SADRAJ

Pojam i osnovne karakteristike korupcije ...............................................3 Uzroci korupcije......................................................................................5 Vrste korupcije i njihovi efekti................................................................7 Oblici korupcije.....................................................................................11 Borba protiv korupcije...........................................................................14 Zakljuak...............................................................................................17

POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KORUPCIJE

S obzirom na to da korupcija postoji od kad postoji i samo drutvo jako je teko nai jednu potpuno definiciju korupcije. Poznato je da je jo u staroj Grkoj problem korupcije bio uveliko poznat, imali su i posebne mere za njeno suzbijanje. Sama re korupcij potie o latinske rei corupcio to ozaava pokvarenost odnosno potplaenost. Vrlo obuhvatnu definiciju korupcije je dao Vito Tanci i prema njemu korupcija postoji ukoliko doe do namernog naruavanja principa nepristrasnosti pri donoenju odluka u cilju prisvajanja neke pogodnosti. Meutim i ova definicija ima svoje mane i mogue probleme pri tumaenju. Kao najveu manu moemo izdvojiti to da ne moemo tano odrediti to je pristrasnost, odnosno teko je definisati pristrasnost pri donoenju odluka. To se lako moe utvrditi prilikom krenja nekog formalnog pravila, ali ako se npr radi o dravnom slubeniku koji izdaje dozvole za uvoz on ima pravo da izabere kome e dati a kome nee dati dozvolu i u tom sluaju je jako teko utvrditi dali se radi o korupciji ili ne. Danas najee koriena definicija je definicija Svetske banke koja kae: Korupcija predstavlja zloupotrbu javnih ovlaenja radi sticanja privatne koristi. Meutim problem ove definicije je u tome to se vezuje samo za dravu i javne sektore, odnosno podrava teoriju Samuela Bekera da ukoliko ukinemo dravu nee biti ni korupcije i iskljuuje mogunost pojave korupcije u javnim sektorima. Ovo su samo dve definicije od mnotvo njih. Sa ciljem da daju univerzalnu definiciju Nacrt konvencije Ujedinjenih Nacija sadri sledee odredbe: a) Nuenje, obeavaje ili davanje bilo kakvog novanog iznosa, poklona ili kakve druge vrednosti od strane bilo kog privatnog lica, u njegovo ime ili u ime bilo kog preduzea od strane bilo kog pravnog ili privatnog lica, nekom javnom sluebniku, ili njemu u korist, kao nezakonit uticaj na izvrenje ili uzdravanje od izvrenja njegovih dunosti b) Direktno ili indirektno iznuivanje, zahtevanje, prihvatanje ili primanje bilo kakvog novanog iznosa, poklona ili neke druge vrednosti od strane javnog slubenika u svrhu nezakonitog izvrenja ili uzdravanja od izvrenja svojih dunosti. Savet Evrope je 1999 godine u Strazburu izadao graansko pravnu konvenciju o korupciji koja definie korupciju kao: traenje, nuenje, davanje ili primanje, diretkno ili indirektno, mita ili bilo koje druge nezakonite koristi ili stavljanja toga u izgled, koje izopauje propisano izvoenje neke dunosti ili ponaanja koje se zahteva od primatelja mita, nezakonite koristi ili osobe kojoj se to stavlja u izgeld.1
1

Podatak uzet sa sajta www.ohr.int

Pored svih ovih definicija jedno je zasigurno a to je da je korupcija negativna drutvena pojava koja je pristuna u svim zemljama, kao i da korupcija nije pojava novijeg vremena, ve da je postojala u Staroj Grkoj, Rimskoj imapreiji a i mnogo ranije. Posmatrano sa ekonosmokg stanovita korupcija izaziva velike poremeaje u ekonomskom sistemu i tetno deluje na odreene vrednosti drutva a pre svega morala. Generalno posmatrano izvestan nivo korupcije je neizbean u svakom drutvu, nemogue je potpuno je likvidirati ali je mogue smanjiti njen nivo pomou raznih mera. Inedeks percepcije korupcije Transparency International iz 2003 godine ukazuje da devet desetina zemalja u razvoju ima potrebu za upotrebljivom pomoi u borbi protiv korupcije. CPI predoava nivo korupcije u 133 zemlje i pokazuje da u 70% tih zemalja indeks je ispod 5, dok kod polovine zemalja u razvoju taj idneks je ispod 3. CPI indeks se meriod 0 do 10, gde zemlje koje imaju 10 su zemlje bez korupcije a one koje imaju 0 su u potpunosti podlene korupciji. Srbija se nalazi na 109 mestu sa CPI indeksom od 2.3.2 Deset najboljih zemalja:
8.8 8.8 8.8 8.9 Switzerland Norway Australia Netherlands Sweden Singapore New Zealand Denmark Iceland Finland 10

9.3 9.4 9.5 9.5 9.6 9.7 9.5

8.5

Deset najgorih zemalja:

