. Tadi je prema citatima u tv-izvetajima podsetio na patrijarhove rei: Verujem da delim miljenje graana Srbije, izraavajui zahvalnost njegovoj svetosti patrijarhu srpskom Pavlu to je uvek postojao i to postoji ispred svih nas, svojim delom i reima da uvek budemo ljudi i nikada na zlo drugih ne odgovorimo zlom u sebi. Vrednosni kontekst svih izvetaja o sahrani patrijarha Pavla je bio naglaeno pozitivan, samo sporadino novinarski neutralan. Uporedna analiza ekranizacije izbora novog patrijarha Irineja Poto je izbor novog patrijarha SPC bio veoma brz i po vaeim pravilima, pri emu nije bilo nikakvih optereujuih elemenata, mediji nisu pokazali vei interes za ovaj dogaaj. Duina priloga i mesto u emisiji Za razliku od veoma dugih i iscrpnih izvetaja o sahrani patrijarha Pavla, uglavnom pozicioniranih kao vest dana u vrh informativnih emisija, izbor novog patrijarha nije izazvao veu pozornost medija. Najdui izvetaj je iznosio 365 sekundi (B92 u 23.00 pri emu je intervju uivo sa gostom u studiju iznosio gotovo dve treine minutae), a najkrai 35 sekundi na HRT1.

132

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

E KRANIzAC IJA PAtRIJARh A

133

Od osam televizija iz zemlje i okruenja ije su centralne informativne emisije praene 22. januara 2010. njih pet je ovu informaciju tretirala kao vest dana (RTS1, B92 u 16.00, TV Avala, TV Panonija, RTV Vojvodina), B92 u 23.00 je vest pomerila na drugo mesto, a crnogorski javni servis ju je emitovao kao etvrtu informaciju, dok je HRT1 pozicionirao tek na 11. mesto u emisiji. anr i prezentacija Izbor novog patrijarha je anrovski i vizuelno bio mnogo manje sloen od sahrane samim tim to je i sam dogaaj odigran iza zatvorenih vrata Sabora, tako to su trojica kandidata sa natpolovinom podrkom Sabora SPC izabrana u etiri izborna kruga. Medijima je na raspolaganju bila samo konferencija za novinare na stepenicama Patrijarije koju je, ad hok, odrao episkop Baki Irinej Bulovi i novi patrijarh Irinej kako pozdravlja narod sa balkona Patrijarije (pored njega stoji prestolonaslednik Aleksandar Karaorevi, to implicite govori o jedinstvu crkve i krune), odnosno slui u Sabornoj crkvi. Subjekat se u ovim izvetajima donekle razlikuje od izvetavanja sa sahrane. Izostaju domai i strani zvaninici i politiki establiment, a ukljuuju se verski analitiari koji govore o novom patrijarhu. ansu da govore za medije kao saborni narod dobili su jedino nilije kao itelji grada u kojem je decenijama stoliio episkop Irinej i beograani u ijem gradu je ustolien kao novi patrijarh. Svi su oni bili jednoduni u oceni da je izabrana prava osoba. Ono to je vano istai jeste da su dominirala dva eksperta koja su dobila medijsku podrku da govore o novom patrijarhu: Dragoljub orevi i ivica Tuci. Obojica su ve dugo vreme prisutni u javnosti kao eksperti za pitanja crkava i verskih zajednica, mada ne pripadaju akademskoj naunoj javnosti. Valja podsetiti da akademska zajednica Srbije ima najmanje dva etablirana udruenja (JUNIR i CEIR) koja okupljaju istraivae religije, ali od medija nisu prepoznata kao valjan izvor informacija. Tako da su orevi i Tuci u vreme izbora novog patrijarha govorili istog dana u vie centralnih informativnih tv-emisija, to je opet pokazalo koliko je nizak stepen programskog diverziteta u naoj radiodifuziji. Izuzetak je javni servis Crne Gore za koji je osim Dragoljuba orevia govorio jo i novinar nedeljnika NIN Jovan Janji. Teme Kosovo, odnos sa drugim pomesnim crkvama, pre svega Makedonskom i Crnogorskom, kao i poseta pape Srbiji, a s tim u vezi i pribliavanje

pravoslavlja i katolianstva, su teme kojima je u izvetajima o buduem radu novog patrijarha data panja u medijima. Osim reenog sama linost Irineja Nikog sa fokusom na to da on pripada ne konzervativnoj, ve umerenoj struji u SPC, je okvir u kojem su pozicionirani izvetaji o izboru. Valja naglasiti da je ovaj dogaaj bio vredan medijske panje samo na dan izbora 22. januara 2010. Pre toga su se mediji bavili, ali veoma ogranieno, moguim kandidatima i procedurom izbora, a nakon toga samo eventualnim ustolienjem novog patrijarha u Pekoj patrijariji. Jedino je Javni servis Crne Gore politizovao izbor novog patrijarha uvodei jedan borbeni diskurs u izvetaj medijski rat za tron SPC ipak vodi i da drava ima uticaj na izbor. Istovremeno ovo je bio i najanalitikiji izvetaj iz Beograda pred sam izbor patrijarha. Vrednosni kontekst Poleminih tonova u izvetajima za izbor novog patrijarha nije bilo. Svi su bili preteno pozitivni, samo sporadino neutralni. Dogaaji vezani za najznaajnije dogaaje iz oblasti delovanja SPC su neupitni to implicitno alje poruku o jedinstvu crkve i naroda. Zakljuak Dva dogaaja u SPC koja su dominantno obeleila kraj prve decenija treeg milenijuma i poetak druge, svetovni mediji u Srbiji, pa i okruenju, su ekranizovali na nain modeliran za smrt dravnika i izbor novog na njegovo mesto u ikonografiji dominantno vezanoj za obred pravoslavnog sahranjivanja i ustolienja. Mediji nisu imali kritiku distancu prema prvom dogaaju, a znatno neutralnije su pratili drugi. U najkraem odabrani mediji iz Srbije i okruenja za monitoring ekranizacije sahrane i izbora patrijarha SPC su: sahrani dali znaaj dravne manifestacije od nacionalnog prioriteta tipa spektakla (izvetai su insistirali na tome da je pogrebna povorka ila ulicama Beograda, proglaena trodnevna u Srbiji, a etvorodnevna u Beogradu, alost, opravdan izostanak sa posla svima koji su ili na sahranu, u pratnji sarkofaga bili pripadnici vojske, Garde, andarmerije, vatrogasnih jedinica, politiki vrh Srbije, delegacije dravne i verske iz zemalja okruenja i sveta, na sahrani govorio predsednik Srbije kao dravnik, a ne kao vernik) ;

134

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

E KRANIzAC IJA PAtRIJARh A

135

preovladavali su izvetaji koji su u fokus stavili samu linost patrijarha ije osobine su defisane kao svetake; panja nije bila posveena ulozi Pavla kao poglavara SPC i njegovom doprinosu u reavanju pitanja od znaaja za SPC i odnose crkve i drave, te reavanju problema sa drugim crkvama iz okruenja; sasvim sporadino je u izvetaju o sahrani politizovan najavljeni izbor novog patrijarha; anrovski su izvetaji bili sloeni televizijski paketi, vizuelno na visoko-profesionalnom nivou, Javni servis Srbije je angaovao izuzetne tehniko-tehnoloke kapacitete da bi pokrio ovaj spektakl ukljuujui i snimanje iz vazduha, televizije su deo vizuelnog materijala preuzele od RTS i Foneta; sve televizije su imale reportere na licu mesta to ukazuje da su prepoznale znaaj dogaaja; diskursni modeli analiziranih izvetaja: a) klasini hronoloki izvetaj /RTS, RTV, HRT, BiH federalna tv i RTRS; b) moderniji model obrnute piramide/ VOA i RTV Slovenija; ukuljueni su u izvetaje direktni citati svih aktera koji su uestvovali u opelu ispred hrama Svetog Save kao centralnom dogaaju sahrane; simboli korieni u vizuelizaciji prenosa su direktno preuzeti iz obiaja sahranjivanja u Srba (svee, krst, barjaci sa ikonama, snimak zidnog slikarstva hrama Svetog Save kao pokrivalica za due direktne citate, otvoren sarkofag u krupnom planu, bez cvea); nasuprot sahrani izbor novog patrijarha je praen kao proceduralni aktuelni dogaaj bez veeg angamana medija; vizuelno skroman; nisu sve televizije koje su izvetavale sa sahrane imale svoje reportere i na izboru novog patrijarha, dogaaj za mnoge zemlje iz okruenja nije preao informativni prag za direktno izvetavanje; umesto direktnih citata aktera dogaaja korieni intervjui sa verskim analitiarima, (sveden na dva koja su se stalno pojavljivala u svim medijima); preuzet model izvetavanja o izboru za predsednika drave (novi patrijarh mae sa balkona patrijarije, itana njegova biografija, analitiari govorili o njegovoj linosti i poslovima koji mu predstoje, novi patrijarh se spontano prisutnima obratio sa programom rada vrlo svetovno orijentisanim-u fokusu Kosovo).

BIBlIOGRAfIJA
Crkva kao centralni komitet, most / radija Slobodna Evropa, Ponedjeljak, 19. april 2010, http://www.danas.org/content/most_crkva_drzava/1889873.html?page=2&x=1 Galtung i Ru (1993). Obrasci novinarske selekcije vesti. Gledita: Javnost i manipulacija sociologija vesti. Beograd, 31-39. Intervju sa dr Draganom Radojii, direktoricom Etnografskog instituta SANU za potrebe ovoga rada. Mati, Jovanka (2009). Raznovrsnost TV programa u Srbiji. U: Medijski skener, edicija Medijska sfera, knjiga 4, ur. Dubravka Vali Nedeljkovi. Novi Sad:Novosadska Novinarska kola. 24-66. Schegloff, E.A. (1968). Sequencing in Conversational Openings. American anthropologist, vol 70, 1075-95 unji, uro (1998). Religija, knjiga 1. Beograd : igoja tampa. Vali Nedeljkovi, Dubravka (2007). O novinaarstvu i novinarima. Novi Sad: Filozofski fakultet. Vukovi, T, Milan (1978) Narodni obiaji, verovanja i poslovice kod Srba, Beograd Izdava i urednik Milan T. Vukovi Zaki, Zoran (2007). Adekvatnost religijskog programa u javnomradiodifuznom sustavu Bosne i Hercegovine. U: Mediji i religija, ur. Lea Taji. Sarajevo: Fondacija Konrad Adenauer , predstavnitvo u Sarajevu. 238-246. Zakon o crkvama i verskim zajednicama, 2006, Slubeni glasnik 36-06, http://sr.wikisource. org/srZakon o radiodifuziji, Sl. glasnik RS, br. 42/2002, 97/2004, 76/2005, 79/2005 - dr. zakon, 62/2006, 85/2006 i 86/2006 - ispr. Zakon o sahranjivanju i grobljima, Sl. glasnik SRS, br. 20/77, 24/85 i 6/89 i Sl. glasnik RS, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/2005 - dr. zakon Ustav Srbije, 2006, RS broj 37, http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=1975

Dejan Pralica

Analiza medijskog diskursa srpske tampe o smrti i izboru patrijarha

Rezime: Cilj ovog rada je da ukae koliko panje su beogradski i novosad-

ski dnevni listovi posvetili izvetavanju o smrti patrijarha Pavla Stojevia, odnosno izboru novog patrijarha Irineja Gavrilovia. Analiza diskursa najpogodnija je za ovakav tip istraivanja u medijima budui da kao interdisciplinarno podruje kritiki preispituje drutvo i kulturu u kojoj su realni sagovornici koji razmenjuju poruke. Cilj kvantitativno-kvalitativne analize medijskog diskursa dnevnih novina jeste da utvrdi na koji nain su Politika, Blic, Veernje novosti, Danas, Kurir, Pravda, Pres, Alo, Dnevnik i Nacionalni graanski prikazali smrt, odnosno izbor patrijarha. Kako bi analiza bila to preciznija, za ovo istraivanje kreiran je poseban kodeks sa specifinim kategorijama za dnevne novine. Analiza je pokazala slinosti u nainu pisanja o navedenim temama, ali i odreeni stepen razlike koji se ogleda u pristupu ovim dogaajima, to je najoiglednije u odabiru naslova, fotografije, veliine i pozicije tekstova u novinama.
Kljune rei: analiza diskursa, dnevne novine, patrijarh, Pavle Stojevi, Irinej

Gavrilovi. 1. Cilj rada Cilj ovog rada je da ukae na to koliko su panje beogradski i novosadski dnevni listovi posvetili izvetavanju o smrti patrijarha Pavla Stojevia, odnosno izboru njegovog naslednika Irineja Gavrilovia. Analiza treba da pokae slinosti i u nainu pisanja o navedenim temama, ali i odreeni stepen razlike koji se ogleda u pristupu ovim dogaajima,

138

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

A N A LI zA M E D IJSKOG D ISKuRSA SRPSKE tAM PE O SM RtI I Izb ORu PAtRIJARh A

139

to je najoiglednije u odabiru naslova, fotografije, veliine, pozicije i broja tekstova u odabranim novinama.1 Drutveno-politiki kontekst u okviru kog se odigrao in smrti, pa sahrane starog patrijarha, a nakon toga in i izbora i ustolienja novog umnogome je doprineo da mediji veoma optirno izvetavaju o ovim dogaajima. Govoriti o zastupljenosti i nainu interpretacije verskih tema u medijima, a ne pomenuti kontekst vremena i drutvenih prilika u kome se drutvo, a zajedno sa njim i crkva ili verska zajednica nalaze bilo bi nepotpuno za sagledavanje ovako znaajnog pitanja (Stojkovi 2005: 150-153). Na veoma detaljno izvetavanje svih srpskih uticajnijih dnevnika, izmeu ostalog, uticaja je imao i podatak da se na poslednjem popisu stanovnitva Srbije 2002. ak 95% popisanih graana izjasnilo da veruje u Boga. S obzirom na to da se meu vernicima nalaze sve starosne, obrazovne i socijalne strukture drutva, treba im pruiti mogunost da se o svojoj veri i crkvi informiu u svim oblicima medijske komunikacije (prema Stokanovi 2005: 137-140). 2. Metod Prilikom analize devet dnevnih listova (osam nacionalnih sa seditem u Beogradu i dva pokrajinska sa seditem u Novom Sadu) korien je metod kvantitativno-kvalitativne analize medijskog diskursa i interpretacija sadraja novinskih tekstova. Analiza diskursa pokazala se kao najpogodnija za ovakav tip istraivanja medijskih sadraja jer kao interdiciplinarna nauka kritiki preispituje drutvo i kulturu u kojoj su realni sagovornici koji razmenjuju poruke. Ono to je jedinstveno za ovu nauku jeste da analiza jedinica veih od reenice, u konkretnoj upotrebi u kontekstu i situaciji, bolje objanjava ljudsku komunikaciju i ponaanje (Savi 1993: 25). Analiza medijskog diskursa izuava drutvo i prouava koje vrste interakcija medijski tekst uspostavlja izmeu ljudi i sveta i izmeu monika (vlasti, veine) i onih koji to nisu (manjine) (prema Matheson 2005: 1-3). Upotreba jezika u ovoj interdiciplinarnoj nauci nije ograniena samo na govorni jezik, ve ukljuuje i pisane ili tampane forme, komunikaciju i interakciju, kao u sluaju kada itamo dnevne novine, udbenike, elektronsku potu ili bilo koji tekst koji je u vezi sa naim akademskim ili drugim radom. Tako diskurs obuhvata pisanu komunikaciju , ak i pisanu interakciju,
1 Uporediti sa poglavljem Poslanice u medijskoj komunikaciji (Pralica 2006: 48).

s tim da italac i autor nisu u interakciji licem u lice (Van Dijk 1998: 2-3). Struktura novinarskog diskursa, zbog potrebe da se informacija nedvosmisleno razume, pripada najjae ematizovanim i automatizovanim iskazima. Medijski diskurs krui unutar institucija i meu njima i duboko je ukorenjen u svakodnevici i interackiji gotovo svakog oveka. Zbog toga se kae da diskurs nije gotov proizvod, ve proces, odnosno stalna promena, a da je tekst deo diskursnog procesa i nema svrhe izuavati ga van konteksta (Talbot 2007: 5-10). Analiza sadraja nastala je kao rezultat praktinih i teorijskih potreba da se pojedinanim oblicima drutvene komunikacije dobiju objektivniji i precizniji podaci. To je istraivaki metod pomou kojeg na sistematian, kvantitativan i objektivan nain dolazimo do podataka o sadraju, poiljaocu i primaocu poruke, kao i o efektima poruke (prema Mili 1978: 571; unji: 1973: 247). Analiza sadraja fokusirana je na nekoliko elemenata prezentacije tekstova o smrti, odnosno izboru patrijarha u dnevnim novinama: strukturu sadraja u pogledu tema i subjekata o kojima se izvetava, vrednosne usmerenosti stavova subjekata prema objektima kao i na utvrivanje stepena medijske originalnosti novinara. Jedinica analize jeste samostalni odseak novinski tekst koji kao pretenu temu sadri smrt, odnosno izbor patrijarha, a kao formu podrazumeva zaokrueni pisani sadraj novinarskog anra, te obuhvata naslov, sam tekst, potpis autora, ali i dodatnu opremu, kao to su okvir, fotografija, tabela ili neki dodatni crte (prema Mati, 2008: 21; Vali Nedeljkovi 2008: 286-287). Za potrebe analize sadraja medijskog diskursa kreiran je poseban kodni list (kodeks) koji sadri 16 kategorija. Svaka kategorija obuhvata elemente na osnovu kojih je jedinica analiza i klasifikovana. Kodeks je sastavljen od kategorija po sledeem redosledu: 1) novine, 2) datum, 3) rubrika, 4) veliina teksta, 5) anr, 6) oprema, 7) povod, 8) lokacija, 9) autor, 10) subjekat, 11) personalizacija subjekta, 12) objekat, 13) personalizacija objekta, 14) vrednosni kontekst subjekta prema objektu, 15) tip naslova i 16) napomene. Broj samostalnih odseaka razliit je od broja subjekata i objekata budui da je u okviru jednog odseka mogue uoiti vie tema o kojima govori jedan isti subjekat ili vie subjekata, odnosno objekata o kojima se govori. Svi subjekti i objekti registrovani su funkcijom i imenom i prezimenom, odnosno nazivom institucije ili pojma, ukoliko nisu iva bia. Osnovni kvantitativni sadraji su u vezi sa datumom, rednim broje strane, brojem

140

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

A N A LI zA M E D IJSKOG D ISKuRSA SRPSKE tAM PE O SM RtI I Izb ORu PAtRIJARh A

141

odseaka, dok se kvalitativni sadraj odnosi na vrednosni kontekst u koji subjekat smeta objekat, na anrovsku strukturu odseaka, kao i tip naslova (metaforiki ili realni). 3. Analiza i rezultati 3.1 Kontekst medija Odabrani korpus za analiza ovog rada nalazio se unutar ukupno 20 primeraka 10 dnevnih novina, to jest po jedan primeraka 10 dnevnih novina od 16. novembra 2009.2 i po jedan primerak 10 dnevnih novina od 23. januara 2010.3 Politika je najstariji dnevni list na Balkanu, osnovana 1904. Uvek je vaila za provladin medij. Vlasnitvo nad novinama podeljeno je 50:50 izmeu kompanije Politika AD (to jest drave) i nemake medijske kompanije Westdeutsche Allgemeine Zeitung (WAZ). Veernje novosti postoje od 1953, tokom devedesetih godina, uz Politiku i Dnevnik svrstavane su u grupu proreimskih medija. Novosti su, kao i ranije, visokotirani list polutabloidnog karaktera. U veinskom su privatnom vlasnitvu. Blic su visokotirane privatne dnevne novine, osnovane 1996, po sadraju izmeu tabloida i ozbiljnih dnevnih novina. Osniva i izdava lista je multinacionalna kompanija Ringier. Ista kompanija, sa vrlo niskom cenom primerka kako bi ugrozila konkurenciju, osniva 2007. tabloid Alo. Dnevni list Danas osnovan je 1997, u privatnom vlasnitvu, malog tiraa, graanski orijentisan i ozbiljan politiki dnevni list. U prolosti je bio izrazitko kritiki orijentisan prema reimu Slobodana Miloevia. Najpoznatiji tabloid u Srbiji je Kurir, osnovan 2003. U privatnom vlasnitvu, izrazito kritiki nastrojen prema vlasti u Srbiji, list koji prate brojne afere i procesi pred sudovima. Deo redakcije zbog sukoba sa rukovodiocima Kurira 2005. osniva list Pres, slinog profila i formata. Tabloid Pravda osnovan je privatnim kapitalom 2007, vai za prodesniarski list izrazitno kritiki nastrojen prema aktuelnoj vlasti u Srbiji. Dnevnik je najstarija novinsko-izdavaka ustanova u Vojvodini, a sam list, pod imenom Slobodna Vojvodina, osnovali su u Novom Sadu antifaisti 1942. List od 1953. menja ime u Dnevnik. Veinski vlasnik preduzea Dnevnik Vojvodina pres danas je nemaka medijska kompanija Westdeutsche
2 Dan nakon smrti patrijarha Pavla Stojevia. 3 Dan nakon izbora patrijarha Irineja Gavrilovia.

Allgemeine Zeitung (WAZ) (55%), a manjinski Dnevnik Holding a.d. (45%), odnosno Autonomna Pokrajina Vojvodina, koja ima 52% vlasnitva akcija u Holdingu. Polutabloid Graanski list osnovan je u Novom Sadu 2000, od kraja 2009. preregistovan u Nacionalni graanski. Osniva lista je privatna medijska korporacija Vojvodina info media group. 3.2 Kvantitativno-kvalitativna analiza Analiza rada obuhvata ukupno 244 novinska teksta samostalna odseka u vezi sa tamatikom smrti, odnosno izbora patrijarha iz odabranih brojeva 10 dnevenih novina koje izlaze u Srbiji. Na prvu temu bilo je ukupno 204 teksta, najvie po primerku u listovima Politika, Pres Alo i Danas (26), a najmanje u listu Pravda (10). Na temu Izbor patrijarha registrovano je daleko manje tekstova 40, i to najvie u Veernjim novostima (8), a najmanje u Danasu, Dnevniku i Nacionalnom graanskom (2). Detaljinje u tabeli 1. Iz ovih podataka moe se primetiti da je u srpskoj tampi intenzivniji medijski dogaaj kome je posveeno daleko vie panje (ak pet puta) bila smrt starog patrijarha u odnosu na izbor novog.
Tabela 1. Broj tekstova na odreene teme.
novine broj tekstova Smrt patrijarha datum: 16.11.2009. 26 24 11 26 21 26 10 26 18 16 204 broj tekstova Izbor patrijarha datum: 23.01.2010. 3 8 6 3 5 6 3 2 2 2 40

Politika Veernje novosti Blic Alo Kurir Pres Pravda Danas Dnevnik Nacionalni graanski ukupno tekstova

Kada je re o poziciji teksta koju zauzima u novinama, svakako da je najvanija pozicija na naslovnoj strani. Svi dnevnici, bez izuzetka, imali su

142

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

A N A LI zA M E D IJSKOG D ISKuRSA SRPSKE tAM PE O SM RtI I Izb ORu PAtRIJARh A

143

na naslovnicama informacije i o smrti, a kasnije i o izboru patrijarha. Pored toga, tekstovi na temu Smrt patrijarha bili su rasporeeni i u rubrike, uglavnom, neposredno nakon naslovnice: Dogaaji, Vesti, Aktuelno, Tema, dok su pojedine novine ak otvorile specijalne rubrike, poput Smrt patrijarha (Veernje novosti), Patrijarh Pavle (Politika), In memoriam (Danas). Daleko skromnije pozicije, osim naslovnica, zauzimali su tekstovi na temu Izbor patrijarha i to unutar redovnih rubrika: Tema dana, Dogaaj dana, Drutvo, Vesti, Aktuelno. Ovo je jo jedan podatak koji nam govori kako su se mediji vie pripremili za pisanje o prvoj, nego o drugoj temi. Subjekti, ije pojavljivanje zavisi od ureivakog koncepta lista i refkeltuje se na formiranju slike u javnosti i samog pozicioniranja medija na tritu, u tematskim tekstovima posveenim smrti dominanirali su politiari, to je na prvi pogled bilo iznenaujue, budui da je u fokusu bila smrt verskog poglavara, pa se oekivalo i najvie reakcija subjekata iz domaih i stranih crkvenih krugova. Meutim, od ukupno registrovanih 58 subjekata koji su se javljali unutar 204 teksta, ak 137 puta registrovano je ime nekog politiara i to najvie predsednika Republike Borisa Tadia (12) i zatim jednaki broj pominjanja (8) premijera Mirka Cvetkovia, vicepremijera Ivice Daia, ministra spoljnih poslova Vuka Jeremia, opozicionih lidera predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikolia i Demokratske stranke Srbije Vojislava Kotunice, kao i graana (kroz forme ankete). uro unji jo je ranije zapazio kako se rei esto vrednuju sa stanovita njihove moi, a ne sa stanovita njihove istine. On je dalje napomenuo da same poruke dolaze iz sredita drutvene moi i politike vlasti, tako da su mas-mediji vie posrednici i prenosnici nego stvaraoci poruka (unji 1999: 12-13). U grupi subjekata koja je druga po uestalosti zastupljena su crkvena lica (episkopi i svetenici 50 puta). Meu njima, mediji su najvie citirali arhiepiskopa i mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovia (7), episkopa abakog Lavrentija Trifunovia (6), predstavnika Ruske pravoslavne crkve svetenika Nikolaja Balaova (6) i episkopa novosadsko-bakog Irineja Bulovia (5). Mediji su citirali i ranije izjave pokojnog patrijarha Pavla Stojevia (4). Novinari koji su pisali tekstove nalazili su se u ulozi subjekata kada su komentarisali odreene detalje u vezi sa ivotom, likom i delom patrijarha (21). Na sledeem mestu su verski analitiari (9) i potom graani, uesnici anketa (8). Novinari su, dakle, odreene politiare citirali iz vie razloga, a najei, opravdan bio je slanje sauea ili davanja izjava nakon odavanja poasti

patrijarhu Pavlu u Sabornoj crkvi u Beogradu. Tako su odreeni politiari po svojoj funkciji ili uticaju u drutvu uspeli da se nametnu medijima i budu vieniji od drugih. Iz broja pojavljivanja pomenutih politiara (Tadia, Cvetkovia, Daia, Jeremia, Nikolia i Kotunice) moe se uoiti da su samo sve novine prenele izjave Tadia, a da je 88% dnevnih novina prenelo i izjave preostale petorice. Zanimljivo je da se trea linost po funkciji u dravi, predsednica Narodne skuptine Slavica uki Dejanovi, pominje u 55% primeraka tampe, to je daleko manje od predsednika, premijera, vicepremijera ili ak efa diplomatije, koji ni po funkciji nije trebalo toliko da se istie, pa ak i opozicionih lidera, ali i premijera Srpske Milorada Dodika koji je citiran u 78% primeraka dnevnika.4 Od crkvenog korpusa subjekata oekivano, najvie je citiran Amfilohije Radovi, koji je nakon smrti poglavara Crkve postao uvar svetenog trona Peke patrijarije, a koji je ujedno preko Radio-televizije Srbije prvi i (spontano) prilikom propovedi nakon liturgije u jednoj novosagraenoj beogradskoj crkvi objavio da je patrijarh preminuo. Takoe, bilo je oekivano i uestalo pojavljanje Irineja Bulovia, kao portparola Crkve, koji je objanjavao protokol sahrane, kao i predstavnika Ruske pravoslavne crkve, protojereja Nikolaja Baraova, koji se prvi u ime ruskog patrijarha Kirila Gunajeva oglasio i uputio telegram Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Neoekivano se u 67% novina pojavio Lavrentije Trifunovi koji je, kao episkop sa najduim staom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, bez euforije i na pomalo poetski nain govorio o liku i delu pokojnog patrijarha.5 Prisustvo novinara kao subjekata u ak 21 tekstu, ukazuje na to da je u velikom procentu novinar reporter upravo bio hroniar ovog veoma vanog medijskog dogaaja. Od ostalih subjekata mogu se izdvojiti jo verski analitiari, koji se pojavljuju osam puta, i to iskljuivo dvojica ivica Tuci (6) i Mirko orevi (2). Ovaj podatak vredan je pominjanja jer iako u Srbiji postoji odreeni broj sociologa koji se bave izuavanjem religije, novinari nisu prepoznali niti kontaktirali nikog od njih. Kada je u pitanju subjekti na temu Izbora patrijarha, medijska slika znaajnije je drugaija u odnosu na prvu temu. U ovom sluaju ukupno je
4 Na primer, predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanovi, za razliku od premijera Milorada Dodika, citiran je samo u jednim novinama, to implicitno govori o njegovom vrlo skromnom uticaju na javnost, te ga mediji nisu prepoznali kao vanu linost. 5 Smrt patrijarha Pavla nije velika alost, jer je patrijarh celog ivota teio Bogu. Patrijarh je ceo ivot bio vie na nebu, nego na hlebu, izjavio je vladika abaki Lavrentije (Blic, str 6, 16.11.2009).

144

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

A N A LI zA M E D IJSKOG D ISKuRSA SRPSKE tAM PE O SM RtI I Izb ORu PAtRIJARh A

145

registrovano 26 razliitih subjekata koji su se pojavili jednom ili vie puta unutar 40 tekstova. Meu njima najvie je bilo iz grupe crkvenih lica (32), zatim jednak broj iz grupa politiara i novinara (po 18) i verskih analitiara (8). Za razliku od prve teme, na temu izbora, uz ivicu Tucia i Mirka orevia, pojavljuje se i sociolokinja religije dr Danijela Gavrilovi6. U pet dnevnih novina kao subjekat registrovana je Desanka Gavrilovi, inae snaha novog patrijarha, koja je govorila o njemu iz ugla privatnog ivota. Od episkopa, ovog puta, najistaknutiji bio je novi patrijarh Irinej Gavrilovi, dotadanji episkop niki (10), zatim episkop novosadski Irinej Bulovi (8) i daleko za njima episkop abaki Lavrentije Trifunovi (3). Oigledno je zbog ega su prva dvojica arhijereja privukla toliko medijske panje prvi, jer je postao patrijarh, a drugi, jer je u ulozi portparola Crkve zvanino obavestio vernike i javnost uopte o izboru novog crkvenog poglavara. Zanimljivo je da u ovoj tematskoj oblasti nijednom kao subjekat nije registrovan mitropolit crnogorski Amfilohije Radovi, iako je do tada u javnosti, ali i po broju glasova u Arhijerejskom saboru, bio favorit za mesto patrijarha. Svetenici su registrovani u devet sluajeva i to uglavnom niki svetenici kada govore o tome kako je bilo u Eparhiji nikoj dok je novi patrijarh bio tamonji episkop. Na drugom mestu po uestalosti su politiari (18) i to uglavnom veina njih po jedan put, sa izuzetkom predsednika Republike Borisa Tadia i predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Drakovia koji se pojavljuju po tri puta. Ostaje nejasno zbog ega su mediji prepoznali znaaj Drakovia u odnosu na druge poliare i javne linosti koji se pominju po jednom.7 Na grafikonima 1 i 2 moe se uporediti odnos subjekata u vezi sa dva posmatrana dogaaja (smrt i izbor). Iz toga se vidi kako su politiari smatrali da je za njih mnogo vanije da budu aktivniji i medijski pokriveniji na prvom nego na drugom dogaaju. Raznovrsnost objekata o kojima subjekti govore, to jest iznose odreene stavove daleko je skromnija u odnosu na raznovrsnost samih subjekata. To je posebno oigledno povodom prvog dogaaja, kada se sam patrijarh Pavle pominjao ak 197 puta, episkopi su se pominjali ukupno u 20 tekstova, politiari u 18, i to je zanimljivo predstavnici Rimokatolike
6 Zanimljivo je da su mediji prof. dr Danijelu Gavrilovi po prvi put navodili tek u kontekstu izbora novog patrijarha. Jo je interesantno i to da je profesorka Gavrilovi iz Nia i da ima isto prezime kao i novi patrijarha, koji je do izbora na to mesto bio episkop u Niu. 7 Na primer, premijer Mirko Cvetkovi se pominje dva puta, a po jednom, izmeu ostalih: Aleksandar Karaorevi, Tomislav Nikoli, Dragan Markovi Palma, Velimir Ili, Ivica Dai, Slavica uki Dejanovi, Radomir Naumov, Jovan Krkobabi i tako dalje.

GrafIKoN 1.
SMrt PatrIjarha - SUBjEKtI analitiari 4% Novinari 9% Graani 4%

Episkopi i svetenici 22%

Politiari 61%

GrafIKoN 2.
IzBor PatrIjarha - SUBjEKtI analitiari 10% Snaha Desanka Gavrilovi 6%

Novinari 22%

Episkopi i svetenici 40%

Politiari 22%

146

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

A N A LI zA M E D IJSKOG D ISKuRSA SRPSKE tAM PE O SM RtI I Izb ORu PAtRIJARh A

147

crkve u 16 tekstova. Rimokatolike biskupe novinari pominju i to u kontekstu izjave sauea i odavanja poasti umrlom patrijarhu. Iako su odavanju poasti prisustvovali i predstavnici drugih verskih zajednica (na primer Islamske verske zajednice), oni su u celom korpusu zabeleeni samo u dva teksta. Kod objekata povodom izbora patrijarha, oekovano najei je novi patrijarh Irinej Gavrilovi (52), iza njega su mitropolit Amfilohije Radovi (13), episkop Irinej Bulovi (11), Arhijerejski sabor (7), pokojni patrijarh Pavle Stojevi (6), kao i poglavar Rimokatolike crkve papa Benedikt XVI (5). Ostali objekti, meu kojima su bili i drugi kandidati za patrijarha, kao i ostali episkopi ili svetenici, samo se sporadino napominju. Na ovaj podatak skreem panju, jer se uz episkope Irineja Gavrilovia, Amfilohija Radovia i Irineja Bulovia, koji se izdvajaju u odnosu na ostale, mestimino pominju jo samo episkop abaki Lavrentije Trifunovi, kao predsedavajui Izbornim saborom, episkop banjaluki Jefrem Milutinovi, kao jedan od zvanikih kandidata za patrijarha, uz Amfilohija i dvojicu Irineja, i episkopi koji su uestvovali u kontroli glasanja istonoameriki Mitrofan Kodi, vikarni jegarski Porfirije Peri, kao i penzionisani zahumsko-hercegovaki Atanasije Jevti. Mediji uopte nisu registrovali nekada veoma uticajne mitropolita zagrebako-ljubljanskog i italijanskog Jovana Pavlovia, kao ni tadanjeg episkopa rako-prizrenskog i kosovskog Artemija Radosavljevia. Tokom devedesetih godina XX veka, uz tadanjeg patrijarha Pavla, veoma bitnu ulogu u Crkvi imali su aci arhimandrita Justina Popovia Amfilohije, Irinej Bulovi, Artemije i Atanasije (prema Tomani 2001: 28-32). Iako su u danima uoi izbora mediji veoma esto kao monog u crkvenim krugovima apostrofirali episkopa zvorniko-tuzlanskog Vasilija Kaavendu, dan nakon izbora patrijarha on se ne pojavljuje ni jedanput. Relativno esto pominjanje rimskog pape, u pet od 10 razliitih tekstova iz isto toliko novina, moe da nam ukae na to da novi poglavar Srpske pravoslavne crkve, posle dueg utanja u Crkvi, otvoreno i blagonaklono gleda na mogui susret pravoslavnih sa katolikim poglavarom u bliskoj budunosti, to je veoma dugo bila tabu tema u crkvenim krugovima i meu samim episkopima (grafikon 3). Jedna od bitnih karakteristika novina, uz fotografije, koje na obe teme nisu nedostajale, predstavljaju i naslovi, koji, kako se esto kae, prodaju novine. Naslov, kao najupeatljiviji deo teksta, ima ulogu da skrene panju itaocu na odreeni tekst i ujedno predstavlja reklamu za sam tekst. Od

GrafIKoN 3.
IzBor PatrIjarha - oBjEKtI Pavle 5% Benedikt XvI 4%

ostalo 7%

Irinej B. 10%

amfilohije 11%

Irinej G. 45%

Drugi episkopi 18%

urednikog afiniteta, intuicije i kreativnosti prvenstveno zavisi kakav e se naslov nai na poetku svakog novinskog teksta. U ovom radu posmatrano je da li su naslovi realni, samo informativni, odnosno da li italac na prvi pogled, van konteksta, moe da oceni o emu je re u nastavku teksta. Naslove apostrofiramo i kao metaforike ukoliko van konteksta nije mogue proceniti o emu se radi u novinskom tekstu. Tada naslovi umanjuju sposobnost prepoznavanja na prvi pogled onoga to pie u tekstu, ali sa druge strane pobuuju interesovanja italaca. Istraivanje je pokazalo da su urednici vrlo kreativni u osmiljavanju naslova u obe tematske oblasti, to je, donekle oekivano, jer su starog patrijarha jo za vreme ivota proglaavali svecem i bio je vrlo ugledan u javnosti, dok je novi patrijarh bio relativno nepoznat iroj javnosti, jer se nije eksponirao u medijima. S obzirom na to da je veina dnevnika u Srbiji u povodu dve analizirane teme imala uglavnom sline ili istovetne tekstove, urednici su se potrudili da svojim naslovima skrenu panju italaca na ba njihove novine. Analiza je uoila 151 metaforian (73%) i 53 realna naslova (27%) kod teme Smrt patrijarha, na primer metaforini naslovi: Ode u neki bolji svet; Tuga u Srpskoj; Sveti ovek; Duhovni voa; Svetionik u tekim vremenima; Odlazak sveca,

148

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

A N A LI zA M E D IJSKOG D ISKuRSA SRPSKE tAM PE O SM RtI I Izb ORu PAtRIJARh A

149

Sluga roda svoga i tako dalje. Poreenja radi, neki od primera za realne naslove su: Umro patrijarh Pavle; Vlast parijarha prelazi na Sinod; Zvanina biografija patrijarha Pavla; Svetski mediji o smrti patrijarha i slino. Kod teme Izbor patrijarha uoeno je mnogo metaforinih od realnih naslova i to 27 metaforinih naslova (68%): Iz sirotinje u bogomolju; Pomiritelj na elu Crkve; Naeg Miroslava nemogue je ne voleti; Pastir iz Vidova, kao i 13 realnih (32%): Irinej niki novi patrijarh; Vladika niki Irinej na tronu svetog Save; Reagovanja na izbor patrijarha i slino. Iz primera se vidi da su se u ovom sluaju urednici prvenstveno trudili da na skoro potpuno identine tekstove postavljaju metaforine naslove za koje su pretpostavljali da ih drugi mediji nee imati, te da e na taj nain privui vie italaca, poto je veina graana dan ranije u elektronskim medijima saznala za smrt, odnosno izbor patrijarha. Medijska inicijativa, kao povod za izvetavanje, neto je to se najvie ceni kao napor novinara da doe do informacije koju nijedan drugi medij nema, odnosno prikae ljude, dogaaje ili pojave u svetlu koje se razlikuje u odnosu na veinu medija. Za razliku od medijske inicijative na suprotnoj strani nalazi se pseudodogaaj, to jest izvetavanje sa konferencije za medije, na kojima se vetaki stvara dogaaj sa namerom organizatora konferencije da ono to eli u najboljem svetlu predoi javnosti putem medija, ali onako kako to on (organizator) eli. Ni kada je u pitanju tema smrti, ni izbora patrijarha novinari srpskih dnevnika nisu imali velik uinak medijskih inicijativa. Veoma malo medijskih inicijativa uoeno je pri analizi prve teme i to 10, od 194 tekstova, to je samo 5%, dok je neto povoljniji odnos tekstova o izboru patrijarha u kojima je uoeno devet medijskih inicijativa, to je oko 22% u odnosu na ukupno 40 tekstova. Tako su na obe teme medijsku inicijativu imali Pres, Veernje novosti i Alo, samo na prvu temu Danas i Politika, a samo na drugu Blic, Kurir i Pravda. Novinari novosadskih listova Dnevnika i Nacionalnog graanskog nisu na stranicama svojih novina imali nijednu medijsku inicijativu, to nam ukazuje na njihovu relativno slabu zainteresovanost da u vezi sa pomenutim unesu u svoje medije neto to drugi ne bi imali. U laikim medijima verske sadraje u novinama prate najee takozvani sektorski novinari (Politika, Danas) (Vali Nedeljkovi 2005: 12-15).

U tabeli 2 dat je prikaz medijskih inicijativa8 beogradskih listova.

Tabela 2. Medijske inicijative.9
novinE Pres Veernje novosti SMrt patrijarHa Izjava unuke patrijarha Pavla Izjava lekara sa VMA Izjava igumanije manastira Rakovica Alo Danas Anketa graana o patrijarhu Izjava lidera LDP-a edomira Jovanovia o patrijarhu, sa politikim kontekstom Anketa graana o patrijarhu Tekst o insignijama srpskog patrijarha Intervju sa igumanom manastira Blagovetenje na temu patrijarha Blic Izjave nikih svetenika o novom patrijarhu Izjava novog patrijarha o svom prethodniku i dolasku pape u Srbiju Intervju sa patrijarhovom snahom Desankom Gavrilovi Kurir Pravda Intervju sa patrijarhovom snahom Desankom Gavrilovi Veoma uvredljiv komentar na raun episkopa Grigorija Duria9 Intervju sa patrijarhovom snahom Desankom Gavrilovi izbor patrijarHa Ekskluzivna izjava novog patrijarha nakon izbora Intervju sa patrijarhovom snahom Desankom Gavrilovi

Politika

Dnevnik Nacionalni graanski

8 Diskutabilno je koliko je i u kojoj meri intervju sa patrijarhovom snahom medijska inicijativa budui da ga ima etiri od 10 listova. Meutim, kako su sve te novine u nadnaslovima nagovestili da je Desanka Gavrilovi dala intervju ba za taj medij, da su novinari ili u kuu te ene, kao i da se tekstovi i oprema tekstova donekle razlikuju, odluio sam da i ovaj sluaj posmatram kao medijsku inicijativu. 9 Naslov: Vladika Grigorije gubitnik. Tekst komentara: Lepi od Antonija Banderasa, u mantiji po kroju Done Karan, sa Kartije satom koji sitno otkucava, dok najskupljom Nokijom molitve apue, a cipelicama Paoti neno stiska gas Volvo dipa, ostavljajui iza sebe opojni miris pola litre Armanija i zrno tamjana...I, sve uzalud, prsnula hercegovaka ambicija kao grisina u Ke Pasi (Pravda, 23-24.01.2010, str. 2).

