,,;,.

"
()V"[O()OVIQ/ Mtoderl
o /V2
'-'f
Brof. SA VA M. DEOIJEiR,. dtilp'l. 'iln1Z.
TRANSPORTNI UREDNI
(DIZALICE I PRENOSILICE)
ZA TEHNICKE SKOLE
VI IZDANJE
IP SVJETLOST - OOUR ZA VOD ZA UDZBENIKE
SA RAJ E V 0, ! 976.
R e c en z e 1111 i: S'DAIN,ISLA V BAC, dio;Yl. inlZ., profesor
MILAN VESOVIC, dipl. inz., profesor
DRAGUTIN POPOVIC, dipl. im., profesor
RjeSet1Jjem R!pu,bll1C:kOlg lS,elkre1arija'ta za <JibraJZOva'!lje i ilrultu.Tiu SRBiH ,broj UP
02/;II-9JiII O'd 24. 3IPrila 1969. ,goo1ne odolbreno je da !Se ovaj ,UJClitbanilk JUll>O'I;rebU.jav:a
'U lITl<iSinSkim ,tlhniOkim SlkoO.anna
Urednik:
RAJKO MISITA, dip!. into, prof.
t
PIUIDGOVOR
Ovaj udfbenik je namenjen prvenstveno ucenicima zavrSne (]O
maSinskih srednjetehnickih Skola, jer je prema programu
ovog predmeta. Ipak, radi uspeSnijeg zaokruzivanja, materija iz pojec
delova ove oblasti iznesena je u nesto !iTem obimu u oonosu na prof
predmeta, koji je svakako propisan, u veliko; meri, i brojem casova koji ,
na raspolaganju. Iz ovih razloga knjiga moze imati i siru primenu, osim
udzbenik, i, nadam se, maci ce da koristi i svrsenim ucenicima koji se u de;
svom radu budu bavili problemima iz ove oblastimaSinske tehnike. VeCi
tabHca i tabeZarnih podataka moCi ce da posZuze i sVTSenim ucenicima
budu radili u pogonima tako da se polje primene ove knjige svakako
1iruje i van skala, a moze da bude veran pratilac daku u njegovim p'
dodirima sa praktienim poslov:ima.
U svim izlaganjima, proraeunima i tabelarnim podacima strogo sac
drZao JUS standarda; na mestima gde ne postoje JUS standardi primenji
S1L nemacki DIN standardi. Moram naglasiti da S1L standardi JUS-a ko.
odnose na dizaZice sada tek u izradi tako da je ipak veCina standard nih 'P
taka data po DIN-u.
U knjizi su obradeni detalji dizalienih mehanizama u irem obim
se mogu na osnovu iznesene materije izradivati kako skolski zadaci to
projekti sireg obima nego sto skola zahteva. Smatram da ce iz tih ra;
ova knjiga vrIo dobro posluziti i kao pomoCna, odnosno uvodna knjig
bolje proucavanje literature iz ove oblasti onim !iacima koji se oudu b
i posle svrsene skole radom na transportnim uredajima. U cilju lakse 'f
ticne primene podataka i obrazaca izradeno je, iza odgovarajucih pogla
nekoliko brojnih primera proTaeuna, ito ce nesumnjivo pomoCi laksoj or
materije.
U glavi IV, clanu 26 dati S1L tabelarni podaci za reduktore (horizon:
i vertikalne) serijske proizvodnje Jabrike Ivo Lola Ribar - Zeleznik
(1)aj naCin, s-matram, udzbenik je dobio u svojoj aktuelnosti, jer se
pomaze da ucenici lakse primene i ' .. u prakticnim radovima svoje k,
znanje dobijeno poglavito iz knjiga. Smatram svojom duZnoscu da se ,
putem zahvalim fabrici Ivo Lola Ribar iz Zeleznika na njenim priIo
sa zeljom da se ova obostrana korisna saradnja u sledecim izdanjima pr
Na kraju, u poslednjoj glavi (glava XI), dati S1L osnovni pojmv
eksploatacija dizalica. U ovo; glavi je obradeno primanje, odrZavanje i Tee
dizalica, kao i osvrt na higijensko-tehnicku zastitu pri radu sa dizaHc
Osnovu ove materije cini Pravilnik 0 higijensko-tehnickim zastitnim mee
pri radu sa dizalicama, koji je iZaSao u Sluzbenom listu SFRJ, br. ;;
i koga moraju da se pridrzavaju kako proizvodaci dizalica tako i oni
rade sa njima.
Septembar 1965. Sava Dedijer
PREDGOVOR CETVRTOM IZDANJU
Cin;enica da je ova ,knjiga od 1965. 'godine dozivela cetvrto izMnje poka-
zuje da je ona nasZa ,svoje mesto u struCnoj literaturi u praksi i u udzbenickoj
skolama. Veliki bro; sadaSnjih i potencijalnih korisnika obavezuje
da se knJlga usavrsava u skladu s razvojem tehnike i prilagodava !potrebama
naseg razvitka.
Cetvrto izdanje je, pored sitnijih ispravki, dopunjeno u'Doltenjem eleme-
na::a sistema jedinica (prema Zakonu 0 m;tern'im jedinicama i
mJerthma, Sl. SFRJ, 'or. 45161). Da bi Be Zakse prelazilo na nove jedinice, u
tekstu su na vt!e mesta, pored {)znaka prema Tehnickom sistemu jedinica, une-
sene odgovara3uce oznake prema novom nacinu obelezavanja (jedinice ISO).
Frema sistemu gedinica, jedinica za sHu jeste njutn (N), a za
masu . Pri iprVoltenju j.edinica uzeto je da je 1 kp = 10
N = 1 ar:N .(dekanJutn). Time se Cini greska, ali ona nije velika, jer iznosi
oko 2%, Jer Je 1 kp = 9,80665 N.
Beograd, januar.a. 1973.
Sava Dedijer
UVOD
Transportne masme . uredaji za prenosenje materijala na krace
udaljenosti imaju vrlo velik znacaj u razvoju privrede jedne industrijske
zemlje, a posebn{) u privrednom razvoju nase zemlje, pa se mehanizaciji
j automatizaciji svih oblika privredne delatnosti, u cilju povecanja prO-
lzvodnosti, mO'Ni obratiti narocHa paznja. Rl3,;znoyrsne konstrukcije ure-
daja za dizanje i prenosenje materijala primenjuju se danas Ii sVlm
oblastima gde se moze zameniti Ijudski rad, jer se time mogu povecati
kapaciteti prenosenja i dizanja materijala do nedokucivih granica u pore-
denju .. mQgucn.QstJxna.koje. :pruza snaga. Rad se ne
inoze-iamisliti bez savremenlh' i efikasnih uredaja za dizanje i preno-
senje materijala, narocito tamo gde se proizvodnja razvija i odriava
prema odredenom tehnoloskom postupku i gde prenosenje materijala Hi
delova nezavrsenih proizvoda od mesta do mesta za obradu cini sastavni
deo eelog tehn.oloskog procesa proizvodnje. ;Tako, na primer, dizalice u
topioriicama metala igraju veoma znacajnu ulogu pri razlivanju istop-
Ijenog metaIa, i svaki, i najmanji,kvar na ovim uredajima moze prouz-
rokovati prekid rada cele topionice. Valjaonice su snabdevene raznim
vrstama dizalica, kao i transporterima sa valjcima, lancanim transpor-
terima i drugim pretovarnim uredajima, koji su sviukljuceni u 6psti
sistem rada valjaonice, upravljanim sa jednog mesta, cime se u savre-
menim pogonima podize nivo automatizacije proizvodnje, a time dobija
kvalitetnija i ekonomicnija proizvodnja. I drugevrste proizvodnih jedi-
nica, kao livnice, kovacnice, metalopreraaivacke radionice i s1., snabde-
vene su velikim brojem raznih mostovskih, konzolnih, portalnih i drugih
dizalica, zatim raznim podizaCima, transporterima, elevatorima, konve-
jerima itd.
Pristanista su opremijena velikim brojem okretnih dizalica sa
strelom, i to za istovar raznovrsne robe iz brodava, kao i za utovar istih
materijalima koji stiZu suvozemnim putevima. N09ivosti ovakvih dizalica
suo i 40 Mp i vise, a dohvati strela dostizu duzine do 30 i 40 m. Na pri-
stanistima uz koje se prostiru siri skladisni prostori upotrebljavaju se
dizalice raznih tipova i velikih raspona; i zeleznicke, gusenicke i auto-
mobilske dizalice nalaze svoju primenu u transportu na pristanistima.
Za obezbedenje visoke produkt.ivnosti u rudnicima imaju odlucu-
juci znacaj transportni uredaji kako u samim rudnickim jamama tako
i na povrsinskim skladistima i pretovarnim mestima, gde ne sme nijed-
nog trenutka doci do zastoja u prenosenju materijala.
5
Izgradnja velikih stambenih blokova, zatim puteva, mostova, tunela,
i, uopste, siroko razvijena gradevinska delatnost ne bi se
mogla ni zamisliiJi bez primene najrazlicitijih transportnih uredaja.
Razvitak obojene metalurgije i hernijske industriie vezan je za
siroku primenu masina neprekidnog transporta; ovi uredali sluze za pre-
noSenje materijala u samim proizvodnim odeljenjima, zatim izmedu poje-
dinih odeljenja, kao i za transport na skladistima.
U poljoprivredi se, isto tako, mnogo upotrebljavaju uredaji nepre-
kidnog transp-lrta, kao: trakasti transported, elevatori, zavojni transpor-
teri, oscilatorni transporteri i dr.
Sama cinjenica da transportni uredaji i maSine omogucuju ostva-
rivanje najsire mehanizacije transportnih operacija na svim poljima
privnidnog zivota govori 0 velikom ekonomskom interesu drustva za
uvodenje, razvijanje i usavrsavanje ovih uredaja; drugim recima, potrebno
je pri konstruisanju i proizvodnji trru.lsportnih uredaja koristiti se u sto
veC(jj merinajnovijim dostignucima nauke, narocito na polju tehnologije
mgJerijala primenjenih za iitadu pojedinlh nosece
kQnstx:ukcije. Np.t<lj nacin se mogu dobitisavrsenije su,
osim toga sto_zadovoljavaju u pogledu funkcionalnosti i trajnosti, jos i
lakse i jeItinije.
-
GLAVA I
OSNOVNI PODACI
G2'OD EL", ,MASlNA ZA DlZANJE I PRENOSENJE TERETA
Svi transportni uredaji za dizanje i prenosEmje materijala (izuzev
uredaja i maSina za prenosenje materijala na vece razdaljine, kao sio EU
zeleznicka i motoma vozila), mogu se prema nacinu rada podeliti U dve
osnovne grupe:
transportni uredaji koji rade sa prekidiroa, iIi dizalicne masine;
- transportni uredaji neprekidnog transporta.
A. MaSine i uredaji koji pripadaju prvoj grupi rade periodicno,
sa oni premestaju terete odvojenim kretanjima menjajuci pri
tome radni i povratni hod. Period rada dizalicne masine ,(naziva Be diza-
licna masina iako i dize terete i premesta l11-sa--J:neSta mesto)sastoji
se od operacije vesanja tereta 0 noseci deo dizalice, od radnog hod a
(dizanje, premestanje tereta u horizontalnoj ravni i spuStanje tereta),
skidanja tereta sa noseceg elernenta dizalice i od povratnog (mrtvog)
hoda db mestaponovnog zahvatanja tereta . .Rao sto se odmah iz opisanih
operacija moze videti, kapacitet ovakve transportne masine zavisi oct
duzine puta premestanja tereta, receno - kapacitet dizalicne
maSine je obmuto srazmeran visini dizanja tereta i duzini horizontalnog
njegovog premestanja. Pomocu dizalicnih masina mogu se dizati i pre-
nositi krupni komadni tereti, zatim sitnokomadni i sitnozrni materijali
u specij'alnim posudama.
transporta omog1,l<:uju da se materijal prenosi
neprekidnim tokom i horizontalno i vertikalno; kapacitet ovih uredaja
ne zavisi od duzine transportovanja, sto predstavlja i osnovnu razliku
izmedu ovih uredaja i onih koji rade periodieno.
7
l1eprekidnog transporta mogu se prenositi samo sitnozrni rasipni, kao i
sitnokomadni materijali, kao zavrtnji,. zakivci, sitni odlivci itd.
Prema izvodenju, dizaIicne masine se mogu po de-
liti na slede.eepodgrupe:
- prosti dizalicni mehanizmi i masine;
--:: dizalice (kranovi);'
- podizaci.
Upodgrupuprostih mehanizama i masina spadaju:
L to su mehanizmi sa malomvisinom dizanja.
U ovm dizlllica ter('!t se podize pomoeu zupcaste poluge, zavojri:qg vretena,
iIi pomeranjem .klipa. To BU rucne dizaIice sa zupcastom polugom i
prenosom cilindricnim zupcanicima (s1. 1), rucne dizalice sa zavojnim
81. 1
81.2
81. 3
vretenom (sl. 2), elektricne dizalice sa zavojnim vretenom, hidraulicne
dizalice sa pokretnim klipom (51. 3) i hidrauIicne dizalice sa pokretnim
cilindrom.
I ovi mehanizmi sluie za dizanje tereta na
male vlsme; oni moraju biti obe.seni za noseee grede.! U ovu podgrupu
8
spadaju sve vrste koturaca sa jednim, dva iIi vise krakova noseceg ele-
menta, prenosni ruepi cekrci sa puznim prenosom iIi sa prenosom cilin-
dricnim zupcanicima itd. (s1. 4).
3. DoboSi ,za vucu dizalieni
mehanizIDi naII!enjeni. i za dizanje tereta i za.nJe-
govo premestanje u. horizontalnoj iIi kosoj ravni
(s1. 5).
Dizalice (kranovi) su slozene dizalicne masme

nacinu racla, dizalice EodE)litt u dye osnovne
podgrupe:
- dizalice rIl0s!ovskog oblika;
- obrtne diz(jJice(kranovi).
Dizalicama prve grupe horizontal no premestanje
tereta se postize kombinacijom translatomih pome-
ranja; dizalice druge gx:upe ostvaruju. horizontalno
premeMa.nie tereta,'
Ova podela je uslovna i izvrsena je prema. na-
cinu ostvarivanja horizontalnog premestanJa tereta.
Mogu se, medutim, izvrSiti i druge po dele prema dru-
gim osobinama, kao sto su tip konstrukcije dizalice,
mesto primene, tereti koje prenosi dizalica 1 sl.
Na s1. 6 prikazano je nekoliko dizalica mostov-
skog oblika. Sl. 6a predstavlja normalni mostovski
(mostni) kran za prenosenje materijala u zatvorenom
prostoru. On se sastoji od kranskog mosta 1, koji se
moze pomoeu tockova kretati po kranskim staza-
rna 2 po duzini hale, i od kranskih kolica (macke) 3,
koja se kreeu po duzini mosta; na kranskim.kolicima
su ugradeni mehanizrni za dizanje tereta i za kre-
tanje kolica, koji mogu raditi nezavisno jedan od
drugog. Pomoeu sva tri pomenuta mehanizma (za
diZanje tereta, za kretanje kolica, za .kretanje krana)
moguce je kranom prenositi terete na bilo koje mesto
unutar hale pravougaonog oblika, izuzev pored sa-
mih bocnih zidova, gde ne moze da dopre deo krana
za koji se vezuje teret.
Svojstvg prikazane
po celoj povrsini hale, po-
mogI9 je daove dizalice budu 'gotovo najrasprostra-
njenije od svm ostalih tipova dizalica.
Sl.4
9
JV[ostovska dizalica moze sluiiti i za premestanje tereta na oive-
renim skladistima; IU tom slucaju, kao sto se vidi na s1. 6b, moraju se
po duzini skladista ugraditi specijalni stubovi koji nose dizalicnu stazu.
SI.5
Dizalicna staza se, medutim, moze spustiti nazemlju, ana mostu ugraditi
nozice; tako sedobija ramni kran (s1. 6c); koji se upotrebljava u dliZim
otvorenim skladistima. Na nekim mestima postoji mogucnost da se kran
1 2
e) f)
S1. 6
10
sa jedne strane oslanja na stazu postavljenu na zidu zgrade, a sa druge
strane preko noge ni!f stazu na podu (s1. Sd); to je poluramni kran.
Na s1. 6e prikazan je ramni kran sa prepustima preko nozica, koji
se izraduju radi rastereeenja celicne noseee kad je veliki
raspon kranova; ovi kranovi se cesto nazivaju pretovarni mostovi
i mogu dostici raspone ad 100, 150 i viSe metara.
U kranova vrlo velikih raspona celiene nosece konstrukcije su
velike, teske i skupe; tako se doslo do konstrukcije prikazane na s1. of,
cija se kolica sa teretom krecu po specijalnom celicnom uZetu zategnu-
tom izmedu dva stuba; sami stubovi su razlicite konstrukcije: desni stub
se krece po dvema sinama, a drugi, levi, po jednoj i moze da se ljulja te
na taj nacin obezbeduje stalnu sHu zatezanja noseceg uzeta. Cba stub a
iroaju svoje protivtegove. Ovi kranovi se nazivaju kabl-kranovi i dostizu
raspone od 400-500 m, a ponekad i 1000 m.
Obrtne dizalice (kranovi) jesu one koje obrtanjem
sa jed.rlog na drugo mesto. Razlikuju se ohrtni kranbvi s obrtnim stubom
i obrtni kranovi sa neokretnim stubom. Na s1. 7a i b prikazana je shema
obrtnih kranova S obrtnim stubam, jednostavnijih konstrukcija, koji se
upotrebljavaju obil.':no u zatvorenim skladiStima. Dohvat ovakvih dizalica
je stalan, tako da .. one prenose terete po jednom luku poluprecnika a.
Na s1. 7c prikazana je skica;()brtne dizalice, po cijem se gornjem pojasu
krecu kolica sa teretom, take da je njena zona opshizivanja polovina
povrsine prstena sa polupreCnicima amax i amin .
-
-
Q
a",const
Q
'/
a) b) c)
81. 7
Ako su okretne dizalice postavljene na otvorenom prostoru, ne
moze se primeniti ista konstrukcija kao i na 81. 7, jer Xle postoji moguc-
nost oslanjanja gornjeg lezista na zid zgrade. Za takveslucajeve prime-
njuju se konstrukcije dizalica prikazane na s1. 8; ovakve dizalice nazivaju
se derik-kranovi, i to sa krutim podupiracima (s1. 8a) i sa zategama
(sl. 8b). Derik-kran sa krutim podupiracima ima manju Visinu stuba i
maze se okrenuti najvise do 270; da bi se dizalica mogla okrenuti za
viSe od. 270, mora se izraditi viSi stub, a umesto podupiraca mogu se
primeniti savitljive zatege od celicnih uzadi postavljene zrakasto od ose
okretanja (s1. 8b). U oba slucaja derik-kran radi s okretnim stubom, pri
cemu gornje leziste stuba podupiraci iIi zatege, a donje je vezano
11
za temeIj postavIjen u podu. Derik-kran na s1. 8a ne moze menjati
dohvat strele, tj .. moze prenositi terete po luku polupreenika a = const;
kran prikazan na s1. 8b moze menjati dohvat dizanjem iIi spustanjem
strele, koja je okretna u zglobu na stubu.
OJ oj
S1. 8
Okretna dizalica sa neokretnim (nepokretnim) stubom prikazana
je na s1. 9. Ova dizaliea se moze okretati oko ose stuba za 360. Osnovni
()
S1. 9 81. 10
delovi ovakve dizalice su nepokretni stub 1, cvrsto vezan sa oslonackom
plocom 2, koja se zavrtnjevima vezuje za temelj 3. Prema tome, temelj
obezbeduje stabiln-ost dizalice; njegova tezina se odreduje iz uslova da
momenat tezine Mt , koji deluje na levu stranu ad ivice preturanja A,
12
bude veci od momenta preturanja M pr oko iste iviee, koji stvara tezina
tereta i tezina konsti!IUkeije. Povrsina temelja se bira iz uslova da napre-
zanje podloge bude u dozvoljenim granieama. Ovakve dizaliee se cesto
izvode sa protivtegovima, eiji je zadatak da smanje napone u materijalu
samog stuba, koji je i najodgovorniji element dizaliee u ovom slucaju.
Noseca obrtna konstrukeija dizaliee moze biti izradena iIi sa nepromen-
Ijivim dohvatom, ili sa mogucnoscu promene dohvata kretanjem kolica
po gornjem pojasu Hi s p r o r n ~ n o m ugla nagiba strele prema horizontali.
81. 10 prikazuje shemu jedne ~ a rasprostranjene konstrukcije
obrtnih dizaliea, koja se oslanja preko,l<tpekova na jednu kruznu sinu.
Sina je uevrscena na donji neokretni dec dizaliee iIi na temeljnu kon-
strukeiju, i po njoj se vrti oko eentralnog rukavea (vertikalnog stozera)
na tockovima (ili valjcima) okretni dec dizaliee. Na obrtnoj platformi se
nalaze mehanizmi i uredaji koji upravljaju radom dizalice, protivteg za
obezbedenje stabilnosti obrtnog dela, kao i strela za nosenje tereta.
Za razlicite uslove rada primenjuju se obrtne toranjske dizalice
prikazane na s1. 11a, zeleznicke dizalice (s1. llb), automobilske dizaliee
(s1. lle), guseni.cne dizaliee (s1. lId) itd.
a
Q
- -
Q)
C)
d)
81. 11
13
Podizaci. To su dizalicne masine koje sarno podizu terete. Najveeu
podgrupu U ovoj grupi cine liftovi, pulmicki i teretni; izvode se raz}icitih
konstrukcija i za razlicita optereeenja, a rade i sa vise brzina (sl. 12).
S1. 12 S1. 13
Za izdizanje rastresitog materijala na odredena mesta sluze tzv.
skipovi podizaci, cije staze mogu biti nagnute pod raznim uglovima do
90 (s1. 13). .
U novije vreme su, narocHo u fabricnom i skladiSnom transportu,
naSH primenu podizaci sa platiormom, koji mogu biti bZ sopstvenog
pogona (s1. 14) i sa sopstvenim pogonom (sl. 15).
B. Urcdaji neprekidnog transporta primenjuju se na svim mestima
gde je potrebno premestati velike kolicine sitnozrnog i sitnokomadnog
materijala. Posto uredaji neprekidnog transporta premestaju materijal
u neprekidnom toku, to mogu postici odredene kapacitete bez obzira na
duzinu transportovanja.
Masine i uredaji neprekidnog transporta se mogu podeliti u tri
osnovne grupe:
14
maSine sa llucmm elementom;
maSine bez!j:'vucnog elementa;
pomocni uredaji.
51. 14
51. 15
Masine sa vucnim elementom obuhvataju sve maSine koje teret
premestaju kretanjem beskon,!-c? :anca ili uzeta. U ovu grupu
:;padaju: transporteri, elevaton 1 konveJen.
1. Transporteri su masine koje prenose terete
Hi po blago nagnutoj putanji; ove maSi.ne ne .mogu
za vertikalni transport tereta. Transporten se lzraduJu u razmm obhclma.
a) Trakasti transporteri (s1. 16) jesu oni pomocu kojih se mate-
rijal prenosi beskonacnom gumiranom trakom.
81. 16
b) Plocasti transporteri prenose uglavnom komadne
noseei ih na ploeama koje su vezane za dva paralelna beskraJna lanca
(s1. 17).
15
c) Grabuljasti transporteri (strugaci) sluze za transport sitnozrnih
materijala; materijal se premesta po koritu pomocu poprecnih strugaea,
vezanih za jedan iii dva beskrajna vucna lanca (s1. 18).
S1. 17
S1. 18
2. Elevatod, prema vrsti transportovanog materijala, mogu biti:
a) Elevatori sa kofama, koji prenose sitnozrne materijale. Kao
vuem elemenat sluze gumena traka i lanae, koji nose kofice napunjene
materijalom (s1. 19).
b) Elevatori za komadne terete (s1. 20).
3. Konvejeri obuhvataju grupu masina za neprekidni transport
i sitnozrnog i komadnog materijala; oni mogu da pre nose materijale i
horizontalno i vertikalno, pa se mogu i nazvati prostornim konvejerima.
U masine i uredaje bez vUCnog elementa ubrajaju se:
1. Zavojni transporteri, koji rade na principu navrtke i zavojnice;
ani mogu prenositi rasipne sitnozrne komade (s1. 21) i komadne terete.
2. Vibracioni transporteri prenose materijal oseilatornim kreta-
njem noseeeg elementa (s1. 22).
16
3. Valjkasti, transported se upotrebljavaju za transport komadnih
tereta, koji se po valjcima poredanim jedan do drugog u nose-
cem ramu.
4. Pneumatska postrojenja. Prenose-
nje rastresitog ovim uredajimn
postize se strujom vazrluha kroz specijal-
ne vodove. Dobra strana ovih uredaja je
u tome sto se lako gipkim vodovima mogu
dohvatiti i tesko mesta, odakt......,
Ie se sitnozrni materijal izvlaci (iz zatvo- )
renih vagona, brodova, silosa itd.).
5. Uredaji hidraulicnog transporta.
Ovaj naein transporta se primenjuje u
gradevinarstvu za velike zemljane iskope,
za vadenje peska i sljunka iz vode (refu-
liranje) i s1.
Pomocni uredaji. U ovu grupu spa-
daju sledeci uredaji:
1. Gravitacioni uredaji, u kojih se
tereti premestaju sopstvenom tezinom. Tu
spadaju: nagnuti zIebovi, zavojni nagnuti
zlebovi, valjkasti transporteri bez pogona
s1.
2. Dodavaci (dozed) sluze da reguli-
su spustanje materijala iz bunkera na
transportnu masinu.
3. Uredaji za merenje tezine tran-
sportovanog materijala.
4. Bunkeri i razni bpovi zatvaraca.
U masine za neprekidni transport mo-
ze se uvrstiti i Heara sa kruznim kreta-
njem, vagcneta, pokretnim po nosecem
celicnom u.zetu. Zieara se moze primeniti
S1. 19
za transport mateDijala na vrlo velika rastojanja (i preko 15 km). Ona
predstavlja, u stvari, jedan zatvoren prs1en noseceg uzeta (u horizon-
ravni), koji se nosi, na izvesnoj visini od poda, stubovima postav-
IJerum na odredenim rastojanjima (sl. 23) i po kome se krecu kolke
sa teretom.
2 - Transportni uredaji
17
81. 20
18
S1. 22
81. 23
2. OPSTE KARAKTERISTIKE DIZALICNIH MASINA
Osnovna karakteristika dizalicnih maSina moze bim kapacitet Hi
nosivost. Kapacitet masine za dizanje i prenoSenje tereta postaje najva-
znija, odnosno primarna karakteristika kada je masina sastavni dec jednog
niza masina koje ostvaruju odreden tehnoloski proces u proizvodnji.
Svakako, i u ovom slucaju mallina za dizanje tereta mora da zadovolji
i u pogledu nosivQsti, ali rn:nova za usvajanje svih ostalih radnih para-
metara (kao radne hrzine) ostaje kapacitet maSine. Medutim, u najvecem
broju slucajeva, najvaznija karakterlstika je nosivost dizalice, tj. najveca
tezina tereta koji dizalica moze podici. U takvim slucajevima usvajaju
se i umerene brzine kretanja pojedinih mehanizama dizalice, jer se time
dobijaju manji, laksi i jeftiniji delovi uredaja.
19
., masina koje periodienim, odvojenim kreta-
nJlma dlZU 1 premestaJu terete moze hiti izrazen pO opstem ohrascu:
Qo = n Gte, [Mp/casJ (k;N/-Cais) (1)
gde su:
n - broj eiklusa ll'.lasine na sat;
G .. - te2.>ina tereta koji se dize u Mp.
Ako dizaHea prenosi rasipne materijale, gornji ohrazac dobija
oblik:
Qc=n.G', (2)
gde su:
G' = GM + G - celokupan teret koji se dize;
GM = V y - teZina materijala, Mp; (kN),
V - zapremina posude kojom se prenosi ra:sipni
materijal, m
3
;
- koefieijent punjenjakDfice;
y - specificna tezina materijala, Mp/m
3
;
G - teZina posude u kojoj se prenosi materijal, Mp.
Broj ci:klusa rada transportne masine dobija se po obraseu:
3600
n=--
:s 1 '
(3)
gde Je:
:Eh - zbir vremena potrebnih za pojedine operaclje, usee.
. Zbir vremena zavisi od brzina kretanja u pojedinim operacijama,
duzme prenosenja materijala i od visine dizanja. Isto tako, on zavisi i od
i usporavanja pojedinih kretanja, od podudaranja
pOJedmih operaelJa 1 od vremena potr,ebnog za pricvrscivanje i skidanje
tereta.
Za odredivanje broja dizali.cnih masina uzima se u obzir srednji
gorusnji kapacitet, koji se 'odriosi na srednje optereeenje, srednju duzinu
transportovanja i srednje brzine kretanja.
C Za izvodenje raznih kretanja jedne slozene dizalicne masine sluze
pogonski mehanizmi, koji, po prBlvilu, rade nezavisno jedan od drugog.
iako su ovi pagoni nezavisni jedan od drugoga, kvar bilo kog
od nJih onemogucava rad cele dizalice, i, prakticno,postaju neupotreb-
Ijivi i ostali ispravni pogoni. Tako, na primer, ako se na mostnoj dtzalici
pokvari pogon za dizanje tereta, postaje cela dizalica neupotrebljiva, iake
ostali 4elovi ispravnJ. U stvari, moze 5e reei da su svi pogolli pod-
Jednako vazni za ispravan rad celeg dizalisnog postrojenja, mada su razli-
eito iskoriseeni u toku jednog radnog ciklusa.
20
Pogonski mehanizmi pomocu koJih dizaliene masine razlieitih kcn-
strukcija izvode svCi1a kretanja Jesu:
1. pogon za dizanje tereta;
2. pogon za horizontalno kJretanje kolica i drzalice;
3. pogon za okretanje olkretnih delova dizalice oko vertikalne ose;
4. pogon za promenu dohvata strele u dizalica sa strelom (rasto-
janj'e' izmereno po horizontali od taeke vesanja tereta do ose
okretanja). ,.,.--
Ove pogonske grupe na celicna postolja, ramove
i konstrukcije pogodnih oblika i su ucvrsceni n", temeljima,
ukohko s.e radi 0 nepokretnim dizalicama, iii pak na kolicima sa tocko-
vima pokretnih dizaliea. Delovi ovih pogona su iIi opsteg masinskog
karaktera (leziSta, osovine, vratila, spojnice, zlllpeasti prenosi, puini pre-
nasi, kaisni, lancani i sa klinastim kaisevima prenosi itd.), iii pak speoi-
jalni delovi upotrebljeni pogiavito za dizalice (dohosi sa narezanim zle-
boV'ima za vodenje uzadi, koturi za uzaid, za lance itd.). J
Na s1. 24 prikazana je normalna shema mehanizma za dizanje
tereta's elektromotornim pogonom. Elektromotor 1 je pomocu e1asticne
spojnice 2 vezan s ulaznim vratilom dvostepenog reduktora 3. Izlazno
7
S1. 24
vratilo reduktora je vezlllIlo sa dobosem 4, na koji se namotava ufe 5.
Pri okretanju vratila reduktora uZe se namotava iIi odmotava sa dobosa,
eime dolazi do dizanja iIi spuGtanja tereta uCV1rseenog na kuki 6. Teret
se mme 2laustaviti na proizvoljnoj vilsioni pomocu kocniee 7, postavljene
na obodu Stpojnice 2. U trenutku ukljucivanja elaktromotora za pogon
dizanja, elektromagnetni podizac otkoN koenicu, i vratilo 3 je slobodno
za okretanje.
21
. prikazuje shemu elektricnog pogona kretanja mosta jedne
mostne. Elektromotor 1 je pomoeu elasticne spojnice 2 vezan
s ulazmm 3 zUpCastog prenosnika; oba izlazna kraja prenosnika
vezana su 4 za dugacka transmisiona vratila 5, koja okretanje.
do. zadnJlh zupcastih parova 7, postavljenih na kra-
Jevlma mosta. Preko oVlh zupcastih parova 7 prenosi se ckretanje direktno
na pogonske tockove 6, koji se kreeu po sinama kranske staze. Dizalica
se kocnic0ID: koja deluje r:a. obodu .elasticne spojnice 2.
se odvaJaJu od dobosa spoJTIlce pomocu elektromagnetnog
otkoclvaca; promena smera kretanja ostvaruje se promenom smera okre-
tanja vratila elektromotora.
x
u
u
81. 25
. Mehanizam za okretanje okretne dizalice (51. 26) radi na sledeci
nacm: elektromotor 3 je spojnicom 5 vezan sa vratilom puZnog prenosa 4;
na izlaznom vertikalnom vratilu puZnog prenosnika nasaden je zupca-
nik 7, koji je spregnut sa velikim zupcanikom 1, vezanim za neokretno
posto.lje. sa puZnim. prenosnikom je postavljen na obrtnoj plat-
forml, te prilikom okretanJa vratila elektromotora zupcanik 7 optrcava
oko nepokretnog zupcanika 1 primoravajuci pri tome i platformuda se
okrece oko ose A-A. Kocnica, koja se postavlja na obodu spojnice 5,
zaustavlja okretanje u potrebnom momentu.
22
Mehanizam za promenu dohvata (ispusta) strele na dizalicama sa
strelom sHean. je za dizanje tereta. Na s1. 26a prrkazana je
shema mehanlZIllaza promenu dohvata. EllktJromotor 1 prenosi preko
spojlIlice 2 i dvostepenog reduktora 3 okretanje na dQlbos 4, na koji se
namotava uZe 5. Uie prelazi preko sistema pokretnih i nepokretnih kotu-
Sl. 26 Sl. 26a
rova 6 (preko koturace), za koje je vezan vrh strele 7. Namotavanjem
uzeta na dobos smanjuje se rastojanje izmedu pokretnih i nepokretnih
koturova, tj. podiZe se vrh strele, koja je zglobno vezana na svom donjem
kraju, i na taj nacin se smanjuje i dohvat. Obrnuto, s. odvijanjem uzeta
sa dobosa postiZe se povecanje dohvata.
Sve prikazane mehanizme pokrecu elektromotori. Medutim, moze
postojati i drugi nacin pokretanja dizalicnih mehanizama: osim rucno,
mehanizmi se mogu pokretati i motorima s unutraSnjim sagorevanjem,
parnim masinama, hidrauli:cnim i vazduSnim (pneumatskim) uredjijima.
Snage motora pojedinih mehanizama moraju biti tako odredene
da mogu savladalli s've otpore koji se javljaju pri kretanju, racunajuci
i otpore od sila trenja u prenosnim zupcastim parovima i u svim ostalim
pokretniro delovima mehanizma. Svi ovi otpori su obuhvaeeni stepenom
korisnosti n. koji je uvek manji od 1.
23
Snaga mmora za pokretanje nekog mehanizma dobija se iz opsteg
obrasca:
(4)
gde su:
F ~ - ~ otpor pri kretanju; ako je u pitanju mehall1izam za dizanje,
to je teiina tereta koji se dize, Q u kp, ( d a N ) ~
v - brzina kTetanja (dizanja tereta) u mlmin;
1) - celokupan stEopen kOll"isnosti mehanizma.
3. OPSTE KARAKTERISl'IKE UREDAJA ZA NEPREKIDNI
TRANSPORT MATERIJALA
Osnovni 1lehni'cki podaoi maSina za ll1epreikidni transport materi-
jala su: katpadte<t maSine, brzina prcnosenja materijala i geometrijska
shema uredaja (duZina traneportovanja, visina podizanja materijala i
ugao nagrba pravca traneportovanja prema hGri'zontali).
Casovni kapadtet masine za neprelddni tramsport maZe se im"aziti
sledeeim obrascima:
za rastresite ma1lerijale,
Q v . y = 3600 A . v . y [Mp/cas!, [kN/iCasJ
za komadne tereie,
. Gv
Q = 3,6 -a- [Mp/casj [kN/easJ
(5)
(6)
gde 00:
V casovna z8Jpremina materija:la koji se transportuje u m
3
/cas;
y - specifi.cna t:ebna materijala, Mp/m3, IkN/m
3
;
A - povrsina popreenog preseka materijala, m
2
;
v - brzina prenosenja materijala, m/sec;
-.} tezina jednog komada transportovanih komadnih tereta, kp;
a - rastojanje izmedu komadnih tereta pri transportovanju, m.
Snaga moiora za kretanje ovih mliSina mooe se dobiti po o'braoou
(4), samo se otpori odreduju prema kCYnlstrukciji' same masine.
24
GLAVA II
ELEMENT! DIZAUCNIH MEHANIZAMA
4. OPSTI POJMOVI 0 DELOVIMA I PRIBORIMA ZA VESANJE
TERETA
Uredaji Hi pribori za vesanje tereta sluze da se teret veze za
savitljivi element mehanizma za dizanje (uze ili lanac), ili da se teret
zahvati samim uredajem i prenosi bez ikakvog daljeg vezivanja. Ako
dizalica treba da dize i prenosi terete razliciie i po obliku i po fizickim
osobinama, opremljena je univerzalnim priborom za vesanje tereta; ako,
pak, dizalica treba da prenosi odredene terete, jednake po dimenzijama,
tezini i fizickim svojstvima, moze biti opremljena specijalnim prlborom
za zahvatanje tereta, koji omogucava znatno brZe, lakse i jednostavnije
odvijanje radnih operacija utovara i istovara materijal1l.
Univerzalni, opsti, prlbor za vesanje tereta je kuka i uze za vezi-
vanje tereta za kuku. Kao radni elementi pribora za vesanje tereta upo-
trebljavaju se:
1. za dizanje i prenosenje komadnih tereta:
a) uzad iIi lanci za vezivanje (s1. 27);
b) teretne platforme (s1. 28);
c) klesta i hvataci (s1. 29);
d) nosece grede (s1. 30);
2. za prenos sitnozrnih materijala upotrebljavaju se kofe razli-
citih oblika.
Specijalni uredaji za zahvatanje tereta su:
a) elektromagnetni podizaci;
b) specijalne kofe;
c) grabilice (zahvataci, grajferi).
25
8L 27
81. 27a
Sl.29
81. 27b
81. 28
81. 30
26
27
5. KUKE SA JEDNIM KRAKOM
Kuka sa, jednim krakom je deo za vesanje tereta koji se najvise
upotrpbljava. Njen oblik je podesan za prebacivanje uzeta iIi lanca kojim
je vezan teret, cime se skraeuje vreme potrebno za vesanje tereta Z/f
dizalicu, kao i za njegovo skidanje. Pri izboru dimenzija kuke treba voditi
racuna -0 tome da je njena tezina nekoristan teret koji dizalica mora,
na racun svoje nosivosti, uvek dizati; zbog toga i dimenzije kuke moraju
imati najmanje potrebne vrednosti pri odredenom i propisanom stepenu
Kuke se kovanjem izraduju od ugljenicnog celika C 13.30. Livene
se ne mogu upotrebljavati jer nisu dovoljno sigurne; medutim, sa
em tehnike livenja, kao i usavrsavanjem metoda za kon-
, na cemu se danas dosta radi, mob ee se primenjivati i livene kuke.
U praksi se upotrebljava veei broj kuka sa jednim krakom razli-
citog oblika, kako je, npr., prikazano na s1. 31.
S1. 31
Proracun kuke se osniva na proveri napona u vlaknima materijala
pojedinih preseka vee usvojene kuke. Prema nosivosti, kuka se bira iz
tablica standardiwvanih kuka, pa se zatim vrsi provera.
Napon u pl'eSeoima usvojene kuke proverava se na tri mesta: u
vratu kuke, u horizontalnom preseku krivog dela kuke i u vertikalnom
preseku krivog dela kuke.
Napon u vratu kuke se racuna na mestu najmanjeg preseka (s1. 32),
tj. u preseku jezgra zavojnice, i to prema obrascu:
4Q :l
0, = -2 [).<p/cm], (kiN/em!], .
1t'd
o
28
gde su:
Q - nosi\fOst kuke (dizalice), lop, (kiN);
do - precnik jezgra zavojniee.
Dozvoljeni normalni napon materijala na ovom mestu je za C 13.30,
300-600 [ikp/cm
2
], OOrnOlSlnO 3-6 [ikN/cm21.
()
S1. 32
Visina navrtke na vratu kuke odreduje se prema dozvoljenom
pritisku
4Qt
H = -1t-:-(
(8)
gde su:
- korak zavoJmce, cm;
'd - spoljnji precnik zavojniee, em;
[p dO.] = (300 - 350) kp/cm
2
- dozvoljeni pritisak izmedu zavojaka.
Zavojnica na vratu kuke se izraduje kao trouglasta - metriCka,
trapezna iIi testerasta zavojnica.
29
Najveci napon na krivolinijskom delu kuke je u preseku I-H.
Momenat savijanja na tom mestu je
Ovaj momenat izaziva u tacki I nap on usled savijanja:
as; = [kp/cm'j. [lkN/cm2],
1
gde je:
W 1 - otporni momenat preseka u odnosu na tacku I.
Vlakna u tom delu preseka bice od momenta istezana, a u delu
preseka oko tacke II pritisnuta:
<7; II = - (kp/cm'l; [iklN/mn2],
2
W2 - otporni momenat presekau odnosu na tacku II.
Kako su, pak, sva vlakna preseka napregnuta istezanjem od
tereta Q, to su celokupni naponi:
OJ I = + < raj, dOz} (tacka I) (9)
, J
gde je: A - povrsina poprecnog preseka.
Da bi se dobila pribHzno ravnomerna raspodela napona po celom
preseku, on ima trapezni oblik. Vrednosti za povrsinu, otporni momenat
i momenat inercije za trapezni presek jesu:
A = b
,
t b
t
h[cm
2
J;
J
W =-[cmsJ'
1 e
1
'
J = bf + 4 b
1
hi .h'cm'];
36 {b
i
+ b
,l
}
U praksi se cesto primenjuju odnosi:
b 2h
b
1
= 2,5 -+- 3,5; - = 2 -+- 2,5;
2 a
h