1 .3 1 .4 1 .5 1 .6 1 .6 B n la e h ag ds Ne ig ria H iti a P ra u y a ga Ma mr yn a T jik ta a is n G o ia e rg C m ro n a e o Ae a n z rb ija A g la no

1 .8 1 .8 1 .8 1 .8 1 .8 2

0 .5

1 .5

Uzeto sa sajta www.transparentnost.org.yu

Korupcija predstavlja ozbiljan drutveni problem. Na to ukazuju stavovi graana, deklarisani prioriteti politikih stranaka i analize meunarodnih organizacija. Razmere korupcije nije mogue utvrditi. Zato se za procenu njene rasprostranjenosti esto koriste istraivanja javnog mnjenja i analize percepcije korupcije, sprovedene na kvalifikovanom uzorku, uz sve neophodne ograde.3 Prema analizama javnog mnjenja, svaki deseti graanin korupciju stavlja na prvo mesto kao najozbiljniji problem sa kojim se Srbija danas suoava, a jo 14% ispitanika korupciju stvavlja na drugo mesto po vanosti. Nalazi se na etvrtom mestu kao ozbiljan drutveni problem, to pokazuje i mesto Srbije po gore pomenutom indeksu CPI (Srbija se nalazi na 109 mestu). U jednoj zajednici moemo razlikovati sledee modele ponaanja: 1. zajednica domainskog mentaliteta- to je zajednica koja potuje kako pravne tako i ustaljene moralne norme i u takvim zajednicama korupcija je svedena na minimum. 2. zajednica bez domainskog mentaliteta- zajednica koja nema ustaljene niti pravne niti moralne norme, posotoji dugi vrednosni sistem i karakterie je elja da se bez mnogo truda i na najlaki mogui nain stekne materijalno bogadstvo, naravno u takvim zajednicama korupcija je jako zastupljena. para vrti gde burgija nee 3. zajednica u tranziciji- najpovoljnija za razvoj korupcije, dolazi do opovrgavanja starih sistema i o korupciji poinje javno da se pria, ovaj period je u narodu nazvan bezvlae.

Uzeto sa sajta www.korupcija.org/source/Nacrt_ strategije_borbe_protiv_korupcije.doc str 5

UZROCI KORUPCIJE
Da bi smo znali kako da leimo neku bolest prvenstveno moramo znati njen uzrok nastanka. Korupcija predstavlja bolest koju ima drava i da bismo mogli uspeno protiv nje da se borimo moramo saznati uzroke njenog nastajanja. U ovom odeljku e biti rei o uzrocima nastanka korupcije na naim prostorima.Ameriki nobelovac Gari Beker smatra da je uzrok korupcije postojanje same drave, odnosno mogunost drave da preraspodeljuje blagostanje na razliite drutvene grupe. Korupcija ipak ima neto pozitivno, ako se to moe uopte kao tako definisati, ona nam pokazuje da u naem drutvu neto ne valja i to je ona vea to samo drutvo ima vie problema. To se moe zakljuiti graficima sa prethodne strane gde se jasno vidi da je korupcija mnogo razvijenija u siromanim zemljama nego u bogatim. Uzroke nastanka korupcije moemo podeliti na: Ekonomske uzroke Politike uzroke Pravne uzroke

Ekonomski uzroci Kao prvi ekonomski uzrok za razvijanje korupcije kod nas bilo je nepostojanje trine privrede. Sputavanje delovanja slobodnog trita stvara veoma pogodno tlo za nastanak i irenje korupcije. Poto poetkom devedestih godina nisu sprovedne odgovarajue reforme u privredi nije dolo ni do postavljanja odgovarajuih institucija a ni do nastanka trine privrede. Umesto da doe do tranzicije i u tom domenu moe se rei da smo ak i nazadovali, tako da umesto da o proizvodnji i alokcaiji resursa odluuje samo trite o tome je odluivala drava. Poto nije bilo provera rezultata poslovanja, politiko posredovajne u ekonomskim procesima je stvaralo privilegovan poloaj odreenim pojedincima i grupama. Politiki uticajni pojedinci su svoje line ekonomske interse nametali kao strateke ciljeve drave ili drutva u celini.4 Dravna regulacija se odnosi i na izadavanja raznoraznih dozvola koje su neophodne za trgovinu, odnsno za poslovanje, i budui da bez njih privatnici ne mogu da posluju oni su spremni i da plate dodatnu cenu radi dobijanja dozvole. Ekonomske sankcije koje su uvedene poetkom devedesetih i koje su trajale sve do 2000 su samo pospeile razvijanje korupcije. Zatvranje trine privrede je dovelo do stvaranja sive ekonomije i crnog trita a samim tim i korupcije, tada je korupocja predstavaljala svojevrsan troak prevazilaenja spoljanjih i unutranjih barijera. Crno trite predstavlja trite koje nudi robu po slobodno formiranim cenama, a siva
4