150

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

A N A LI zA M E D IJSKOG D ISKuRSA SRPSKE tAM PE O SM RtI I Izb ORu PAtRIJARh A

151

Prilikom kvantitativno-kvalitativne analize tekstova u 20 brojeva 10 srpskih dnevnika uoeno je i nekoliko pravopisnih i materijalnih greaka i to u Veernjim novostima, Politici, Presu i Nacionalnom graanskom. Jedna greka koje je pronaena u Politici jeste pravopisne prirode, to je iznenaujue budui da ovaj ugledni list ima lektora, te se ova greka moe eventualno pripisati brzini kojom su se popunjavale stranice, ali je toliko oigledna u ovom kontekstu da nije mogla proi nezapaeno (naslov: Jedino bog postavlja svece10 imenicu Bog treba velikim slovom). U tekstu pod naslovom Zvona za patrijarha Pavla, novinar Milenko Pei, izmeu ostalog, pie da je zaupokojenu liturgiju sluio i vikarni episkop patrijarha Pavla Atanasije Hvostanski (u ovom sluaju greka je materijalne prirode, jer je hvostanski epitet uz titulu episkopa Atanasija episkop hvostanski, a ne njegovo prezime koje je Rakita)11. Sledea materijalna greka uoena je u Veernjim novostima u tekstu pod naslovom Zvona oglasila tugu u kojem novinari R. Dragovi i M. Prelevi, opisujui kako je u kovegu poloeno telo patrijarha, izmeu ostalog piu, da je telo do pojasa prekriveno ukraenim zelenim pokrovom. Meutim, to nije pokrov ve arhijerejska mandija12, koja je zelene boje kada je nose pravoslavni patrijarsi. Takvu mandiju ima i ruski patrijarh, nosio ju je i patrijarh Pavle, a i novi srpski patrijarh Irinej Gavrilovi obukao je mandiju zelene boje odmah nakon to ga je Sabor izabrao za poglavara Crkve. Novinari Nacionalnog graanskog takoe su imali dve materijalne greke u tekstu Irinej niki 45. srpski patrijarh13 kada su, nabrajajui koji sve episkopi ine Sabor napisali da postoje dva episkopa sa istom titulom zahumskohercegovaki Grigorije i Atanasije. Inae, Grigorije Duri je aktivni, a Atanasije Jevti penzionisani episkop. Takoe, napisali su i da su lanovi Sabora i svetenici Ohridske arhiepiskopije, a trebalo je da napiu vladike ili episkopi. Kao poslednja uoena greka ili dvosmislenost, u Presu je zabeleeno da je novinar u tekstu pod naslovom Tuga u Srpskoj Svetoj
10 Politika, 16.11.2009, str. 5. 11 Politika, 16.11.2009, str. 3. 12 Mandija je gornja odea, bez rukava. Arhijerejska mandija (nose je svi episkopi na bogosluenjima, osim na liturgiji) najee je purpurne, bordo, plave ili zelene boje. Ukraena je izvezenim tablicama na donjim i gornjim krajevima (sa ikonama Hrista, Bogorodice, jevanelista ili heruvima). Te tablice predstavljaju Stari i Novi zavet odakle episkopstvo treba da crpi svoja uenja. Na arhijerejskoj mandiji postoje jo i istonici, trake raznih boja koje se naivaju na taj svojevrsni ogrta, simbolino predstavljajui struje uenja koje teku iz usta arhijereja (http:// www.pravoslavlje.net) . 13 Nacionalni graanski, 23-24.01.2010, str. 2-3.

Gori14 Ovarsko-kablarsku klisuru sa devet manastira nazvao Srpskom Svetom gorom, mada se taj metaforiki izraz koristi i za Fruku goru, na kojoj postoji 16 manastira. 4. Zakljuak Kvantitativno-kvalitativna analiza sadraja tekstova 10 dnevnih listova pokazala je da je srpska tampa posvetila mnogo panje pisanju o smrti starog i o izboru novog patrijarha. Meutim, novine su daleko vie izvetavale na prvu temu (ak 244 teksta), u odnosu na drugu (44 teksta), te je smrt patrijarha bila tema broj jedan gotovo cele sedmice u dravi. Zabeleeno je da je tampa o smrti patrijarha Pavla izvetavala u rangu pisanja o ubistvu srpskog premijera Zorana inia, odnosno o smrti doivotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. Dakle, novinari su smrt patrijarha ocenili kao prvorazredni dogaaj u dravi, dok je pisanje o izboru novog patrijarha bilo znatno umerenije. Devedesetpetogodinji patrijarh Pavle iako star i bolestan za iru javnost umro je iznenada, jer mesecima pre smrti sa Vojnomedicinske akademije, gde se nalazio dve godine, nisu stizale nikakve vesti o pogoranju njegovog zdravstvenog stanja. Iako je vest o smrti javno objavljena u nedelju pre podne, tampani mediji nisu imali problema da popune svoje stranice tekstovima koji su posveeni pokojnom patrijarhu. Novinari su bili dobro organizovani i, ini se, pripremljeni. Sa druge strane, iako su mediji spekulisali da e izbor novog patrijarha dugo trajati, taj posao zavren je veoma brzo, bez problema, tako da osim iznenaenja za kandidata koji, opet u javnosti, nije smatran za favorita, drugih senzacionalnih okolnosti nije bilo. Analiza je utvrdila i da su mediji veoma mnogo prostora ustupili politiarima, kao subjektima u povodu izvetavanja o smrti patrijarha, ak 61% naspram, na primer, 22% crkvenih lica, dok su u povodu pisanja o izboru patrijarha skoro duplo brojniji bili crkveni subjekti (40%) u odnosu na politiare (22%). Iz ovoga sledi da su politiari u prvom sluaju daleko vie uspeli da se nametnu medijima, dok su ih povodom drugog dogaaja novinari ipak sveli na razumnu meru. Istraivanje je pokazalo i da je novinarima u oba sluaja nedostajalo medijske inicijative, te da su im glavni izvori informisanja bile zvanine crkvene
14 Pres, 16.11.2009, str. 4-5.

152

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

A N A LI zA M E D IJSKOG D ISKuRSA SRPSKE tAM PE O SM RtI I Izb ORu PAtRIJARh A

153

institucije, odnosno agencijske vesti, preraeni izvetaji ili u malom broju sluajeva reportae o hronologiji dogaaja u znaku kojih je proao dan kada je umro patrijarh, odnosno kasnije, kada je novi izabran. Negativnih stavova prema starom i novom patrijarhu uopte nije bilo, ali su Kurir i Pravda imali u jednom sluaju vrlo negativne stavove prema trojici episkopa. Tako je Kurir episkope Amfilohija Radovia i Irineja Bulovia nazvao gubitnicima, a Pravda je ila toliko daleko da je sa vrlo neukusnim, ironinim komentarom nepotpisanog novinara episkopa Grigorija Duria nazvala gubitnikom nedelje. Novinari i urednici treba da obrate vie panje prilikom pisanja tekstova na analizirane teme. Iako nije uoeno mnogo greaka (samo etiri) u odnosu na ukupno 244 teksta, one su prilino velike i mogu odati utisak da novinari koji su ih napravili nemaju dovoljno znanja iz oblasti religije ili crkvenog ivota. Zbog toga je vano obrazovati novinare i na polju izvetavanja o religijskim temama, a kao jedan od pokuaja da se (budui) novinari specijalizuju za ovu oblast i jo bolje piu o religijskim temama jeste i izborni predmet Mediji i verske zajednice na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Vali Nedeljkovi, Dubravka (2005). Verski mediji i verski sadraj u laikim medijima. Crkva, drutvo i drava zbornik. Beograd: Socijaldemokratski klub Fondacije Fridrih Ebert. 8-16. Vali Nedeljkovi, Dubravka (2008). Slika Kosova u dnevnim novinama u Srbiji. Godinjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Novi Sad: Filozofski fakultet, knjiga 33, sveska 1: 281-299. Van Dijk, Teun A. (1998). The Study of Discourse. Discourse as Structure and Process - Discourse Studies: A Multidisciplinary Introduction. London: Sage Publications. Vol. 1: 1-34.

Ass. Dejan Pralica, PhD Faculty of Philosophy Department of Media Studies, Novi Sad

Discourse analysis of serbian daily newspapers about death and selection of the patriarch
Summary:The aim of this paper is to show how much attention the Belgrade

BIBlIOGRAfIJA
Matheson, Donald (2005). Media Discourses Analysing Media Texts. New York: Open University Press. Mati, Jovanka (2008). Monitoring javnog servisa Vojvodine: 2006-2007. Medijska sfera mediji o svakodnevici. Monitoring javnog servisa Vojvodine i regionalnih televizija zbornik. Novi Sad: Novosadska novinarska kola. 2: 15-30. Mili, Vojin (1978). Socioloki metod. Beograd: Nolit. Pralica, Dejan (2006). Religijski i ideoloki diskurs u poslanicama Srpske pravoslavne crkve. Religija i tolerancija asopis Centra za empirijska istraivanja religije (CEIR). Novi Sad: CEIR. br 5. januar-jun: 41-52. Savi, Svenka (1993). Diskurs analiza. Novi Sad: Filozofski fakultet. Stokanovi, Duan (2005). O verskim sadrajima u javnim medijima. Crkve, verske zajednice, mediji i demokratija praktikum novinarstva. Novi Sad: Novosadska novinarska kola. 137-140. Stojkovi, Sneana (2005). Verska tema u laikim medijima, Crkve, verske zajednice, mediji i demokratija praktikum novinarstva. Novi Sad: Novosadska novinarska kola. 150-153. unji, uro (1973). Kritika socioloke metode. Ni: Gradina. unji, uro (1999). Ribari ljudskih dua (peto izdanje). Beograd: igoja tampa. Talbot, Mary (2007). Media Discourse Representation and Interaction. Edinburgh: Edinburgh University Press. Tomani, Milorad (2001). Srpska crkva u ratu i ratovi u njoj. Beograd: Medijska knjiara Krug.

and Novi Sad daily newspapers dedicated to the coverage of the death of patriarch Pavle Stojevi or the election of a new patriarch Irinej Gavrilovi. The aim of quantitative-qualitative analysis of media discourse of daily newspapers is to determine how Politika, Blic, Veernje novosti, Danas, Kurir, Pravda, Pres, , Dnevnik and Nacionalni graanski reported about the death and election of the patriarch. In order to make an accurate analysis, a special code with specific categories of daily newspapers was created for this research. The analysis showed similarities in the way of writing about these topics, but also certain difference that is reflected in the approach to these events, which is most obvious in the selection of titles, photos, size and position of the articles in the newspaper.
Key words: discourse analysis, daily newspaper, patriarch, Pavle Stojevi, Irinej Gavrilovi.

Vladislav epanovi

Pseudo-religija u drutvu medijskog spektakla

Teorija zavere i misteriozni elementi u medijskoj reprezentaciji 11. septembra
Rezime: Svrha rada je u dokazivanju nae osnovne hipoteze o tome da je

svet danas duhovno osiromaen i da su takvom stanju oveanstva u mnogo emu doprineli masovni mediji koji su esto u slubi hegemonije i profita. Kljuni primer za dokazivanje hipoteze je, medijska reprezentacija teroristikog napada koji se dogodio 11. septembra 2001. godine. Upravo medijska prezentacija tog dogaaja na jasan nain potvruje nau hipotezu o obezduenju savremenog sveta o surogatu religioznosti koja se promovie u sveri masovnih medija, zabave i popularne kulture i o bizarnosti koja u takvim okolnostima zauzima mesto istine. U radu smo naglasili opasnost koja proizilazi iz sadraja masovnih medija koji simuliraju duhovnost, a u stvari su narativi u ijoj osnovi su anesteziranje javnosti s jedne strane ili njihova mobilizacija u pravcu interesa vladajuih sistema s druge strane. Osnovni uzrok za ovakvo stanje sveta je kapital. Kapital koji postavlja stvari prema svom interesu. Osnovni reprezent kapitala, kako smo u radu locirali, je spektakl. Spektakl je tako postao tehnoloka verzija zamene za duhovne potrebe, i, kao takav, vrhunac ovekovog odvajanja od samog sebe. Mediji su posatli religija spektakla. U takvim okolnostima, religije, kakve su bile poznate ranije, transformisale su se u eklektike surogate, medijski ekranizovane, a ikona Boja je postao Ekran.
Kljune rei: spektakl, mediji, religija, teorija zavere, misterija, 11. septembar.

156

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

PSE uD O-RE L IGIJA u D RutVu M E D IJSKOG SPE KtAKL A

157

Uvod Jo od vremena, kako je Valter Benjamin (Benjamin) pisao, ere tehnike reprodukcije,1 i samih poetaka medijizacije stvarnosti, uobliavao se jedan novi svet, svet snova, svet spektakla. Taj svet je sve vie postajao mesto u kojem se sree glad za instant zadovoljstvima i zabavom konzumenta, ali je samim tim, taj svet i eksploatacija elje i nagona od strane producenta. itava enormna snaga sveta novih medija, dobila je svoj epilog u promovisanju interesa monih politiko-ekonomskih elita, a veliki uticaj koji mediji imaju sve vie se koristio za kreiranje javnog mnjenja i stvaranje stereotipa. San o industrijskom obilju omoguio je stvaranje globalnog sistema koji eksploatie ljudski rad i prirodno okruenje. San o kulturi za mase proizveo je itavo mnotvo fantazmagorinih posledica koje estetizuju nasilje i anesteziraju njene rtve. Pre svega eleli bismo da objasnimo dva pojma koji su u mnogo emu sinonimi a ine nekakvu osnovu za razumevanje pozicije koju zastupamo; to su pojmovi spektakularizacije i medijizacije stvarnosti. Poetke stvaranja spektakularizovane stvarnosti moemo traiti u eri tehnike reprodukcije (Benjamin). Dakle, neki najraniji poeci stvaranja drutva spektakla mogu se pripisati nastanku fotografije, koja je zapoela sa oblikovanjem nove realnosti, a zatim nastavili radio, film, masovna tampa, televizija i kompjuterska tehnologija. Ono to spektakularizovanu stvarnost ini privlanu za mnoge, jeste mo prizora koji su postali dominantni vid izraavanja moi kapitala. Dvadeseti vek su obeleile slike masovne produkcije i njihov uticaj, zajedno sa razvojem tehnologije, doprineo je manifestovanju moi i ideolokih uticaja koji su u mnogo emu kreirali istorijske dogaaje. Sam pojam spektakla, u svom punom znaenju, javlja se na istorijskoj sceni 1967. godine, sa objavljivanjem Deborove (Debord) knjige Drutvo spektakla. Spektakularizovana stvarnost, danas, nije vie vezana samo za medije, ve za mnoge aspekte ivota koji se razvijaju pod medijskim uticajem. Takve okolnosti su u XX veku menjale odnos prema realnom, pa je simulacija zauzimala mesto realnosti, a mimetiki referentni oslonci su sve vie uzmicali. Upravo ti prizori, koji sve vie uzurpiraju nau realnost, nisu
1 Valter Benjamin u svom uvenom delu, Umetniko delo u eri tehnike reprodukcije, raspravljao o problemu umetnosti i tehnologije, to jest o gubitku onoga, to je on zvao aura umetnikog dela, koja se sastojala u jedinstvenosti i neponovljivosti samog dela. Mi smo probleme reprodukovanja i artificijacije organskog u njegovu simulaciju preko masovnih medija i industrijske proizvodnje proirili na celokupno iskustvo oveanstva nakon industrijskih a potom i informatikih revolucija.

samo nabaene mogunosti masovnih medija, ve postaju modeli po kojima se percipiraju odnosi, normiranje i zakoni unutar spektakularizovane stvarnosti. Na taj nain se pogled na svet materijalizovao. Dakle, kako kae Debor, spektakl nije samo skup slika; to je drutveni odnos meu ljudima posredovan slikama.( Debor, 2004: teza 4). Zato je neophodno u analizi spektakla koristiti jezik samog spektakla, jer se kreemo kroz metodologiju i nain ivota drutva koje sebe izraava kroz spektakl. Spektakl se, metafirino reeno, kupa u sopstvenoj svetlosti, nudei obilje pasivnosti svojim konzumentima. Debor iznosi jednu zanimljivu tezu, da je spektakl vidljivi oblik vladajueg ekonomskog poretka, i da je moderno drutvo sutinski spektakularno.2 Sve je okrenuto prema razvoju, a ljude je lako podrediti sebi, jer ih je ekonomija ve podredila. U takvom drutvu ekonomija postaje sama sebi cilj. Pred kapitalom uzmie i religija, a spektakl postaje njen materijalni surogat. On nudi iluziju lanog raja, ali ne kao negaciju zemaljskog ivota, ve kao blaenstvo ugraeno u sam ivot. Spektakl je tehnoloka verzija zamene za duhovne potrebe, i, kao takav, vrhunac ovekovog odvajanja od samog sebe. Spektakl je po miljenju Debora i neprestani govor vladajueg poretka o samom sebi, njegov neprekidni monolog samouzdizanja, autoportret tog poretka u fazi njegove potpune dominacije nad svim aspektima ivota. ( Debor, 2004: teza 24). Da zakljuimo: spektakl je u modernistikom kontekstu kapital ili industrijska mo, a u postmodernistikom kontekstu korporativna ili imperijalna mo3, akumulirana do stepena u kojem postaje slika. Spektakularizovana stvarnost je stvarnost zasnovana na medijskim prizorima, koji su toliko dominantni, da sve vie oblikuju nau realnost. Osnova takve spektakularne stvarnosti je simulacija, koja pod uticajem odabiranja, selektovanja i montiranja, funkcionie kao stvarnost koja je sve udaljenija od realnog sveta i organske prirode. Pojam medijizacije u mnogo emu se preklapa sa spektakularizacijom stvarnosti. Medijizacija se razlikuje od medijacije. Dok je medijacija oblik prenoenja informacija, slika i teksta uopte, koliko toliko neutralno, medijizacija je, po naem saznanju, tendenciozno kontekstualizovanje informacija i slika prenesenih preko masovnih medija u interesu ekonomskopolitike elite ili nekog drugog centra moi ili interesa (epanovi, 2010).
2 Isto, teza 16, 10. str. 3 Teza o Imperiji i imperijalnoj moi se oslanja na Negrijevo (Negri) i Hardovo (Hardt) shvatanju postmodernog vremena. ( Negri, Hard, 2005.)

158

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

PSE uD O-RE L IGIJA u D RutVu M E D IJSKOG SPE KtAKL A

159

Ona se esto sprovodi putem nekorektne montae, kontekstom u kojem se slika prikazuje ili informacija plasira i ima iskljuivo propagandni karakter i nameru da stvori podsticajne modele (Anders, 1996) kod graana kako bi se motivisali na delovanje koje odgovara Imperijalnoj komandi ili kako bi se akcije koje su u interesu korporativnog kapitala prikazale kao opte. S druge strane medijizacija religije takoe ide u istom onom pravcu u kojem se spektakularizuje svaki ostali ivotni prostor. Stvaranje elektronskih a potom i digitalnih crkvi, damija, budistikih hramova i slino, ostvaruje se upravo program obezlienja religije kao veze sa transcedentnim, onostranim, i ona sve vie postaje veza sa tehnolokim prostorom trita, ali i duhovno izopaenje u sverama simulacije. Samo ovaj put ta simulacija nosi sa sobom posebnu opasnost. Ona nije materijalna stranputica, ona je virtuelna ne materijalna, pa u mnogo emu podsea na duh i zato je snanija opsena od materijalne i vea pretnja za nestajanje svega onoga to je oveka povezivalo sa Tvorcem. Srce sveta sada je, u velikoj meri, srce elektronskih i digitalnih medija koje sve vie funkcionie i kao samo ne mesto (utopos) naeg postojanja. Pokreta tog sveta je Imperijalna mo4 i globalno trite a estetski kreatori tog sveta su umetnici-tehniari5, koji umetnost koriste kao sredstvo za promovisanje sveta traita, sveta obezduenog spektakla. Ako su nae finansijske transakcije, komunikativno delovanje kreativno ispoljavanje religiozne potrebe, ljubavni ivot sve vie u zavisnosti od tehnologije, pitanje organskog ne-kiborgizovanog ivota i slobode postaje suvino. Da li je to znak da je, kako je primetio Erik From (From, 1974), nekrofilni karakter koji se nazirao krajem Drugog svetskog rata danas u potpunosti preovladao, dok New Age ideologija bazirana na tehnologiji propagira nekakvo vreme vodolije, vreme ljubavi i blagostanja koje nosi tehnologija? Po miljenju Erika Froma, izraena ljubav prema tehnici je nekrofilna tendencija, dok ideolozi novog doba u tehnici vide put za osloboenje oveka od vekovnog iskoriavanja od strane monih elita i institucija. Ovo su neka od pitanja koja emo postaviti kroz rad i koja se mogu prepoznati kroz analizu medijskih narativa koji su pratili teroristiki akt koji se dogodio 11. septembra 2001. godine. Upravo medijska prezentacija tog dogaaja na jasan nain potvruje nau hipotezu o obezduenju savremenog sveta o surogatu religioznosti koja se promovie u sveri masovnih
4 Imperija je jedan decentralizovan i decentralizujui aparat vlasti koji progresivno inkorporira celokupni globalni prostor u svoje otvorene granice (Negri, Hard, 2004). 5 Razliite vrste dizajnera: industrijski, grafiki, veb

medija, zabave i popularne kulture i o bizarnosti koja u takvim okolnostima zauzima mesto istine. Teorije zavere (konspirativne teorije) i 11. septembar Skoro da nijedan dogaaj nije proizveo toliko konspirativnih teorija kao 11. septembar. Pre svega, mi konspirativnu teoriju ili teoriju zavere razumemo kao pokuaj da se objasni krajnji razlog nekog dogaaja (obino politikog, socijalnog ili istorijskog) kao tajni, i obino zavereniki plan tajnog udruivanja monih osoba (iluminati, masoni, mona elita i sl.) koje povezuju zajedniki interesi i ciljevi. U takvim teorijama se obino negira javna, optepoznata verzija nekog dogaaja, i trai se nekakav uzrok, obino prikriveni, kao i interesna povezanost, koja kreira realnost i istoriju. Konspirativna teorija je vaan narativ u medijskoj prezentaciji 11. septembra. ak, mogli bismo rei, po broju dokumentarnih filmova snimljenih na tu temu, on je jedan od najreprezentovanijih aspekata dogaaja. Sama konspirativna teorija, shvaena kao udruivanje monih kako bi ostvarili svoje ciljeve, nije paranoidno gledite, jer ona sledi princip konvergencije, koji je dominantan u savremenim ekonomsko-politiko-medijskim prilikama (Fidler Don, 2004). Kada mi u konspirativnoj teoriji vidimo smisao, ne ulazimo u to koje su vrste elita stvorile odreenu zaveru, ve elimo da utvrdimo alternativno vienje nekih procesa i fenomena, koji nekad mogu biti korisni za sveukupno razumevanje politiko-socijalnih procesa. Dakle, u sluaju da se ljudi udruuju, kuju i dogovaraju zavere zbog ostvarenja interesa, nema nieg novog, i to se neumitno dogaa, ali svoj neuspeh i neuspeh okoline traiti u zaverama koje kontroliu ivote moe da dovede do paranoidnih oblika razumevanja takvih teorija i povrno poistoveivanje ivota sa jeftinim narativima masovne kulture u kojem je takav koncept zavere najei. Interesovanje za teoriju zavere, pojaali su sami dogaaji i njihovo nejasno interpretiranje od strane medija, kao i, u najmanju ruku, udni Vladini izvetaji o nekim dogaajima. Neki od takvih dogaaja su: 1) ekonomska kriza u Americi 30-ih godina XX veka; 2) ubistvo amerikog predsednika Kenedija 1960. godine; 3) napad na WTC i Pentagon 2001. godine. S druge strane, postoje mnoga zbivanja oko kojih se stvara aura teorije zavere, a bazirana su na fikciji, tako da vrlo esto i one smislene teme, kada se uvuku u isti kontekst sa nauno-fantastinim fikcijama, postaju neozbiljne. Jedne od najuvenijih, neozbiljnih teorija su: 1) Nacisti imaju bazu na Mesecu, 2)

160

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

PSE uD O-RE L IGIJA u D RutVu M E D IJSKOG SPE KtAKL A

161

engleska kraljevska porodica vlada uz pomo reptila (anunaki) koji su u drevnim vremenima doli na zemlju, 3) Apolo 11 nije nikada sleteo na Mesec, ve je ceo dogaaj sniman u Holivudu, a Rusi nisu mogli da poalju Lajku u svemir, sve je snimljeno na zemlji, 4) Bar-kod koji je ispisan na proizvodima slui da kontrolie ljude, i sl. Drugim reima, mi uviamo dve vrste uzroka za nastanak konspirativnih teorija. Prva teorija je nastala usled neadekvatnih izvetaja o nekom spektakularnom dogaaju, kako vladinih tako i medijskih, a druga je bazirana na mitovima i narativima, i negativnom iskustvu iz prolosti, ili sadanjosti, a koji su podvedeni pod logiku spektakla. Plodnost za takva mitoloko-medijska ukrtanja daje medijska kultura sa svojim nebrojenim mogunostima za meanje razliitih mitova, fikcija i legendi, to stvara pogodno tlo za razvijanje recepcije konspirativnih teorija. Tako da postoje mnogi forumi, sajtovi, TV emisije, na kojima se rangira popularnost terija zavere, a na sluaj (11. septembar) uvek zauzima visoku poziciju ( Top 10 Wackiest Conspiracy Theories, The Best Conspiracy) . Meutim, osim medijske prezentacije 11. septembra u razliitim medijskim sadrajima, dokumentarnim i igranim filmovima, nas zanima i estetika destrukcije koja se pojavljuje u takvim medijskim sadrajima. Nivo destrukcije, one brutalne, prikazane u takvim filmovima, prevazilazi oficijelne prezentacije dogaaja, a sve to u cilju aludiranja na realnost, koja je po vienju tvoraca tih filmova, daleko surovija od zvanine verzije. Tako da se u tim filmovima smenjuju okrutne slike gladnih u Africi, sa baenim atomskim bombama na Japan, ili sa krupnim kadrovima ljudi koji skau iz zapaljenih kula Svetskog trgovinskog centra, i tako redom. Dobijamo utisak da se radi o ratu slika, oficijelnih i alternativnih, u kojima destrukcija i razaranje postaju argumenti za istinu. Ali, krenimo redom. Filmovi koji najsugestivnije prezentuju teroristiki napad na Ameriku 2001. godine, a tiu se teorije zavere, po naem miljenju, su: Loose Change Final Cut (2007), Sphirith World (2007), Politics - The Power of Nightmares (2004), Zaitgeist(2008), 9/11- The Road to Tyranny (2002), The Empire of The City (World Superstate)(2007). Ono to je zajedniko za sve ove filmove, jeste teza da su mone strukture u samoj vladi, potpomognute bankarskom elitom, osmislile ruenje Svetskog trgovinskog centra i Pentagona, i da preko kreiranja stvarnosti, u skladu sa svojim ciljevima, utiu na javno mnenje, obezbeujui podrku za svoje delovanje. Cilj je, naravno, uspostavljanje Svetske vlade i Novog svetskog poretka, dakle, jednog globalnog carstva i jednog gospodara, najee Antihrista.

U filmu Loose Change Final Cut, najzanimljiviji su prikazani dokazi za umeanost amerike vlade i bankarske elite u napadu koji se dogodio 11. septembra 2001. godine. Jedan od znaajnijih dokaza manipulacije jeste da su naena dokumenta u ruevinama ljudi koji su uestvovali u otmici i upravljali avionima koji su udarili u kule bliznakinje. Dakle, vidi se neto neobino: u gomili ruevina i plamena, dokumenta prikazana na slici gotovo su neoteena. Razmatra se ruenje tree zgrade u okolini Svetskog trgovinskog centra, kao i napad na Pentagon, koji nije ostavio nikakve materijalne dokaze da se radi o avionu koji je udario u zgradu. Slino ovome, i film Zeitgeist, u delu koji se bavi teroristikim napadom, razrauje tezu o umeanosti Vlade i finansijske elite u sam dogaaj. U filmu 9/11, The Road to Tyranny (Alex Jones) ide se jo dalje, i postavlja se teza da je ovaj dogaaj poetak uspostavljanja Svetske vlade i novog svetskog poretka, iji je cilj da preko implantiranih ipova kontrolie stanovnitvo, a broj ljudi na zemlji smanji za 80%. U filmu The Empire of The City provejava teza o bogatim jevrejskim porodicama (Rokildi, Varburzi, i dr) koje stoje iza zavere, i o tri grada (Vaington, London i Vatikan) koji kontroliu planetu. U filmu se analiziraju kompanije koje su izvukle finansijski profit od napada, obelodanjuju se jevrejski vlasnici Svetskog trgovinskog centra (Lary Silverstein, Frank Lowy), kao i mistino iseljenje jevrejske firme (Zim Israel-American Shipping co.) dve nedelje pre napada, i preko tih tvrdnji dolaze do navedenog zakljuka. Po miljenju autora ovog filma, mone porodice kontroliu novac, medije i vojsku. Sve se uklapa u scenario Treeg svetskog rata, pojavljivanje jednog lidera antihrista (u filmu je lociran princ Vilijam, sin princeze Dajane) i ostvarenja apokalipse. Neto drugaije, rekli bismo temeljnije, analizirana je situacija koja je dovela do teroristikih napada iz 2001, u Kurtisovoj (Curtis) trilogiji, ije sveobuhvatno ime je World, Politics The Power of Nightmares. On dokazuje hipotezu da se terorizam i teroristiki napadi koriste za sprovoenje politike straha, a korene ovakvog stanja vidi jo u ranim 50-im godinama XX veka, kada se javlja islamistiki pokret pod vostvom Sajid Kutba (Qutb) i neokonzervativni pokret inspirisan profesorom Klod Leo trausom (Strauss). Te dve struje su na sebe preuzele odgovornost za uspostavljanje i promovisanje pravih vrednosti, i sprovoenje boje volje na zemlji. Genezu islamista Kurtis prati od Muslimanske brae, Kutba, Zavahirija do Bin Ladena, a neokonzervativnu od Leo trausa, preko Volfovica (Wolfovic) i Fukojame (Fuckujama), Regana (Reagan), ejnija (Cheney), Ramsvelda (Rumsveld) do Dorda Bua (Bush).

162

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

PSE uD O-RE L IGIJA u D RutVu M E D IJSKOG SPE KtAKL A

163

Ono to je zanimljivo jeste da su i traus i Kutb verovali u to da ideje liberalizma, naroito nakon Drugog svetskog rata, relativizuju sve vrednosti i sve moralne istine, tako da ljudi podleu svojim sopstvenim sebinim eljama. Oni su verovali da je sudbina hrianske Amerike kod trausa ili islamske drave za Kutba, u tome da se bore protiv zla u celom svetu. U ovom filmu analiza nije naglaena na samo ruenje Svetskog trgovinskog centra i Pentagona, ve na konstruisanje mita o Al Kaidi koji su, po miljenju autora ovog filma, stvorili neokonzervativci. Dakle, zavera se koristi u ovom filmu zato da se porui da Al Kaida uopte ne postoji, ve je ona izmiljeni neprijatelj koji slui neokonzervativcima u Americi da, principom koji su se sluili u Hladnom ratu, dre svoj narod u strahu i daju sebi legitimitet u sprovoenju boje pravde na zemlji, ili tanije, svojih interesa koje poistoveuju sa bojim (World, Politics - The Power of Nightmares). U filmu Spirit vorld, jednom od niza filmova sa nju ejd ideologijom, nailazimo na jo jednu vanu manifestaciju u medijskom prezentovanju 11. septembra. Ovaj film, osim one ve ustaljene prie o napadu 11. septembra kreiranog iz Vaingtona, nudi i analizu zagonetnih elemenata u slikama i filmovima, snimljenih u trenutku napada (moramo priznati da su kamere tokom napada bile zauujue dobro postavljene). Ovde se radi o slikama zla, to jest o asocijativnim oblicima uoenim na fotografijama i video zapisima nastalim u dimu kula bliznakinja, koje su u filmu poreene sa likom samog zla, kojeg je kroz skulpturu Ahrimana prikazao antropozof Rudolf tajner (Steiner)6. Nesumnjivo veliki broj priloga, ne samo u filmovima koji plasiraju teoriju zavere, ve i na oficijelnim prezentacijama dogaaja (www. september11news.com), bavi se misterioznim pojavama na snimcima, zabeleenim u teroristikom napadu. To nam govori o potisnutom transcedentnom, u sekularnom svetu koje izbija u medijskim sadrajima, naroito posle spektakularnih dogaaja. Koliki je uticaj filmova baziranih na teoriji zavere, kao i neverica modernog sveta u to da se vane odluke donose javno, govori i podatak da su u septembru 2006. godine odrane velike demonstracije u Njujorku7 sa zahtevom da se istrai i prikae prava istina o onome ta se dogodilo 11. septembra. To je bila i aluzija na teze o umeanosti amerike vlade u kreiranju dogaaja.
6 Delo Rudolfa tajnera i Blavacke (Blavacka), a samim tim i teozofa, a kasnije antropozofa, jedno je od osnovnih inspiracija nju ejd (new age) pokreta. (Lakroa Miel, 2001.). 7 Vie o ovim demonstracijama u filmu Loose Change Final Cut.

Kao to moemo uoiti, najslabija taka u filmovima koji se baziraju na teoriji zavere je ona kada se imenuje centar moi. Sve dok je mo neimenovana, i dok se prikazuju procesi, takav diskurs ima svoju teinu i prihvatljiv je. Onog momenta kada se iza svega stave Jevreji, masoni ili iluminati, reptili ili bratstva preivela iz drevnih vremena, relevantnost prie opada. Dokazi za takve tvrdnje uvek ostaju na nivou neutemeljene spekulacije, a neretko su prikazani kroz nekorektni kontekst i tendencioznu montau. Mi znamo da nije lako locirati mo i mesto odakle zavera dolazi, osim kroz iroke konstatacije da je ona proizvod korporacija ili politike elite. Jer, to nisu bili u stanju da lociraju ni mnogi znaajni mislioci poput Adorna i Horkhajmera u Kulturnoj industriji, ili Negrija i Harda u Imperiji. ak se i Fuko (Foucault) u svojoj knjizi Nadziranje i Kanjavanje oslanja na institucije i sistem, a ne na neke odreene linosti i neoficijelne grupe koje sprovode disciplinovanje i kontrolu. Zato, po naem miljenju, da bi se locirala mo, treba ostati na iroj i fleksibilnijoj konstataciji, inae, u suprotnom, dolazimo u opasnost da uruimo kompletnu pretpostavku, to je i najei ishod kod narativa inspirisanih teorijom zavere. Ovakvi medijski sadraji, dok su u domenu kritike, imaju svoju teinu, ali kada ponude reenje, po naem miljenju, relevantnost tanosti opada. Tada se autori, obino, sunovrate u iracionalizam i mitoloki ambis, stvoren na eklekticizmu medijskih konstrukcija i potrebe da se afirmie senzacija kao nain zamagljivanja istine. Misteriozni elementi u medijskoj reprezentaciji 11. septembra Kao to smo ve izloili, mediji su polje u kojem potisnuto transcedentno, u sekularnom svetu, ponekad izbija, i, u odnosu sa narativima iz medijske kulture, gradi prostor za kvazi-religiozne i destruktivne zanose.8 Stoga emo sledei nivo pri razmatranju medijske prezentacije 11. septembra posvetiti analizi misterioznih, udnih i zagonetnih narativa i slika koje dominiraju pri prezentaciji ovog dogaaja. Naravno, i ovi sadraji imaju utemeljenje u holivudskim horor i nauno-fantastinim filmovima, a model je prenesen na doivljaje samog dogaaja. O tome koliko je diskurs spektakularizovan
8 Po miljenju Junga, inhibicija je zdrav proces u kojem mi svesno prepoznajemo negativna oseanja i svesno odluujemo da se za njima ne povodimo. Potiskivanje je nezdrav proces u kojem nesvesno poriemo svoja oseanja i odbijamo da s nima izaemo na kraj. Potiskivanjem se u nesvesnom uobliavanju sile koje mogu da se ispolje u obliku destruktivnog ponaanja. (Rasel B. Defri, 1994.)

164

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

PSE uD O-RE L IGIJA u D RutVu M E D IJSKOG SPE KtAKL A

165

i koliko se izgubila razlika izmeu stvarnog (objektivnog) i stvarnosti (utisak), govore i zvanine prezentacije dogaaja koje su, u velikoj meri, zasnovane na misterioznim okolnostima i ishodima samog dogaaja. U moru TV emisija, dokumentarnih i igranih filmova, veb sajtova, mi smo izdvojili jedan sajt koji, po naem miljenju, moe biti reprezent meinstrim narativa o 11. septembru. To je: www.september11news.com. Ovaj sajt smo izabrali kao najbolji reprezent medijske prezentacije, jer je linkovan sa mnogim slinim sajtovima, kao i video materijalima i knjigama, i zbog svoje povezanosti sa veinom slinih sadraja koje omoguuje Internet, moe biti relevantan dokaz o oficijelnoj medijskoj reprezentaciji dogaaja. Osim zvaninih vladinih izvetaja, akcenat na ovom sajtu, kao i na veinu ostalih, stavljen je na misterioznim elementima, pre, posle i tokom samog napada. Najei motivi koji se pominju u navedenom kontekstu su: krstovi naeni u ruevinama, misterija broja 11, misteriozni znaci neposredno pre napada, fantastine slike i objekti snimljeni tokom napada, i sl. Ono to zaokuplja javnost su neobine relikvije naene na mestu tragedije. elini krst koji je deo preostale konstrukcije na lokaciji WTC postao je mesto molitve i okupljanja, a izvesni otac Jordan, osvetao je krst 20. juna 2002. godine. Iste godine, po informacijama navedenog sajta, gosti iz Vatikana su na tom mestu obavili svoju ceremoniju. Mnogi ostaci iz ruevina koji podseaju na krstove uvaju se kao relikvije u crkvama irom Amerike. Sledea misterija, koja je najvie dokumetnovana, jeste misterija broja 11. Tragovi su ili od istorijskog znaenja, do ezoterijskog znaenja navedenog broja. Govori se o knjizi izvesnog dr Ernesta Martina (Dr. Ernest L. Martin) The Birth of Christ Recalculated, koji je pre dvadeset godina tvrdio da je izraunao datum roenja Isusa Hrista i to je bio 11. septembar. Krstovi pronaeni u ruevinama ine, po miljenju autora teksta na sajtu, ovu misteriju jo ubedljivijom. Prvi Svetski rat je zavren 11. asa, 11. dana, 11. meseca. Zatim, pojava novog oblika terorizma na olimpijskim igrama u Minhenu koje su se zavrile 11. septembra 1972. godine, a 11 izraelskih sportista je ubijeno. Teroristiki napad na SAD se dogodio 29 godina nakon Minhena, to u zbiru brojeva (2+9) daje broj 11. Datum samog napada na Svetski trgovinski centar je 9/11 to govori o broju 11 (9+1+1=11). Broj za telefonke pozive u hitnim sluajevima je 911, a kule su postavljene tako da asociraju na broj 11, i tako dalje, asocijacija ima beskonano mnogo. O vrednosti broja 11 se tragalo i u drevnoj Kabali i antikoj geometriji, dokazujui specijalne karakteristike tog broja.

Sledei, medijski veoma eksploatisani motiv jesu slike udovita, zveri, anela snimljenih ili fotografisanih u dimu i pepelu tokom napada. Najpoznatija je fotografija glave udovita9 koju je snimio Mark Filips (Mark D. Phillips). On je rekao da mu je sve izgledalo nadrealno i da mu je pravljenje te slike najzanajniji momenat u karijeri. On primeuje da je ta fotografija imala vei uticaj na javnost od ostalih medija, naroito filma, pred kojim je, kako je on smatrao, fotografija bila nemona (http://www.markdphillips. com/isitreal.html). Sledea slika udovita pojavila se nekoliko trenutaka kasnije i zabeleena je video kamerom CNN-a, a objavljena je na naslovnoj strani New Jersey Daily Record 16. septembra 2001.godine. Zatim je ekipa Fox njuz-a svojom kamerom zabeleila udan objekat koji se pojavio trenutak nakon ruenja druge kule trgovinskog centra, koji je poleteo i misteriozno nestao. O prorokim znakovima i politiarima, na bizarni nain uoavamo u zapaanju da je, po reima Larija Kinga (Larry King), Donald Ramsveld (Rumsfeld) prorok, jer je na kongresnom zasedanju jedan sat pre napada osetio da e se okantni dogaaji uskoro desiti. Takoe se spekulie i o snu Bin Ladena, kroz koji mu je reeno kako da napad izvede Oigledno da je potisnuta duhovnost zamenjena primamljivim, ali povrnim sadrajima masovne kulture, izbijajui kroz medije u spektakularnom obliku. Mediji, kako zvanini tako i alternativni, preko transcedentnih, misterioznih pojava utoljavaju e za onim duhovnim, ega u realnom ivotu ima sve manje - s jedne strane, a s druge, odvlaei panju od stvarnih uzroka i posledica dogaaja. Destruktivni sadraji, u kombinaciji sa misterijama, jesu ono to privlai interesovanje posmatraa, koji sve vie odvojeni od svog bia, trae znakove i smisao postojanja u bizarnim i povrnim predstavama onostranog. Ovi instant metafiziki putevi zasnovani na narativima iz masovne kulture, pasiviziraju posmatrae i ine ih sve nemonijim u ozbiljnom traganju za samim sobom i istinom u kojoj ive. Bez obzira na to radi li se o takozvanom konspirativnom ili meinstrim miljenju, uoavamo banalnu spektakularizaciju zasnovanu na modelima kulturnih industrija koje, kako nam izgleda, uveliko utiu na kontrolu miljenja. Zaista, ako gledamo udovita ili misteriozne znakove prezentovane preko medija, neemo se pokrenuti na ozbiljnije razumevanje pojava, ve cemo pokuati da utolimo onu glad za senzacijama i banalnom estetizacijom koja je tako karakteristina za nae vreme.
9 To je fotografija koja je predstavljena kao lik Ahrimana (Zla) u filmu Spirit world, o emu smo pisali u poglavlju o teoriji zavere.