1
U prikazanom nacinu proveravanja napona u zakrivljenom delu
kuke nije uzet u obzir uticaj krivine neutralne ose, vee je kuka smat-
rana kao pravi stap ekscentri<'!no opterecen. Usled toga su i naponi dobi-
30
jeni na ovakav nacin,;tp.anji za oko 30% od stvarnih, pa su
naponi nizi nego sto Stl .za materij8;1 C. 13.30:
u .zavisnosti od vrste pogona 1 rezlma rada dIZahce, blraJu se lZ tabhce 1.
Osim u preseku I-II, i u III-IV moraju se naponi
od sile koja potice od kosog zatezanJa uzeta. Moment saVlJanJa le:
M: = tg 0;. X,
gde je a. = 45; smicuCi (tangentni) naponi u ovakvom nacinu proracuna
se zanemaruju.
Tablica 1. Dozvoljeni naponi [6, dOll
Pogan Rezim rada
Dozvol.ieni napon
[klp/cm"]; [lkN/c:m!]
I
Rueni pogan - 1000; 10
laki 850; 8,5
Motorni pagon srednji '100; 7,0
teski
600; 6,0
Dimenzije kuka sa jednim krakom za terete d,? 250.Mp date. u
tablici 2, prema nemackim normama DIN 687; obelezavanJa u tabliCl su
prema s1. 33.
Presek C-f) Presek A-B
6
..--9
81. 33
:n
w
t.:)
..
I
f
i
!

;:>;'
\l.)
0
'd
N
0'
:5.0

.9 til,S
rio fl)
Sl> ::s

'drl'
"-'
0
.....

S
(1)<:
til .....
tn
Pol
r1" t-I.
5"
.. I
S
::s
8/R' ;.
:!-
......
Pol
+ .
/I

g 0

0..
+ ..
::s
0
<il
.....
('") ::l
s:::
0,-..
... '" '0 C/J

::s
1/\ :
I
ji"
('),
"El
(1)

m
'"
0
0 ;x.
0-

.....
.....
Ul
,!.., .....
('0
!
.....
N
III --.
2.

po
Pol

0-
.... I
0 CIl
0-

(1)
-

..... CIl
'-'
'-" I
;:;.
.....
Pol
I
2. ;;;
Pol
2'
......
::s
t'b
ro
Tablica 2
Korlstan teret za*
Motorni RtWni
pog'en pogon
kp kp
(daN) klaN)
- i
125
160
I
250
300
I
500
500
1000
800
1600
1000
2500
2000
4060
3000
6000
8000
5000
10000
12500
8000 16000
10000 20000
12500 25000
16000 32000
20000 40000
50000
32000 63000
50000 80000
80000 -
100000
-
125000
-
160000
-
200000 -
250000
,
-
1
tno.. ....
"""''0 .....
t:i _. )ooaoI
fI) '1 fI)
PolS'!'
..... '1

N'fI) (1)
(1)2 .....
N
Pol ...... Pol
t'1t.....J. J-ooI ...... 0
Sl> (I) Sl> <: (') ;:;.;:;.

-. tile p"
S fI)
::t.;:>;,CJ)CJ)
Itn;:>;'
::11<: .....
ro CIl
S.::t.' OQ I ..... ro
o ..... ft
.....
N'O tn
;:>;'(1) .....
rlrO
Pol (J)
I:! ' .....
?l ;:>;'tn'O
;:>;'. N S'(I)I-j
I .... !
P':l "g
CIl;:>;,;:>;'W
q
II
...... ::l (l)

P':l
ru '1
....... 1
i?-j
'd
(1);:>;' Pol
t'-' OQ 'i Pol
o..OCll
tn rn em .....
f!1
t:!.S ro III
>
('")



s::: .
i.O
<: <:
!j
,.".
8. ::t.'O
""
ro Po>
<
c:n

0

>
<:.nPol('O
00..0..
o ...... ro Pol

'Oro

0
"1 .......
"....!
s::: ro
:> s tll Pol
rO
N'

.... ....
ro (1) ro
"1 r'


f1)N "'"
... fl) ":-"
L_
g'
..... < $l) tn< .....


s::: <: (1)
'0
CIl (1) ",.

1 ....


<:'"10 (I) :;;' 12.
ro a
;;;s::: .....
;o;-(1)ro
n< I
'1'"1N
b;(
I(1)::;l
;:>;' 0.'::: i J "",.
I f1) ro
Dimenzije kuka !>a jednim krakom, prema DIN 687
Otvor kuke Vrat kulw
DuZina
Prasek A-B Presek C-D
Pree- Sirl- Pree-
nik na nik
TIP TIP
h, I
I
b. I
I I
b. I
I
a w d.
A B
b
,
I
i1 f.
g r, h, b. g r.
30 27
15 1
80
-'1
20 14 5 15 2 17 14 8 15 2
35 30 18 100 28 20 8 20 4 24 20 12 20
40 32 22 130 32 25 10 20 4 27
23'
13 20 4
45 34 26 160
-
38 30 12 25 5
"I
27 15 25 6
50 38 30 195 - 45 34 13 25
6 38 31 16 25 7
55 42 40 240 - 55 40 15 30 6 46 37 18 30 8
60 45 45 270 370 65 50 20 40
10 54 44 25 40 12
70 55 52 290 410 75 65 25 50 10 63 53 30 50 12
.
80 63 60 315 450 90 70 25 60 10 77 59 32 60 14
90 70 60 340 480 100 80 30 70 10 86 67 40 70 14
100 78 70 530 110 90 32 80 10 95 74 42 80 15
110 85 80 420 580 120 100 40 90 10 105 80 46 90 20
120 95 85 450 6lO 130 110 40 - 15 114 87 50 - 20
130 105 85 498 650 140 125 45
- 15 119 95 60 - 25
140 115 95 580 700 150 135 50
- ])5 128 105 65
-
25
160 130 112 620 800 170 145 '30
-
20 149 115 70 - 30
180 150 120 670 880 190 160 65
-
20 164 130 80 - 30
200 165 132 720 950 210 130 70
- 25 178 145 90
- 30
240 195 160 880 1150 260 225 85
-
30 223 175 105 - 35
280 225 190 1100 1350 320 275 105
-
30 272
21' il25
- 50
300 240 220 1200 1500 355 300 110
-
40 302 235 135 - 60
330 265 240 1350 1680 400 340 120
-
40 330 260 150 - 70 I
370
2951 260
1500 1850 440 380
135 1
-
50 1'52
290 1 170
-
80 1
400 320 280 1650 2000 490 420 150
-
50 385 315 190 -
90
450 360 320 1850 2200 550 470 165
-
60 422 350 210 -
.... -
~ Tablica 2. Dimenzijekuka sa jednim krakom, prema DIN 687
:
w
UI

Koristan
tere-t za
Poluprecnici
Tezina
motorni (7,85 kp/dm"l
pogon (daN/dmI)
kip :(daiN)
e
I
1 i
I
k
I
m
I
n
I
0 p
I
q
I
s
I
t TIP AI TIP B
-
50 1,5 3 1,5 26 17 '32 30,5 30 52 3 0,24 -
160 54 7 3,5 2 24 10 42 40 27 50 4 0,5
-
300 57,5 8 4,5 2,5 20 22 47,3 45 25 50 4 0,7 -
500 64 9 5,5 4 17 24 55 51 25 52 6 1,2 -
800 72 10 6,5 4,5 21 28 60,5 59 25 60 7 1,75 -
1000 87,5 8 8 6 28 35 74,5 68,5 30 77 7 3,8 -
2000 104 6 10 8 31,5 45 85 77 35 100 8 6,2 7,4
3000 131 7 11 12 34,5 50 99 ,87 45 125 10 9,7 11,7
156 9 12 19 36 60 118 99 50 145 11 15,7 18,6
5000 168 10 13 20 37 70 132 112 50 160 12 20,5 24,5
197 11 14 25 37,5 80 146
m 55 185 13 26 30
8000 225 13 14 31 35 85 161 130 58 210 15 32 37
10000 250 15 15 35 36 90 175 140 60 230 17 48 55
12500 270 15 20 35 46 95 185 150 75 260 17 62 70
16000 300 18 20 35 53 105 200 165 85 290 20 76 86
20000 345 10 20 40 58 120 230 190 100 330 25 117 130
380 10 25 ,40 66 135 255 215 110 355 25 150 170
32000 415 10 30 45 68 150 280 235 120 380 25 186 210
50000 495 20 35 60 73 180 345 285 140 450 35 352 388
80000 580 25 45 75 78 210 415 340 170 520 45 645 696
100000 630 30 50 80 88 225 455 375 1'80 560 50 860 936
125000 690 35 65 85 98 240 500 415 195 615 50 1295 1370
160000 770 25 80 85 98 260 545 460 220 685 55 1722 1857
200000 845 25 95 90 105 285 595 503 260 755 60 2288 2475
250000 955 10 115 90 125 315 660 570 310 860 60 2851 3075
Obelezavanje jedne kuke tipa A za motom! pogon (M), nosivosti 10.000/kip (10.000 daN); 1m1lkia AM 10.000 DlN 687
Najvete dozvoldeno pogonsko optereeenje.
*. Prema duZinama f. i f. odredena je tel\ina. Duzina vrata se podesava prema donjoj koturaci.
TabIica 3.
Dimenzije kuka sa dva kraka DIN 699
otvor kuke Vrat kuke K u k a I T e Z i n ~ [kp]
Teret
Q,
Mp
PreC-1 Siri-
nik na
a w
d.
Tip
A
f,
Tip
B
ft
h b, b,
5
8
80 65
70
60 330 470 79 5(i 18
20 90 80 400 560 89 60
10 100 80 85 450 620 98,5 70 22
12,5 105 85 85 490 660 111 75' 24
16 115 95 95 520 700 125 80 26
20 130 105 112 580 800 140 90 30
32 160 130 132 670 930 176 110 40
50 200 160 160 810 1070 215 140 50
80 240 195 190 1000 1270 255 175 60
230 210 220 1100 1400 275 195 65
280 225 240 1200 1500 295 220' 70
rt,
I
15
15
15
20
20
2tl
30
40
40
50
50
300 240 260 1320 1670 315 245 75 60
r.
6
10
10
10
10
15
20
25
30
k n o p t
Tip
A
Tip
B
';#
310 140 65 120 100 10 16 19
30
42
360 170 70 135 110 12,5 25
395 185 80 150 125 15 36
420 190 85 165 135 15 48 56
450 210 90 185 152 15 60 70
512 242 100 208 170 20 88 ,104
627 292 120 260 210 25 145 170
780 360 150 320 258 30 263 299
935 430 180 380 308 35 477 536
639 718
845 948
30 110251 480 /1951 410 I 333 40
30 1110 520 210 440 355 40
40 I 1200 I 560 I 225 I 470 I 382 I 50 I 1106 I 1241
100
125
160
200 320 255 280 1500 1850 335 275 80 70 50 1290 600 240 500 409 60 1428/'1598
250 340 270 320 1620 2000 359 305 85 70 50 1390 660 255 535 440 70 ,,1846 2085
c<
ff
(12)
Presek III-IV se proverava na isti naCin, sarno sto je
= tgy [kJpcm], [lkNcm].
Dozvoljeni naponi se biraju iz tablice l.
U tablici 3, a prema s1. 35, date su dimenzije kuka sa dva kraka,
prema DIN 699.
7. UZENGIJE - STREMENOVI j
'V
Za veoma velike terete (100 Mp i viSe) upotrebljavaju se uzengije,
koje mogu biti zatvorenog tipa - kovane uzengije, i zglobne uzengije
(s1. 36).
Presek C-D
8L 35
Uzengije su manjih tezina nego odgovarajuce kuke sa jednim ill
dva kraka. Nedostatak im je sto se kraj meta kojim je teret vezan za
dizalicu mora provlaciti kroz otvor uzengije.
Horizontalni dec kovane uzengijeje evrsto vezan za njene boene
strane, pa i njih napreie' savijanjem. Taean proracun krute uzengije je
36
komplikovan i dug", pa se ona proracunava priblimom metodom pod
pretpostavkom da je'i'moment savijanja horizontalnog dela:
Q.{
M. =6
'
a moment na mestima veze bocnih stranica sa horizontalnim delom
gde su:
M
' Q.{
'=12"
Q - teret koji se dize, kIP, (lkiN);
1 duzina honzontalnog dela uzengije.
Boene stranice se istezu sHom
F=,.J'L,.
2cos'
!
I'
\
/! ,
1 \
81.36
\)() ,
gde .;: polovi osa bocnih stranica.
birn\ napon preseku horizontalnog dela je
"J
M. Fs i, 11
(Ii [= W +A ], ,k.N/cm],
gde su: / '
It.. QI+
F
.
VI'lS =6 l' C,
. " . . {t3) ,v
F1 = tga. - sila pri'tiska na horizontalni dec uzengije;
c - rastojanje napadne linije sUe F. od neutralne ose horizon-
talnog dela;
W - otporni moment poprecnog preseka; za elipticni presek je
a
2
b
gde su a i b i manja poluosa elipse;
A - povrsina popreenog preseka horizontalnog dela; za elipsu je
A=n: a' b.
Zglobna uzengija je sastavljena od delova koji su na krajevima
vezani zglobovima; ovim se eliminisu momenti savijanja u kosim stra-
nicama uzengije. Rose (bocne) strane zglohne uzengije napregnute su
na istezanje sHom F, a horizontalnastrana pritiskujucom sHom F, , mo-
mentom ove sHe i momentomna savijanje od tezine tm-eta. Zbirni napon
u preseku horizontalnog dela dobija se po obrascu 13, u kome moment
savijanja ima oblik
Primer I: proracun kuke sa jednim krakom
Odabrati i proveriti preseke usvojene kuke koja radi na meha-
nizmu za dizanje srednjeg rezima rada, nosivosti Q = 10 Mp, nOO IkN),
Prema nosivosti od 10 Mp, bira se iz tablice 2 kuka odreCienih
dimenzija, i to za motorni pogon 10.000 DIN 687.
Zavojnica na vratu kuke je M 64, sa precnikom jezgra
do = 55,666 mm.
38
Povrsina preseka jezgra zavojnice je:
A
_ . 1t 55,666 1t
1 - 4 4 24,34 em ,
Napon u vlaknima preseka u jezgru z8vojnice je:
Q 10000 z kp
a, = A = 2434 =.411 < [a.,dotl = (300-600) ems'
1 '
Visina navrtke je:
, 4 Q t 410000,0,6 _ 6
H =n:.(d' _ dg) (Pdozl-
3
,14 (6,4'-5,5666
1
)300- 2,5 em.
Radi osiguranja od odvrtanja usvaja se visina navrtke H = 50 mm.
Presek I-II je priblizno trapeznog oblika. Povrsina trapezA je:
A
_bl+b. h _11+4.13-975 E
1---2-' 1- 2 -, em.
Polozaj tezista preseka ()d krajnjeg vlakna:
_ hi bi'fi- 2 hi 1311 + 24 545 em
e
1
- 3 b + b 3 11 + 4' ,
1 ,t
c. = h -c
1
= 13-5,45= 7,55 em,
Moment inercije preseka:
J _ bi +4. bI bs + . h:1 = 11'+4.11.4+4' .133 = 1270em',
1 - 36 (b
l
+ b
z
) I 36 (11 + 4),
Otporni momenti preseka:
J1 1270 234 I.
Wl=e;= 5,45 = em ,
J 1270
v..', = -1-= -7 5 = 188,5cml.
e
l
,5
Poluprecnik krivine neutralne ose:
a 12
Pi ="2+ e
1
=2+5,45= 11,45 em,
Moment savijanja u krivom delu kuke je:
Msl = Q(i+ e
1
) = Q. R
1
,= 10000 I 1,45 = 114500 kpl"ln,
Naponi u krajnjim vlaknima preseka I-II:
, _ Q Mbl = 10000 + 114500 102+490= 592 kp/cm
2
< Icr;, dod;
cr, 1 - A + WI 97,5 234
Q MbJ 10000 114500 102-608=-506kp/em
2
< la., dotl,
a;n=A-W, = 97,5 - 188,5
Dozvoljeni normalni napon kuke od C 13.30 je, prema tablici 1,
za srednji rezim rada [ai, dozl= 700 kp/em
l
, (daN/om!).
Provera preseka III-IV. Povrilina preseka:
, bl + b"1 _ 8,7 + 5,0 . 11 4 = 78 1 em',
t"!.! ='-2--' 1J- 2 . ,
Po!ozaj tezista preseka:
e' _ hI bi + 2 b, _ 11,48;7 + 25 4,64 em,
1- 3 bs+b, - 3 8,7+5
e' =h. -e' = 11,4-4.64 =6,76 em.
'2 I
Moment inercije preseka:
J _ . 8,7
s
+4.8,7.5+5' . 1 1.43 =826 em'
s - 36 (b. + h,) 2 36 (8,7 + 5)
Otporni momenti preseka:
J 826 a
W
a
=-4=-64 = 178 em ,
e
1
4,
J 826 I
W,=-4=6 76= 122em .
e2 '
39
Poluprecnik krivine neutralne ose:
= ;2 +4,64=6+4,64= 10,64 em.
Moment savijanja preseka III-IV:
Q 10000
Ms2 =2"' tg GIl R2 =-2- 110,64 = 53200 kpcm.
Naponi u krajnjim vlaknima:
, Q . tg . 45 Mbz 10000 . 1 53200 2
ail 2.A, +W
s
2.78,1 +178 =64+298= 362 kp/cm <[ai,dozj,
10000. 1 53200
278,1 -]22 =64-436=-372kp/em
s
<[a;, do,}.
Kao sto se iz provere vidi, preseci su dobro iskorisceni jer je
G; I = OJ II i 0; i = a; II'
8. VESANJE KUKE 0 UZE
. U slucajevima kada se kuka direktno vezuje 0 celicno uze, vrat
se ne zavrsava cilindricnim delom, na kome je zavojnica,
vee otvorom prstenastog oblika, kroz koji se provlaci kraj uzeta (sl. 37).
40
Da hi se zastitilo od hapanja po ivici otvora, uze se pootavlja u specijalnu
kariku profilisanog preseka (s1. 38). Dimenzije karike prema s1. 38 date
su u tablici 4.
D
r
a
1
len
",T

r-
I
t
I
I
I
Tablica 4.


Dimenzije karika profilisanog preseka
Prel!nik u!eta
Dimenzije karike u [mm]
.
mm
D L R B L, r s 8,
3,6- 3,9 10 15 13 7 24 2,5 2 2,5
3,9-;- 4,7 14 20 16 8 31 3 3 3
4,7- 5,5 18 25 20 9 38 3 3 3
5,5- 6,6 22 30 24 10 45 4 4 4
6,6- 7,8 26 35 26 12 52 5 4 5
7,8-- 9,5 30 45 38 14 65 6 4 6
9,5-11 35 50 39 16 73 6 5 6
11 -13 40 55 40 20 82 7 6 7
13 -15 45 65 52 23 98 8 7 8
15 -17 50 70 54 25 106 9 8 9
17 -18,5 55 80 65 27 122 10 9 10
18,5-20,5 60 90 76 29 137 11 10 12
20,5-22,5 65 100 87 32 152 12 10 13
22,5-24,5 70 110 99 34 166 13 11 14
24,5-26,5 80 120 102 36 177 14 11 15
26,5-28 90 130 103 40 190 15 12 16
28 30,5 95 140 115 42 205 16 12 18
41
Kraj uzeta koji je provucen kroz otvor na vratu kuke vezuje se
upredanjem sa telom uzeta (s1. 37). Osim ovakvog spajanja kraja uZeta
upredanjem, primenjuje se i vezivanje pomocu spajalica (s1. 39), koje
1
( Sl. 3 ~ ;
,,-------,,",,/
je jednostavnije i sigurnije. Broj spajalica se odreduje prema potrebnom
zbiru sila zatezanja svih zavrtnjeva:
odnosno
gde su:
42
Fu
F
F=c.Fu
2w '
c fu
F,w=-2-'
- sila u uZetu;
(14)
- potrebno zbirno zatezanje svih zavrtnjeva;
w "'" 0,35 - kQfficijent otpora klizanju uzadi uspajalici na svakih
1 kip sile F. (1 daN sile F).
c= 1,25 - koeficijent sigurnosti.
Napon u presecima zavrtnjeva od istezanja je:
1,3F
az = d
2
<[aido.), (15)
z . ~
4
gde su:
1,3 - koeficijent koji uzima u obzir postojanje dodatnih ,napona
u presecima zavrtnjeva, koji nastaju us1ed uvijarija pri
zatezanju navrtke;
z - ce10kupan broj zavrtnjeva (po 2 komada na svakoj spa-
jalici);
do - precnik jezgra zavojnice u zavrtnju;
[O"zdOZ] = 800 - 900 kp/cm2 - dozvoljeni normalni napon pri iste-
zanju zavrtnjeva (od C 03.45).
Dimenzije spajalica prema sl. 39 date su u tablici 5.
Vezivanje kraja uzeta sa kukom moze se izvesti i pomocu speci-
jalnog konusnog dela prikazanog na s1. 40.
A-A
43
.'
--/
/'
,.Q
..,
<:> <:>
...
"" ""
:i1
<:) '<t' <:)
.... .... '<t'
1
IX!
It) It) It)
It) ..,
...
;3
<
<:) Q <:)
...
'"
....
....
<ll
...
<ll <:) It> <:)
::s
II:
'"
;::!
'<t'
....
'"
It> <:) It>
.... '<t' It>
'15
..,
Q '<t'
....
""
...
[unu} n
."
up 0>
tli
co
Jf!ui/a.ld
.... ...
,.Q ."
..,
co
II:
Q ...
..,
.... .... ....
I
IX!
It) ." It>
.... ....
""
::l
<
00 00 It)
""
... '<t'
<ll
...
<ll
Q
::s
II:
Q Q
..... .... It)
u
It) It) ...
.... .... ...
'15
.., ..,
0
....
[unuJ n co
C'!. "':.
np
el""Fl

""
co
Jf!UQa.ld
44
<:> <:>
""
""
<:)
*
'<t'
Q Q
'" '"
It) . ..,
;::!
""
....
Q <:)

..,
....
It) It>
.., ..,
'<t' Q
... ....
It)

'"
""
..,
Q ... '<t'
..... .... ....
Q '<t' co
...
""
...
." ." It)
... .... '<t'
." <:) <:)
'<t'
..,
co
Q Q It)
It) <0 <-
.
... Q <:)
IN
""
....
Q IN IN
.... .... ....
....
""
It)
.... .... ....
Kraj uzeta provuce kroz uzi deo konusnog prikljucka,
a zatim se rasplete; Rrajevi takvih zica od kojih je uze nacinjeno poviju
se navise i uvuku u konus (s1. 40), a zatim zaliju olovom iIi bronzom.
Kuka se vezuje za konusni prikljucak osovinicom provucenom kroz otvore
na usicama prikljucka. Konusni prikljucak se izraduje livenjem iIi kova-
njem celika; njegove dimenzije date su u tablici 6 (prema s1. 40).
Kraj uzeta se moze vezati za kuku i pomocu kUna, sto je prika-
zane na s1. 41. Prednost ovakve veze je u lakom sklapanju i rasklaprulju;
dimenzije klina i kucice date su u tablici 7.
9. VESANJE KUKE 0 DONJU KOTURACU V
Pri. vesanju tereta 0 nekoliko krakova uzeta, konstrukcija veze
kuke s uzetom je slozenija j omogucena je pomocu tzv. donjeg dela kotu-
race (guske). U ovu konstrukcij'U ulaze koturi, osovine i elementi za pre-
nos opterecenja sa kuke na osovine koturova. Razlikuju se dva osnovna
tipa donjeg dela koturace: dugacka konstrukcija (sl. 42) i kratka kon-
strukcija (s1. 43).
Dugacki tip konstrukcije se sastoji od sledeeih delova: pokretnih
koturova 1, njihove osovine 2, popreenog nosaca iIi traverze 3 s otvorom
u sredini kroz koji prolazi vrat kuke 4, loptastog leziSta 5, navrtke 6,
nosecih i zastitnih limova 7 i 8.
Kao 8to se iz slike moze videti, vrat kuke se preko navrtke i
aksijalnog loptastog leziSta (koje prima samo poduZnu sHu) oslanja na
traverzu. Pomoeu aksijalnog lezista, kuka se moze okretati oko svoje
ose, Sto je korisno zbog lakseg pooeSavanja njenog polozaja pri vezi-
vanju tereta. Rukavci traverze leze u otvorima bocnih limova; u njima
se ona moze okrenuti za izvestan ugao oko ose rukavaca, sto Cini jos
pokretljivijom celu vezu.
Postoje po dva boena lima sa svake strane: noseci i zastitni. Noseei
limovi prenose opterecenje sa rukavaca traverze na osovinicu koturova,
dok zastitni !imovi, kao sto i sam njihov naziv govori, slu.ze za zastitu
celog ovog dela od mehanickih povreda. Ako su noseci i zastitni limovi
spojeni medu soborn zakivanjem iIi zavarivanjem, oba se lima racunaju
kao noseci limovi.
Ako su konstrukcije donjeg dela koturace kratke, koturi su
direktno oslonjeni na rukavcima traverze tako da ne postoje noseCi
boeni limovi.
Leziste za oslanjanje kuke se najcesce izvodi sa sfernim donjim
prstenom i odgovarajucim poometacem, tako da u samoj traverzi nije
45
Dimenzlje konusnih prikljucaka
Tablica 6.
Mere u [mm]
Precnik
uZeta d"
u [mm]
a b c d e f g h
6-7 50 18 11
I
26
I
17 18 16 4
I
8 60 20 L3 30 20 21 19 5
10 75 25 16 35 24 25 23 6
12 90 30 19 42 28 32 27 7
14 105 35 21 50 '32 35 31 7
16 120 40 25 60 38 43 37 9
18-20 ' 150 50 30 70 46 54 46 11
I
22-24
180 60 38 82 55 64 54 13
26-30 210
_ 75
42
1
102 70
I
72 66 16
Dimenzije klina i kucice
Tablica 7.
Dimenzije kuciee [mm]
Broj vezaca
1 a b c f d i e
--
I
I
14 85 120 34 10 25 30 16
2 16 95 130 36 10 30 40 17
3 20 105 140 44 12 35 50 20
4 22 115 160 46 12 40 60 22
5 26 135 180 56 15 45 70 26
I
6 28 150 200 58 15 50 80 28
7 32 170 220 68 18 50 90 32
46
--
I i k 1 m
I
4 12 9 I}
5 13 10 10
6 16 12 12
7 20 14 14
!
7 22 16 16
9 25 18 18
11 32 22 22'
13 38 26 28
16 46 30 32
I Dimenzije klina [mm]
k m 1, h
36 12 90 3
40 14 100 3,5
42 18 110 4
47 20 125 5
54 24 140 6
60 26 160 7
68 30 175 8
potrebno izradivati sfernu povrsinu za oslanjanje lezista. Podmetac se u
traverzi postavlja u ulubljenju velicine 3-10 mm, u zavisnosti od veli-
cine lezista. Leziste je potrebno zaiitititi od necistoce, koja moze prodreti
u njega sa strane. Na s1. 44 prikazano je loptasto leziste za oslanjanje
kuke, a u tablici 8 date su njegove dimenzije.
1
~ - - 8
51.42
Navrtka na vratu kuke koja naleze na leZiste mora biti osigurana
protiv odvrtanja.
Traverza je oslonjena u bocnim limovima ,donjeg dela koturace
i ucvrScena plocicama iIi prstenov1ma -<la" ne bi 1z njil} ispala. Slika 45
prikazuje razne oblike traverze i njihovo ucvrscivanje u bocnim limovima.
47
Sl. 43
Sl. 44
48
Tablica 8.
,
I NOSi-1
' vost
: Mp
(X lOkN)1
I
I
5
7,5
10
15
lez;sta sa kotrljanjem za oslanjanje kuke
d,
50
60
70
80
Dimenzije u nun
D D, h R v
Naj- I
vece j

rece-
n.ie
Mp
52 __ 7_5___ 9_2_ __ 3_6_1 __ 7_5___ 1,_5 ____
li2 85 106 115 I 41 85 2 9,0
72 _95 120 130 I 44 95 2 --1-1,;-
82 110 136 145 50 110 2 15,8
1----1---- ----------------------1----1
20 90 93 125 155 165 57 125 2 20,6
1----1---- --------------------___ _
25 100 103 140 172 185 64 140 2 26
30
40
56
60
75
Sl. 45
4: - Transportni uredaji
Najveci moment savijanja je u sredini raspona traverze:
Q I QDt Q
MSI = :Y'2 - 2Lf =4 (1- 0,5 D1 ), ' (16)
gde je:
Dl - spoljnji precnik podmetaca lezista.
Otporni moment traverze na sredini raspona je:
1
W=6 (b-d
s
)
Traverza se oizraduje kovanjem celika C 05 45. Dozvoljeni nOT-
malni nap on pri savijanju traverze je [O"s doz] = 800-1200 c;;'i?' (daN/em:!).
Moment savijanja rukavca traverze je:
M _QS+Sl
"--2 -2-
Povrsinski pritisak izmedu rukavca traverze
- Q
p -2d(s+Sl)'
(17)
bocnih limova je:
(18)
gde je: d - precnik rukavca.
Dozvoljeni pritisak na ovom mestu je [PdOZ 1 = 800 + 1200 k
P
2
;
em
u slucaju da se na rukavcima traverze nalaze koturi donjeg dela kotu-
race, onda je [PdozJ= 80 + 120 kp/cm2, (dalN/am
2
).
Noseci limovi su napregnuti na istezanje, povrsinski pritisak i
smicanje, i prema ovim opterecenjima se i proveravaju njihove dimenzije.
Primer II: proracun traverze
Nosivost: Q = 10 Mp, (100 k'N).
1. Proracun traverze. Najveci moment savijanja lobrazac (Hi)/:
Q 10000
MsI max =4 (I-0,5 D1 ) =4- (22 - 0,513) = 38750 kpem, (daN/rem).
Otporni moment preseka:
W = i (b - (
11
) h'-= i (15 -7,5).7
5
=61 ems.
Napon usled savijanja traverze, u njenom poprecnom preseku na
sredini raspona, jest:
as = = =635 kp/cm
2
<!Osdoz J=800-:-1200 kp/cm
ll