Korupcija u Srbiji, grupa autora, izdava Centar za liberalno-demokratske studije, izdanje 2001, str 130

ekonomija predstavlja nepotovanje propisa od odreenih subjekata, koji se odnose na ponaanje i delovanje u okviru ekonomskih odnosa zemlje, izbegavanjem plaanja poreskih, carinskih i drugih dabina ime znatan deo odlazi u nezakonite tokove. U okvirima sive ekonomije i crnog trita odreeni privredni subjekti stupaju u meusobne veze i uspostavljaju kontakte sa dravnim organima, kako bi raznim vidovima nezakonite delatnosti ostvarili protivpravnu imovinsku korist. Drutveno- politiki uzroci korupcije U traenju uslova korupcije uvek dolazimo do jednog pitanja: da li postoje drutva koja su predodreena korupciji? Ono to se zasigurno moe zakljuiti jeste da se kod odreenih drutava korupcija lake razvija nego kod drugih. Kod drutva u kojem ljudi imaju vrlo meusobno jake i pristrasne veze tlo za korupciju je pogodnije nego kod onih kod kojih su veze povrne. Kao jo jedan drutveni faktor za razvoj korupcije moemo izdvojiti tip drave kao i karakter dravne vlasti. Postoji dva ekstremna tipa drave: jedan je benevolentna drava kojoj je jedini cilj maksimizacija blagostanja njenih dravljana a druga je kleptokratija gde je drava samo sredstvo za maksimizaciju blagostanja vladara. Benevolentna drava postoji samo kao teorijski model, dok je kleptokratija postojala vie puta u istoriji. Korupcija se najtee razvija u benevolentnoj dravi. to se tie karaktera dravne vlasti opet imamo dva dijametralno suprotna pojma: prvenstveno imamo demokratiju u kojoj je razvoj korupcije otean zbog ukljuenja graana u politiki ivot drave, a imamo i diktaturu gde se korupcija mnogo lake razvija jer graani ne uestvuju ni ukakvim odlukama tako da je korupciju mnogo lake sakriti pa je stoga u takvim drutvima ona razvijenija. U drutvima koja imaju zrelu demokratiju razvija se takozvana sitna korupcija. To je korupcija u kojoj uestvuju pojedini dravni slubenici i to ne utie toliko na celokupno drutvo, ovakav vid korupcije se naziva decentralizovana korupcija i u tom sluaju drava je potena a korupcijom se bave dravni slubenici za svoj raun. Mnogo gori tip korupcije je centralizovana korupcija gde jesam dravni vrh generator korupcije a dravni aparat predstavlja instrument bogaenja za pripadnika vladajueg kruga. Pravni uzroci korupcije Na ovoj temi se neemo mnogo zadavati dovoljno je napomenuti da u jednoj dravi gde vlada vladavina prava postojanje korupcije je dosta oteano. Kod nas ne samo da ne postoji vladavina prava, to znai da ak i ako postoji zakon kojim bi pojedinac odgovarao u sluaju korupcije taj zakon se ne primenjuje, nego postoje i mnoge rupe u zakonu. Potom kao drugi problem kod nas je sloena nadlenost kao i sukob nadlenosti, postoje situcaije kada su razliiti dravni organi nadleni za postupanje u istoj pravnoj stvari, svaki u jednom segmentu ili domenu. To doprinosi velikoj zbrci i olakava nastanak korupcije. U jednom pravnom sistemu gde je sve ureeno tako da se zna koji organ je za ta nadlean prepreke koje treba savladati su mnogo vee i tee.5
5

IBID, str 150

VRSTE KORUPCIJE I NJIHOVI EFEKTI

Kada se govori o korupciji i njenim efektima u Srbiji mogue je identefikovati nekoliko vrsta korupcije: Korupcija koja omoguava primenu propisa (zakona), tzv. korupcija bez krae; Korupcija koja omoguava izigravanje, odnosno krenje propisa (zakona), tzv. korupcija uz krau; Korupcija koja dovodi do promene, odnosno stvaranje novog propisa (zakona);

Korupcija i primena propisa Ukoliko pretpostavimo da se dozvole za uvoz izdaju svim zainteresovanim preduzeima koja ispunjavaju odreene uslove, moe se formulisati model korupcije koji omoguava primenu propisa. U ovom sluaju dravni slubenici neefikasno rade svoj posao, tako da izdavanje dozvola kasni. Racionalno ponaanje tih preduzea je takvo da su spremna da putem korupcije, plate za izdavanje besplatne dozvole na koju inae, prema propisima, imaju puno pravo. Postoje dva mogua razloga za navedeno ponaanje dravnih slubenika. Prvo, ne postoje podsticaji za njih, jer koliko god da rade brzo i efikasno njihova plata ostaje ista. Drugo, to vie odugovlae sa izdavanjem dozvola, vea je verovatnoa da e preduzea zaista ponuditi mito. Jo vei prostor za korupciju ove vrste stvara se ukoliko drava odlui da ogranieni broj dozvola za uvoz dodeli po redosledu prijavljivanja. Korupcija e im omoguiti da preskoe red za dozvole. Korupcija u ovom sluaju ne dovodi do promene ravnotene koliine ponude na tritu ovu ponudu odreuje dravna intervencija. Takoe, ne dolazi ni do promene ravnotene cene, jedino to dolazi jeste poveanje ukupnih trokova preduzea, odnosno poveanje trokova ponude, i odgovarajueg smanjenja ekonomskog profita (rente). Gubitak rente je u potpunosti kompenzovan poveanjem prihoda dravnih slubenika, tako da dolazi samo do preraspodele dohodaka. Veoma je vano uoiti da je alokativni gubitak posledica dravne intervencije na slobodnom tritu, a ne korupcije. Ovde se radi o posledicama na alokaciju resursa, najlakem obliku korupcije.