166

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

PSE uD O-RE L IGIJA u D RutVu M E D IJSKOG SPE KtAKL A

167

Zakljuak Svet spektakla, kao to smo iz rada mogli videti, je, u neku ruku, svet snova, koji anestezira ljude i dri ih u stanju pasivnosti. Iluzija promene i neprekidne cirkulacije znakova doprinosi utisku kretanja, dok, u stvari, postoji samo status quo, ili ak emocionalna i intelektualna regresija, to u takvim okolnostima jeste najvaniji imperativ sistema. ovek je sve vie zarobljen u mreama trita i informacija, a industrija i tehnologija su postale njegova primarna priroda, ostavivi iza sebe daleko onu organsku. Na taj nain je sekundarna priroda zamenila primarnu, a svet reprodukovanih pojava, sve vie, zamenjuje lino iskustvo i realni doivljaj. I samo postojanje, u mnogo emu, je uslovljeno medijima. Biti reprodukovan, biti u virtuelnim medijskim strukturama, postojati i konstruisati identitet preko raznih Internet zajednica (My Space, Facebook, Second World), znai biti, znai postojati, kao mnotvo identiteta i informacija koje su dostupne ostalim virtuelnim identitetima. Tako nastaje jedna sablasna virtuelna masa. Drugim reima, konteksti i upotreba medijskih slika postaju, u neku ruku, vaniji za promociju interesa i ideja od stvarnih dogaaja, koji slue kao neka osnova ili materijal koji se zatim kroz montau i kontekstualizaciju koristi u novoj vrsti rata rata slikama Medijskom estetizacijom nasilja i promovisanjem njegove sveprisutnosti, kao, na primer, preko globalnog terorizma nakon 11. septembra, stvara se sve vei javni strah, to je neka vrsta kulturne paranoje, koja treba da olaka i da smisao vojnom delovanju, i uini ga normalnim i iekivanim, zbog opte bezbednosti. U takvom svetu za ljubav i samilost, kao najljudskije karakteristike, nema mesta, kao ni za sve to je ivo i to ne moe biti roba na tritu. Kao to smo istakli, ljubav i samilost, koje smatramo najljudskijim osobinama, u ovakvom svetu se doivljavaju kao jeres. Oseaj za patnje drugog i elja za davanjem bez interesa, suvine su osobine u svetu kapitala. Upravo zato, religija koja je nekada bila veza sa Bogom, sa onostranim, sve vie postaje veza sa masovnim medijima i onim to oni nude kao surogat-kompenzaciju za duhovne potrebe. Zbog nepostojanja samilosti i transcedentnog doivljaja, pseudo religija se uselila u medije, a Bog je postao Ekran. To je religija koja nudi uivanje, a ne trai nita za uzvrat, osim novca, vieasovnog sluenja Mamonu i nestajanje u virtuelnim zamenama za realno iskustvo. U toj virtuelnoj masi, ljudi prestaju da budu ono to jesu ve ono to bi eleli da budu. I to na prvi pogled deluje prihvatljivo. Samo se zaboravlja ko je

konstruktor tih elja i gde je njihovo ishodite. Da li na kraju puta ugaanja sebi u svetovima digitalnih snova informatike postmoderne, kao i u nekadanjim obeanim snovima industrijske moderne stoji ista kultura nagona smrti? Mediji su postali religija spektakla. U takvim okolnostima, Bog i religije, kakve su bile poznate ranije, transformisale su se u eklektike surogate, medijski ekranizovane. Sve vea sekularizacija drutva u modernom dobu, kao to smo istakli, dovela je do potiskivanja prave i iskrene religioznosti, kao i tenji ka transcedentnom. A kao to ree Jung (Jung), potiskivanje je nezdrav proces, u kojem nesvesno poriemo svoja oseanja i odbijamo da s njima izaemo na kraj. Potiskivanjem se u nesvesnom uobliavaju sile koje mogu da se ispolje u obliku destruktivnog ponaanja. I upravo to potiskovanje dovelo je do eksplozije pseudo-religioznosti i raznih mitologija, kako bi se iznaao oajniki pokuaj za objanjenjem sveta u kome ivimo. To je dodatno dovelo do promocije destrukcije i bizarnih sadraja preko medija, sve u funkciji objanjenja i traganja za smislom. Industrija je postala mona, i ona je preko takvih onostranih potreba konzumenata uvidela mogunost sticanja profita. Tako se stvorila instant religioznost, zasnovana na narativima iz kulturnih industrija. Ona je najuoljivija u medijskoj prezentaciji 11. septembra, koja upravo u velikoj meri promovie takvo miljenje. Mnogobrojne emisije, dokumentarni i igrani filmovi, veb sajtovi, okrenuti su ka onostranom, ka misterioznom tumaenju dogaaja, to je ispalo, s jedne strane, kao kompenzacija za duhovnu prazninu naeg doba, a s druge, odvlaenje panje javnosti od realnih problema drutva i interesa ekonomske i politike elite. Takoe, kao to smo u tekstu razmatrali, pojavilo se i mnogo alternativnih medijskih narativa inspirisanih teorijom zavere, koji osim kritike elite, obino zastranjuju u ponuenim reenjima uzroka i posledica ovih desavanja. Mi neemo na kraju ovog rada ponuditi reenje i put, jer smatramo da nismo kompetentni za tako neto jer ne verujemo, mnogo, u univerzalne obrasce za sreu. Mi smo, samo, aparaturom kritike teorije spektakla, analizirali fenomene medija, spektakla, religije, u savremenom drutvu. Ipak ako tehniki reprodukovano i posredovano iskustvo, stvara spektakularizovano okruenje koje nas uvlai u sistem trita, informacija i mnogih manipulacija, o kojima smo pisali, moda iva re i kreativni manuelni rad10, mogu
10 Moris je smatrao da svaki ovek u sebi poseduje sklonosti i mogunosti ka umetnosti i da umetnost moe da prodre u ivot svakog oveka. On tvrdi da je najvee uivanje, uivanje u pravljenju stvari. U tom smislu, ovek bi trebalo da napravi sve to mu treba, ne samo kuu i nametaj, orue i kuni pribor, ve i slike kao i muziku koju e da slua. Da bi se to dogodilo, potrebno je takvo drutvo koje e oveka da obui da uradi takve stvari ( Read Herbert, 1944).

168

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

PSE uD O-RE L IGIJA u D RutVu M E D IJSKOG SPE KtAKL A

169

svetu vratiti onu lepotu jedinstvenosti i neponovljivosti ivota i stvaranja koja je odavno nestala u ekranizovanoj simulaciji.

Pseudo-religion in the society of media spectacle Conspiracy theories and mysterious elements in the media representation of the September 11
Summary: Our work purpose is argumentation of basic hypotheses, wich me-

BIBlIOGRAfIJA
1. Adorno. Horkhajmer, Industrija Kulture, u: Dijalektika prosvetiteljstva, Veselin Maslea, Svjetlost, Sarajevo, 1989. 2. Anders, Ginter, Svet kao fantom i matrica, preveo Bojan Kaura, Prometej, Novi Sad, 1996. 3. Benjamin, Valter, Umjetniko delo u veku svoje tehnike reprodukcije, u: Eseji, Nolit, Beograd 1974. 4. Debor, Gi (Deborg Guy), Drutvo spektakla, prevod, priprema i pratei tekstovi: Aleksa Golijanin, anarhija/blok 45, Beograd, 2004. 5. Fidler, Roder, Mediamorphosis, prevela sa engleskog Aleksandra Pavlovi, CLIO, Beograd, 2004. 6.Kelner, Daglas, Medijska kultura, preveo sa engleskog Aleksandra abraja, Clio, Beograd, 2004. 7. Lakroa Miel, Nju ejd ideologija novog doba, Prevod s franc. ore Trajkovi, Clio, Beograd, 2001. 8. Negri, Antonijo, Hard, Majkl, Imperija, preveo sa engleskog Miroslav Popadi, IGAM, Beograd, 2005. 9. Rasel, B. Defri, Princ tame, prevela sa engleskog Milena Petrovi Radulovi, Pont, Beograd, 1994. 10. Read, Herbert, Art & Industry, Faber and Faber Limited, London, 1944. 11. epanovi Vladislav, Medijski spektakl i destrukcija, Slubeni glasnik, Univerzitet umetnosti, Beograd, 2010.

VeBOGRAfIJA:
1. The Best Conspiracy Theories, http://www.wired.com/culture/lifestyle/magazine/15-11/ st_best, 24. 2. 2010. 10:11h. 2. Top 10 Wackiest Conspiracy Theories http://www.2spare.com/item_43133.aspx, 24. 2. 2010. 10:15h. 3. www.september11news.com, 12. 10. 2090. 11:15h.

ans that the world nowdays has spiritualy impoverished and we blamed for that moustlu mass media, wich are often in the service of hegemony and profite. Kee studie for argumentation that hypotheses is media reprezentation of the terroristic atack on the September 11. 2001. Exactly media presentation of that event confirms our hypothesis in a clear way about obduracy of the contemporary world, about surrogate religiosity promoted in an sphere of massmedia, entertaiment as well as popular culture. In those circumstances bizarreness takes over the truth. In this project we have highlighted the danger arising from the contents of mass media which simulate spirituality, but basically mass media narrative serves to provoce passive and indifferent response among the public on the one hand, and for public mobilization in way of interest ruling system elite on the other hand. Basic cause for this state of the world is capital. Capital which only interest its own benefit. The basic representative of the capital, I have been writing about, is spectacle. It has become technological version of a replacement for the spiritual needs, and as such, ultimate separation of man from himself. Media has become the religion of spectacle. In those circumstances, religions previously well known before, have transformed in to an eclectic surrogate, media show, and Gods icon has become the screen.
Key words: Spectacle, Media, Religion, Conspiracy theories, Mistery, The sep-

tember 11.

Danijela Gruji

Verska tolerancija i mediji

Rezime: Pitanje prihvatanja i priznanja jeste centralno pitanje savremene javne debate. Ona se danas najveim delom odvija posredstvom masovnih medija i posebno zahvaljujui aktivnostima civilnog sektora drutva, to upravo i jeste polje akcije pojedinca u politikoj sferi savremenog graanskog ivota. Tolerancija i dijalog su nerazdruivo povezani u zajednikoj borbi protiv svakog vida jednostranosti. Ljudi su danas svesni da imaju pravo da budu javno priznati kao ono to jesu. Ono to oveka ini autentinim, a to moe biti i njegov verski identitet, ne moe biti neto to se gura pod tepih ili zaklanja zavesom kune privatnosti. Savremena promocija verske tolerancije, dakle, poiva upravo na jednom aktivnom odnosu i prisustvu verskih zajednica u javnom drutvenom ivotu. Samim tim postaje jasno da je uloga medija u uspostavljanju jednog multikulturalnog i multiverskog okruenja danas od izuzetnog, tavie, nikada veeg znaaja. Ovaj rad problematizuje izazove koje pred medije postavlja savremeno iskustvo verskog pluralizma s obzirom na ideju multikulturalne pravde. Kljune rei: verska tolerancija, mediji, multikulturalnost, politika priznanja.

Uvod Okretanjem glave od drugih i drugaijih ljudi od nas samih, okreemo zapravo glavu od vlastite ovenosti i budunosti oveanstva. I mada se ova misao danas lako (a ponekad i olako) shvata i prihvata kao deo kulturne batine sveta i ve dosegnutog civilizacijskog nivoa, pokazuje se da izgradnja jednog tolerantnog sveta nije ni malo jednostavan niti lak zadatak. Primera religijske, ili pak etnike netrpeljivosti i sukoba ima na pretek kako kod nas, tako i irom sveta, to temu verska tolerancija i mediji ini izuzetno aktuealnom. U naem sluaju, treba imati na umu veoma znaajnu potrebu

172

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

VE RSK A tOL E RANC IJA I M E D IJI

173

moralnog distanciranja u odnosu na skoranju neslavnu balkansku prolost koju su s kraja prolog veka obeleili netolerantni odnosi svake vrste, ukljuujui i religijsku netrpeljivost. Pri tome je polje verske tolerancije posebno osetljivo, obzirom da se ono nosi sa istorijski gotovo milenijumski optereenom, okotalom strukturom netolerantnih odnosa. Kada se sve to uzme u obzir, shvatamo da je put ka jednom istinski tolerantnom svetu, uz puno uvaavanje i vrednovanje svih prirodnih i istorijski razvijenih razliitosti meu ljudima, prohodan samo posredstvom sveobuhvatne drutvene inicijative. Projektovana puna mobilizacija svih raspoloivih drutvenih snaga svima namee odgovornost i svako je duan da gradi za sve nas jedan bolji, tolerantniji svet! Pa ipak, sredinje mesto pomenute inicijative pripada upravo medijima, kao delatnoj sili koja u osnovi nastupa izvan politike sfere. Budui zatiena od dravne vlasti i drutvenog pritiska,1 ona ima mogunost da u demokratski razvijenoj politikoj kulturi ouva vlastiti integritet. Verska tolerancija, kao edo moderne epohe, neosporno spada u red temeljnih vrednosti savremene politiko-pravne kulture. Vil Kimlika, sledei u tome Dona Rolsa, smatra da se ak i sam liberalizam moe shvatiti kao svojevrsno proirenje principa verske tolerancije, uz vano zapaanje da je verska tolerancija na Zapadu, za razliku od nekih drugih neliberalnih oblika verske tolerancije, preuzela specifinu formu naime, ideju individualne slobode savesti. To je sada osnovno individualno pravo na slobodno bogosluenje, propagiranje vere, promenu vere ili njeno odbacivanje. Ograniavanje individualnog ispoljavanja tih sloboda shvata se kao krenje osnovnog ljudskog prava. (Kimlika, 2002: 184-185) Njeno prouavanje se u nae vreme izvodi u okviru razliitih naunih i duhovnih disciplina (filozofiji, sociologiji, politikologiji, teologiji, psihologiji, teoriji prava, religiologiji), esto multidisciplinarno sa razliitih stanovita i s obzirom na njene razliite aspekte i relacije sa fenomenima savremenog ivota. Kada je o medijima re, njihovu izuzetnu modernu i savremenu ulogu u uvrivanju, promociji i podsticanju razvoja demokratskih vrednosti najbolje ilustruje injenica da je izmeu 1789. i 1800. u revolucionarnoj i postrevolucionarnoj Francuskoj u Parizu pokrenuto preko 1350 novih novina. Smatra se da je izraz javno mnjenje nastao u Parizu u to vreme. (Stupar, 1997) Podizanje nivoa obrazovanja, irenje tampe i formiranje politikih debatnih klubova vodili su pojavi javnih debata o raznim problemima od javnog
1 U odreenju pozicije i uloge medija u savremenom svetu slaem se sa shvatanjem Hane Arent izloenom u delu: Istina i la u politici, Beograd: Filip Vinji, 1994, s. 63 i 107.

znaaja (o javnom dobru zajednice) i tako indirektno sazrevanju moderne politike kulture. To je naposletku kulminiralo savremenim zadobijanjem univerzalnog prava glasa svake punoletne osobe.2 Moderna veza verske tolerancije i medija tako biva dosta rano uspostavljena, verska tolerancija postaje tema od izuzetnog znaaja za javnu diskusiju, a kasnije i obrazovanje i razvoj civilnog drutva. Jo je Volter u svojoj Raspravi o toleranciji istakao izuzetan znaaj javnosti za uspostavljanje verski tolerantnog evropskog drutva, kada je komentariui potresnu priu o porodici Kalas, nepravdi i njenoj tragediji ispisanoj najgnusnijim prizorima verskog fanatizma, pohvalio razum olien u javnosti sledeim reima: Pariz i itava Evropa bili su ganuti i zatraili su pravdu za ovu nesrenicu. itava javnost je presudila znatno pre nego to je savet potpisao zvaninu odluku. (Volter, 2005 : 14) Posebno treba imati u vidu liberalnu publicistiku ranog 19. veka koja je dala snaan zamah izgradnji evropskog graanskog drutva, mada se ona u to vreme obraala samo uskom krugu graanski obrazovanih italaca. Ona je svojim karakteristinim kritikim stavom uticala na nastajuu evropsku javnost i artikulaciju i negovanje kulture verske tolerancije. Pa iako je zlatno doba javnog mnenja sada ve daleko iza nas, izuzetan dvadesetovekovni uspon masovnih medija odrao je, a kasnije emo videti, i razvio nove spone verske tolerancije i medija. Filozofski pristup temi Filozofski pristup temi verska tolerancija i mediji obavezuje me da barem grubo u par krupnih poteza izloim njenu filozofsko-istorijsku dimenziju. Posmatrano u vizuri odnosa moderne i savremene epohe ona se sasvim razliito prelama, pokazujui da se sazrevanje pre svega realnog medijuma politike kulture odraava i pojmovno, u obogaivanju prvobitnog modernog sadraja verske tolerancije, te u znaajnom pomeranju njenog savremenog smisla. To je za nau temu od izuzetnog znaaja i moja osnovna zamisao jeste da pokaem kako je aktivan i odgovoran odnos medija prema religijskom fenomenu danas, vie nego ikad pre, neophodan za razvoj jednog istinski verski tolerantnog sveta.
2 Jo je Tokvil govorei o demokratskim prilikama u Americi istakao izuzetan znaaj javnog mnenja za izgradnju jedne demokratske politike kulture: Suverenitet naroda i sloboda tampe dve su stvari koje su, dakle, meusobno potpuno povezane; cenzura i opte pravo glasa jesu, naprotiv, dve stvari protivrene i ne mogu dugo opstati u politikim ustanovama istog naroda. Meu dvanaest miliona ljudi koji ive na teritoriji Sjedinjenih Drava nema nijednog da se do sada usudio da predloi da se sloboda tampe ogranii. (1989: 76)

174

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

VE RSK A tOL E RANC IJA I M E D IJI

175

U moderno vreme, kao to znamo, dolazi do razdvajanja drave i crkve. Oblikovanje modernog praktikog ivota delovanjem modernog principa linosti uinio je verski identitet pojedinca sferom njegove privacije, obezbeujui modernom oveku slobodu vere i slobodu savesti. Moderan politiko-pravni svet izrasta na obezbeivanju i potovanju univerzalnih ljudskih i graanskih prava, te uspostavljanju pravne drave. Ideja tolerancije se ugrauje u sam temelj liberalne koncepcije pravde, u Rolsovom odreenju ona je jedan od uslova realistinosti pojedinanog razlono pravednog ustavnog demokratskog drutva i drutva razlono pravednih pristojnih naroda, koji poivaju na upotrebi javnog uma. (Rols, 2003) Savremeno doba nastupa probojem principa autentine linosti, to vodi formiranju verskog identiteta kao sfere autentinih odnosa koje ovek slobodno formira tokom ivota. Sledei korak u razvoju savremene verske tolerancije - koji nas posebno zanima - predstavlja obogaivanje sadraja pojma tolerancije, te njegovo pomeranje od puke trpeljivosti, ka potovanju, upoznavanju, prihvatanju i priznanju baziranom na hermeneutikoj ideji stapanja horizonata ijim posredovanjem razliite kulturalne, a prema tome, i verske grupe ne samo da ive mirno jedne pored drugih, nego i zaista ine jednu multikulturalnu zajednicu. To je zapravo korak koji izvodi verski identitet savremenog oveka iz njegove mirne getoizacije ka ukljuivanju i aktivnom ueu u drutvenom ivotu jednom reju: ka koegzistenciji koja gradi zajedniki svet afirmisanih verskih uverenja i slobodno upranjavanih verskih praksi. Multikulturalni koncept verske tolerancije Na ovom mestu elim da ukaem na jednu novu, veoma aktuelnu mogunost odnosa prema temi verske tolerancije i medija, naime, sa pozicije multikulturalnosti i politike priznanja. Moderni model odnosa drave prema verskoj organizaciji ivota, kao razdvojenost drave i religije i preputanje verskog ivota sferi privacije, bio je i poetni model savremenog odnosa prema drugim kulturalnim razlikama meu ljudima. Time se, naravno, ostajalo u obzorju moderno izborene slobode vere i slobode savesti. Do velike promene dolo je sredinom XX veka, kada je u zapadnom svetu postepeno poeo da provejava stav o neodrivoj kratkoi klasinog liberalnodemokratskog stanovita namernog zanemarivanja kolektivnih identiteta

od strane drave3, te da se reenja za, pre svega, gorue etnike probleme moraju traiti kroz politike priznanja i koncepte multikulturalnog graanstva. Zatim su usledila slina feministika i gej angaovanja, sa akcentom na javnom nastupu ugroenih drutvenih grupa na planu njihove politike promocije i priznanja. Ove savremene tokove osnaila su potom meunarodna pravna normiranja, poput Deklaracije UN o pravima lica koja pripadaju nacionalnoj, etnikoj, verskoj ili jezikoj manjini (1993). Internacionalnom zatitom egzistencije i kolektivnih identiteta nacionalnih ili etnikih, kulturalnih, verskih i jezikih manjina i unapreivanjem uslova za promociju njihovog identiteta u okviru pojedinanih drava prvim lanom ove Deklaracije nalae se dravama lanicama UN da osiguraju ove ciljeve odgovarajuom legislativom. Polazei od vere u fundamentalna ljudska prava, u dostojanstvo i vrednost ljudske linosti, tradicionalna ljudska prava dopunjena su, prema tome, manjinskim pravima. Priznata je potreba za efektivnijom implementacijom instrumenata za osiguranje univerzalnih ljudskih prava kroz zatitu manjina od svakog oblika diskriminacije i ugroavanja njihovog kolektivnog identiteta, sa istaknutom namerom da se doprinese politikoj i socijalnoj stabilnosti drava u kojima se one nalaze. (Declaration on the Rights of Person Belonging to National or Ethnic, Religios and Linguistic Minorities) Naravno, sve to je povratno uticalo i na versku toleranciju Ona u savremenom svetu mora biti aktivno promovisana, o njoj se mora javno debatovati, ona se naposletku mora politiki izboriti od strane onih koji su potencijalno u svakom drutvu na neki nain ugroeni svojom razliitou od veinske populacije. Savremena liberalno-demokratska praksa multikulturalne politike osniva se danas na snanoj implementaciji manjinskih prava u multikulturalnim i polietnikim dravama. Ova grupno-diferencirana prava kao osnova multikulturalnog graanstva javljaju se i kao oblik savremenog razvoja verske tolerancije. Posebno tu imamo u vidu spoljanje zatite nasuprot unutranjim ogranienjima uperenim protiv osnovnih graanskih i politikih sloboda pripadnika manjinske grupe4 - koje postavljaju razliite kul3 Kimlika interesantno primeuje da se koncept namernog zanemarivanja kolektivnih identiteta u startu izneverava vezivanjem drave za veinski identitet. To je oito kod izbora jezika, unutranjih granica, javnih praznika i dravnih simbola. (Kimlika, 2002 : 134-143). 4 Osim oiglednih razloga za odbacivanje ovih unutranjih ogranienja - posebno nesaglasnih liberalnoj vrednosti verske tolerancije - koje Vil Kimlika prua u svom delu Multikulturalno graanstvo, ona se konceptualno razilaze sa multikulturalnim politikama obzirom da zatvaraju manjinsku kulturu onemoguavajui joj pristup i afirmaciju u iroj drutvenoj sredini.

176

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

VE RSK A tOL E RANC IJA I M E D IJI

177

turalne grupe na jednaku osnovu titei njihovu egzistenciju i autentini identitet ograniavanjem uticaja odluka ireg drutva. Time se staje na put realnoj marginalizaciji mnogih kulturalnih, pa prema tome i verskih, grupa i unapreuje pravedan odnos meu grupama u drutvu. Zahteva se, kako to Kimlika kae, sloboda unutar manjinske grupe i jednakost izmeu manjinske i veinske grupe. (Kimlika, 2002: 182) Prema tome, pitanje prihvatanja i priznanja jeste centralno pitanje savremene javne debate. Ona se najveim delom danas odvija posredstvom masovnih medija i posebno zahvaljujui aktivnostima civilnog sektora drutva, to upravo i jeste polje akcije pojedinca u politikoj sferi savremenog graanskog ivota. Tolerancija i dijalog su nerazdruivo povezani u zajednikoj borbi protiv svakog vida jednostranosti. Ljudi su danas svesni da imaju pravo da budu javno priznati kao ono to jesu. Ono to oveka ini autentinim, a to moe biti i njegov verski identitet, ne moe biti neto to se gura pod tepih ili zaklanja zavesom kune privatnosti. Uzimajui tako multikulturalni koncept i politiku priznanja za polaznu taku promiljanja savremene verske tolerancije, vidimo da se njen bitno savremeni smisao upravo i gradi na potrebi izlaska kolektivnih, a prema tome i verskih, identiteta u javnost na potrebi za upoznavanjem, razumevanjem, potovanjem, a onda i prihvatanjem i priznanjem. Upravo tako i Ejmi Gatman razlikuje moderan pojam tolerancije i savremeni (multikultualno obojeni) pojam potovanja: Mnogo toga se, meutim, moe rei ako napravimo razliku izmeu tolerisanja i potovanja razlika. Tolerancija moe da se proiri do najirih granica razliitosti gledita, pod uslovom, naravno, da se ne upuuju pretnje ili da se ne nanose druge direktne i jasno uoljive povrede pojedincima. Potovanje trai, meutim, daleko otrije razluivanje. Mada nemamo potrebe da se slaemo s nekom pozicijom da bismo je potovali, moramo je ipak, razumeti kao odraz moralne take gledita Multikulturalno drutvo je osueno da ukljuuje irok spektar moralnih neslaganja vrednih potovanja, budui da nam ona pruaju priliku da branimo svoje miljenje ispred, u moralnom smislu, ozbiljnih ljudi sa kojima se ne slaemo, i da na taj nain nauimo neto iz uzajamne razliitosti. Tako iz nunosti naih moralnih neslaganja moemo samo dobiti. (Gatman, 2003: 30) Pre svega, moemo dobiti, kada je o savremenoj verskoj toleranciji re, drutvo okrenuto javnom prihvatanju i priznanju razliitih verskih identiteta ukljuenih u zajedniki projekat drutvenog razvoja.

Uloga medija u savremenoj promociji verske tolerancije Savremena promocija verske tolerancije, dakle, poiva upravo na jednom aktivnom odnosu i prisustvu verskih zajednica u javnom drutvenom ivotu. Samim tim postaje jasno da je uloga medija u uspostavljanju jednog multikulturalnog i multiverskog okruenja danas od izuzetnog, tavie, nikada veeg znaaja. Pri tome, treba imati u vidu i opasnost od kriptotolerancije kao izuzetno negativnog uinka multikulturalnog projekta. Kriptotolerancija, koja se pretvara u indiferenciju i ravnodunost prema drugom najee je iskaz radikalne povrnosti, navodne otvorenosti prema drugome. Ovaj vid kriptotolerancije odustaje od hermeneutikih uinaka, od onoga to je gore nazvano kao hermeneutika identiteta. Insistiranje na injenici da svi kulturalni obrasci nose istu vrednost, moe lako da se izrodi u miljenje koje sve zahvata, a nita ne obuhvata. (Loonc, : 109) Govor mrnje moe biti pobeen samo govorom i aktivnim ivotnim stavom, nikako tiinom i ravnodunonom pasivnou. Prema tome, trpeljiv stav prema svemu gotovo po pravilu gubi bitku protiv netrpeljivosti. Znaaj medija u savremenom politikom ivotu neretko se istie sintagmom etvrti ogranak dravne vlasti kao to to ini Hana Arent (1994: 63), naglaavajui izuzetnu politiku funkciju medija u kazivanju injenine istine. Na savremeno zahuktali svet, naime, upravo pati od permanentne opasnosti iskrivljavanja injenica, obmana i samoobmana, lanih predstava i podmetanja bezonih i ogoljenih lai u osetljivom politikom ivotu, a prema tome i slinih intervencija u sferi meureligijskog dijaloga i tolerancije. To pred novinarsku profesiju stavlja posebnu odgovornost suoavajui je sa izazovima nezavisnosti i zatite od dravne vlasti i drutvenog pritiska. Tokvil je to davno uvideo govorei da je nezavisnost tampe jedna, a esto i jedina garantija koja preostaje slobodi i sigurnosti graana. (Tokvil, 2009: 76) Kada je re o zemljama koje se nalaze na putu liberalizacije i demokratizacije poput nae, put oslobaanja medija od dravne stege esto je krajnje tegoban. Pitanje slobode i nekorumpiranosti medija se tako javlja kao okosnica govora o nemanipulisanoj injeninoj informaciji za koju je savremeno drutvo itekako pravno-politiki zainteresovano. Slobodan protok informacija predstavlja jednu od uporinih taaka demokratskog politikog ivota, prvobitno iskazanu u vidu slobode govora i tampe. Prema shvatanju Dejvida Vebstera, predsedavajueg Transatlanskog dijaloga o radiju i

178

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

VE RSK A tOL E RANC IJA I M E D IJI

179

televiziji u Evropi: Stepen slobode i nezavisnosti sredstava informisanja zavisi od tri osnovna inioca. Prvi je regulativa, drugi, postojanje sposobnih menadera i opstanak na novonastalom tritu, a trei profesionalni nivo i odgovornost. (Vebster, 2009: 55-56) Tenja politikih krugova da ostvare medijski monopol posebno je usmerena ka elektronskim medijima zbog njihovog znaajnijeg politikog uticaja, to se esto ispoljava u stroijoj dravnoj regulativi tih medija, posebno u kontroli radio i televizijskih frekvencija i pokuaju uplitanja u programsku i ureivaku politiku. Polazei sa stanovita etike medija, na osetljivom terenu verskih razliitosti, ispostavlja se niz individualnih i institucionalno organizacionih etikih zahteva, ukljuujui tu i zahteve proistekle iz specifinosti etosa publike. Primera radi, pored obaveze novinara da slede naela novinarske etike i medijske kue su obavezne da se pridravaju optih humanistikih naela i posebno da izbegavaju svaki vid diskriminacije, ukljuujui tu i podsticanje i raspirivanje verske mrnje i netrpeljivosti. Etika publike, sa svoje strane - i pored esto navoenih pasivizirajuih i monopolizujuih uinaka medija na korisnike - inicira aktivan odnos publike u odnosu na medijske sadraje i njihov uticaj, te polazei odatle razmatra njenu odgovornost u kompleksnom medijskom inu. Dakle, publika ima graansku odgovornost za slobodni urnalizam, iz ega proistiu i zahtevi za veim sudjelovanjem publike u programskoj strukturi medija (italaki savjeti, uee u savjetima za tampu, institucija testa medija itd.). (Perovi, 2009 : 72). Medijska otvorenost se tako moe posmatrati kao istinski medijum izgradnje savremenog verski tolerantnog sveta. tavie, savremena uloga medija u izgradnji, oblikovanju i uvrivanju vrednosne orjentacije ljudi upuuje nas direktno na put promocije verske tolerancije, i to u svetlu vaspitanja i socijalizacije mladih u jednom multikulturalnom duhu. Vaspitna dimenzija medija suoava nas sa ozbiljnou moralnog zadatka i odgovornou za nastanak i opstanak verski tolerantnog sveta koju na svoja plea stavljaju svi uesnici medijskog ivota, kako novinari, urednici, tako i vlasnici medijskih kua, pa i sami korisnici. Medijski prostor se pod punim reflektorima danas pojavljuje kao univerzalni medijum naeg multikulturalnog iskustva susreta, upoznavanja, potovanja, prihvatanja i priznanja razliitih verskih identiteta. Izazovi pred kojima medijski in stoji, stoga su krajnje kompleksni kada govorimo o promociji verske tolerancije. Mogli bismo moda to najbolje izraziti milju da mediji kre na put u verski tolerantnu stvarnost.

Zakljuna razmatranja Kada danas mislimo o verski tolerantnom oveku teko da emo se zadovoljiti njegovom pukom trpeljivou, verovatnom pasivnou i nezainteresovanou za drugaija religijska iskustva od vlastitog. U krajnjoj liniji, to se da prihvatiti samo u graninoj situaciji kada postoji realna opasnost od netolerancije i nasilja. U svakom drugom sluaju oekujemo vedro lice zainteresovanog oveka otvorenog za dijalog, spremnog za susret i razumevanje, eljnog zajednike opteoveanske budunosti. Medijski in danas moe da kreira takvog oveka i prui priliku svim svojim uesnicima da medijsku otvorenost razviju u jednu kulturu potovanja verskih i drugih razliitosti izmeu ljudi. Savremena liberalno-demokratska politika kultura prua pravno-politiki okvir multikulturalne medijatizacije religijskog fenomena, ba kao to to ine i etiki zahtevi u oblasti specifine medijske delatnosti.

BIBlIOGRAfIJA
Arent, Hana, Istina i la u politici, Beograd: Filip Vinji, 1994. Declaration on the Rights of Person Belonging to National or Ethnic, Religios and Linguistic Minorities, dokument preuzet sa internet stranice UN: www.daccess-dds-ny.un.org/ doc/UNDOC/GEN/N93/076/55/IMG/N9307655.pdf?OpenElement Enciklopedija politike kulture, Beograd: Savremena administracija, 1993. Gatman, Ejmi, Uvod u zborniku: Multikulturalizam, ispitivanje politike priznanja, pr. Gatman, Ejmi, Novi Sad: Centar za multikulturalnost, 2003. Kimlika, Vil, Multikulturalno graanstvo, Novi Sad: Centar za multikulturalnost, 2002. Loonc, Alpar, Zato je teko teoretizovati multikulturalnost?, Habitus, br. ?, Novi Sad. Perovi, Milenko A., Etika medija kao regulacija delanja, u zborniku: Mediji i drutvo III Etika i javni interes, pr. Budimir Damjanovi, Niki: Civilni forum, 2009. Rols, Don, Pravo naroda, Beograd: Alexandria press i Nova srpska politika misao, 2003. Savremena politika filozofija, Ki, Jano (pr), Sr. Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 1998. Stupar, Milorad, O pojmu graanina nacionalizam vs. Kosmopolitizam, u: Filozofija i drutvo XI, Beograd, 1997. Tokvil, Aleksis de, Sloboda tampe u SAD, u zborniku: Mediji i drutvo III Etika i javni interes, pr. Budimir Damjanovi, Niki: Civilni forum, 2009. Vebster, Dejvid, Etika medija kao regulacija delanja, u zborniku: Mediji i drutvo III Etika i javni interes, pr. Budimir Damjanovi, Niki: Civilni forum, 2009. Volter, Rasprava o toleranciji, Beograd: Utopija, 2005.

Aleksandar Trudi

KULTURE, RELIGIJE I MEDIJI: doprinos razliitih teorija u sociologiji kulture i sociologiji religije
Rezime: U ovom tekstu bie prikazane znaajne teorije iz sociologije kulture i sociologije religije koje su vane za promiljanje kontekstualnosti u kojoj se deavaju procesi podloni pojedinanom ljudskom uticaju, a mogu uticati na mnoge svesno, a ponekad i nesvesno. Analiza komunikacije, medija, kulturnih sistema i religija samo su deli drutvene stvarnosti u kojoj ivimo. Sociologija i antropologija mogu i treba da pristupe takvoj kompleksnoj temi sa stanovita objektivnosti i interdisciplinarnosti, uz moguu kritiku jedna drugoj kako bi pospeile put saznanja ka istini i ka odgovorima na mnoga pitanja. Teologija ne treba da zanemari dostignua priloenog i da se stavi u poziciju supresirane nauke. Naprotiv, ona je i doprinela mnogim aspektima promena koje se deavaju oko nas i tiu se medija. U prvom delu emo se osvrnuti na antropoloke i psiholoke doprinose u pristupu izvetavanja sa terena i na ta treba, tom prilikom, obratiti panju. U drugom delu se prikazuju pojedini teroijski koncepti iz sociologije kulture i sociologije religije. Glavne ideje su iz opusa Antonjine Kloskovske, Dragana Kokovia, Malkoma Hamiltona, Dragoljuba B. orevia i mnogih drugih koji su doprineli da se specifikacija problema na relaciji kulture-religije-mediji ne uzima zdravo za gotovo, ve da se paljivo razmotri svaki segment datih pojmova.
Kljune rei: antropologija, kulture, mediji, religije, sociologija kulture, soci-

ologija religije, psihologija U razvoju drutva i ljudskih zajednica, antropologija je napravila iskorak sa etinou koja je izuzetno vana u istraivakom pristupu. O etici u sociologiji nema dileme, ali naunih doprinosa u vidu eseja, radova

182

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

Ku LtuRE , RE L IGIJE I M E D IJI: D OPRINOS RAzL I ItIh tE ORIJA u SOC IOLOGIJI. . .

183

i revolucionarnih dela nema puno. S toga, nikada nije na odmet otvarati diskusije o posledicama neijeg istraivakog korpusa naroito ako se radi o grupama koja imaju svoj poseban identitet, obeleja ili vrednosti. Bez detaljne, sistematine i objektivne metodologije socijalnih istraivanja, ne moemo govoriti i o adekvatnoj injenici i o teoriji. S tim u vezi, principi naunog saznanja slue nam kao vodi koji e u svakom momentu pomoi da korake istraivanja sprovedemo u skladu sa postavkama koje smo pre toga izneli. Logiki elementi naunog metoda, posebne metode, instrumenti, tehnike i pristupi moraju se precizno utvrditi, sporovoditi i implementirati onako kako je ve od ranije utvreno. Nekako se s vremena na vreme zaboravlja sve navedeno, pa se moe izneti neistinit ili nepotpun podatak ili stav, pa se dovode u pitanje transparentni i javni podaci odreenih zahvata. U sluaju savremenog srpskog drutva, primeri su mnogobrojni, sa posledicama koje rezultiraju negativnim, nasilnim pojavama prema verskim zajednicama1. Tadanje drutvo je bilo u krizi, odgovori na mnoga pitanja religijskog identiteta nuena su sa raznih strana, jer je oseaj psiho-socijalne sigurnosti bio vrlo vaan. Sada moe biti samo pokrenuto pitanje da li je trite verskih zajednica proireno novim misionarenjem ili je misionarenje kao aktivistiki deo svake te zajednice bio intenzivniji? Mislim da je i jedan i drugi odgovor taan s obzirom da su neke male verske zajednice tu jo od poetka 20. veka (npr. Adventisti) i da je intenzivno misionarenje aktivirano da bi se ponudio bar jedan od moguih odgovora: ko smo, ta smo i kuda idemo u vremenu nakon sloma biveg politikog sistema i raspada Jugoslavije koji je tada nudio drugaiji sistem vrednosti. Ne smemo zanemariti ni tadanje politike 90-ih u pogledu verskih zajednica. Ljudi su traili uvrivanje ili nov oseaj pripadnosti u religijskim grupama, mnogi faktori su uticali na promene u sferi religija i religioznosti: demografski, strukturalni, politiki i ekonomski. Zato i teren kao pojam moe biti vrlo vaan i za sociologiju, psihologiju i teologiju, ukoliko ga ne ograniavamo samo na plemensku zajednicu, ve i na savremeno drutvo koje koristi sve prednosti (a i nedostatke) tehnolokog napretka, ali ne i razvoja. Ispitanici/ ce su ljudska bia, ciljana od strane istraivaa, dok ti isti ispitanici, bilo iz plemenske zajednice, bilo iz grada, sa sela ili od negde drugde, nose u sebi i za sobom internalizovane komponente linosti, obrasce ponaanja,
1 Videti o tome detaljnije u: orevi, B., D. (1998): Proroci nove istine: sekte i kultovi (ta treba da znamo o novim religioznim pokretima?), JUNIR, Drutvo za zatitu I unapreenje mentalnog zdravlja dece i omladine, Ni.

psihostrukturu, religioznost i vaspitanje. Interdisciplinarnost je vrlo pogodan pristup, ba iz tog razloga to moe da da uvid iz vie aspekata o ispitaniku/cama/cima, drutvenoj stvarnosti, vremenskom okviru, kontekstu, uzrocima i posledicama neke ili vie pojava2. Primer neadekvatne metodologije, sa olakim zakljuivanjima i vrednosnim sudovima pruen je u delu Biljane urevi Stojkovi Ispovesti rtava sekti3. Mi ni u jednom trenutku ne znamo taan cilj, predmet istraivanja, a da ne govorimo o teorijsko-saznajnom delu koga, u sutini, uopte ni nema, bez sistematinosti, bez adekvatnih tipologija verskih zajednica niti pozivanja na relevantne izvore, ne pratei ni proces primene intervjua ili obinog razgovora. Izvetaji sa terena, etnografski tekstovi i dnevnici pruaju nam uvid u posmatranja drutvenih grupa. Koliko nam je poznato, zapisivanje sa terena je najbitnije, a takvu ulogu imaju etnografi tj. antropolozi i etnolozi. Kako Fabijeti, Maligeti i Matera navode (Fabijeti, Maligeti, Matera 2002: 11-52), ulogu zapisivanja o plemenskim zajednicama sa svojim kulturama i religijom nisu oduvek imali antropolozi, ako posmatramo i period zvaninog konstituisanja antropologije kao nauke negde u 18. veku. Ulogu zapisivanja su imali i misionari, ali se ne govori precizno i tano o kojoj crkvi/ vama se radi, ako definiemo misionara kao oveka koji putuje u nepoznate delove kontinenata u misiji irenja hrianske ili neke druge ideje i/ili religije meu ljudima drugaije, razliite kulture. Ukoliko je hrianska, poznato je da se antropologija vrsto borila da se otrgne od crkvenog uticaja, poevi od filozofije koja je bila pomonica teologiji u mranom srednjem veku (Fabijeti, Maligeti, Matera 2002: 59). ak autori ni ne navode konkretne primere i zasluge misionara u zapisivanju sa terena na nepoznatim podruijima nakon Kolumbovih osvajanja. Bez obzira da li su ti zapisi bili vrednosno obojeni ili sa nikakvom naunom teinom, kritika tih istih zapisa ne bi ni postojala da misionari nisu iste pisali. Ono to je zanimljivo jeste da misionari nisu izgubili svoju ulogu za rast crkve i poveanje broja pripadnika. Jo je interesantnije da su pojedine male verske zajednice u Srbiji u slinom ili istom poloaju kao plemenske zajednice o kojima se govorilo na diskriminirajui nain, ali se sada uloga masovnih sredstava komuniciranja stavlja u prvi plan. Porast korienja Interneta, publikacija i pojava televizije su omasovili propagandu, informisanje i slanje razliitih
2 Videti detaljnije u: Miloevi, B. (1997): Umee rada, Filozofski fakultet, Novi Sad. 3 Videti detaljnije u: urevi-Stojkovi, B. (1999): Ispovesti rtava sekti, ig, Beograd.