50
2. Proracunillkavaca traverze. Moment savijanja rukavca je:
Q Sl+ S2 10000 1 + 0,5
Ms, = 2 ---2-- =-2--' --2-- = 3750 kpem, (daN em).
Napon u rukavcu od savijanja:
as = 375?_=300kp/em
1
< [asdozl.
w,u. 0,1,()3
Povrsinski pritisak na rukavcima je:
Q 10000 _ 665 k / S < I J _ \ l"
p = 2d(Sl +s,} 25 (1 + 0,5) - P em PdOZ - rr",t?
= 800 -:- 1200 kp/em!, (daN/cm2). J
10. SPECIJALNI UREDAJI ZA ZAHVATANJE TERETA /
1. Elektromagneti se upotrebljavaju za dizanje i premestanje
materijala sa magnetnim osobinama (kao limovi, sine, valjani profili,
opHjci od metala, itd.). Njihova dobra strana je u Iakom hvatanju
i brzom i jednostavnom puStanju tereta, sto se postize uklj ucivanj em,
odnosno iskljuCivanjem strujnog toka. Na taj naNn je ustedeno vreme
potrebno za vezivanje i odvezivanje predmeta za noseci element dizalice,
pa je i radni period. skracen, tj. povecan je kapacitet dizalice. Medutim,
elektromagneti imaju prilicno veliku sopstvenu teZinu, te je utoliko
smanjena i nosivost dizalice. Drugi nedostatak elektromagnetnih podi-
zaca je u opasnosti da teret, u slucaju prekida struje, ne padne na Ijude
iznad kojih se prenosi; iz tih razloga je i zabranjen svaki rad ispod zone
dejstva elektroinagneta, sto znatno smanjuje mogucnost njihove primene.
Sila dizanja elektromagneta zavisi u velikoj meri od oblika, dimen-
zija, hemijskog sastava i temperature tereta koji se dize. Najvecu silu
dizanja ima elektromagnet pri dizanju velikih predmeta sa glatkim
povrsinama; ako teret ima nepravilan oblik, sila drZanja elektromagneta
naglo opada. Pri 8
0
/0 mangana u gvozdu, sila drZanja pada na nulu; j
temperature predmeta vise od 700C smanjuju vuCnu sHu elektromag-
neta do nule.
Na sl. 46 prikazan je izgled okruglog elektromagneta za dizanje
koji je obesen 0 kuku neke dizalice. Pored okruglih, postoje i pravo-
ugaoni elektromagneti za d!zanje i prenosenje celicnih - limova, cevi,
valjanih profila, itd. Kablom a dovodi' se struja do' namotaja elektro-
magneta, smestenih u kucistu od celicnog liva.
Magnetni podizaci rade na jednosmernu struju napona 110--600
volti. U dizalicama ciji motori rade na naizmenienu struju moraju se
ugraditi specijalni ispravljaci struje.
Da bise povecala Vllcna sila elektromagneta pri dizanju predmeta
sa neravnom povrsinom, slui specijalni magneti sa pokretnim pipcima,
koji se uvlace u neravnine predmeta i na taj nacin omogucavaju bolje
zatvaranje magnetnih linija, tj. spreeavaju pad nosivosti elektromagneta.
51
it
iJ
t
52
-----+-----
I
'-'-'r'-,'
I
Sl. 46
2, Kofe se prjmenJuJu za prenosenje rasipnih matt:;nJ __ kao
zemlja, pesak, sljunaRf' ugaJj, sitna ruda itd. 1ma ih vise tipova: na s1. 47
prikazana je kofa koja visi 0 kuki, a na s1. 48 kafa sa kasikama za ciji
je rad patreban specijalan mehanizam sa dva dobosa. Kafa na s1. 47
okretna je aka horizantaJne ose. Teziste prazne kofe nalazi se u tacki So ,
koja je ispod tacke vesanja kofe i sa njene desne strane; zbog toga prazna
kofa zauzima vertikalan polozaj i dslanja se granicnikam na ram akacen
o kuku. Kada se kofa napuni materijalom, teziste prelazi u tacku S,
leva ad ase okretanja usled ablika kofe, i ona tezi da se okrene U levu
stranu; poluga 1 sprecava okretanje kofe i kada se ona podigne, kofa
se okrece i materijal se najvecim delom prospe sam, dok se astatak moze
lopatama odstraniti. Kako je sada teziste ispraznjene kofe iznad ose
okretanja, to ce se kofa sama vratiti u prvobitan polozaj. Kofe ovakvih
konstrukcija izvode se ad 0,25 do 3 rn
3
zapremine. One se upotrebljavaju
uglavnom za punjenje bunkera.
Kofa prikazana na s1. 48 je sastavljena od dva jednaka dela vezana
zajednickim zglobom. Kada kofa visi 0 uzetu e, ona je zatvorena; aka
je uze e popusteno, a uzad f zategnuta, kofa ce biti otvorena.
e
1
/'
./
Sl. 48
Kofe se ne pune rnaterijalom; prem; tome, potrebno je pred-
videti i uredaj za njihovo punjenje.
3. Grabilice (grajferi) jesu obavezni pomocni uredaj kod dizaIica
koje prenose velike koliCine rastresitog materijala. To' su transportne
posude specijalnog oblika, koje se sopstvenom tezinom zarivaju u mate-
rijal, zahvataju ga, prenose na odredeno mestc i tamo ga istovaruju.
Grabilice traTIBportuju materijal bez naknadnog rada, bilo rucnog Hi
masinskog.
Prema nacinu kako se celjusti (kasike) grabilice i zatva-
raju, one se dele na: grabilice sa dva uzeta, grabilice sa jednim uzetom,
motorne grabilice i specijalne grabilice.
a) Grabilice sa dva uzeta su one u kojih se operacija zatvaranja
grabilice i delimicnog dizanja vrsi jednim uzetom (ili grupom uzadi),
53
dok drugo uze drzi grabilicu na odredenom mestu za vreme otvaranja
celjusti. Iz pomenutih razloga, masina za pogon grabilica mora imati dva
dobosa, koji mogu raditi i nezavisno j- zajedno jedan sa drugim.
Princip rada grabilice sa dva uzeta prikazan je na s1. 49. Na
skid a) prikazan je izgled grabilice s otvorenim celjustima pri spustanju.
Dba dobosa al i a2 se okrecu u pravcu spustanja, tj. u smeru okretanja
skazaljke na satu. Grabilica visi 0 uzetu 82, dok je me 81 blago opu-
st.eno. Dna se spusta sve dok se njene celjusti ne zariju u materijal koji
se dize. Kada je grabilica legla na materijal, pocinje period zatvaranja
grabilice (skica b). Dobos za zatvaranje al okrece se u smeru obrnutom
okretanju skazaljke na satu, dok drugi dobos a2 miruje. Dd trenutka kad
se celjusti grabilice dodirnu svojim vrhovima, nastupa period dizanja
pune grabilice. Tada se ponovo oba dobosa okrecu u istom smeru, obrnuto
od okretanja skazaljke na satu. Teret se moze raspodeliti na oba uzeta
81 i 82, koja se moraju :navijati na dobose is tom brzinom, jer, ako bi se
uze za drZanje 82 bde navijalo na dobos, grabilica bi poce1a da se otvara,
a maierijal prasuo pre vremena. Grabilica se otvara kada se ukoci
dobos ?2; cela tezina grabilice se os10ni na uze 82, dok se dobos al okrece
u smeru spustanja (skica c). Da bi se dobila potrebna sila za zatvaranje
celjusti u periodu zatvaranja, sila u uzetu se povecava koturacom sme-
stenpm u gomjoj i donjoj traverzi. Prenosni odnos koturace iznosi
i=3-6.
6) C)
d)
S1. 49
Tezina univerzalne grabilice koja se upotrebljava za transp(}rt
krupnog uglja, gline, peska, sodera i s1. moze se odrediti prlblizno prema
obrascu:
G = 100 + 1900 Y -80 y2[kp]. [daN},
gde je:
V - zapremina grabilice u mll.
54
Grabilica koja se upotrebljava za koji .se
lakSe zahvataju, kao tWr. sitan ugalj, 1 za 30 III
dok tezine grabilica i'a materlJala k(}Jl zaI:,:"--
taju iznose pribliino 50/0 od tezine univerzalD:e grablhce. grablhca
k(}je prenose materijale koji se tesko zahvataJu, ka(} npr. droblJena ruda,
jest (1,15 + 1,4) . G.
b) Grabilice sa jednim uzetom vise 0 jednom su
obe.sene 0 kuku normalne dizalice tako da se mogu Skll!1!tl 1 nastaVltl
sa dizanjima komadnih tereta vesanm 0 . Dve w:ablhce o"?a.
kretanja (dizanje Hi spustanje, zatvaranJe III otvaranJe)obavl]aJu Jed
rum metom.
Na s1. 50 shematski je prikazana grabilica sa. jednim. uZetom.
Uze a je pricvrsceno za nosac c, koji se moze kretati po ,:odlcama.
cvrst() vezanim za donju glavu e. Po istim mo,:e. kretati
cr
1
gornja glava f, koja je polugama g vezana za. celJush grabilice h. Na
nosacu c zglobno je vezana poluga b sa tegom 1 oprugom k.
a)
o f
/
6)

Na s1 50a prikazana je prazna grabilica u polozaju se krece
t
"alu Kad se celJ'usti grabilice zariju u maten]al, nosal! c
prema ma enJ . . v' ..><.. C ut
sei dalje spusta ka donjoj glaVl, a. uze.l, dalJe p?pw:>ta, nosa c se sp
po vodicama d sve dok poluga b ne pntisne svoJu oprugu na. deo m.
dejstvom tezine nosaca opruga se' uz kOla se okrene
oko svoje tacke okretanja, i zahvata svoJun druglffi ,kraJem kuku donje
glave (tackasto prikazano na s1. 50a).
55
.. Pri dizanju c, koji sa sabom podize i donju glavu e, celjusti
grablhce se zatvaraJu 1 ona se puni materijalom. Opruga k sprecava u
pocetku dizanja nosaca da se donji kraj poluge b izvadi iz kuke donje
glave.
Na s1. 50b shematski je prikazana zatvorena grabilica. Da bi se
otvor!la, treba je spustiti na tlo. t?ga. treba popustiti uze,
tJ .. nosac c, tallko da se donJl deo poluge b lskopca 1Z kuke donje glave.
Pn ponovnom namotavanju uzeta (dizanje) celjusti grabilice ce se otVD-
riti i materljal ce se prosuti. .
Ako se poluga b izvede na drugu stranu (crtkano prikazano na
s1. 50b) i ako se na kraju poluge veze pomocno uie, moguce je grabilicu
otvoriti zatezanjem pomocnog uzeta iz kabine bez spustanja na tlo.
Na sl. 51 prikazana je konstrukcija grabilice sa jednim uzetom
(oznake iste kao na sl. 50).
81. 51
c) Motorne grabilice otvaraju i zatvaraju celjusti pomocu motora
smestenog na ramu grabilice. One su obitno obesene 0 kuku obicne diza-
lice. Preimucstvo im je u tome sto se mogu lako otvarati i zatvarati
zeljenom brzinom i na bilo kojoj visini. Nedostatak im je velika teiina.
56
d) Specijalne grabilice imaju specijalne vrste celjusti u zavisnosti
od materijala koji prefiose. Na s1. 52a shematski je prikazana grabilica
sa vise celjusti (Polyp) za transport metalnog krsa, krupno komadastog
tvrdog tereta (rude) itd. Ove grabilice se izvode kao dvouzetne Hi
motorne.
U poslednje vreme izvode se mnogoceljusne grabilice sa vazdu-
snim pogonom. U tih konstrukcija gornja glava je radni cilindar, ciji je
klip preko poluge vezan za donju glavu.
Na s1. 52b prikazana je grabilica za pre nos okrugle grade.
Sl. 52
11. UZAD
.,
!
, I
a) Kudeljna uzad imaju slabe mehanicke osabine, kao sto su:
brzo kidanje, slaba jacina, podloznost mehanickim povredama i razlici-
tim atmosferskim uticajima. Upotrebljavaju se za dizaliene masine sa
rucnim pogo nom. Precnik koturova ne sme biti manji od lOd (gde je
d - nominalni precnik uzeta). Glavna njihova primena je za vezivanje
tereta za nosece delove dizalica. U eksp10ataciji sIuze nesmolisana (bela)
i smolisana uzad. Nesmolisana uzad su jaca, ali se mogu upotrebljavati
u suvoj sredini, jer u vlazi brzo propadaju. Smolisana uzad lako podnose
57
v1agu, ali kiseline u smoli, kojom se premazuju uzad, slabe njihova
vlakna,' pa je jacina ovih uzadi manja za lOCl/ood jacine nesmolisanih.
Kudeljno uze se racuna sarno na istezanje:
(19)
gde su:
d - precnik kruga opisanog oko uzta u cm;
Fu - opterecenje uzeta u kp;
[O"ZdOZ] - dozvoljeni napon u vlaknima pri istezanju, kp/cm
2

Za nesmolisanu uzad je [a'dOZ
1
ta, dGz] = 90 kpicm
2
, (daN/om
2
).
100 kp/cm2, a za smolisanu
Ako se vrednostl za dm:\'cljeni napcn u uzetu zamene u obrascu 19,
dobija se,
za nesmolisanu uzad:
Fu = 0,785 d
2
; (20)
za smolisanu uzad:
Fu=0,705d
2
, (21 )
gde je d u rom, a Fu. u kp, (daN).
Zbog slabih mehallickih osobina kudeljna uzad se upotrebljavaju
samo za mehanizme sa rucnim pogonom, kao i za vezivanje tereta za
noseci deo dizalice.
b) Celicna 4zad se upotrebljavaju za sve mehanizme, i sa rucnim
i sa motornim pogonom. Izraduju se od tankih' fica jacine
130-180 kp/mm2, koje se prilikom izrade i termicki obraduju. Zice se
na specijalnim masinama savijaju u strukove, a ovi u uzad. Strukovi se
savijaju oko srediSnjeg (osnovnog) vlakna, koje se izraduje od kudelje,
azbesta Hi meke celicne zice. Uzad sa srediStem od azbestnog Hi celicnog
vlakna upotrebljavaju se u uredajima koji rad.e u neposrednoj blizini
nekog izvora toplote (visoke peci). Uzad sa sredisnim vlaknom od celicne
zice manje su savitljiva od uzadi s azbestnJm i kudeljnim sredisnim vlak-
nom, ali S11 povoljnija za primenu u uredajima gde su izlozena velikim
pritiscima (savijanje uzeta u vise slojeva na dobosu).
Za dizalicne masine se upotrebljavaju uzad dvostrukog upredanja:
zice se upredaju u strukove, a ovi u uzad. Po vrsti upredanja razliku-
jemo unakrsno, istosmerno i kombinovano predenu uzad.
Dnakrsno predena uiad imaju razlicitipravac predenja zica u
strukove i strukova u uzad. Kad su uzad predena istosmerno, ovaj pravac
predenja je ish, dok je u kombinovano predenih uzadi svaki drugi struk
58
u istom pravcu upreq,en. Istosmerno predena mad su savitljivija od
ostalih vrsti uzadi, ali se lako raspredaju:
Za dizalice se obicno upotrebljavaju desnohoda unaknmo pre-
dena mad.
DzM su standardizovana; dimenzije ilZadi po standardima DIN 655
i DIN. 656 date su utablicama 9 i 10.
Najcesce se za dizalice upotrebljavaju uzad sa sest strukova i sa
19 i 37 zica u struku. Uzad sa vecim brojem tanjih zica su savitljivija
od uzadi sa debljim zicama, ali se brze habaju pri prelazima preko
koturova i dobosa. Specijalna uzad (DIN 656) izraduju se od zica razli-
citih precnika, cime sepostize i savitljivost i trajnost.
I:zbor precnika uzeta za zadatu sHu dobija se iz uslova
F
Fo
u,max=K'
(22)
gde su:
Fu,max - najveca sila u uzetu u toku rada;
F 0 - racunska sila kidanja izabranog uzeta utvrdena u stan-
dardu izabranog tipa uzeta, tj. to je proizvod metalnog
preseka svih zica uzeta i nazivne zatezne cvrstoce mate-
rijala Zica;
K - stepen sigurnosti. Vrednosti koefiCijenta K date su u
4ablici 11.
Osim na istezanje, pojedine zice celienog uzeta su napregnute i na
savijanje prillkom prelaska uzeta preko koturova i dobosa;. isto tako,
fica je zbog svog zavojnog polozaja napregnuta i na uvijanje.
Savijanje zica malo utice na staticku jacinu meta; ono utice na
pojavu zamora materijala, usled cega nastupa kidanje pojedinih zica.
Habanje uzeta usled savijanja preko koturova i dobosa zavisi od odnosa
DId (odnosa precnika kotura iIi dobosa prema preeniku ilZeta). Ovaj
odnos, kako su pokazali ogledi, ne treba da bude manji od DId if;; 16 -' 30,
u zavisnosti od vrste pagona mehanizma.
U toku rada me se mora nadgledati i povuci iz upotrebe kad broj
iskidanih Zica na duzini jednog koraka zavojnice struka prede odredenu
Tablica 12 daje vrednosti dozvoljenog broja prekinutih zica.
\ Za opSte slucajeve sluze unakrsno predena uzad. Istosmernu uzad
treba upotrebiti kada se mora spreCiti odvrtanje ilZeta iIi zaplitanje
koturace, ali same ako se konstruktivno mogu ugraditi dva liZeta -
jedno istosmerno levo, a drugo desno.
59
0>
0
en
....
Tablica 9,
-"_._ ....
Tip u'z eta
6 X 19 = 114 iiea + 1 jezgro
6 X 37 = 222 zice + 1 jezgro
Tip uzeta
--

I 8 X 37 = 296 zica + 1 jezgro
_._-----_._---_. -.
I
A
B
b
C
I
B fO j
ro
::l
:>
.y:
0
;l 2
'3
...
ro '"
... ()
Cii
.....
oN
I
I
I
I
I 6 I 19 I
I
I 6 I 37 I
B roj
ro
;:J
:> .Y:
.a
::1 2
::l
b
()
rJJ N
H
8
I
37
Celicna uzad - DIN 655
I
ro
Racunka sila

pri kidanju
0. " S ro uzeta u kp pri
E S -p.''''
ro
..;g .y: 2 r.l ro S .y: 8
jacini na kida-
()
nje jedne iiee
;;:1 .Y: 0 >::.y: ro 0.
-2 ;Uj * (kp mm')
.,q
S:r; ;N tn

6; 2 +1 6; 'N &: 0.;:J 0 +1
130 160 180 {/J
I

0,41
14
,3
0,135
1860 I 2300
2550
0,5 22,4 0,21 2900 3600 4050
9,5 0,6 32,2 0,30 4200 5150 5800
1 0,7 43,9 0,41 5000 7000 7900
114 I 2,5 0,8 57,3 0,54 7450 9150 10300
4 0,9 72,5 0,68 9450 11600 13050
6 1,0 : 89,5 0,85 11650 13300 18100
7 1,1 108,3 1,02 14100 17350 19500
9 1,2 128,9
1,22116750 20600 123200
20 1,3 151,3 1,43 19650 24200 27250
22 1,4 175,5 1,66 22800 28050 31600
9 0,4 27,9 0,26 3650 4450 5000
0 0,45 35,3 0,34 4600 5650 6350
1 0,5 43,6 0,51 5650 7000 7850
2 0,55 52,7 0,50 6850 8450 9500
3 0,6 62,8 0,59 8150 10050 11300
4 0,65 73,7 0,70 9600 11800 13250
222 I 5 0,7 85,4 0,81 11100 13650 15350
6 0,75 98,1 0,93 12750 15700 17650
18 0,8 111,6 1,06 14500 17850 20100
20 0,9 141,2 1,34 18350 22600 25400
22 1,0 174,4 1,65 22650 27900 31400
24 1,1 211,0 2,00 27450 33750 38000
27 1,2,': 251,1 2,38 32650 402'00 45200
<I>
I Racunska sila
I
. pri kidanj'll
(1)0.

S <)J I uzeta u kp pri
ro 2
-a'2 I jacini na kida-

t'C, S
c:.y: . g I nje jedne zke
'N ro
i (kpimm2)

'S 2 "'r
g


I I rt
S
+
1
tt;N &:p.
rJJ
I
E-< 0 +1, 130 160 180
29 1,3 294,7 2,80 38300 47150 53050
31 1,4 341,7 3,24 44400 54650 61500
33 1,5 392,3 3,72 51000 62750 70600
35 1,6 446,4 4,24 58050 17400

37 1,7 503,9 4,78 65500 80600 90700
40 1,8 564,9 5,36 73450 90400 101700
42 1,9 629,4 5,97 81800 00700 113300
44 2,0 697,4 6,62 90650 111600 125550
16 0,6 83,7 0,84 10900 13400 15050
19 0,7 113,9 1,14 14800 18200 20500
20 0,75 13(\,8 1,31 17000 20950 23550
21 0,8 '148,8 1,49 19350 23800 26800
23 0,85 168,0 1,68 21850 26900 30250
25 0,95 209,8 2,10 27250 33550 37750
27 1,0 232,5 2,32 30250 37200 41850
30 1
,1 281,3 2,81 36550 45000 50650
296 I
32 \
1,2 I 334,8
3,35 43500 53550 00250
35 I 1,3 392,9 3,93 51050 62850 70700
37 1,4 455,7 4,56 59200 72900 82000
40 1,5 523,1 5,24 68000 83700 94150
43 1,6 595,1 5,95 77350 95200 107100
45 1,7 671,9 6,72 87350 107500 120850
48 1,8 752,2 7,52 97800 120350 135400
51 1,9 839,2 8,39 109100 134300 151050
54
2,0 929,91 9,30f20900 148800 167400
58 2,2 11125,1 11,25 146250 180000
0>
N Tablica 10, Celicna uiad DIN 656
B ro j

Precnik zice mm
RacUluska sila
I
"8
pri kidanju
]1
S dl
aZeta u kp pri
8
l
na kida-
Tip uzeta
1

;:l
;l '"
;.

v'8

!f
n'e jedne zice
]
_..-.I ::::t <;;)
8-g ,N 1)':
.._
0

u kp!mm"
2
rob dl ' g 10 :> OJ <D
'
rti
0) 0 8. o
+1 +'
r})
8+1 0l(i1
p.. p.::I
130 160 180 (/) N ....
...,
--
Seale - Machart I I I I
,
8 0,80 0,37 0,65 26,7 0,26 3450 4250 4800
10 0,95 0,45 0,80 39,9 O,iiB 5150 6350 7150
12 l,f 0,55 0,95 57,8 0,55 7500 9250 10400
I
14 1,4 0,65 1,1 28,4 0,75 10150 12550 14100
16 1,6 0,7 1,3 104,5 1,00 13550 16700 18800
A I 6 I 114 18 1,7 0,8 1,4 123,8 1,18 16100 19800 22250
20 1,9 0,9 1,6 159,9 1,53 20750 25550 28750
22 2,2 1,0 1,7 187,7 1,79 24400 30000 33800
24 2,4 1,1 1,9 231,5 2,20 30100 37000 41650
26 2,7 1,2 2,0 262,5 2,50 34100 42000 4725D
29 2,8 1,3 2,2 313,8 2,98 40800 50200 56500
6 X 19 = 114 zica + 1 jezgro
I I I I I 31 3,0 1,4 2,4 369,8 3,51 48050 59150 66550
,
S?ale - Machan
,
I I
I
14 1,1 0,5 0,8 67,5 0,67 8750 10800 12150
1
16 1,3 0,6 1,0 87,5 0,87 11350 14000 15750
9
17,5 1,4 0,65 1,1 104,6 1,05 13600 16700 18800
9
152 I
20 1,6 0,7 1,3 139,3 1,39 18100 22250 2!?050
--
B
,
8
,
19 22 1,7 0,8 1,4 165,1 1,65 21450 26400' 29700
24 1,9 0,9 1,6 213,2 2,13 27700 34100 3835e
271 2,2
1,0 I
1,7
250,31
2
,50 32550140050
45050
30 2,4 1,1 1,9 308,7 3,09 40100 49400 55550
8 X 19 = 152 2ll<:e + 1 jezgro
,
I
,
I I
32 2,6 1,2 2,0 350,0 3,50 45500 56000 63000
B ro J I Precnik zice rom

Racunska sila

pri kidanju

meta u kp pri
;:l

jacini na kida-
Tip uzeta
OJ til <11::1'
nje iedne zice ;.
,1>',
S
C1S'- ...... <II 0.
0 ;:! ;:l
0,1>',:
r::E*
u kp/mm!
,1>',
1:l
,N \j':
f;D::s
::s
.,
Ql '1iJ 810 tV CIllt)
k CJ
A: E +1
&,S

130 I 160 I ii3
N .... ...,'" u)'" (/)'" 180
I I
25 1,3 0,95 1,3 239,0 2,27 3105e 38200 43000
27 1,4 1,0 1,4 273,8 2,60 35600 43800 4925
1 29 1,5 1,1 1,5 318,7 3,02 41400 51000 5735
15 31 1;6 1,2 1,6 387,1 3,48 47700 58750 660
5)11'
C I 0
,
15 222 33 1,7 1,2 1,7 401,4 3,81 52150 64200 7225
35 1,8 1,3 1,8 455,3 4,32 59150 72850 8195
31 37 1,9 1,4 1,9 512,8 4,87 66650 82000 9230
39 2,0 1,5 2,0 573,7 5,45 74550 91750 10325
o X 37 = 222 iice T 1 jezgro
spolj, iice
I
Machart Warrington
I
\
8[ 0,6 [ 0,45
0,6 I 27,7
0,26[ 3600 500
10 0,7 0,55 0,7 38,5 0,36 5000 615 690
12 0,85 0,65 0,87 56,2 0,53 7300 8950 1010
1
14 1,0 0;75 1,0 77,1 0,73 10000 12300 13850
6
16 1,1 0,85 1,1 94,5 0,89 12250 15100 17000
D
,
6
,
6+6 114
18 1,3 0,96 1,3 120,0 1,22 16750 20600 23200
20 1,4 1,1 1,4 154,2 1,46 20050 24650 27750
19
22 1,6 1,2 1,6 197,5 1,87 25650 31600 35550
1-
24 1,7
"'['"
,,4,0['31., 29""1'59" '0450 26 1,9 1,4 1,9 276,5 2,62 35950 44250 49750
6 X 19 = 114 zica + 1 jezgro
28 2,0 1,5 2,0 308,6 2,93 40100 49350 55550
30 2,2 1,6 2,2 368,8 3,50 47950 59000 66350
1
14 0,85
0,651 0,85
74,9 0,75
9700[11950
13450
1
16 0,95 0,70 0,95 92,1 0,92 11950 14750 16550
6
18 1,1 0,8 1,1 122.9 1,23 15950 19650 22100
/6+6
20 1,2 0,9 1,2 148;1 1,48 19250 23700 26650
E 8 152 22 1,3 0,95 1,3 172,0 1,72 22350 27500 30950
1-
24 1,4 1,1
1.4 1205.,
2,06, 26700 32900 37000
I 19
27 1,6 1,2 1,6 263,3 2,63,34200 42100[47400
29 1,7 1,3 1,7 299,7 3,00 38950 47950 53950
en 8 X 19 = 152 Zice + 1 jezgro
59000
CA> 32 1,9 1,4 1,9 368,7
-------, ......_.-
Tablica 11.
Stepen sigurnosti - K za celicnu uzad
I---O;'naka pog::mske klase
Naz-iv
I Broj na sat sigurnosti K
Broj radnih ciklusa Stepen
Laka
1 do 16
4,5
SrednJa 2 preko 16 do 32 5,5
Teska
I
3 preko 32 do 63 7
Vrlo teska
4 preko 63 8,5
Primer III: Izbor uzeta
Sila u uZeilJU Fu = 2750 kip (daN); reZdm rada dl!Zaili;oe - sredindi.
Stepen siglu!I'nosili, pirerna talb'lici 11, za sredntiJi reZiun rada je K = 5,5.
RacunSika sila kidarrlja uzeta, prema oibrascu (22), jest:
Po = F" . K = 27505,5 = 15125 kp, (daN).
kp Nt 2)
Ovoj sili odgo'vara me, pri jacini materijala zica 160 (k om,
preenika a = 10 mm, upa 'R
Prema tome, izabrano je uze: B16X160DIN655.
12. LANeI
U transportnim uredajima upotrebljavaju se zavareni i zglobni
(Galovi) land.
a) Zavareni lanci su sastavljeni od beoeuga (karika) ovalnog oblika,
izradenih od celika okruglog preseka (sl. 53).
Postoje land sa dugim i sa kratk1m beO'cuzima. Duzina dugih
beoeuga je veca od 5d (l> 5d, gde je d - precnik materijala) (s1. 54).
Land sa dugim karikama obicno se 'ne upotrebljavaju za dizalicne
masine ako lanac treba da se namotava J'<a dobos jer je povecano napre-
zanje beocuga na savijanje.
Land sa kratkim beocuzima dele se na kaHbl'isane i nekalibrisane.-
Korak kalibrisamog lanca moze da odstupa u granicama od 30/o, a
nominalna sirina beocuga za 5
1l
/o od nominalnog preeni!ka beoeuga.
Pojedine dimenzije nekalibrisanog lanca variraju i do 10% od prec-
nika beocuga.
Dimen21ije lanaca se mogu odrediti pomocu stepena sigurnooti,
prema obrascu:
64
Fo
Flmax= K
Stepeni sigurnO'sti dati su u tablici 13.
(23)
'0'
...
.0

'0
>
N
o
t:l
'"
'"
,J
I
5 - Transportni uredaj!
-
"t+
""


0> <:> ....
.....
""
'"
oruaU$lOlSl
II
:E
en
ijj .....
X S
'"
co N
.....
(l) <0 IX) 0
>N M M ....
OUSUljieUn
::l
'"
...
0
S
(l)
'" a [uepeJdn
(l) co

<:>
.....
OU.IDUlS01SI
S
.....
""
+ 0
<0

<0
''
""
II
'" '" -a; to
a [uepardn

2
co eo 0 >N
X OUSJlj,eun M M ....
::l
....,
<0
I
'"

'"
'u --
'"
...
g
....
0
+


""
a [=pardn b()
.....
;::;.
c<I
OUJaursotSI
0 .....
0
""
. .,;
::4
II a1

t-
'a
'"
X ;N
co ::l
e[uepe-Jdn '0
"".
co 0
OUSUljl'1un
'"
""i
""
M
>::
'"
u
;N
.<::
e[uepaJdn
:g
..... I:! co t- eo
:1-
OUJaUlS01SI


...
0-
.....
'0'
II ...

IX:
aruepaJ<in
""
;e
X
OUSUljl!lun
.....
I
I
co
I
---
I
I
1'll<>pt !+sorun2)S t- oo
l
:j>1'luaf!aUa0lj tre:j.!q0Jl.Id 0

t:l
...
p..
65
II
SL 53
S1. 54

___ LJ
.i
, j
V
S1. 55a
SI. 55b
66
TabHca 13.
sigurnosti K za zavarene lance
V,rsta pogona Nekalibrisani lanci Ka1ibri:sani land
RJucni 3 4,5
Motorni 6 8
Veei stepen s1gu:rn:lO'sti u kalibrisanih lanaca se propisuje da '00 se
smanjilo halbanje beoeuga na dodi:rm.im mestima, a time i cdr-zao jednak
korak lanca zbog na<i1aska na lan-eanike.
ZaV'areni land se retko upotrebljavaju za dizalice, Kalibrisan9
land sluze za rucne dizalice manjih nosivosti i maJih brzina dizanja
(do 0,5 mlsec), a nekaliibrisani uglavnom za vezivanje tereta za noo6i
organ. Dtimenzije lannca su standardi:1j()lv8ll1e - DIN 766, i date u ta!b-
lici 14.
b) Zglobni (Galovi) Lanci. Galovi (lamelasti, 8aTnirni) land i7J1'a-
deni su od lamela od celika C 0645, koje su osoV'inicama ad
C 0545. Primenjuju se u dizalica za dizanJje tere1la rucnim putem, kao
j moto:rm.ih dizalica velike nOl9iy.c-sti a 'male brzilIle dizanja.
PI"ednclSt zglobnih lanCllca nad zavarenim ogleda se, pre svega, U
vecoJ sigurnosti (nemaju zavarenih mesta) i u veeoj savitljivosti, zbog
cega se mogu' upo,trebljavaN lancanici i dobosi manjih dimell2Ji.ja.
Nedostatak zglobnih lanaoa je u tome 8tO oni mogu da 'rade samo
u jednoj rarvni, jer se pri kosom za:tezanju lan-ca javljaju dopunska naipTe-
zanja u lamelama, sto mooe dovesti do njihov-og loma.
Naponi u lamedama i OISolV'inicama zglobnih lanaca se ne prora-
cunavaiju, vee im se eksperimentalnim odreduje sUa kidanja, a
dimenzije se orlreduju ria osnovupropisanog stepena sigurnooti, kao i
zavarlni lanci lobrazac (23)/.
Stepeni sigurnosti za zbor dimenzija 2lg1obnili 18l11taca dati su u
tablici 15.
Tablica 15.
Brzina kretanja
lanca
Step(;ln sigumosti
Stepen sigumosii K za z.gl{)1bne lance
do 0,25 rnisec do 0,5 mfsec l-i.5mfsec
5 6 8
Sl!ika 55 prikazuje i:ZJgled lanaca, a twblica 16 daje njihove
dimenzije prema DIN 8150.
5*
67
CI)
<
CD
1'.0
Talblica 14.
Nazivna debliina d

na IZ- Poboljsan
rada
'------,--.
Za ops!u
upotrebu
,
'"
N
;.0 0)
o


i 3
5
6
4
5
6
7
8
(9)
(9,5)
10
(11)
13
16
18
20
23
5
6
7
8
9
10
(11)
13
16
18
20
23
7
8
9
(10)
11
(13)
14
(16)
18
20
23
Korak
4
18,5 I
18,5l
16
18,5/
18,5
22 .
24
f
27
27
28
J
31 1
36
41
45
50
56
\
,
.s
, Q)
'0 (.I;:l ,
.
fi1@.tg g
0.:':: ctI I
o cu-;:;I:: -
>tl..!<Q) o",2.ci
t:l '8 '" @ ' e-;::.
Cl
5 6
0,5 + 1,5
-0,5
0,6
+ 2,5
-0,8
1,0
+ 3,8
-1,3
64 J + 1,5
Zavareni lanel od okruglog celika, prema DIN 766
b
7
17
20
14
17
20
23
26
30
31
34
36
44
47
54
60
67
77
Izvodenje sa nor-
malnim materijalom
Izvodenje sa poboljsanim
materijalom
e:
'"
t; ...

o",g
:0<:---
Korisni tere!
--I-'-Q)-
s;: Ie: e:
. ., . .,'"
'Q '-''''::l:Q " 'Q <1l '" ;:: 'Q 'Q 'Q
Nf...Ico:o,..;;;.,! oa;1,,;; c:Q. ........ J.O;.,I
,...s.... .. .. ;.::; .. 'o.ON ... ...
s:;!J)rJ,-, ..0.8"'-
o .... '0 j .... j c: 0 o.,i '-< 't1 j
u - I =1 z ..... Uj ::l e!.1 t. 0"-' 2 1"i -
,I I ',__ _
1--8- --9-,-1-0- 11 I 12 1-1-3-1 14
---"
Bez garancije
---.-.-----.---
150 300 600
250 500 1000 250 630, 1260
350 700 1400 350 900 1800
450 900 1800 450 630 1260 2520
630 1260 2500 630 800 1600 3200
800 1600 3200 800 1000 2000 4000
850 1700 3400
1000 2000 4000 1000 1250 2500 5000
1120 2240 4480 1120 1600 3200 6400
1600 3200 6400 1600 2120 4240 8480
2500 5000 10000
2500 5000 10000 2500 3150 6300 12600
3150 6300 12600 3150 4000 8000 16000
4000 8000 16000 4000 5000 10000 20000
5000 10000 20000 5000 6700 13400 26800
:
;;--z
Ell)
'O:E
a .
",..>:"""

'N
Q)t-

15
0,500
0,750
0,320
0,500
0,750
1,000
1,35
1,80
1,90
2,,25
2,70
3,80
4,40
5,80 I
7,30
-----'-
9,00 I
12,0
Nazlvna debljina d Korak
Izvodenje sa nor-
malnlm materijalom
IzvodenJe sa poboJjsanim
materijaiom
ObiC-\
na Iz-
rada

,



0,...., .... 0 0 ::l J:1
58,9
b
p i 'fj
z
.,., I..! 'gi
Korisni teret I
, Q)
e:,::: s;:

"'1:l '" "':':: 'Q
,S; r---- ...--.
ei 'M.M Z
U 'Q.
Za opstu
upotrebu
,
'"
'08
;!:( Pt..-tr-< ;:;a
0::119 0"'11.0
;. tl .... ;. p. p.;::
N-g"'''' NE::l.
8 N III 8 "'..!<
ttl "'-J -ow
0 a. J..O.O.I
d ..
gj
@ p..g:B,
EtiJ,...:;
'::;>'-<'OJ
(1) ......