bez drzavne intervencije Ravnotezna cena Ravnotezna kolicina ukupni troskovi drustveno blagostanje renta (ukupna) renta preduzeca iznos korupcije

drzavna intervencija bez korupcije

drzavna intervencija korupciju

uz

2 150 300 337.5 0 0 0

3.5 100 200 225 150 150 0

3500 100 200000 225 150 149,999-1 1-149,999

Dakle, u sluaju korupcije u cilju primene propisa, radi se o najlakem obliku, odnosno vrsti korupcije, sa najmanjim negativnim efektima. Meutim, ne treba imati iluziju da su ti efekti mali. Oni su najvei na planu rastakanja drave i njene delotvornosti a naroito u pogledu njenog kredibiliteta. Korupcija i izigravanje propisa Sledei vid korupcije je onaj koji dovodi do izigravanja, odnosno krenja propisa. Preduzee je zainteresovano da uvea koliinu dozvoljenog uvoza proizvoda na svojoj dozvoli, to e ostvariti korumpiranjem dravnih slubenika. A ona koja nisu na spisku za dobijanje dozvola, imaju ekonomski interes da im se izdavanjem dozvole omogui uvoz banana. Nasuprot tome stoji ponuda korupcije dravnih slubenika. Zanimljivo je da u ovom hipotetikom sluaju korupcija dovodi do poboljanja alokacije resursa, odnosno rasta ukupnog drutvenog blagostanja.

bez drzavne intervencije ravnotezna cena ravnotezna kolicina ukupni troskovi drustveno blagostanje renta (ukupna) renta preduzeca iznos korupcije

drzavna intervencija korupcije

bez drzavna intervencija uz korupciju

2 150 300 337.5 0 0 0

3.5 100 200 225 150 150 0

2.75 125 250 281.25 93.75 93,749-1 1-93,749

Negativni efekti ovog vida korupcije su dugoroni.Ova vrsta korupcije onemoguava dravu u obavljanju klasinih dravnih poslova. Time se gubi poverenje u nju i njenu delotvornost. Dovodi do dugoronog obaranja stope privrednog rasta takve zemlje. Najvei broj sluaja ovakve korupcije vezan je za carinsku poresku upravu, odnosno finansijsku policiju.

Korupcija i promena propisa Najtei vid korupcije po svojim ekonomskim i drutvenim posledicama je tzv. politika korupcija. To je onaj vid korupcije koji dovodi do promene propisa, odnosno zakona. Koruptori najee finansijski monici jednog drutva, ovladavaju dravom. U naem hipotetikom sluaju uvoza banana, racionalni interes svakog uvoznika je da se uvoz jo vie ogranii, tj. da se uspostavi nova ravnotea na tritu koja obezbeuje maksimizaciju ukupne rente. Preduzea e imati podsticaj da zajednikim naporom utiu na izabrane predstavnike naroda.( tabela 3.)
bez drzavne intervencije ravnotezna cena ravnotezna kolicina ukupni troskovi drustveno blagostanje renta (ukupna) renta preduzeca iznos korupcije drzavna intervencija korupcije bez drzavna intervencija uz korupciju

2 150 300 337.5 0 0 0

3.5 100 200 300 150 150 0

4.25 75 150 253.125 168.75 168,749-1 1-168,749

Pri ovoj vrsti korupcije dolazi do drastinog pogoranja alokacije resursa, odnosno do znatnog opadanja drutvenog blagostanja. Izvesno je da je veliki deo registrovane korupcije u Srbiji bio upravo ovaj vid korupcije. Ovaj vid korupcije je u Miloevievom reimu bio rezervisan samo za odabrane bliske prijatelje vladara i njegovih najbliih.6 Efekti korupcije Posledice korupcije su ozbiljne po bilo koje drutvo. Njena teina u nekom drutvu zavisi od veeg broja faktora. Jedan je rairenost korupcije to vie korupcije posledice su vee. Ve smo naglasili da postoji nekoliko vrsta korupcija. Pri tome je najopasnija ona koja omoguava donoenje i promenu zakona i drugih propisa prema privatnim interesima koruptora i time ostavlja trajne posledice po drutvo. Korupcija pri ekonomskoj regulaciji prirodnog monopola otvara prostor za monopolistiko ponaanje privatnog preduzetnika to stvara izuzetno nepovoljne posledice po drutveno blagostanje.7 Najee se deava da mi u korupciju ipak treba da uloimo neke resurse koji imaju svoje oportunitetne trokove, odnosno bilo bi mnogo korisnije uloiti te resurse u
6 7

