Seminarski rad

Radomir Nikoli

Sadraj:
Klasini liberalizam ........................................................................2 Teorija prirodnog prava ..................................................................3 Utilitarizam......................................................................................4 Ekonomski liberalizam ...................................................................4 Socijaldarvinizam ...........................................................................5 Neoliberalizam ................................................................................6

Literatura .........................................................................................8

Seminarski rad

Radomir Nikoli

Klasini liberalizam
Ideje klasinog liberalizma se pojavljuju pri prelasku feudalizma u kapitalizam, a svoj vrhunac dostiu u 19. veku za vreme rane industrijalizacije. Kolevka klasinog liberalizma je Velika Britanija, gde su kapitalistika i industrijska revolucija najvie napredovale. Zanimljivo je to da poetne ideje nisu ostale samo uvod u klasini liberalizam. I u drugoj polovini 20. veka i nadalje one nalaze sve veu primenu. Razne ideje i oblici koji su nastajali pod klasinim liberalnim idejama bili su prilino raznoliki, ali su u osnovi imali dosta zajednikih karakteristika. Na prvom mestu se primeuje egoistiki individualizam. Oni na ljudska bia gledaju kao na racionalna stvorenja koja tee svojim interesima, a jedna od osobenosti je da se oslanjaju na svoje snage. Drugo, klasini liberali su verovali u negativnu slobodu. to znai da je pojedinac slobodan ukoliko ga drugi ne ometaju ili primoravaju. Sloboda je u ovom smislu odsustvo spoljanjih ogranienja pojedinaca. Tree, drava se shvata kao nuno zlo. Nuno jer postavlja uslove za uroenu egzistenciju, a zlo jer namee kolektivnu volju time ograniavajui slobodu i odgovornost pojedinca. Ako dravu posmatramo kroz Lokovu metaforu noni uvar, uloga drave je ograniena na odravanje unutranjeg poretka, sprovoenje ugovora i zatitu drutva od spoljanjeg napada. Klasini liberali imaju pozitivno gledite o graanskom drutvu. Graansko drutvo smatraju vrstom slobode, nasuprot drave koja je carstvo prisile. Kroz ovaj odnos se najbolje vidi princip protivtee i ravnotee. To je najbolje izraeno u klasino-liberalnom verovanju u trinu ekonomiju koja sama sebe regulie. Ipak, klasini liberalizam se pribliava raznim teorijama. Najvanije od njih su sledee: - teorija prirodnog prava - utilitarizam - ekonomski liberalizam - neoliberalizam

Seminarski rad

Radomir Nikoli

Teorija prirodnog prava

Don Lok i Tomas Deferson su zastupali ideje o teoriji prirodnog prava koja je imala uticaj na liberalnu ideologiju. Moderna politika debata je puna poziva na prava i polaganjem prava na posedovanje prava. Pravo onda moemo definisati kao ovlaenje da se deluje ili bude tretiran na odreeni nain. Ovlaenja mogu biti moralna ili zakonska. Za Loka su prava prirodna jer su data od strane prirode ili Boga. Danas je uobiajniji naziv ljudska prava. Po Defersonu ona su neotuiva, poto ljudska bia imaju pravo na njih time to su ljudi, ona se ne mogu oduzeti. Lok razlikuje tri takva prava: ivot, sloboda i svojina. Dok Deferson ne priznaje svojinu kao prirodno pravo, jer nije data od Boga, ve ju je shvatao kao pogodnost koju je ovek razvio. Zato je Deferson u Amerikoj Deklaraciji o nezavisnosti neotuiva prava definisao kao prava na ivot, slobodu i tenju za sreom. Na liberalnu misao, teorija prirodnog prava uticala je na vie naina. Na primer i Hobs(rane liberalne ideje) i Lok verovali su da je vlast stvorena kroz drutveni ugovor. Ali Hobs je tvrdio da samo jaka vlast, po mogustvu monarhija, u stanju da odri poredak i sigurnost. Bio je za to da se pre kralju dodeli apsolutna vlast, nego da se rizikuje padom u prirodno stanje. Stoga bi graani trebali da prihvate bilo koju, ak i represivnu vlast, jer je bolja od bezvlaa. Zato je za Hobsa poredak iznad elje za slobodom. Sa druge strane Lok je bio protiv apsolutne, neograniene vlasti. Jer je ona tu da bi zatitila tri osnovna prava, pravo na ivot, slobodu i svojinu. Ako drava titi ova prava narod treba da potuje vlast, u suprotnom ima pravo na pobunu. Iz tog razloga je Lok podravao Englesku revoluciju i postavljanje monarhije na vlast. Mnogi liberali su kasnije koristili ideju individualnih prava, kako bi podstakli narod na pobunu protiv tiranije vlasti. Za Loka je ugovor izmeu drave i graana specifian i ogranien. Njegova svrha je da zatiti niz definisanih prirodnih prava. Zato je Lok verovao u ogranienu vlast. Funkcija vlasti ne treba da prevazilazi minimalne funkcije, da uva poredak i svojinu, prua odbranu od spoljanjeg napada i obezbeuje izvrenje ugovora. Sva ostala pitanja i odgovornosti prelaze u odgovornost pojedinca. Istu ideju izrazio je i Tomas Deferson jedan vek kasnije kada je izjavio da je vlast najbolja kada najmanje vlada.