9
z
o p

op.R< .,-,H'OR<.
p:: oe!. 21"ie!.
1 I
26
28
30
33
36
39
2 ,
26 I

N"""
3
,-4-,-'-5\ 6
7 8 9

10 11 12 13 14
731 + 5,5 87 6300 12600 25200 6300 - 17000 34000
28 - . 78 2,0 - 1,8 94 7500 15000 30000 7500 - 20000 40000
30 - 84 + 6,5 101 8500 17000 34000 8500 - 22400 44800
33 - 92] - 2,2 112 10000 20000 40000 10000 - 26400 52800
36 - 101 2,5 122 12500 25000 50000 12500 - 30000 60000
39 - 109 + 8,0 132 14000 28000 56000 14000 - 36000 72000
42 42 - 118 - 2,5 142 17000 34000 58000 17000 - 40000 80000
45 45 - 126 152 19000 38000 76000 19000 - 44800 89600
48 48 - 134 Pre- Pre- 162 21000 42000 84000 21000 - 50000 100000
51 51 _ 143 rna rna 172 25000 50000 100000 25000 - 56000 112000
spora- spora-
54 54 _ 151 zumu zumu 182 28000 56000 112000 28000 - 63000 126000
I 57 '57 - 160 192 30000 60000 120000 30000 - 67000 134000

;:;-Z
EIIl
'031,
"'&'S

t---JI:


15,0
17,5
20,0
24,5
29,0
34,0
40,0
45,5
52,0
58,5
65,5
73,0
\ flO 60 - 168 202 33500 134000 33500 - 71000 142000 I 81,0 ,
70
w
0_
I
I I I I I I
C'-1C'.;JtOc:ocotO
I
....

..........
"'""
0_
""'
OJ
,,:
..... M"" oo:fIt-tt:.>QC\l!:-e-:lO',)t-Mr- r- 00 C"') C<':) U':I --t
+1
..... ........
...............
..... __
I .a .;:
I I

\ I I
i d[u,efolS!eu
I . .

I WVNIep!] I' ..... - '"""'
eU1?dJ.11 :- ::"' g;i g
n::.juelil WO::.jBflS
n f.o.rg C'J. C'l C'l C'l C"J C\f N oo::t< "I;tI '<:;to: (0 r.o to 00 CO CO
0'1+
nzaA
!1Z !1;)!flOUSO
I
---------------------------------
.,.,
'"'.,., tn

I I I 1 I I
C'> ." t:- oo

." 00 0 <0 0 to 00 0 tn tn 0 0 0 0 0
<N <N M M M
"'" "'"
L<> <0 t:- oo
'"

I I
;:;
<0 <N ,..; t:- o tt:)
'"
<0
"'"
0>
'"
0 0> 00 0
'"
'"
M
"'"
tn
'"
eo
'"
0> ..... ..... tn c:- O>
'"
.,.,
t-
..... .... .... .... .... <N
'"
<'I

i
i
."
C"5'cocoO LCO tr:lOtnOti")Ott:lO
...... ....-1tNlNC'?Moo:t''''tIl!')l.OtD
13. PORE'ElENJE SVOJSTVA u2ADI I LANACA
",<,'
Celicna uzad imaju sledeca preimucstva nad laneima:
a) manju sopstvenu tezinu;
b) vecu gipkost u svim praveima;
c) bolje primanje udaraca;
d) Tad bez suma i pri velikim brzinama kretanja;
e) vecu sigurnost u radu, jer kidanje lanaca nastupa iznenada,
a u uzadi se zice koje se nalaze na povrsini uzeta kidaju brze
nego one ispod povrsine, tako da se ostecenje uzeta odmah
moze primetiti.
Nedostaci 'celicnih uzadi u poredenju sa lancima jesu:
a) bde habanje uzeta;
b) za rad s uzadima potrebne su znatno vece dimenzije koturova
i dobosa.
Eksploatacijske pogodnosti primene celicnih uzadi stavljaju ih
pred sve savitljive elemente; celicna uiad su savitljivi elementi koji se
najcesce upotrebljavaju u konstruisanju transportno-dizalicnih masina.
I pored svih preimucstava celienih uzadi, i lanci se upotreblj-avaju
u spedjalnim slucajevima. Jedan od glavnih razlaga za primenu lanaca
je taj sto je lancanik (odnosno dobos lane a) znatno manji od kotura
(odnosno dobosa) za uze. U vezi sa tim smanjuje se i obrtni moment
tereta, prenosni odnos, dimenzije i tezina mehanizma .
Land (zavareni i zglobni) narocito se primenjuju u mehanizmima
za dizanje tereta sa malim btzinama, a za male visine dizanja; i to za
one mehanizme koji treba da buduzbijene konstrukcije i malih tezina.
Tako se za rucne prenosne cekrke iskljucivo upotrebljavaju lanci.
Pored ovoga, zavareni i zglobni land upotrebljavaju se za dizalice
koje prenose terete visokih temperatura. To je zbog toga sto visoke tem-
perature okolnog vazduha znatno uticu na smanjenje trajnosti 1 jacine
celicnog uzeta.
13. KOTURI
U mehanizmu za dizanje koror slilZi ili da promeni pravae savit-
Ijivog elementa Hi kao deo koturace, koja se uvodl radi smanjivanja
momenta od tereta.
Kako se gornji kotur koturace (s1. 56) okreee oka nepokretne oso-
vine, a donji menja polozaj pri dizanju tereta, to se razlikuju pokretni
i nepokretni koturi.
Uzad i lanci pri prolazu preko kotura ne treba da budu izlozeni
velikim naprezanjima pri savijanju, kao i opasnosti brzog habanja. Obodi
kotura treba da obezbede nesmetano ulazenje i izla.zenje uzeta, odnosno
lanea, ne stvarajuci pri tome nepotrebne otpore. Da bi se obezbedio
dovoljan vek savitljivog elementa, kao i da bi se izbegla povecana
71
naprezanja pri savijanju, propisuju se ogle dim a dobijeni najmanji prec-
nid kotura, ito:
za kudeljnu uzad
za zavarene lance
Dk =10d;
Dk
Preenik kotura i dobosa za celieno uze se dobija po obrascu:
gde su:
D
Tablica 17;
I
Pogonska
klasa
1 (Iaka)
2 (srednja)
--
3 (teska)
D
D=(cr)d, (24)
precnik kotura ili dobosa izmeren po osama namotanog
uzeta;
precnik uzeta;
odnos zavisan od pogonske klase dizaliee, dobijen iz tab-
lice 17.
Odnos DId
Did za
I I
c"
dobose koture
koture
za izravnanje
18 18 10
20 20 11
22 22 12
4 (veoma teska) 24 24 13
Koturi se izraduju ad livenog gvozda, liva i zavareni;
radna povrsina obada kotura obraduje se mehanicki (na strugu). U glav-
cinu kotura se obieno ubacuje eahura najcesce izradena od bronze; dodirne
povrsine izmedu osovine i cahure podmazuju se mascu. U poslednje
vreme vrlo mnogo se upotrebljavaju lezaji sa kotrljanjem izmedu kotura
i osovinice oko. koje se ovaj okrece; upotrebom lezaja sa kotrljanjem
znatno se smanjuju otpori pri okretanju kotura i obezbeduje se dug vek
bez ceste kontrole.
Na s1. 57, 58 i 59 prikazana je konstrukcija livenog i zavarenog
kotura, a u tablid 18 date su njihove konstruktivne dimenzije. Za neka-
librisane lance primenjuju se koturi sa glatkim (s1. 60) i sa profilisanim
obodom (s1. 60a).
Nazubljeni venae lancanika (s1. 61), preko koga se prebacuje
kalibrisani lanae, sluzi kako za vodenje tako i za pogon. Precnik podeo-
nog kruga lancanika (ako je broj zuba z= 6, a d = 16) dat je, bez vece
greske, u obraseu:
72
NEPOKReTNI
KOTUR ----,,Ft-
S1. S7
S1. 58
S1. 59
73
gde su:
S1. 60
R
t
D = ~ ,
Sill
z
t - korak lanca;
R
z - broj zuba lancanika.
S1. 60a
d
S1. 61
(25)
Za zglobne (lamelaste) lance upotrebljava se lancanik prikazan na
s1. 62. Ako je z - broj zuba, a t - korak lanca, precnik podeonog kruga
lancanika jest:
74
t
D = . 180" 'f .
Stn--
Z
f
(26)
Sl. 62
DilZina i precnik osovine kotura odreduju se prema dozvoljenom
naponu pri savijanju i prema dopustenom povrsinskom pritisku. Precnik
osovine je:
11- ,Ms - .1
1 3 ~ 'F
- O,1[OdOz}- 80,1,[c
s
,doz]'
a dilZina naleganja glavcine,
. F
1= 1 d'
[PdoZ .
gde su:
F - sila pritiska na glavcinu kotura;
l - razmak oslcnaca osovine:
(0'5 dozl = (1000 + 1200) kp/cm
2
, (d:aN/cm
2
), za celdike C 0545 d C 0645;
[Pdozl = (40+60) kp/cm2 za celik po liven om gvozau, i (100+150)
kp/cm
2
za celik po bronzi; [PdOZ] - dozvoljeni povrSinski
witisak.
Pri okretanju kotura javljaju se sledeci otpori:
a) - 'U:-sled trenja izmedu glavCine kotura i osovinice;
b) - usled krutosti (otpora savijanju) savitljivog elementa.
Sila na obimu kotura potrebna za savladivanje otpora trenja na
dodirnim povrsinama kotura i osovinice je (s1. 63);
do
FWI =FNp.o;-;
gde su:
I..L koeficijent trenja, koji se moze uzeti:
za klizno leziste I..L = 0,1 - 0,15,
za leziste sa kotrljanjem I..L = 0,02 - 0,03;
Dk = Dd na s1. 63;
75
.,.::J
....,
-J
0>
Tablica 18.
h
b,
Sivi
liv
Dimenzije katura (sl. 57-59; DIN 15062)
Profil aboda Glavcina
Koturi za uzad
grupe 0
Koturi za Koturi za uzad 1 Najve.ci I Preenik
lzravnanJe grupe 1 do 4 I precllIk d,
grupe 0 do 4 d, H, za cahu-
b, '--:T-------r--=- . I re DIN
CL i Za uze I J:l D, J:l d, 1850 u
C i precnika Sivi CL i glavcl-
, D, mm D'::l a; E '. I . S Iiv C nama ad
1
_____ '" 5. E lzvod., lzvod. P. S sivog !iva
i ' norm. I max, N I I II N i celika
1 I 2 I 3 I 4
---6-1--7-1 8 9 Hi 11 12 13 14 15
5 I 15
2,51
3,2
4,0
5,0
6,3
7,0
8,0
9,0
10,0
11,0
12,5
14
16
18
20
22,5
25
28
"2
I
()
0.
::1
o
,,,
'0
'1
(1)
(")<
;:3

III
&1
0'
0-
III
N;>;"
II> 0
< (!)
.........
til ....
tl 8.
0 .......
til (!)

o
P-of;j
g 0
...... '-'.
011>
<
Il> .:::
10
12,5
15
17,5
20
22
25
30
32,5
35
37,5
40
45
50
55
60
67,5
75
ua
(1)
rn
s::
'0
;il
S

P-o .....
1"0
III
.:::8'
aq $.
'0 ;;JS
.... ;:3 III
(!) ....
(')( n t--'
;:3 III Il>
S;:3
s:: II> Q
8"
2" 03.
P3
-I- rn
0(1)

S
1"
s::
18
22
28
32
38
41
45
55
60
65
70
75
80
90
100
110
120
135
.........
II
t;:J
:F
18 I
22
28
32
36
39
43
50
55
60
65
70
75
85
95
105
115
125
O'Q
0.
(1)
'-'.
(!)
N .rrt ..
Il>
p; ;>;"
g 0
(!) (1)
.....
roO 5:
.......
o (!)
< ;:3
Il> .....
';q-
o s::
(!) .....
H> 0
...... rn
() ....
t-"
(1)
tl
.....
:>i"'
'1
OJ 01 .::
,.. b
'!l
....
,...
63 I
80 I
100
125
160
200
250
315
400
3,5
5
6,5
8
10
13
16
20
27
;:3 ......

.....
.... N 0
o tl '0 ....
>8' PJ;;J 'g
0;>;"< ....
'"1 () 0
'0 2' O'Q
::1. '"1 s:: $.
i-<'
g; I:;: PJ
< ...... <.2.

e ()<0 til
$:I.) ,....PJ
s:: $.
;>;"0"... til
Il>
'TJ
.-+
......
il
"." O'Q
'TJ1ll
......
" (!)
S

p;-
o.
III
.....
,-<.
(1)
t::i.

o
p.
- 00:
N( <!

'g .....
;>;"
til (!)
.... tIl S
P;'1ll(!)

en (!) Il>
III tl .......

:1
s: .......
II>
'0 til

- ....
<+ ......
.......
::1
'" ,-,.
III (!)
p.O'Q
III
ro 0
roS
8'0
(!) ....
a'J>
5
6,5
8
10
13
16
20
26
33
f'.l
'"
'"
100
125
160
- I 100 125! 5 12
- 125 160 6.5- E 32 14 18
8 - 51 160 200 8 - 6 40 20 25
do 10
10- 14
14- 20
20- 25
25- 35
9,5- 8 200 250 10 - 8 50 28 32
12 - 9 250 315 13 - 9 ,60 36 42
280 355 14 -10 70
200 115 -Ill 315 400 16-11
(355) (450) 18 -13 80
250 119 -141 400 500 21 -15 90
(450) (560) 23 -17 100
315 24 -17 500 630 '26 -19 120
(355) 27 -22 (560) 710 29 -21 140
400 30 -24 630 800 33 -23 160
(450) 34 -27 710 900 37 -26 180
500

630
710
800
900
38 -3\1 800
43 -34 900
48 -38 1000
54 -43 1120
1
58 -48 1250
58 -54 1400
1600
1000 42 -29 200
1120 47 -33 220
1250 51 -37 250
1400 58 -42 280
1600 58 -45 310
1800 58 -51l 340
2000
'TJ

Ii
l'-:l
'TJ
"
1=
PIP.
,t"t!

::l

45
55
60
65
75
90
110
130
150
165
195
220
250
275
'TJ
z
II
l'-:l
'TJ
c
...
rn
::l

50
60
65
75
90
105
120
140
160
180
205
230
260
290
'TJ
"
35- 42
42- 50
50- 56
56-- 67
67- 80
80- 95
95--110
110-130
130-145
145--165
165-190
?
'\:I I
..,
0
;j '"
o ....
II
"'.J 8.
O'Q
'0

........
(1) rn
;;J
tl
(;.
III
0.
;:3
o
rn

(1)
(")<
;j

III
III
;>;"
S 0
o PJ
p.. 0 <

(!) ..... ::1
0,. + :s.
p (!)
'" '0
III
o S
PJ
O'Q
ro
o
S
(!)
.....
'"1
......
......
a:
1}
.....
..,
g:.

'0
'1.
(!)
(")<
;:3

>=
'"
o
.....
s::
'1
1"
'"
o
--..
......
til
(!)
Koeficijent krutosti celicnih uzadi dobija se eksperimentalnlm
putem, i on je priblizno:
gde su:
cine
d - precnik uzeta u em;
Dk - precnik kotura u em.
Celakupan otpor pri okretanju kotura je:
Fw=Fwl+Fw2=F"l sin ;+;).
Stepen korisnosti kotura je:
_ F u _ Fll I - Fw _ 1 Fw -1 (2 do . 0:; + t::)
- - ---- - '!-,-SIn- ..
F u 1 F u 1 Fll 1 Dk 2
(25)
Stepen korisnog dejstva kotura za uze, u zavisnosti od lezista glav-
na osovinici, jest 110 = 0,94 + 0,98.
Stepen korisnog dejstva za lancanike je 0,94 +0,96.
15. KOTURACE
Koturace se uvcde u mehanizme za dizanje da bi se umanjila sila
zatezanja uzeta, kao i moment tereta na dcbosu. Uvodenjem koturace
u mehanizam za dizanje dablja se manji prenosni odnos izmedu motora
i dobosa, a time 1 ekonomicnija konstrukeija. Kcturace predstavljaju
sistem koturova preko kojih je prebacen::> vucno uze. One mogu da sluie
za smanjenje vucne sile mehanizma za dizanje iliza povecanje brzine
dizanja. U dizalicnih masina uglavnom se primenjuju koturace za sma-
njenje vucne sileo
Na s1. 64a data je shema proste koturace; ako se zanemare otpori
na koturu, vidi se da se teret ravncmerno rasporeduje na sve krake
uzeta u delovima Q/m, gde je m broj krakova uzeta.
Ako se uzmu u obzir otpori koji se javljaju pri okretanju kotura,
obuhvaceni stepenom korisnosti koturace TJk , to je pri dizanju tereta Q
najvece zatezanje kraka uzeta

m '1)k
Ako se teret dize na visinu h, to je put sile m' h. Odnos brzine
kretanja tereta v prema brzini kretanja kraka uzeta Vu sa silom Fu jest:
v 1
-=-.
Vu m
Kao sto se vidi na sl. 64a, u proste koturace jedan kraj uzeta
cvrsto je vezan za oslonac, dok se drugi kraj, posto je nekoliko puta
prebacen preko koturova, namotava na dobos A.
78
a)
Jl 1l D.
m fT7 m
().
!it=m
I 1
--t--t
I
I
I/+,\R
-t.+--r
\ . ,/
'I
b)
S1. 64
79
Za dizalice se, osim prostih koturaca, uglavnom upotrebljavaju
dvojne koturace (s1. 64b), u kojih se oba kraja uzeta namotavaju na
dobos. Kotur a se naziva kotur za izravnanje i sluzi samo da izravna
eventualne nejednakosti u duZinama oba kraka uieta.
Dvojna koturaca predstavlja, u stvari, dye paralelno postavljene
proste koturace ciji je broj krakova uzeta m/2 ako je uze obeseno 0 m
krakova.
Sila u svakom kraku koji nailazi na dobos jest:
Q
Fu =_2_ = ___g __
m m ''7)k
-2 . Yjk
Brzina tereta je:
v=V
U
=2
Vu
.
m m
'i
Imajuci u vidu obn .zac (25) i oznake sa s1. 65, moze
se napisati:
F u 1'1-1 = Fum' 'I) 'i
80
F u m-2 = F u m-l '1) =1 u m
./
F u 2 = F u 3 . 1)0 = Fum' Yj
o
m-2
F u 1 = F 11 I 1)0 = Fum '1)
o
m-l
S1. 65


, I
t 8
1z uslova ravnCilteze donje ose koturova dobija se:
Q=Fum+Fum-l+Fum_2+ - +F
us
+F
u1
=
= Fum (l + 1)0 + + + 71::,-1).
Kako clanovi u zagradi predstavljaju geometrijsku progresiju sa
kolicnikom q;-- '110, ciji je prvi clan al = 1, a poslednji am = '11;:,-1 , to
je zbir dat izrazom:
q am - at Yj, 1 - 71:
q - 1 710 = 1 - 1)0 .
1z gornjeg obrasca konacno se dobija velicina sile u. m-tom kraku
uzeta:
1 -1)0
F um = Q -1--;
1)0
Stepen korisnosti koturace je:
Q v
1 -1);;'
7)k = F um- v" m u m = m (1 -1)0 )' .
gde je m broj krakova uzeta.

(27)
Obrazac (27) vazi za slucaj kada krak uzeta u kome dejstvuje sila
F umsilazi sa pokretnog kotura koturace. Ako u sistemu postoji jos jedan
nepokretni kotur koji sluzi samo za promenu pravca uzeta, sila u kraku
uzeta koji silazi sa njega jest:
Fum _Fum - (26a)
- 7)0 - 1}0 I
Stepen korisnosti takvog sistema je
_ Q _(11):)''10
1)k- - m(1 1)0)
(27a)
Ako se u obrazac 27 stavi m = 2, dobija se stepen korisnosti
pokretnog kotura:
1 2
'Yl
k
- -'7)0 __ -;,--'-_ >
'j 2(1-1)0) 7)0'
Odavde se vidi da je stepen korisnosti pokretnog kotura veci od
stepena korisnosti nepokretnog kotura, a to se objasnjava time sto je sila
u kracima uzeta nepokretnog kotura ravna velicini Q, dok je u kracima
pokretnog kotura raVlna
Pri spustanju tereta sUe u uzadima Fum i Fum odreduju se po
obrascima (26) i (26a) ako u njih umesto '110 stavimo velicinu _1_
1)0
Na s1. 64 prikazana je sbema dvojne koturace sa 4 kraka; prime-
nJuJe se za dizanje tereta do 25-30 Mp. Prenosni odnos ove koturace
je i = 2; duzina namotanog uzeta na svakoj strani dobosa je 1 = 2 h
6 - Transportni uredaji 81
(gde je h - VlSma dizanja). Brzina uieta je Vu = 2 v (gde je v -
brzina tereta); stepen korimosti koturace je TJ k = 0,94.
S1. 66 prikazuje qvojnu koturacu sa 6 krakova, koja se rede upo-
trebljava zbog zakosenja. Prenosni odnos ove koturace je i = 3, duZina
namotanog uieta na svakoj strani dobosa je l = 3 h, brzina meta
v u = 3 v, a stepen korisnosti TJk =0,92.
I
.JL)-
Sl. 66
Dvojna koturaca sa 8 krakova prikazana je na s1. 67. Ona se pri-
menjuje za terete do 75 Mp. U ove koturace su i = 4, l'= 4 h, Vu = 4 v,
a TJ k ",,0,9.
S1. 68 prikazuje shemu dvojne koturace sa 10 krakova, koja sluzi
za terete do 100 Mp. Karakteristike ove koturace su: i = 5, l = 5 h,
Ti u = 5 v, 1). =0,87.
Za terete preko 100 Mp izraduju se dvojne koturace sa 12 i vise
krakova (s1. 69).
Koturace cijom se primenom dobija povecanje brzine tereta ugra-
duju se uglavnom u hidraulicne i pneumatske podizace, u kojih je rela-
tivno lako ostvariti velike pritiske radnog fluida. Na s1. 70 prikazana je
shema koturace jednog hidraulicnog podizaca ciji je prenosni odnos
. 1
1=4
82
......
,....,
~
..-.
I
~
.... 1
""'"
..... ,'""'
......
/.'r::-
a--
I \ : . ~
I
;Q
~
r
.,
,
~ e - W
Sl67
Sl. 68
83
.


It-==;

11";:::;1 T=;
'-
--a---

HI
CJ
I

81. 69
Q
84
81. 70
Primer IV: izbor i proracun stepena korisnosti koturace
Nosivost Q = 10 Mp; preenik uzeta (primer III) d = 16 mm. Prema
tablici 17, za srednji rezim rada je odnos = 20. Prema tome, precnik
kotura je Dk = 20 d = 2016 = 320 mm. Prema tablici 18 usvojen je
kotur precnika Dk = 315 mm. Za teret od 10 Mp usvaja se dvojna kotu-
raca sa 4 kraka.
Kako su b dye proste koturace sa po 2 kraka, tj. dva pokretna
kotura, stepen korisnosti s'e odreduje prema obrascu (27):
1 - , 1 1 + 0,96
7Jk = 2 (1 _ 7Jo ) = = 2 0,98> 0,96.
Sila u kraku meta koji se namotava na dobos jest:
Q 10000
Fu =-- =4--0 9S-=2550kp, (!daN).
ill'1/k "
16. DOBOSI
a) DoboSi za lance se upotrebljavaju u specijalnim slueajevima za
ruene pogone dizalica do 5 Mp nosivosti. Koeficijent korisnog dejstva
(uzimajuci u obzir i trenje u leziStima) jest 'l1 = 0,94 + 0,96. Izraduju se
od livenog gvozda. Precnik dobosa je D = (20 + 30) d. Dobosi za lance
imaju obieno na svojoj povrnini zavojne kanale za vodenje lanca prili-
kom navijanja (s1. 71). Korak zaV'ojnice kanala je:
s b + (2+3) mm,
S1. 71 S1. 72
gdle je b spoljnja sirina beoeuga lanca. Sirina kanala je c= 1,2 d. Broj
zavojaka se odreduje potrebnom duzinom namotavanja (potrebna
visina dizanja). Zbog toga sto pri nailaienju lanca ne dobos postoji samo
jedno nailaienje, odnosno silazenje (u kotura-Ianeanika postoji za svaki
prolaz kroz kotur jedno nailazenje i jedno silazenje), veliema otpora od
savijanja lanca' je dva puta manja nego u kotura za lance. .
85
Debljina zida lancanog dobosa od livenog gvoZda dobija se empi-
rijskim obraseem: h = (0,75 -;...1,3) d [em], gde je: d - preenik beoeuga
lanea. Debljina zida dobosa na najtanjem mestu ne treba da je manja
od 15 -;- 20 mm. Broj navojaka dobosa za odredenu duzinu lanca je:
L
z= 2
(dva navojka za olaksanje veze lanca sa dobosem).
Duzina dobosa je I = n . s (n broj navojaka, s - korak zavoj-
nice). Za manje odgovorne pogone izraduju se dobosi bez zlebova. Otklon
lanea za vreme rada od pravca zavojnog zIeba na dobosu (sa narezanim
zavojnim kanalima) ne treba da bude veci od 1: 10, dok u glatkih dobosa
ovaj otklon pravca lanea prema navojima lanea na dobosu ne sme da
prelazi granieu 1: 40. Lanae se ucvrscuje na svom kraju za dobos pomocu
specijalne kuke (s1. 72), koja se vezuje za dobos zavrtnjima tako da kuka
koja drfi kraj lanca bude u praveu {lise ZIeba.
b) Dobosi za uzad se izraduju od livenog gvozda, rede od celicnog
Eva i od celika (zavarivanjem). Koeficijent korisnog dejstva, uzimajuci
u obzir trenje u lezistima, jest 1'] = 0,95. Precnik dobosa zavisi od dimen-
zija uZeta i rezima rada dizalice, a odreduje se prema obrascu (24) i tab-
liei 17. Dobosi se izraduju Hi glatki iIi sa narezanim zavojnim zlebovima
za vodenje uzeta. Dobosi sa glatkim povrsinama upotrebljavaju se za
namotavanje kudeljnih uzadi, ali i za celicnu uzad ako konstrukeija
uredaja zahteva namotavanje velike duzine uzeta.
U tom slucaju dozvoljava se namotavanje uzeta u vise slojeva
(s1. 73), ali tada uze trpi vece pOvrSinske pritiske, zbog cega i ima manji
vek trajanja. U slucaju primene dobosa sa zlebovima, uze l<;zi po mnago
vecoj povrSini dobosa nego kada nema kanala, cime se sl.lanjuje povr-
sinski pritisak na uze, a time se povecava vek trajanja uz Pri maSin-
skom pogonu dobosi obavezno imaju zavojne zlebove za vodenje uzeta.
Polupreenik zavojnih zlebova treba da je takav da se spreei zaklinja-
vanje uzeta (s1. 74).
U tablici 19 date su konstruktivne mere zlebova na dobosu. Dobosi
na koje se navija jedan krak uzeta imaju jedan zavojni zleb -- desni.
Ako se navijaju dva kraka uzeta, postoji i desni i levi zavojni zleb. Broj
zavojaka na dobosu za jedan krak je:
Tablica 11'-
H. i
z=--D- 2.
"It. d
Konstrukcione mere zlebova n-, doboiHma
I " I 13 I 16 I 19 I 22 I 27 I 33 I '" I 44 I
__ S_,_12_,-15--,-18-,-22-
1
--;-1-31-
1
--;;-1--:;-1--;-1
r I 5,5 I 7 I 9 I 10,5 I 12 I 15 I 18 I 22 I 24
I 1 I 1,5 I 2 I 2,5 I 3 1-;-1 4 I 5 \ 6 I
a
86
gde su:
- prenosni';r'odnos koturace; i
Dd -- precnik dobosa;
H - visina dizanja tereta (dva navojka se dodaju radi sigurnije
veze uzeta sa dobosem).

81. 73
S1. 74
Duzina narezanog dela je: l = z . s, gde je: s - kor* zavojnice,
koji je veCi za 2 -;- 3 mm od preCnika uZeta.
87
Akose na dobos namotavaju dva kraka meta i ako se ostavi sa
strane (za ivicu i za osiguranje veze _ meta sa dobosem) po 4 S, puna
duzina dobosa ce biti:
2H. i
L = . + 8) . s + I" (28)
gde je:
I" dec dobosa izmedu navojaka.
DuZina dohcSa kada se na njega namotava samo jedan krak jest:
L = H. i + 7) . s _ (29)
'11:.
kada se za pricvrScivanje uzeta za dobos i za ivicu dobo.sa doda dmina
7 s.
NajceSce se primenjuju liveni dobosi. Pogon dobo.sa se moze ostva-
rim na razne nacine. Na s1. 75 prikazani su shematski razni naCini veze
pogona sa dobo.sem.
I
Q
2 B 1 B
A
A
C C
KIt---lU I H
DT A iGP
c [) C
SL 75
Na skid I dobos je sa dva klina pricvrScen za vratilo; za isto vra-
tilo je klinom priCvrSCell zupeanik preko koga se dobija pogon. Na delu
vralila od zupcanika do desne glavcine dobosa vratilo je napregnuto na
pun obrtni moment; na delu vratila izmedu glavcina ovajmoment moze
bili manji za polovinu, jer se preko prvog klina i glavcine prenosi deo
momenta na dobo!t Na skid II dobos je pricvrSCen za osovinu na jednom
mestu; zupcanik je prievrscen za sam dobos tako da se ceo obrtni moment
prenosi preko dobosa. Qsovina nije napregnuta na uvijanje, ali se zbog
cvrste veze sa dobosem na njegovoj levoj glavcini okrece u le!iStima.
Prema skici III dobos je slobodno okretan oko osovine, a pogon dobija
od zupCanika koji je pricvrScen za nju. Na skid IV dobos je slobodno
oslonjen na osovinu i prima pogon od dva zupeanika sa svoje obe strane.
88
Iz gornjih shemCl; moze se videti da se osovine dobosa mogu izvesti
kao neokretne i u slucaju da ne prenose obrtni moment (shema
II i IV). U prvom slucaju (shema II) uproscena je konstrukcija oslonaca
osovine, ali se javljaju teskoce oko odriavanja leziSta; u drugom slucaju
olakSano je odrZavanje lezista, ali je otezana konstrukcija leZiSta. Lezista
dobosa iIi osovine izvode se kao klizna Hi lezista sa kotrljanjem.
Spajanje zupcanika sa dobosem prikazano je na s1. 76. U ovom
slucaju dobos se okrece zajedno sa zupcanikom, dok je osovina nepo-
kretna. Qna se svojim krajevima oslanja na nosece limove, a ploCicama
je osigurana protiv okretanja. U glavcinama zupcanika i dobosa ubacene
su bronzane cahurice; podmazivanje se vrsi mascu, i to kroz osovinu.
Zupcanik i dobos se spajaju zavrtnjima. Radi lakseg podesavanja rupa,
kao i radi centrisanja dobosa i zupcanika, njihove dodirne povrsine se
obraduju i centriraju po krugu. Dva zavrtnja za vezu, rasporedeni po
dijagonali, podeSavaju se u rupe na dobosu i zupcaniku, dok se ostali
zavrtnji ostavljajusa zazorom. Da bi se izbeglo naprezanje zavrtanja na
S1.76
89
smicanje (pored istezanja), ugraduju se u rupe zupcanika i dobosa celicne
cahure, koje prenose celu obimnu silu zupcanika (s1. 76b).
PricvrSCivanje uzeta 21a dobeS vidi se na s1. 76a. U telu dobosa
ostavljenaje prilikom livenja rupa za kraj uzeta. U ovaj otvor 'se stavlja
specijalan klin koji ima kanal sa svoje donje strane, obIika uzeta koje
pridr.zava. Klin se pritiskuje uz uze sa dva zavrtnja do te mere da sila
trenja izmedu uzeta i klina sprecava izvlacenje kraja uzeta.
Na s1. 76b se vidi pricvrscivanje kraja uzeta pomocu klina sa nagi-
born. Uze a obavija se oko celicnog klina b i zajedno sa njim stavlja u
oivor na dobosu, ciji nagib (s obe strane) mora da obezbedi njegovo efi-
kasno zaklinjavanje.
Na &1. 77 prikazano je uobicajeno izvodenje dobosa za dizalice, na
koji se namotavaju dva kraka uzeta (primenjena je dvojna koturaca) u
zavojnim zlebovima. Dobos je izraden livenjem; na mestima I i II nalaze
se otvori za pricvrScivanje krajeva oba kraka uzeta. Zupcanik, preko koga
dolazi pogon od elektromotora, vezan je zavrtnjima za dobos, tako da se
ceo obrtni moment prenosi direktno na dobos. U glavcinama zupcanika
i dobosa nalaze se cahure od bronze; mazanje rukavaca vrSi. se kroz 080-
vinu, koja je drzacima osigurana da se ne bi okretala:
81. 77
Osovina je napregnuta na saVlJanje i povrsinski pritisak na me-
stima dodira sa drugim elementima. SHe koje deluju na osovinu na mestu
glavcina jesu: sile u uZadima, tezina doooSa i zupcanika, kao i sila pri-
tiska na zubac zupcanika, koja moze imati proizvoljan pravac u zavi-
snosti od konstrukcije.
Dozvoljena naprezanja materijala osovine su razliCita i zavise oct
materijala osovine, oblika osovine i vrste pogona. Osovine se izraduju od
C 0545 i C 0645;>dozvoljeni napon pri savijanju je [a'SdOZ] =1000+1200
kp/cm
2
,(daN/cmlO).
90
. . Dozv?ljeni I?ovIiinski pritisak osovine na mestima njenog osla-
nJanJa na hmove Je 800 + 1200 kp/cm
2
, zavisno od vrste pogona.
p
Sl. 78
Okretanje osovlne se sprecava drzacima. Na s1. 78 prikazan je
driac osov:ine uobicajenog izgleda, a u tablici 20 date su vrednosti poje-
dinih mera.
Jedna savremenija konstzukcija dobosa prikazanaje na s1. 79 .
.
Sl. 79
91
Veza izmedu pogonskog dela mehanizma (reduktora) i dobosa
ostvarena je pomocu spojnice sa kandzama. Obrtni moment se prenosi
direktno na levu glavemu dobosa tako da je osovina rasterecena od
obrtnog momenta.
(Mere prema a!. 78). Dimenzije drZal:a osovina (prema DIN 15058)
Tablica 20.
Id I a I b I c I elf I g I I x I d.