184

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

Ku LtuRE , RE L IGIJE I M E D IJI: D OPRINOS RAzL I ItIh tE ORIJA u SOC IOLOGIJI. . .

185

poruka o verskim zajednicama. Ne moemo rei da su kulture plemenskih zajednica i modernih verskih zajednica iste, ali svakako posledice uticaja medija su sline- negativna diskriminacija je itekako primetna, a poloaji moi naglaeni od strane veinskih, tradicionalnih crkava i evropske tradicije. Tad stupa u prvi plan antropologija medija, koja kao nauka o medijskom oveku i poloaju oveka u medijima, mora da prihvati injenicu o svojevrsnoj neophodnosti jer postoje situacije kada se metodologija opte antropologije premeta u fokus oveka kao kulturnog bia sa elementima etnosa. Ako samo posmatramo definiciju antropologije kao nauno zasnovano prouavanje oveanstva, pokuaj da se protumae slinosti i razlike izmeu ivih bia, iji je konani cilj da razvije odreeno integralno poimanje oveka, na osnovu njegovih univerzalnih i lokalnih obeleja (Fabijeti, Maligeti i Matera 2002: 48) videemo da se njena disciplina, antropologija medija, u tom sluaju bavi oveanstvom u sferi medija, onako kako oni prikazuju oveka i kako se interpretiraju slinosti i razlike ljudi putem njih, sa komponentama koje ine medije: poruke, kanali komunikacije, odnos poaljilac-primalac i obrnuto, slike, tehnologija, teren itd. U etnografskom delu antropologije medija, uloga zapisivanja se prebacuje na prouavanje tumaenja u svetim knjigama, ukoliko je zapisiva ostavio svoje komentare, pitanja i beleke sa strane na marginama u sekundarnoj analizi publikacija i knjiga. Kada su u pitanju Internet, forumi, blogovi i chat sobe sa postavljenim temama i otvorenom komunikacijom korisnika, tada stupa na snagu precizna heremneutika prouavaoca. Na televiziji i radiju, prouavanje i analiza dublje kontekstualnosti moe se ostvariti putem istraivanja naglaavanja rei, ponavljanja istih, boje glasa izvestitelja/ke, odevanja, neverbalne komunikacije, simbola koji se prikazuju ili se o njima govori, ponovnog postavljanja kljunih pitanja koje ine vest, sa mogunou izlaska na teren i (ponovljenim) razgovorom sa ispitanicima i izvetaima. To moe znaiti da je svaki novinar potencijalni antropolog medija, ukoliko eli da ispita objektivnu informaciju koja e se pustiti ili je ve putena u etar. Egzemplar etike antropologije medija lei u sledeem: organizacija Survival International je globalna organizacija koja se bori za plemena irom sveta koja imaju svoju autentinu kulturu i religiju. SI imaju svoj sajt4 koji je pun lanaka istraivaa i novinara sa terena. Izdvojiu samo lanak koji se tie ove teme, a bio je u vezi sa novinarima koji izvetavaju o plemenima
4 http://www.survivalinternational.org/

u svetu. U lanku koji je objavljen na sajtu 17. februara 2006. godine, Don Pilger i BBC novinar Don Simpson pozivaju novinare irom sveta da ne koriste rei primitivan, kameno doba, divljaci i ostale termine i fraze koje opisuju plemena irom sveta, jer, kako je i ranije dokazano, ta ista plemena imaju svoju kulturu koja je jedinstvena5. Klod Levi Stros je napravio pomak i dokazao jo sredinom 20. veka da uopte nije adekvatno nazivati plemenske zajednice primitivnim jer se njihovo saznanje bazira na istim misaonim logikim strukturama kao i savremeni ovek u Evropi. Posledice o kojima je re kada se na takav nain izvetava jesu izraene u rasizmu, negativnoj diskriminaciji i irenju mrnje prema njima. Jo treba imati na umu da se neverovatna ekspanzija sredstava masovnih komunikacija iri toliko velikom brzinom da je jednoj informaciji sada potreban deli sekunde da se nae na drugom kraju sveta to uslovljava univerzalizaciju jezika globalne kulture. Fabijeti, Maligeti i Matera piu o tome da se fokus antropologije dosta pomerio u savremenom svetu sa prvobitne ljudske zajednice na plemenske zajednice koje nisu sauvane od globalizacije kao svetskog procesa irenja univerzalnih vrednosti, kulture i razmene simbola (Fabijeti, Maligeti, Matera 2002: 48-50). S tim u vezi, antropologija medija dobija jo vie na znaaju, a verske zajednice koje su kulture po sebi sa svojim identitetima postaju deo onoga to su bile pre, a i sada su npr. plemenske zajednice, samo to je ustrojstvo i pitanje nacionalnog tj. etnikog potpuno drugaije u verskim zajednicama koje nemaju izjednaen religijski identitet sa nacionalnim (ili ga imaju i vrsto ga se dre). Time se problem jo vie uslonjava. Sada su sredstva za medijsku proizvodnju u rukama dominirajuih sila koje god one bile, ali odnos nadreenosti-podreenosti postoji. Primer za to moe biti kada se govori o nadnacionalnoj Internet-kulturi koju ine ljudi sa kompjuterima u svojim domovima. U tom kontekstu treba obratiti panju i na odnos meu verskim zajednicama- koje raspolau sredstvima i moi da bi dominirale na tzv. verskom tritu pogotovo u interkulturalnim drutvima. Moda nije ispravno ni rei mala tj. velika verska zajednica, jer se stvara odnos nadreene verske zajednice nad podreenom, kvantitativno manjom u smislu broja vernika/ca. Psihologija je nauka koja daje aspekt individualnog, ali ne iskljuuje i socijalno u funkcionisanju psihikih procesa unutar oveka. Psiholoki aspekt komuniciranja govori nam o psihostrukturi, recepciji i percepciji znaenja i kakav uticaj ima na oveka.
5 http://www.survivalinternational.org/news/1385

186

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

Ku LtuRE , RE L IGIJE I M E D IJI: D OPRINOS RAzL I ItIh tE ORIJA u SOC IOLOGIJI. . .

187

Petar Atanackovi je pisao o psihoanalitikom tumaenju ikona i fresaka u pravoslavnim crkvama, ali je taj pokuaj ostao na jednom povrnom nivou, ne navodei koji model analize je koristio u tom sluaju bez interdisciplinarnog osvrta na funkcije ikona i fresaka (AFANS (ur) 2007: 18-22). Sem to su emocionalne reakcije razliite i individualne na percepcije takvih umetnikih dela, svoenje linog doivljaja na histeriju, neurozu ili psihopatologiju, ostavlja nam na uvid suvi kriticizam sa kojim moemo samo da nagaamo o namerama autora. Razmena znaenja i igre za transakcione analitiare imaju specifian smisao6. Sa takvim pristupom je pisala o komunikologiji i psihologiji komunikacije Tijana Mandi. Ona kazuje o mnogim iniocima koji se nalaze unutar komunikacijskog procesa, sa metaporukom na koju treba obratiti panju jer je ona u kompleksnim kulturnim i religijskim sistemima skrivena i esto netumaena (Mandi 2003: 18-33). Ako posmatramo hrianske verske zajednice, osnovnu komunikacijsku jedinicu ini tekst u Bibliji ili Biblija sama, jer se na nju sve pozivaju, a iri kontekst kulture jednog drutva mogu dati govorne interpretacije koje su raznovrsne sa posebnim identitetima i tumaenjima razliitih verskih zajednica i ljudi. Uz sve priloeno, tek tada pristupamo prouavanju metaporuke i njenog znaenja. Dodatna komplikacija jeste u Bibliji kao mediju sa alegorijama, mitolokim strukturama i metaforama, no hrianska teologija sa heremenutskom metodom moe da prouava biblijski tekst. Kao jedan od preduslova za meureligijski dijalog dve ili vie strana, mora postojati izvesna saglasnost u definiciji realnosti i znaenja osnovnih pravila komunikacije. Zato postoje ekumenska susretanja iji je cilj, manje ili vie, dijalog o razlikama meu hrianskim i drugim verskim zajednicama. Svaka VZ daje svoje tumaenje o pristupu odreenog drutvenog, teolokog ili nekog drugog problema. Kao primer mogu se uzeti sluajevi prorokovanja tokom 90-ih u Srbiji. Kako Fabijeti, Maligeti i Matera navode u sluaju pojave prorokovanja u Africi, slino se moe rei i za prostore bive Jugoslavije. Kada su krenula kolonizacijska previranja u prvoj polovini 20. veka i prodiranja belog oveka, proricanja su govorila o tome da e doi do promene demografske situacije u Africi u formi: Kroz sedam godina crnci e postati kao belci (Fabijeti, Maligeti, Matera 2002: 250). Samo to za prostore ex-Ju vai drugaiji vremenski kontekst, istorija i okolnosti kultura koje su zajedno bile u jednoj dravi. Ono to je zajedniko jeste da se tim prorokovanjem govori6 O transakcionoj analizi videti detaljnije u: Bern, E. (2003): Koju igru igra?, Beoknjiga, Beograd.

lo o drutvenim promenama koje su se zaista deavale na planu identiteta i kojih su ljudi bili neminovno svesni. Tokom 20. veka se dogaaju nagle globalizacijske promene na mapi sveta i komunikacijski procesi i razmena informacija opet dolaze u prvi plan. Jo ako govorimo o odnosu centra i periferije, Zapada i Istoka, moemo navesti razliite primere kreiranja globalne politike, ba kako je Semjuel Hantigton govorio o sukobu civilizacija. Sve to za sobom vue i stvaranje kontrakulturnih pokreta u nadnacionalnim kulturama i stalnoj borbi za svoje mesto u svetu, kako na lokalnom tako i na globalnom planu. Odnos roditelj-odrasli-dete koji se odigrava unutar religijskog sistema meureligijskog dijaloga je pomalo neistraeno podruje za psihologe religije. Na makro nivou objanjenja kultura, princip kultura produenog detinjstva7 (ako govorimo o drutvima koje su konstantno u razvoju i promenama, naspram kultura koje neguju individualnost i demokratinost kakva su drutva Zapada) i igre mogu biti zanimljiv spoj za analizu. Samo moramo obratiti panju da ne zapadnemo u psihologizam koji nee pruiti kompletan osvrt na problem. Ovde emo samo pokuati da ga svedemo na mikro nivo pojava: kakav se odnos deava unutar igre dva (ne)religiozna oveka (specifino ako su iz dve razliite verske zajednice ili religijske grupe) vue za sobom faktore sloenosti, samim tim to treba uvideti stepen religioznosti u korelaciji sa igrom koja se deava u komunikaciji ta dva oveka. A stvar se jo dodatno komplikuje ako istraujemo kontekst, drutvene okolnosti i inioce vaspitanja, s im bismo trebali da dobijemo kompletan prikaz situacije igre. Neto slino je u antropologiji definisano kroz mimetike predstave (Fabijeti, Maligeti, Matera 2002: 224-227) koje podrazumevaju i aspekt podraavanja dajui smisao odreenom znaenju i ponaanju. Uz tumaenje uloga u transakcionoj analizi moemo dobiti odgovor na pitanje: da li je u pitanju sukob vrednosti ili prosto neka zajednica ima potrebe koje nisu ispunjene? Kada iste potrebe nisu ispunjene, pojave nasilja se mogu prevenirati ukoliko se ispituju razliiti uzroci. Ali to je samo jo na nivou pretpostavke jer je neophodno eksplorativno istraivanje interdisciplinarnog tima to iziskuje mnogo novca, energije i vremena. U okviru predrasuda, stereotipija i glasina nastupa socijalna psihologija. Pojedinano gledano, sluajeva diskriminacije verskih zajednica je bilo, kako od strane pojedinaca/ki (posebno u medijima) tako i od strane drugih
7 O tome je pisao kod nas Vladeta Jeroti.

188

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

Ku LtuRE , RE L IGIJE I M E D IJI: D OPRINOS RAzL I ItIh tE ORIJA u SOC IOLOGIJI. . .

189

verskih zajednica8. Koji su motivi i koja je pozadina i razlog diskriminacije, psiholozi religije stupaju na scenu. Svenka Savi navodi da je problem u novinarstvu i pisanju za medije nain na koji se jeziki uobliava poruka (orevi (ur.) 2004: 204-207). Profesorica Savi daje predloge da bi trebalo da se sastanu predstavnici razliitih konfesija sa predstavnicima medija za normiranje pravila kako u Pravopisu srpskog jezika tako i u izvetavanju o praznicima, titulama verskih donosilaca odluka i doprinosu meuverskom dijalogu. Svakako da bi se poruka poslala primaocu na ispravan nain, svaki stav, nosilac odreenog znaenja ili informacije moraju biti definisani na drutvenom nivou da ne bi dolo do nesporazuma ili dezinformacije. Analiza sadraja je socioloki metod koji je prerastao iz tehnike u metod istraivanja zbog potrebe izuavanja medijskih poruka koje se alju irokom spektru primalaca. Preporuka je za sve koji se bave medijima na ovaj ili onaj nain da omogue eksplorativno istraivanje religijskih poruka sredstava javnog informisanja, ali ne smemo zaboraviti injenicu da su verske zajednice u velikoj meri uskraene za radio i televizijske stanice, naspram laikih medija koji ove gutaju. * Sociologija kulture kao disciplina opte sociologije podrazumeva iri spektar bitisanja ovekovog delanja. Kako i zato je ovek hteo kultivisati sebe i prirodu, a da za to postoje i odreene posledice za stvari, druga bia i okruenje u kome se nalazi, sociologija kulture pokuava da razjasni. Mediji poput knjige, bioskopa, televizije, radija, telefona su samo sredstva koja slue oveku za kultivizaciju i olakavanje ivota, a pre toga jezik uslovljava verbalizaciju misli i ponaanja. Za medije i sredstva masovnog komuniciranja vrlo je vano ralaniti komunikaciju od informacije. Komunikacija je proces u kome se informacije emituju i primaju tj. injenice, ideje, gestove, govor tela odevanje, zvuk, boju itd. (Kokovi 2005: 261-270) Kada spominjemo dezinformaciju, ona se tie korienja tehnike informisanja (irokih masa) u cilju obmane, prikrivanja ili izobliavanja injenica, odnosno ne moemo govoriti o uskraivanju informacije nego o pruanju lane informacije. Kokovi izdvaja greke koje
8 Detaljnije u: orevi, B., D. (1998): Proroci nove istine: sekte i kultovi (ta treba da znamo o novim religioznim pokretima?), JUNIR, Drutvo za zatitu i unapreenje mentalnog zdravlja dece i omladine, Ni.

se mogu desiti prilikom analize u kojim uslovima se deava komunikacija, ko je poaljilac i primalac poruke, to takoe zanima sociologiju. Meutim, ono to je zanimljivo a to je zajedniko religioznosti kao psihosocijalnom pojmu i komunikaciji kao procesu jesu emocije koje su inilac pojavljivanja kompromitovanih rei, a izazivaju trenutnu emocionalnu reakciju: dete, nacija, porodica, crkva i sl. Postavlja se pitanje u okviru srpskih medija da li je mogue da su rei npr. poput sekta, okultno i satanistiko odlika kompromitovanih rei laikih ili verskih medija? Kokovi napominje da je komunikacija neodvojiva od vrednosnih sudova, ideolokih stavova, ubeenja i predrasuda i za to navodi primer ometanja komunikacije kada se ateista i poboni hrianin teko mogu sloiti u religijskim pitanjima. No, ovo je ipak samo pretpostavka, ali koja povezuje emocionalnu komponentu religioznosti i kompromitovane rei sa vrednostima. Komunikacija zavisi od kulture u kojoj je ovek odrastao. Njome se uspostavlja svakidanji svet znaenja i vrednosti u odreenom drutvu i kulturi. ovek saznaje svaki dan o stvarima i stavovima u njegovom okruenju i vri interakcije u skladu sa svojim potrebama i saznanjima. Ono saznanje koje se izdvaja u ovom sluaju jeste saznanje koje vodi do vieg stepena mudrosti i manifestuje se kao teoloko saznanje koje vodi do znanja koje donosi spasenje. Po svojim pobudama i funkcijama, ovo znanje je kolektivnog karaktera, a ispoljava se u mitovima i religijama (Kokovi 2005: 301). Da li dobijamo vii stepen mudrosti i istinu kada saznajemo o svetu verskih zajednica, a mediji utiu na irenje znanja o njima? Odgovor je vrlo delikatan i kontroverzan, ako uzmemo u obzir nedovoljne podatke i injenice o tim istim verskim zajednicama. Nepotovanje etike, metodologije i principa naunog saznanja dovode do posledica netrpeljivosti nasuprot ravnopravnosti, konflikta nasuprot harmonije i autokratije naspram demokratije. Opet emo se pozvati na rad Biljane urevi Stojkovi Ispovesti rtava sekti gde nije prisutan nijedan navedeni segment, a koji vode olakom i nepreciznom zakljuivanju i dezinformisanju ljudi o verskim zajednicama ili pak ono to se sektom zove, a tie se Veberove podele verskih zajednica9. ak iako je cilj bio da se prenesu istinite izjave rtvi destruktivnih verskih zajednica, to nije uraeno na precizan, sistematian i objektivan nain, da bi se dolo do zakljuka i istine da su pojedine verske u zajednice bile pogubne za pojedince. Zbog toga treba preispitati diskurs i medij kojim se informiu naunici i graanstvo, da bi se uvidele greke pri9 Za Veberovu podelu verskog ustrojstva videti u: Markov, S., Marjanovi, M. (2003): Osnovi sociologije, Prirodno matematiki fakultet, Novi Sad.

190

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

Ku LtuRE , RE L IGIJE I M E D IJI: D OPRINOS RAzL I ItIh tE ORIJA u SOC IOLOGIJI. . .

191

likom slanja informacija. Ukoliko je postojao i cilj u vidu poziva na posledice uticaja odreenih malih verskih zajednica na lokalnu zajednicu, dijalog i multiperspektivnost bi pomogli da se objektivno sagleda problem, ukoliko postoji. Na sreu ili na nesreu, pojava antikultnih pokreta u Srbiji je primer dezinformisanja kroz medije. To se moe objasniti i kroz preispitivanje odnosa izmeu medija i drutva sa jednim od mnogih upozorenja kada se govori o tom odnosu, a Kokovi navodi, pozivajui se na Sasmana, da su istraivai proizvod kulture koju prouavaju (Kokovi 2005: 431-437). Da li bi to onda znailo da je dotina istraivaica proizvod promena na religijskom planu ili na planu optih drutvenih promena za vreme krize 90-ih, kada je pitanje religijskog identiteta graana u Srbiji podlono politikim faktorima? Na ovaj odgovor bi trebalo da se saeka kada proe istorijska distanca od bar 50 godina da bismo doneli objektivne zakljuke, ali nije na odmet ih naeti. Neka slina objanjenja su traena u moralnoj panici, ali to je samo jedan deo uzroka pojave antikultnih pokreta10. Kako primeujemo, o simbolikoj komunikaciji (gde stoji da je religiozan ovek taj koji se slui religijskim simbolima specifino koji su uz to i drutvene injenice ba kako Dirkem ih definie) i vrednostima prilikom komuniciranja u kulturi govori Antonjina Kloskovska. Delo Sociologija kulture je u nas ugledalo svetlost dana prevodom Svetlane Babi Baranjske 2001. godine u izdanju igoja tampe iz Beograda. Terminologija i nauni jezik kojim se slui autorka dosta je zahtevan jer se u sadraju nalaze dostignua iz sociologije umetnosti, psihologije, antropologije, knjievnosti i umetnosti. Kada govorimo o kulturnim potrebama ljudi, a tu spada i potreba za religioznou, uviamo da postoje izvesni indikatori merljivosti (Kuburi 1996: 303-331). Praenje verskih medija i sadraja tu isto spada. Moramo uzeti u obzir za simboliku komunikaciju pravac u kome se komunikacija vri. Na nivou vernici-svetenstvo, Hamilton nas upozorava da u pojedinim svetskim religijama pravac je neto izmenjen. Kao primer navodi usmerenost svetenog, obrednog lica koje je tu za vernike, a u budizmu su vernici tu za kaluere-askete (Hamilton 2003: 142-155). Ovakvi pravci simbolikog komuniciranja se ne mogu uzeti zdravo za gotovo, ukoliko govorimo o hrianstvu ija je jedna od vrednosti sloboda izbora, a to menja pravac utoliko kada je re o prozelitizmu i/ili obraenju u drugu ne-hriansku religiju.
10 Detaljnije u: orevi, B., D. (1998): Proroci nove istine: sekte i kultovi (ta treba da znamo o novim religioznim pokretima?), JUNIR, Drutvo za zatitu i unapreenje mentalnog zdravlja dece i omladine, Ni.

Pratei istorijski razvoj drutva moemo rei da su potrebe za duhovnou i religioznou svuda i uvek prisutne, da li na manifestnom ili latentnom nivou ispoljavanja religijskog ponaanja. Promene koje su zahvatile Srbiju u poslednjih 20 godina smanjuju vremenski okvir i suava mogunost za objektivizaciju operacionalizacije teorijskih postavki. No, sva drutva ne idu istim smerom promena, pa je vremenski okvir fleksibilan u smislu targetiranja uzroka kojih je zaista mnogo u drutvenim naukama. Ipak moramo biti jako obazrivi jer je neophodno detaljno definisanje i odreenje zato ba taj okvir uzimamo za analizu. Da bismo razvili diskusiju o njima, potrebe su vane i za promenu ideologije i politikih sistema u kojima je bila Srbija kada je u u pitanju sfera kulture i religije. Menjanje ispoljavanja religioznosti nakon sloma socijalizma posle 1989. godine na evropskom planu dovelo je do traenja ispunjenja potreba religioznosti koje su bile vie ili manje supresirane. O kulturi i religiji kao sistemima ovekovog bitisanja u drutvenoj stvarnosti i o manjoj supresiranosti religioznosti se moglo govoriti kada je socijalistika ideologija prihvatila u sebi simbole koji su u sebi nosili integrativno-kolektivne vrednosti bratstva i jedinstva. Umesto krsta je vie bio zastupljen srp i eki ili petokraka na zastavi. Kada dobijemo takvu kompenzaciju duhovnosti, da li onda moemo razgovarati o indikatorima religioznosti ateistikog drutva (ako ateizam smatramo isto jednim vidom savremene religije bez boga sa harizmatskom linou kao oslobodiocem tj. autoritetom) ili moemo govoriti o politikoj duhovnosti sa drugaijim vrednostima? Tu se nalazimo na klizavom terenu i to je tema nekog drugog rada. Ono to nas zanima trenutno jeste aspekt izuavanja aksiolokih kriterijuma simbolike kulture u religijama. Vrednosti imaju svoja specifina znaenja i Kloskovska se poziva na Mida kada govori o 3 faze inova ponaanja u semiotikkim i aksiolokim istraivanjima: ulna, manipulativna i potroaka (Kloskovska 2001: 110-137). Moris, uz pomo Mida, definisao 3 aspekta znaka u simbolikoj komunikaciji: designativni, preporuljivi i vrednujui. Npr. imenica sekta ima designativni karakter, ali ako se upotrebi u sredini zahvaenoj religijskim drutvenim promenama i u identitetu, mogu se dobiti i druga dva karaktera. Tada sekta znai i loe, kriminalno, destruktivno, satanistiko to jo dalje vodi u dublju analizu diskursa, konteksta, preispitivanje namere poaljioca izvesne poruke sa takvim jezikom. Pri tom, Kloskovska uzima u obzir psihosocijalna izuavanja vrednosti i govori o posledicama sudara 2 ispoljene vrednosti oliene u aksiolokoj

192

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

Ku LtuRE , RE L IGIJE I M E D IJI: D OPRINOS RAzL I ItIh tE ORIJA u SOC IOLOGIJI. . .

193

disonanci: Ljudska kultura sa svojim brojnim normama, zapisanim u memoriji, simboliki kodiranim injenicama koje nisu rezultat samo sopstvenih ve i drutvenih, istorijskih iskustava, stvara mnotvo prilika za aksioloku disonancu (Kloskovska 2001: 110-137). Sa druge strane, ambivalencija i sudar vrednosti eliminisane su putem drugih religijskih, ideolokih koncepcija stvarajui univerzalne vrednosne sisteme u odreenom dobu. Dravni zakoni bi trebali da imaju ulogu regulacije poravnanja odnosa u sukobu 2 vrednosti. Mi razgovaramo o toleranciji verskih zajednica u poslednje vreme najvie, a ne toliko esto o ravnopravnosti izmeu njih jer donosioci odluka i nosioci drutvene moi utiu na donoenje pravnih normi i regulativa, popunjavajui rupe u toleranciji koja podrazumeva trpeljivost, a ne jednake mogunosti za sve. Odnos, sukob ili ambivalencija vrednosti izmeu ljudi i malih verskih zajednica moe se oitati pomou senzacionalistikih naslova i lanaka u dnevnoj tampi koju je naveo Dragoljub B. orevi kao primere za situaciju sekti u Srbiji u svojoj knjizi Proroci nove istine: sekte i kultovi izdanja iz 1998. godine, JUNIR-a i Drutva za zatitu i unapreenje mentalnog zdravlja dece i omladine, Ni. Kako da se u takvim sluajevima senzacionalizma postave novinari, sociolog religije Malkom Hamilton moe da pomogne pomou razrade i objanjenja tzv. metodolokog agnosticizma pri ispitivanju verskih ubeenja koja sociolog moe, a ne mora da uzme u obzir prilikom naunog istraivanja (Hamilton 2003: 17-29). Jednostavno reeno, religijske tvrdnje su izraz istine koja je sasvim drugaija od injenike i empirijske. Za sociologa je bitno da ta tvrdnja ima odreenu vanost za osobu ili grupu vernika i da sociolog pokuava da putem posledica ponaanja prevenira, sprei negativnu drutvenu pojavu ili da odgovor na pitanje zato se odreena radnja deava. Na samom kraju, opis religijskog uverenja i doivljaja treba dati na nain koji ne vrea oseanja vernika ili osobe koja to doivljava, ali to ne treba da nas spreava da nastojimo da ga objasnimo posredstvom ideja, kategorija i odnosa s kojima ta osoba ne mora obavezno da se slae (Hamilton 2003: 17-29). Potrebna je, meutim, spremnost da se menjaju sopstveni stavovi i prihvatanje mogunosti da to dovede i do promena sopstvenog miljenja
M. Hamilton

Summary: In this article the author tries to represent achievements of theories of sociology of religion and sociology of culture for reserching the media discourse. The theorists which are used from different sources are Malcolm Hamilton, Dragoljub B. orevi, Dragan Kokovi and others.
Key words: anthropology, cultures, medias, religions, sociology of culture, so-

ciology of religion, psychology.

BIBlIOGRAfIJA
AFANS (ur.) (2007): Kritika klerikalizacije Srbije, Omladinski centar CK13, Novi Sad orevi, B., D. (1998): Proroci nove istine: sekte i kultovi (ta treba da znamo o novim religioznim pokretima?), JUNIR, Drutvo za zatitu i unapreenje mentalnog zdravlja dece i omladine, Ni. orevi, B., D. (ur.) (2004): Crkve, verske zajednice, medijii i demokratija, Novosadska novinarska kola, Novi Sad. urevi-Stojkovi, B. (1999): Ispovesti rtava sekti, ig, Beograd. Fabijeti, U., Maligeti, R., Matera, V, (2002): Uvod u antropologiju: od lokalnog do globalnog, Clio, Beograd. Kokovi, D. (2005): Pukotine kulture, Prometej, Novi Sad. Kloskovska, A. (2001): Sociologija kulture, igoja tampa, Beograd. Mandi, T. (2003): Komunikologija: psihologija komunikacije, Clio, Beograd. Hamilton, M. (2003): Sociologija religije, Clio, Beograd.

Religija, film, umetnost i Internet

Sran Sremac i Sergej Beuk

ta ima zajedniko Holivud sa Jerusalimom? Film, teologija i religijsko iskustvo

Sve to treba da zna o ivotu nalazi se u filmovima.
Travis, Grand Canyon

Rezime: Polazei od osnovnih teorijskih premisa kinematografske teologije, autori postavljaju pitanja kao to su: gde je mesto filma na polju religijsko teolokog promiljanja i koje su granice filmske naracije u smislu religijskog iskustva, a posebno fenomena konverzije? Iznosei relevantne hipoteze i teorije, autori zauzimaju stav da su kultura i teologija neraskidivo povezani i da je film oblast u kojoj se mogu pokazati snaga i znaaj, kako kontekstualizacijsko narativnog, tako i praktino empirikog diskursa postliberalnih teolokih istraivanja.
Kljune rei: film, kinematografska teologija, kultura, religijsko iskustvo,

naracija. Uvod Da li film predstavlja teoloki tekst na osnovu koga moemo razvijati teoloki diskurs? Na koji nain moemo interpretirati film kao nain istraivanja vere, religije, duhovnosti, smisla, kulture i kreativne imaginacije? ta filmovi zapravo proizvode u ljudima? Da li film moe da izazove religijsko iskustvo? Ovo su neka od pitanja na koja emo pokuati da odgovorimo u ovom radu. Rastue zanimanje za odnos izmeu teologije i filma prua nam priliku da u potpunosti artikuliemo nain na koji vizuelne slike saoptavaju znaenje (smisao). Oigledno je da film postaje sve uvaeniji, kao vrsta umetnosti i kao jedan vid kulture koji neminovno zasluuje panju

198

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

tA IM A zAJE D NI KO h OL IVuD SA JE RuSAL IM OM ?

199

teolokih i religiolokih istraivanja. Stoga emo u radu pokuati da dovedemo u dijalog teologiju i film. U prvom delu rada artikulisaemo odnos teologije i filma i naine na koje kinematografska teologija doprinosi savremenoj teolokoj refleksiji crkve i kulture, dok emo u drugom delu pokuati da odgovorimo na pitanje da li film moe da izazove religijsko iskustvo. Teologija i film: Poziv na dijalog Prouavanja teologije i filma postoje neto manje od tri decenije. Bog je esto komunicirao sa oveanstvom kroz naracije, pa Pismo moemo posmatrati kao Boiju naraciju u interakciji sa naom priom. Film je takoe medijum koji obiluje pripovedanjem, to omoguava komunikaciju izmeu Boga i gledalita, bez obzira na to da li su to tvorci filma nameravali ili ne. Tako, Robert Donston istie da filmovi imaju potencijal da prenose Boije istine kroz slikovite opise ivota ili stvorenja (Johnston, 2000). Pojedini teoretiari dre da film igra vanu ulogu u prenosu religioznih i moralnih verovanja i vrednosti. Oni se koriste religijskim jezikom prilikom definisanja filma kao medijuma kulturne ideologije. Don Lajden, na primer, obrazlae da gledanje filma predstavlja jedan oblik rituala u kome gledalite stupa u kontakt sa kulturoloki vanim znaenjima i vrednostima (Lyden, 2003). Isto tako, Klajv Mar i ostali kinematografski teolozi smatraju da se odlazak u bioskop moe razumeti kao iskustvo koje je slino bogosluenju, nazivajui film modernom tehno-propovedaonicom (Marsh, 2004). Stoga je, tokom poslednje tri decenije, mnotvo teologa i religijskih teoretiara prepoznalo vanost bavljenja filmskim studijama kao izvorom teolokih koncepata i metoda za analiziranje filma. Dijalog sa filmom nas osposobljava za razmiljanje o popularnoj kulturi; on nam prua opte znanje, stimulie nae razmiljanje i navodi nas da stvari gledamo na drugaiji nain. Film moe predstavljati izazov za naa politika, moralna ili religiozna gledita, tako to e pod znak pitanja staviti rodne odnose, rasizam ili homofobiju (Romanowski, 2007: 15). ta vie, on nas priprema da prihvatimo jo specifiniji, a time i jo zahtevniji izazov da postanemo relevantni za na odreeni kulturoloki kontekst u kome praktikujemo teologiju. U tom smislu, film moe poveati nau svesnost i produbiti nae razumevanje ljudi i sveta u kome ivimo. Zbog toga film postaje neophodno sredstvo pojanjavanja posebne relacije u kojoj se film nalazi u odnosu na kulturu ili stvarnost. Ako teologiju razumemo kao govor o Bogu onda iskustvo filma jeste, po naem miljenju, eksteriorizacija (kada govorimo o religijskom skriptu/

simbolu) iskustvenosti i njeno pretvaranje u formu opteg transsubjektivnog Metanarativa. Hristos iznosi parabole, ali je i sam Hristos (kao Sveti Sin, Pomazanik, Pastir) vieznana i vieslojna linosna struktura koja u okvirima individualne istorije krije (ili otkriva) mitsko, htonsko i boansko. Stavljajui ga na platno, tajna se ne otkriva, ve univerzalizuje, zadravajui psiholoki prostor distance arhetipskog u svesti gledalaca/(sa) uesnika. Filmska refleksija, tako, ukazuje na otvorenost putovanja, a ne na taksonomiju egzistencijalnih epizoda glavnog lika, ukazujui da iza slike/prie postoji skriveni ram u koji se ucrtavaju redefinisane mape introspektivnog i epistemikog. U tom smislu, filmski jezik iskorauje iz polja perakcije narativnih propozicija, ostvarujui dislokaciju selfa u pravcu analitike samointervencije ka oseaju i miljenju Jednog. To Jedno nije uvek otkriveno i markantno, ve se moe skrivati iza filmskog/ikonikog/estetskog, pa zato Mar i Ortiz tvrde: Film bi trebalo primarno posmatrati kao sistem znakova koji proizvode smisao za itaa (Marsh, Ortiz, 1997: 12). Polazei od teorija Sosira i Pirsa, navedeni autori istiu meuzavisnost znaka i njegovog socijalnog smisla u kome znak emanira kao re, slika ili zvuk, ime filmski jezik postaje daleko kompleksniji nego to se na prvi pogled ini. Ako se na izneto osvrnemo iz perspektive teologije, ne moemo, opet, izbei naratoloko kao esencijalno za razumevanje fundamentalnih antropolokih, lingvistikih, semantikih, psiho socijalnih i komunikolokih matrica. Filmski narativ je konstrukt kojim se uvodi kauzalnost izmeu lika i prie, radnje i smisla, prostorvremenskih koordinata i osnovnih dogaaja: Film nas, bukvalno, vodi na put, od najavne, do odjavne pice, a narativ je motor koji nas pokree (Marsh, Ortiz, 16). Ono to, takoe, smatramo znaajnim jeste injenica da kao i svaka umetnost, film nije ilustrativan, ve iluminativan medij: on nije vizuelna homiletika forma, niti skup etikih ili estetikih propozicija, ve iluminizacija zadate teoloke poruke, koje preko analogizacije i alegorizacije, postaje nova meina, nov rezervoar iz koga se moe crpsti versko. Versko/religijsko se reaktivira putem imaginarnog framea koji semantizuje jastvo do predstavljenog Ideala prie. Transferna funkcija poinje odreenomtheoria(npr.Evanelje ili Bhagavat Gita), preko mimetke linije, do obnovljenog Spoznajnog, ili: THEORIA MIMESIS THEOS THEOSIS

200

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

tA IM A zAJE D NI KO h OL IVuD SA JE RuSAL IM OM ?

201

Na ovom mestu pratimo kalvinistiku doktrinu po kojoj obnova uma Bogom (Theos) prethodi obraenju/oboenju (Theosis). Svakako moemo rei da, barem iz ugla hrianske teologije, tekst sledi Promisao (Logos Theoria) po kojoj se odigrava dramski/liturgijskimimesiskao konstrukt (performing) intimnog samosaznajnog narativa. Tako dolazimo do problema identiteta: Identitet nije samo stvar apriornih formulacija i kategorijalnih determinanti, ve i aspekt razvijajueg narativa (Giri, 2002: 327). Izneto potvruje Rikerov stav da je govor o identitetu, zapravo, pripovest o narativnom identitetu o onom koji se (raz)otkriva samom subjektu kao skupu egzistencijalnih pria (Ricoeur, 1984). Slinu poziciju zauzima Hamak iz psiholoke perspektive: za njega, identitet moemo analizirati kroz tripatitni model u kome razlikujemo kognitivni, socijalni i kulturni nivo. Fokusirajui se na sadraj, strukturu i proces, Hamak razume identitet kao realizovan angaman u odreenom diskursu koji se oituje kroz gradei narativ ivotnog scenarija, koji podrazumeva socijalnu interakciju i njenu praksu. Drugi teoretiari su na istom tragu gledajui na identitet kao na narativnu konstrukciju. Tako, ameriki psiholog Deromi Bruner tvrdi da je self pria koja se iznova i iznova pie. Prema njemu, svi smo gotovo konstantno ukljueni u narativno konstruisanje selfa i na kraju postajemo autobiografski narativi uz pomo kojih govorimo o naim ivotima (Bruner, 2002). Na istom tragu je Oliver Saks koji naglaava da: svako od nas planira i ivi narativ i da je ovaj narativ ono to smo mi, odnosno na identitet. (Sacks, 1985, 105). Anthony Kerby u knjizi Naracija i self (Narrative and the Self) tvrdi da je gradnja selfa u naim narativima jedna od najkarakteristinijih osobina ljudskog ivota. (Kerby, 1991, 1). U skladu sa Ricoeurom, francuski sociolog an-Klod Kaufman proces oblikovanja identiteta razume kao narativni proces identitet je tako pripovest o sebi koju svatko pria sebi samom (Kaufmann, 2006, 109). Dakle, prema Kaufmanu, protivrenost izmeu narativne i eksperimentalne subjektivnosti dolazi do izraaja u samopripovedanju. tavie, neki teoretiari tvrde da jedna tako kompleksna struktura, kao to je ljudski identitet bie u vremenu moe postojati samo kao narativna konstrukcija (Brockmeier and Carbaugh, 2001). U tom smisluLogosje otvorena potencijalnost koja se egzistencijalizuje putem teksta, uzrokujui nekuTheoria, i sledstveno tome, neku buduu hermeneutiku. U ovom narativnom procesu dolazi ne samo do konstrukcije narativnog identiteta, nego i do samog filmskog theosisa.

Teoloko, u narativno kontekstualizacijskom smislu, moe koristiti film kao nain na koji se puni kulturno simboliki prostor odreenim znaenjem, ali i za kritiko promiljanje odnosa izmeu filmsko vizuelnog i teoloko epistemolokog. Za monoteistike religije (i njihove teoloke sisteme) Bog je koncept, ultimativna stvarnost, apsolutni stvaralaki princip i izvor bia koji je, s jedne strane uvek u vezi sa nekom kulturnom tradicijom, dok sa druge, ukazuje na univerzalizam Svoje sveegzistencijekasvemu postojeem. Pored navedenog, hrianska teologija (mahom protestantskog tipa) predstavlja Boanstvo Hrista kaolinog,intimnogIskupitelja koji se oglasio i koji je oglaen priom Evaneljem. Tako je Hristos Re (Logos), koncept (Sveti Sin), ultimativna stvarnost (Bog), ali ilinost(Isus Nazareanin) koja pria i o kojoj se pria. Iz svega navedenog, moemo razumeti da film i teologija moraju biti na stalnom dijalokom tragu, ije razloge navodi Donston u svom deluReel spirituality: Theology and film in dialogue: (1) Boija milost koja pripada zajednici, prisutna je u ljudskoj kulturi; (2) teologija bi trebalo da ima udela u prisustvu Duha i Njegovog rada u svetu; (3) Bog je aktivan u okviru ire kulture i govori nam kroz ceo ivot; (4) slika kao i re mogu nam pomoi da susretnemo Boga; (5) oblik teolokog narativa ini ga posebno otvorenim ka interakciji sa drugim priama i (6) priroda konstruktivne teologije je dijalog izmeu Boije prie (biblija, hrianska tradicija, odreena zajednica verujuih) i naih pria (kultura koja nas okruuje i ivotna iskustva) (Jonston, 2004: 64). Oigledno je da ovakvo razumevanje odnosa kulture i teologije svoje poreklo nalazi u teologiji Pola Tiliha. Za Tiliha, religija je sutina kulture, pa stoga, kultura predstavlja oblik religije (Tillich, 2009: 41). Zato je, prema Tilihu, svaki religijski in kulturololi oblikovan, pa takva postavka onemoguava dualizam religije i kulture. Tilih, smatra da: Svaki religijski in bilo da je rije o kakvoj ustanovljenoj religiji, ili pak o najosobnijem titraju due uoblien je kulturom. (Tillich, 41). Na ovaj nain Tilih je obezbedio prostor za kritiki odnos kulture i teologije (ber die Idee einer Theologie der Kultur) to kinematografski teolozi, vidimo, obilato koriste. Ovde je bitno obratiti panju na Tilihovu korelativnu teologiju (tzv. Metoda korelacije), koja je uticala na razvoj kinematografske teologije. U ovoj korelaciji egzistencijalna pitanja, koja proistiu iz ljudske situacije, nalaze odgovore u hrianskoj tradiciji (Tillich, 1951, 62). Dakle, Tilihova teologija poiva na povezivanju hrianske poruke i ljudskog egzistencijalnog stanja. Prednost korelacije, kako Tilih smatra, bavi se konkretnim egzistencijalnim pitanjima

202

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

tA IM A zAJE D NI KO h OL IVuD SA JE RuSAL IM OM ?