Seminarski rad

Radomir Nikoli

Utilitarizam
Poetkom 19. veka pojavljuje se utilitarizam kao jedna od ideja koja e pored prirodnog prava uticati na klasino-liberalne ideje. Njihovi predvodnici bili su Deremi Bentam i Dejms Mil. Bentam je ideju prava smatrao besmislicom a prirodna prava nazivao besmislicom na takama. Umesto toga je predlagao ideju za koju je verovao da je mnogo naunija i objektivnija. A vode se individualnom eljom za zadovoljstvom, ili sreom i eljom da se izbegne bol, a i jedno i drugo se proraunavaju u odnosu na korist. Princip koristi shvata se kao moralni princip, koji sugerie ta je ispravno delovanje jer on promovie sreu. Tako pojedinci na osnovu koliine zadovoljstva mogu proceniti ta je moralno dobro, tako princip najvea srea za najvei broj ljudi moe se upotrebiti kako bi se ustanovila politika oko koje e drutvo u celini imati najvie koristi. Ideje utilitarista su imale velik uticaj na liberalizam. Oni su nudili objanjenje kako i zato pojedinci deluju. Njihovo shvatanje ljudskih bia koje deluju u pravcu svojih interesa su kasnije prihvatili liberalni mislioci. Smatra se da je svaki pojedinac sposoban da shvati ta su njegovi najvaniji interesi. Bentam smatra da pojedinci koji god put da izaberu, deluju tako da postignu zadovoljstvo ili sreu. Sa druge strane, Bentam je smatrao da princip utilitarizma moe da se primeni na drutvo u celini, a ne samo na individualno ponaanje. Tako na osnovu najvee sree mogu se prosuivati institucije i zakonodavstvo. Ali ova formula je imala implikacije principa veine, poto srea najveeg broja ljudi postaje merilo ispravnog, otuda interesi veine prevagnu nad interesima manjine. A liberali nasuprot tome veruju da svaki pojedinac ima pravo da tei ka svom interesu, a ne samo oni koji pripadaju veini. Zato liberali strahuju da Bentamovi principi mogu dovesti do tiranije veine. Utilitaristiko bavljenje idejama veine je krajem 19.veka i poetkom 20. veka privukao i socijalistike mislioce.

Ekonomski liberalizam
Poetkom 20. veka se razvija klasina ekonomska teorija pod uticajem politikih ekonomista kao to su Adam Smit i Dejvid Rikardo. Smitove ideje koje se provlae kroz njegovo Bogatstvo naroda izvrile su veliki uticaj na liberalne i racionalistike predpostavke o ljudskoj prirodi, i dale velik doprinos raspravi o ulozi vlade u graanskom

Seminarski rad

Radomir Nikoli

drutvu. Merkantilizam, vladajua ekonomska ideja 16. i 17. veka ohrabrivala je vlade da podstaknu izvoz dobara a ogranie uvoz. Smitovi spisi su napadali markantilizam, jer je smatrao da ekonomija najbolje funkcionie kada nema pritisak od strane vlade. On o ekonomiji razmilja kao o tritu, tj. nizu meusobno povezanih trita. I zato veruje da trita deluju u skladu sa eljama pojedinaca. Trina sloboda znai slobodu izbora za: poslove, izbor proizvodnje robe, mogunost izbora u kupovini roba ili usluga. Osnova ekonomske teorije u konstrukciji ekonomskog oveka imala u vidu da je on egoistian i potinjen sticanju materijalnih dobara. Tu se vidi uticaj utilitarizma. Privlanost ove ideje bila je u tome to se mislilo da svaki pojedinac tei sopstvenom interesu, sama ekonomija deluje u skladu sa nizom bezlinih pritisaka. Na primer, nijedan proizvoa ne moe sam da odredi cenu nekog proizvoda, cenu odreuje trite na osnovu broja roba koje se nude i broja potroaa koji su spremni da ih kupe. To je snaga ponude i potranje. Trite samo sebe regulie, nije mu potrebno vostvo, zato ono treba da bude slobodno u odnosu na vladu(njim upravlja nevidljiva ruka). Ideja o tritu koje samo sebe regulie je izraz liberalnog verovanja u prirodno postojeu harmoniju suprotnih interesa u drutvu. Nevidljivu ruku ekonomisti koriste da objasne kako se pomou trita mogu otkloniti ekonomski problemi, kao to su nezaposlenost, inflacija. Vera u slobodno trite oivljava krajem 20. veka kroz uspon neoliberalizma i njegov juri na mrtvu ruku vlade.