IBID, str 157-162 IBID, str 164

neke druge aktivnosti koji bi pozitivno uticale na drutvo. Korupcija ima svoju cenu koju nazivamo transakcione trokove korupcije. S obzirom na to da je korupcija ilegalna, da bi obe strane bile sigurne da e druga strana ispotovati deo dogovora potrebno je da nau neke od alternativnih naina pomou kojih e se nadzirati ceo porces, a tako neto kota. Potom poto je nelegalno, potrebno je dosta toga uloiti da se ne bi otkrila. U Srbiji jedna treina ispitanika priznala da troi ak i do 25% svog vremena bavei se korupcijom. U jo jednoj anketi koja je sprovedena dolo se do podatka da privatnici troe na korupciju od 1% do 10% od svojih ukupnih prihoda. Transakcioni trokovi takoe zavise i od broja osoba koji uestvuju u korupciji, naravno to je disperzija korupcije vea to su i transakcioni trokovi takoe vei. Transakcioni trokovi predstavljaju najvee zlo to donosi korupcija, oni direktno umanjuju drutveno blagostanje. to su ti trokovi vei, manje je drutveno blagostanje. Korupcija ima vrlo negativne dugorone posledice, osim ovih gornje nabojanih postoji i problem investicija. Usled procesa globalizacije dolo je do toga da mnogi investitori rado investiraju u jo nerazvijene zemlje kojima je potrebna dodatna pomo da bi krenuli dalje. Meutim nijedni investitori nisu zainteresovani da ulau u neku zemlju u kojoj vlada korupcija jer im je previe rizino. Ozbiljni investitori nisu zainteresovani da ulau u vrlo rizine poslove, a takvi poslovi se nalaze u korumpiranom drutvu, tako da u korumpiranu dravu dolaze investitori koji imaju sumljivu reputaciju i kvalitet. Naravno korupcija utie i na mogunost za pribavljanje raznih kredita od strane meunarodnih organizcaija. Kao poslednja mogua dugorona posledica korupcije koju emo ovde navesti jeste povezanost izmeu organizovanog kriminala i korupcije. Naime postojanje korupcije pospeuje stvaranje organizovanog kriminala. Organizovani kriminal se zasniva na vrstoj vezi kriminala i drave, odnosno na preuzimanju odreenih dravanih funkcija. Da bi uspeli da preuzmu te dravne funkcije potrebna im je korupcija, naroito korupcija policije i pravosua. Organizovani kriminal se javlja kao drava u dravi koja ima monopol na primenu sile. Ovi efekti korupcije koje smo naborjali imaju za rezultat poveano sirmoatvo, odnosno prvenstveno dolazi da smanjenja kupovne moi graana jer cene proizvoda usled transacionih trokova vee to direktno dovodi do stvaranje ekonomske nejednakosti i do podele drutva na dva sloja: ne bogate i siromane. Ako posmatramo na dugi rok korupcija negativno utie i na brzinu privrednog rasta a samim tim usporava dugoroni rast drutvenog blagostanja. Pojavom siromatva dolazi do jo veeg irenja korupcije s toga moramo pronai naine da pobedimo korupciju.

10

OBLICI KORUPCIJE
Politika korupcija Postoje mnoge definicije o politikoj korupciji, kao najfunkcionalniju i najjednostavniju mi bismo izdvojili definiciju koju je dao Transparency International koji je definie kao zloupotrebu javne vlasti u privatne svrhe. Slobodan Jovanovi je u svojoj knjizi Jedan prilog za prouavanje srpskog nacionalnog karaktera naveo da politika ambicija poluintelektualaca i nije politika, ona se sastoji u tome, da se ovek kroz politiku obogati, i da na visokim oloajima progospoduje. On ne zna ni za kakve vie i opte ciljeve. Tek kada poluintelektualac izbije na vrhunac politikog uspeha, vidi se kako je on moralo zakrljao.8 Kako u veini zemalja tako i kod nas, smatra se da je politika glavni izvor korpcije, tanije politike stranke. Korupcija se najee ispoljava kroz sledee oblike: Samozapoljavanje- kada funkcioner iskoristi svoj poloaj da obezebdi ugovor za svoju firmu ili kada obezebedi honorarni posao za lana porodice ili prijatelja Prihvatanje odreene koristi- primanje mita ili poklona koji se ne smatraju kao znak panje Uticanje- kada funkcioner trai odreene usluge u zamenu za upotrebu svog uticaja Upotreba imovine u vlasnitvu organa ili slube u privatne svrhe- korienje kancelraijske opreme za line svrhe ili kraa kancelarijskog materijala u privatne svrhe Korienje poverljivih informacija- kada se manipulie na tritu na osnovu posedovanja poverljivih informacija Rad izvan slube- prodavanje privatnih ili savetodavnih usluga od strane funkionera drugim licima stavljajui im do znanja na neki nain da e obezbediti olkaice od strane drave Promena posla- kada se javni slubenici zapoljavaju u privatnom sektoru u istoj delatnosti.9