40 I 26 I 50 I 15 I 6 I 6 I 25 I 80 I 6,5 I M 10 I
11
13
50 I 33 '--;;-1 15 I 8 I 8 ! 30 1
100
I 7 I M 12 I
-+---1
60 I 36 I 70 I 15 I 8 i 8 I 30 1 100 1 9 I M 12 I
13

70 I 45 1100 I 20 I 10 I 10 I 40 1
140
I 10 I M 16 I
17
--+---1
80 I 48 I 100 I 20 I 10 I 10 I 40 I 1401 121M 16 I
17
90 I 52 I 100 I 20 I 10 I 10 I 40 I 140 I 13 I M 16'1
17
17
IS- 56 I 100 I 20 I 10 1 10 I 40 1 140 I 14 I M 16 I
110 I 65 I 140 I 25 I 12 I 13 I 50 I 190 I 151M -20-+1--:-- 21-
125 ! 71 J 140 I 25 I 12 I 13 I 50 1 190 I 16 I M 20 I
21
I 140 '25 I 12 I 13 I 50 I 190 I 18 I M 20 I
21
21
160 I 85 I 140 I 25 I 12 I 13 I 50 /190 I 20 I M 20 I
/-;-i--;;-,---;-,-1-6 -,-1-6 -1-;--[--;;-'--;:;-'---; -24.-7
1
-
2
-
5
-\
200 1105 I 200 I 25 I 16 I 16 I 60 ,. 250 I 25 I M 24 I 25
Desna glaveina dobosa je cvrsto vezana za osovinu da bi se okre-
tala zajedno sa njom. Desno leziSte osovine je loptasto leziSte, smesteno
u odvojenom kucistu. Levi kraj osovine oslonjen je u udubljenju izlaznog
vratila iz reduktora, pomocu prstena koji obieno ima ovaInu spoljnju
POVl'sinu, cime se olaksava montaza, koja je u ovom slucaju moguca.
iako sva tri leziSta ne leze u jednoj idealnoj osi.
Primer V: proracun doboia
Nosivost Q = 10 Mp; visina dizanja H = 5 m; brzina dizanja
v=Bm/min.
Preenik dobosa se, kao i precnik kotura, dobija po obrascu 24,
i odnosom (tablica 17). Za srednji rezim rada je = 20, pa je i prec-
nik dobosa Dd = 20 . d = 20 . 16 = 320 rom.
92
. koturaca ima prenosni odnos i = 2
br.zma kraka uzeta koji se_ namotava na dobos v u = i . v, tj. '
vu = 2 8= 16 mlmin.
Broj obrta dobosa je:
v 16
=3,14. 0,32 = 15,9=16obr/min.
Broj zavojaka na dODosu:
z- 2,H . i 4 _ 28.2
-n;.D
d
+ -,-3,14.0.32+
4
=36.
Korak narezanih zavojnih zlebova:
s=d +(2-+-3)= 16+2= 18 mm.
pa je
Ako se da je duzina dobosa izmedu narezanih delova
4. = 200 mm, to J celokupna duzina dobosa:
8)s _ 28.2
n;. Dd + - (3,14.0,32 8)s + 0,2 = 40.0,018 + 0,2;
L=0,920 m.
93
GLAVA III
KOCNICE I USTAVLJACI
17. OPSTI PODACI
Da bi se rad bilo koga mehanizma dizalienog uredaja mogao kon-
trolisati svaki mehanizam ima svoj sopstveni koeni uredaj: u mehanizma
za tereta koenica obezbeduje zadrzavanje tereta na
visini' u mehanizmu za okretanje okretnih dizalica, kocnica skraeuje,
zaustavljanja, dok u mehanizmu za kretanje, kocnica' obezbe-
duje zaustavljanje na zeljenom mestu.
Po svojoj nameni kocnice se dele na sledece grupe:
a) Kocnic'e za koje mogu da regulisu brzinu spustanja.
One primaju pntencijalnu energiju tereta koji se spusta.
b) Kocnice za kretanje primaju kineticku energiju dizalice ili
kolica koji se krecu i prekidaju dalje kretanje.
p
c) Koenice za zaustavljanj'e sluze da zadrze te.ret na odredenoj
visini posta je zavrseno kretanje dizanja Hi spustanja.
Pored gornje podele, kocnice se dele jos i na elektricne i meha-
nicke. Elektricne kocnice pretvaraju energiju kretanja u elektricnu
energiju, a mehanicke je trenjem pretvaraju u toplotnu.
Prema konstrukcionom izvoaenju, mehanieke koenice se dele na:
a) kocnice sa papucama;
b) kocnice sa trakom (pojasne kocnice);
c) kocnice sa diskom, konusom itd.
18. KOCNICE SA PAPUCAMA
Ovim kocnicama kocenje se postize trenjem izmedu obrtnog dela
kocnice i papuca koje se naslanjaju uz nju ..
Postoje dye vrste kocnica sa kocni.ce sa j.ednom i koc-
nice sa dye papuce. Zbog jednostranog prltlska kocmce sa Je?nom papu-
com na vratilo kocnog dcbosa, za dizaliene masine sa
iskljucivo se upotrebljavaju koenice sa dye papuce. Na ShC1,80 shematskl
94
je prikazana koenica safdve papuce. Dna se sastoji od dYe papuce bi i b2,
ko]e se polugama al i a2 pritezu uz povrSinu kocnog dobosa precnika D.
uz koc!li, dch?s koji je cv:r;sto vezan za mehanizam cije
se kre:anJe koel,.ostvaruJe se sllcm FKo, kOJa se pomocu sistema poluga
prenosl do papuca.
S1. 80
J
,,;1:----
..
&..TJ ...... -_.

8 A
to ----I
Usled sHe F K l' koja dejstvuje na vrhu poluge al, javlja se na
dodirnoj povrsini izmedu papuce i kOCnog dobosa sila trenja !J.' F Nl
(gde je !J. - koeficijent trenja izmedu papuee i dobosa, a FNI - nor-
malna sila).
Ravnotezom m6menata sila koje deluju na levu i desnu polugu
(poluga a1 i a2), dobija se:
F k, H - F N 1 ! - f1 F N 1 C = 0
F (30)
Nl-,+p.oC
-FKs' H+FNt '-p.. . c=o
FN - FK2.Ji. (31)
!-I-flo' C '
Sila F Kl dobijena je dejstvom sHe F K; u zategi j. Ako se sUa
FKI prenese u tacku P i rastavi na horizontalnu i vertikalnu kompo-
95
nentu, od kojih je horizo.ntalna jednaka F Kl' vidi se da je F KI = F K I =
=FK'
Da bi se izbegao pritisak na vratilo dobosa od sila F Nt i F N2.
potrebno je da one budu jednake; to se moze postici ako je krak c = O.
U slucaju da se tacka okretanja poluga a1 i a2 nalazi u pravcu
dejstva sile 1-1' F Nt i 1-1' F N Z. tj. da je c = 0, dobija se:
H
FNt = FN2= FN=FK '7 (32)
Ako kocnica treba da savlada mo.ment MI< , to. ce biti:
H 'n
F K " . fJ. 2' . 2 = Mk
I Mk
FK=-HD'
p ..
Sila pritiska na po.lugu s, po.trebna da ostvari sHe na po.lugama
at a2, jest:
m n n.' Mk
FKo = 10 'm . FK-:-/o . H' p.. D (33)
Sila FKo normalno se ostvaruje tegom; ona iznosi 8-12 kp u koc-
nica koje se cesto koce i 20 kp u koenica koje retko. rade.
Otko.civanje kocnice se vrsi elektromagnetskim po.dizacem J. Rad
elektromagneta je jednak:
A Fe' h [kp em], (34)
gde su:
Fe - vucna sila elektromagneta, koja se o.dreduje iz momentne
jednacine sila ko.je deluju na po.lugu s, u odnosu na obrtnu
tacku 02;
h - ho.d kotve elektromagneta.
Elektromagnet se bira iz kataloga po. velicini A tako da vucna sila
ne '0fUQ manJa old sitle Fe, a da put h pri pu.nom otko-
Civanju ne bude yeti od 3/4 nommalnog hoda koji je unesen u .katalogu.
Za odredivanje dimenzija papuca potrebno je znati povrsinski
pritisak. Sa prilicnom taCno.scu moze se pretpostaviti da je pritisak
ravnomerno rasp ore den po ce]oj povrSini papuce.
Srednji povrsinski pritisak je:
gde su:
96
FN
A
p= . (35)
- nO'TIDalna sila;
_ povrsina trenja papuce u em
2
:
'It. D B RO t

D - precnik kOCnog dobosa u em;
B - sirina pap1!Ce u em;
fio - ugao obuhvata papuce u stepenima.
Dozvoljeni povrsinski pritisak se. uzima u zavisnosti od intenziv-
nosti rada i od materijala dodirnih po.vrsina vrednosti za [PdOZ] date
su u tablicaina 21 i 22. '
. Kocnicu je potrebno proveriti i na zagrevanje. Ako je v kriticna
brzina klizanja na obodu dobosa u m/see, k
'It.Dn
Vk =. 60 ,k,
gde su:
D - precnik kocnog doboSa u m;
n - bro.j obrta u minuti;
k - stepen sigurnosti pri spustanju, priblizno jednak 1,1 -:- 1,2,
Najveci dozvoljeni povrliinski pritisak u koenica sa
Tablica 21,
I !)oz<v.cJ!lliend pniillisak III kIp/an
t
, (daN/ant)
I
,
Materijal povrina trenja
I
za
I
Kocnica za
I
spustanje
Liveno gvoMe po livenorn
gvo!du
20 15
Celik po livenom gvoMu 20 15
Celik po telilru 4 2
$'
Azbestna traka po metalu 6 3
Valjana traka po metalu 6 4
specmcna snaga kocenja ce hiti:
Psp=P' Vk, (36)
gde je p = F N I A - srednji specificni pritisak.
Dozvoljene vrednosti za p' V
k
u kpm/sec em! jesu:
za kocnicu za zaustavljanje p' v
k
50;
za koenieu za spuStanje p' v
k
25.
. . Kocnica zajedno s elektromagnetrum otkocivaeeID treba da cini
Jedinstvenu celinu koja se kompletno moze ugraditi u dizalicni meha-
nizam, Qna mora hiti tako. napravljena da omogucuje laku montaZu i lako
odrZayanje. Prenosni odnos izmedu poluga kocniee i elektromagnetnog
.treba da)e u prakticno .p.otrebrum granicama lliko promen'"
IJIV kako bi se kocmca mogla podesltl prema zahtevima pogona.
'i - TranspoI1n1 ureda:ll 97
Dalje, svi delovi kocnice moraju biti pristupaeni. NaroCito lako
pristupacni moraju da budu zavrtnji za podesavanje za ogranieavanje
hoda papuea pri otkocivanju, kao i zavrtnji za naknadno podesavanje
papuca kocnice, sio je potrebno zbog habanja obloge. Same obloge moraju
biti tako vezane za papueu da se lako mogu promeniti.
Na slici 31 prikazana je konstrukcija kocnice sa 2 papuee; koeenje
se postize tezinom tega, a otkocivanje elektromagnetom; slika prikazuje
dva polozaja elektromagneia.
Sli.ka 82 }.JLikazuje jednu normalnu konstrukciju koenice sa dye
papuce, koja koei pomocu opruge. Kocnica je ugradena na jednom zava-
renom postolju a, za koje su koene poluge b zglobno vezane, tako da
papuce e imaju dovoljno mesta da sa svoje unutarnje strane dodiruju
kocni dobos; i papuce su zglobno vezane za po luge b tako da se one lako
podesavaju uz kocni dobqs kada se njegova osa ne poklapa sasvim s osom
kocnice. Da ne bi papuca u otkocenom polozaju kocruce usled svoje tezine
lezala na kocnom dobosu, ona se ddi zavrtnjevima d, koji prolaze kroz
jednu cev zavarenu na rebru papuce e. Sa zavrtnjevima za podesavanje j,
koji se uvrcu u limeni dec g, ogranicava se hod kocnih poluga b. Oni
su taka podeseni da se papuce odvajaju od dobosa za jednako rastojanje.
Opruga kocnice F je napregnuta na pritisak; njeno prethodno naprezanje
se postize pomocu poluge sa narezanom zavojnieom h, na koju se navrcu
layrtke oslonjene na kocnoj poluzi b.
Kocniea se otkoeuje pomocu elektromagneta i, cIJa kotva preko
lamela k deluje na polugu 1, zatim na polugu m i ugaonu polugu n; ova
poslednja pokrece polugu 0, koja odmice papuce kocniee od koenog
dob,osa. Ukoliko su vise pohabane obloge kocniea, utoliko poluga I mze
lezi kad je kocnica zakoeena. Ako poluga I ima takav polozaJ da je hod
magneta ne moze dostici (papuce ne leze na kocnom doboSti), kocmca
se mora naknadno podesiti. U tom cilju moze se poluga 0 okretanjem
ako svoje ose skratiti (Hi produziti). Kontranavr1ke q i r osiguravaju
polozaj poluge 0 da se ne bi sama okretala. Da bi se mogao menjati pre-
nosni odnos poluga, izbusena je vise rupa s u polugama nil, tako da ce
poluga za vezu m biti ili vertikalna ill, pak. nagnuta na jednu Hi na
drugu stranu. Na ovaj nacin se prenosni odnos moze menjati za 40
%

Dozvoljeni napon pri savijanju pojedinih delova kocnice ne sme
prelaziti vrednost od 800 kp/cm2; povrSinski pritisak u pokretnih zglobova
ne sme da prede vrednost od 40-50 kp/em2, dok u zgloboa koji se ne
krecu vrednost od 100-150 kp/cm2, (daNlem:!,.
Na slici 83 prikazana je jedna papuca kocnice, kao i pricvrscivanje
obloge na papucu. Obloge se isporucuju Hi u obliku trake ill u presova-
nim komadima s odredenom krivinom koja odgovara papuci. Trakasta
obloga se lako moze ugraditi u krivinu papuce; ako je krivrl.na veca,
ona se mora najpre zagrejati (najvise do 90-100C), a zatim ugraditi.
Obloga se za papucu vezuje zakiveima, koji moraju biti dovoljno upu-
steni da ne bi ostetili kocni dobos. Precnici zakivaka manjih k o ~ n i c a
su 5 mm, dok se u vecih krecu od 8-10 mm. Razmak izmedu zakivaka
treba da je oko 3. do 10 puta veCi od precnika zaiq.vka. Zakivci se izra-
duju od aluminijuma, s jednom upustenom glavom, Hi od mekog eelika
(s1. 84).
98
1
450-t-----I__!_'
t-!.---{,70 -----...;
Presek AA - BB Presek CC
51. 81
...
Q
o
....
<::>
....
en ,Afr
!""
ex>
to>
+
+
.....

...
+
...
'+1
.....
o 0"'0 n< n ::s til <:: ...... A..'d N 0 (JQ N '0 0 ::s .....
!:rll' 0
.i4 ,::: s:: .A g:o .... a.. .... S' g P.l
II' n<
N':::(tlO'OE:< I\) ,::: O"::Srn
e 0 .... '0 <: 1'11::;'0 r'

gj 0 ::s IU N <:;:1 r; III Cl> ';::!:
,::: Pl" I\') I\') !a 0 n<;:I .... 8. ::s
. ....
..... IU 0 .... IU 0 ..... 0"" I\) IU (")<I-j
.... <: ..., A..i-f"''''tu (JQVoCl> 'd .........
g.1U IU A..t-l'd t:J
011'
1Ug-<l0Q <: N<O"<l 0 ...... s::,e Cl> IU
OU<l WN::S
;:10
:::; S N e.OQ 8 I\) O"::S ::::s Br S" ::;' ...... IU .....
... 1U1U1,!D1U 1 1 lUlU ..... I Cl> ....... 1 (p
f!3
gg
s::'.l

1& ;8
c=.CJ
d
-::; 18\0_
iff !.I V !;I
.... ,
I
Tablica 22. Karakteristike frikclonih materijala
I
Koeticijent trenja
Dopustena
Dozvoljeni

I
Vrsta materljala za pri tisak Primena
nemazanih povdina
temperatura u c
u kp/em!
tei:ina
Azbestna traka
p=2-6
s upletenlm iicama 0,45-0,35 350 1,55
Normalna traka
od mesinga
pmax= 12 za kocnice
A.zbestna traka
0,45-0,35 200
p=l-4
1,55
Za srednje ..
bez ilea prnax= 6 intenzivan raC("
Vlaknasta lroena
traka od drvene
0,55-0,4 150-200 Pmax = 10 1,25
Normalna traka
mase bez utkanlh
za kocniee
ilea od mesinga
.-

presovana azbestna
0,43-0,4 300
P = 2-12 .
1,6 Za spojnice
masa sa iicama
pmax = 15
od mesinga
i
KoCna i
napravl}ena od
azbestne mase sa
0,5 ---4>,35 300
p=2-6
1,5
Za
mesinganim iicama;
Pmax = 12 svih vrsta
lzrada pod hidra-
ulienoIt\ presom

p=1-3 Za srednje
napravljena od
0,5-0,2 110 1,3
spedjalne mase
pmax = 12 intenzivan r3d
bez metalnih tica
Umeci od
Za pogonske
I
vlaknastih kofu1ih 0,55 110 p =8-10 1,25 koturove
traka
s ufadima
,

Poslednjih godina se obloge lepe na papucu. Moze se dozvoliti da
se obloge koje su zakivcima vezane za papuce pohabaju sarno do vrha

v v
" v v V
V
"
V
" V
"
V
"
V V
V v v v
v v v
"
A
"
A
" 1\ A "
A .It. .",
1\ '" 1'\ A
1\ 1\ /\
"""/\
-$--$-
S1. 84 '31. 85
zakivaka, da se ne bi ostetila povrsma kocnog dobosa, ali za lepljene
obloge ovaj razlog ne postoji, pa je i njihov vek trajanja 7.natno duzi.
19. KOCNICE SA TRAKOM (POJ ASNE)
U kocnica sa trakom kocenje se ostvaruje jednom elasticnom tra-
kom (od celika) prebacenom preko kocnog dobosa. Da bi se povecao
koeficijent trenja izmedu dobosa i trake, ova se oblaze frikciO'l1im mate-
rijalima (drvetom, kozom, trakom od ferodofibera itd.).
Prema konstruKcionom izvoaenju, trakaste kocnice se dele na:
proste, diferencijalne i zbirne (sumarne) trakaste kocnice ..
Na s1. 86 shematski je prikazana prosta trakasta koenica. Ona se
sastoji od kocnog dobosa, preko koga je prebacena traka koja je jednim
svojim krajem pricvrScena za nepokretnu tacku 01 na ramu masine.
Drugi kraj trake zglobno je vezan za polugu obrtnu oko tacke 01; na
kraju poluge nalazi se teg, cijom tezinom 5e i omogucuje kocenje.
Tezinom tega ostvaruju se sHe u krajevima trake F1 i Fz" izmeau
kojih postoji odnos:
(37)
102
S1. 86
gde su:
e = 2,718 - osnova (baza) prirodnih logaritama;
[J. - koeficijent trenja izmeau obloge trake kocnog dobosa
(tabl. 22);
IX - ugao obuhvatanja trake oko dobosa.
Obimna sila na kocnom dobosu je:
2 Mk
F o = ~ ,
gde je:
M k - obrtni moment na kocnom dobosu;
D - precnik kocnog dobosa.
Obimna sila je jednaka i razlici Fl i F2
Fo =F1 -F2
(38)
1z obrazaca (37) i (38) dobijaju se vrednosti za sHe u krajevima
kocne trake:
Fo
e
l1a
2 Mk
el1C1.
(39)
F1 =
el1C1. - 1
"[)'
el1C1. - 1
Fo 2 Mk 1
F2=
el1C1. -
0 elU1. - 1
103
Koenica se (s1. 86) elektromagnetnim podizaeem. Jedna-
eina ravnoteze koene poluge je:
Fz a = 0 1 e + Gp b + G
k
m,
gde su:
G t - tezina tega u kp;.(N)
G p - teiina poluge u KJ:1; {N)
Gk - tezina kotve elektromagneta u KP, (N).
Potrebna tezina tega za kocenje, uzimajuci u obzir trenje u zglo-.
bovima, jest:
1
- . F2 . a - (Gp b + G
k
m) 7J
Gt = 7J [kpJ, (N) (40)
c
gde je 1'l = 0,90 - 0,95.
Koeni moment trakaste koenice je:
Kako je
Mk = Fo . R = (FI - F2 ) . R [kp em}, .LN cml
F2 = Gt + Gp b + Gk m
a
i s obzirom da je FI/F2 = eJMX., dobija se:
Mk =iep,o: - U. R G
f
e+G
p
b+G
k
m'1[kpem], tNemJ (41)
Pri obrtanju kocnog dobosa u suprotnu stranu, sile u krajevima
trake menjaju mesta i kocnica, pri istoj teZini tega, razvija kocni
moment: .
M,=M
k
k ep,o: .
Ova osobina prostih trakastih kocnica (da ne razvijaju isti kocni
moment u oba smerallkretanja) otezava njihovu primenu u mehaniz-
imaju Pfomenljiv smer okretanja.
'- DiferencijaZna trakasta (pojasna) koenica (s1. 87) dabija se kada
se aba kraja trake zglobno vezu za koenu polugu, i to s obe strane taate
okretanja poluge 01. U tom slueaju sila u delu trake koji nailazi na dobos
stvara moment istog znaka kao i teg za kocenje.
Momentna jednacina u odnosu na obrtnu tacku 01 je:
FI . b+Gp d+Gk m+Gt c-F2 a=O.
Tezina tega (s uticajem otpora trenja u rukavcima) iznosi:
1
-. F2 . a - (FI . b + Gp d + Gk m) 7j
G
t
__________________________ kp, (N)
C
. (42)
Iz momentne jednacine izlazi da je: .
F2 a-Fl' b=Gp d+Gk m+Gt c,
104
81. 87
a kako je Fl = F2' e[J., to je:
F2 (a- b . e\!) = Gp d + Gk m + G1 C;
1 '
F2 = . (G
p
d + Gk m + Gf c).
a--bet-t
Obimna sila na koen-om. dobosu je:
Fo = FI - F2 = F2 . e!1-IX. - F2 = F2 (eJl.IX - 1) ,
pa je
e[J.IX - 1 .
Fo = (Gp d + Gk m + G1 c).
a-b. e!1-IX.
Koeni moment diferencijalne koenice je:
Mk = Fo . R [kpcml. [N em]
Uzimajuci u obzir trenje u zglooovima koenice, dobija se:
e[J.IX-l
Mk = IX (Gp d + Gk m + 0 1 n R . YJ[kpcmJ [N crm} 1(43',
a-b e!1-
Za normalan rad ,diferendjalne koenice potrebno je da razlika
momenata koje stvaraju sile u krajevima trake bude uvek pozitivna, tj.:
Fi . a - FI . b > 0
a> b e[J.IX
U slucaju da je a < b . e[J. koenica je samokoceca. Obieno se
uzima .da je = 3,5+4 .
Kao i u prostih ko6nica, i u diferencijalnih se koeni moment sma-
njuje sa promenom smera okretanja kocnog dobosa, pa se i ova koenica
efikasno moze primeniti samo za mehanizme sa jednim smerom okretanja.
105
U zbirne (sumarne) tmkaste (pojasne) kocnice (s1. 88) oba kraja
trake su spojena sa polugom s iste strane ase okretanja. J ednacina mo-
menata svih sila koje deluju na kocnu polugu u odnosu na tacku 01 jest:

FI . a + F2 . a - Ot . e m Op' b = 0,
-o
....
.z:; -"-:::::00";'-"_"-
"_-'-
l-oIf._____ -!IL-_____ .....- Gkot

Sl. 88
Tezina tega za kocenje, za bilo koji smer okretanja kocnog dobosa,
uzimajuci u obzir i trenje u zglobovima, jest:
l (FI + Fz ) . a - (Op . b + Ok . m) . 7)
1j
Ot - -------.-----------------
e
Kocni moment zbirne kocnice je:
, [N] (44)
e [.1."- -1 O[ . c
Mk = . R --"----'--"----'----'--.... 'Ij [kp em] [N em] 1(45)
p [l!X + 1 a
Gornji obrazac pokazuje da zbirna kocnica nikad ne moze biti
samokoceea, kao i da je njen kocni moment znatno manji od kocnih
momenata proste i diferencijalne kocnice.
106
,. Povrsinski pritilsak izmedu trake i kocno.g dobosa moze se odre-
dltl ako se posmatraju dYe beskonacno bliske tacke na obimu dobosa na
d 1
" , D d d
raz a JIm 2-' <p, Ta a je razlika izmedu sila u traci u tim tackama <iF,
pa se iz ranije dobijenih uslova (Ojlerove jednacine) moze napisati:
cI!.=ettdq?;
kako j'e ettd<:p, pri zanemarivanju beskonacno malih veli-Cina viser reda,
ravno eltd<p = 1 + to je:.
dF = F dcp
Posto je prirastaj sHe dF = . dFN (gde je FN
trake na dobos), to je dFN = F . d<p.
radijalni pritisak
Specificni pritisak u bilo kojoj tacki na obimu dobosa jest:
dFN 2F
p= =B.O'
B '2 .dq:>
Najveei pritisak je kada je F = FI, prema (39):
_ 2FI _ 4Mk e!J.!X [ / 2 1
pm", - B . 0 - B02 . e!J.!X _ 1 kr em .
( 46)
Da bi se obezbedilo normalno habanje obloge trake, mDra biti
P m:"x;?E[PdOZ]. Vrednosti za IPdoz] date su u tablici 22.
Trake se obicno izraduju od celika C 0300. ana se racuna na iste-
zanje uzimajuCi u obzir rupe za zakivke kojima se obloga pricvrscuje
za traku. Debljina trake se uzima ad 2 -7- 3 mm, a pri vee-im precnicima
dobosa i do 5 mm.
AkD se zna sirina trake, moze se po obrascu (46) dobiti najmanji
dozvoljeni preenik dobooa:
o , (47)
Pri prethodnom proracunu treba usvojiti dimenzije kocrlOg rlobosa
prema tablici 23.
Tablica 23.
Dimenzije kocnog dobosa u zavisnosti od kocnog momenta
Dimenzije
kocnog dobosa
I Preenik D u nun
I Sirina B u mm
tnoment Mk u ikpm, (daNm).
70- 86 I 140-160 I 180-210 I 285-400 I 640- 800
200-250
I
300--,-350
I
400-450 500-700 800-1000
70
I 90 90 110 150
I
t
107
Dimenzije traka i obloga mogu se uzeti iz tablice 24, a usvojene
velicine zatim treba proracunom proveriti.
Tablica 24.
Dimenzije traka za kolmiee
Prel:nik koenog dobooa
160 200

Dmm
Sirina koenog dobosa
50 65 80 100 125 160 200 250
Bmm
------ -------
Sirina trake mm 45 60

Debljina trake rom 2 2 2 3 3 3 3 3
Debljina obloge mm 5 5
--6---6-
U tablici 25 date su vrednosti e p.a.
20. KOCNICE SA DISKOM I KONUSNE KOCNICE
Ove kocnilCe se razlikuju od vee proucenih po -tome sto sila kojom
se pritiska koeni element (papuca i traka) uz kooni doboa ne deluje
upravno na osu okretanja, V-eC po duZini ose.
Konusna kocnica (s1. 89) sastoji se od konusa 2, vezanog klinom
za vratilo 1, i nepokretnog dela 3, koji ima konusno udubljenje. Koenica
se koci i otkocuje premeStanjem konusnog dela 2 po d-uZini vratHa
pomocu specijalnog poluZnog mehanizma; konusn:i deo 2 moze da se
kreee p? duzini 0ISe.
Pri srednjem preeni<ku konusa:
D=D
1
+D
2
,
2
obimna sila na srednjem obimu povrsine konusa, je:
Fo = 2
gde je Mk - kocni moment.
Da bi se uravnotezila ta sila, potrebno je suprotstaviti joj na
radnoj povrsini sHu trenja Ft = Fo. Zbog toga je potrebno konicne
povrsine pritisnuti jednu uz drugu normalnom sHom FN I cija
je. velicina:
FN !J.=Ft =Fo
FN=
11
108
tl
:1-
'"
<u
N
:;::
'" 0
s::
'tS
<II
>
....
CO<
<II


""
It)

... co
"t
N .... co
to-
"" M
5-
""
""
..;- ..,' ...
::s.
0 co
O!
..,
"" 5-
<0
<=!.
'2
c
..;-
.-i
'" 4>
.j:j
$
s::
'" :'::1 u,
""
co
""

""
;::-
....
""
"'-
0 ... .-i
""
'"

2
'
t:l
0
5
... t- co

...
'"
co_
<=!.
0
..;- .... ...
O!
N
[
01
:;::
0:> 10 co co
fIl
0
....
;::;-
'"
.... ...
r:: 0
..;- ..;- ..;-
'l:S

>
10
3
to-
'"
..... ...
""
t-
0
..;-
..... ,..;-
....

t- .... ...
....
'"
....
0 .... ,..;- ..;- ......
'ti t:
<II

""

<II
...


....
O!
::>
:>
.c:
.5
0
0
0
ci. O! ot> 0 o 0
bIl .!!l
....
'" ""
....
::>
....
""
'"
::>
...
""
ot> co co ....
""
...
:1
.... It)
00
S :i
c.:- or.) 0 0 .... .0
'"
....
"" ""
It) .... .... <'> ...
....
""
It)
""

""

.... It)
....
""
0
'"
.., .... ....
:1
....
..... <C 00 0
;::f
.... .,; .,; c:-f ....
.... ....
'"
.... co It) co
.....

....
....
.... > ....
.... t- It) co co co
'"
It) 0> 0
or.) .... .... .0 <C
t-- 0-
:e-
".." or.) .0
....
""
.... IX>
""
... ot)
""
It) t-
co
""
t-
""
co
""
.... to to ....
""
.-i or.) or.) .... .... .0 c.:- g-
!i
or.) .....
... ....
.....
.... t- It) co t-
'"
ot> co .... ." t- co to 0
""
....
... ...
.... ",' or.) or.) .... <C .,; .-i
'"
.... ...

.... 10 .... ... t- 10
co
'"
10 co ....
'" ""
.... It) 00
...
"r
",,'
c:-f or.) or.)
..,' .0 c.:-
....
a>
<N
I:-
""

l:- t- .....
""
t- It) ....
""
0 C<> It) ....
""
....
'" '"
0
..;-
.-i ... .-i ... .-i or.) .... .0 <C
;i
... 0 ...
""
t- .... t-
ot> co
"'-
co co "..
5- '"
... ot> 0
..... ..;- ..;- ..;- ......
... ...
",,' or.) ",'
t: t: I! I!
""

.!'::
...
.!'::