Socijaldarvinizam
Jedan od obeleja klasinog liberalizma jeste okretanje ka siromatvu i drutvenoj jednakosti. Jedno individualistiko politiko verovanje da drutvene okolnosti objasni u odnosu na talente i vredi rad svakog pojedinanog ljudskog bia. Pojedinac samo sebi kroji ivot. Sposobniji i vredni e napredovati, nasuprot nesposobnima i lenjima. Ideje o oslanjanju pojedinaca na samog sebe dostigle su najupeatljiviji izraz u delu Herberta Spensera ovek protiv drave. On je svoje stavove zasnovao na idejama koje je izneo arls Darvin u svojoj knjizi Poreklo vrsta. Njegova teorija je bila da svaka vrsta na planeti prolazi kroz niz sluajnih fizikih i mentalnih promena ili mutacija. Neke od tih promena omoguuju vrstama da preive i napreduju. Dok druge mutacije utiu 5

Seminarski rad

Radomir Nikoli

nepovoljno i opstanak ine tekim ili nemoguim. Tako da Prirodna selekcija odluuje koje vrste su za opstanak a koje ne. Iako je Darvin svoje ideje primenjivao samo na prirodni svet, one su se ubrzo poele primenjivati i na konstrukciju drutvenih i politkih teorija. Spenser pie da proces prirodne selekcije postoji i u ljudskom drutvu, on to karakterie kao opstanak najspremnijih. Zato je drutvo prikazano kao borba za opstanak meu pojedincima. Sposobniji ostaju na vrhu dok nesposobni padaju na dno. Nejednakosti u bogatstvu, drutvenom poloaju i politikoj moi su prirodne i neizbene, tako da vlada ne bi trebalo da se mea. Pokuaj da se podre siromani ili hendikepirani je uvreda za samu prirodu.

Neoliberalizam (slinosti i razlike)

Neoliberalizam se odnosi na oivljavanje ekonomskog liberalizma koje se dogaa od 70ih godina 20. veka. On je kontrarevolucionaran: njegov cilj je da zaustavi i ako je mogue obrne trend ka velikoj vladi i dravnoj intervenciji. Najvei poetni uticaj, neoliberalizam ima u Velikoj Britaniji i SAD. Neoliberalizam ini deo veeg ideolokog projekta nove desnice koji nastoji da spoji laissez-faire ekonomiju sa sutinski konzervativnom filozofijom drutva. Ipak, on nije samo oruje nove desnice. Njega oblikuju ire snage, posebno snage ekonomske globalizacije i ima uticaj kako na liberalne i socijalistike, tako i na konzervativne partije, a prilino je uticajan i izvan svoje angloamerike domovine. Neoliberalizam predstavlja jedan oblik trinog fundamentalizma. Trite se smatra moralno i praktiki superiornim u odnosu na vladu i bilo koji oblik politike kontrole. Poto dugorono tee ravnotei, trita sama sebe reguliu. Ta napredovanja neoliberalnih ideja i struktura, kao glavna pogonska snaga stoji ekonomska globalizacija. Globalizacija je svedok inkorporiranja nacionalnih ekonomija u meusobno povezanu globalnu ekonomiju u kojoj je proizvodnja internacionalizovana a tok kapitala izmeu zemalja je slobodan i esto trenutan. Uslovi za irenje globalizacije uspostavljeni su poetkom 70-ih godina. Kao rezultat toga, institucije globalne ekonomske vlasti, Meunarodni monetarni fond, Svetska banka i od 1995. godine

Seminarski rad

Radomir Nikoli

Svetska trgovinska organizacija, bile su prilagoene ideji neoliberalnog ekonomskog poretka, zasnovanog na principima slobodnog trita i slobodne trgovine. Zato globalizacija ide ruku pod ruku sa neoliberalizmom. Neoliberalistiko bezrezervno prihvatanje trino orijentisanog globalnog kapitalizma pokazuje koliko dalekosene zakljuke on izvlai iz uskog ekonomskog liberalizma koji je nezainteresovan za druge stvari. Neoliberali, na primer, nisu optereeni posledicama koje rastua mo transnacionalnih korporacija ima po demokratiju ili pretnjom koju za kulturnu ili ekonomsku razliitost predstavlja pojava globalnih dobara. Ovo je moda samo izraz odabranih moralnih senzibiliteta koje liberalizam ponekad demonstrira, koji su spremniji da razotkrivaju mane socijalistikih i autoritarnih. Nego da se late nedostataka kapitalistikih drutava.

Seminarski rad

Radomir Nikoli

Literatura:
-Hejvud, Endru (2005). Politike ideologije. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.