Korupcija u zdravstvu i farmaciji Kada doemo do teme zdravstva stavovi su dosta kontraverzni. Meu lekarima vlada miljenje da je korupcija u njihovom sketoru jako mala, i da ona koja postoji da je to samo sitna korupcija na koju oni i ne gledaju kao korupciju nego kao aavanje. Pod
8

Korupcija, Dobrivoje Radovanovi i Aleksandra Bulatovi, izdavai Centar za menadment i institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, 2005, str 479 9 IBID, str 498

11

sitnom korpcijom se podrazumeva davanje nakon pregleda ili ak pre operacije kafe, bombonjere ili nekog pia. Od pacijenata niko nita ne trai nego oni sami daju, a gubi se iz vida injenica da je aavanje posle pregleda ili operacije toliko ustaljeno da se prosto podrazumeva. to se tie ozbiljne korupcije, odnosno davanja u koverti iznose od po 200 i vie evra, smatra se da je to normalno s obzirom na situaciju u kojoj se nalazi zdravstvo, ovaj tip korupcije se karakterie kao kompenzaciona korupcija ili honorar.10 Korupciju u zdravstvu moemo podeliti na vie oblika: donacije, direktno traenje novca, ilegalna privatna praksa, bolovanje ili odlazak u penziju i kao krajnje aavanje. Kad se radi o donacijama problem dolazi onda kada pacijent ne vidi gde je njegov novac otiao, naime ako lekar kae pacijentu da mora da uplati na raun bolnice neku svotu novca koja je potrebna radi pribavljanja posebnog instrumenta za njegovo leenje pacijent ne moe da sazna da li se taj novac zaista utroio na taj odreeni instrument il pak na neto drugo. Ne retko se deava da pacijenti potkupljuju svoje lekare da bi im izdali uverenje da su bolesni radi dobijanja bolovanja, osloboenja od vojske, ili pak kao opravdanje za izostanak iz kole. to se tie korupcije u farmaciji, farmaceuti tvdre da kod njih korupcija ne postoji, a ako postoji to je onda u privatnim apotekarskim usanovama iji su vlasnici oni koji nemaju nikakve veze sa farmacijom. Mehanizam korupcije funkcionie po sledeem modelu koji opisan u ispovesti jedne pacijentkinje objavljenoj u nedeljniku Vreme 2002 godine: Pacijentkinja je imala problema sa kukom i bila joj je potrebna ugradnja vetakog kuka. Lekar-ortoped sa Klinike za ortopediju je izrazio spremnost da joj izvri zahvat, ali poto klinika nije imala vetaki kuk pacijentkinja je morala da ode do oblinje apoteke i da kupi kuk. Cena vetakog kuka u toj apoteci je bila negde oko 3000 tadanjih nemakih maraka. Pacijentkinja je imala roake u Nemakoj koji su joj nabavili isti model za 600 maraka. Kada se pojavila kod svog ortopeda on je odbio da izvri zhvat jer pomagalo nije kupila u reenoj apoteci. Pacijentkinja je otila i kupila jo jedan vetaki kuk i lekar je uspeno izvrio operaciju. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih sluaja koji pokazuju da korupcija ipak postoji kako u zdravstvu tako i u farmaciji i da su oba vrlo esto povezana. Korupcija na carini Kao i u svim ostalim porama drutvu korupcija je jako zastupljena i carinskoj upravi. Korupcija u carini je naglo poela da se razvija poetkom 90-tih godina a sa samim poetkom njenog razvitka poela je ubrzano da serazvija i siva ekonomija.

10

Profesija i korupcija, Stjepan Gredelje, Zoran Gavrilovi, Natalija oli, izdava Centar za monitoring i evaluaciju, 2005, str 107

12

Sa ovog grafika moemo proitati da 80% carinika nije upoznato sa svim propisima, to je samo jedan od uzroka velike zastupljenosti korumpiranosti na carinama. Od slubenika koji su upoznati sa carinskim propisima 57% priznaje da se upoznaje sa njima u toku rada, 35% u toku posebno organizovane obuke a samo 5% 20% Sa svim 5% u toku redovnog kolovanja.