C<>

... <:0

""
.... .... "..
....
0 0 0 a
0 0 0 0 0 0 0
.... t- o <'>
'" '"
It) .... <'>
""
co
...
"" "" "" "" ""
... It:> <0 t- o
....
109
Sl. 89
gde 3U:
F N - algebarski zbir normalnih pritisaka na povrsinu konusa,
!J. - koeficijent trenja izmedu radnih povrsina.
Poduzna sUa Fk , potrebna da se izazove normalan pritisak na
povrsinama kcmusa, dobija se iz trougla sila:
(48)
Ako se uzme u obzir sila trenja, koja se javlja prilikom pomeranja
konusa po vratilu i koja je jednaka
2Mk
fJ.I ,
(gde je d - precnik vratila, a iLl - koeficijent trenja izmedu glavcine
konusa i vratila), dobija se da je poduzna sila jednaka:
2 Mk . 2 Mk
F'k = . sin a+---- I'-! (48a)
po d
110
Iz gornjih jedllaCina se vidi da je korisno, kako bi se dobila sto
manja poduzna sila, da se usvajaju manji uglovi konusa; s druge strane,
da bi se izbeglo zaklinjavanje konusnih povrsina prilikom njegovog
razmicanja, preporucuje se da ugao IX ne bude manji 00. 15.
PovrSinski pritisak izmedu radnih PDvrsina ne treba da prede
velt!cill1lU llPdozj = 1,0 -;- kIP/em" (daN/cmZ) (u s1ucaljevima karla je rardlna po-
vmill:la dbl10iz,ena 'Obaiog'Om lod ferodoa). .
Kocnice sa diskom su granicni slucaj konusne kocmce u koje je
ugao IX = 90 Na slici 90 shematski je prikazana kocnica sa jednim
diskom. U ovih kocnica je:
Fk = FNsin 90
0
= F N = ~ . . o - (49)
!l
31. 90
Da bi se smanjila poduzna sila za odreden kocni moment, pove-
cava se broj kocnih povrSina. Tako se dolazi do koenice sa lamelama
(s1. 91); lamele I, III, V pomeraju se po klinovima na glavCini a, koja
je spojena sa vratilom, a lamele II i IV po klinovima u glavCini nepo-
kretnog dela b. Kada se pomocu rucice p. silom Fk deluje na dec e, diskovi
se pritezu jedan uz drugi. Pri tome se na povrSini svakog diska javlja
moment trenja:
I
,
LL
a
V. III. I
IV. II.
S1. 91
Ako postoji m tarucih povrsina, puni moment je:
Dsr
Mk = m Fk . V. 2'
odnosno
2Mk
F
k
=--- (50)
m . v.' Dsr
Kada se uzme u obzir i trenje po klinovima, dobija se
2 (1 + 1,1 m It Ild, (50a)
m . Il' sr
gde su:
[1 - koeficijent trenja izmedu diskova;
[11 - koeficijent trenja izmedu diskova klinova.
112
Centrifugalne sluze da ogranice brzinu. Na s1. 92 prika-
zana je jedna centriful'alna kocnica. Ona se sastoji od diska a, na cijoj
su glavCini postavljeni tegovi b, zglobno vezani za deo e. Izmedu diskova
a i e postavljen je nepokretno vezan disk c. Opruga, koja se opire 0 glav-
<:inu diska a sa jedne strane, i poklopca 9 vezanog za deo e sa druge
strane, razmice diskove jedan od drugog. Pri okretanju, usled centrifu-
9
S1. 92
galne sile, tegovi h se razrrucu i pritiskuju diskove a i e uz nepokretan
disk, izazivajuci na tarnim povrSinama sHu trenja [1' FN, koja ce biti
utoliko veca ukoJiko je broj okretaja vratila veci. Sa povecanjem broja
okretaja povecava se sila FN dosvoje granicne vrednosti:
gde su:
Mt
[1
RSf
Mt
FNmax =-2 R
!.I. Sf
obrtni moment na pogonskom vratilu;
koeficijent trenja izmedu diskova;
srednji poluprecnik diskova.
21. USTAVLJACI
UstavljaCi sluze da zadde teret na odredenoj visini. Oni dozvo-
Ijavaju da se vratilo mehanizma slobodno okrece u stranu dizanja tereta,
a sprecavaju okretanje u SLlprctnu stranu.
Po nacinu dejstva, ustavljaci se dele na' zupcaste i frikcione.
8 - Transportni ure<'!aJi
113
Zupcasti ustavljac se sastoji od zupcastog tocka i skakavice
(jezicka) (s1. 93a). U slucaju ok1.'etanja zupeastog tocka, koji je klinom
vezan za pogonsko vratilo, u stranu dizanja .tereta (u smeru suprotnom
okretanju skazaljke na satu), skakavica klizi po ledima zuba zupcastog
tocka; opruga a pomaze skakavici da upadne u meduzublje zupcastog
tocka u slucaju povratnog hoda.
t/2
51. 93
Zupcasti tocak se izraduje od celika Hi celicnog liva, dok se ska-
kavica izraduje od celika.
Precnik zupcastog tocka je D = z . m, gde je z = 6 -7- 25, broj zuba,
a m - modul koji se odreduje proracunom na savijanje i gnjecenje.
Najopasniji moment za proracun zuba je onaj kada skakavica
dodiruje ivicu zuba. U tom polozaju, pored normalnog pritiska FN, dej-
stvuje na zub i sila trenja Po' F N (gde je Po = tg p, a p - ugao trenja);
1
'h'l' F' FN' Ob: '1'
rezu tanta h Sl a Je N = ----. 1mna Sl a Je:
cos p
F = F' cos (fl- p) = FN cos ( ~ -:::.f)_.
o N cos p
Prakticno se uzima da je cos p=cos ({3 - p), pa je priblizno:
F
<"V F _ 2 Mk _ 2 Mk
N ~ 0- ----0-- z.m
Da bi se obezbedilo sigurno ulazenje skakavice u meduzublje
zupcanika, potrebno je da bude {3 > p.
114
Naprezanje nac.:avijanje u preseku m-n (s1. S3c) je:
M, 6: F 0 h 1 2 Mk . h
Os = W =b. a2 . = z-:-iTI-.b.a2'< [Osdoz] (51)
Ako se u gornji obrazae stavi: h = 0,75' m, a= 1,3' m, b = 'IF. m,
dobija se:
;;
m = 1,75 V ~ : z ~ r ~ s ~ ~ ~ r
Vrednosti za 'IF biraju se u granicama 1,5-3.
Dozvoljeni naponi pri savijanju su:
(52)
[o-s dOll = 400 -7 600 kp/cm
2
za zupeanik od celika i celicnog liva;
[o-s dOll = 200 -7 300 kp/cm
2
za zupcanik od livenog gvozda.
Frikcioni ustavljaci, kao i zupeasti, dozvoljavaju okretanje u jednu
stranu. Sastoje se od ekscentricnog jezicka i kocnog dobosa (s1. 94).
51. 94
Pri okretanju kocnog dobosa u smeru okretanja kazaljke na satu
javlja se normalna sila na dobosu FN i sila trenja Ft = Po' FN = FN tg p.
Ako je p>(3, rezultanta ovih sila stvara moment u odnosu na osu okre-
tanja jezicka, koji tezi da ga okrene u smeru suprotnom od okretanja
skazaljke na satu, usled cega se zaklinjava ikoN kocni doboll.
115
GLAVA IV
PROST! DIZALI{:NI MEHANIZMI I MASINE
22. POGONI MEHANIZAMA
Da bi se dizalicna masina (ili bilo koja druga) stavila u pokret
sluze razni pogani: rucni, elektricni, parna masina, motor s
sagorevanjem, hidraulicki i vazdusni.
Rucni pogon se primenjuje za mehanizme koji retko rade, i to
relativno kratko vreme, kao i za mehanizme dizaIica malih nosivosti i
kratkih radnih hodova.,
Elektricni pagon mehanizama transportnih uredaJa je najraspro-
stranjeniji vid' pogona koji, pored toga sto pruza mogucnost izrade pot-
puno odvojenih i nezavisnih pogona mehanizama, omogucava najlaksu
kontrolu rada pojedinih mehanizama, i, sto je veoma vazno za rad tran-
sportnih uredaja, obezbeduje uslove za automatizaciju upravljanja, kao
i za blokiranje pojedinih odvojenih mehani?:ama.
Pored navedenih preimucstava primene elektricnih motora za
pogon mehanizama transportnih uredaja, potrebno je navesti i sledece:
a) potrosnja energije za odreden rad je primenom elektrienog
pogona svedena na najmanju mogucu meru, a u izvesnim slucajevima
(kocenje kretanja pri spustanju) moguc je i povratak energije u mrezu;
b) spremnost motora za trenutni pocetak rada, sto nije slucaj
i s ostalim vrstama pogona;
c) jednostavno upravljanje, kao i lako ukljucivanje povratnog
heda.
Osnovni nedostatak primene elektricnog pogona je napajanje ure-
daja elektricnom energijom, sto se jos viSe kompIikuje kad su u upotrebi
pokretne transportne masine. Ovaj se nedostatak moze ublaziti ugrad-
njom dizel-elektricnog pogona mi. transportnom uredaju, koji se sastoji
od motora s unutraSnjim sagorevanjem i generatora, koji snabdeva poje-
dine pogone elektricnom energijom. Ovakav nacin snabdevanja motora
elektricnom energijom je komplikovan, skup i glomazan, pa se veoma
retko primenjuje. Snabdevanje' elektricnom energijom iz akumulatora
116
ugraaenih na transpoJi1:nom uredaju dolazi u obzir samo za pogone pokre-
tane motorima male sbage.
Za dizaliene mehanizme primenjuju se elektromotori jedl:1osmerne
i naizmenicne struje. S obzirom na us]ove rada dizalicnih mehanizama,
pogodnija je upotreba motora jednosmerne struje, sa rednom pobudom,
Cija je karakteristika data na s1. 95. Kao sto se iz dijagrama maze videti,
nIl
SA PARALLNOM P081/DOH
n
2
SA RDNOH POBUDOI'7
81. 95 81. 96
ovi molori imaju svojstvo samoregulisanja, tj. moment rotora elektro-
motora se menja u ObrJ1UtOj zavisnosti od broia obrtaja, odnosno broj
obrtaja elektromotora se smanjuje sa povecanjem opterecenja. Za vreme
perioda neustaljenog kretanja, tj. pri malom broju obrtaja, motor razvija
veci mom.ent. Ova pozitivna osobina motora jednosmerne struje sa red-
nom pobudom moze u izvesnim slucajevima da bude i stetna, kao npr.
za mehanizme u kojih moment opterecenja, a samim tim i moment elek-
tromotora, moze u radu da dobije veoma male vrednosti (bliske nUli) ,
npr. za liftove pri 50
0
/0 opterecenja kabine; broj okretaja elektromotora
u tim slucajevima moze da poraste veoma mnogo, tako da moze dob do
loma motora: U takvim slucajevima upotrebljavaju se motori sa para-
lelnom pobudom u kojih je n = const., nezavisno od velicine Mmo!.:
slican se rezultat moze dobiti ako se podesi karakteristika motora sa
rednom pobudom putem sentiranja namotaja rotora prikljucenjem para-
lelnog otpora (karakteristika motora predstavljena tackastom krivom na
s1. 95).
Promena broja okretaja pri datom MmoL postize se ukljucivanjem
odgovarajuCih otpora u strujno kolo rotora i statora.
Usled velikog eksploatacionog preimucstva, savremeni transportni
uredaji se snabdevaju naizmenicnom trofaznom strujom. Motori naizme-
niene struje su manji i lakSi od odgovarajuCih motora jednosmerne
struje, zatim zahtevaju znatno manje bakra, jednostavniji su po kon-
strukciji, sfgurniji su u radu i imaju veci stepen iskoriscenja. Iz
teristike asinhronog motora naizmenicne struje (s1. 96) moze se vldetl
da i u ovom slucaju, sa povecanjem momenta M mol., opada bro] obrtaja
elektromotora, ali u znatno slabijem stepenu nego u motora jednosmerne
struje sa rednom pobudom.
117
Motori naizmenicne struje izraduju se sa kratko spojenim roto-
rom, koji ne dozvoljava regulisanje broja obrtaja, i sa namotanim roto-
rom, u kojih su krajevi namotaja preko kontaktnih prstenova priklju-
ceni na spoljasnji rotorski otpornik. U slueaju da se u strujno kolo rotora
ukljuee razliclti otpori, dobija se citav red dopunskih karakteristika,
koje omogucuju variranje broja obrtaja motora pri dizanju tereta, kao
i pri njegovom spustanju. Medutim, ovaj naein promene broja obrtaja
elektromotol'a ne zadovoljava nl izbliza zahteve koje postavlja jedno
dizalicno-transportno postrojenje. U poslednje vreme razraden je citav
niz specijalnih sistema za kontrolisano regulisanje broja obrtaja elek-
tromotora trofazne struje, koji daje vrlo dobre rezultate regulisanja i pri
spliStanju tereta.
Parni pogon se upotrebljava za zeleznicke i plovne dizalice.
Kotao parne mora da bude sposoban za brzo pustanje u
rad i da dozvoli kratkovremeno forsiranje. Obieno se za dizalice upo-
trebljava vertikalni kotao sa plamenim cevima, koji ima relativno male
dimenzije (u osnovi), sto je vazno zbog njegovog smestaja na platformu
dizalice. Nedostaci ovakvih kotlova su: mala zapremina suda za paru,
mala zapremina vode, visoka vlaznost pare i s1.
Parna mailina mora zadovoljavajuce da radi pri naglo promen-
ljivim rezimima rada, zatim mora imati mogucnost pustanja urad pri
bilo kom polozaju krivaje i pri punom njenom opterecenju i, najzad,
mora imati sposobnost lakog reversibilnog rada. Pored navedenog, ona
mora da bude zbijene konstrukcije, jednostavna i sigurna u eksploata-
ciji. Svim ovim zahtevima najbolje odgovara dvocilindricna parna masina
sa polozajem kolena vratila pod 90 i s odvojenim polozajem cilindra
na stranama kolenastog vratila.
Nedostatak parnog pogona je nizak step en korisnog dejstva celog
parnog postrojenja, kao i neophodnost drianja kotla pod garom za celo
vreme rada, pa eak i pri vecim prekidima u radu. Isto tako, nedostaci
parnog pogona se ogledaju i u vecoj glomaznosti postroj.enja, veeoj tezini,
vecim eksploatacionim rashodima itd.
Usled naglo promenlji vog rezima rada dizalienih mailina, u parnog
pogona je veoma tesko ourl.avanje raeunskog broja obrtaja, a jos teze
odrzavanje stalnosti broja obrtaja.
Pozitivne strane u primeni parnog pogona ogledaju se u nezavi-
snosti rada masine od spoljnih izvora energije, u mogucnosti koriscenja
lokalnog goriva, u lakom i prostom regulisanju brzine i mogucnosti
obratnog (reversibilnog) hoda.
Pogon od motora s unutrasnjim sagorevanjem (motorni pogon)
primenjuje se u slicnim uslovima rada u kojima se primenjivao i parni
pogan. Ovaj pogon je nasao svoju siroku primenu za pokretne, kao i za
plovue dizalice; primenjuju se i laki motori (benzinski motori) i dizel-
-motori.
Osnovno preimucstvo motornog pagona u poredenju sa parnim
ogleda se u vecem stepenu korisnog dejstva, kao i u stalnoj spremnosti
za rad; pored toga, za vreme veCih prekida u radu, motor se lako
zaustavlja, usled eega se smanjuje potroSuja pogonskog goriva. Dimen-
118
zije i tezina motora su znatno manje nego u parnog postrojenja. Nedo-
statak motornog pogofla je sto motor s unutrasnjim sagorevanjem ne
dozvoljava vece preopterecenje, eak ni za kratko vreme. <?va osetlji:
vost motora na preoptereeenje zahteva da se odaberu t.akvl
koji odgovaraju najvecem mogu6em teretu; kako uredaJ radl. sa
najvecim teretom, to ce motor najveei deo radltl nedovolJno
opterecen', sto znaci i sa nizim stepenom kOrlsnog deJstva.
Kako se motor s unutrasnjim sagorevanjem ne moze obrtati u
suprotnom smeru, to je neophodno potrebno ugraditi u sve mehanizme
specijalne uredaje za povratni hod; isto tako, posto se s
snjim sagorevanjem ne moze pri startu opteI'etltl, Je
ugraditi specijalne frikcione spoJmce, sto nesumnJlvo komplikuJe kon-
strukciju.
Za dizaliene masine upotrebljavaju se motori sa manjim brojem
obrtaja, koji obezbeduju sigurnost u pogonu i jednostavniju konstruk-
ciju prenosnog mehanizma.
Hidraulieni pogon, iako patisnut primenom elektricnog. pogona, U
novije vreme poCinje ponovo ?-a primenjuje, narocito za. ut?-
varivace, samohodne pretovarlvace, 'podlzace vagona, teretne podlzace
pri hodu klipa do 3 m i s1.
Hidraulieni sistem se sastoji od pumpe, razvodnika;- radnih cilin-
dara sa klipovima i vodovlma. Pumpa obieno dobija pogon od elektro-
motora iIi od motora s unutrailnjim sagorevanjem.
Osnovna preimucstva hidraulicnog pogona jesu:
a) veca sigurnost u eksploataciji;
b) siroka mogucnost regulisanja brzine l?romen?m radnog
fluida (u jedinici vremena); ovo svoJstvo
omogucuje izradu uredaja bez prenosnog mehanlzma, sto znaCl
uredaja malih dimenzija i tezina;
c) ravnomernost pogona;
d) jednostavnost upravljanja.
Primena hidraulienih pogona je ogranieena, jer pri vecim pute-:-
vima (hodovima) potrebno je graditi cilindre vecih duzma, sto dovodl
do suvise glomaznih konstrukcija. Da bi se izbegle ovakve glomazne kon-
strukcije, u pogone kojim je potrebno ostvariti vece hodove ugradu]u
se sistemi koturaea.
Pored iznesenog nedostatka hidraulicnog pogona za vece hodove,
pastoje i drugi nedostaci, kao: .
a) neekonomlenost pri dizanju tereta manjeg od proracunatog, jer
potrosnja teenosti ne zavisi od velieine lco.ji se dize;
b) slozenost dodavanja tee.nosti u pokretmh uredaJa;
c) neophodnost primene specijalnih teenosti pri niskim tempera-
turama;
d) veci gubici pritiska u duzih vodova: v
e) potrebno je obezbediti 'veoma vehku tacnost pn lzradl delova.
Pritisak radne tecnosti menja se u sirokimgranicama: u dizalicnih
mehanizama kao i u uredaja za upravljanje, pritisak je 30+80 atmo-
sfera; u podizaca i 400 + 500 atmosfera.
119
Vazdusni (pneumatski) pagon se za. transportne uredaje prime-
nJuJe veoma retko, i to za neke pomocne uredaje. P'neumatski uredaji
se primenjuju za kocnice (trakaste kocnice), kao i panegde u sistemima
upravljanja, a narocito u slucajevima gde su potrebni dugi vadovi do
mesta prenosa komande.
Preimucstva vazdusnog pogona ogledaju se najpre u radu bez
udaraca, sto je narocito vazno za uredaje koji rade u odeljenJi.ma za
formovanje, kao i u samim livnicama; vazduSni pagon amogucuje jed-
nostavnu konstrukciju uredaja, lako upravljanje, kao i jednostavno odrla-
vanje pogona u radu. Glavni nedostatak vazdusnog pogona je ogranicena
oblast primene s obzirom na teskoCu snabdevanja pokretnih uredaja
komprimiranimvazduhom; i troskovi u eksploataciji uredaja sa vazdu-
snim pogonom su znatni zbog velike potrosnje vazduha, kao i zbog gubi-
taka kroz spojeve VOdOV8.
23. MALE DIZALICE (DIZALICE SA MALIM HODOM)
Za dizanje tereta na male visine, od 300 + 500 mm, upotrebljavaju
se male rucne dizalice; one imaju inalu tezinu i zato se lako mogu pre-
nositi. Upotrebljavaju se najcesce za montazne i remontne" radove. Ove
dizalice se dele na: dizaIice sa zavojnim vretenom, dizalice sa zupcastom
polugom i hidraulicne dizalice.
Diztltice sa zavojt"im vretenom (sl. 97) upotrebljavaju se za terete
od 1 + 20 Mp; njihov step en korisnosti je 'r] = 0,3 + 0,4, a brzina dizanja
15 + 35 mm/min.
Sastavni delovi ove dizalice su: telo dizalice 1, izradeno od live-
nog gvozda ill od celicnog lima, i zavojno vreteno 2, na kame je nare-
zana trapezna iIi pravougaona zavojnica. Na vrhu zavojnog vretena
nalazi se okretna glava za pridrlavanje tereta 3. Zavcjnica se okree
rucicom 4, koja pomocu zupcastog tocka 5, tela koje obuhvata zavojno
vreteno 6, skakavice 7 i osovinice za nksiranje polozaja skakavice 9, ima
mogucnost da svoje oscilatorno kretanje pretvori u obrtno kretanje
zavojnog vretena.
Ugao penjanja zavojnice mora biti manji od ugla trenja da se
dizalica ne bi sarna spustala pod pritiskom tereta; on je obicno od
4 +5.
Momentom sHe na rucici dizalice Fr' 1 savladuju se moment
otpora u zavojnici Q. tg (/7. + p) . r.r., kao i moment otpora sile trenja
na oslonacnoj povrsini glave zavojnice, Q. J.l.. ro Prema tome, dobija
se da je
gde su:
120
Fr - sil?- koja deluje na r1;lcicu na kraku l;
r sr - srednji poluprecnik zavojnice vretena;
a - ugao nagiba zavojnice;
(53)
81. 97
fJ - ugao trenja zavojnice;
ro - srednji poluptecnik tame povrsme glave;
IJ. - koefkijent trenja izmedu tarnih povrSina glave.
Visina navrtke koja je ucvrscena u telu dizalice odreduje se prema
velicini povrsinskog pritiska u zavojnicama: ako je navrtka od bronze,
dozvoljeni pritisak je [pdOZ] = 40 do 60 kp/cm
2

Dizalica sa zupcastom polugom (s1. 98) sastoji se od tela 1, U' kome
S krece zupcasta poluga' 2, koja na svom gornjem kraju ima obrtnu
glavu 3 za naslanjanje tereta, a na donjem kraju 4. za dizan}e
tereta za male visine. Zupcasta poluga se kreee u telu drzalice pomocu
zupcanika, koji dobijaju pogon rucice 5. Da .bi
tereta, kao i da bi se omogucllo zaddavanJe lstOg n-a zelJenoJ VlSIU1,
Dve dizalice imaju tzv. sigurnosnu rucicu JSl. 98b). Na pogonskom. v:r
a
-
tilu mehaniZIna 8 klinom je vezana glavcma 9 za narezanu zavoJrucu,
na koju je navijena rucica 10. Zupcasti toCak za skakavicu 11 slobodno
je postavljen izmedu glavcine i rucice; zupcasti je spregnut sa
skakavioom 12, cija je osovina vezana za telo 1. Pn okretanJu u smeru
121
6)
S1. 98
dizanja, ruclca se navija na glavcinu i pritiska zupcasti tocak izmedu
diskova glavcine i rucice: sila trenja koja se javlja na diskovima stvara
obrtni moment, koji se prenosi na pogonsko vratilo 8. Pri dizanju tereta
skakavica slobodno klizi po Iedima zuba; u slucaju prestanka dizanja,
skakavica upire u zub zupcastog tocka, i teret se zaustavlja. Da bi se
teret spustio, potrebno je rucicu obrtati u suprotnom pravcu, pri cemu
se zupcasti tocak oslobodi pritiska i glavcina 9 poCinje, usled momenta
tereta, da se okrece sa pogonskim vratilom. Kako je brzina okretanja
vratila 8 veta od brzine okretanja ruc1ce, to se glavCina 9 panovo uvrce
u ruBeu 10, a time 5e i zupcasti tocak 11, tj. panovo se ukoci
kretanje; drugim recima, teret ce se spustati onom brzinom lwjom okre-
cemo rucicu.
Duzina kraka ruCiee avih dizal1ca je I = 200 -=- 250 mm; broj mba
malih zupeanika je 4 -=- 5, a prenasni adnos svakog para ne vec.i od 4.
Zupcasta poluga se izraduje od celika (C 05.45), a zupcanici od
celika za cementiranje.
122
Sila na ruClci dizalice je:
Q. r
Fr= ! .. '
1 7)
(54)
gde su:
Fr
- sila koja Cfeluje na rucku na kraku l;
Q - teret u kp;
r
- polupreenik podeonog kruga prvog zupcanika do poluge;
- duiina kraka rucice;
i
- prenosni broj zupeastog prenosa;
'l'}
- stepen korisnosti dizalice (1) = 0,80 -=- 0,85).
t Hidraulicna 99) sImi uglavnom za dizanje velikih
ereta. 0n.
a
Be SastOJl od cl.lmdra 1, 2, slavine za spustanje 3,
4 5. Pn ubacivanju tecnosti u cilindar
ru'C;lce,. kll'p se l-zdlZe sa teretom; pomocu slaV'ine 3 tecnost se
lZ lSpusta u i se_ spusta. Teenast se iz
ara preko ventila 6 1 ubacuJe u eilindar preko ventila 7 K
radni flUld upotrebljava se ulje i smesa i glicerina. . ao
... ----4--]) --..._..---
7
SL 99
aJ
6)

\
123
Nosivost hidraulicnih dizalica dostiie 200 Mp i vise.
Ako se sa Q obelezi nosivost dizaliee u kp; sa D - precnik klipa
ucm; d --;- precnik klipa p ~ m p e u em; L - duzina veceg kraka pogon-
5ke poluge u em; L - manJeg kraka poluge u em; F r - sila kojom se
dejstvuje na kraju poluge u kp i sa Fk - sila koja dejstvuje na kUp
pumpe u kp, pritisak u tecnosti u eilindru potreban za dizanje tereta
jest:
SUa na klipu pumpe
'It d
2
Qd
z
FK = P=J52 [kp]. [N],
a sila na kraju pogonske poluJ;!'e,
Q . d
2
I
Fr = 02 L. 7) [kpJ, (N},
gde je 11 = 0,75 -:- 0,80, stepen korisnosti dizaliee.
Povrsina klipa dizalice je
A 'It 0
2
= Q [cmZ ]
p
pa je precnik klipa
0= l(4Q [em]
V -;t. p
24. CEKRK
(55)
(56)
(57)
(58)
(59)
Cekrk (nemacki: flaSeneug) Jest prenosni, lako montazni uredaj
za dizanje tereta. Cekrk se vesa svojom gornjom kukom 0 gredne nosace
iIi 0 specijalno postavljene traverze.
Postoje rucni i elektricnicekrci. Rucni cekrci se izraduju sa
puznim i zupcastim prenosom.
Na s1. 100 prikazan je cekrk sa puznim prenosom. On se sastoji
od kuCista, mehanizma za dizanje, i kuka za vesanje. Mehanizam za
dizanje ima dvohodi celicni puz 1 (on nije samokociv: ugao penjanja
zavojnice je 16 -:- 18
0
), puzni tocak od livenog gvozda 2, odliven zajedno
sa lancanikom 3, i lanac za dizanje 4. Ceo mehanizam za dizanje ima
kocnicu sa .disk,om 5. Obrtanje puza se postize obrtanjem vucnog lanca 6
preko lancanika 7. Cekrk 'se vesa 0 neku horizontalnu gredu pomocu
kukp 8. Stepen korisnosti puznih cekrka je 11 "'" 0,6; njihova nosivost je
1-5 Mp, (10-50 kN).
25. DOBOSI ZA vUCU (VITLA)
Dobosi za vucu se upotrebljavaju i kao samostalni mehanizmi za
dizanje tereta i kao sastavni delovi dizalica. Pogon ovih mehanizama
zavisi od nosivosti i od uslova rada, a moze biti rucni iIi motorni.
124
S1. 100
Dobosi za vucu sa rucnim pogonom sluie za podizanje malih
tereta, koji se retko diZu. Glavni parametri za proracun dobosa sa ruc-
nim pogonom jesu: nosivost Q, duzina u z e t ~ koje se navija na dobos L
i sila na rucici Fr , koja se maze uzeti iz tabliee 26.
Obimna brzina na rucici ie Vruc = 0,5 +-1 mlsec; snaga jednog
radnika je Fr . vruc<lO kpm/sec, (daNmlsec).
Krak rucice je r = 35 +- 40 em. Prenosni odnas dobosa za vucu je:
. Fu 0
10 = , . . . . . (60)
2 Fr r 7)0
125
gde su:
F u sila u uzetu;
Ddob precnik dobosa;
F r sila na rucici;
r - poluprecnik rucice;
TJ 0 - stepen korisnosti dobosa za vucu.
Obimna brzina dobosa je:
Vruc
Vdob=-.-
10
Tablica 26 SJa na rucici doboSa za vucu
Sd:l.a ilqp
Vrsta rada
Na vucnom lancu
1 radnik I 2 radnika 1 4 radnlka
Duzi rad
8 +,12 12 + 18 25 + 30
(do 15) (do 25) (do 45)
Kratkovremeni rad I do 20'" 25 I do 20'" 40 I do 60'" 70
(61)
I Na rucic;
I
1 radnik
I
2 radnika
10 + 15 15'" 25
(do 20) (do 30)
/d025+30
I
40'''' 50
Dobos za vucu se sastoji od dva vertikalna celicna lima, koja su
medusobno povezana delovima za odrZavanje jednakog rastojanja. Dobos
je gladak; prilikom odredivanja njegovih dimenzija mora se voditi racuna
o namotavanju uzeta u vise slojeva. Za dobose male nosivosti, ad
1 -+- 1,5 Mp, upotrebljava se zupcasti prenosni mehanizam za dizanje
tereta sa jednom brzinom. Za dabose vece nosivosti (s1. 101) upotreblja-
vaju se sa ,promenljivim zupcastim prenosima, koji omogu-
cuju dve brzine: vecu brzinu dizanja za manje terete, i manju brzinu
dizanja za vece terete. Za kocenje tereta sluzi trakasta kocnica K.
S1. 101
126
Dimenzije odreduju prema nacinu izlozenom u taeki 16.
Broj prenosnih parova mehanizma bira se iz opsteg potrebnog prenosnog
odnosa io; prenosni odnos jednog para zupcanika bira se od 5 -+ 6, a u
retkim slucajevima i do 8. Puzni prenos se retko primenjuje zbog malog
stepena korisnosti.
Stepen korisnosti dobosa za vucu je:
7Jo = 7)job 7)' 7)",
gde su:
TJdob = 0,94 -+ 0,97 - stepen korisno5ti dobosa;
TJ', TJ" - stepeni korisnosti ostalih prenosnih parova.
Ako su zupcanici obradeni, a vratila se okrecu u kliznim lezaje-
vima, step en korisnosti jednog prenosnog para je 0,95 -+ 0,96. Ako se,
pak, vratila okrecu u lezistima sa kotrljanjem, stepen korisnosti svakog
para je 0,98.
Stepen korisnosti puznog prenosnika je:
tg a;
1jput 0,95 tg (IX + p)'
gde su:
IX - ugao nagiba zavojne linije;
p - ugao trenja zavojnih povrsina.
U samokoceCih puznih prenosa je i}pm =0,5.
Dobosi za vucu sa rucnim pogonom, koji nisu samokoceci, oba-
vezno su snabdeveni kocnicama (mogu imati i sigurnosne ruCice kao
na 51. 98b).
Treba imati u vidu i cinjenicu da dobosi za vucu mogu dizati
terete znatno vece od nominalnih ako se upotrebi odgovarajuca koturaca.
DoboSi za vucu sa motornim pogonom imaju u praksi veoma
siroku primenu. Kao pogonski motori primenjuju se elektromotori, parni
motori i motori s unutrasnjim sagorevanjem. Obrtni moment na dobosu je:
M F
- 9 . {6"')
dob = u -, ""
2 2 . tp . 7)k
gde su:
m - broj krakova uzeta koturace;
TJk - stepen korisnosti koturace.
Broj obrta dobosa je:
60 Vdob
ndob= D
'It:. dob.
Prenosni odnos izmedu motora i dobosa je:
, nmot MdOb
10=--=:
ndob Mmot 7)0 '
(63)
(64)
127
gde je:
110 - stepen korisnosti prenosa od motora do dobosa.
Obrtni moment na vratilu motora je:
M t - Q . DdOb
mo - io . 1/
0
- 2 . io . m . 7)0 7)k [kpmj [daNro] (65)
Snaga motora je data u izrazu: _
p = M
mot
00 M
mot
' 7t. nmot = Mmot . n mot [k Wj (66)
102 30 . 102975 .
Snaga motora se moze izraziti i sledecim izrazom:
Q.v '
P [kWJ, .
102 . 7)0 7)f<
(66a)
gde je:
V - brzina dizanja tereta Q.
Vucna sila motornih dobosa za vucu krel:e se od 0,25 do 15 Mp
pri brzini kretanja tereta od 0,1 -:- 1,0 m/sec. DliZlna dobosa se doblja iz
uslova da se duzina uzeta od 120 do 150 m moze naviti u 3 -:- 5 slojeva.
Najrasprostranjeniji su dobosi za vucu s elektricnim pogonom, u
kojih je dobos vezan s elektromotorom zupcastim iIi puznim prenosom.
Promena pravca kretanja tereta postize se proroenom smera okretanja
elektromotora; se vrsi kocnicom, a otkocivanje elektromagnetom.
Dobosi - za vucu s elektromotornim pogonom imaj u dobose od
livenog gvozda iIi od celika (od zavarenih celicnih Jimova). Kocnice
(sa papucama i1i sa trakom) postavljaju se izmedu elektromotora i reduk-
tora na delu spojnice ka reduktoru.
Zupcanici zupcastog prenosa izraduju se od i moraju se
mehanicki obradivati; pri obimnoj brzini zupcanika v;:;; 1,5 mfsec moraju
biti podmazivani uljem.
Otkriveni zupcasti parovi su obicno nepravilno uzupceni usled
gresaka u mcntazi, pa zato retko i upotrebljavaju. Na s1. 102 prika-
zana je konstrukcija jednog dobosa za vucu s elektricnim pogonom.
Na toj masini su svi zupcasti prenosi ugradeni u reduktoru sa
lezistima za kotrljanje. Kocnica je sa dye papuce, koje se priteZu opru-
gom. Ram masine je zavaren od valjanih profila.
26. DIZALICNI MEHANIZMI ZA nIZANJE
Za izbor sheme mehanizma za dizanje neophodno je, pre svega,
izabrati sistem koturace. Sa povecanjem broja krakova liZeta koturace m
smanjuje se precnik uzeta, a tim i precnik dobosa.
Usled malog precnika dobosa potreban je i manji prenosni odnos
od motora do dobosa, a time i jednostavnija konstrukcija masine; sa
druge strane, pak, sa manjim precnikom dobosa povecava se njegova
duZina. Zbog veceg broja previjanja uzeta preko koturova, u koturace
sa vecim brojem krakova smanjuje' se i vek trajanja uzeta.
128
Sl. 102
9 - Transportnl uredaji 129
Zbog toga se za dizalice sa znatnim visinama dizanja pri nosi-
vosti do 5 Mp izbegava upotreba koturaca. Pri nosivosti od 5 do 25 Mp
sluze koturace sa 2+4 kraka; samo za dizalice vece nosivosti od 25 Mp
uzimaju se koturace sa vise od 4 kraka.
Brzine dizanja tereta se biraju u granicama od 0,1 + 1,5 m/sec; za
dizalice veeih nosivosti usvajaj.u se manje brzine dizanja.
Na s1. 103a, b, prikazani su shematski dizalicni mehanizmi za
dizanje. Nedostatak konstrukcije prikazane na shemi a je veliki pritisak
a
w
n
L
r
.J
,
81. 103
(od obimne sHe zupcanika a) na vratilo reduktora, koje ima pogonski
zupcanik na konzoli. Taj nedostatak nema mehanizam za dizanje pri-
kazan na shemi b. Ona je slozenija od konstrukcije na shemi a zbog
dodatnog vratila b, spojnice c i lezista. Mehanizam prikazan na s1. l03e, d.
upotrebljava se za dizalice. sa vecim brzinama dizanja. Na prvoj shemi
vratilo dobosa je spojnicom d spojeno za vratilo reduktora. Na posled-
njoj skici je vratHo dobosa istovremeno i vratilo reduktora; nedostatak
130
ove konstrukcije je oslanjanje vratHa na tri osIonca je nepozeljno
usled zakosavanja pri l1ontaZi. '
Pored gornjih konstrukcija, u:pOltrebljavaju se i druge kao na

Koenica se normalno postavlja na elasticnoj spojnici f !izmedu
motora i reduktoTa. Ponekad, iz konstrukcionih razloga kocnica se
stavlja na drugu str-anu reduktora (s1. lO3d). '
Za dizalic.e sa grabilicama neophodan je mehanizam za dizanje sa
dva dohosa, koji se mogu okretati i zajedno i nezavisno jedan od drugog
da bi obezbedili sve potrebne radne operacije same grabilice. '
Normalno se u dizalicnih mehanizama (za dizanje kretanje itd.)
redukcija broja okretaja vrli preko reduktora, izracunatog prema
51. 104
8L 105
131
.....
W
t-:l
.....

w
r:i ,..
..
....

A
...
... -.-
r;:
.

,.,.,



c:
Yl
:t

g
<:)
Tablica 27.
V
r
elicina
luktora
HR
HR
HR
HR
HR
HR
HR
i HRT 250
i HRT 350
i HRT 400
i HRT 500
i HRT 650
i HR.T 750
i HRT 850

11)0.
I
Gabaritne mere ho'rizontalnih reduktora
..-.. ,....., H2 ...... ::J
0 s:u a
. . i3 --... i3
..... ..... 0' s:: ..... I-j
o 0 .... tIl >;'Pl'O

rn $:I) ::1
,..,.s::<: s::s<: ..... o
O,....rotll
PlN Pl>;' .....
til 0'S:: Plt"">;,g
C1l::;: ::l I-j 0 (1) p
1')13 oPl .....
--... ..... 0 <: >;' Pl 0..
(0 r-+ 1-' t"+ t::.i"
o.wo tl(1)::OPl::l
::s 01-$ ;;J
Pl 0..1l>
Pltll ....
'O ....
g.C1l gil> c::
o tIl!:1 (1) S I ....
.........
..... :::r ..... - '0 Pl
::l 0. Pl 13 '0 Nq::;' g
p, ,.....::s "'1 I'D .....
S ..... N 0 ro;;l 8.
til C1l !::! S:: ..... N ::s
'0 ..... t'-'
ONOI')<"" .... :::r-l
c:::: t1 0) 2" r
8. (1) P I-j t'-'
I') ......... s:: eo
(1) (1)"'13 >;'--
0
N til I')< '0 .-+ \C)
I-j
11>1')< ,roO<:l-jo..
o;::lI')::l<: .... PlPl
s:: (1) It> 0 ..... I-j. it
&.....i. til g?,. 2:.:::.: ro
(l)'Os:: !3 .... 0.0tll
o N. 11> til s:: (p' r:::
'EI....... It>;r 0
On'!!.
fP 0
0...... ::s ...... <:
o n;
g- ::l :S. N ..... (1)
00. ,II) II) _ 0..

0 0 013
..... (1)
00 N ::s
.... ..... < N
CD '-I. 0 """.
>;'
o 0
(')< 0-.
:;:l :;:l
jOoOo .....
n n
(1) II) 8:
A I' B I B. I C I C, I DIE I F I. G I H 1 H. 1 T 1 J I K I L I L. I M r;-
I
250
1 240 I 190 1 35 I
65
1 15 I 430 1 130 I 190 I 80 1 160 I 320 I 10 1 50 I 25 / 570/ 5001 55/ 25
I 3501 270 I 230 I 40 I 80 I 20 1
295
1 160 I 245/ 100 I 2001400f12r70f3ol 755\ 6761 751 80
I
400
1 310 I 270 I 45 I
92
1 25 I
345
1
187
1
293
1
125
1 250 I
490
1 15 I 90 I 30 I 8801 7801 951 35
I 6001 400 I 330 I 55 I 1121 25 I 430 1
205
1
340
1 150 I
300
1
585
1 20 I 110 I 30 110451 9701 1151 50
I 650 I 460 I 400 I
65
1 135 1 35 I 565 1 250 I 440 1 200 1 400 1 780125 1 130 1 35 1134011240 I 135 I 6tf
I
750
1
520
1 430 I 65 490 1
205
1
425
1
850
1 25 1
150
1 35 11490113801 1551 75
1
850
1
600
1 500 I 65 1
185
1 40 I 730 I 310 I 550 I 2251 4751 935 1 35 1 190/ 37 1171011590/ 1671 80
110
HR i HRT 1000 110001 6801 580 1 80 I 21s145-r S65Ta6Ol 6601 260T56OT11iOl40fl90/ 3'1/2020118901-1'151 __
HR i HRT 1150 111501 770 I 670 9551 400 I 710 I 330 I 630 200 I 37 I 1851 80 I
Ulazno vratilo prema prenosnom odnosu
I Izlazno v"atilo
'"
i
do 100 I 100 do 400 I do 20 I 20 do 50 1- c,ilindricno . kandZom
Ankeri l:1:a

N .6'3
d I 1. I Ii d. 1 1. I Ii - d, I 1, I 11 d, I }, I J! d. I 1. I I d, 1 d, I d. I 1.
d IBrOj
'Sl
rupa E-< E-<"'
25 I 60 I 185 I 20 I 50 I 175 I 25 1 60 I 1851 25 I 60 I 185 I 551 1101 240 I 100 I 50 I 40 I 170 I 18 I 4 I 1101 115
32 I 80 I 220 I 25 I 60 I 200 I 32 I 80 I 220 I 25 I 60 I 200 I 65 I 140 I 285 I 120 I 60 I 45 I 210 I 18 I 6 I 1851 195
35 I 80 I 240 I 25 I 60 I 200 I 40 I 110 I 270 I 35 1 801 2401"75"(140\ 300 \15oT7oT451 250118-1-6-1 2821 300
38 I 80 I 285 I 32 I 80 I 285 I 45 I 110 I 315 I 38 I 80 I 285 1 90 I 170 I 380 I 200 I 80 I 60 I 380 I 18 I 6 I 4351 460
45 I 110 I 350 I 38 I 80 1 320 I 60 I 140 I 380 I 45 1 110 I 350 I 110 I 210 I 450 I 250 I 110 I 70 I 370 I 27 I 6 1100011065
50 I 110 I 3801-45'1 110 I 3801 70 I 140 I 410 I 50 I 110 I 380 I 1251 2501 5201 2651 1251 75 I 420 I 27 I 6 1130811390
'551110142015011101420180 117011801551110142011501250)5901280114018015001331 6 1168811800
65 I 140 1 490 I 55 1 110 I 460 1 90 I 170 I 520 I 65 I 140 I 490 1 180 I 300 I 650 I 315 I 150 1 90 1 540 I 39 I 6 1270012900
75'1 140 I 535 1 65 I 140 I 535 1100 \ 210 I 605 I 75 I 140 I 535 I 200 I 350 I 7451 350 I 160 1100 I 605 1 45 1-6-1 3020133501
r.------------------r------------------r------,
w

... '
""
CJ1
ttl
))..
CI\(
-Ill


..... "
o
'" r-
),,0
n
en
h.
CI\
l: I'll<

-
l:"

..... 0
"
,
.):,.
n
-u-
'"

'----...,..----I---n,---+---t)-----tl g i
tl n

,;


. 1j
"' .....
'::!;=:
l:
...... f\I

r-
;). Ilt


l::b

r-f'il
I

-" .

