Berze i berzansko poslovanje

Finansiske sistem i finansiski subjekti. Osnovna delatnost finansiskih institucija koncentrisana je na dranje i operacije finansiskih instrumenata. Osnovne finansiske institucije su banke i fondovi za kreditiranje. Finansiske institucije obavljaju funkcije prikupljanja novanih sredstava, usmeravaju ih u finansiske plasmane i vre razliite finansiske usluge. Veina finansiskih institucija su finansiski posrednici. Najvanija finansiska institucija je banka (poslovne banke i centralna banka-banka banaka). Najvanije nebankarske finansiske institucije su: penzijoni fondovi, osiguranje, investicioni fondovi(institucionalni investitori), finansiske kompanije, brokersko-dilerske kue, trust ustanove i dr.
-

- Finansiski instrumenti na finansiskom tritu. Za analizu finansiskih instrumenata u razvijenim kapitalistikim privredama, kao i u naoj privredi osnovne su karakteristike: a) Struktura instrumenata po sektorima, b) Struktura po vrstama istrumenata, c) Struktura instrumenata po rokovima i d) Struktura instrumenata po nainu formiranja, oblicima upravljanja, odluivanjao njihovoj upotrebi, odnosno transformaciji jednog u drugi oblik. U analizi strukture finansiskih instrumenata po sektorima, sve finansiske instrumente moemo grupisati na sledee sektore. 1. Sektor privrednih preduzea, 2. Sektor ostalih organizacija, 3. Sektor stanovnitva, 4. Sektor drave, 5. Sektor banaka i finansiskih institucija, 6. Sektor inostranstva. Kakvi postoje finansiski instrumenti u savremenom finansiskom sistemu, preko kojih on funkcionie. Da navedemo osnovne: 1. Novac (depozitni, gotov novac, oroeni, ogranieni), 2. ekovi, 3. Menice, 4. Akcije, 5. Obveznice (dravne, banaka, fondova),

6. Platni nalog, 7. Blagajniki zapisi, 8. Koercijalni zapisi, 9. Blagajnika potvrda o depozitu (depozitni certifikat) 10. Bankarski akcept, 11. Cesija, 12. Asignacija, 13. Kompenzacija, 14. Opcijom, 15. Fjuersi, 16. Forvardsi i sl. - Kamata kao cena novca 1.Cena novca Kamata. Kamata je u osnovi cena upotrebe zajmovnog kapitala, jer se uglavnom plaa iz vika vrednosti koje odbacuje pozajmljeni kapital. Ona predstavlja redovno deo bruto profita, zbog ega je redovno manja od njega. Kamata je odricanje od likvidnosti 2.Funkcije kamate. Kamata ima brojne funkcije u savremenoj privredi privredi i finanasiskom sistemu. Najznaajnije su. - Faktor formiranja tednje, - Faktor racionalne upotrebe sredstava, - Faktor uspenog funkcionisaja finansiskog trita, - Faktor efikasne alokacije sredstava, - Faktor monetarno kreditne regulacije i efikasne monetarne politike, - Faktor za funkcionisanje bankarskog sistema, - Faktor formiranja trokova poslovanja i raspodele dohotka. 3. Vrste kamatnih stopa. Postoje razliite vrste kamatnih stopa u finansiskom sistemu svake zemlje, posebno u pogledu prirode kamate(aktivne i pasivne kamate), kratkorone i dugorone kamatne stope, kamate prema vrsti poslova (razliiti krediti poslovnih banaka, krediti centrlne banke, meunarodni krediti), realna i nominalna kamatna stopa i dr. Kamata je redovno deo vika vrednosti, odnosno bruto profita, te je u normalnim uslovima manja od profita, a kamatna stopa manja od profitne stope. 4.Mehanizam kamatne stope. Eskontna stopau stvari znai kamatnu stopu po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama, kao osnovni kanal emisije primarnog novca.