35% 40%

inom Sa ve U kojoj meri ste vi lino upoznati sa vaeim carinskim propisima? (dato u Sa delom procentima) N e zna

Korupcija u putnikom saobraaju je obino mala ali s obzirom na to da je dosta uestala ona zastupanegde oko 50% celokupne korupcije na carinama. Pokazatelj koliko je znaajna korupcija u putnikom saobraaju jeste to da se smatra kao kazna ukoliko doe do smenjivanja carinika sa rada na putnikim terminalima. Korpcija u robnom saobraaju je daleko sloenija iz razloga to se poslje sa pravnim licima i to su to obino velike koliine roba. Potom svako carinjenje se posebno zapisuje, tako da je lake ui u trag korupciji. Takoe u robnom saobraaju je do 2002 vailo pravilo da obaveznog pregledanja poiljke to je ukinuto 2002 i po novom zakonu carinik ima diskreciono pravo da izabere poiljjku koju e pregledati. Korupcija u robnom saobraaju je dosta velika ali je i dosta rea u odnosu na putniki saobraaj. 11 (kopije str103-128)

11

Korupcija na carini, grupa autora, izdava Centar za liberalno-demokratske studije, 2002, str 103-128

13

BORBA PROTIV KORUPCIJE

Borba protiv korupcije mora biti organizovan i dugotrajan proces primene osmiljeno definisanih mera za spreavanje i suzbijanje korupcije. Uprkos tome to su doneti neki vani antikorupcijski zakoni, borba protiv korupcije nije dala dovoljne rezultate. Procesuirani broj sluajeva korupcije je u nesrazmeri sa brojem pojava na koje je sa sumnjom javno ukazivano.12 (nacionalna strategija za borbu protiv korupcije) Protiv korupcije se moe boriti: poveanjem kontrole nad dravnim slubenicima uvoenje poveanje kazni za koruptivne radnje jaanje svesti graana o tetnosti korupcije stvaranje posebnih slubi za borbu protiv korupcije U naoj zemlji u borbi protiv korupcije se primenjuju dva metoda: 1. Prevencioni metod- ovom metodom se suzbija korupcija tako to se utie na njene uzroke i uslove pod kojima ona nastaje. Cilj ovog metoda jeste da se sasee u korenu. Postie sekontrolom u svim sektorima. 2. Represivna metoda- ne saseca korupciju odmah u korenu nego se primenjuje kad ve imamo sluaj korupcije. Da bi ova metoda bila efikasna potrebno je angaovati policiju, javno tuilatvo, sudove, organe nadzora i kontrole koji u sklopu svoje nadlenosti preuzimjaju odgovarajue mere u otkrivanju korupcionog dela. Da bi borba protiv korupcije bila uspena za nju treba da se zalae celo drutvo.Posebno je vano da organi za njeno otkrivanje budu struno, tehniki i materijalno dobro opremljeni, tako da njihovo postupanje karakterie organizovanost, studioznost i strunost zasnovano na drugim multidisciplinarnim i na nauno-empirijskim rezultatima istraivanja kao i na iskustvima zemalja koje se aktivno bore protiv korupcije. Usled dodatnih aktivnosti praenja i spreavanja korupcije, transakcioni trokovi rastu, samo to se ovog puta oni pripisuju antikorupcionoj kampanji. Najbolje to se ovim merama moe postii jeste smanjenje ili eliminisanje redistribucije putem korupcije, ali ono to korupciju ini stvarno tetnom, to su transakcioni trokovi koji ostaju nepromenjenim ili na viem nivou.

12

Uzeto sa sajta www.korupcija.org/source/Nacrt_ strategije_borbe_protiv_korupcije.doc

14

S obzirom na to da korpcja u Srbiji potie najee iz dravnih institucija potrebno je fokusirati se na tu stranu. Tri osnovno pravca borbe u tom sektoru su: 1. Smanjenje uloge drave- potrebno je u to vie sektora uvesti liberalizaciju, a tamo gde to nije mogue treba uvesti vei automatizam donoenja odluka, kao i eliminisanje rente, odnosno smenjenje diskrecione moi dravnih slubenika. U praksi se to svodi na povlaenje drave iz privrednog ivota i minimiziranje birokratije. Mera eliminisanja rente sprovodi se uvoenjem optih pravila, umesto arbitarne volje vlasti gde god je to mogue, uproavanjem procedura i pojednostavljivanjem rada javnih slubi. 2. Polaganje rauna- drava i njeni slubenici moraju o svemu da obavetavaju graane kao i pravo graana da preduzimaju akcije protiv onih zvaninika ije ponaanje ne smatraju zadovoljavajuim. 3. Motivacioni sistem- poveanje plata, unapreivanje, stvaranje novih podsticaja kao i stvaranje odreenih mera e umanjiti mogunost i elju slubenika da prihvati mito.13 Osim ovoga to je kjluno, za borbu protiv korupcije potreban je jo itav niz drugih mera. Videli smo da je politika korupcija takoe jako zastupljena, mnogi smatraju da je korupcija u politikim strankama najvei generator korupcije. Da bismo smanjili i iskorenili korupciju u ovom delu prvenstveno je ptrebno smanjitibroj politikoh stranak jer veliki broj stvara veliku zbrku u drutvu a samim tim olakan pristup korupciji. Potom finansiranje stranaka mora da bude javno i zakonski ogranieno, naroito po pitanju donacija. Rad zvaninika mora da bude transparentan i javan, i unutranje informacije ne smeju da koriste u svoje line svrhe. Korpcija je izuzetno zastupljena i u pravosudnom sistemu tako da je njegova reforma a naroito reforma sudstva. Osnovni preduslov za borbu protiv korupcije jeste potpuna nezavisnot sudstva i samog sudije kao linosti. Potrebna je takoe i reforma fiskalnog sistema kao i reforma javne uprave koja mora biti maksimalno depolitizovana. Osim ovih napomenutih aspekata postoji i etiki aspekt u borbi protiv korupcije. Potrebno je razviti svest graana da je krupcije nije samo negativna pojava, nego da je to izuzetno negativna pojava. Mnogi graani smatraju da postojanje korupcije sasvim normalno i navikli su se da budu njeni uesnici. A opet neki graani koji dolaze u dodir sa korupciju uopte ne shvataju da je to u pitanju korupcija nego u tim delima vide znak zahvalnosti, panje ili honorar za dobro obavljen posao.