I
t:l
J:
JOt
Tablica 298.
..... =::.!
..... "b
Q ),.
4: :t
::tj
Reduktor - HR 250
'" ::0

"
r- lJ,.
o
4:
:: /2: 1:3/ :0: 12:: I a: 1 I --I 1 - I I - I - I
Prenosni odnos 8 I to 1
12

5
1
16
1 20 I " 1
31

5
50 1 63 I 80 100 11" 1
160
I 200 I 250
I

nl
[O/min.]
750
1000
,IED%l . Snaga u [kWJ ..
1 "I ,,1 ,,1 I 3,,1 ',I I 2"1
1
,,1
1
,,1
1
,,1
1
,,,1 0, .. 1 0, .. 1 0 ... 1 0,45 I 0,,,1 0,28 I 0,,,1
40 I 4.6/ 4/ 3,4/ 3 / 2,61 2.311,611,311.11 0.88/ 0,71 0,56/ 0,451 0,361 0,
29
1 0,231 0,
19
1 0,15
100 I 2,81 2,21 1,81 1,4 1 1 0,91 0,71 0,51 0,41 0,
32
1 0,
25
1 I o.
ls
l 0,13/ 0,111
0
,1 1,
085
1 0,07
. 25 15,915,414,81 4 I 2.31 2.1 0,541,431.34/ 0,
27
1 0.22
-:-1-5-r 4.al 4.1 I 3.41 3 I 2.6/ 2 1
1
.
8
1
1
,41
1
,1 I 0,8sl 0.71 0.
56
1 0,
45
1 0.
35
1
0
,28/0,22/ 0,18
1100 I 3,71 3 I 2.41 2 /1.4/1.21 0,91 o;a/ 0.51
0
.
4
1 0.32/ 0,25/ 0.2/ 0.16/ 0,1'31 0.
105
1 0.
08
1 0,06
25\ 6.7 r 6.1 1 5,5\4.81
4

4
1 3.7 I 2,71 2.51 2,1 /1.71
1
,35/1.
05
1 0.
85
1 0,7/ 0,
56
1 0,
45
1 0,35/ 0.28
15,00 I 40 1 5.71 5,2/ 4,71 4.1 I 3.1 1 2,31 2,1 1
1
,81 1,45/1,15/ 0,931 0.73/ o,al 0,
48
1 0.
38
1 0,3 1 0,24
______ ., ____ /1,S/1.3/ 0.9l o.sl 0,63/ 0.5/ 0,4/ 0.32,l 0,
2a
l
....
w
'"
.....
W
-:t
Tablica 29b. Reduktor - HR 350
Dvostepeni
HR I HR I HR I HR I HR I HR I HR I HR -I HR / I / / / I I / /
Reduktor tip
- - - - - -1- - -
Prenosni odnos
8 /10 112,51 16 I 20 / 25 1
31
,51 40 / 50 I 63 I 80 /100 /125/160 I 200 / 250 /31,5/
Trostepeni
/ / / I / HRT / HRT / HRT / HRT / HRT I HRT I HRT I HRT / HRT / HRT 1 HRT / HRT I HRT
Reduktor tip
- - - - - 350-6 350-7 3jO-8 350-9 350-10 350-11 350-12 350-13 350-14 350-15 350-16 350-17 350-18
I ED%I Snaga u [kW]
,- I 25115,2113,2111,41 9,71 7,1 / 6,5/ 5 / 3,6/3 12.4/
1
.
9
/ 1.551 1.25 / 1 / 0.81 0,651 0,5/ 0,4
750
40 112.9/11,21 9.71 9.31 6,1 I 5.5/ 4.31 3.1 /2,6/2.1 11.65/ i,35/1.1 I 0,85/ 0,7/ 0.55/ 0.44/ 0.35
100 I 6.51 5.6\ 4.al 3,41 2.31 2 1
1
.
5
1
1
.
1
/ 0.9/ 0,72/ 0.
58
1 0.
46
1 0.37/ 0.3/ 0.24/ 0.191 0.151 0.12
25118.6115.7114 112.119.21 8.31 6.51 4.81
4
13.212.5512 11.6511.311.051 0,85/ 0,671 0.54
1000
40 115.8/13.3/11.9110,31 7.S/ 7.1 I 5.5/ 4 13,5/2,8/2.2/1.811.4/1,15/ 0,91 0,72/ 0.58/ 0.46
100/ 8.7/ 7 / 5.71 4.613.1 I 2.7/ 2 /1.511,2511 1 0,8/ 0,
64
1 0.5/ 0.41 0,321 0,26/ 0,21 0,16
I 25123,5121 /18,2/15.7112.9/11.3/ 9.31 6.8/5.814.613.712.9512.3511,911,5 1,2jl /-:::-
1500
4120.2117,8115.5113.4111 /9.6/ 7.91 5.8/4,913.9/3.2\2.512 1
1
,61
1
.
3
1
1
'/0,81 0,64
100 113.11 9.5/ 8,5 \ 6.91 4,61 4,1 I 3 1
33
/1,91
1
.
5
I 0.
64
1 0,51.0.4/ .. 0.321 0.Z6
1
Tablica 2ge. Reduktor - HR 400
Dvostepeni
14::1 /4:: - 1 - / - 1 - / - / -I -1 - Reduktor tip
Prenosni odnos
I 8 1 10 1
12
.
5
1 16 I 20 / 25 / 31.5/ 40 / 50 I I 80 1
100
/125/160 I / 250 I
/ I I 1 1 I / / / 1 ' I 1 1 1 1 / 1
Trostepeni ' HRT HRT HRT HRT HilT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HilT HRT
Reduktor tip
- - - - - 400-6 400-7 4008 400-9 400-10/'400'11 400-12 400-13 400-14 400-15 400-IS
[O/:n.] IED%/
Snaga u [kW]

25/18.31 15,6/13.61 1l,5/1M/ 9.1 / 6,61 5,71 4.5/3,6/2.91
2
,3/1.9/1.51
1
,2/1 .. 1.81 0,64
750
40/15,51 13,3\11.61 g,SI 8.91 7.71 5.61 4.9/ 3.813 /2.4/1.9/1,5/1,2/11 0,81 0,64/ 0,5
100 I 12,al 1 0,21 a.41 6,7/ 4.8/ 4.21 3.1 I 2.2/1,9/1,5/1,2/1 I 0,81 0,64/ 0.5/ 0,41 0.32/ 0,25
I 25/19,7/18.3116.2/13.4111,7/10,6/ 7.9/ 7 I 5 14 /3.2/Z.6/2 /1,6/1.3/1,1 1 0,91 0.72
1000
1"40116,3115,6113,8111,4/ 9.5l 9 I 6.71 5.9/ 43/3,4/2,7/2,15/1.71
1

4
/
1
,1 /0,9/ 0,7ZtO.58
. 100/16 113.5111,11 8,51 6.41 5.61 4,1 I 3 I 2.51
2
j 1.6/
1

3
1
1
,1 I 0.9 j 0,7Z/ 0,58/ 0.461 0,37
I "1".,1'".,1,,.,116.,11.,113 I 9,1 ,,1 ' 1,,1" 1,,1,,,1,, 1
,
.; 1
1
.
45
/
1
.,1
1500
40119,2/17.4/15.8113.9112,5/11 / 8 I 7,3/ 5,91
4
,7/3.8/3 12.4/1.9/1,55/1,25/1 .1 0,8 I
. 100 122.8118.7116.1112.71 9.71 8.51 6,2/ 4.51 2,7.12,1511,7/1,411.1 I 0,88/ 0,7/ 0,56/ 0.45/ 0,361
.....
w
co
.....
e".,
<0
Tablica 29d. Reduktor - HR 500
Dvostepeni I HR I HR I HR / HR I UR I UR 1 UR I HR I HR I I I I I \ I I I
Reduktor tip 500-1 500-2 500-3 500-4 500-5 500-6 500-7 500-8 500-9 - - - - - - - -
Prenosni odnos I 8 \10 1
12
.
5
\16 I 20 \ 25 \31.51 40 \ 50 I 63 \ 80 1
100
11261160 /200 \250
3151 tOO
Trostepeni I I \ I I I HRT I HRT 1 HRT 1 HRT I HRT 1 HRT I URTzl URT \ URT I I URT
Reduktor tip - - - - - 500-6 500-7 500-9 500-10 506-11 506-12 500-12 500-14 500-15 500-16
HRTI HRT
500-11 500-18
/ED%l
Snllga u [kW]
i
I 25\42,5 \ 37 \32 127 \ 24 121 115,1 \. 12 \ 10,1\ 8 \6,4 \ 5 14 13,212,5 \ 2 1
1
,61
1
,25'
750
40 \36 131,5\27 123 120,4118,1 112,8110,21 8,61 6,815,5 \ 4,313,4\2,75\2,2 1
1
,
75
1
1
,4\1,1
100 \ 22,1\17,6\14,4\11,5/ 8,3\ 7,3/ 5,41 3,81 3,3\ 2,6\2,1 11,711,3511.1 I 0,861 0,71 0,551 0.44
146 \ 42 \37,5 \ 31 127,5124,5118,1115,7112,7\10\ S I 6,41
5
\4.5/3,21
2
,51
2
1
1
,6
1000
40 139 \35,5[32 126 123 \20,5 \ 15,4\13,4110,8 \ 8.617 1 5,61 4,5 \ 3,61
2
,2, 11,8511,4811.2
100 \26,8123,5119,2115,4111 I 9,7\ 7,21 5,21 4,3\ 3,41 2,75 1 2,2 \ 1,7511,411,1 \ O,gl 0,72/ 0,58
I 25 \ 52,5147,5143,5138 134,5132 122,5120 \16,3\13 110 1 S 16,415 14 \3,2 1
2
,5/2
1500
40 14.4,5140,5137 132 \29 127 119,2\17 \ 13.9111 ! 9 \ 7 I 5,6 1
4
,5 13,6 I 2.9 /2.3 11
S
100 \40 132 126 \23 116 114 1
10
,S\ 7.SI 6,4/ 5.1/4,1 I 3.312,612,1 \1.7 \1.3511.1 \ 0.9
Tablica 2ge.
Reduktor - HR 650
------"

Dvostepeni
Reduktor tip
Prenosni odnos I 8 1
10
/12,51
16
I 20 I 26 /31.51 40 I 50 I / 80 /100 /126/100 I 200 I 260 I 315 I 400
I I I 1 I I I I I :/ I I I
Trostepeni
. HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT HRT
- - - - - 650-6 650-7/650-8 660-9. 850-10 660-11 660-12 650-16/650-17 650-18
Reduktor tip
/ED%I
Snaga u [kW]
.j.

25
1
83
1
73
1.62 1
53
1
47
,51
41
1
29
1
26
120,5/16/12.5110 I S I 6.41 5 I
750 40 I 70 1
62
1 52,51
44
,51 40,51
35
1
24
,51
22
117,4113,5110,S/ S,6 7 I 5.51 4,5/ 3,5/2,S5/2.2
100 I 48 ,1
42
1
35
1
27
,51 19,51 17,41 12,SI 9,21 7,71.
15
1 5 I 4 3.2/ 2,51 2 11,611.25/-1
I
25
1 90 f 83 1
73
/60 I 56 /4S 135,5131.5/25 /20 /16 /12.5/10 I S I 6.4/ 5 14,5/3,2
1000 70 /62,51 51 147 /40,5/30 1
26
,5/21 /17 /13,5/l0.S/S,61 7 I 5.51 4,5/3.512.85
'" I 5' r ""I,, I " I ""1"1" 8 I MI I '",I ' ""I
25
1 -1- /- 174 1
70
/60 /42 1
39
/32 /25 1
20
1
16
/12,5/10 I 8 I 6.4/5 /4.5
1500
40 I -1- /- 1
63
/60 /51 1
36
1
33
127/21,5117.5/13.S/11 1 9 f 7 I 5,8/4,51
3
,2
10 I -1- 1- 1
50
1
40
1
35
1
26
/19 /16 1
12
,51
10
/ S I 6.4/ 5 I 4,5 J 3,2/2.5/2 .
.....

o
....

....
Tablica 2M. Reduktor - HR 750
Dvostepeni HR HR HR HR HR HR HR HR HIl",
I I I I I I I I 1 / I 1 / j I I' j I
Reduktor tip 750-1 750-2 750-3 750-4 750-5 750-6 750-7 750-8 750-9 - - - - - - - - -
Prenosni odnos
8 jl0 1
12

5
1
16
I 20 I 25 I 40 I 50 I 63'/ 80 1
100
11251160 I 200 \250 \3151400
Trostepeni
Reduktor tip
I 1 I I IHRTIHRTIHRTIHRTIHRTIHRTIHRTIHRT\HRT/HRTIHRTIHRTIHRT

I ED'7<1
Snaga u [kW]
2511461128/110 I
93
1
83
1
73
1
52
1 41 I 35 1
28
I 22 1
18
\14 112 I 9 I 7.31
5
,8j:S
750
40 112411091 941 791 70 I
62
1 45 1 35 / 30 124 I 19 I 15,51 12,51 l(j I 8 I 6,4! 5 I 4,5
I 100 I
68
1 60 / 50 I 39 I
28
1
25
1
19
/
13
1
11
I 8,8/ 71 5,61 4,51 3,6/ 2,91 2,31
1
,
85
1
1
,5
251 -11461130 11051 941 851 63 I 54 1 441
35
\
28
1
22
/18 /14.51
11
,51 9 1
7
,31 5,8
1000
40 \ -11241110 1 90 I 80 I 721 53 I
46
1
37
1
30
I 25/20 1
16
112.5110 .1 8.1
6
.
4
1 5
100'1-1 721 59152/38/35/24/18115112,5110 I 8/ 6,41 51
4
,51 3,6\2,91'2,3
I 251 -\ -I -1130 j
118
1
104
I 751 69 1
56
1
45
I
36
1
29
1
23
1
18
,51
15
112 1
9
,51 7,5
1500
40 I -/ -I -)111 1
100
I 89 I
63
1 59 I
48
1
39
I 31 1
25
1
20 16
\8 16,4
100 I -I -I -\ 7,11 5,61
49
1
37
1 271 22117,5114111 I 9
7,2
5,8/ 4.613,71 3
'l'ablicl1 29g. Reduktor - HR 850
Dvostepeni I HR 1 HR / HR / HR / HR / HR / HR / HR / HR / I / / / 1 / / /
:' I : I :' I :' I :-I :'1 : I : I: I I I = I = I :'1 :
/- /- 1-/- I-I
[O/!\n.] I EDo/cl Snaga u [kW] .;j
25-1 230 /205/174/151 /1141101 I 771 57/ 48/ 38 I 31 I 25 /20 I 16 lI2,5/10 I 8 I 6,4
750 40 119511741148/128/ 97/ 86/ 651 491 40 r 32 125 I 20 /16 /12,5) 10 I 8 I 6,4/ 5
100 I 94/ 75/ 67/ 541 39/
34
1 25/18/15112,5/10 1 8 / 6,41 5 1 4,5/ 3,6/ 2,91 23
25/ -I -/ 2051168/141 /129/100 / 751
63
1
50
1
45
'/ 36 /29 /23 /18 /14,5/11,51 9
1000 401 -/ -/174/1431120/110/ 85/64154/43/34/27,5/22117,5/14111 / 9/7,3
100 / -/ -I 82/ 721 51 I 451 33/ 24/ 21 /17 /13,5/11 / 8,8/ 7/ 5,61 4,5/ 3,6/ 2,9
---+-25-;---;-1 -/- -/ -I -/ -/162/119/106/ 90 /73/58/47 138 /30 /.24,5/19,5/15,5112,5
1500 40 / 1 -/ -/ -I -11381101 / 90 / 76/61 /49 139 /31 /25 /20 /16 /12,5110
! 100 / -/ -I -/ -/ -I 68/ 50 I 36/ 30 I 24 j 19 1
15
112 /10 1 8 I 6,4/ 5 I 4,5
....
""
w
....
t;
I
Tablica 29h. Reduktor - HR 100U
Dvostepeni
HRll HRal HR I HR I H\I HRsl HR I HR
- I - I - I -I -I -I - I -I - Reduktor tip
100II-1 lOO11-a 1000-3 lOO1H 101111-5 10006 1000' 10110-8
Prenosni odnos I 8 I 10 112.S116 I 20 I 25 1
31
'5-1 40 50 1 63 I 80 \100 1
125
1
160
1 200 I 250 \ 315 I 400
Trostepeni I I I I I I HRTSI HRT 1 HRT
Reduktor tip - - - - - 100ll-S 1000-7 1000-8
HRT I HRT J HRT I HRT J HRT J HRT HRT lIRT IlIRT \ HRT
10011-9 1000-1 1000-1J 1000-1' 1000-1 1000-1 1000-1' 1000-10 10001l 10OO-1t
I ED%I
Snaga u [kW]
'"
251 -\305\2601220 I {961171\1241
98
1
82
1
65
1
52
142 \34.51
27
1
21
,51
17
114 ill
750
40 I -12601220 \1881166114511051
83
1 69\ 55\44 1
35
1
28
122 1
18
1
14
,5\11,51 9,5
1001-/12911051921 661
59
1 44\ 32126121/17'\13,5111 I 8,51 71 5,61 4,51 3,6
--
251 -I -I -1250122012051148112711041
83
1
67
1
53
1
43
1
34
127.5122 1
17
,51
14
1000
40 I -I -I -1215\188117311261108 881 70 1
56
144 1
35
1
28
,51 22,51
18
1
14
,51
11
,51
----I
100 -I -/ -/
113
1
89
1
78
1
58
1 42135128122,5118114111,31 91 7\ 5,8\ 4,6j
25 -I -I -I -I -I -11761140 /110 I 90 172 157 1 47 I 37 1 29 I 24 /
19
/
15
1500
40 I -I -I -I -I -I -114911201 96.1 771
61
1
49
1
39
/
31
1
25
1
20
/
16
/
12
.
5
100 1 -I -I -I -I -I -I
87
1 70 I
56
1
45
1
36
1
28
1
23
/
18
\15 /12 I 9,51 7,5
Tablica 29i. Reduktor - HR 1150
Dvoste;ml--- I HR I HR 21 HR I HR
HR I HR
-1 - I - I - I - I - I - I - I-=-
Reduktor tip 1150-1 1150-2 1150-3 115 1150-5 1150-6
odnos I 8 /
10
/
12
,51
16
20 I 25 31.5/-40 / 511 1 63 I 80 /
100
ll2S 1 160 I 200 I 250 I 3151400
Trostepenl I' I I I 1 I HRTI HRTI HRTI HRTI HRTI HRTI HRTI HRTI HRT
Reduktor tip - - - - - 1150-6 1150-7 l1So-a 1150-9.1150-1 1150-111150-1 1150-13,1150-1 1150-1 1150-161150-17
1
115O-U
nl
ED'Yv/ Snaga u [kW] [O/min.]
;,gi
25
1 -1
650
1
530
14251340 1
270
12151172/1381110/
90
1 71 1 571 44 I 35 j 28 /
22
,51
18
750
40 / -I -1
450
1
360
1
290
I 230 /1851150 1
120
I
94
1 751 60 I 47 I 38 1
30
I
24
1
19
1
15
100
1-1 -1170/1351110\
87
1
70
1
56
1 451 36129123118/14,5/11,5/ 9/ 7.31 6
-I -I -/450 /360 /290 /230 /185/150 1
120
I 94/ 75/60 I 48 1
38
1 30 I 24
1000
40 / - I -I -/ -1
380
/ 305/ 245/1961156/1251100 I 80 1 63/50 1 40 I
32
1
25
I 20
-I -/ -1155/120 I 94 r 75/ ;0 I 471 38/ 30 / 24/19 /15 /12/10 I 8
25 -I -/ -I -I -/
1500
-/ -I -/ -I -I -/ -I
----
100 I -I -I -I I -I -\ -1
135
/ I
85
1
68
1 55144 /35 1
:>
o
'"
o
144
I
ep-ewol{
fOJa
o
....
."
'"
00
.... <'1
o
<:>
."
.....
'"
o
.....
....
g
o
M
o
o
o
It>
'"
o
o
o
co
co
o
.....
co
It>
co
o
...
o
CD
.....
o
o
g
...
co
o
...
<:>
.....
<:>
8
'"
...
GLAVA V
MEHANIZMI ZA KRETANJ'E
27. KONSTRUKCIJA I PRORACUN MEHANIZAMA ZA KRETANJE
Dizalice se mogu kretati po sinama iIi po putu bez sina.
Dizalice po sinama se uglavnom izvode s oslanjanjem na"cetiri .
oslonca, rene na trio Broj tockova se bira u zavisnosti od pritiska koji
deluje na oslonac. U slucaju da je potrebno ugraditi dva iIi vise toekova
na osloncu, upott:ebljavaju se odvojena kolica vezana zglobovima.
Na 51. 106 prikazana je konstrukcija oslonca kolica dizalice sa
4 tocka. Oil se sastoji od glavnog nosaca a, koji je zgl{)bno vezan za
S1. 106
konstrukciju dizalice i za kolica b i C. Kolica b su pogonska kolica; pogon
se sastoji od motora d, reduktora e, kocnice g, zupeastog prenosa f, koji
je vezan za zupcanik k zavrtnjevima pricvrSCeninl za toeak. Toeak h
je preko zupeanika i vezan za zupcanik k.
Da bi se smanjili otpori trenja obodnica tockova 0 sine, potrebno
je obezbediti kretanje dizalice (iIi kolica) bez zakosenja. Zbog toga se
oslonacke tacke dizalice po sinama moraju kretati jednakim brzinama.
10 - Transportni uredajl
145
putu
Otpori kretanja od sila trenja sastoje se od:
a) otpora trenja kotrljanja tockova po sinama;
b) otpora trenja u leZiStima osovinica tockova;
c) otpora kretanja od trenja oboda tockova i bocnih povtiina
glavcina tockova pri kosom polozaju kolica u odnosu na osu
putanje.
Sila koja savlaauje otpore kretanju kolica na horizontalnom
jest:
F Wt = (Q + G) (ii + J.t d) . [kpl,[daiNj, . (67)
gde su:
Q - tezina tereta U kp; [dalNl;
G - kolica u kp; roaN!:
d - precnik osovine tocka u cm;
D - precnik tocka u cm;
!.l. - koeficijent trenja izmedu osovinice i glavcine toeka (iIi u
leZiStima osov.inice):
!.l. = 0,1 za klima leZista,
!.l. = 0,01 za leziSta sa kotrljanjem;
f - koeficijent trenja kotrljanja tocka po sini:
f=0,05cm;
- koeficijen.t koji uzima u obzir otpore usled zakoSenja, kao
i sve druge uslove (obradu tockova, rastojanje osovina, vew
sina itd.):
= 1,25 + 1,4 ako se tockovl okreeu na kliznim leziStima i
fj = 2,5 + 5,2 za leZista sa kotrljanjem.
Moze se uzeti za toCkove preenika od 500+1000 mm da je
d d
15 = 0,12+0,15 i za toCkov.e precnika od 200+500 mm da je 15 =
= 0,15 + 0,25.
U dizalica s okretanjem pojavljuje se dopunski otpor usled pro-
klizavanja tockova, koji,se moze uzeti da je proporcionalan vertikalnom
opterecenju: .
Fw. =Co (Q+G)[kp], [daN] . (68J
Koeficijent za normalne tockove, jest:
C
0,1
o=R'
gde je:
R - polupreCnik krivine puta u m.
Ako je staza za kretanje nagnutaprema horizontali za ugao fl.,
sila koja savladujeotpore usled nagiba staze bice:
Fw.=(Q+G).sinGC[kp], [daN] .. (69)
146
U ovom slucaju otpor od trenja pl"i kretanju neee biti uzrokovan celim
optereeenjem, vee silom (Q + G) cos tl.. Medutim, kako je pri malim
uglovima tl. i cos tl. = 1, moze se zanemariti uticaj ugla nagiba na veli-
cinu otpora kretanju od sila trenja.
Najveea sila (otpor) pri kretanju je, tome:
F w= Fw.+ Fw.+Fvetra (70)
Pri brzini kretanja v snag a elektromotora je:
p = [kW] (71)-
102 . 7J '
gde je 1} - stepen korisnosti prenosa.
Obrt:ni moment navratilu motora pri broju obrta n mot jest:
M
mot
=102. P = 102 p. 30 30. Fw . v (72)
tl) mot n nmot 7J
V
(d + 2 f ) . t I d
e Clna D!.l. D =w Je sana ve Clna za atu masrnu 1
naziva se specificni otpor kretanju iIi koeficijent vuce.
U slucaju se koeflcijentom vu.ce naziva odnos sile otpora
prema tezini tereta koji se pokrece:
. (73)
Q+G
Velicina specificnog otpora w u kp/Mp, za vrednost 11 = 0,1 i
f = 0,05 cm za razne precnike osovinice d i tockova D date su na
grafikonu na 81. 107.
kp/Hp
15
10
I
.J
28

'IS
l\
i 2'}
20
'\7
"
26
11'23
22 tt1I


11a
L
to..

...,
PREeN/K rocKA
/)[mm}
"\
Ot
':l
1
17
.JJ4. 16 (5
1
"'-J
1. ....

1J
!.o"
J(J 40 SO 4'0 'rJ 809(1 7UfJ flO f2g f3D f4tJ fSO 1.
PRCCNIK OSOVINE d /mmJ
81. 107
'GIl mm
Prema iznesenom, celokupan otpor kretanju kolica koja se kreeu
po horizontalnim pravim Sinama bez uticaja vetra jest:
Fw=(Q+G)(Mp)' w. (74)
Broj pogonskih tockova se bira iz uslova da toCkovi ne proklizavaju pri
kretanju. ,
Obieno se kolica izvode sa pogonom na neke od toekova. Ako se
teZina (Q + G) rasporedi na vodece (vucne) i vodene toekove i ako je
FR, veliema pritiska u kp na vodeeim tockovima, a FR, na vodenim
toekovima, adhezicna sila vodecih toCkova bite:
F.dh= FR!' P.l ,
gde jeJ1.1 - koeficijent trenja izmedu vodeeeg toeka i sine.
Pri radu mehanizma u zatvorenoj prostoriji uzima se III = 0,16,
dok je pri radu na otvorenom mestu III = 0,12.
Najveci adhezioni moment je:
D FRP..D
M.
dh
= F adh _ = 1 ,
2 2
Ovaj moment mora da uravn.otezi ukupan moment otpora kre-
tanju od trenja kotrljanja svih tockova (vodeem i vodenih), od trenja
u rukavcima vooenih tockova, ad trenja oboda tockova i njihovih glav-
Cina, od sila inercije i od opterecenja od vetra. Ukupan moment je,
prema tome:
M =( F R, + FR.) . f + FR, P. . + Min + Myetr .
Kretanje je mogute ako je Madh:> M iIi:
FR . I-'! D d
, 2
Odavde se dobija neophodno potreban normalni pritisak na vodeee
toekove:

F -' F . 2 +Min+ M
yet
,.
R, - R. D D '
2 1-'1 - f 2 . Itl - f
Odnos leve strane gornje jednacine prema desnoj nazi va se stepen
sigurnosti protiv proklizavanja:
D
FR1 (I-'! ' 2" - f
cP= d
FR. (I-" 2+ f) + Min + Myetr
'3;;;
Ako broj vodecih toekova nije veei Od polovine celokupnog broja
toCkova, moZe se bez vece pogreske uzeti da je:
Fadh = F R, I-'! > Fw.,
gde je Fw. - ukupna sila.otpora pri kretanju. ukljucujuci i otpore usled
sile inercije i pritis.ka vet+a.
148
..101
'"
N

0
il
CIl
...

g 0'0

0'"
fo<.Q

1
-a ai,;!::
""SJ:\

CO
()Po
:>
::::
'E 0
!S:l
t-
I
03
()
.$ os

0
Po
s::
'" E '2
OS
8

..t!
o.
eo
, '0
0
N
aJ ...

I
'"
'0
.g
os
...
1;)
::l 0
s
0
..101 fIl
1l
CI1
>t.>
::>
CI1
'2
0
CI1

'"
f Po
CI1
0.
0
..101
0 ....
I
CIl
...
i
I
C> C>
I
I
j

t- ....
I
C> 0 0
eo U>
"*'
CI1
'"
al
J
OS
I
C? ..101
:a
-ri

.....
0
le
::l rIl
1'1 s:: 1'1
1'1
E 's
1'1 1'1
's
s::
's ] 's ]
8 e a
e S e E C> C> 0
eo
..,
g
C>
..,
0 0
eo
'0 '0
co
"0
..,
'0
0 0
'0 '0
0
"8 0
'" '"
0 0
'" '2
i
'2 <II <II
'"
os
'"
S
1:
S
.t,>
CIl
E
CI1
:> ;>- ;;-
::l ::s ::l ::s ::l ::l ::l .
'0 '0 '0 "0 '0 '0 '0
<II
<II

os

<II
E
....
... ... ....
::l
::l ::s ;:s ::l ;:s ;:s
0 0 0
E ;a
0 0

.... ..101 .... ....
fIl

2
4':
Ul
'" CI1 CIl
2 >t.> .... ... >t.>
0 0 0 0
s::: s::: s::: s:::
::l
g
::l ::l ::l
g
0
Po Po Po Po
s::
::s ::s CI1
;:s
<li CIl CI1
Po Po
;&l
Po
;&l
'"
,'-'
>Ul
"" 0 0 CI1
&
<li
2
CIl
>t.> >t.>
!g. ..101 ..101
'2 C? C?
1l
....
'"
CIl CIl
s:: s::: s:: ... s:: ...
149
..-
VI
o
1I1
Tablica 32.
Normalni tol!kovi za dizalice sa kliznim prema DIN 15046
,
Sirina glave sine k
Zupl!anik
Pret DIN
b. za k
nik 536
b,
(norm. b.
D.
Broj
-I
tol!ka Nomi-
DIN
D, nalna
5902
mera
1
I
2
I
3
I
4
200 45 55 -
250 45 55 -
320 45 55 -
400 55 65 58
500 55 65 58
630 65 75 67
710 65 75 67
800 75 100 67
I 900.
100 120 -
Sirina glave sine It
Pre/!- I DIN 536
nlk
tol!ka
D,
Nomi-
naIna
mera
DIN
5902
I
5
I
95
95
95
110
110
130
130
160
180
b,
mera)
6
56
55
55
65
65
75
75
85
110
b.
(norm.
mera)


I
C
7
I
8
1
40 15
50 15
60 15
65 15
70 15
80 20
90 20
100 20
110 20
b. c
9
I
230
280
350
440
540
680
760
850
950
D.
zuba
10
40
50
52
50
40
50
42
62
54
58
50
66
58
64
56
Broj
zuba
I
Modul D.
11
I
12
I
5 200
5,0 250
6 312
8 400

320
10 500
10 420
10 620
10 540
12 696
12 600
12 792
12 696
14 896
14 784
Zupfanik
Modul I D.
D.
13
160
200
270
320
260
410
350
530
470
flOO
510
680
610
770
680
D.
I
D.
14
125
155
225
260
210
350
290
470
41()
540
450
620
550
710
620
D.
,I '!____ -+ ____
1 I 2 3 4 5 6 j: 7 8 9 10 11 12 13 14
_. I
70 14 980 870 780
1000
100 120 180 110 110 20 1050
64 14 896 800 720
68 16 1088 980 890
1120
120 200 135 125 25 1180
62 16 992 880 800
76 16 1216 1110 1020
70 16 1120 1000 920
125 25 '1310
200 135
1250
120
86 16 1376 1240 1140
1400
120
200 135 140 25 1460
08 16 1280 1170 1080
I
98 18 1584 1440 1340 I
1 1600 I 120 I - I 200 I 135 I 160 I 25 1660 I 82 18 1476 1350
Napomene:
Dimenzije koje nedostaju mogu se slobodno izabratl. MaterijaJ: tell> tol!ka CL 0500 ill
CL 0600
zupcanik: CL 0545
.. DoZ'Voljena iirloa sine za laksu dizalicu koja se krece po vee postojeeoj sini teie dizalice.
*. Za vece sinne sina treba birati i b. vece.
Kod tockova bez zupl!anika nedostaju delovi za vezu zupl!anika.
Precnik toeka se dobija iz uslova izdrzljivosti na dodirnu jacinu
materijala (kontaktno naprezanje). Medutim, eesto se precnik toeka
odreduje po obmseu:
D =- Fmax - (75)
(b - 2r). k'
gde su:
Fro .. " - najveci pritisak na tOCku u kp; (daN);
k - koefieijent optereeenja u kp/em
2
; vrednosti za k date
su u tablici 31;
b - sirina sine u em;
r - poluprecnik zaobljenja sine u em.
Za toekove od liv-enog gvozda (sl. 22), koji se uglavnom ugraduju
u diIzIaJ.'jJce !Sa ruC:n.1.m pogOlllUffi, U2li.m.a se da .e ok = 20 + 40
(daN/om
ll
). '
Na s1. 108 i u tablici 32 dati su izgled i dimenzije tockova za
dizalic.eprema DIN 15046.
c
Sl. 108
Sine - Najcesce se upotrebljavaju sine prema DIN 536; one
imaju Siroku ceonu (nosecu) povclinu, kao i siroku stopu tako da omo-
gueuju relativno velike pritiske toCkova.
Na sl. 109 prikazan je izgled sine prema DIN 536, a u tablici 33
date su njene dimenzije.
Vrlo cesto se upotrebljavaju sine od pljosteg celika, koje su pri-
kazane na s1. 110.
On-e se uglavnom upotrebljavaju za kretanje kolica po nosacima
od valjanih profila. One' se isporucuju sa raVnom ceonom povrSinom,
152
D.
I I
'\:c
I I I I
Zavrtnji
I
d,
d. d. e 1
I VeIil!ina Broj
200 45 14 30 5 220 4 M 12
250 50 18 35 5 240 4 1'416
320 (60)63 18 35 5 260 4 1'416
400 80 23 40 5 300 4 1'420
500 90 23 40 5 310 4 1'420
630 100 27 45 5 360 4 1'424
710 110 27 45 5 380 6 1'424
800 125 27 45 5 420 6 1'424
900 140 27 45 5 480 6 1'424
I
1000 160 33 55 5 480 6 1'430
1120 180 33 55 10 550 8 1'430
1250 200 33 55 10 550 8 1'430
1400 200 40 60 10 580 8 1'436
1600 220 40 60 10 620 8' 1'436
zatim sa zaobljenim ivicama, sa zakoSenim ivieama i sa lucnom eeonom
povrsinom. Dimenzije sina prema slid 110 date su u tablicl 34.
Za dizaliene sine koje se oslanjaju na betonske fundamente iIi
pragove upotrebljavaju se zel-eznicke sine prema s1.111 i tablici 35.
k
!J
S1. 109
153
-
81. 110
k
S1. 111
Prakticno se moze uzeti:
gde se koeficijent c bira iz tablice 36.
Dizalice na toekovima koje
se krecu po putu bez Sina slu-
ze, ugla:vnom, za manje terete.
Otpori kretanju na pravoli-
nijskom putu mogu se prind-
pijelno odrediti kao i pri kre-
tanju po sinama, ali usled znat..:
ne deformacije tla i nejedna-
kosti povrsine puta, zavisnost
izmedu opterecenja (Q + G) i
sHe potrebne za savladivanje
otpora W ne maZe biti izrazena
na nacin kao za kretanje tocko-
va po Sinama.
(76)
Ako se uzme u obzir nagib staze, puna sila otpora pri pravolinij-
skom putu dizalice tezine G sa teretom Q bice:
Fw=( Q +G){sin o:+c)
(76a)
DizaLice sa yusenicama sluze za nosenje vecih tereta i mogu se
kretati i po terenima gde nema puteva. Ako je dizalica sa teretom teSka
(Q + G), a ugao nagiba staze (1, slla potrebna za pravolinijsko kretanje je:
F'w =(Q + G) (sin 0:+ c',
t77)
154
<0
<'>
It)
. '"
z
....
Q
~
P-
erf
.s
""
cu
:::I'
N
r::
.
Q
[tW:>}<t, M. ...:
'U3WOW !uiodlO
~
o
[.w:>]
1-r
'"
'" atPJ3U\ 'U3WOJIII
....
Ltwo]
x.M.
U>
r:--
luawow lUJod+o
""
[w:>]
xa ....
~ i l i ' a l aTuefOlsBli '" M
[tWo] xI:
.....
'" afl:>JaU\ luawOJIII
IN
[wfdJIl eUlF'.L
...
~
<'>
[gwo] lilaSi'lIld <IS
""
~
....
.:: 10
~
....
.:: M
,::
....
J2
<:>
""
J2
....
IN
..::
00
..::
....
....
I.Q
..::
...
....
I
r/l
....
N
cu ~
It)
'"
~
.
~
....
It>
'0
cu r;:;
It>
s::l
t:<I
....
>
eel
6
lI:
....
-Ii
It'>
10
~
a u ! ~
IN
afuuhB?<"Ii!qO
I
CI.l
~
'" '" ... a) .....
'"
~ ....
'"
;::
'"
..... ~
t-
'"
<:>
~
0
'"
<:> .... ....
'" '"
<::>
~
<'>
.... N
, ....
cO M
'" '"
.... t-
o
;::
t- ....
-
N
co .... <::> ..... <:>
co .... <:> ~
""
.., .....
'"
..; .r.;
... t-
.,.,
0:> <:>
co ~ .... 00 N
....
'"
."
"" :!!
e It).
"'-
~
'" ...
'" '"
'"
....
M ....
.,.,
""
<:>
...
"".
.... ....
'"
<:t
~
'"
...
~
0>
.,.,
t- ~
....
It) It)
'" '" '"
'" '"
0:> co ;::
It) 10
'"
'"
0
....
10 10
'" '" '"
U>
'"
co
~ ~
....,
.,.,
<:>
.,.,
0 t--
""
M M .... ....
....,
t.q.
.,., .U')
cO ....
'" '"
.,.,-
N M
'"
.... I.Q
'"
S
.....
;::1
....
..... ....
I.Q
~
."
;:f
:!!
",'
0
.... IN
I.Q
.,:
<:> ~ M 0
.... IN
""
IN
'"
....
eo U> 0
""
M
'"
....
'"
t-
It> It) It> 0 0
.... It>
""
0
;::1 ....
'"
; <:> 0 c
'"
t-
'"
<:>
;::1
-
0 It>
:5
<:> 0
It> t- o N
,...
.... N N IN
~
It)
.... ....
+i'
....
+l +l +l +l :
It> It> It> to It>
""
t- eo
'"
~
~
'"
:g
It> ....
I <'> .... .... 0
....
I
r/l CI.l r/l CI.l r/l
:.: :.: :.: ~ :.:
155
Pljollte sine (prema sl. 110)
Tablica 34.
bh=5030 50 40 6030 60' 40
I
mm"
G=p,8 15,7 14,1 18,8
I
kp/m
2e1eznicke sine (s1. 111)
Tablica 35.
I
I
Dimenzije u mm I Presek Tetina
Oblik
I I I I
F u I
G
J
x
I w.
ex
h b k d
em" kp/m em' em
z
mm
J\J26 I 134 105 I 58 11