Lombardna kamatna stopa predstavlja kamatnu stopu centralne banke po kojoj ona na bazi zaloga hartija od vrednosti daje kredite za likvidnost poslovnim bankama. Postoje i posebne vrste kamata na hartije od vrednosti koja se u mnogim zemljama naziva diskontna stopa. To je kamatna stopa po kojoj se vri emisija i otkup hartija od vrednosti na tritu novca od strane centralne banke. - Finansiska trita vrste i poslovi 1.Finansiska trita, pojam i vrste. Pod tritem se u najirem smislu rei podrazumeva mesto na kome e sueljavaju ponuda i tranja za robama, uslugama i novanim sredstvima. Analogno ovom zakljuuje se da danas postoje produktno od robno trite, trite usluga i finansisko trite. Finansisko trie, dakle zadovoljava tranju privrednih subjekata za novanim sredstvima, a sa druge strane omoguava vlasnicima novanih sredstava da ostvare prihod na svoju imovinu. Finansisko trite je organizovano mesto i prostor na kome se trae i nude finansisko novana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tranje organizovano formira cena tih sredstava. Cena finansiskih sredstava formira se pod odluujuim uticajem ponude i tranje, a izraava se u vidu kamatne stope, koja je opet razliita za svaki od segmenata finansiskog trita. Naj bitnija podela finansiskog trita je podela na novano trite i trite kapitala. Pod novcem se podrazumeva sva ona finansiska imovina koja se troi u roku od 1 godine i menja svoj oblik u tom roku. Sve ono to nemenja svoj oblik u tom roku i moe imati karakter potronje odnosno tednje (po Kejnsu) na rok dui od jedne godine ima svojstvo kapitala. Finansisko trite se prema predmetu poslovanja moe podeliti na: Novano trite. Na ovom tritu se trae i nude kratkorona novana sredstva i kratkorone hartije od vrednosti, ime se traiocima omoguava zadovoljavanje potreba u vezi likvidnosti, prometa i proizvodnje, a vlasnicima slobodnih novanih sredstava zamena novca za druge likvidne plasmane uz ostvarenje prihoda u vidu kamate. Devizno ili internacionalno trite. Na ovom tritu se vri kupoprodaja stranih sredstava plaanja, usklauje ponuda i tranja deviza i njihov kurs. Trite kapitala. Na ovom tritu se prodaju i kupuju dugorona novana sredstva odnosno kapital i dugorone hartije od vrednosti tzv. Efekti.

Segmenti finansiskog trita. Trite kapitala i novano trite se mogu dalje dekomponovati i to na novano trie na: trite iralnog novca, kreditno, eskontno, lombardno, devizno i trite kratkoronih hartija od vrednosti, a trite kapitala na: kreditno-investicijono, hipotekarno i trite dugoronih hartija od vrednosti koje opet moe biti emisiono. Odnosno primarno i sekundarno. 2.Poslovi na finansiskom tritu. Promptni poslovi se nazivaju i spot, ke ili gotovinski i kod njih je glavna karaktreristikata da se svaka novana ili kapitalna transkcija izvrava odmah, a naj kasnije u riku od dve do pet dana raunajui od dana sklapanja posla. Terminski poslovi se karakteriu time da se kupoprodaja odnosno realizacija ugovora ne izvrava promptno tj. odmah , ve kasnije na unapred utvren dan ili u unapred utvrenom roku koji poinje tei sa istekom poslednjeg dana za izvrenje promptnog ugovora. 3.Segmenti finansiskog trita. Kreditno trite je deo novanog trita na kome se trguje kreditnim materijalom, sa rokom dospea do godinu dana. Eskontno trite je takav oblik trita gde se trguje eskontnim materijalom koji se u bilansu vidi kroz poziciju menini portfolijo. Menica je hartija od vrednosti eskontnog trita koja vri funkciju obezbeenja i instrument plaanja. Lombardno trite je specijalizovano trite za trgovinu lombardnim materijalom robnog karaktera (gde spadaju faktura i zalonica), lombardnim materijalom nerobnog karaktera (gde spadaju hartije od vrednosti iza kojih stoji finansiska transakcija) i lombardnim kreditima. Devizno trite obuhvata trgovinu devizama kao kratkoronim potraivanjima izraenim u stranom novcu to predstavlja poseban oblik novane imovine. Trite kratkoronih hartija od vrednosti je ono na kome se emituju i primarno prodaju hartije od vrednosti i istovremeno trguje ve emitovanim harttijama od vrednosti kratkoronog karaktera. Trite iralnog novca je najvaniji deo novanog trita. Preko njega monetarna vlast utie na kretanje na svim ostalim tritima. Cena iralnog novca izraena u vidu kamatne stope najmanja je u odnosu na sva ostala trita ali je zato osnova za formiranje cene na tim tritima Investiciono trite je segment trita kapitala na kome se trguje investicionim materijalom. Ovo trite je slino kreditnom, a osnovna razlika je u roku dospea kredita, koji je ovde preko jedne godine.