203

i problemima stvarnosti i na taj nain izbegava neprikladne metode hrianske teologije, koje esto ostaju irelevantne, ili pak, nude odgovor na pitanja koja nisu postavljena. Dakako, teologija ne bi smela postati sama sebi svrha, jer njena obaveza jeste da javno kritiki promilja o aktuelnoj realnosti i projektuje alternativne scenarije koji svoju snagu crpe iz biblijsko-teolokih konstrukcija. Prema tome, svrha korelativne teologije jeste aktuelizacija Evanelja putem drutvenog angamana koji je istinski mogue realizovati i iju dinaminost je mogue odrati iskljuivo kroz dijalog hrianske tradicije i savremenog ljudskog iskustva. Upravo film predstavlja simbol koji reflektuje egzistencijalna pitanja ljudskog duha na ijoj osnovi moemo razvijati teoloki diskurs. Dakle, teologija nije samotheoria, ona je idoxaipraxis, oboavanje i akcija. Na odgovor Bogu mora posedovati ozbiljnu intelektualnu dimenziju, ali on je i ivo iskustvo (Jones, 2004: 490). To aktivno empiriko, zapravo je uvek i teoloko, kaoprimenjeno(misioloko) ipraktino(narativno). Ono je aktuelizirajue kroz injenicu sveta (istorije) u kome se ljudsko bie, kao ko kreator, zbiva i koji re kreira. Ako odemo korak dalje, onda moemo rei da primenjeno praktinu teologiju moemo posmatrati i iz perspektivepedagokog, odnosnoliturgikog, ukoliko pedagogiju razumemo kao permanentno menjanje putem uenja, a liturgiju kao optenje, oekivanje i ispunjenje u veri (parafrazirajui memana). Moemo rei da i film ima sline pretenzije: on postavlja pitanja, eli da menja i problematizuje, ali i ujedinjuje, poziva i ispunjava. On je otvorena metafora, skup uvida koji interpretativno prelaze granice sinopsisa u slubi novih znaenja i potencijalnih misaonih alternativa. Polazei od, mahom, poznatih i prihvaenihfakata, film emanira i kaodoxai kaopraxis, postajui u socijalno ideoloko/teolokom smislu angaovan, revolucionaran, pa esto i intrigantan. Film kao religijsko iskustvo: odlaganje dijaloga? Poslednjih godina fokus kinematografske teologije pomerio se sa onoga to se deava na platnu/ekranu, ka onome to se deava van njega u doivljaju gledaoca (Marsh, 2007). Zbog toga se panja okrenula ka filmovima koji u ljudima pobuuju religijsko iskustvo. Pre nego to nastavimo dalje, prvo emo pojasniti pojam religijskog iskustva. Polazimo, naime, od injenice da svi ljudi, barem naelno, razlikuju tzv. religijska iskustva od ne-religijskih ili profanih iskustava. Ako postoji neko religijsko iskustvo, pretpostavimo

da se ono mora zasnivati na neobinim, nezemaljskim senzacijama koje se ne mogu uporediti ni sa kakvim drugim zemaljskim utiscima. Religijsko iskustvo, koje moemo razumeti i kao spiritualno iskustvo, iskustvo Svetog ili mistiko sjedinjenje, jeste subjektivni doivljaj transcedentalne stvarnosti, odnosno oseaj prisustva Boga i Njegove veliine. Religijsko iskustvo, po svojoj prirodi, izlazi iz okvira svakodnevnih aktivnosti i, kao individualno, predstavlja teak zadatak za odgonetanje, kako za religioloke nauke, tako i za samu teologiju. Bilo da posmatramo religijsko iskustvo kao jedinstveni oseaj harmonije sa Bogom ili bogovima (to je posebno prisutno u religijama Istoka), bilo da razvoj ljudske empirije (pa i religijske) tumaimo iz evolutivne perspektive biologije i neurologije, religijsko iskustvo ostaje, esto, skriveno u dui i umu bogotragaoca koji tei ka Vrhovnoj Istini. Kao to vidimo, fenomen religijskog iskustva je isuvie kompleksan, viedimenzionalan i slojevit da bi se precizno i lako mogao definisati. Iz tog razloga, zbog svoje sloenosti i nemogunosti preciznog odreivanja, sociolozi i psiholozi religije pribegavaju posrednom definisanju, sluei se, pri tome, pomonim indikatorima ili razliitim dimenzijama religioznosti (vidi: Sremac, 2008: 71-87). U viedimenzionalnom empirijskom pristupu fenomenu religioznosti istraivai na ovom polju, arls Glok i Rodni Stark, uglavnom se oslanjaju na petodimenzionalno istraivanje. Prva dimenzija u ovom metodolokom konceptu je dimenzija snage verskog uverenja, druga je dimenzija religijskog iskustva, trea religijske prakse, etvrta religijske spoznaje odnosno religijskog znanja (koliko ljudi znaju o sadraju svoje religije) i peta dimenzija je dimenzija posledica na moralni ivot ljudi, odnosno uticaj verskog uverenja na svakidanji ivot oveka (Glock i Stark, 1965: 41). Glok i Stark smatraju da bitni element koji karakterie religijsko iskustvo i koji ga razlikuje od svih drugih ljudskih iskustava, jeste siguran oseaj susreta sa natprirodnom stvarnou (supernatural agency) (Glock i Stark, 41). Dakle, religijsko iskustvo ukljuuje potrebu za smislom koji je otvoren prema onostranom, natprirodnom ili Apsolutnom. Moe se rei da je religijsko iskustvo komunikativna stvarnost: radi se, naime, o komunikaciji subjekta i natprirodne stvarnosti. Iskustvo se dogaa kada ovek (subjekt percepcije) dopusti da na njega deluju razliite forme (npr. film moe biti jedna od formi) koje imaju religijsko znaenje. Dakle, religijska iskustva su iskustva neeg nezemaljskog ili nadzemaljskog, svakako ne od ovog sveta.

204

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

tA IM A zAJE D NI KO h OL IVuD SA JE RuSAL IM OM ?

205

Poto film funkcionie preko slike, naracije i zvuka, on predstavlja jedno upotpunjeno iskustvo koje gledaoca moe transportovati do susreta sa boanskim. Neki teoretiari veruju da se gledanje filma moe shvatiti kao religijsko iskustvo. Robert Donston je uveren da: Filmovi ponekada imaju sakramentalni kapacitet da gledaocu prue iskustvo transcendentnog. (Johnston, 2000: 57). Riard Blejk tvrdi da se film moe posmatrati kao vid boanskog otkrivenja (Blake). Na istom stanovitu stoji i rimokatoliki teolog Endru Grili koji primeuje da je film osobito pogodan pri kreiranju sakramenata i epifanija, zbog njegove svojstvene moi da utie na matu (Greeley, 1988: 250). Tako na primer, ruski pravoslavni reiser Andrej Tarkovski manje koristi dijaloge, a vie je sakramentalan u izraavanju svojih verovanja, stoga, takav nain izraavanja moe biti duhovan po svojoj prirodi (Johnston, 2007: 304-305). Drugi teolozi i filmski kritiari imaju drugaija miljenja. Oni veruju da je opasno meati religijsko iskustvo sa estetskim iskustvom. Veoma je tanka linija izmeu religijskog i estetskog iskustva i tu esto dolazi do konfuzije. Uprkos slinostima izmeu ova dva iskustva, Dejvid Grejem primeuje da filmsko iskustvo nije izriito i religijsko iskustvo, ali i pored svega ono nas jo uvek moe podstai na duboko promiljanje o pitanjima religije, umetnosti, etike, ljudskih prava i sl. (Graham, 1997: 36). Don Mej nudi kompromisno reenje nazivajui to estetskom senzibilnou, ili preciznije religijskom estetikom (May, 1996: 117). Stoga, kao to Romanovski napominje, nae uestvovanje u filmskoj umetnosti ne treba razumeti kao bogosluenje, ve kao umetniko mesto deavanja kritikih zahvata (Romanowski, 2007: 81). Film se, dakle, moe shvatiti kao kulturoloko sredstvo duhovnog iskustva, koje pomae stimulaciju linog promiljanja i koje produbljuje sopstveno predanje odreenom nainu sagledavanja sveta. Odreeni teolozi su potegli pitanje odnosa izmeu filma i konverzije; neki od njih (osobito evaneoski) veoma su sumnjiavi u vezi ideje da film moe dovesti ljude do religijske konverzije. Na primer, Kventin ulce ukazuje: Istraivanja jasno dokumentuju nedelotvornost elektronskih medija kao agenata religijske konverzije, iako popularna mitologija dri da duhovno ratovanje moe pobediti tehnologiju. (Schultze, 1990: 33). Ne bismo se sloili sa ulceom po pitanju nedelotvornosti elektronskih medija kao instrumenata religijske konverzije, jer mnotvo ljudi tvrdi da je upravo film bio prekretnica u njihovom procesu konverzije: posebno je to bio sluaj sa mnogima koji su gledali Mel Gibsonov film Stradanje Isusovo (2004).

Ili da to kaemo na ovaj nain, da li bi stvari bile drugaije ako bismo postavili sledee pitanje: Da li je valjano rei da religijski film moe pobuditi religijsko iskustvo? Po naem miljenju bavljenje filmom kao jednim veoma vanim medijem religijske konverzije moe biti odlina alatka za praktino-empirijsku teologiju, koja istrauje odnos izmeu filma i religijskog iskustva i njegov uticaj na lini ivot vernika. Kao to je Dord Barna rekao: Tek treba da se sprovede verodostojno istraivanje koje bi pokazalo da su mediji jedno delotvorno sredstvo koje vodi ljude u istinski odnos sa Isusom Hristom, ili ih ak vodi i u lokalnu crkvu gde se taj odnos moe negovati. (Barna, 1991: 31). Pri svemu tome moramo priznati da film moe biti izvrsno sredstvo voenja ljudi ka religijskoj konverziji. Film, po naem miljenju, ima veoma vanu ulogu u procesu konverzije, ali, naravno, on ne moe biti jedino sredstvo transformacije u ivotu konvertita. Ukoliko religijsku konverziju shvatamo kao proces, onda film ima znaajan uticaj na konverziju, ili ga barem smemo posmatrati kao deo konverzionog procesa. Film kao medijum koji je orijentisan ka pitanjima subjektivnog ivota, funkcionie kao kulturoloko sredstvo koje pobuuje znaajna emocionalna, religiozna i estetska iskustva. Gordon Lin je prepoznao vanost filmskog fikcionog narativa kao orua linog promiljanja koje oblikuje ivotni stil i religiozne izbore koji pruaju korisno polazite za teoloke analize odreenih filmova (Lynch, 2007:120). Stoga, filmovi utiu na svoje gledaoce na nain koji moe delotvorno preobraziti nae stavove, akcije i horizonte, pa ak i nae interpersonalne, drutvene i duhovne prilike (Johnston, 2007: 120). Na kraju, moemo da zakljuimo da film moe uticati na religijsko iskustvo i tako inicirati spiritualni preobraaj u ivotu vernika. Na taj nain gledanje filmova i njihov uticaj na duhovni ivot ljudi jesu odlian materijal za praktino-empirijska teoloka istraivanja.

206

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

tA IM A zAJE D NI KO h OL IVuD SA JE RuSAL IM OM ?

207

Summary: Starting from foundational theoretical premises of cinematographic

theology, the authors raise questions such as: where does film have a place in the field of religious-theological thought and what are the boundaries of film narration in the sense of religious experience and the phenomena of conversion in particular? Expounding relevant hypotheses and theories, the authors take the position that culture and theology are permanently connected and that film/cinematography is a field which can demonstrate the power and meaning of both contextual-narrative and practical-empirical discourse in postliberal theological research.
Key words: film, cinematographic theology, culture, religious experience,

Marsh, Clive i Ortiz Gaye, Explorations in Theology and Film, Oxford: Blackwell Publishers Ltd, 1997. Marsh, Clive, Cinema and Sentiment: Films Challenge to Theology. Carlisle, UK: Paternoster, 2004. Marsh, Clive, Theology Goes to the Movies: An introduction to critical Christian Thinking. London: Routledge, 2007. Marsh Clive, On Dealing with What Films Actually Do to People u: Reframing Theology and Film. Grand Rapids: Baker Academic, 2007, (ur. Robert K. Johnston), 145-161. Hammack, Phillip,Narrative and the Cultural Psychology of Identity, u: Personality and Social Psychology Review, Vol. 12, No. 3, University of California, Santa Cruz, 2008. Ricoeur, Paul, Time and narrative (Vol. 1). Chicago: University of Chicago Press, 1984. Romanowski D. William, Eyes Wide Open: Looking for God in Popular Culture. Grand Rapids: Bazos Press, 2007. Sacks Oliver, The Man Who Mistook His Wife for a Hat. London: Picador, 1985. Schultze J. Quentin, Keeping the Faith: American Evangelicals and the Media, u: American Evangelicals and the Mass Media. Grand Rapids: Academic Books, 1990, (ur. Quentin J. Schultze). Sremac Sran, Psiholoki aspekti religijskog iskustva i pitanje konverzije, u: Religija i Tolerancija, Vol. 5/9. 2008, 71-87. Kaufmann, Jean-Claude, Iznalaenje sebe. Jedna teorija identiteta. Zagreb: Antibarbarus, 2006. Kerby P. Anthony, Narrative and the Self. Bloomington: Indiana University Press, 1991. Tillich, Paul, Systematic Theology Vol. 1. Chicago: University of Chicago Press, 1951. Tillich Paul, Teologija kulture. Rijeka, Sarajevo: Ex Libris i Synopsis, 2009.

narration. BIBlIOGRAfIJA
Barna George, The Barna Report: What Americans Believe? Ventura, CA: Regal Books, 1991. Bruner, Jerome, Making Stories: Law, Literature, Life. New York: Farrar, Strauss and Giroux, 2002. Brockelman, Paul, The Inside Story: A Narrative Approach to Religious Understanding and Truth. Albany: State University of New York Press, 1992. Johnston K. Robert, Reel Spirituality: Theology and Film in Dialogue. Grand Rapids: Baker Academic, 2000. Johnston K. Robert, Transformative Viewing: Penetrating the Storys Surface in: Reframing Theology and Film. Grand Rapids: Baker Academic, 2007, (ur. Robert K. Johnston), 304-322. Jones Gareth,The Blackwell Companion to the Modern Theology. Oxford: Blackwell Publishing Ltd, 2004. Lyden John, Film as Religion: Myths, Morals and Rituals. New York: New York University Press, 2003. Lynch Gordon, Film and the Subjective Turn: How the Sociology of Religion Can Contribute to Theological Readings of Film u: Reframing Theology and Film: New Focus for an Emerging Discipline. Grand Rapids: Baker Academic, 2007, (ur. Robert K. Johnston), 109-125. Giri, Ananta Kumar, Conversations and transformations: toward a new ethics of self and society, Lanham, Lexiton Books, 2002. Greeley Andrew, God in Popular Culture. Chicago: Thomas More, 1988. Graham J. David The Uses of Film in Theology, u: Explorations in Theology and Film. Malden, MA: Blackwell, 1997, (ur. Clive Marsh i Gaye Ortiz). Glock, Y. Charles, Rodney, Stark. Religion and Society in Tension. Chicago: Rand MacNally, 1965. May R. John, Religion and Film: Recent Contributions to the Continuing Dialogue u: Critical Review of Books in Religion 9 (1996).

VeBOGRAfIJA
Blake Richard, From Peepshow to Prayer: Toward a Spirituality of the Movies, http:// www.unomaha.edu/jrf/peepshow.htm.

Irina Radosavljevi

Film i sveto mogunosti i naini predstave

Rezime: U ovom radu pokuaemo da, na osnovu pisanja pojedinih istaknutih

teoretiara filma i filmskih umetnika, pokaemo da li je film kao medij kadar da prikazuje duhovne realnosti i da govori o svetom. Poeemo sa ikonoborakim sporom i pitanjem prava slike da iskazuje sveto u hrianskom svetu, da bi preko Bazenovog shvatanja fotografije, doli do filma i njegovog odnosa prema nevidljivim stvarnostima, transcendentnom i svetom. Razmotriemo pisanja onih autora koji su se tim pitanjem neposredn obavili, kao to su Anri Ael i Amede Efr, zatim Suzan Sontag, Piter Frejzer, Pol reder i drugi.
Kljune rei: film, teorija filma, sveto, Bog, religiozni diskurs

Od samih svojih poetaka film je dodirivao ono to bi se uslovno moglo nazvati religioznom dimenzijom ovekovog ivota. Pod religioznim diskursom na filmu ne podrazumevamo samo govor o dogaajima i linostima vezanim za neku religiju ili odreenim religijskim pitanjima i problemima, ve o svemu onom to zadire u tajnu postojanja sveta, oveka, njegovog odnosa sa drugim ovekom i sa onostranim, sa Bogom. To obuhvata sva njegova duhovna preispitivanja, traganja, sozercavanja, padove i ustajanja, njegove rtve i plemenitosti, njegove sumnje i iskuenja, stanja unutranje borbe i neizrecivog spokoja. Mira Elijade govori o tri vana elementa koji odlikuju ljudsku religioznost. To su: 1) Sveto (transcendentalna odrednica Bog, bogovi, nirvana) 2) jerofanija (proboj svetog u ljudsko iskustvo, to jest, otkrivenje) 3) homo religious (bie koje je par excellence pripremljeno da prihvati taj proboj) Na osnovu ovakvog odreenja ljudske religioznosti, religiozni diskurs moemo opisati kao svaki govor koji se dotie svetog, jerofanije i oveka kao onoga koji ezne za svetim ili ga dodiruje i iskustvuje.

210

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

f IL M I SVE tO M OGu NOStI I NA INI PRE D StAVE

211

U ovom radu pokuaemo da razjasnimo da li je film kao medij sposoban da izrazi ono to je neizrecivo, da prikae ili bar ukae na sveto i onostrano i na koji nain on to nastoji da uini, sve kroz miljenja pojedinih teoretiara filma i filmskih stvaralaca koji su se tim pitanjem bavili ili ga bar dodirnuli. Na poetku emo dati i jedan prikaz ikonoborakog spora kojim je u hrianskom svetu pokrenuto pitanje mogunosti slike da iskae sveto i u kome je prvi put teoretski razmatran taj problem. *** Iako se potovanje ikona utvrdilo u etvrtom veku, teorijsko opravdanje ikone se razvilo tek kada je, u osmom i devetom veku, dolo do snanog napada na ikone unutar crkve, odnosno, do ikonoborake krize. Protivljenje ikonama se nije pojavilo iznenada. Kicinger ( Kitzinger, 1954) veli da su i napadai i branioci ikona bili spremni za borbu daleko pre dolaska na vizantijski tron cara-ikonoborca Lava III koji je pruio punu podrku ikonoborakim stavovima. Jedno od pitanja koje se provlailo kroz ovaj spor, bilo je da li umetnike tehnike, stil i forma mogu da iskau sveto i onostrano. Francuski istoriar Breje (Brhier, 1904) ukazuje na injenicu da ikonoborstvo obuhvata dva razliita pravca: 1) problem potovanja ikona 2) problem opravdanosti sakralne umetnosti - da li je doputeno (mogue) ili ne, pribegavati umetnosti da bi se predstavio natprirodni svet? Ikonoborci su smatrali: 1) da se moe slikati samo ono to je vidljivo, a kako je Bog nevidljiv, besmisleno je prikazivati ga. 2) da su i slike vidljivih stvari samo prikazi i, kao takve, u svakom pogledu nejednake onome to prikazuju te u njima nema istine, to jest, lane su. 3) da je istinita slika samo ona koja je istovetna po sutini onome to prikazuje te je, stoga, jedini pravi nain prikazivanja svetosti da ovek sam postane svet. Vrlo je znaajno u temelju ikoborstva sagledati origenistiki prezir prema materiji i svemu materijalnom. Materijalno predstavljanje Boga je, za ikonoborce, nedostojno i pogreno. Ikonoboraki sabor u Jeriji govori o ikonama kao obmanjujuim slikama izobraenim bojama koje odvajaju ljudski um od potovanja Boga (Baranov, 2007: 52). Jedini ispravan nain na koji treba potovati Boga je umni nain, bez ikakvih slika.. Duh je,

po njima, u suprotnosti sa telom, a slika u suprotnosti sa istinom te je oni nazivaju senka. Upotreba ovog termina ukazuje na uticaj platonizma i Platonove poznate metafore o peini. Ipak, Platon, govorei o ovom svetu kao senci istinske noetike stvarnosti sveta ideja, nije ta dva sveta suprotstavljao niti je naglaavao lanost senki za njega je senka nepotpuna, a materijalni svet i svet ideja u sutini su povezani (Baranov, 2007). Za ikonoborce i njihovo origenistiko poimanje slike, senka je suprotstavljena istini i potpuno nepotrebna. U svojoj odbrani ikona, sveti Jovan Damaskin im se sarkastino obraa reima: Moda ti, kao duhovan i iznad tela, s prezrenjem gleda na vidljive stvari, ali poto sam ja ovek u telu, udim za odnosom sa svetinjom i elim da vidim svete stvari telesnim oima (Baranov, 2007: 51). Vano je naglasiti i znaaj koji su ikonoborci pridavali ulu sluha (rei) nasuprot ulu vida (slici). Branioci ikona su insistirali na vrednosti ula vida zbog injenice da se Bog ovaplotio i da su ga apostoli gledali licem k licu i zato su svuda postavljali Njegov lik da bi osveivali prvo meu ulima (Baranov, 2007: 54). Ikonoborci su se drali Evagrijevog miljenja da je, pri kontemplaciji stvarnosti, gledanje beskorisno budui da umu nudi oblike koji su svojstveni ulnoj stvarnosti. Sluh je u velikoj prednosti u odnosu na vid, jer sluajui, um prima bezobline predstave (Baranov, 2007). Gledanje se vezuje za ono to je telesno i privremeno i ne moe doneti istinsko znanje jer je ono bestelesno i bezvremeno. Ovo shvatanje, po kome je nemogue dosei istinu posredstvom predstava koje se primaju ulom vida (slika), predstavlja primenu origenistikog suprotstavljanja boanskog znanja i telesnog vienja ime su re i slika dovedeni u sukob. Sveti Jovan Damaskin ukazuje da sukob ne postoji ve kao to re treba uti tako je ikona za gledanje: mi postajemo sjedinjeni u njoj na uman nain (Baranov, 2007: 55). Atanasije Sinait smatra da su slike ubedljivije od rei jer rei Svetog Pisma i Otaca mogu da budu izokrenute i pogreno shvaene dok slika ne moe, a stoti kanon Trulskog sabora ukazuje da su slike veoma znaajne jer s lakoom prenose utiske u duu (Markovi, 2007: 26-41). Na primedbe ikonoboraca koje smo naveli na poetku ikonopotovatelji su dali svoj odgovor. Prvo, Bog se ovaplotio, obukao u materiju, uzeo ljudsko telo i postao ovek te je, stoga, bio vidljiv ljudskim oima i zato ga je mogue izobraavati. Ikona materijalnim sredstvima uzvodi liku koji je na njoj izobraen pa je jedinstvo slike i njenog prototipa ipostasno, to jest, u linosti. U ikoni se potuje onaj koji je na njoj predstavljen. Ikona je put ka

212

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

f IL M I SVE tO M OGu NOStI I NA INI PRE D StAVE

213

ikonizovanim linostima i prostor (horos) realne zajednice sa njima budui da su oni prisutni blagodatno. Tako, ikona ne samo da uzvodi ka Svetom nego i nizvodi Sveto u ovaj svet. Ikona, putem upotrebe, biva nadiena. Ona je tu da bi bila nadiena, a ne da bi smo ostali pri njoj. Nadilaenje ikone, pak, postie se kada ona u stvarnost gledaoca donosi prototip i, opet, prototip gledaoca u svoj prototip, pa se prototip i gledalac obretnu u stvarnosti svojih obostranih odnosa (Perovi, 2004: 17) Kroz ikonu se oveku otvara vidik u udesno prostranstvo onostranog i onostrana realnost se kroz ikonu izliva na ovaj svet. Pavle Florenski veli da ikone nisu samo prozori kroz koje se vide naslikana lica nego i vrata kroz koja ta lica ulaze u ulni svet (Florenski, 1990: 42). Sutinu stava ikonopotovatelja moemo iskazati i na sledei nain. Ikona je znak, a materijalna sredstva su oznaitelji, posrednici koji prevode oznaeno, odnosno sadraj. Boje i linije nemaju vrednost istine, ali omeuju prostor u koji se prevodi istina transcendentne stvarnosti. Ona uzvodi i u nju se prevodi. Ikonoklasti su je shvatali kao skup materijalnih elemenata i delova organizovanih u celinu koji su percepciji dohvatljivi, ali semantiki autoreferencijalni. Ikona, za njih, nije nita drugo do boja, podloga, linija i izvan toga nema nieg pa je njeno potovanje potpuno besmisleno. Za razliku od njih, ikonobranitelji su ikonu posmatrali kao skup perceptivno dostupnih materijalnih i vidljivih elemenata koji posreduju smisao koji se formira u vidu nematerijalne, semantiki punovredne slike i koji se nalazi izvan nje same. Ikona kroz podogu, boju, liniju uzvodi jednoj drugaijoj stvarnosti, ali istovremeno postaje i prostor u kome se ta stvarnost oprisutnjuje, u koji se nizvodi. Ikonofili su nastojali da sauvaju vrednost i znaaj slike, kao i njenu gnoseoloku funkciju i u tome i uspeli odnevi pobedu u ikonoborakom sporu. Slika je zadrala pravo da iskazuje duhovnu realnost. Nain na koji je to inila u srednjem veku (kao i celokupna sakralna umetnost) nije bez znaaja za promiljanje naina prikazivanja svetog na filmu, kako emo videti u teorijskim radovima Aela i Efra, redera i Frejzera. Od petnaestog veka, pojavom renesanse, slikarstvo se okree od svog vekovnog interesovanja za duhovne realnosti oliene odgovarajuom formom, ka pukom imitiranju spoljanjeg sveta. uveni francuski teoretiar filma Anri Bazen u Ontologiji fotografske slike objanjava da je dolo do rascepa izmeu potrebe slike da izrazi duhovnu stvarnost kroz simbol koji transcendira svoj model (estetskih ambicija) i potrebe da duplicira spoljanji svet

(psiholoka ambicija). Renesansno slikarstvo se odvaja od tog duhovnog cilja i istinski realizam kao potreba da se svetu da poseban izraz i u njegovoj pojavnosti i u njegovoj sutini zamenjuje pseudo-realizam iji je cilj da prevari oko (ili um) iluzornim pojavama (Bazin, 1960). Sakralna slika sve vie postaje profana gubei svoju formu koja je bila nezaobilazan element za prikazivanje svetog. Po Bazenovom miljenju, kasnija umetnost, ona koja je potisnula ili zamenila srdnjevekovnu, u svojoj tenji ka bukvalnom imitiranju stvarnosti je morala, pojavom fotografije, da doivi istinsku krizu. Istovremeno ivo realistina i visoko duhovna, (srednjevekovna umetnost) nije morala da upozna dramu koja je nastala kao posledica tehnikog razvoja. Perspektiva je bila prvorodni greh zapadnog slikarstva. Od tog greha oslobodili su ga Nieps i Limijer. Dostiui cilj baroknog slikarstva fotografija je oslobodila plastine umetnosti od opsesije slinou (Bazin, 1960). Po Bazenovom miljenju, fotografija je ta koja nam nudi asketski proienu stvarnost i omoguava da sagledamo svet u svoj njegovoj lepoti. Estetike mogunosti fotografije zasnivaju se na otkrivanju stvarnoga. Odsjaj mokrog plonika i pokret deteta ne izdvajaju se iz tkanja spoljnjeg sveta zahvaljujui meni; samo je bezlinost objektiva, istei predmet od navika i predrasuda, od svih duhovnih naslaga kojima ih je obavila moja percepcija, mogla da ih ponudi iste mojoj panji, pa prema tome, i mojoj ljubavi (Ael, 1978, 121). Fotografija je, posmatrano kroz prizmu srednjevekovnog shvatanja umetnosti na zapadu, svojim realizmom na savren nain prikazala lepotu sveta i kroz nju anagoki uzvodila ka sagledavanju savrene lepote Boga koji je taj svet stvorio. Film se pojavio kao plod jednog modernog industrijskog drutva i kao takav esto nije smatran za umetnost. ak je i veliki Ejzentajn svoj kljuni termin montaa preuzeo iz industrije pa je film posmatrao kao mainu koja zadivljuje svojom konstrukcijom i ima odgovarajuu ulogu u kulturnoj revoluciji. S druge strane, u svojim poetcima, film je, budui prikazivan na vaarima i kasnije u bioskopima za gro, bio puka zabava i biznis i taj zabavni i komercijalni karakter je do danas ostao dominantan. Maks Horkhimer i Teodor Adorno su 1947. godine izjavili: Film i radio ne treba vie da se pretvaraju da su umetnost. Istina da su samo biznis je zamaskirana u svojevrsnu ideologiju da bi se tako opravdalo smee koje proizvode (Johnston, 2004, 87). Katolikoj crkvi je film od samog poetka bio blizak te je vrlo rano poela da pomae stvaranje religioznih filmova, meutim, kako su ti filmovi brzo poprimili komercijalni karakter, papa Pije X je zabranio (1913) snimanje filmova sa religioznom sadrinom.

214

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

f IL M I SVE tO M OGu NOStI I NA INI PRE D StAVE

215

injenica je da je film umesto medijuma kojim se ovladava vremenom i ouvava vreme, za mnoge postao sredstvo za troenje vremena u praznoj zabavi, a za druge, sredstvo sticanja ogromnih prihoda. Ipak, film poseduje i sposobnost da dodirne i tajnu ivota i meuljudskih odnosa, da uzdrma i neno dotakne, da prosvetljuje i isceljuje, da suoava i oslobaa. Mnogi teoretiari filma su u filmu kao medijumu videli sposobnost za stvaranje vrhunske umetnosti kao i za predstavljanja stvarnosti koje nisu oku vidljive to ukljuuje i mogunost iskazivanja i one dimenzije ljudskog ivota koja se uslovno moe nazvati religioznom, a koja obuhvata sve njegove unutranje sukobe, preispitivanja, traganja, stremljenja ka onostranom i svetom i neutoljivu e za biem, za ivotom, to je po Elijadeu jedna od karakteristika homo religiosus-a. Rioto Kanudo, jedan od zaetnika moderne teorije filma, je u filmu video umetnost sveukupnog ivota, a njegov zadatak u pruanju jednog potpunog prikaza due i tela i oseanja veno obnavljene egzistencije (Ael, 1978: 20). Pripisivao je filmu mistino opredeljenje: Filmtreba da usavri taj izvanredni, otroumni dar za predstavljanje nematerijalnog (Ael, 1978: 21). A najvia svrha filma, po njemu, nije predstavljanje injenica, nego otkrivanje unutranjeg. Eli For, uveni francuski estetiar, smatrao je, i esto u svojim delima ponavljao, da nas kamera uvodi u svet skrivene stvarnosti. Cilj filma je da proe itav kosmos i sa njim povee oveka i ostvari jedan ogromni sveboanski ivot koji e u svestima koje su postale neosetljive za natprirodno podstai obnovu religioznog oseanja (Ael, 1978: 26). Rene vob, teoretiar filma, inae Jevrejin koji je primio hrianstvo, u sedmoj umetnosti vidi grafiku nevidljivog. On veli: Film nam, najzad, omoguava da se spustimo do samih korena bia. Prava dimenzija filma je metafizika. On skida veo sa tajnog lica svet i otkriva tajnu koja lei u dubini svega stvorenog. Film nam u svakoj linosti nudi najistananiji njen lik i to onaj koji je ivot sakrio od nas metafiziko bie. vob veruje da kroz ritam filma svaki oblik odaje poneku tajnu prepoznajui se iza svog privida. Film je pre slikanje neeg to se krije s one strane vidljivog, nego slikanje tog vidljivog. On nas uvodi u mistiku jednostavnost sveta (Ael, 1978: 28). an Epsten, reiser i teoretiar, kae: Film je u svojoj biti natprirodan i nasluuje da je film sposoban da izrazi dubok unutranji ivot, njegov neprekidni nemir, zamrena krivudanja, misterioznu spontanost, tajni simbolizam, tame neprobojne za razum i za volju (Ael, 1978: 30).

Abel Gans, francuski glumac, reiser i pisac, pisao je: Ne stvarati prvenstveno teatar, nego alegoriju, simbol i verujem da je film magini jezik sposoban da preobraava duhove (Ael, 1978: 33). Rene Kler, avangardni francuski autor, nameravao je da rasvetli natprirodnu prirodu filma, a Ado Kiru, grki filmski stvaralac i teoretiar koji je stvarao u Parizu, verovao da e film ostvariti veliko sjedinjenje ivota i sna, opaajnog i neopaajanog (Ael, 1978: 37). an Kokto, svestrani avangardni umetnik, veli da je svojim filmom Pesnikova krv eleo da obelodani realizam nestvarnog, to jest, vidljivi dokaz da to nestvarno postoji samo po sebi (Ael, 1978: 47). Aleksandar Astrik, reditelj i pisac, govorei o epohi filma koju naziva doba kamere-naliv-pera kae da filmu ni jedna oblast ne sme ostati nepristupana. Najsuvlja meditacija, neka teroija o ljudskoj produktivnosti, psihologija, metafizika, ideje, strasti sve to sasvim spada u njegovu oblast. Jo bolje, recimo da o tim idejama i tim pogledima na svet samo film moe da posvedoi (Ael, 1978: 114). Andre Bazen, jedan od najznaajnijih filmskih kritiara i teoretiara koga smo ve pomenuli, je verovao u postojanje duhovne stvarnosti i u transcendentno te je vaio za spiritualistikog teoretiara filma. Kod materijalistiki i marksistiko-lenjinistiki naklonjenog dela kritike njegova pozicija izazivala je negodovanje i gnev, iako je, kako primeuje Anri Ael u svojoj Estetici filma, kod njih dolo do zamene hrianske teologije jednom laikom teologijom (dijalektiko-materijalistikom) (Ael, 1978: 120). Klod Marijak, autor uvene Estetike i psihologije filma, smatrao je da se jedan od zadataka filma sastoji u otkrivanju nadstvarnog u samom krilu stvarnog (Agel, 1978: 120), a Etjen Surio, filozof i estetiar, da u svetu filma postoji jedna gotovo uroena atmosfera udesnog (Ael, 1978: 145). Francuski fenomenolozi Anri Ael i Amede Efr su se intenzivno bavili odnosom filma i religioznih stvarnosti. U zajednikom delu Film i sveto Ael govori o nainima na koje film eksperimentie sa pojmom svetog. Po njegovom miljenju, svaki film koji se dotie neprolaznog, ali potpuno oieno od luciferiajnske histerije i opsednutosti niskim porivima (Agel i Ayfre, 1961) i koji tei sabiranju i uzdizanju (Agel i Ayfre, 1961), se na izvestan nain, uznosi ka Svetom. Pored toga, neophodno je da film na putu osveenja prevazie stupanj faktografskog prikazivanja uvodei u svoju strukturu pesmu ili vapaj kao ono iz ega izvire itavo delo. Potrebno je i postii ravnoteu izmeu plemenitosti nadahnua i simfonijskog obilja

216

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

f IL M I SVE tO M OGu NOStI I NA INI PRE D StAVE

217

predstave. Ael smatra da se sve to moe ostvariti raznim stilovima. Tako, i Dama iz angaja Orsona Velsa, svojom baroknim lirizmom, i Aleksandar Nevski Sergeja Ejzentajna, i Tuna je Elektra Dadli Nikolsa svojom raskonom tragikom, uvode gledaoca u prostor velianstvenog i stranog primraka i na razliite naine otvaraju veliku tajnu ljudske linosti koja nas ispunjava strahom i trepetom. Ael definie tri vrste kinematografskog predstavljanja svetog (Agel i Ayfre, 1961) U prvu grupu ubraja filmove u kojima je snano naglaena utemeljenost u folkloru i koji najee oprisutnjuju jedno pagansko oseanje svetog budui da u njima, onostrano izaziva ambivalentno oseanje i ushienja i straha. Kao takve navodi nemaki ekspresionistiki film izmeu 1917. i 1923. godine i naturalistiki film poput skandinavskog nemog filma inspirisanog prirodom i folklorom. Drugu grupu ine filmovi koje odlikuje prisustvo svetog u svakodnevnom. Oni konkretne i svakodnevne dogaaje prikazuju kao prostor u kome se projavljuju tajne itavog univerzuma. Ael tu ubraja npr. Roselinijeve neorealistine filmove ili Ordet/Re Gustava Molandera. Treu grupu ine filmovi koji donose asketski proienu stvarnost, filmovi koje odlikuje liturgijski asketizam. Takvi su, na primer, Bresenovi i Drajerovi filmovi. Pored ove, Ael navodi jo jednu podelu manjeg znaaja. Ona obuhvata: 1) istorijske rekonstrukcije i spektakle (Ben Hur, filmovi o Isusu Hristu) 2) poetske filmove (Bernadetina pesma) 3) filmove bez preciznog dramskog i estetskog odreenja koji se kreu izmeu dokumentarizma, pouke, epopeje i realistinih iseaka stvarnosti. Amede Efr (Blaejovsk, 2006), u istoj knjizi, u delu pod nazivom Film i transcendentno iznosi miljenje da film, iako je roen sa tehnikom civilizcijom te je stoga potpuno profanog porekla, od samog poetka udi za dodirom sa duhovnom stvarnou. On smatra da se sveto na filmu pojavljuje u razliitim oblicima od estetske svetosti koju poseduju sva umetnika dela, do kosmike i demonske svetosti. Efr se oslanja na fenomenoloku klasifikaciju Etjen Surioa koju nalazimo u njegovom delu La correspondance des Arts i koja navodi razliite dimenzije umetnikog dela: 1) fiziko postojanje (materijalnost objekta) 2) fenomenoloko postojanje (smisao objekta) 3) veno postojanje (semantika objekta)

4) transcendentno postojanje koje kao mistina aura obavija delo obuhvatajui svu dubinu misli i oseanja U tom smislu se moe rei da su sva umetnika dela sveta, ali ta svetost nije ona koja interesuje Efra. Njega zanima svetost u doslovnom smislu, kao ono to je suprotno profanom. On razmatra nain na koji film moe da doara, izrazi, razume transcendentno, ono to je potpuno drugaije (Rudolf Oto), to je suprotno od imanentnog, od sveta prirode i svakodnevnice. Efr govori o transcendenom uzlasku, kretanju na gore, ka Bogu i transdescendentnom silasku, kretanju ka dole, ka demonskom, u smislu suprotstavljenosti razuma i nagona, svesnog i nesvesnog. Unutar oveka postoji jedna sloena stvarnost koja obuhvata razliite oblike svetog pa baviti se svetim znai baviti se i njenim razliitim aspektima i projavama. Otuda ideja da se svetom moe pribliiti i kroz razna psiholoka, socioloka, istorijska i slina istraivanja.