13

Korupcija u Srbiji, grupa autora, izdava Centar za liberalno-demokratske studije, izdanje 2001,

15

U naoj narodnoj tradiciji postoji sledea pria: Izae pred Arhanela Mihajla izvesni Desimir, rodom iz okoline Pranjana. Za ovozemaljskog ivota voleo je da po malo tuu enu pogleda, da neku vie popije, na harmonici da zasvira, a kartama nikako odoleti nije mogao. Tako malo ovde, malo onde i on se nakupi greha. Istini za volju, inio je on i dobrih dela: odlazio u crkvu na Veliki petak, redovno slavio svatog Jovana, a jednom je, posle uspene partije karata i prilog crkvi dao. Ali kada se na tas stavi, gresi preteu. Gleda u njega sv. Mihajlo, gleda u tas i prui dlaku da pree. Tad zavapi Desimir i ree Mihajlu: kumim te Bogom i svetim Jovanom, pogledaj malo bolje u tas!.Zastade sv. Mihajlo, doe do njega i ree mu da zajedno pogledaju. Pristade Desimir, a to je ustvari i hteo, i dok je arhaneo umorno stavljao grehe i dobra dela ponovo na tas, uoi priliku i kriom stavi nekoiko zlatnika na stranu gde behu dobra dela. Mihajlo poe da meri, kad sad pretegnue dobra dela. Iznenadi se, pogleda paljivije i vide u emu je stvar. Malo se pokoleba, ali se napravi da nita ne vidi, promrmlja sebi u bradu kako je verovatno pogreio od umora, uze zlatnike a Desimiru dade brvno i on poe u raj. Kasnije je Bog za to doznao i smenio Mihajla sa te dunosti, a u narodu, pored prie, osta i verovanje da se novcem moe kupiti i izgubiti dua

16

ZAKLJUAK
Kao to smo videli na poetku korpcija postoji otkad i samo drutvo, tako da ne predstavlja nikakvu novu pojavu. Predstavlja negativnu drutvenu pojavu i loe utie na drutveno blagostanje i ekonomsku stabilnost jedne zemlje, pospeuje siromatvo i pogorava moral graana. Kod nas je korupcija ula u sve pore drutva, mi smo ovde nabrojali samo korupciju u politici, carinskoj upravi i zdravstvu, ali treba istai da je ona isto tako zastupljena i u policiji, pravosuu, kolstvu,... S obzirom na stepen njene zastupljenosti, jako ju je teko iskoreniti, i da bismo u tome uspeli moramo da koristimo odreene mere u njenom suzbijanju. To je jako teak i dugotraja proces za koji je prvensveno potrebna politika volja i odlunost svih faktora koji poseduju vlast u zemlji ili su na bilo koji nain u vlasti Korupciju je jako teko iskoreniti (mnogi se pitaju da li je to uopte i mogue), ali nadajmo se da emo uspeti da je suzbijemo na sadanji nivo razvijenih zemalja. Kada to budemo postigli, moiemo da razmiljamo o njenom onanom suzbijanju, ali dotle imamo jo dug put da preemo.

17

LITERATURA
1. Korupcija na carini, Boris Begovi, Mirjana Vasovi, Slobodan

2.

3.

4. 5. 6. 7. 8.

Vukovi, Boko Mijatovi, Robert Sepi, izdava Centar za liberalnodemokratske studije, Beograd, 2002 Korupcija, Dobrivoje Radulovi i Aleksandra Bulatovi, izdavai Centar za menadment i Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd, 2005 Korupcija u Srbiji, Dragomir Antoni, Budimir Babovi, Boris Begovi, Mirjana Vasovi, Zoran Vaci, Slobodan Vukovi, Zoran Ivoevi, Dragoljub Kavran, Boko Mijatovi, Boo Stojanovi i Dragor Hiber, izdava Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2001 Profesija i Korupcija, Stjepan Gredelj, Zoran Gavrilovi i Natalija oli, izdava Centar za monitoring i evaluaciju, Beograd, 2005 Antikorupcijski prirunik, Jeremy Pope, izdava TransparentnostSrbija, Beograd 2004 www.transparentnost.org.yu www.ohr.int www.korupcija.org

18