Hipotekarno trite je specializovano trite kapitala na kome se trguje hipotekarnim zalonicama, koje se emituju na osnovu hipoteka, i hipotekarnim kreditima. Trite dugoronih hartija od vrednosti tzv. efekata sastoji se od emisionog ili primarnog trita i sekundarnog trita. Trguje sa akcijama odnosno akcijskim kapitalom i to putem berzanskog i vanberzanskog prometa. - Finansijska trita i finansijska ekonomija 1.Uloga finansijsog trita. Predstavlja mesta, instrumente, tehnike i tokove koji omoguavaju razmenu novanih vikova i manjkova novca, deviza i kapitala. Finansijska trita dele se na: 1. Trite novca i kratkoronih hartija od vrednosti, 2. Trite kapitala i dugoronih hartija od vrednosti, 3. Devizno trite. 2. Primarno i sekundarno finansijsko trite. Primarno finansijsko trite je ono na kojem se prodaju nova izdanja hartija od vrednosti. Prodajom emisije hartija od vrednosti prikuplja se nova novana tednja ili trenutno nezaposleni novac. Na sekundarnom finansiskom tritu obavlja se stalna kupoprodaja ve emitovanih hartija od vrednosti koje s u ruke investitora dole prethodnom rasprodajom na primarnom tritu. Na njemu orginalni emitent ne pribavlja novana sredstva nego se menjaju vlasnici ve emitovanih hartija od vrednosti, tj. hartije se prodaju. Trite novca ili novano trite. Novanom tritu je zadatak trajno i svakodnevno snadbevanje banaka novcem kao prometnim i pretenim sredstvom kako bi one postigle likvidnost kojom se omoguavaju tekua plaanja njihovih komitenata. Na ovom tritu trguje se bankovnim likvidnim rezervama i kratkoronim vrednosnim papirom tj. novcem i skoro novcem. Trite kapitala, je skup institucija, finansijskih instrumenata i mehanizama pomou kojih se dugorona slobodna sredstva tednje prenose od suficitarnih ka deficitarnim subjektima koji ulau u fiksne fondove i opremu. Na ovom tritu kupuju se i prodaju finansijski instrumenti s dospeem preko jedne godine: korporacijske obveznice, dravne obveznice i obveznice lokalnih vlasti, hipotekarne obveznice i note, korporacijske deonice, dugoroni krediti.

Devizno ili meunarodno trite. Devizno je trite deo ukupnog finnsijskog trita na kojem se prema utvrenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, odnosno razmenjuju devize. Osnovni zadatak mu je da snadbeva uesnike stranim sredstvima plaanja za plaanje uvoza i izvoza. Vrednost hartija od vrednosti na finansijskom tritu. Hartije od vrednosti u svakoj robnoj privredi imaju nekoliko oblika vrednosti: 1. Nominalna vrednost, izraena na hartiju od vrednosti, 2. Knjigovodstvena vrednost 3. Trina vrednost. Nominalna vrednost je vrednost koja je utvrena prilikom svake hartije od vrednosti. Knjigovodstvena vrednost je ona po kojoj su hartije od vrednosti uvedene u knjigovodstvene knjige. Trina vrednost je ona koja se formira na finansijskom tritu u zavisnosti od ponude i tranje nakon emisije hartija od vrednosti, dakle na sekundarnom tritu. Trina cena akcije izraunava se na sledei nain: V = N d/r V - trina cena akcije N - nominalna vrednost akcije d - stopa dividende r - kamatna stopa na tedni ulog Vrednos akcije preduzea utvruje se po pravilu na osnovu prinosa koje akcije nose u formi dividendi, s tim to akcije nemaju rokove dospevanja i to se dividenda isplauje samo u sluaju ostvarene dobiti. Postoje tri osnovna oblika vrednosti akcija: a) Nominalna, b) Bilansna i c) Trina ili kursna. Nominalna vrednost je zakonom utvrena ili pak na osnovu podele poetnog akcionarskog kapitala na odgovarajui broj akcija. Bilansna vrednost se dobija na bazi dodavanja nominalnoj vrednosti akcija odreene proporcije rezervnih fondova preduzea. Najvanija je trina odnosno kursna vrednost akcije, koja se dobija na bazi sadanje vrednosti anticipativnih prinosa (dividendi). Ova vrednost se smatra fundamentalnom odnosno unutranjom, jer ukazuje na razmere korisnosti akcija kao aktiva investitora.