Transcendentno (Bog)
et o du ho vn o sv o et
duh razum

m o n ti is sv
srce nagon

et o

o sk on m de

na dr ea

ln o

sv

Transcendentno (demon)
U svom spisu Conversion aux Images Efr iznosi miljenje da film, ukoliko je zaista umetnost, uvek nosi u sebi trag mistinog prisustva Boijeg. To se odnosi i na filmove koji nisu jasno religiozni, kao i na one profane, pa ak i na anti religiozne. Taj trag je nemogue ukloniti iz istinske umetnosti.

sv o et

218

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

f IL M I SVE tO M OGu NOStI I NA INI PRE D StAVE

219

Budui da veina filmova ne govori o Bogu, Amede Ajfr razlikuje etiri tipa Boijeg odsustva na filmu: 1) Odsustvo kao poricanje prisustva Tu se ubrajaju anti-religiozni i anti-klerikalni filmovi u kojima se Bog svesno ignorie ili se osporava Njegovo postojanje i smislenost vere u Njega. Bunjuel se bavi religioznim kroz kritiku i revolt usmeren protiv svake vrste religiozne represije. Ipak, deava se da se takva dela ponekad okreu stilu koji se moe oznaiti kao sakralni. Tako, na primer, Ejzentajnov epski stil se utapa u atmosferu svetog drutvene snage dobijaju kosmike i metafizike dimenzije, proleterijat zamenjuje Hrista. 2)Odsustvo kao jednostavno i isto odsustvo Efr razlikuje tri vrste tekvog prikazivanja: stoiko, epikurejsko i hedonistiko i tu ubraja filmove u kojima je ovek zaokupljen samim sobom (junaci Antonionijevih filmova kao i filmova novog talasa). 3)Odsustvo kao enja za prisustvom Efr misli na filmove Bergmana i Felinija za koje je Bog, ako postoji, dalek i nevidljiv. Budui da je autentino prisustvo Boije je veoma teko prikazati, mnogo su ei filmovi koji odaju utisak njegovog odsustva kroz greh, oaj, utanje 4)Odsustvo kao znak ili maska prisutnosti Pre svega, Efr ubraja Bresonove, Drajerove i Roselinijeve filmove u kojima je Bog mistino prisutan kroz odsustvo i utanje. Ovu zanimljivu tezu Efr je posebno razvio u delu Cinma et mystre. Ostali autori koji se konkretno bave duhovnim i transcendentnim elementima filma najee usmeravaju svoju panju na odreene reisere, ija dela ne moraju uvek biti religioznog sadraja. Oni se trude da odrede stilske elemente duhovnog filma i da dokue ta je to to nedostaje odreenim filmovima koji pretenduju da govore o religioznom i duhovnom i zbog ega pojedini u tome ne uspevaju. Suzan Sontag (Susan Sontag) u svom radu Duhovni stil u filmovima Roberta Bresona (1964) prepoznaje u Bresonovim filmovima kvalitete koji konstituiu film kao refleksivnu umetnost (reflective art), odnosno, kao

umetnost koja u gledaoca unosi spokoj ili stanje duhovne ravnotee koja je i predmet samog filma. Nasuprot takvom filmu koji zahteva izvestan trud od publike, nalazi se naturalistiki (naturalistic cinema) koji se daje suvie voljno, to jest, lako se konzumira. Refleksivni film odlikuje odgovarajua forma kojoj se pridaje veliki znaaj, zatim emocionalna distanciranost od likova koja se ostvaruje kroz deadpan glumu (glumu bezizraajnog lica) i izbegavanje suvine naracije i neizvesnosti. Zanimljivo je da, po Susan Sontag, jedini Bresonov film o svetitelju (Suenje Jovanki Orleanki) predstavlja promaaj (Grace, 2009). Pol reder (Paul Schrader) u Transcendentalni stil na filmu (1972) navodi misli Suzan Sontag i nastavlja dalje da ih produbljuje. Identifukuje stilske elemente koje koriste Breson, Ozu i Drajer i postavlja ih kao temelj onoga to zove transcendentalni stil. Pre svega, naglaava izuzetnu vanost forme i uzdranost glume to su elementi karakteristini za ritual i neke oblike religiozne umetnosti. To se moe nazreti iz njegovog saetog prikaza sutine transcentalnog stila kroz parove suprotnosti: Transcendentalni stil, veli on, bira iracionalnost naspram racionalnosti, repeticiju naspram varijacije, boansko naspram ljudskog, sveto naspram profanog, intelektualni realizam naspram optikog realizma, dvodimenzionalnost naspram trodimenzionalnosti, tradiciju naspram eksperimenta, anonimnost naspram individualizma. Znaajni pojmovi vezani za ovaj stil, a koje preuzima od aka Maritena, su oskudna i raskona sredstva od ije pravilne upotrebe zavisi uspenost prikazivanja duhovnih stvarnosti. reder naglaava da se asketizam i uzdranost nalaze na vratima Transcendentnog (Grace, 2009). Majkl Bird (Michael Bird) se, u Film kao jerofanija (1979), oslanja na mnoge autore koje navodi i reder. Meu njima su Mira Elijade, poznati istoriar religije iji termin jerofanija je upotrebio u naslovu svog eseja, zatim teolog Pol Tilih, filozof Majkl Dufren i teoretiar filma Amede Efr. Bird govori o obliku filmskog realizma koji funkcionie kao teologija odozdo (fraza koju je koristio Pol Tilih), odnosno, koji trai sveto u dubinama same realnosti i u svakodnevnom. Bird zastupa Efrovu ideju da, u sutinski religioznom filmu, filmsko beleenje realnosti ne iscrpljuje realnost ve u gledaocu budi oseaj neizrecive tajne. Film napravljen u stilu duhovnog realizma (termin koji koristi Bird) moe postati svedok fenomena koji Elijade opisuje kao projavu neeg potpuno drugaijeg, to ne pripada ovom svetu i tako postati jerofanija projava svetog.

220

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

f IL M I SVE tO M OGu NOStI I NA INI PRE D StAVE

221

Piter Frejzer (Peter Fraser) u svom eseju Slike stradanja: sakramentalni stil na filmu (1998) obrazlae misao da su mnogi filmovi razvili stil iz hrianske liturgije i prikazuju Hristovo stradanje u sakramentalnom obliku, odnosno, vode gledaoca kroz liturgijsko hodoae u iskustvo koje se jedino moe okarakterisati kao uzvieno. Iako tu vrstu filmova vidi kao poseban anr, na alost, ne uspeva da ga do kraja definie i esto ga shvata kao sredstvo za promovisanje crkvenog uenja ak i kada on to ne ini (Grace, 2009). Vivijen Sobsek (Vivian Sobschak) u eseju Fenomenologija holivudske istorijske epike (1990) govori o vizuelnom i adutivnom preterivanju holivudskih epskih filmova koje doivljava kao izraz neumerenosti jedne potroake kulture. Osim prenoenja utiska izobilja, ovi epovi stvaraju jednu uoptenu istoriju koja je odgovor na ameriki strah od nedostatka prolosti (fear of pastlessness) i oseaj praznine koje izaziva ivljenje u zemlji koja nema ruevine i artifakte koji bi je podseali na drevnost nacionalne istorije. Filmsko preterivanje i izobilje koristi se i za izraavanje Boanske sile, pa ak, nastoji da nadomesti njen nedostatak u obezboenom svetu. Drugim reima, komercijalni film se svojom materijalnom raskoi obraa duhovnoj praznini savremenog oveka elei da je popuni. Nasuprot tome, oskudni film ga neugodno suoava sa oseajem nedostatka i time usmerava ka traganju za duhovnim vrednostima ili za Transcendentnim (Grace, 2009). *** Istorija filma nam pokazuje da je religiozni diskurs u filmu prisutan od njegovog nastanka pa do danas. Mnogi znaajni teoretiari u filmu vide medij koji je sposban da se bavi i duhovnom stvarnou, ma ta pod njom podrazumevali. Istraivanja teoretiara koji su izuavali nain na koji se uspeno izraava ta stvarnost, uglavnom ukazuju na prevashodnu vanost formalnog aspekta filma, odnosno, na potrebu za odreenim stilom. Taj stil je najee povezan sa formom bogoslubenih radnji i sakrlnom umetnou uopte. Posebno je vano da film koji poseduje religiozni diskurs ne pretenduje da pokazuje sveto i duhovno, niti da prepriava i objanjava, ve da nastoji da nagovesti, da nasluti, da razotkrije veo tajne svestan njene neizrecivosti, tajne sveta, oveka i Boga.

BIBlIOGRAfIJA I VeBOGRAfIJA
Agel Henri i Ayfre Amedee, Le Cinma Et Le Sacr, Paris: Editions Du Cerf, 1961, preuzeto sa http://www.biblisem.net/etudes/agelcsc.htm, 24. decembra 2008. Ael, Anri, Estetika filma (preveo Duan Stojanovi), Beogradski Izdavako-grafiki zavod, 1978. Asunto, Rozario, Teorija o lepom u srednjem veku (preveo Gligorije Ernjakovi), Beograd: Srpska knjievna zadruga, 1975. Baranov, Vladimir A, Origen i ikonoboraki spor u: Otanik, II (3), 2007: 48-59. Bazin, Andr, The Ontology of Photographic Image (translated by Hugh Gray), Film Quarterly, 13, (4), 1960: 4-9. preuzeto sa http://www.jstor.org, 10. marta 2009. Blaejovsk, Jaromir, Spiritualita ve filmu, Brno: Masarikova univerzita, 2006. Bleeckere, Silvain De, The Religious Dimension of Cinematic Consciousness in Post-modern culture u John R. May, New Image of Religious Film, Sheed & Ward, 2000. Grace, Pamela, The Religious Film: Christianity and the Hagiopic, Wiley-Blackwell, 2009. Johnston, Robert K, Reel Spirituality: Theology and Film in Dialogue, Baker Academic, 2004. Markovi, Gligorije, Pitanje bogoslovskih uzroka ikonoborake rasprave, Otanik, II (3), Beograd: 2007, 26-41. Perovi, David, Propoved svetog Vasilija o Hristu (hristoloko-pnevmatoloka sinteza), Bogoslovlje, XLIX(LXIII) (2), 2004: 7-47. Rizmondo, Vladimir, Ikonoklastiki problem smisla, preuzeto sa http://www.matica.hr, 15. decembra 2008. Sideris, Teodor, Teoloki argumenti ikono boraca u vreme ikonoborakog spora, Otanik, II (3), 2007. Florenski, Pavle, Ikonostas (preveo Dimitrije Kalezi), Niki: Jasen, 1990.

Film and sacred possibilities and modalities of representation

Summary: In this work, we shall attempt to show the possibilities of film as

medium to represent spiritual and sacred realities, based on writings of several important film theorists and film makers. We shall begin with iconoclastic dispute and the question of legitimacy of representing sacred by artistic means in Christian world, continue with Andre Bazin`s understanding of photography and finish with film and its relationship with invisible, transcendental and sacred realities. We shall inquire the thoughts upon this subject of Henri Agel, Amedee Ayfre, Susan Sontag, Peter Fraiser, Paul Schrader etc.
Key words: film, film theory, sacred, God, religious discours

Antonije Aras

Vienje Apokalipse u savremenom filmu

Rezime: Ekranizacija apokalipse zavisi od njenog doivljaja. Uzimajui pojedi-

ne delove van konteksta moe doi do prenaglaavanja odreenih stvari, koje umanjuju one koje su bitne. To se najbolje vidi u filmu Digitalni aneo, u kom su nevolje koje e snai svet, predstavljene kao bitnije od onoga da e Jagnje Boije pobediti svet. Najautentiniju ekranizaciju Apokalipse imamo u filmu Otkrivenje, dok se u pojedinim anrovima iz straha od kraja sveta, pojavljuju superheroji koji spasavaju svet od njegove propasti i on nastavlja da postoji kao i pre, sve do nove katastrofe. Mogunost prevazilaenja straha postoji promenom odnosa prema tvorevini i poverenjem prema Onome koji nas je stvorio.
Kljune rei: Otkrivenje, film, Jagnje Boije, strah, Drugi Hristov dolazak

1. Uvod Apokalipsa zauzima znaajno mesto u ivotu svakoga oveka. Ljudi se na razliite naine odnose prema ovoj temi. Kada se pomene, ova tema ne ostavlja nikoga ravnodunim. Hriani povezuju apokalipsu sa Otkrivenjem Jovanovim, neki je povezuju sa krajem sveta. Sa druge strane postoje i oni koji doivljavaju ovaj svet kao veno postojei, a samim tim i negiraju njegov kraj. U zavisnosti od doivljaja apokalipse zavisi i predstavljanje iste, odnosno njena ekranizacija. Oni radikalniji hriani su se pozivali na odreene delove Otkrivenja Jovanovog i izdvojili ih iz konteksta1, predstavili kao bazine i iste ekranizovali, pri emu je takva ekranizacija izazavala strah kod veine vernika unutar
1 Veliki broj autora govori o vezi Otkrivenja Jovanovog i Liturgije Crkve. Detaljnije o vezi Liturgije Crkve i Otkrivenja Jovanovog pogledati : Vladan Tatalovi Evharistija Crkve kao Sitz im Leben Otkrivenja Jovanovog, Srpska teologija danas 2009: Zbornik radova prvog godinjeg simposiona Beograd: Institut za teoloka istraivanja PBF, 2010. Str. 143-163

224

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

VI E NJE APOK AL IPSE u SAVRE M E NOM f IL M u

225

crkve2. Oni koji strepe od kraja sveta, predstavljaju apokalipsu kao neku vrstu katastrofe koja je zadesila zemlju i ekranizacija njihovih vienja se uvek zavrava spasavanjem oveanstva od nekih neprijateljskih sila koji dolaze izvan nae orbite (vanzemaljce) i s tendencijom da se prikae kako je na svet spasen i da kao takav nastavlja da egzistira kao i ranije. Navedeni prikazi Apokalipse se ne uklapaju sa hrianskim vienjem Drugog dolaska Hristovog i na neki nain se udaljavaju od njega. Cilj ove studije je da se kroz prikaz filmova koji su direktno, ili indirektno u vezi sa ovom temom, prikae razliite doivljaje apokalipse i na koji nain se oni udaljavaju od onog hriansko-pravoslavnog doivljaja Drugog Hristovog dolaska. Ovde e biti dato vienje apokalipse kroz jedan deo savremenog filma, a koji su ostavili utisak na autora ovog teksta. U prvom delu bie pojanjen sam pojam apokalipse, potom ta o tome govori Sveto Pismo. U nastavku bie prikazana vienja apokalipse u biblijsko istorijskom, dokumentarnom i savremenom filmu. Na kraju opisae se doivljaj Drugog dolaska Hristovog u okrilju pravoslavnog hrianstva. 2. Pojam Sam pojam apokalipsa potie od grke rei , to oznaava objavu Boiju ljudima o neemu skrivenom i samo njemu poznatom. Povezuje se sa poslednjom knjigom u Novom Zavetu, Otkrivenjem Jovanovim. U novije vreme se apokalipsa poistoveuje sa krajem sveta. Sa druge strane pravoslavno hrianstvo ne govori o apokalipsi kao o neemu to je u vezi sa kataklizmom koju e ljudski rod prevazii sopstvenim naporom, ve sa iekivanjem Drugog Hristovog dolaska, dogaaja koji e uslediti na kraju sveta. U nastavku e biti izloeno kako nam Sveto Pismo opisuje ove dogaaje i na koji nain su isti ekranizovani. 2.1. Sveto Pismo o poslednjim dogaajima Radi lakeg razumavanja ove tematike u nastavku e biti izloeni oni stihovi koji govore o ovim dogaajima i na koji nain se oni reflektuju u svesti hriana. U zavisnosti od toga kako se reflektuju bie i ekranizovani od strane pojedinaca koji se bave ovom tematikom. U jevandjelju po Mateju kada pitaju Gospoda Isusa Hrista: Kai nam kada e to biti? I kakav je znak Tvog dolaska i kraja sveta? (Mt. 24:3)u nastavku im
2 Ovde se misli na dokumentarni film Digitalni andjeo o kome e u nastavku teksta biti rei. (Prim. Aut.)

Gospod Isus Hristos ukazuje na nevolje koje e zadesiti svet pred njegov Drugi dolazak. Govori o lanim prorocima, ratovima, zemljotresima, gladi, pomoru (Mt. 24: 4-12)3na kraju kae, da kao to munja izlazi na istok i zalazi na zapad, takav e biti dolazak Sina oveijeg. (Mt. 24: 27)4 U Otkrivenju Jovanovom opisani su dogaaji koji su u vezi sa krajem sveta. Pominje se ig zveri koji e se pojaviti i bie postavljen ljudima na elo, ili na desnu ruku, a bez njega se nee moi nita ni kupiti, ni prodati (Otk. 13: 16-17; 14,9)5. Gospod Isus Hristos nam poruuje da ovaj narataj nee proi dok se sve ovo ne zbude (Mt. 24,34), danu tom i asu niko ne zna, ni aneli koji su na nebesima, do Otac moj sam (Mt. 24, 36). Koliko su samo ovi stihovi izazvali polemike meu vernicima, pa su stoga i predstavljeni na razliite naine. Mnogobrojni su pokuaji predstavljanja ove tematike kroz literaturu6 i film. U daljem tekstu emo pokazati na koji nain je izvrena ekranizacija dogaaja opisanih u Svetom Pismu. 3. Ekranizacija apokalipse U zavisnosti od pristupa pojedinca interpretaciji ovih dogaaja, a radi lakeg sagledavanja ove problematike ekranizaciju apokalipse posmatraemo kroz tri kategorije filma; biblijsku, dokumentarnu i savremenu. 3.1. Apokalipsa u biblijskim filmovima Biblijski filmovi se obraaju direktno vernicima, ni po emu se ne naruavaju njihove dogme, a crkva ih je koristila u edukativne svrhe7. Ovde su ekrani3 O tumaenju ovog dela pogledati Jefrem Sirijski Tumaenje etiri Evandjelja, http://www. scribd.com/doc/7179517/Jefrem-Sirijski-Tumacenje-Cetiri-Evandjelja, str. 85 (preuzeto 04. 06. 2010.) 4 Budui da se dolazak Gospodnji oekuje sa istoka, iz tog razloga se u pravoslavnom hrianstvu hramovi grade tako da je oltar okrenut ka istoku. Prilikom itanja svakodnevnih molitvi preporuuje da se one itaju tako da je onaj koji se moli okrenut ka istoku. (Prim. Aut.) 5 Ovi stihovi su korieni izvan konteksta kompletnog Otkrivenja Jovanovog (videti fusnotu 1) i esto su sluili odreenom broju autora koji se bave pitanjima kraja sveta da stvaraju odreenu vrstu apokaliptine literature koja ne retko izaziva strah kod vernika. Otkrivrnje opisuje i te dogaaje, ali ne bi trebalo da ga posmatramo iskljuivo kroz tu prizmu i na kroz istu graditi razliite teorije. (Prim. Aut.) 6 Postoje pokuaji da se precizno protumae ovi stihovi, pa se polazi od toga ta e uslediti pred Drugi Hristov dolazak Prorok poslednjih vremena monah-starac Gavrilo (itije, pouke, prorotva) autor i prireiva Makrina Majstorovi, za izdavaa Jaroslav Dragslar, Beograd, 2009., str. 179-181. Slino videti i Mitropolit Veniamin Fedenkov O kraju sveta, http://www.scribd.com/ doc/ (preuzeto 07. 06. 2010.). Sa druge steane postoje i autori koji pokuavaju i precizno da definiu vreme kada e uslediti kraj sveta, Petko Nikoli Vidua, Velika piramida i kraj svijeta http:// www.scribd.com/doc/3460042/Velika-Piramida-i-Kraj-Svijeta (preuzeto 01. 06. 2010.). Ovde je naveden samo deo literature, radi boljeg razumevanja same studije. (Prim. Aut..) 7 Dragan Jovievi, Jedina istina u celuoidnoj formi, http://www.danas.rs/dodaci/vikend/ jedina_istina_u_celuloidnoj_formi.26.html?news_id=187371 (preuzeto 8.06.2010)

226

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

VI E NJE APOK AL IPSE u SAVRE M E NOM f IL M u

227

zovani dogaaji iz Biblije onako kako su i opisani. Postoje mnogi filmovi koji opisuju te dogaaje, kako novozavetne, tako i starozavetne. Oni koji opisuju dogaaje iz Novog Zaveta, uglavnom su bazirani na ivot i delo Gospoda Isusa Hrista i njegovih uenika8, no nijedan od ovih filmova se ne bave temom apokalipse. U odreenim delovima ovih filmova, pominju se stihovi iz Svetog Pisma koji govore o Drugom Hristovom dolasku, ali se sami dogaaji ne opisuju. Postoji samo jedan film koji se bavi tematikom Otkrivenja9, film je pod istim nazivom i on opisuje vienja i nain na koji je sam Jovan ista imao. Ovo je moda i jedini film koji objedinjuje svojim prikazom, momenat kada je Jovan pisao svoje Otkrivenje, s jedne strane, a sa druge strane, vienja koja su u vezi sa poslednjim dogaajima. Oni su prikazani na jedan diskretan nain, ne tendenciozno, nego se projavljuju kroz film, a pri tom ne skrece sa centralne teme. Film je sveobuhvatan i nevolje koje snalaze svet pred Drugi Hristov dolazak su prikazane kao deo jedne celine i nisu izuzete iz konteksta samog Otkrivenjaa, to je i veoma vano za bolje razumevanje ove tematike. U odnosu na ovako prikazan sled dogaaja, postoje filmovi koji prikazuju dogaaje samo kroz jedan okvir, a to su deavanja u svetu pred Dolazak Gospodnji. Dok je u filmu Otkrivenje predstavljena pobeda Jagnjeta Boijeg i taj dogaaj u svesti vernika izaziva radost i otuda se vienja Jovanova o nevoljama projavljuju kao neto prolazno i ista se ne akcentuju, sa druge strane akcentovanje pojedinih delova samog Otkrivenja i ekranizacija istih, moe da prouzrokuje strah, to nije redak sluaj. U nastavku e biti rei o ovoj vrsti filmova, koja na neki nain izazivaju strah, a ovde su svrstani u kategoriju dokumentarnih. 3.2.Apokalipsa u dokumentarnim filmovima U okviru ove kategorije, postoje razliiti opisi i tumaenja Otkrivenja Jovanovog, ovde se neemo baviti svim filmovima. Postoje oni, koji na jedan nauni nain, kroz prikaz razliitih miljenja pokuavaju da daju jedno objektivno tumaenje, povezujui je sa sadanjim dogaajima i to ne ine tendenciozno10. Nasuprot njima postoje i filmovi koji akcentuju samo po8 To su uglavnom filmovi King of the Kings, u reiji Sesil B. De Mil, 1927 god., Jevanelje po Mateju, u reiji Pjer Paola Pazolinija, 1965, Isus iz Nazareta, u reiji Franka Zeffirelli, 1977., Pasija, u reiji Mel Gibsona, 2004. Postoji ak 150 filmova o ivotu Gospoda Isusa Hrista. O Ovoj temi opirnije videti u Isus-filmska zvijezda, http://idesh.net/timebuster/isus-filmska-zvijezda , (preuzeto 11.06.2010.) 9 Film Otkrivenje, u reiji Rafaella Mertesa, 2002. http://en.wikipedia.org/wiki/Apocalypse_Revelation (preuzeto 11.06.2010.). 10 Jedan u nizu takvih filmova je i dokumentarni film Apocalypse, u reiji William Crana, Ben Loetermana i Nancy Frazera, 1999.

jedine delove Otkrivenja, a na koje emi i mi ovde ukazati. U obilju filmova koji prikazuju Apokalipsu na jedan tendenciiozan nain11, bie izdvojena dva filma koja su stekla veliku popularnost kod nas. To su filmovi Duh vremena (Zeitgeist)12 i Digitalni aneo13. U ovim filmovima se prikazuju dogaaji koji e uslediti pred Drugi Hristov dolazak. Ono to dominira u ovim filmovima, to je tumaenje stihova iz Otkrivenja Jovanovog (Otk. 13: 16-17; 14,9), koji govore o igu zveri i njegovoj implementaciji na oveka preko mikroipa na desnoj ruci ili elu. Pri tome se na razne naine ukazuje gledaocu kako da izbegne budue stanje. Zeitgeist ak i religiju, odnosno Hrianstvo prikazuje kao jednu i to prvu u nizu teorija zavera. Sa druge strane Digitalni aneo, ponavlja deo o ipu koji se pominje i u gore pomenutom filmu, s tim to obiluje praktinim savetima ta bi trebalo svaki hrianin da ini u takvoj situaciji. Moemo se zapitati kakav je smisao ovih filmova? Ako ih posmatramo iz one perspektive da su autori ovih filmova hteli da na aktuelna deavanja i na taj nain pomognu ljudima da shvate istinu onoga to se deava u svetu, onda je razumljiv nain na koji su oni to uinili. Meutim, ti filmovi mogu probuditi veliki strah unutar oveka i dovesti da od mnogobrojnih zastraivanja, zaboravi da e Jagnje Boije pobediti svet. A upravo ti strahovi i dominiraju kroz oba filma, a ne injenica da je Hristos put, istina i ivot (Jn. 14, 6), koji e pobediti svet, kako je to u filmu Otkrivenje lepo prikazano. 3.3. Apokalipsa u ostalim filmskim anrovima14 U odnosu na dokumentarne filmove koje su ovde prikazani, a koji kroz predstave o onome to e se deavati izazivaju strah kod gledaoca, pojedini opet
11 Svi ovi filmovi u osnovi na jedan slian nain opisuju dogaaje koji su u vezi sa dogaajima opisanim u Jovanovom otkrivenju, posmatraju ih kroz razliite oblike teorija zavere i pokuavaju da ih razotkriju i ubede javnost u njihovo postojanje. Internet stranice obiluju ovakvim filmovima. Ovde nije re o proveri istinitosti svega onoga to je navedeno u tim filmovima, ve o nepotrebnosti tolikih ekranizacija, koje u veem delu onoga to nas okruuje, vidi teoriju zavere. Pravi reprezenti ovih filmova su upravo Digitalni aneo i Duh vremena (Zeitgeist) (Prim. Aut. ) 12 Film Petera Josepha, reiran 2007. http://en.wikipedia.org/wiki/Zeitgeist_movie , (preuzeto 12.06.2010.) 13 Kako su ga definisali na Wikipediji, Digitalni aneo-ig zveri je pravoslavni misionarski film, posveen tematici dokumenata sa brojem 666, http://sr.wikipedia.org/sr- (preuzeto 12.06.2010.) 14 U koncepciji ovg dela posebnu zahvalnost izraavam svom prijatelju i kolegi Nikici Jakiu, koji mi je u razgovorima koje smo vodili pomogao u sveobuhvatnijem sagledavanju ove tematike. (Prim. Aut.)

228

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

VI E NJE APOK AL IPSE u SAVRE M E NOM f IL M u

229

govore o dogaajima koji e se zbiti pred Drugi Hristov dolazak, to znai da ne negiraju kraj sveta i dolazak Sina oveijeg15, u ostalim filmskim anrovima imamo jednu drugaiju predstavu Apokalipse. U emu se to ogleda? U jednom delu filmskih anrova moemo govoriti o strahu od kraja sveta. Taj strah se ogleda u spasavanju sveta od nekoga, ili neega i to kroz jednog oveka, koji postaje superheroj16. Ljudi usled spasavanja od nevolje od strane superheroja, oseaju olakanje i vraaju se svojim aktivnostima, a svet se polako oporavlja od posledica katastrofe, sve do neke sledee nevolje koja e se dogoditi17. Tako se stvara zaarani krug iz koga se ne vidi izlaz, poput kruenja materije u prirodi. 4. Zakljuak injenica je da u zavisnosti od stava autora nekog filma prema apokalipsi postoje razliite ekranizacije dogaaja. Biblijski film Otkrivenje nam na jedan najautentiniji nain prikazuje dogaaje iz Jovanovog Otkrivenja i to kao celinu, ne izuzimajui njegove pojedine delove. Ti pojedini delovi o nevoljama koje e snai svet pred Drugi Hristov dolazak su predstavljene diskretno, jer je akcenat stavljen na Jagnje Boije koje e pobediti svet. Sa druge strane film Digitalni aneo prenaglaava jedan aspekat Otkrivenja koji se svodi samo na nevolje koje e snai svet pred kraj, tako da pobeda Jagnjeta dolazi u drugi plan. Iz istog straha od kraja sveta i elje da svet postoji na isti nain kao to je to i sada postoji mnogo filmova koji govore o nekim nevoljama koje e snai svet18, ali one bivaju prevaziene zahvaljujui superheroju koji se pojavljuje i reava problem, oslobaa od onih vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Ono to moemo zakljuiti je da postoji strah kod ljudi od kraja i onoga to ih oekuje pred kraj. U pravoslavnom hrianstvu filmovi poput Digitalnog anela unose strah i pometnju u svesti vernika. Oni mogu postaviti pitanje, a kako da se pripremimo? Da li ih treba plaiti
15 Ovde se prvenstveno misli na film Digitalni aneo, jer Zeitgeist govori o Hrianstvu kao jednoj od teorija zavere, tako da se tu ne misli na Drugi Hristov dolazak. (Prim. Aut) 16 Moda je na neki nain, ovek ipak svestan vremenske ogranienosti sveta i postoji u dubini bia ideja o spasavanju sveta, kroz Jednog, samo to je taj Jedan- Gospod Isus Hristos, a ne superheroj kako se inae predstavlja (Prim. Aut.) 17 Ovde se mogu ubrojati filmovi naune fantastike gde su vanzemaljci, ili neki virusi. spoljni neprijatelji koji napadaju stanovnike zemlje. Npr. Nemogua misija, 12 Majmuna, MatrixOvde bih pomenuo jo jednu grupu filmova koji govore o dolasku Antihrista kao to su Predskazanje 1 i 2, Otkrivenje u reiji Andre van Herdena, 1999. (Prim Aut.) 18 Slino kao i u Otkrivenju Jovanovom koji se odnosi na poasti koje e snai svet. (Prim. Aut.)

sa nekim sledeim Digitalnim anelom, ili jednostavno objasniti i podsetiti da je za nas svaka liturgija iekivanje Hrista i da se ono ispunjava kroz priee, kada nas svetenik poziva da sa strahom Boijim i verom pristupimo, dok se peva: Blagosloven je Onaj koji dolazi u ime Gospodnje, Bog je Gospod i javi se nama. Okrenuti ka Istoku, takav e biti i dolazak Gospodnji. Mogunost prevazilaenja straha postoji promenom odnosa prema tvorevini i poverenjem prema Onome koji nas je stvorio. BIBlIOGRAfIJA
Vladan Tatalovi Evharistija Crkve kao Sitz im Leben Otkrivenja Jovanovog, Srpska teologija danas 2009: Zbornik radova prvog godinjeg simposiona Beograd: Institut za teoloka istraivanja PBF, 2010. Str. 143-163. Jefrem Sirijski Tumaenje etiri Evandjelja, http://www.scribd.com/doc/7179517/JefremSirijski-Tumacenje-Cetiri-Evandjelja, str. 85 (preuzeto 04. 06. 2010.). Prorok poslednjih vremena monah-starac Gavrilo (itije, pouke, prorotva) autor i prireiva Makrina Majstorovi, za izdavaa Jaroslav Dragslar, Beograd, 2009. Mitropolit Veniamin Fedenkov O kraju sveta, http://www.scribd.com/doc/ Petko Nikoli Vidua, Velika piramida i kraj svijeta http://www.scribd.com/doc/3460042/ Velika-Piramida-i-Kraj-Svijeta Dragan Jovievi, Jedina istina u celuoidnoj formi, http://www.danas.rs/dodaci/vikend/

VeBOGRAfIJA
Isus-filmska zvijezda, http://idesh.net/timebuster/isus-filmska-zvijezda http://en.wikipedia.org/wiki/Apocalypse_Revelation http://en.wikipedia.org/wiki/Zeitgeist_movie

Davorin Peterlin

Od usmene predaje do Markova evanelja i od Markova evanelja do Pasije Mela Gibsona: Neke poveznice izmeu Redaktionsgeschichte i regie
1

Poetkom 2004. ivio sam i radio u Oxfordu na teolokom fakultetu Regents Park College. Jednoga dana doao mi je prijatelj i kolega koji je predavao Novi zavjet na tom istom teolokom koledu, isto kao i ja, i pozvao me na prikazivanje jednoga filma. Pitao sam ga kojega? Pasija, rekao je. Je li ti to mene izvodi u kino? Ne, rekao je, to je posebna projekcija samo za ui krug ljudi. Drugi dan zaputili smo se autobusom u London, doli na mjesto prikazivanja filma i sjeli u osrednju dvoranu u kojoj je ve bilo dvjestotinjak ljudi, oito sve poizbor uzvanici. Poelo je prikazivanje film Mela Gibsona Pasija Isusa Krista. I film traje, traje, traje i zavri. Pola ljudi jeca, pola ljudi zuri u prazno. Moj kolega i ja se pogledamo i nita nam nije jasno. Mi smo zbunjeni gledajui i film i reakciju ljudi. Nakon prikazivanja filma bila je diskusija. Jedan od asistenata redatelja bio je tamo i odgovarao na pitanja. Svi su bili duboko ganuti, a nas dvojica smo se usred diskusije digli i otili. Sljedea dva sata, odlazei do autobusa i u vonji autobusom do Oxforda, razgovarali smo, nas dvojica iz istoga faha, to nam se nije svidjelo u filmu. Naa reakcija je bila negativna. Kada sam dobio poziv da dam naki doprinos ovome skupu, pao mi je na pamet medij, film, i upravo taj film. Onda sam povezao svoju pozadinu
1 Posthumno ureen tekst prema tonskom predloku s predavanja koje je dr. sc. Davorin Peterlin odao 8. svibnja 2010. godine u Domu omladine u Beogradu. Priredila Senka estak-Peterlin.

232

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

O D u SM E NE PRE DAJE D O M ARKOVA E VAN E LJA I OD M ARKOVA E VAN E LJA D O. . .

233

novozavjetniara s ovim filmom. Zato? Zato to mislim da medijizacija postoji ve i u 1. stoljeu, to u probati opisati, te da se 1. stoljee moe nadovezati na 20. i 21. stoljee kada je rije o irenju, odnosno popularizaciji evanelja, premda je ono to se dogaalo u 1. stoljeu prije bila evangelizacija. Ali i popularizacija radosne vijesti o Isusu Kristu.Ova pretpremijera kojoj sam nazoio u Londonu ukazivala je na okrenutost mediju i publici koja e taj film gledati, a svrha ovih pretpremijera, kojih je bilo jako puno i u Velikoj Britaniji i jo vie u Americi i u zemljama Europe, bila je da se procijeni, da se vidi rakcija, da Mel Gipson sam unaprijed vidi kako reagiraju ljudi iz odreenih fahova i crkvenih struktura na film. Vratimo se u prvo stoljee. Novi zavjet, Isus Krist kao povijesna osoba. Tri godine javne slube tijekom koje hoda po Palestini, Galileji i drugdje. Na kraju zavrava tako to ga uhite, mue i raspnu na kri. Zapisi kau da je nakon toga uskrsnuo. No za nau temu iznimno je vano to se dogaa nakon toga. Vjera u uskrsnue meu prvim vjernicima, koji su bili uzbueni, zastraeni, preplaeni, razoarani, i gledanje unatrag na ono to je Isus uio i govorio te spoznaja: Da, sada nam je jasno! potaknula je proces irenja vjere. Sljedbenici Isusa i sljedbenici sljedbenika nastoje tu poruku prenijeti drugima. U ono vrijeme to se, naravano, izvodi iskljuivo usmeno jer drugih oblika medija nije ni bilo, osim slubenih zapisa vlasti, depea itd. Nastaju evanelja kao zapisi o tome to je Isus, tko je Isus, kako je poeo djelovati meu ljudima, to je radio, to je govorio i kako je zavrio. Samo usput jedna primjedba: evanelja ne nastaju prva, premda kronoloki opisuju dogaaje vane za krane. Prve nastaju poslanice, i to puno prije evanelja, na to mi ponekad zaboravljamo a to je znaajno gledajui povijesni kontekst. Ljudi razgovaraju i prenose istinu o Isusu. to prenose? Netko kae: Ja se sjeam da je Isus u Propovijedi na gori rekao to, netko drugi je primijetio da je Isus u istoj Propovijedi rekao ono; jedan kae: Ja znam kada je Isus izgonio onog demona (ili se sjeam), drugi kae to se dogodilo oko Isusova roenja. Nastaju mali oblici usmene predaje, kako novozavjetniari danas gledaju na to, mali oblici usmene grae koja se prenosila. To su bile ili pripovijesti o dogaajima iz Isusova ivota ili Isusove rijei koje su, pretpostavlja se, bile skupljene u vee skupine, doim su u poetku postojale kao male jedinice grae. Vjerojatno se kasnije unutar prvih dvadesetak godina, koje nije pokriveno nikakvom pisanim dokumentima koje danas imamo, poinju zapisivati te male jedinice u obliku u kakvom ih danas imamo: Isusov dogaaj taj, Isusove rijei te. Tako nastaje pisanje

triju, a zatim i etvrtoga evanelje. to je nama bitno? Nama je bitno da se usmena predaja i pisana predaja polako razvijaju i stapaju. Kritike metode U strunom pristupu kroz povijest tumaenja evanelja postupno se poinju razvijati kritike metode, kako to strunjaci danas nazivaju. Neke od njih su Kritika oblika koja se bavi rekonstrukcijom usmenih jedinica grae koje razaznajemo u evaneljima i Kritika izvora koja se bavi jedinicama grae, pisanim perikopama koje postoje i kakve danas imamo, a mogu se razaznati u evaneljima. Nakon toga pokua se rekonstruirati Sitz im Leben situacija, kontekst, ne neko konkretno mjesto, nego u kojoj je situaciji Marko, primjerice, mogao zapisati ovaj tekst ili onaj tekst, ili odabrati ili oblikovati neki dogaaj iz Isusova ivota. Te razliite male jedinice grae dijele se potom na paradigme, pripovijesti, novele, legende, mitove itd. Problem koji se ovdje pojavljuje jest da ne postoji ujednaena terminologija za sve te jedinice, ali se pokuavaju nekako klasificirati da bi nam bilo lake govoriti to je usporedba, to je metafora, to parabola, alegorija itd. Strunjaci za Novi zavjet, itajui te prie i primjenjujui kritike metode, zakljuuju da su pisci novozavjetnih evanelja bili skupljai, oni koji su pabirili negdje ovu priu, negdje onu priu, ovu zbirku Isusovih govora. Meutim kasnije, poetkom 20. st., novozavjetna znanost ide dalje i kae da to nije dovoljno, da novozavjetni pisci nisu bili samo puki skupljai nego da su oni bili autori, ako ne autori onda redaktori, urednici teksta, imali su odreene materijale na raspolaganju koje su onda oblikovali. Pisci koje poznajemo kao Matej, Marko, Luka i Ivan nisu bili samo puki skupljai, oni su bili teolozi. Oni su znali kako e sloiti grau koju imaju, na koji nain, zato. Imali su na raspolaganju svjedoanstva oevidaca, neke zapise, tradicije, usmene izvore, imali su neto to nazivamo Q ili Quelle, to je kolekcija Isusovih izreka i govora. Nekad se rabi i termin logia. U tom najranijem obliku u to vrijeme postojali su vjerojatno ve i liturgijski dijelovi vjeroispovijesti u najranijoj crkvi u tom predpisanom obliku koje su neki pisci evanelja, a prije toga apostol Pavao i neki drugi pisci poslanica, uzimali i ugraivali u svoje tekstove. Dakle, ti su pisci evanelja bili redaktori i urednici. Za daljnje razumijevanje ove prie kao predloak posluit e nam tri evanelja: Matejevo, Markovo i Lukino sinoptici koji se, dakle, mogu poredati u paralelni stupac i pratiti kako radnja paralelno tee, uz odreene modifikacije. Modifikacije nastaju upravo zbog urednikih izbora: to

234

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

O D u SM E NE PRE DAJE D O M ARKOVA E VAN E LJA I OD M ARKOVA E VAN E LJA D O. . .

235

izbaciti, to dodati, na koji nain rasporediti grau i sl. Primjerice, kada uenici pitaju kako da molimo, a Isus im kae: Evo ovako, vidimo da Lukina i Matejeva verzija Isusove molitve Oe na nisu istovjetne, one nisu sasvim jednake u rijeima koje se navode. Zatim u prvom retku Matej kae: Blago siromanima duhom. Luka jednostavno kae: Blago siromanima. Zato? Zato jedan kae jedno, a drugi kae drugo. Kako to objasniti? Ustanovljavanje Veere Gospodnje (euharistije) takoer nije prikazano na jednak nain. ienje hrama u Ivanovu evanelju stavljeno je na sam poetak evanelja, dok kod sinoptika, druge trojice, pred kraj, prije nego to Isusa uhite. I tako dalje. Neki od ovih urednika redaktora izbacili su neke dijelove koji su bili kod onih drugih. Rasprava o odnosu izmeu Matejeva, Markova i Lukina evanelj tema je u koju ne moemo sada ulaziti, ali pretpostavljamo da je Markovo evanelje nastalo prvo, ja pretpostavljam, a da su Matejevo i Lukino evanelje pisani neto kasnije. Koji je bio dodatni problem kod pisanja evanelja i zato ona nisu jednaka? Dodatni problem je bio jezik. Kojim je jezikom Isus govorio? Hrvatskim i srpskim nije, engleskim nije, premda to ponekad rado mislimo, nego je govorio aramejski, kao i veina prvih krana opisanih u evaneljima. Meutim, Novi zavjet napisan je na grkome. Zato? Zato to su svi pisci pisali na grkome za publiku koja je manje vie govorila grki; dakako, neki kojima je Matej pisao bili su palestinski idovi, pa je Matej moda smatrao da je neki novozavjetniar prvo napisao evanelje na aramejskom, koje je kasnije prevedeno na grki, dok je Luka, koji je pisao kranima idovima i drugim kranima koji su ivjeli izvan Palestine, odmah pisao na grkome. Moramo imati na umu da je rije o prijevodu. A svaki prijevod je tumanje! Svaki prijevod je izbor. Jezici su drukiji. Moda se jedna rije moe prevesti ovako ili onako, na neki drugi nain. No postoji problem preklapanja semantikih polja, to nije uvijek jednostavno, a to je problem koji je poznat svima vama koji ste se bavili prevoenjem, vi znate o emu priam. Svrha evanelja se uvijek moe iitati. Novozavjetniari se time bave. Ako je pisac ili zadnji u nizu pisaca, urednika, redaktora, bio kreativni teolog, a smatra se da su bili, onda se svrha pisanja moe razaznati /iitati iz cijeloga teksta, pa se kae, primjerice, da je Luka pisao za krane koji su ivjeli izvan Palestine, ija je veza s Palestinom i idovskim kranima bila slaba; Matej je pisao za krane idovskog podrijetla kojima je bilo vano pokazati da je Isus doao kao novi zakonodavac nakon Mojsija. Zato je i podjela Matejeva evanelja takva da postoji pet glavnih dijelova Isusova

nauavanja oko kojih se vrti narativa ili pripovijesti. Marko je pisao ponajprije da utvrdi vjeru ranih krana koji su se nalazili u potrebi, potekoama i pritisku progonstva. Kakve sve to veze ima s Mel Gibsonom? Moja teorija je da je Mel Gibson prvo bio redaktor, na slian nain na koji su bili i Matej, Marklo, Luka i Ivan, i svi koji su bili ukljueni u proces formiranja svakog od evanelja. Drugo, ova novozavjetna Redaktionsgeschichte ili kritika redakcije jedan je zgodan mogui mehanizam koji se moe primijeniti na proizvod, na njegovo evanelje, usudit u se rei Mel Gibsonovo evanelje/Evanelje Mela Gibsona, isto kao to postoji i Isus Krist Superstar evanelje te drugi prikazi Isusova ivota. Svi oni imaju neku svrhu, neki cilj, pa je i izbor dogaaja i nain prikaza podreen toj svrsi. U Mel Gibsonovoj Pasiji Isusa Krista isto se moe razaznati svrha, premjetajui i primjenjujui ovu metodu, koja je izrasla u novozavjetnom okrilju novozavjetne znanosti, a graena na lingvistikim i drugim sekularnim uvidima. Prednost koju imamo kod Mel Gibsona je ta to je Mel Gibson iv, a Matej, Marko i Luka nisu ivi pa nam ne mogu rei to su mislili. Mel Gibson nam je objasnio u raznim intervjuima to je mislio, zato je mislio na odreeni nain, to je htio. Tu smo u malo boljoj poziciji. U tekstovima novozavjetnih pisaca uglavnom nagaamo na temelju samoga teksta, a Mel Gibson neto kae, a neto i sami razaznamo. Za Mel Gibsona znamo da je glumac, da se poeo baviti reijom, ali bitno je i da je vrlo konzervativni katolik koji ne prihvaa odluke Drugog vatikanskog koncila i ivi u jednoj teolokoj unutarkatolikoj crkvi ipak malo u prolosti. Pogledajmo film. Film prati Isusov ivot. Zanima nas kakav je Mel Gibson bio kao urednik, kao redaktor, kao redatelj. Prvo se pojavljuje problem jezika. Kao to su novozavjetniari imali isti probelm, pa su se pitali hoemo li na aramejskom ili na grkom, a potom su prevodili sve to su imali na grki, tako se i Mel Gibson pitao hoe li film izvesti, po uzoru na sve normalne filmove kolji se snimaju u Hollywoodu u Americi, na engleskom. I onda je rekao: Ne! I to je napravio? Odluio je, vrlo umijeno, da e idovi priati aramejski, Rimljani neka priaju latinski, a publika e pratiti prijevod u titlovima. I to je jedan zanimljiv poduhvat koji s jedne strane navodi gledatelja na veu pozornost i usporeivanje onoga to se uje i to se vidi, te uvodi gledatelja u sam film. S druge pak strane, neki kritiari dre da je time Mel Gibson napravio jedan odmak od onoga to se dogaa u filmu i onoga to se govori, i rekao da ono to se govori nije vano jer to

236

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

O D u SM E NE PRE DAJE D O M ARKOVA E VAN E LJA I OD M ARKOVA E VAN E LJA D O. . .

237

nitko ne razumije, vano je ono to se vidi, a time udaljava dijalog od gledatelja, kao da su Isusove rijei manje vane od redateljeva djela vizualnoga spektakla. Prijevodi koji postoje u filmu nisu sasvim cjeloviti; neto i nije prevedeno, primjerice neke runije rijei, psovke koje se pojavljuju i, naravno, najpoznatija izreka Njegova krv na nae glave i na nau djecu koja se pojavljuje u filmu i izgovorena je ali nije prevedena. Zato? Novozavjetni je to tekst koji je Mel Gibson ipak morao izrezati zbog optubi za antisemitizam. (O tome nememo vremena govoriti.) Koji su bili njegovi izvori? Poznati su nam novozavjetni izvori, no postavlja se pitanje ime se Mel Gibson jo mogao koristiti. Imao je Markovo evanelje, druga sinoptika evanelja i Ivanovo evanelje. Moe se uoiti da je ponegdje neto preuzeto iz ostalih dijelova Novoga zavjeta te neto malo iz Staroga zavjeta. Njegov glavni izvanbiblijski izvor, meutim, je bila knjiga Anne C. Emmerich iz 18. st., koja je bila rimokatolika mistikinja. Iz njezina je djela Mel Gibson preuzeo veinu grae koju nije preuzeo iz evanelja i iz nekih drugih izvora. Razlike koje imamo u odnosu na evanelja, bilo Markova ili sva tri ili etiri zajedno, a postoje u filmu su sljedee: Isus gazi glavu zmiji u Getsemanskom vrtu - toga nema u novozavjetnom evanelju. Takoer nema prikaza Jude koji nakon to izda Isusa biva proganjan djeicom demonskih oiju, to zastrauje kao u najgorem hororu. Nedostaje, predmnijevam, jedna politika dimenzija, koju on samo natuknjuje, izmeu Tiberija Cezara i Poncija Pilata. Poncije Pilat se zapravo boji to e mu njegov nadreeni uiniti ako on ne osudi Isusa i tako izazove nemire. Usput, i Mel Gibsonov prikaz Poncija Pilata i prikaz Poncija Pilata u evaneljima povijesno je vrlo problematian jer izvanbiblijski prikazi Poncija Pilata ocrtavaju ne kao potenog, asnog, divnog, rimskog aristokrata nego kao tiranina, surovog krvnika koji je muio i ubio stotine tisua idova za vrijeme svoje slube. Sljedei primjer je ptica koja kljuca oko razbojniku koji je objeen kraj Isusa - toga nema u Novom zavjetu, zatim nema Mel Gibsonove ruke, jer nije ivio prije dvije tisue godina, kojom sam zabija onaj jedan avao. Time eli propagirati svoju teologiju: I ja sam meu onima koji su Isusa razapeli, osudili i ubili. Zatim epizoda, koja je meni vrlo smijena, koja prikazuje Isusa kao djeaka koji se domisli da e napraviti stol s viim nogama od uobiajenoga za ono vrijeme s niskim nogama, pa kad dou Rimljani da mogu otmjeno sjesti za stol kao mi danas. Tim postupkom Mel Gibson prikazuzuje Isusa kao vizionara izvan svoga vremena, ali to je smijeno i ne slui nikakvoj teolokoj svrsi.

Postoje problemi s porukom Mel Gibsonova filma jer se sve vrti oko silnoga nasilja koje je proizvoljno i za koje nema novozavjetnog opravdanja. Ona postoje kod ve spomenute mistikinje Emmerich, ali ne postoje u Novom zavjetu. Sinoptici se u Novom zavjetu uope ne bave naravlju muenja. Ono se jedva spominje u jednoj reenici: Isus je bio iban. Kraj. Zato? Novozavjetniari , teolozi Novoga zavjeta dre da to nije sr poruke evanelja i nije bitno da je Isus toliko trpio, dok Mel Gibson kae da je to bitno i zato ima deset minuta bievanja tijekom kojega se skida koa, prica krv, cijela povrina poda biva zalivena krvlju - prekomjerno i proizvoljno nasilje koje je proirio preko svake mjere u odnosu na evanelje. Mel Gibson je obrazloio svoje stajalite da je bit kranstva u patnji, u Isusovoj patnji, jer da bismo shvatili to znai biti kranin i cijeniti ono to nam je Isus dao, moramo shvatiti koliko je trpio i patio. Nekakvo ortodoksno klasino kranstvo, bibilijsko kranstvo reklo bi da to nije smisao, da je to Gibsonov naglasak, njegova redakcija, ali to nije sr evanelja prema biblijskom zapisu. Film, dakako, postavlja mnoga kritika pitanja od povijesne vjerodostojnosti (as it is), odsutnosti Isusove elokventnosti, etikog radikalizma i njegove osobne karizme, o emu su promiljali mnogi prominentni pojedinci, ustanove i konfesije, ak se puno pisalo o tome kako se Papi svidio Gibsonov film, ali kasnije je ta vijest slubeno demantirana. U svakom sluaju, manipuliranje Vatikanskim pristankom donijelo je mnogo publiciteta ovom filmu. Nakon to je film slubeno poeo s projekcijama u svijetu i zaradio silan novac u samo prva tri - etiri tjedna prikazivanja, sljedee godine Mel Gibson je dobio gomilu pisama koje mu alju roditelji koji bi rado doveli svoju djecu da gledaju film, ali se boje da e im ostati traume od gledanja filma. Godinu dana kasnije, Gibson je izrezao est minuta filma iz najgore tri - etiri scene nasilja, bievanja, krunidbe trnovom krunom, zabijanje avla, krvi i muenja. Neki kritiari pitaju se ako je Mel Gibson u poetku bio uvjeren da je to glavna poruka, zato je napravio kompromis sa svrhovm svojega evanelja. Zbog medijizacije religije. Ne da bi zaradio, on to odbija, nego da svoju poruku prilagodi ljudima koji su tananijih utila i ne mogu podnijeti toliku surovost i besmisleno prolijevanje krvi. Dakle, Mel Gibsonov postupak istovjetan je postupcima prvostoljetnih evangelista/redaktora; on radi ne samo ono to su radili pisci sinoptikih evanelja, nego to rade i drugi autori prikaza Isusova ivota, ne samo filmski nego i literarni prikazi prilagoava pripovijest o Isusu nekom drugom

238

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

itateljstvu/gledateljstvu, bavi se kombiniranjem, rezanjem, ureivanjem, redakcijom. Filmom Pasija Isusa Krista, priu o posljednjih 12 sati ivota Isusa Krista, Mel Gibson nam je predstavio svoj najkontroverzniji projekt u karijeri, svoje umetniko djelo, ne dogmatsku tvrdnju, pri emu ga prepoznajemo kao vrlo umijena radaktora, to je poveznica s prvostoljetnim novozavjetnim redaktorima i urednicima.

Nikola Kneevi i Tatjana Radi

Uticaj Interneta na afirmaciju religiozne svesti: na primeru forumske interakcije i misiije

Rezime: U dobu sofisticiranih naunih dostignua i svojevrsne tehnokratije kakvo je nae, pred religiozne institucije se postavlja novi izazov. Mogu li religiozne institucije uspeti da poruku koju su prenosile vekovima unazad prilagode sloenom medijskom i tehnolokom kontekstu kakav je Internet? Namee se se pitanje da li je mogue aktivno participirati u nekom religijskom obredu putem interneta i unutar njega kreirati jedan paralelni virtuelni univerzum ideja? Moe li se na taj nain govoriti o odreenoj vrsti sajber religije (eng. cyber religion)? Ova studija bavie se afirmacijom religiozne svesti iz perspektive hrianskih verskih sadraja na internetu. Zbog znaaja studije u domaem akademskom kontekstu, izneeni empirijski podaci odnosie se na najvei domai internet sajt pravoslavne religiozne pozadine i sadrine pod nazivom Verujem 1 Ovim istraivanjem eleli smo da, pored prikupljanja osnovnih statistikih podataka, prikaemo i odnos uesnika prema religioznosti, dakle, prema pojedinim obredima kao i znaaj koji internet zauzima u kreiranju njihove religiozne svesti. Kjune rei: internet, religija, crkva, cyber-religija Svaki izraaj ljudskog religioznog iskustva deava se preko odreene vrste medijiacije, odnosno medija kao sredstva komunikacije, bilo se tu radi o verbalnoj poruci, simbolu, muzici, arhitekturi ili neemu drugom. (Arthur, 1993:1) Od prvih ljudskih koraka pa sve do dananjih dana, ovek je svoju unutranju enju za onostranim izraavao na razliite naine. Izraaje ovekove religiozne svesti moemo pratiti od paleolitske peinske umetnosti,
1 Internet adresa sajta Verujem je http://www.verujem.org

240

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

utIC AJ INtE RNE tA NA Af IRM AC IJu RE L IGIOzNE SVE StI: NA PRIM E Ru. . .

241

hijeroglifa i piramida, pergamenata i papirusa, pa sve do savremenih medija putem kojih ljudsko bie eli da sa drugima podeli ono to je neodvojivi deo njegove prirode, njegovoga bia kao homo religiosus-a. Nesumnjivo je da Internet predstavlja medij iji znaaj i uticaj prevazilazi sve konvencionalne medije2. Sasvim je sigurno da je ovo model komunikacije koji nam u sadanjem vremenu otkriva i anticipira kako e svet funkcionisati u budunosti. Stiven OLiri, (eng. Stephen OLeary), religiolog i jedan od pionira na polju istraivanja o uticaju Interneta na sferu religiozne svesti, smatra da savremena virtualna komunikacija predstavlja znaajan kulturoloki napredak, uporeujui ga sa znaajom kojeg je imao pronalazak Gutenbergove prese. Potencijal interakcije i komunikacije kojeg poseduje Internet prevazilazi mogunosti kojeg imaju konvecionalni mediji. (Hojsgaard i Warburg, 2005:2) U dobu sofisticiranih naunih dostignua i svojevrsne tehnokratije kakvo je nae, pred religiozne institucije se postavlja novi izazov. Mogu li religiozne institucije uspeti da poruku koju su prenosile vekovima unazad prilagode sloenom medijskom i tehnolokom kontekstu kakav je Internet, renesansi verbalne kulture kako ga jo neki zovu (Hojsgaard i Warburg, 2005:5) i unutar njega kreiraju jedan paralelni virtuelni univerzum ideja? Sudei po istraivanjima koja su sprovedena tokom devedesetih godina 20. i poetkom 21. veka, religizni sajbersvemir, ba kao i stvarni, ima tendeciju konstatnog rasta i irenja. U prilog tome govori injenica da koliina religioznog sadraja na Internetu tokom zadnjih 18 godina nezadrivo raste, te da je od 1.7 miliona stranica koliko ih je bilo 1990. godine, broj 2004. godine porastao na 106 miliona stranica. (Hojsgaard i Warburg, 2005:3) Neka istraivanja su pokazala da se milioni ljudi u SAD u potrazi za duhovnim i religioznim sadrajima okreu ka internetu. (Larsen 2001; Hoover i sar., 2004) Ovakva statistika nesumnjivo pokazuje da su pripadnici raznih religija ozbiljno shvatili znaaj i ulogu koju Internet moe da ima u afirmaciji religiozne svesti. Hrianstvo je najzastupljenija religija u virtuelnom svetu, a Rimokatolika crkva je najzastupljenija hrianska denominacija. (Dawson i Cowan, 2004:27) Naslov ove teme podrazumeva veoma irok religijski kontekst i samim tim je preobiman za uvodnu studiju o kakvoj je ovde re. Iz tog razloga, ova studija bavie se iskljuivo afirmacijom religiozne svesti iz perspektive
2 Pod konvencionalnim medijima podrazumevam televiziju, radio i tampane medije.

hrianskih verskih sadraja na internetu. Zbog znaaja studije u domaem akademskom kontekstu, izneeni empirijski podaci odnosie se na najvei domai internet sajt pravoslavne religiozne pozadine i sadrine pod nazivom Verujem 3 U okviru rasprave o odnosu izmeu medija i religije postavlja se pitanje da li medije treba da razumemo u institucionalnom smislu kao strukturalni kompleks drutvenih odnosa? (Fox, 2009) Pojmovi poput razmene informacija, interaktivnosti i meuzavisnosti su neki od najvanijih aspekata koji se moraju uzeti u obzir prilikom studije o uticaju Interneta na afirmaciju religiozne svesti. Samo pominjanje sajbersvemira4 (eng. cyberspace) predstavlja jednu vrstu socijalne konstrukcije, analogije simbolikog univerzuma unutar kojeg se dogaaju tri procesa: eksternalizacija, objektivacija i internalizacija. Na slian nain, italijanski sociolog religije, Masimo Introvinje (it. Massimo Introvigne) istie tri kljuna aspekta upotrebe interneta: personalni, interpersonalni i transpersonalni. Personalna upotreba podrazumeva eksternalizovanu5 informaciju, interpesonalna - objektivaciju informacija, dok transpersonalna upotreba ukljuuje imaginarnu komunikaciju kao i internalizovane informacije. Sajberuniverzum tako postaje jedan oblik drutvene institucije (Berger i Luckmann, 1966:78.) unutar kojeg se putem objektivacije razvijaju novi oblici interpersonalnih i drutvenih odnosa. (Introvigne, 1999). Sajberuniverzum informacija prua mogunost da verovanja, prakse i razni autoriteti budu sueljavani sa alternativnim reenjima i svetonazorima. U ovako sloenoj interaktivnoj sredini u kome pluralizam stavova neprestano raste, u kome se otvaraju nove mogunosti, nove konstrukcije o stvarnosti i kreiraju novi identiteti, raa se jedan novi svet. (Hojsgaard i Warburg, 2005:7) Nesporno je da Internet u velikoj meri utie i menja nain funkcionisanja drutva i ljudskog ponaanja. Pojedina miljenja govore u prilog tome da Internet zajednica doprinosi atomizaciji, time i daljoj individualizaciji
3 Internet adresa sajta Verujem je http://www.verujem.org 4 Termin Cyberspace se prvi put koristi u romanu Viliama Gibsona (eng. William Gibson) Neuromancer, u kojem autor opisuje virtuelnu raunarsku lokaciju u kojem se sakupljaju sve informacije iz sveta. (Gibson, 1984) (Gackenbach, 1998: 18) 5 Taj proces Berger i Luckmann oznaavaju kao preteorijsko saznanje u procesu socijalizacije, kao skup optevaeih istina o drutvu koje se preuzimaju automatski i time se vri eksternalizacija ili objektivacija, koja prethodi i posreduje u procesu internalizacije objektivne strukture u strukturu linosti. Proces putem kojeg se ekternalizovani proizvodi ljudske aktivnosti dobija karakter objektivnosti nazivamo objektivacijom. (Berger i Luckmann, 1966: 60) Ekstarnalizacija predstavlja antropoloku nunost. (Berger i Luckmann, 1966: 182)

242

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

utIC AJ INtE RNE tA NA Af IRM AC IJu RE L IGIOzNE SVE StI: NA PRIM E Ru. . .

243

drutva, dok neki smatraju da Internet doprinosi kolektivizaciji i socijalizaciji (Hoover i Clark, 2002:244) te ga opisuju kao organski izvor informacija i komunikacije. (Hoover i Clark, 2002:276). Pojedinci koji iz deterministike perspektive posmatraju uticaj Interneta smatraju da se nalazimo u digitalnom drutvu u kojem internet utie na nae interakcije i komunikacije jer u dananje vreme digitalna komunikacija postaje osnovni nain komuniciranja i putem internalizacije tih vrednosti menja na pogled na svet. (Gackenbach, 1998: 30-31) Svakako je poznato da se unutar virtuelnog sveta linost ponaa na razliite naine. Neka istraivanja su pokazala da prekomerno korienje Internet medija, nesporno. ima negativan uticaj na socijalnu interakciju korisnika u realnom svetu, te dovode do psihosocijalnih anomalija, izolacije, depresije i apatije. (Katz i Rice: 2002:204-207), dok su druga pokazivala poveanje interakcije i komunikativnih sposobnosti. (Katz i Rice: 2002:212-215) U odreenim sluajevima dolazi do negativnih posledica, poput fenomena disasocijativne anonimnosti, to jest formiranja drugaije oblika ponaanja kada osoba stupi u domen online komunikacije. (Gackenbach, 1998:58) Linost se oslobaa odreenog psihosocijalnog balasta kojeg nosi u realnom svetu i moe funkcionisati u skladu sa drugaijim vrednosnim sistemom. (Gackenbach, 1998:78-79) 6 Neki, poput Vejda Rowlanda (eng. Wade Rowland) smatraju da su svi mas mediji usmereni ka kontroli svojih konzumenata sa prividom da auditorijum na izvestan nain doprinosi i kontrolie medije. (Gackenbach, 1998: 18) Slina inercija se moe videti i kod Stivena O Lirija koji smatra da e sadanja informatika revolucija neizbeno od oveka stvoriti odreenu vrstu kiborga. Ako je zaista istina da e medicinska upotreba mikroipa dovesti do toga da gluvi uju i slepi progledaju (Hojsgaard i Warburg, 2005:42), nema sumnje da informatiko doba vodi oveka ka transhumanizmu, koji e kreirati jednu novu vrstu psiho-fizikog identiteta oveka. Treba napomenuti da se religiozni sadraji na Internetu po tipu i vrsti interakcije mogu podeliti u tri osnovne kategorije. Na prvom mestu imamo tzv. statike prezentacije ija je uloga u jednosmernoj komunikaciji pruaju informaciju religiozne sadrine. Bilo da li su u pitanju tekstovi, dokumenta, audio, video materijali ili neka druga vrsta sadraja komunikacija je pasivna. Druga vrsta prezentacija u sebe ukljuuje nekoliko interaktivnih elemanata i podgrupa, poput, soba za askanje (eng. chat rooms), diskusionih
6 Vie o rezultatima istraivanja psiholokih implikacija upotrebe interneta moete pogledati: (Gackenbach, 1998: 61-71)

foruma i blogova. Znaajno je napomenuti da su prvi religijski sadraji na Internetu bile diskusione (email) usenet7 grupe, koje su se pojavile jo sredinom osamdesetih godina prolog veka. (Staut:2006:177) Svaki od pomenutih interaktivnih elemenata mogu delovati kao zasebna forma interaktivne komunikacije. Komunikacija i razmena sadraja je aktivna te u sebe ukljuuje senzibilno i kritiko angaovanje korisnika i razliite vrste metadiskusija (Wallace, 1999:237). Treu kategoriju predstavljaju takozvane drutvene mree (eng. social networks) koje predstavljaju virtuelni svet unutar virtuelnog sveta, galaksiju unutar univerzuma. Drutvenu mreu moemo definisati kao servise koji pojedincima omoguavaju da kreiraju, javne ili polu-javne profile, artikuliu listama drugih korisnika mree (Boyd i Elison, 2007) i putem razliitih modaliteta komunikacije vre interakciju i oblikuju mreu (virtuelni svet). Drutvena mrea predstavlja najsloeniju, najveu i najdinaminiju vrstu interakcije na Internetu. U sebe ukljuuje sve prethodno navedene modele interakcije i komunikacije i za razliku od prethodne dve kategorije poseduje mogunost skalabilnosti, to jest, konstantne dinamike ekpanzije sadraja i participanata.8 Postojanje iskljuivo religioznih i hrianskih socijalnih mrea moe se opravdati tvrdjom korisnika da u opte prihvaenim mreama poput Facebooka ili LinkedIn-a, postoje uvredljivi sadraji i zato se odluuju na ovu vrstu verske eksluzivnosti i diferencijacije. (Zezima, 2007) Znaajno je izdvojiti specifinu vrstu teolokog diskursa na Internetu putem bloga kao vrste interakcije. Konvencionalni naziv koji se poslednjih godina formirao za ovu vrstu diskursa je teo-blogovanje (eng. theo-blogging). Teo-blogovanje predstavlja savremenu vrstu bogoslovskih rasprava koja se najbolje moe opisati u kontekstualnoj parafrazi uvene krilatice Anselma Kenterberijskog: fides quaerens internetum. Unutar analize ovakvog diskursa moe se izdvojiti nekoliko aspekata socijalne interakcije i komunikacije: participacija unutar dijaloga, virtualna zajednica, kritiko angaovanje uesnika kao i razmena razliitih bogoslovskih stavova koji u pojedinim momentima dobijaju izrazito ekumenski prizvuk. Naroito je vano istai da unutar ovakve interakcije provejava duh sabornosti i zajedniarenja (gr. koinonia) u kojem se formira kolektivni indentitet. Na taj nain nastaje jedna vrsta
7 Prva je nosila naziv net.religion Ova diskusiona grupa se kasnije irila na druge domene: alt.philosophy, alt.religion,, soc.culture, soc.religion, i talk.religion. 8 Neke od najpoznatijih socijalnih mrea iskljuivo religiozne sadrine su: www.hisholyspace. com, www.hisholyspace.com www.mypraize.com

244

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

utIC AJ INtE RNE tA NA Af IRM AC IJu RE L IGIOzNE SVE StI: NA PRIM E Ru. . .

245

virtuelne zajednice cyber koinonia-e, necenzurisanog i otvorenog dijaloga iji se odnosi iz virtuelnog sveta prenose u svakodnevnicu i na taj nain afirmiu religioznu svest i verski identitet uesnika. Namee se se pitanje da li je mogue aktivno participirati u nekom religijskom obredu putem interneta? Moe li se na taj nain govoriti o odreenoj vrsti sajber religije (eng. cyber religion)? Pojam sajber-religije neki definiu kao prisustvo religioznih institucija i organizacija kao i njihovih aktivnosti u polu imaginarnom prostoru (Brasher, 2001:29) ili kao one religiozne subjekte koji postoje iskljuivo u virtuelnom svetu. Drugim reima, osnovna distinkcija se moe nazvati religijom na Internetu (eng. religion on cyberspace) i religijom unutar interneta (religion in cyberspace). Prva kategorija podrazumeva pruanje informacija o religiji. U to spadaju informacije o postulatima vere, jerarhiji, organizaciji i religiozna literatura. Druga kategorija podrazumeva participaciju u religioznim obredima unutar virtuelnog sveta, to jest, itav spektar liturgijskih i obrednih radnji. (Brasher, 2001:96) Meutim, u itavom spektru religijske sadrine na Internetu nije mogue izdvojiti odreeni portal koji bi ritual preneo u iskljuivo virtuelni svet. Moemo videti brojne primere gde se putem popunjavanja obrazaca koji esto idu uz finansijsku transakciju, kupljena usluga izvrava u stvarnom hramu. Dakle, praktikovanje religioznih rituala putem Interneta najee svodi njegovu svrhu na proces medijacije izmeu konzumenta i vrioca odreene usluge. (Hojsgaard i Warburg, 2005:42) Internet sam po sebi ne moe da kreira religiju ve to mogu initi iskljuivo ljudi putem svoje interakcije. Iz ovoga proizilazi zakljuak da sajber religija zapravo ne postoji ve postoji jedan modalitet komunikacije te religije, to jest, interneta kao medijatora, odnosno posrednika izmeu sledbenika religije bez obzira o kojoj se religiji radilo. U tom smislu, religija unutar Interneta, kao iskljuivo virtuelna zajednica nije mogua, bar kada je u pitanju liturgijsko i evharistijsko jedinstvo posmatrano iz pespektive pravoslavne eklesiologije. Sa druge strane, nesporno je da je mogua medijacija religije i samim tim afirmacija religioznog iskustva kod recipienata i participanata poruka koje se putem Internet medija komuniciraju, to e se putem uzoraka empirijskog istraivanja u nastavku ovog rada i ilustrovati. Jasno je da je Internet postao mesto gde se susreu ljudi razliitih duhovnih potreba i koji veoma mono posreduje u komunikaciji regioznih sadraja i tako pribliava milione ljudi slinih religioznih afiniteta. Treba

istai da internet nije u stanju da zameni konvencionalnu religiju, pa tako ni da nadomesti istinsko iskustvo sabornosti kakvo postoji u evharistijskom jedinstvu liturgije. Sutinsko, organsko i ontoloko iskustvo ne nalazi se u domenu virtuelnog, ve iskljuivo u tajanstvenom proimanju duhovog i materijalnog sveta. Virtuelni svet nam svakako moe pomoi da nam ovo iskustvo priblii na epistemolokom nivou. Hrianin svoje duhovno iskustvo doivljava u afektivnom nivou, dakle u ovakvom doivljavanju duhovnog naglaena je oseajnost, mistinost, tajanstvenost i transcedentnost koju vernik osea u Boanstvenoj liturgiji i vrhunac jedinstva i sabornosti tela Hristovog koje se osea u samom inu evharistije priea. Sa druge strane u modelu virtuelnog sveta, naglaen je kognitivni odnosno, racionalni nivo doivljavanja duhovnog iskustva, gde se informacije mogu prikupljati i racionalizovati ali njihova praktina primena je mogua iskljuivo u stvarnom svetu realnih mogunosti sticanja duhovnog iskustva i zadobijanja stvarnih ontolokih sloboda. Religiozni sajberuniverzum, dakle, predstavlja kvantitet informacija koji nam moe pribliiti religiozno iskustvo ali objektivacija tih informacija, to jest, kvalitet, deava se ovde i sada, u naem opipljivom univerzumu. Svesni da Internet religioznost ne moe da postoji u crkvenom smislu, ipak smo empirijski eleli da proverimo na koji nain taj i takav prostor moe da pomogne verujuim ljudima, ali i onima koji tragaju za svojim duhovnim biem, pa sve do onih ljudi koji nisu verujui, ali su takoe osobe koje se nalaze i prolaze u jedno takvom svetu. Stoga smo izabrali najvei domai internet sajt pravoslavne religiozne pozadine i sadrine pod nazivom Verujem koji ukupno ima 2570 registrovanih lanova.
Ukupno lanova: Ukupno poruka: Ukupno tema: Proseni broj registracija po danu: Proseni broj poruka po danu: Odnos mukaraca i ena: 2570 262768 12804 10.13 246.91 3:1

Tabela 1. statistiki pregled foruma Verujem

246

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

utIC AJ INtE RNE tA NA Af IRM AC IJu RE L IGIOzNE SVE StI: NA PRIM E Ru. . .

247

Sluajnim uzorkom izabralo se 10% od ukupnog broja registrovanih i svakom od tih izabranih poslata je privatna poruka sa molbom da popune upitnik. Pre toga upitnik je kreiran uz pomo google dokumenta, jer se vodilo rauna o tome da sve bude to je mogue vie raeno u prirodnom okruenju korisnika. Pri odabiru uzorka takoe se vodilo rauna da meu ispitanicima bude onih koji su redovni posetioci foruma i samim tim aktivni uesnici, kao i onih koji su, iz bilo kojih razloga, due vremena neaktivni9. Takoe se poziv za uestvovanje ostavio u odeljku O forumu koji mogu da prate i oni koji nisu registrovani lanovi, tako da su oni korieni kao kontrolna grupa. Od 257 ispitanika koji su pozvani da uestvuju 121 je odgovorilo, to je oko 50% sluajnog uzorka, a 5% od ukunog broja registrovanih ljudi. Ovim istraivanjem eleli smo da, pored prikupljanja osnovnih statistikih podataka, kao to su koji je odnos mukih i enskih, koja je starosna struktura, obrazovna, profesionalna, koliko je krtenih, kojoj konfesiji pripadaju itd., kakav je njihov odnos prema Bogu, prema pojedinim obredima, da se pokae i njihov odnos prema forumu, koliko vremena provode na njemu, koji poloaj zauzimaju, koje teme najvie prate i zbog ega ba te, koliko su zadovoljni radom administratora, moderatora ali i ostalih uesnika. U sredinjem delu upitnika primenili smo Likertovu skalu elei da izmerimo stavove ispitanika u odnosu na forum i njegov doprinos misionarenju, meureligijskim odnosima i dijalogu, njegovom doprinosu u razumevanju pravoslavne vere (jer je 98% ispitanika izjavilo da su pravoslavne veroispovesti), njegov doprinos u informisanju o dnevno religijskodrutvenim pitanjima, ali i da li forum obiluje meusobnim razumevanjem i potovanjem i kolika je sloboda izraavanja prisutna na njemu. Za kraj smo ostavili set pitanja za koja smo smatrali da su veoma vana, a to su: da li Crkve i verske zajednice treba da uestvuju u javnom, drutvenom ivotu; kakvu ulogu u drutvu ima religija i da li mislite da Vaa Crkva ili verska zajednica ima izraenu misionarsku delatnost. U naem istraivanju 80% ispitanika su mukog pola, a 20% enskog, 88% ispitanika su od 21 do 40 godina, ima i mlaih i starijih ali u znatno manjem procentu. Vie od polovine ispitanika (51%) imaju fakultetsku diplomu i vie, 21,5% su studenti, a 16,5% su zavrili etvorogodinju kolu ili gimanziju. Od toga 35% se izjasnilo da su strunjaci, 18% da su studenti, 17%
9 Ti koji su due vremena neaktivni, posmatrali smo njihovu pslednju postavljenu poruku, a to je u periodu od januara do jula meseca 2009 godine.

slubenici, a 11% nezaposleni. Skoro polovina ispitanika (40%) ive u metropoli, 25% u gradu veliine od 20.000 do 100.000 stanovnika, a po 14% ive u srednjem gradu (od 100.000 do 500.000) i u varoi. to se tie konfesionalne pripadnosti 96% ispitanika se izjasnilo da su pravoslavni, 2,5% rimokatolika i po 0,8%, odnosno po 1 ispitanik pripada evangelistikoj ili nekoj drugoj protestantskoj zajednici i ne pripada nijednoj. Shodno ovome 98% veruje da Bog postoji, a svi ispitanici su krteni. Ispitanici koji su uzeli uee u istraivanju pokazuju se kao vrlo homogena grupa i prema optim podacima, ali i prema vienju sebe u odnosu na religijska shvatanja i pojedine stavove na odreena pitanja. Naime, 91% ispitanika sebe smatraju uverenim vernikom koji/a prihvata sve to njegova/njena vera ui, svega 6,6% su religiozni, ali ne prihvataju sve to njihova vera ui, a 1,7% za sebe kae da su tradicionalni vernici to podrazumeva da uestvuju u nekim obredima i da potuju pojedine obiaje, ali da nisu aktivni u svojoj religijskoj zajednici. 78,5% potuje Boije zapovesti zato to voli Boga, 5% jer oekuje nagradu od Boga ukoliko potuje zapovesti, po 3,3% zato to se plae Boije kazne, zato to misle da su one dobar putokaz u ivotu i 3,3% nisu ni razmiljali o tom pitanju. Shodno ovakvim odgovorima, moemo pretpostaviti, ali i zakljuiti da su nai ispitanici, lanovi foruma Verujem, verujui/crkveni ljudi koji redovno poseuju hram, prieuju se, obavljaju crkvene obrede i slino. Tako 43% ispitanika vie puta u toku nedelje poseuje Crkvu, 36,4% jednom nedeljno, odnosno 79,4% su crkveno aktivni, a 14% ispitanika Crkvu poseuje 1 do 2 puta meseno. Priblino isti broj redovno posti (78,5%), dok 20% povremeno. to se tie ispovesti 59% se retko ispoveda, 29% esto, to podrazumeva pred svako priee i ee od toga. Moemo pretpostaviti da je meu ispitanicima veliki procenat klira (protojereja, jereja, akona itd.) i da je zbog toga nii procenat ispovesti s obzirom da su oni vezani za episkopa, te on ispoveda ree zbog mnogobrojnih obaveza koje ima, a sa druge strane imaju dozvolu (blagoslov) priea svake nedelje ili kada je njihov red da slue Liturgiju, pa je na pitanje: da li se prieujete 93,4% pozitivno odgovorilo, a 5,8% ispitanika je odgovorilo ne, ali da bi voleli. Sa ovim pitanjem zavrili smo ispitivanje uesnika foruma o optim podacima, njihovom odnosu prema Crkvi i njihovom ueu u crkvenom ivotu. I potom uli u temu u kojoj smo hteli da saznamo i ispitamo koliko vremena provode na Internetu, a koliko na samom forumu, koji poloaj zauzimaju na njemu, da li sebe vide kao redovnog aktivnog ili neaktivnog

248

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

utIC AJ INtE RNE tA NA Af IRM AC IJu RE L IGIOzNE SVE StI: NA PRIM E Ru. . .

249

lana i tako redom. 17,4% ispitanika izjavili su da su non-stop na Internetu, a 70% vie puta u toku dana, od ukupnog broja ispitanika 48% vie puta u toku dana se uloguje na forum ili poseti stranu, a 33% nekoliko puta nedeljno. Na forumu Verujem postoji 8 poloaja koje uesnici zauzimaju u zavisnosti od broja odgovorenih ili postavljenih poruka.10 Ovo ispitivanje pokazuje da je uzorak dobro postavljen s obzirom da je dobra distribucija i prema poloaju ispitanika: 28% ispitanika su napredni poetnici, 22% su iskusni, 18% veterani, 11,6% poetnici, 9,9% su u kategoriji ta rei?, i po 5% spadaju u moderatore i administratore. Polovina ispitanika (50%) su se izjasnili kao redovni posetioci, ali ne aktivni. To znai da svakodnevno ili nekoliko puta u nedelji poseuju forum, ali da ne uestvuju aktivno u njegovom radu, odnosno da ne postavljaju teme ili ne odgovaraju na poruke. Dok su 34% aktivni lanovi foruma. Da bi jedan forum dobro funkcionisao i u tehnikom smislu, ali i sadrajno, potrebno je da pored uesnika postoje administratori i moderatori. Administratori imaju vie tehnike ingerencije od moderatora, ali zato moderatori imaju veu obavezu da rade sa uesnicima i da posreduju kako u radu administratora i uesnika, tako i u meuljudskim odnosima samih uesnika bezobzira na poloaj. Dobra moderacija, jasan zajedniki stav znai i oznaava (krasi) dobar forum. Zato smo smatrali da je vano da dobijemo odgovore na pitanja: koliko su nai ispitanici zadovoljni radom administratora, moderatora ali i samih uesnika. Tako je 82% ispitanika izjavilo da su potpuno zadovoljni, odnosno vie zadovoljni nego nezadovoljni radom administratora, dok je 13% vie nezadovoljno, nego zadovoljno. A 38,8% su potpuno zadovoljni, odnosno vie zadovoljni, nego nezadovoljni, dok je 16% vie nezadovoljno nego zadovoljno radom moderatora. Moramo priznati da smo iznenaeni ovako dobrim rezultatima u korist moderatora, s obzirom da su oni na tankom ledu usled mogunosti zameranja ostalih uesnika ukoliko koriste mere snakcionisanja kakvo je banovanje. to se tie rada, odnosno uestvovanja i meusobnog komuniciranjem ostalih uesnika 73,6% ispitanika je potpuno zadovoljno, 19,8% su vie nezadovoljni nego zadovoljni. Da se nedovoljno ozbiljno shvata uloga foruma u crkveno-religijskom ivotu pokazuje i distribucija podataka za sledee pitanje, a to je da je svega 6,6% za postojanje ovakvog foruma ula u Crkvi, 35,5% ispitanika
10 do 20 poruka POETNIK; od 20 do 200 poruka NAPREDNI POETNIK; od 200 do 400 NAPREDAN; od 400 do 1000 ISKUSAN; od 1000 do 2000 VETARAN; a posle toga svi ulaze u kategoriju STA RECI?, na sve to imamo i poloaje moderatora i administratora

sluajno je naiao na forum, 20% kao preporuka prijatelja, a 26% da ne zna ili da se ne sea. Vie od polovine, njih 60%, podjednako na forumu prati i religiozne i drutvene teme, 23% vie religiozne, a 16% vie drutvene. Sredinji deo upitnika u kom smo primenjivali Likertovu skalu za merenje stavova, eleli smo da utvrdimo koliko forum doprinosi boljem razumevanju vere, boljem meuljudskom odnosu, slobodi izraavanja, sadrajnijem meureligijskom dijalogu. Moramo priznati da su podaci vie nego pozitvni, to samo govori u prilog tezi da jedan religijski forum moe mnogo korisnog da doprinese oveku koji hoda crkvenom stazom, ali i onima koji su se na takav put uputili. Tabela 2. pokazuje da se 76% ispitanika potpuno slae, ili se vie slae nego to se ne slae sa tvrdnjom da ovaj forum doprinosi misionarenju pravoslavne vere, dok se 24% vie ne slae, nego to se slae, odnosno potpuno se ne slae sa tom tvrdnjom.
Ovaj forum doprinosi misionarenju pravoslavne vere
50

40

Frequency

30

20

10

Potpuno se slaem

Vie se slaem nego to se ne slaem

Vie se ne slaem Potpuno se ne slaem nego to se slaem

Tabela 2.

Na tvrdnju: ovaj forum je otvoren prema pripadnicima drugih veroispovesti 82,6% je izjavilo da se potpuno slae, odnosno da se vie slae nego to se ne slae, svega 17,3% se vie ne slae nego to se slae, odnosno potpuno se ne slae sa tvrdnjom (tabela 3.). elei da saznamo da li jedan ovakav forum moemo nazvati, ako ne elektronskim katihizisom, barem prirunikom pravoslavne vere ili brim dobijanjem odgovora na praktina pitanja ili ona pitanja koje vernici tee (zbog stida, sramote i neke vrste straha od stigmatizacije) dobijaju ili trae

250

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

utIC AJ INtE RNE tA NA Af IRM AC IJu RE L IGIOzNE SVE StI: NA PRIM E Ru. . .

251

Ovaj forum je otvoren prema pripadnicima drugih veroispovesti

60 50

40 30 20 10 0

Iako smo ranije postavili pitanje koje se odnosi na to koje teme, religijske ili drutvene, vie prate na forumu, sada smo pitanje usmerili na informacije koje dobijaju. Tako, tabela 5., pokazuje distribuciju dobijenih podataka koje se odnose na tvrdnju: ovaj forum mi prua sve potrebne informacije o dnevno religijsko-drutvenim pitanjima. Tako 76,9% ispitanika se potpuno slae, odnosno vie se slae nego to se ne slae sa ovom tvrdnjom, dok 23,1% se vie ne slae nego to se slae, odnosno potpuno se ne slae sa navedenom tvrdnjom.
Ovaj forum mi prua sve potrebne informacije o dnevnim religijsko-drutvenim pitanjima

Frequency

Potpuno se slaem

Vie se slaem nego to se ne slaem

Vie se ne slaem Potpuno se ne slaem nego to se slaem

Potpuno se slaem vie se slaem nego to se ne slaem vie se ne slaem nego to se slaem Potpuno se na slaem

Tabela 3.

od svojih svetenika traili smo odgovor na tvrdnju: ovaj forum mi pomae da razumem neka pitanja nae pravoslavne vere 81% ispitanika je odgovorilo da se potpuno slae ili da se vie slae nego to se ne slae, dok je 19% odgovorila da se vie ne slae nego to se slae, odnosno potpuno se ne slae sa navedenom tvrdnjom. (tabela 4.)
Ovaj forum mi pomae da razumem neka pitanja nae pravoslavne vere

Tabela 5.

Potpuno se slaem vie se slaem nego to se ne slaem vie se ne slaem nego to se slaem Potpuno se na slaem

Tabela 4.

Rezultati za sledeu tvrdnju vie su nego interesantni. Naime, tabela 6. pokazuje distribuciju odgovora na tvrdnju ovaj forum obiluje meusobnim razumevanjem i potovanjem. Vrlo blizu su rezultati za drugi i trei odgovor po 36,4% se vie slae nego to se ne slae, odnosno 34,7% se vie ne slae nego to se slae. Ali ukoliko saberemo prema pozitivnom ili negativnom usmerenju dobijemo da se 54,5% vie ne slae nego to se slae, odnosno potpuno se ne slae. A 46,5% ispitanika se vie slae nego to se ne slae, odnosno potpuno se slae sa tvrdnjom da ovaj forum obiluje meusobnim razumevanjem i potovanjem. Treba da napomenemo da je samo istraivanje raeno u vremenu pred majski sabor SPC i u jeku rako-prizrenskih pitanja, tako da je vrlo mogue da je to razlog ovakvom rezultatu. Pa ipak, otvorenost foruma i dobre politike administracije i modeeracije pokazuje da 61,2% ispitanika se potpuno slae ili se vie slae nego to se ne slae sa

252

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

utIC AJ INtE RNE tA NA Af IRM AC IJu RE L IGIOzNE SVE StI: NA PRIM E Ru. . .