- Akcionarska ekonomija Akcije i akcijski kapital. Akcijski kapital je podeljen na odreeni broj akcija sa nominalnim iznosom, odnosno brojem akcionara vlasnika akcije koji su uplatili akcionarski kapital. Akcije nose sa sobom nematerijalna i materijalna prava. Nematerijalna prava su vezana za upravljanje korporacijom, odluivanje o svim bitnim pitanjima poslovanja i poslovne politike. U materijalna prava spada: pravo na dividendu, pravo prvenstva u kupovini novoemitovanih akcija, pravo na adekvatan deo likvidacione mase kada se vodi likvidacioni postupak. Isplata dividende moe se vriti na tri naina. 1. Isplata u gotovom, 2. Isplata u imovini, 3. Isplata u vidu novih akcija. Akcije omoguavaju pribavljanje slobodnih novanih kapitala na finansijskom tritu i njihovo alociranje u rentabilne svrhe. Vrse akcija: - Akcije na ime i na donosioca, - Akcije sa nominalnom vrednou i bez nominalne vrednosti - Obine i povlaene (prioritetne) akcije - Akcije sa garantovanom i bez garantovane dividende - Akcije koje daju vei broj glasova, akcije sa kumulativnim pravom glasa, akcije sa ogranienim pravom glasa i akcije bez prava glasa - Konvertibilne akcije - Akcije sa odloenim plaanjem dividende - Nove akcije - Otvorene i zatvorene akcije Obine i povlaene (preferencijalne) akcije. Obino se emituju obine akcije, koje nose uobiajena akcionarska prava, kao pravo na upravljanje i pravo na dividendu. esto se pristupa emisiji preferencijalnih (povlaenih) akcija, koje imaju prednost u isplati dividende. Meutim ove akcije esto nisu sa pravom glasa. Akcionarski kapital je osnova akcionarskog drutva. Kapital se formira osnivanjem drutva i emisijom akcija. Na taj nain formira se osnivaki ili poetni kapital, koji se kasnije odreenim aktivnostima akcionarskog drutva uveava. Vlasnici kapitala, kupci akcija, odnosno ulagai novanog kapitala, imaju status vlasnika, saglasno visini uloenog kapitala, uz pravo uea u raspodeli ostvarenog profita (dividende).

Fukcije trita kapitala. Trite kapitala predstavlja skup odnosa ponude i tranje dugoronih i srednjoronih finansijskih sredstava. Ovo je deo ukupnog finansijskog trita, koje obuhvata jo i trite novca i kratkoronih sredstava. Trite kapitala se sastoji iz bankarskog trita kapitala i berzanskog trita kapitala. Instrumenti trita kapitala. Obveznice kao hartija od vrednosti. Obveznica je hartija od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje da e licu naznaenom u obveznici, ili po njegovoj naredbi, odnosno donosiocu obveznice, isplatiti na odreeni daniznos naveden u obveznici, odnosno iznos anuitetskog kupona. Obveznice se po praviludugorone, neotkazive i lako prenosive hartije od vrednosti. Akcije i akcionarski kapital. Akcija je vlasniki finansijski instrument ijom kupovinom vlasnik akcije postaje nosilac vlasnitva nad kapitalom (preduzea, banke i dr.). Akcija omoguava ostvarivanje trajnog kapitala u imovini akcionarskog drutva. Akcija omoguava pravo na deo dobiti (dividende) iz poslovnih rezultata akcionarskog drutva. Odreeni oblik akcije omoguava odnosno daje pravo, na upravljanje akcionarskim preduzeem. Funkcionisanje trita kapitala. Primarno trite kapitala. Postoje etiri osnovna oblika trita kapitala: 1)Primarno, 2)Sekundarno, 3)Tercijalno i 4)Internacionalno trite kapitala (i finansijsko trite). Na primarnom tritu kapitala odvija se plasman nove emisije akcija. Uesnici ovog trita su akcionarska drutva koja izdaju emisiju kcija i finansijski posrednici. Sekundarno trite kapitala. Na sekundarnom tritu se kupuju, prodaju ve izdate akcije. Osnovni nosioci poslova i finansijski posrednici su brokeri. Trite kapitala i realna kamata Kamata je cena upotrebne vrednosti zajmovnog kapitala. esto se kamata objanjava i kao cena za odricanje likvidnosti. Marksistika teorija kamate objanjava je kao deo bruto profita, koja je stoga, redovno manja od profita, a kamatna stopa (u zdravoj ekonomiji) redovno nia od profitne stope.

http://www.besplatniseminarskiradovi.com