253

tvrdnjom da na ovom forumu, bez ikakvog ustezanja, kau ono to misle bez bojazni da e biti sankcionisani. Dok 38,8% se vie ne slau nego to se slau, odnosno potpuno se ne slau sa navedenom tvrdnjom.
Ovaj forum obiluje meusobnim razumevanjem i potovanjem
50

40

30

20

10

Potpuno se slaem

Vie se slaem nego to se ne slaem

Vie se ne slaem Potpuno se ne slaem nego to se slaem

Tabela 6.

Za sam kraj upitnika izabrali smo tri pitanja koja u isto vreme pokazuju odnos ispitanika prema mestu i ulozi Crkava i verskih zajednica u drutvu, ali i njihovo oekivanje od istih po pitanju misionarske delatnosti. Misija Crkava i verskih zajednica izuzetno je vana u vremenu pluralistikog drutva. Upravo od pravoslavne Crkve, izuzetno u pojedinim sluajevima kao to je misionarska delatnost SPC u Junoj Africi, gotovo da se i ne vidi. Mnogi klirici, svetenosluitelji i episkopi, navode kao pravo misionarsko sredstvo sluenje Liturgije, to navode i ispitanici, a ni mi to ne poriemo, ali sve ostalo je na niem stupnju od toga. Pa ipak, ovo istraivanje pokazuje da 91% ispitanika misli da Crkve i verske zajednice treba da uestvuju u javnom, drutvenom ivotu, 70% mislim da je pozitivna uloga koju religija ima u drutvu, dok 30% misli da ima i pozitivnu i negativnu ulogu. Vie od polovine ispitanika, njih 53%, misli da njihova Crkva ili verska zajednica (u ovom sluaju SPC, jer se 96% ispitanika izjasnilo pravoslavnim) nema izraenu misionarsku delatnost, dok 30% misli da ima, ali da bi mogla da bude jo izraenija. Evo nekoliko sugestija kako Crkve i verske zajednice mogu da misionare ili kako nai ispitanici vide misionarsku delatnost svoje Crkve ili verske zajednice:

Misionarska delatnost SPC je na veoma niskim granama i skoro da je nema, sem svetlih primera koji potvruju pravilo. Nepokolebljivost Hristovog uenja. Uglavnom ne misionari. Samo rijetki svetenici su toliko predani svom pozivu i Gospodu da misionare meu ljudima, na razne naine. U susjednoj parohiji svetenik pomae siromane, bolesne i starije ljude, to je mnogima promijenilo miljenje o svetenstvu, Crkvi, i ak ih prizvalo vjeri, jer su vidjeli da jedan sveenik svojim milosrem svjedoi ono to vjeruje i propovijeda. Trenutno moda najvie putem medija i veronauke u kolama. Misionare pojedini njeni lanovi dok je jedan deo potpuno uspavan. Naa parohijska Crkva putem koncerata, predavanja, davanjem krvi, asovima crkveno-slovenskog (od nedavno) i prikazivanjem filmova, pokuava stidljivo da misionari. Ovaj sajt je jedan od misionarskih delatnosti, da ne nabrajam ostale sajtove pod blagoslovom vladika i Mitropolita. Vie je nego oigledno da jedan Internet prostor, odnosno u ovom sluaju forumska interakcija i komunikacija, moe da doprinese bojem razumevanju mnogih religijskih pitanja. Da bi to bilo uspeno i korisno uesnicima neophodno je uee obrazovanih teologa, svetenika, pa i episkopa sa jedne strane, ali i sociologa, politikologa, filozofa i mnogih drugih sa druge strane. Jedan interdisciplinarni pristup u realnom ivotu kakav danas ine i forumi.

Frequency

Influence of internet in shaping religious consciuesness: based on forum interaction and mission
Resume: In the age of sophisticated scientific achievements and technocracy such

as ours, new challenge is brought in front of World religions. Can religious institutions adjust their message to complex media technological context such as Internet? Is it possible to actively participate in a religious ceremony via Internet and create within a virtual parallel universe of ideas? Is there a way to create some form of cyber religion? This study will try to bring answers to these questions as well to investigate the relation between internet and affirmation of religious consciousness by presenting valuable empirical data collected from participants of the largest Serbian orthodox internet discussion forum: Verujem.
Key words: religion, internet, religious consciousness, discussion forums, cyber-

religion, religion on internet

254

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

BIBlIOGRAfIJA
Arthur, C. J., Religion and the Media: An Introductory Reader, University o Wales, 1993. Hojsgaard T. Morten, Warburg Margit, Religion and Cyberspace, London and New York: Routhlege, 2005. Brasher, B, Give Me That Online Religion, San Francisco: Jossey-Bass, 2001. Berger L., Peter, Lockman, Thomas, The Social Construction of Reality, New York: First Anchor Books, 1967. Dawson, Lorne L., Cowan, Douglas E, R, Religion Online, New York and London: Routhledge, 2004 Gackenbach, Jayne, Intrapersonal, Transpersonal and Transpersonal Implications, Academic Press, 2007. Gibson, Wiliams, Neuromancer, MNCHEN: WILHELM HEYNE VERLAG, 1984 Hoover, Stewart M and Schofied Clark Lynn, Practicing Religion in the Age of Media, New York: Columbia University Press, 2002. Staut, Daniel A., Religion, communication, and media, New York, London: Routledge, 2006. Fox, Richard, Religion, Media, and Cultural Studies in: Theory, Religion, Critique: Classic and Contemporary Approaches. New York: Columbia University Press, 2009. (ed. Richard King). Katz, Ames E, Rice, Ronald E, Social consequences of internet use, United States: Massachusetts Institute of Technology, 2002. Wallace, Patricia, The Psychology of the Internet, New York: Cambridge University Press, 1999.

Saa Karali

The Extra Light Project

Rezime: Ovaj tekst donosi prikaz The Extra Light projekta umjetnikog projekta koji je realizovan 2009. godine u Amsterdamu. The Extra Light Project je koncipiran u namjeri da se pronau dodirne take izmeu umjetnosti i religije u kreiranju i manipulisanju kolektivnog vjerovanja kao i da se ispitaju mehanizmi i sredstva koja se koriste u te svrhe. U ovom tekstu je ukratko opisana teoretska pozadina projekta kao i sve njegove razvojne faze - od radnih grupa projekta do izlobe i glavne instalacije. Drugi i vei dio teksta donosi odlomak iz knjige Becoming Christian (Stvaranje hrianina) koja je objavljena 2009. godine u okviru The Extra Light projekta . Knjiga se sastoji od serije razgovora izmeu Jean-Jacques Suurmonda, protestantskog svetenika, pisca i kolumniste iz Holandije, i Sae Karalia, vizuelnog umjetnika, predavaa na Gerrit Rietveld akademiji u Amsterdamu i autora ovog teksta i projekta. Prevedeni odlomak iz ove knjige je uzet iz poglavlja On personal experience of religion (O linom doivljaju religije).

VeBOGRAfIJA:
Larsen, E. (2001) CyberFaith: How Americans Pursue Religion Online. Izvor: http://www. pewinternet.org Hoover, S.M., Schofield Clark, L. i Rainie, L. (2004) Faith Online. Izvor: http://www.pewinternet.org Boyd, D. M., Elison, N. B., Social network sites: Definition, history, and scholarship, Journal of Computer-Mediated Communication, 13(1), article 11 Izvor: http://jcmc.indiana.edu/ vol13/issue1/boyd.ellison.html, 2007. Zezima, Kate, Web Space Where Religion and Social Networking Meet, The New York Times, 2007, izvor: http://www.nytimes.com/2007/06/30/us/30religion.html?_r=1 Introvigne, Massimo, So Many Evil Things: Anti-Cult Terrorism via the Internet, CESNUR, 1999

Si Dieu nous a faits son image, nous le lui avons bien rendu.
Voltaire (Notebooks c.1735-c.1750)

Ako nas je Bog stvorio prema svome liku, onda smo mu valjano uzvratili uslugu.
Volter (Biljeke, 1735-1750)

Ovaj uveni Volterov citat na direktan nain ukazuje na konceptualni okvir The Extra Light projekta koji u ovdje ukratko da predstavim. Volter, vjernik i deista, je smatrao da odreeni religijski tekst ili tradicija otkrovenja nisu neophodni da bi se vjerovalo u Boga: ta je to vjera? Da li je to vjerovanje u ono to je oigledno? Za mene je oigledno da postoji nuno, vjeno, savreno i inteligentno bie. To nije stvar vjere ve stvar razuma. Za Voltera

256

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

th E E x tRA L IGh t PROJE C t

257

je crkva neumoljiv neprijatelj progresa, pristojnosti, humanosti i racionalnosti u ijem je interesu da dri ljude u neznanju i pokornosti, kao djecu. (Volter, 1843:473) The Extra Light Project je koncipiran u namjeri da se pronau dodirne take izmeu umjetnosti i religije u kreiranju i manipulisanju kolektivnog vjerovanja kao i da se ispitaju mehanizmi i sredstva koja se koriste u te svrhe. Ovaj projekat polazi od pretpostavke da su i umjetnost i religija socijalne konstrukcije koje uveliko zavise od kolektivnog konsenzusa. Taj kolektivni konsenzus se odrava naom potrebom za vjerovanjem i kreiranjem apstraktnih znaenja i nalae nam da se odnosimo prema umjetnosti i religiji kao prema drutveno relevantnim kategorijama. Da li to one uistinu i jesu je pitanje koje je ve vijekovima neizostavan dio njihovog drutvenog djelovanja, autorefleksije i neka vrsta naizgled samokritine stavke koja samo uvruje njihov autoritet i drutvenu poziciju. Ono to je tokom vijekova drutvene ekspanzije umjetnosti i religije kolektivno dogovoreno i s im se operie kao sa injenicom je da su umjetnost i religija nai vodii u kreiranju, razumijevanju i koritenju apstraktnih interpretacija stvarnosti. Zbog te svoje drutvene uloge (koja je uveliko mistifikovana u skladu sa svojom osnovnom svrhom), umjetnost i religija su postavljene na pijedestal nedodirljivosti i podrazumijevanja. The Extra Light Project se odnosi prema toj nedodirljivosti na vrlo pragmatian nain - sredstva koja koriste umjetnost i religija su ogoljena i prezentovana u njihovoj osnovnoj formi i u okviru jednog konkretnog dogaaja. Projekat je zasnovan na nekoliko test-situacija tokom kojih je funkcionalna vrijednost vizuelnih sredstava koja koriste umjetnost i religija suoena sa njihovom kolektivnom recepcijom. Osnovne razlike Iako su i umjetnost i religija socijalne konstrukcije i zavise u mnogome od kolektivnog konsenzusa, postoje bitne razlike u njihovom drutvenom djelovanju i njihovoj simbolikoj poziciji u drutvu. Religija se preko svojih institucija uglavnom bavi ouvanjem jedne rigidne spiritualne formule koja utapa pojedinca u kolektiv dok se savremena umjetnost bavi preispitivanjem takvih rigidnih drutvenih formula i konstantnim presonalizovanjem ponuenih drutevnih kodova. To je upravo i jedan od razloga razdvajanja umjetnosti i crkve u vrijeme modernizma - dok su umjetnici u to vrijeme zapoeli proces svojevrsnog razapinjanja forme, crkva je odluila da ostane vezana za tradiciju i

da ouva prepoznatljivu tradicionalnu formu. Od tog vremena datira i veliko nepovjerenje izmeu crkve i umjetnosti kao i razdvajanje umjetnosti na tzv. pravu umjetnost i na crkvenu umjetnost. Zbog toga je savremena umjetnost esto kritikovana od strane crkve kao bogohulna i degenerisana dok je crkvena umjetnost kritikovana od strane savremenog umjetnikog svijeta kao ki i bez stvarnog dodira sa stvarnou. The Extra Light Project funcionie kao udna spona izmeu ove dvije sfere. Glavni fokus ovog projekta je minimalna umjetnika instalacija i intervencija u prostoru kreirana od strane umjetnika-ateiste dok je, u isto vrijeme, ta instalacija kreirana u prostoru crkve uz uee velikog broja svetenika i teologa. Ovaj projekat stoji na razmei izmeu savremene umjetnosti i crkve i u isto vrijeme im pripada objema i nijednoj od njih. Opis projekta The Extra Light Project je zapoeo 2007. godine mojom saradnjom sa holandskim protestantskim svetenikom, piscem i kolumnistom Jean-Jacques Suurmondom sa kojim sam zapoeo seriju razgovora o odnosu izmeu umjetnosti i religije. Suurmond je u to vrijeme radio kao svetenik u protestantskoj crkvi u Vlaardigenu, gradiu u Holandiji, gdje su razgovori voeni obino nedjeljom u praznoj crkvi nakon jutranje slube. Ovi razgovori su dokumentovani i objavljeni u knjizi Becoming Christian / Stvaranje hrianina koja je objavljena u okviru The Extra Light projekta. Tokom ovih razgovora sam doao na ideju da ispitam funkcionalnost vizulenih (i stereotipnih) elemenata koji se koriste i u umjetnosti i u hrianskoj religiji u okviru jednog konkretnog i umjetno kreiranog javnog dogaaja. Izdvojio sam tri vizuelna elementa svjetlo, maglu i prisusutvo publike i odluio da ih kombinujem u prostoru crkve. Ideja je bila da se itav prostor crkve ispuni gustom maglom i da se njena unutranjost obasja snanim reflektorima izvana kroz crkvene prozore. Ready-made publika ovoga dogaaja bi bila grupa od 100 svetenika i teologa koja bi ve bila prisutna u crkvi prije dolaska ostatka publike. Ovaj javni dogaaj i instalacija su planirani kao jednokratno deavanje od etiri sata koje nikada vie nee biti ponovljeno. Noorderkerk, jedna od najveih i najstarijih crkvi u Amsterdamu, je pristala da ugosti ovaj dogaaj i on je planiran za 10. decembar 2009. godine. Poto drutvena funkcionalnost ponuenih simbolikih sadraja uveliko zavisi od grupne interpretacije, sastavljene su dvije radne grupe koje su interpretirale instalaciju u Noorderkerku prije nego to se desila. Ovim je

258

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

th E E x tRA L IGh t PROJE C t

259

izokrenuta normalna dinamika recepcije umjetnikog rada interpretacije nije slijedila umjetniki rad ve mu je prethodila. Ovdje je takoe bilo vano da su uesnici radnih grupa dolazili iz dva razliita diskursa umjetnikog i religioznog. Prva radna grupa, tzv. nereligiozna, je bila sastavljena od umjetnika, umjetnikih kritiara i kulturnih radnika dok je druga, tzv. religiozna, bila sastavljena od svetenika i teologa. Prije nego to e se sastati, obje radne grupe su popunile upitnik i odgovorile na seriju konkretnih i praktinih pitanja o planiranoj instalaciji kao i seriju generalnih pitanja o odnosu izmeu religije i umjetnosti. Svaka grupa se prvo sastala zasebno i tokom sastanka od tri sata raspravila svoje vienje instalacije i pokuala da joj odredi socijalnu i estetsku funkciju. Nakon toga, ove dvije grupe su se srele i tokom zajednikog sastanka uporedile svoja vienja instalacije. Svaki od ova tri sastanka je dokumentovan i prikazan u formi tri video rada tokom izlobe The Extra Light Project Predictions u Lloyd Hotelu Cultural Embassy u Amsterdamu. Ova izloba je otvorena poetkom decembra 2009, desetak dana prije instalacije u Noorderkerku. Ideja je bila da publika prvo pogleda ove grupne interpretacije instalacije a tek onda instalaciju samu. Installacija The Extra Light Project instalacija je relizovana 10. decembra 2009. godine u Noorderkerku u Amsterdamu izmeu 19 i 23 asova. Veliki prostor crkve Noorderkerk je bio potpuno ispunjen gustom maglom uz pomo dvije jake dimne maine dok su etiri snana reflektora (18.000 W svaki) obasjavala unutranjost crkve izvana kroz prozore - po dva reflektora sa svake strane. Reflektori su bili privreni na dvije dizalice i podignuti na visinu od deset metara tako da se svjetlo koje je dopiralo izvana kroz prozore prostiralo visoko iznad glava gledalaca. Poto je crkva bila ispunjena gustom maglom (sa vidljivou od oko tri metra), svjetlo je bilo jedina orjentaciona taka u prostoru. Velike orgulje Noorderkerka su bile okruene skelama i zapakovane u bijelu plastiku. Ovo je uinjeno iz praktinih razloga (zatita orgulja od magle) ali je u isto vrijeme imalo efekat brisanja najvanijeg vizuelnog elementa u prostoru protestantskih crkvi. Bijela plastika kojom su orgulje bile prekrivene se stopila sa maglom kreirajui naizgled prazan prostor u crkvi - orgulje su naizgled nestale sa svog uobiajenog mjesta. Tek kada bi im priao blizu, gledalac je mogao da im razazna oblik.

Prisustvo stotinu teologa i svetenika je bio vaan konceptualni detalj ove instalacije. Oni su bili zamoljeni da prisustvuju instalaciji bez svojih svetenikih odora, u svojoj civilnoj odjei, trideset minuta prije poetka. Osim svetenika i teologa koji su ve uestvovali u radnim grupama, instalaciji je prisustvovao i veliki broj svetenika koji su bili pozvani preko protestantskih glasila i Internet portala. Poto nisu bili obueni u svoje svetenike odore, bili su izmjeani sa ostatkom publike i njihov broj se umnoavao kako je vee odmicalo. Na kraju veeri je dostignut broj od stotinu svetenika i teologa uz posjetu od oko petsto ostalih gledalaca.

Odlomak iz knjige Stvaranje hrianina (Becoming Christian, Saa Karali and Jean-Jacques Suurmond, 2009, Skandalon) Karali: Na putu ovamo sam razmiljao kako su umjetnost i crkva kroz vjekove esto djelovali zajedno u mobilizaciji ljudi u razliite, esto politike, svrhe. Suurmond: ta podrazumijeva pod mobilizacijom? Karali: Hou rei da su i umjetnost i crkva vjekovima usmjeravale ljude na vjerovanje i pokornost i da su radile na proizvodnji istog imajui slian cilj tokom duge zajednike istorije. Prelijepe crkve su graene, prelijepe freske su slikane, mnogo dobrih umjetnikih djela je napravljeno i to sve u slavu i korist crkve. Moemo da pretpostavimo da je dio toga pravljen da bi se inspirisalo ljude na vizuelnom nivou i da bi im se pomoglo u njihovom duhovnom traganju. Ali ueni smo kroz istoriju da je veliki dio toga pravljen iskljuivo u politike i finansijske svrhe. Veina crkvi je graena da bi se pokazala mo vladara i zajednice i umjetnik je esto upoljavan kao dekorater. Ali kada se umjetnost razdvojila od crkve negdje u vrijeme modernizma, njihovi ciljevi su postali potpuno razliiti. Crkva je odluila da ostane u rovovima tradicije dok su se umjetnici odmetnuli da tragaju za novim odgovorima. Umjetnici su zapoeli svjevrsnu dekompoziciju i razapinjanje tradicije kroz razapinjanje forme dok je crkva odluila da ostane rigidna i da ne slijedi ovaj oigledan ljudski poriv za duhovnim razvojem, promjenom i potrebom da se preispita nain na koji ivimo u svijetu. Ovdje dajem umjetnost kao primjer jedne ire socijalne dinamike usmjerene ka revitalizaciji socijanog okruenja. Ta potreba za konstantnom revitalizacijom

260

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

th E E x tRA L IGh t PROJE C t

261

ima, naravno, i svoje loe strane. Te loe strane se mogu opaziti u savremenoj umjetnosti kada ona preraste u povrni dizajn, praenje trenda ili puku proizvodnju robe. Suurmond: Ki? Karali: Da, ki. Crkva ponekad eli da se ukljui u savremena deavanja u umjetnosti ali esto na veoma nespretan nain - ini se da se crkva rijetko povezuje sa kvalitetnom umjetnou a puno ee sa kiem. Jednom sam posjetio jednu pravoslavnu crkvu na ostrvu Samos u Grkoj gdje su imali velike zvunike postavljene na krov tako da turisti mogu da prate crkvenu slubu sa plae. Crkva je bila prepuna plastinih anela, dekoracija u boji i plastinog cvijea nikada prije nisam vidio takvu eksploziju kia. Pravoslavna crkva je, u svojoj osnovi, veoma tradicionalna (ouvanje tradicije je bio jedan od razloga njenog razlaza sa Katolikom crkvom) i nije se mnogo adaptirala modernim vremenima. Zato je ova crkva na Samosu izgledala tako nespretna u svom pokuaju da bude moderna i da privue turiste ini se da je ki prvi popularni izbog vizuelne komunikacije i to ki najjeftinije vrste! To nije samo problem ove crkve na Samosu ve i problem savremene crkve generalno gledajui. Crkva zaboravlja da je savremena publika veoma vina vizuelnoj komunikaciji i da ne moe vie da privue njihovu panju nekakvim plastinim anelima i treperavim svijeama. Percepcija svijeta i socijanog okruenja savremene publike je veoma odreena novim medijima koja funkcioniu kao njihov prozor u svijet prag panje i reagovanja publike je pomjeren mnogo stepeni nadolje. Crkva, dakle, ne moe da se nada da e da dirne ili uplai bilo koga udaranjem u zvona ili grmljenjem orguljama (koji su originalno dizajnirani u te svrhe). Ili plastinom statuom Marije sa trepteim svjetlima. A publika bi trebala da prihvati i potuje sve ovo samo zato to je prezentovano od strane najstarije drutvene institucije! Suurmond: ta nije u redu sa statuom Marije sa trepteim svjetlima?

Karali: Poniava svakoga ko eli da uzme crkvu za ozbiljno.

Suurmond: Ne zaboravi da crkva eli da dosegne svakoga bez izuzetka. To ukljuuje i vrlo jednostavne ljude koji po naem miljenju nemaju najbolji ukus Karali: Ne govorim ovdje o ukusu ve o funkcionalnosti. Suurmond: Ti kao umjetnik si veoma osjetljiv kada je forma u pitanju dok je forma u ovom sluaju veoma popularna, gotovo banalna. Ali ne i ljudima kojima je namijenjena! Oni su u stanju da se veoma predano mole ispred plastine statue Marije sa trepteim svjetlima i da budu duboko dirnuti. To

moda nije u skladu ni sa mojim ukusom ali jeste sa njihovim! Karali: Da je umjetnost isto tako davala ljudima upravo ono to ele, nikada se ne bi promijenila, razvila i promjerila unaprijed. Smatram da je zadatak i umjetnosti i religije da iznalaze nove ideje i podstreke na polju vizuelnih i spiritualnih sadraja i informacija. U protivnom, neemo biti u stanju da se dalje razvijamo i ostaemo zauvijek da stojimo na gomili kia. Takoe: kada kaete ljudi sa jednostavnim ukusom, to zvui veoma patronizirajue kao da takvi ljudi nisu u stanju da promijene ita nabolje. Ako im se ponudi drugaija vrsta vizuelne komunikacije koja ih uzima zaozbiljno i tretira kao jednake, daje im se odreen prijedlog i ideja a ne samo propovijedanje i poduavanje. Suurmond: Komunikacija podrazumijeva pronalazak zajednike polazine osnove sa drugima prije nego smo im u stanju saoptiti neto novo. U protivnom, neemo biti u stanju da razumijemo jedni druge. To je moda ono to crkva pokuava da uradi. Karali: To je problem s kojim se suoava i savremena umjetnost - kako prenijeti poruku irokoj publici i pri tom ostati vjeran osnovnoj ideji. ivimo u veoma pragmatinim vremenima u kojima je sve podreeno odreenoj funkciji ako umjetniko djelo nije vieno ili prodano, onda gotovo i da ne postoji. Suurmond: Dozvoli mi da te pitam sljedee: Recimo da napravi umjetniki rad za koji unaprijed zna da ga niko nee vidjeti. Kako bi to bilo? Karali: To bi bilo OK. Suurmond: Ti znai ne eli da napravi rad koji e biti vien i koji e moda imati uticaja na druge? Karali: Naravno da elim i ja to uvijek radim. Ali ako me pita kako bi to bilo kada bih napravio rad koji niko nee vidjeti, ja moram da kaem da bi mi i to, u principu, bilo prihvatljivo. Ja ne radim tako ali sam siguran da je stvoreno mnogo dobrih umjetnikih radova iza zatvorenih vrata ateljea koje niko nikada nee vidjeti. Da li e rad biti pokazan ili ne je stvar umjetnikovog izbora. Suurmond: Ali ti stvara svoje radove da bi bili pokazani publici? Karali: Naravno. Suurmond: to znai da na neki nain pokuava da privue njihovu panju? Karali: Da. Suurmond: Mi teolozi to zovemo inkarnacija. Inkarnacija znai otjelovljenje, Bog uzima ljudsko oblije u Hristu. On nam se u vizuelnom obliju

262

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

th E E x tRA L IGh t PROJE C t

263

ljudskog bia obratio i od tog trenutka nam je otvorio nove vidike. Zato je Evanelje neiscrpan izvor prepun kratkih pria i pouka koje su uvijek svjee a esto paradoksalne i okantne! Karali: Slino prii o Zartustri? Suurmond: Tako je. Karali: Mislim da je suvie pretenciozno za umjetnika preuzeti ulogu Hrista ili Zaratustre Suurmond: Radi se o umjetnikovom privlaenju publike da bi bio u stanju da komunicira svoju umjetnost. O tome se radi. Karali: im u dananjem svijetu stupimo u arenu privlaenja publike, suoavamo se sa veoma jakom konkurencijom moramo pronai put kroz medijsku dunglu koja neprestano galami i takmii se u privlaenju panje. Problem sa umjetnou je da ona pokuava da ponudi sadraje koji esto nisu komercijane prirode i nisu zasnovani na profitu. Ali da bi privukla panju publike, umjetnost je primorana da koristi ista komercijalna medijska sredstva kao i svi drugi. Ovo na due staze ima uticaja i na sam sadraj umjetnosti. Suurmond: Crkva je suoena sa istim problemom Ali crkva nikada ne moe potpuno da se proda komercijalnom svijetu jer se ona ne bavi zvunim efektima ve sporim ivotnim pitanjima i znaenjima ivota: Odakle dolazimo? Zbog ega ivimo? Kuda idemo? Karali: Ali jo uvijek moramo da odgovorimo na jedno vano pitanje: kako prenijeti Hristovu poruku bez plaenja ljudi i bez namjere da ih nainimo malima i poslunima? Suurmond: Mislim da ovdje zaista postoji paralela izmeu umjetnosti i religije: kako ostati vjeran sopstevnom identitetu kao crkva i u isto vrijeme privui ljude? Ovdje uvijek postoji odreena tenzija. Crkva ponekad grijei i ide predaleko u tom pokuaju te se pretvara u komercijalni religiozni biznis (u Americi ima mnogo takvih). Na drugoj strani, crkva isto grijei ako eli da opstane u vakumu zadovoljna svojim posebnim poloajem i identitetom. To takoe nije dobro. Ja sam se lino mnogo promjenio na tom planu. Ranije sam brinuo o tome kako privui ljude u crkvu. To vie ne radim. Sada sam ubjeen da ako djelujem sa uvjerenjem i radim ono to smatram da je esencijalno za crkvu da slavim stvarnu svarnost, Boga, tvorca i oslobodioca svega to postoji onda mogu ostalo da prepustim Bogu. to god smo autentiniji kao crkva, biemo privlaniji autsajderima. Karali: ta podrazumijeva pod autentinim? Suurmond: To znai biti istinit prema trajnim vrijednostima crkve. Priali

smo ranije o znaaju iznovnog otvaranja, doivljavanju raspenja, o stvarno stvarnom i o tome kako ljubav moe da nas izbavi od iluzija to nikada nee biti popularna poruka jer ljudi vole biti obmanuti. Zna, iluzije mogu biti jako lijepe. Ali, u isto vrijeme, ljudi pate zbog njih. Karali: Moda te ne razumijem potpuno ali mi se ini da se ovdje ponovo vraa tradiciji i kae: Pustiu stvari da se odvijaju svojim tokom Suurmond: Ne bih to tako nazvao jer mi povratak tradiciji zvui suvie teoretski. Vie se radi o tome da ja i crkva kojoj trenutno sluim doivljavamo Boga i vjeru na odreeni nain. Ja sam vjeran tome i ne brinem previe o tome ta ce drugi rei. Mogu da zamislim da bi umjetnik mogao da djeluje na isti nain: da radi ono to misli da je dobro i da se ne brine previe o ostalom. Karali: Nisam govorio o osnovnoj svrsi umjetnosti i religije. Pretpostavimo da ta svrha postoji i da je na sigurnom mjestu. Ali ta se deava kada ta stvar koju zovemo vjera ili inspiracija postane zakrena u kontaktu sa stvarnou? Moemo biti vjerni sebi i, ako smo dosljedni, na trud e biti prepoznat i potovan. Ali interesantano je za primjetiti kako se ta stvar koju elimo iznijeti na vidjelo lomi, zlouportebljava i zagauje u dodiru sa stvarnou. Ne moramo odmah da imamo nekakav moralni sud o tome, moemo to takoe da prihvatimo kao izazov. Nije pametno ako zauvijek ostanemo zarobljeni samo parametrima onoga to znamo i u ta vjerujemo. Koritenje masovnih medija za promociju i komercijalizaciju umjetnikog djela ili koritenje plastine figure majke Marije kao prenosnika vjere i vjerovanja su ekstremni naini privlaenja panje spoljanjeg svijeta i ja ne podravam ni jedan od njih. Ali, iznova, interesantno je za primjetiti ta se deava sa umjetnou i religijom kada ih iznesemo pred masovnu publiku. Mislim da bi trebalo biti mogue uiniti oboje: komunicirati na nivou masovne publike i ostati vjeran sopstvenoj ideji i svrsi. Suurmond: Zar su te ne radi o stalnom pomjeranju od sopstvene inspiracije ka spoljanjem svijetu i nazad? Karali: Da, ali svaki put kada nam se naa poruka ili svrha vrati nazad, iznova je zagaena tim spoljanjim svijetom. Ponekad u sopstvenu korist. Suurmond: To nije vano. Svaki put kada sam zagaen spoljanjim svijetom, vraam se nazad i bivam iznova proien svojom osnovnom inspiracijom. Ali to nije najbitnije. Najbitnije je ne ostati zauvijek ovdje ili tamo. Ako ostanem ovdje, postajem nevaan; ako ostanem tamo, postajem plijen ukusa masovih medija i svega ostalog. Mora da postoji ta neprestana dinamika izmeu ovdje i tamo.

264

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

th E E x tRA L IGh t PROJE C t

265

Karali: U tom sluaju se moemo identifikovati sa obje pozicije. Suurmond: Da, i otkriti da u nama uvijek postoji puno vie toga nego i u jednoj od njih. To je izazov koji mi se ini vanim. Moja osnovna bit je uvijek ovdje, u mom srcu i u mojoj poetnoj inspiraciji. Karali: Sve ovo zvui gotovo kao tehnika preivljavanja za umjetnike i teologe, preivljavanje u spoljanjem svijetu Suurmond: Meni ne smeta kada se tekst gospela korsti u popularnom mjuziklu. Vjerovatno ga nikada neu pogledati ali mi ne smeta. Priali smo ranije o stalnoj potrebi sa obnavljanjem i otvaranjem. Moj koncept vjere i crkve kao i moje vienje svijeta takoe moraju biti ponekad uzdrmani. Ponovo dolazimo do tog doivljaja raspenja. Rije inspiracija, naime, je religiozna rije, dolazi od Svetog Duha, spiritus Karali: Ja bih rekao da je obrnuto! Suurmond: Na jednoj od starih slika vidimo pisce gospela sa Svetim Duhom u obliku goluba koji im govori rijei u uho. To je inspiracija. Inspiraciju ne moe sam da izmisli. Ne moe da kae: Sutra u deset sati u da budem inspirisan. Karali: Ruska pjesnikinja Marina Cvetajeva je rekla da je umjetniko djelo rezultat truda i uda. Sjedei i ekajui da nam nadoe inspiracija ili da se desi udo nas nee odvesti daleko. Moramo i da radimo. Suurmond: Mi u crkvi to zovemo saraivati sa molitvom. Pod molitvom podrazumijevam inspiraciju, naravno. uda ne moemo da izmislimo ili napravimo zbog toga se i zovu uda. To je neto to nam je dato. To je osnova inspiracije ona to je data. To je takoe i osnova vjere to je neto to nam se stalno daje sa one druge strane. Karali: Mislim da je inspiracija precijenjena. Postoji vrsta inspiracije kojoj bi umjetnik trebao da okrene lea. Neka vrsta inspiracije nije dobre ni za umjetnika ni za ljudski rod. Suurmond: Zato da to onda zovemo inspiracija? Karali: Ono to elim rei je da je vano i za teologa i za umjetnika znati da se njihovo djelovanje ne moe uvijek okvalifikovati samo kao dobro, da su u stanju uasno da pogrijee i da njihovo djelo moe biti loe i represivno i za zajednicu i za njih same. Inspiracija je psiholoko stanje u kojem smo animirani da djelujemo, to je sve. Suurmond: Ja bih to onda nazvao demonsko. Karali: Demonski aspekti inspiracije su upravo ono o emu govorim. Inspiracija nije uvijek dobra i pozitivna. Ta vrsta energije moe takoe biti

demonske naravi i proizvesti demonske simulakrume od kojih ljudska zajednica jednostavno ne moe imati nikakve koristi. Suurmond: Zar nam nije i to ponekad potrebno? Karali: Naravno da jeste, potrebno nam je kao neka vrsta proienja. Ali se pitam zato se crkva uvijek predstavlja samo kao dobra i zato je prepustila to nae demonsko podzemlje nekakvim opskurnim sektama. Suurmond: Ne, to ne bi bilo istinito; biti samo optimistian nije stvarno. Karali: Da li prepoznaje trenutke tokom svoje crkvene slube kada elementi demonskog ponu da se pojavljuju? Suurmond: Da, oni su uvijek prisutni. Tokom molitve za ljude u bolu, na primjer. U centru svega je uvijek krst to je samo po sebi uasna stvar. Karali: Da, jeste. Suurmond: Radi se o instrumentu martira, o uasnoj stvari. I nalazi se svuda, na vrhovima svih crkvenih tornjeva! Mi dolazimo u crkvu sa naim mranim stranama i na poetku nam je potrebna molitva da bi je Gospod uo i prepoznao nau tamu. Demoni ne mogu mnogo da nam nakode ako ih prepoznamo i iznesemo na svjetlo dana, oni mogu da nam nakode samo ako ne elimo da ih prepoznamo. Ako ih ne prepoznamo, oni nas stalno napadaju s lea. Karali: Ako govorimo o tehnikoj strani crkvene slube, onda moemo da primjetimo da neke crkve kao sto su baptistika ili pentakostalna crkva koriste tehnike kojima stimuliu da i dobre i loe strane vjernika izau na povrinu tokom crkvene slube. To je esto isprepleteno i neproieno i iznijeto zajedno u istom dahu. Ovakva mogunost ne postoji u protestantskim, katolikim ili pravoslavnim crkvama gdje su vjernici vie u situaciji da pasivno primaju bez mogunosti da se fiziki izraze. Suurmond: Ne, nije isto kao u crnakim crkvama, na primjer. Ali se u ovim crkvama vjernici takoe mogu izraziti kroz liturgiju, rijei su im ponuene tokom liturgije. Oni to takoe mogu uiniti kroz molitvu, ispovjest, kleanje, krtenje Karali: Ovo su sve individualni naini izraavanja. Suurmond: Oni su individualni i kolektivni u isto vrijeme. Svaka prisutna osoba doivljava objektivnu komunalnu liturgiju na svoj nain, ona nikada nije ista za svakoga. I to je isto neto to nam je dato, kao inspiracija. Ponovo se vraam na to: sve nam je dato, moj vlastiti ivot mi je dat! Ja nisam sam stvorio svoj ivot, samo sam jednoga dana odjednom shvatio da ivim! I ja to doivljavam svaki dan - znam da mi je svaki dan poklonjen i to je dobar

266

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

th E E x tRA L IGh t PROJE C t

267

osjeaj. Samo me ludilo objektivnog, kao to je to komunalna liturgija, moe spasiti od iluzije da sam ja sam svoj stvaralac, ono me moe proistiti i osloboditi. Kada kaem objektivno, onda mislim na stvarnu stvarnost, na Boga. A kada sam ostavljen na milost sopstvenoj subjektivnosti, onda sam samo dio svog malog zaguljivog svijeta i ne mogu vie da napredujem. Karali: To je kao neka vrsta zajednitva sa Bogom koju trai da se ne bi osjeao usamljenim. Suurmond: Ne radi se o usamljenosti. Ja ne osjeam uvijek Boga, moji osjeaji nisu toliko vani. Bog je vaan i ono to on radi u mom ivotu. Htio bih stalno da razumijem ta on to radi. ta, na primjer, on sada radi u tvom ivotu? Karali: Ko? Suurmond: Bog. Karali: Nisam siguran da mogu da odgovorim na to pitanje jer je to pitanje za mene veoma hipotetino. Suurmond: Ako Bog postoji, onda on neto radi i u tvom ivotu. Ja ne znam ta bi to moglo da bude Karali: Ali za mene je to jedno veliko ali i zbog toga ne mogu da odgovorim na tvoje pitanje. Suurmond: Za tebe je to pitanje hipotetino. Ali recimo da se poigra tom hipotezom i da se upita: Ako Bog postoji, ta on sada radi u mom ivotu? Vrlo konkretno, ne samo u tvojim mislima. Karali: ini da sjedim ovdje i da razgovaram sa tobom. Suurmond: Mogue. Karali: Ali ako to kaem, odmah sam suoen sa pitanjem: Zato to radi? Ako elim da odgovorim na to pitanje, prinuen sam da predvidim budunost i da je poveem sa prolou i sadanjou. A ta mogunost jednostavno nije data ljudskom biu. Kada bismo bili u stanju da to uradimo, da nadmaimo naa fizika ogranienja, na mozak bi eksplodirao. Znai, jedini nain da se odgovori na to pitanje je da se prihvati postojanje Boga kao i religiozni obrazac i matrica propisana i ponuena od strane crkve. Suurmond: Religija je matrica? Karali: To je kako je ja vidim. Poto nisam vjernik, prinuen sam da postavim pitanje zato, da sistematizujem stvari i da ih stavim u odreeni slijed. Ako pretpostavim da Bog postoji i da me postavio ovdje da razgovaram sa tobom, ja moram da pitam: Zato? Ako bi me ti nazvao i traio da se sretnemo u sedam sati na centralnoj stanici, ja bih te pitao:Zato? ta se

desilo? Da li eli samo da razgovara sa mnom ili ti je potrebna moja pomo? Oekivao bih nekakav odgovor od tebe. Suurmond: Svemu mora da postoji razlog Ali kako bi bilo kada ne bi razmiljao na taj nain i jednostavno doao bez pitanja? To se zove vjera. Karali: To bi bilo mogue. Ali ako bih doao bez pitanja, onda bi ti i ja morali biti veoma bliski, morali bi da imamo spiritualnu vezu koja mi obezbjeuje da ne moram da postavljam nikakva pitanja. Suurmond: ak i ako ne razumije zato? Karali: ak i ako ne razumijem zato. U tom sluaju bi bilo veoma mogue. Suurmond: Ovo je prelijepa paralela ivljenu sa Bogom. to god se vie priblii Bogu, lake e ti (iako nikada potpuno lako) biti na stanici u odreeno vrijeme bez znanja zato i bez bilo kakvih ali i ako. Radi se o povjerenju, radi se o vjeri. Karali: Vjerujem da pravi vjernici zaista mogu da osjete taj boji poziv. Ali moje pitanje kao vizuelnog umjetnika je uvijek:Kako? Suurmond: Kako? To je tehniko pitanje! Karali: Ovdje moram ponovo da se vratim problemu publike: da li je mogue povezati privatni doivljaj vjere sa irom zajednicom? Da li je taj doivljaj pojaan prisustvom drugih, prisustvom te zajednice? Suurmond: Naravno. Ali ja ne bih nazvao taj doivljaj privatnim ve linim. Jer Bog je Bog svega to postoji. Kada doivljavam Boga, to nikada nije privatna stvar ve u isto vrijeme i kosmika stvar jer je osjeam takvom. Ali elio bih da se ponovo vratim mom pitanju: Ako Bog postoji, ako bi bila mogua takva ludost, ta on sada radi u tvom ivotu?

BIBlIOGRAfIJA
Karali, Saa i Suurmond, Jean-Jacques, Becoming Christian / Christen worden, Amsterdam: Skandalon, 2009: 66-76 Voltaire, Notebooks, c.1735-c.1750 Voltaire, Dictionnaire philosophique, Paris: Garnier Frres, 1965: 109

268

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

th E E x tRA L IGh t PROJE C t

269

270

RE LIGIJSK A IM AGINACIJA I SAVRE MEN I MEDI JI

Saa Karali Gerrit Rietveld Academie Amsterdam info@sasakaralic.nl www.sasakaralic.nl

The extra light project

Summary:This text brings a description of The Extra Light Project - an art

project that was realized in 2009 in Amsterdam. The Extra Light Project aimed to discovering similarities between art and religion in creating or manipulating collective convictions along with means and techniques that are used for these purposes. The conceptual background of the project is shortly described in the first part of the text together with all phases of the project from its working groups to its exhibition and main installation. The second and longer part of the text brings extract from the book Becoming Christian that was published in 2009 on the occasion of the project. The book contains serial of conversations between Jean-Jacques Suurmond, a Protestant minister, writer and columnist, and Saa Karali, artist, docent of multimedial arts at Gerrit Rietveld Academy in Amsterdam and author of this text and project. The translated extract of this book is taken out of the chapter On personal experience of religion.