67,3
:N!8

14 70,0
M15
I 144
110 I 72
110 72 15
52,3 I 41,0 I 1350 I 193
---:;3,01
Koeficijenti otpora c i c'
Tablica 36.
Vrsta puta c c'
Asfaltno-betonski put 0,01-0,02 -
Tucanicki put 0,04--0,05 0,06
Kameni put (turska kaldrma) 0,04--0,05 0,06
Suvi tvrdi zemljani put 0,07-0,08 0,07-0,08
Meki pescani put -
0,10
Veliko blato - 0,10-0,15
2ivi pesak - 0,10
Koeficijent otpora kretanju gusenica c' moze se uzeti iz tablice 36.
;
Snaga motora pri brzini kretanja v (m/sec) i stepenu korisnosti
prenosa 'l} jest:
p = F'w . v [KW] (78)
102 . 7J
Pri radu na otvorenom prostoru potrebn.o je uzeti u obzir pri-
tisak vetra.
156
DizalienaoZica (macka) s elektrienim pogonom
. Shema. kretanja kolica pomocu elektromotora prika-
zana Je. na SliCl 112. Kretanje se prenosi od elektromotora preko tri para
zupcastih prenosa na tockove. Pri ustaljenom kretanju snaga motora je:
Fw V
(79)
Sl. 112
gde su:
v - brzina kretanja u m/sec;
'l} - stepen korisnosti prenosnog mehanizma;
Fw - otpor pri kretanju u kp odreden po obrascu (67).
Prenosni odnos je:
. nM
1=-.
nt
Broj okreta toeka
v
nt =1t
o
D'
157
gde su:
v - u m/min;
. . ,
D - preenik toeka u metrrma.
Mehanizam kretanja mostovske dizalice (krana) s elektritnim pogonom
Sastavni delovi mehanizma za kretanje mostovske dizalice su isti
kao i mehanizma za kretanje kolica dizalice (maeke). Od
se okretanje prenosi najpre preko redukto::a ?a. ?ugal! 0. v:-a, 0
kih tockova koji obicno imaju na Sebl uevrseen
na dugal!kom vratilu. Postoje i druge konstrukclJe
prenosnog mehanizma. . .
Pritisak na toekove dizaliee je promenljiv od
za'a kolica sa teretom na rasponu mosta. U dlzahea sa 4.to.t
na)veci pritisak na tockove se javlja karla su kollea (macka) u kraJnJem
polozaju (s1. 113) na rastOjanju e od ose totka.
1
Fpmas
111""""""'11111TTTTTTIIIIIITTTTTlllllll
t
_ F_! Xrrx I
II! 11I1I111111111 n 1111111111111111 IIII.!H"II'
L
oj
SL 113
Na s1. 113b J'ikazana je skiea pogona jedne ramne (portalne)
dizaliee. Kao sto se iz skice vidi, pogon je sliean pogonu kretanja mostne
dizaliee, samo su dogradena dva vertikalna vratila i 4 para konusnih
zupeanika da bi se okretanje mogio preneti do tockova.
Ako se sa G obelezi tezina dizaliee, a sa Go tezina kolica, naj-
veci pritisak na tockove dizalice sa cetiri tocka bite:
G Q+Oo L-e
2 I. . . (80)
U dizalice velike nosivosti i rasp on a, zbog velikih pritisaka na toc-
kove, ugraduju se kolica sa' 8 toekova i vise. U tom slueaju, da bi se
izbegla staticka neodredenost pri odredivanju pritiska na tockove, ugra-
duju se po dva komada u ramove, koji se zglobno vezuju,za ceone nosace.
Otpor pri kretanju dizalice je dat u izrazu:
gde su:
Fw = (Q+Go + G) w, [kip], [daN}, .. (81)
Q, Go i G - dati u Mp, a
w - specificni otpor u kp/Mp, (NIkN).
U gornjem obrascu za otpor nije uzet pritisak vetra, sa kojim se
mora racunati ako se radi 0 dizalici koja radi na otvorenom prostoru.
Snaga motora pri ustaljenom kretanju, prenosni odnos i broj toe-kova
,dizalice odreauju se na isti nacin kao i pri kretanju koliea _ macke
(obrazac 79).
Najveci moment, koji je i merodavan za proracun prenosnog
mehanizma, javlja se Ikarla se optereeena kolica nalaze u svom krajnjem
bocnom polozaju. Za dizalicu sa cetiri tocka on je jednak delu momenta
otpora pri kretanju koji dejstvuje- na tOj strani:
(I.-e) ]'W'R[kPCl!ll! fdalNcm] (82)
Na suprotnoj strani je tada otpor:
M; = + Q -t 0
0
e] . w . R [kpcmJ. [idaiN c'm] {8a,
Celokupni moment otpora kretanju je:
M-M'+M'
- d 1
(84)
i on se moze izracunati pod pretpostavkom da celokupno opterecenje
deluje na jedan tocak.
Mehanizmi kretanja konzoZne dizalice
Na slici 114 data je shema jedne konzolne dizalice. Najveei pri-
tisak na vertikalnim tockovima je:
FPmax= (85)
159
gde su:
Fv
- pritisak na vertikalne
tockove;
Q - tezina tereta;
G - tezina dizalice;
Go - tezina kolica.
/F,. (V .. Q'f'G,,+G)
S1. 114
Najveci pritisak na horizontalnim tockovima je:
FE ( Q + Go) a + G . el
F pmax=-2-'= 2h . .
U konzolnih dizalica, pored otpora kretanju vertikalnim tocko-
vima, pojavljuje se i otpor kretanju horizontalnim tockovima (gornjih
i donjih). Ako se sa Rl oznaci poluprecnik vertikalnih tockova, sa R2
poluprecnik horizontalnih, a sa (dl) i (d2) precnici njihovih osovina,
dobija se da je opsti otpor pri kretanju:
F - Q +Go +G ( +2 (Q +G
o
)' a+G. el (Il (87)
W - Rl Il 2 Rz . h 2
Snaga motora, kao i prenosni odnos i broj okretanja vodecih toc-
kova odreduju se kao i pre.
160
GLAVA VI
DIZALICE MOSTOVSKOG OBLIKA
28. MOSTOVSKE DIZALICE
Mostovska dizalica sastoji se ad mosta A i Kolka B (s1. 115). Most
dizalice je prostorna resetka, koja ima cetiri vertikalne resetke, vezane
dye po dye horizontalnim resetkama. Dve srednje vertikalne resetke a
su glavne i one primaju na sebe vertikalno opterecenje ad tezine tereta
i tezine kolica. Spoljne vertikalne resetke b, zajedno sa horizontalnim
resetkama c, daju celoj konstrukciji neophodnu krutost. Krajevi sve
cetiri vertikalne resetke opiru se na bocne - ceone - nosace d, koji
5e preko tockova e krecu po sinama f. Obicno je po jedan tocak sa svake
k
B
d
e
S1. 115
f
11 - Transportnl uredajl
161
strane mosta pogonski; oni primaju pogon od motora h preko reduktora
i pogonskog vratila i. Na samom mostu ugradena je kabina za uprav-
Ijanje g, iz koje se moze komandovati sa svim kretanjima dizalice.
Po gornjim pojasevima glavnih vertikalnih resetki postavljene su
sine po Kojima se krecu koliea B. Gornje horizontalne resetke se obicno
pokrivajil limovima, tako da istovremeno sIuze kao staze za nadgle-
danje i ,psluzivanje mehanizma. U tu svrhu se i postavljaju ograde u
ravnima sporednih spoljnihvertikalnih nosaea. -
Umesto nosaea resetkaste konstrukcije, u novije vreme sve VIse
se izraduju -mostovske dizalice eiji su nosaei izradeni od limova male
debljine.
Osim opisanih dizalica sa dva glavna noseca poduzna konstruk-
tivna elementa, upotrebljavaju se, za terete manjih nosivosti (od 1 do
5 Mp) i za manje raspone (od 5+17 m), jednogredne mostovske dizalice,
tj. takve dizalice u kojih se teret preko koliea premesta po jednom nose-
cem poduznoni elementu. Most ovakvih dizalica (s1. 116) sastoji se od
poduznog nosaea (valjani profil I) 1 i popreenih ceonih nosaca 2, koji
nose tockove 3; tockovi se krecu po Sinama postavljenim na nosacima
dizaliene staze.
Da bi se dobila dovoljna krutost u horizontalnoj ravni, pri vecim
rasponima postavlja se horizontalna resetka -5, koja istovremeno sluZi
za nosenje mehanizma za kretanje mosta 4. Elektricni pokretni cekrk 6,
demag-dizalica, koji se krece po donjem pojasu glavnog nosaea, jest
celokupan uredaj za nosenje i dizanje tereta.
81. 116
162
Pri veClm raspo:Q-ima, radi smanjenja ugiba, glavni nosac se poja-
cava zategama 7, koje BU, u stvari, pomocne celiene konstrukcije vezane
za osnovne nosaee.
Na s1. 117 prikazana su jedna dvomotorna kolica za nosenje tereta
(maCk-e). Ona se sastoje od zavarenog rama a, koji se opire na cetirl tocka;
dva od njih se okrecu pomocu motora c preko reduktora d. Motor je
preko elastiene spojniee e sjedinjen sa vratilom reduktora. Obieno je
jedan disk spojr..ice istovremeno i k-oeni dobos.
Dizanje tereta se obavlja mehanizm'om za dizanje; donja kotu-
raca f sa kukom obesena je preko uzadi 0 dobos g; on dobija pogon od
motora i preko reduktora k. Za koeenje kretanja tereta (dizanja i spu-
Stanja) postavljena je koeniea n s elektromagnetnim otkocivacem p.
Motor je za vratHo pogona vezan elastic nom spojnicom m.
Mostovske dizalice imaju siroku primenu u radionicama i drugim
fabrickim odeljenjima. Da hi mostovska dizalica radila na otvorenom
prostcru, potrebno je izraditi dizalienu stazu na stuhovima, sto je cesto
nerentabilno.
Osnovni nedostatak primene mostovskih dizaliea na skladistima je
potreba za drugim transportnim sredstvom koje hi teret unelo, odnosno
iznelo sa skladista.
Njihovo preimucstvo je u velikom iskoriscenju poVl'SiI13 skladista,
jer za mostovsku dizalicu nije potreban prostor kao kad hi se upotreb-
Ijavao neki drugi uredaj koji se krece po podu.
Radne brzine pojedinih kretanja mostovskih dizaliea sa kukom jesu:
brzine dizanja do 20+25 mlmin, brzine kretanja koliea 25+40mlmin
i brzine kretanja mosta 40 + 100 m/min. Brzine dizaliea sa grabi-
licama jesu: za dizanje tereta 30+50 m/min, za kretanje kolica sa gra-
biIicom 40 + 60 m/min i za kretanje mosta dizalice 80 + 125 mlmin.
29. RAMNE (PORTALNE) i POLURAMNE (POLUPORTALNE)
DIZALICE
Ramne dizalice se sastoje od horizontalnog m o s ~ a i vertikalnih
noziea, u koje su ugradena kolica za kretanje po sinama postavljenim
na podu. Po horizontalnom mostu krecu se koliea (s1. 118) sa mehanizmom
za dizanje tereta, isto kao i u mostovskih dizalica. Mehanizam za kre-
tanje cele dizaIice smesten je na sredini mosta; okretanje elektromotora
prenosi se najpre horizontalnim, pa zatim vertikalnim vratilima do kolica
na nozicama (s1. 118b). Posebne mehanizme za kretanje moguce je ugra-
diti na svakoj nozid, pa okretanje sinhronizovati elektricnim putem ili
mehaniekom vezom preko zupeanika.
Napajanje elektromotora se vrsi preko klizaca, ugradenih na kon-
strukciji, koji klizaju po razvodnim vodovima (iIi sinama).
Poluramna dizalica (s1. 119) razlikuje se od mostovske dizalice po
tome sto ona ima samo na jednoj svojoj strani nozicu (prostornu verti-
kalnu resetku), u kojoj se ugraduju kolica za kretanje dizalice po Sinama.
Druga strana mosta je ista kao i u mostovske dizalice, i njena kolica se
krecu po dizalicnoj stazi ugradenoj obieno na zidu neke hale.
163
d
6
9
c
Sl. 117
164 165
love dizalice, kao i mostovske, mogu se izvoditi sa kolicima za
prenosenje tereta (maekom), koja se krecu po gornjem Hi donjem pojasu
horizontalnog mosta.
30. PRETOV ARNI MOSTOVI
Pretovarni mostovi se upotrebljavaju u velikim skladistima, tj. na
mestima gde je potrebno opsluZivati velike povrSine. Vrlo eesto se pre-
tovarni mostovi upotrebljavaju na pristanistima kada se istim istovaraju
ill utovaraju plovnf objekti i istovremeno opsluzuje skladiste materijala
postavljeno neposredno uz obalu.
a.}
81. 120
166
Raspon pretovarnih mostoya krece se i preko 200 m, dok njihova
nosivost retko prelazi':r.30 Mp, (300 kN).
Usled velikih raspona mostova, javljaju se, pri promenama tem-
peratura, znatne temperaturne dilatacije. Da bi se sprecilo povecavanje
naprezanja u pojedinim delovima konstrukcije, pre to varni mostovi se
izraduju sa jednOin krutom i jednom gipkom nozicom, eime -je omogu-
cena promena raspona samog mosta. Na s1. 120a prikazan je pretovarni
most sa konzolom na strani obale. Konzola mosta se u ovom slueaju
moze podizati kako bi se omogucio prolaz brodova vece visine.
Kolica sa mehanizmom za dizanje mogu se kretati po gornjem
iIi po donjem pojasu. Da bi se kretanje teske konstrukcije pretovarnog
mosta svelo na sto manju meru, najeesce se po pretovarnom mostu krecu,
iIi kolica s okretnim delom sa strelom (s1. 120a) iIi okretna dizalica sa
strelom (s1. 120b). Pomocu ovog okretnog dela mogu se dostici veliki
delovi skladiSta bez pomeranja osnovne noseee konstrukcije.
U slucajevima kada je potrebno transportovati materijal preko
pretovarnog mosta na velike udaljenosti, ugraduje se na mostu, pored
okretnog dela, i transporter tako da se istovar iz brodova (iIi drugih
prevoznih sredstava) vcli okretnom dizalicom, sipa materijal na
traku. Ovim se znatno smanjuje rOOni ciklus istovara, pa, prema tome,
povecava i kapacltet celog
31. KABLOVSKE DIZALICE (KABL-KRANOVI)
Kablovska dizalica (s1. l21a) sastoji se od dva stuba 1 i 2, izmedu
kojih je zategnuto nosece uze 3. Po uzetu se krecu kolica 4 sa noseeim
koturovima mehanizma za dizanje 5. Uze za dizanje tereta je obicno
ucvrsceno na jednom stubu (tornju); drugi kraj noseceg uzeta name-
tava se na dobos mehanizma za dizanje, koji je postavljen u masinskoj
kabini na drugom tornju. Kolica 4 se krecu pomocu vucnog uzeta 9, keje
obrazuje beskonacnu petlju prebacenu preko vucnog dobosa 10. Kabina
rukovodioca dizalice 11 se, radi lakSe kontrole rada, nalazi na vrhu jed-
nog tornja.
Za vesanje elektrienih provodnika sluzi dOp'unsko uze 12; kolica 13
sluze za kretanje dizalice.
Za drZanje vucnog uzeta i u.zeta za dizanje tereta sIuze specijaIni
drZaci (jahaei), koji spreeavaju velike ugibe uzadi na vecim rasponima.
Ovi ddaci se specijalnim uredajem na kolicima nose"i na
odgovarajucim mestima porasponu. .
Na s1. 121b data je shema kablovskih dizalica razlicitih kon-
strukcija:
a) Nepokretne (stacionarne) kablovske dizalice (tip I) su one u
kojih su oba tornja (stuba) nepokretna. U ovom sl'Ucaju dizalica opslu-
samo jedap uzan pojas po duzini raspona.
b) Kablovske aizalice sa, njihajucim tornjevima (tip II) imaju
tornjeve koji se mogu pomoeu zatega izvesti iz vertikalnih polozaja do
ugla od 8. Pejas opsluZivanja je u ovom slueaju pravougaonik. Nagi-
Hi?
njanje tornjeva se izvodi periodicno, pri prelasku sa jedne linije opslu-
zivanja na drugu. Duzina radne povrsine je priblizno jednaka rasponu
dizalice, a sirina ZOnf:' opsluzivanja zavisi od visine tornjeva.
12

1:
"
1-0
51. 121
c) Pokretne kablovske dizalice (tip III) mogu se kretati pomocu
kolica, ugradenih na oba tornja, po sinama, koje ogranicavaju radnu
povrsinu; pojas rada, je pravougaona povrsina.
d) Radijalne kablovske dizalice (tip IV) jesu one ciji je jedan
toranj nepokretan, a drugi se krece po sini lucnog oblika, ciji je centar
krivine osa nepokretnog tornja. Povr.sina koju moze da opsluzuje diza-
\ lica ovakve konstrukcije jest kruzni isecak.
e) Mostovske kablovske dizalice (tip V). U ovih dizalica se nosece
uze ucvrscuje na krajevima konzola jedne ramne konstrukcije, koja ima
laku konstrukciju na rasponu izmetlu nozica; ovaj deo, pored optere-
cenja od sopstvene Konstrukcije, prima i opterecenje od sile zatezanja
noseceg uzeta, pri cemu moment savijanja od sopstvene tezine u velikoj
168
meri poniStava momenlt' ad sile zatezanja noseceg uzeta. Usled toga je
i tezina konstrukcije relativno mala. Ova dizalica se primenjuje za
raspone do 100 m. PovrSina opsluzivanja je pravougaonik.
Kablovske dizalice se upotrebljavaju riajvise u gradevinarstvu za
prenos' materijala do mesta ugradnje. Narocito su ove dizalice naSle
primenu' na izgradnjama brana za hidrocentrale, za dopremu betona i
drugih materi:jala od mesta proizvodnje do objekta.
Nosivost kablovskih dizalica se krece od 5 do 15 Mp, a u speci-
jalnim slucajevima i do 25 Mp. U zavisnosti od vrste materijala koji
treba da se pren{)si, kablovske dizalice su snabdevene kukama, grabili-
cama, kofama za beton itd.
Rasponi kablovskih dizalica se krecu ad 250 do 500 m, a u naro-
citim slucajevima i do 1000 m.
Visina dizanja kablovske dizalice zavisi od reljefa mesta na kome
radi i od gabarita grabilisnih objekata; ona se odreduje iz uslova da se
i pri najvecim ugibima noseceg meta moze preneti teret preko objekata
koji se nalaze na putu dizalicnih kolica.
Radne brzine mehanizama kablovskih dizalica odreduju se u zavi-
snosti od osnovnih parametara: nosivosti, visine dizanja i raspona; one
se kreeu u sledeCim grariicama: dizanje tereta 50 do 100 m/min, kretanje
kolica 200+400 m/min (i do 600 mlmin pri vecim rasponima), kretanje
10+30 m/min.
Osnovni nedostatak primene kablovskih dizalica je veee optere-
cenje dizalicnih staza, koje ne deluje sarno u vertikalnoj nego i u hori-
zontalnoj ravni (od sila zatezanja madi) , sto izaziva vece bocne pritiske
na gradevinske ohjekte.
169
GLAVA VII
OBRTNE DIZALICE (OBRTNI KRANOVI)
32. ZIDNA OKRETNA DIZ;t\LI9A:
Zidna okretna dizalica (s1. 122) jedan je od najprostiJi,h tipova
okretnihfualica. Mehanizam za dizanje tereta __J!LQ:hlCr;to na
celienoj konstrukciji. Nosivost ovih + 1,5
se u skladiStima i remontnim radionicama.
Sl 122
170
Dizalica ima dv,- lezista - gornje i donje. Gornji rukavac dizalice
napregnut je horizonthlnom' sHom F H' a' donji horizontalnom sHom F
i vertikalnom F v H
f'.
8L 123
SHe F H i F v odred:uju
Q,a+G. c
FH = h
se iz uslova ravnoteze di.zalice (s1. 123).
Fv= Q+G,
gde su:
Q - tezina tereta;
G - tezina dizalice.
. (88)
Ako je mehanizam za dizanje postavljen izvan konstrukcije, to
ce sila u uzetu biti spoljna sila i Dna mwe dopunski opteretiti iIi raste-
retiti otpore.
33. DIZALICE NA STUBU
DizaUce bez gornjeg oslonca (dizalice na stubu) mogu se okretati
oko svoje ase za 360. Ove dizalice se mogu izra<'.iivati sa protivtegom iIi
bez njega. U drugom slueaju, teZlna fundamenta, koja je povezana za
stub, obezbeduje potrebnu stabilnost dizalice.
Na s1. 124 shematski je prikazana konstrukcija okretne dizalice
na stubu sa protivtegom.
Moment savijanja stuba pri dizanju tereta, ako je teZina protiv-
tega Gpr , jest:
M1er = Q . a + G . c - Gpr p.
171
81. 124
Pri spustenom teretu, moment savijanja stuba koji dejstvuje u
stranu protivtega, jest:
Mpr=Opr. p-O c.
Ravnomerno naprezanje stuba ce biti ako su ovi momenti jed-
naki, tj.:
Q . a + 0 . c - Opr . P = Opr . P ~ 0 . c.
Odavde se nalazi tezina protivtega:
Q.a+20.c
Opr = 2 P . .
(89)
Horizontalna reakcija FH , je:
Q . a + 0 . c - Opr . p
F H = h
vertikalna reakcija:
F v =Q+O+Opr.
172
34. STUBNA IUZALICA SA STRELOM - DERIK-KRAN
'f
Stubna dizalica sa strelom - derik--kran - izraduje se sa krutim
i l'>avitljivim zategama. Na s1. 125 shematski je prikazana konstrukcija
derlk-dizalice sa krutim zategama. Dizalica se sastoji od strele A, dye
krute zatege D i stuba B, koji se zajedno sa strelom vrti ukrug oko ver-
tika1ne ose. Strela menja ugao nagiba pomocu koturace E.
eI)
~
S1. 125
Na s1. 125b prikazan je polozaj zatega u planu. Okretanje dizalice
5e postize uzetom savijenim oko tocka C, koji je pricvrscen - za stub B.
Krajevi uZeta se namotavaju na dobos pogona okretanja, koji je izva."1
dizalice. Ugao okretanja strele je 250.
Na s1. 125c prikazana je skica derik-dizalice sa gipkim zategama.
Najmanji broj zatega je tri, rasporedene na svakih 120. Nedostatak
ovakve konstrukcije, iako je 1aksa po tezini od prve, jest mali ugao
obrtanja stre1e (i stuba): svega 120.
Da bi se omogucilo okretanje strele za 360, stub dizalice se mora
povisiti, a zatege vezane za vrh stre1e moraju se prema horizontu posta-
viti tako da strela moze proci ispod zatega (s1: 125d). Nedostatak ovakvog
sistema je zahtev da se zatege vezuju za fundamente daleko od stuba.
173
Preimucstva ovih dizalica ogledaju se pre svega u )ednostavr:osti
.. . . . ... On rimenJ'uju na otvoremm prostonma.
konstrllkclle 1 maloJ te7.1tU .. e p. . 0 l\Jr"" (500 kN)
. _....... se klreCe .u Si.roIkJim grarucama. a ide do 5 "'-'it' NjUlO'va nCRIVu<i:>L '
1 Vlise. Cesto se za male nosivosti i male duzine strele stub i strela derik-
-dizalice izraduju od drveta. .' .
Obicno se izraduje jedna jedinstvena pogonska masma; lkoJom.:,e
d sva kretanJ'a dizalice: dizanje tereta, promena ug Ii nagJ. a
c koman UJU . . dnimpogonskim motorom,
radom
ostvaruje se spojnicama, najcesce trakastlm
Da hi se dizalica mogIa okretati, a k:ako )e masmha Il:epo-:-
. - ad (uze mehanizma za dlzanJe tereta 1 uze me anlzma
strele) da se vode u b}izini ose okretanja, kroz spe-
cijalno donje leziste stuba s otvorom za uzad.
35, VELOSIPEDNE DIZALICE
Velosipedne dizalice spadaju u grupu k
ko' e se kreeu po jednoj ini. Njihov okretni deo. lzrad1;lJe. se a:> 1
ddalice sa stubom; ugraduje se kohca .kola iu fv
sini Ove dizalice se izraduju sa protivtegom 1 bez. nJ.ega.. s ufaJu '1
red nekog noseceg zida koji moze da. prlIDl, honzonta 51
poteklu or momenta preturanja, ove dizalice se lzraduJu bez protivtega,
e
81. 126
174
u slucaju da se sina 'ife nalazi pored zida, ove dizalice moraju imati
protivteg.
Na 81. 126 prikazana je shema jedne velosipedne dizalice sa pro-
tivtegom. Ona se sastoji od kolica sa dva tocka a, na kojima je pricvrScen
stub b. Na stub se ugraduje okretni deo c, koji na svomvrhu ima kolica
sa cetiri tocka d, okretna oko vertikalnih ospvina. Izmedu tockova d
'nalazi se sina e, koja sprecava pretur'anje dizalice kada se strela nalazi
u ravni upravnoj na pravac S:ine.
Osnovno preimucstvo ovih dizalica nad ostalim okretnim dizali-
cama je u tome sto zauzimaju veoma malu povrsinu radnog polja.
Nedostatak 1m je u tome stc sina gornjih tockova optereeuje zgradu
znatn{)m horizontalnom sHorn (ukoliko dizalica radi u zatvorenoj pro-
storiji).
Nosivost velosipednih dizalica je 1 + 10 Mp. Njihov ispust strele
se krece od 3 + 7 m. Pogon za sva tri mehanizma je elektricni.
36. 2ELEZNICKE DIZALICE
2eleznicke dizalice se primenjuju za radove na pristanistima, na
zeleznickim stanicama, za rasciSCavanje pruga zatrpanih za vreme hava-
rija zeleznickih kompozicija i s1.
Po svojoj kinematskoj shemi, ove dizalice se mogu podeliti u dye
grupe:
1. Dizalice specijalno izradene za radove na zeleznickim pru-
gama, pomocu> kojih se ograniceno mogu preklapati radne operacije
(kretanje i promena ispusta strele). Ovakve dizalice nosivosti od
20-30 Mp upotrebljavaju se za utovarno-istovarne radove, a dizalice
nosivosti 45-250 Mp poglavito za radove na raSciScavanju pruga.
2. Dizalice ciji su ckretni delovi kao i u gusenicnih i automobil-
skih dizalica, a koje imaju dopunski, povratni (reversibilni) mehanizam
u mehanizmu kretanja 'i u kojih se mogu preklapati operacije kretanja
i ispusta strele.
U zavisnosti od nosivosti, zeleznicke dizalice se dele na dvoosne,
cetiri- i sestoosne dizalice. Brzina samostalnog kretanja ne prelazi
10 kmlh; pri prevozu dizalice na vece udaljenosti ona se prikljucuje osta-
lim vagonima ukompcziciji.
Na s1. 127 prikazana je shema zeleznicke dizalice sa kukom na
kraju strele; ove dizalice mogu raditi i sa grabilicama.
Pogon ovih dizalica je obicno na paru, a u novije vreme se veoma
primenjuje i pogon motorima s unutrasnjim sagorevanjem. Ovi poslednji
uslovljavaju ugradnju specijalnih spojnica za lagano optereCivanje motora,
kao i ugradnju povratnog (reversibilnog) mehanizma.
175
81. 127
37. GUSENICNE I AUTOMOBILSKE DIZALICE
Guseniene dizalice se od zeleznickih p? sv.ojiI? elemen-
tima za kretanje. Deo za kretanje u Je Jedan ram
postavljen na kolicima. sa .1 on doblJa pogon od motora
postavljenog na okretnoJ platforml dlzahce. .., .,
Ove dizalice su pokretljivije od .. J,:r IUSU ogramcene
kretanjem po sinama. Mehanizmi ovih doblJaJu pogon od parne
masine, motora s unutra.snjim 1 ad elektromotora.
176
Nedostaci ovih u poredenju sa zeleznickim jesu: manja
brzina kretanja i veca cena izrade.
Gusenicne dizalice se upotrebljavaju na skladistima rasipnih mate-
rijala, kao i na specijalnim pretovarnim mestima.
Automobilske dizalice su, u stvari, okretne dizalice postavljene na
automobilskoj sasiji. One se lakse i brZe krecu od zeleznickih i guseruc-
nih dizalica.
Dve dizalice mogu biti postavljene na standardnim automobilskim
ill na specijalnim sasijama.
Po broju motora i po njihovom razmestaju
J
. razlikuju se automo-
bilske dizalice:
1. sa jednim motorom postavljenim na sasiji i sa razvodom snage
na sve pogone iz menjacke kutije;
2. sa jednim motor om, postavljenim na okretnoj platformi spe-
cijalne sasije; pogon tockova obezbeduje se kroz vertikalni rukavac, isto
kao u gusenicnih i zeleznickfu dizalica;
3. sa dva - za mehanizam kretanja i za mehanizme
dizanja, okretanja i promene dohvata strele;
4. sa nekoliko motora: za svaki mehanizam postoji odvojen elek-
tromotor, postavljen na okretnoj platformi; elektromotori se snabdevaju
strujom iz generatora, koji je pogonjen iIi motorom automobila iIi odvo-
jenim motorom.
Brzine kretanja ovih dizaUca mogu biti i do 50 km/cas.
Na 81. 128a prikazana je jedna dizalica ugradena na automobilskoj
sasiji. Na s1. 128b pokazana je kinematicka shema prenosa jedne ovakve
dizalice nosivosti 3 Mp. Na vratilu, koje ide od menjacke kutije, postav-
Ijena je spojnica a i zupcanik koji preko druga dva zupcanika, kardan-
skih spojnica b i konusnog prenosa c prenosi okretanje na vratilo d.
Ukljucivanjem spojnice sa konicnim zupcanicima 11 ili 12 moze se dobiti
okretanje u oba pravcavratila p i q. Spojnice 9 i h omogucuju i neza-
visno okretanje ovih vrati1a. Od vratila p.i q prenosi se kretanje na dobos
za vucu strele S.
Obrtanje dizalice se dobija uI!Jjucivanjem spojnice i preko pre-
nosnika k. Pri tome se zupcanik 1 okrece oko nepokretnog zupcastog
venca m.
Osnovni nedostatak ovih je mali dozvoljeni teretni mo-
ment.
Za povecanje stabilnosti automobilskih dizalica sIuze specijalne
papuce za opiranje, koje se za vreme kretanja dizalice uklone.
12 - Tr"nspottni urE'daJI
177
,
a
81. 128
178
38. POKRETNO-0KTNE DIZALICE - PRISTANISNE DIZALICE
Pokretno-okretne dizalice (na portalu), cesto nazivane portalne
dizalice, jesu okretne dizalice postavljene na cvrstoj konstrukciji - por-
talu, koji je pokretan po sinama. Ove dizalice su najcesca pretovarna
sredstva na morskim i recnim pristanistima, kao i na drugim monta-
znim, gradevinskim i pretovarnim objektima. Ispod portala obicno pro-
lazi zeleznicki kolosekako se radi 0 pretovarnim mestima. U nekim
slucajevima portale zamenjuju poluportalne konstrukcije, u kojih se
horizontalni dec celicne konstrukcije jednom stranom oslanja, preko
kolica, neposredno na zgradu skladista iIi radionice.
Na s1. 129 prikazana je shema portalne dizalice nosivosti 3 Mp na
kuki. Ceo okretni dec ~ v e dizalice je ugraden na okretnoj platformi.
Streia dizalice je resetkaste konstrukcije i zglobno je vezana za plat-
formu. Pri promeni dohvata strele teret se krece horizontalno. pomocu
S1. 129'
12*
179
gipke zatege prebacene preko kljuna (klackalice) odrec1enog profila. Pro-
mena dohvata se postize jednim krivajnim mehanizmom iIi zupcastim
segmentom.
Na s1. 130 prikazan je donji deo okretnog dela pomenute dizalice,
koja se sastoji od: kabine a, celicne konstrukcije b, koja je oslonac
poluznog sistema promene dohvata strele c, valjaka za okretanje okretnog
dela d i gornjeg dela portala e.
U kabini se nalaze: mehanizam za dizanje tereta, koji se sastoji
od elektromotora f, reduktora g, .-dobosa h; mehanizam za okretanje, ciji
su delovi eIektromQtor, reduktor k, prenosnik na vertikalno vratilo 1, na
koje je navueen zupcanik uzupeen sa nepokretnim zupeastim vencem;
mehanizam za promenu dohvata sa svojim delovima: elektromotor m,
reduktor n, koji pokrece kolenasto vratHo T, vezano preko zatega p za
pogonsku klackalicu t, na cijem se kraju nalazi teg q. Drugim svojim
krajem pogonska klackalica je vezana za strelu. U prednjem zastaldje-
nom delu s nalazi se mesto kranovoae i komande za upravljanje radom.
N osivost portalnih dizalica se krece od 1,5-25 Mp. Za nosivosti
vece od 3 Mp, dizalice su obicno snabdevene i kukama i grabilicama za
rad sa komadnim teretima, odnosno rasipnim materijalima.
Na s1. 131 prikazana je portalna lueka dizalica nosivosti .25 Mp.
Pri promeni dohvata strele teret se krece horizontalno pombcu klackalice
na vrhu noseee strele; zatega u ovom slueaju je gipka, iako klackalica
nije profilisana. Nedostatak ovakvih sistema je taj sto je glavna strela
napregnuta na uvijanje, od momenta kosog zatezanja tereta na klackalici.
Okretni dec nalazi se na platformi sa vertikalnim stubom; on je
sa njom evrsto povezan i okrece se u osloncima na portalu. U ovom slu-
eaju tezinu okretnog dela sa teretom prima leziste na dnu stuba (aksi-
jalno), a moment - radijalno leziste na dnu stuba i na vrhu portala.
-
Na s1. 132 prikazana je poluportalna dizalica s okretnim delom
i krutom strelom. Ovakva konstrukc:ija rasterecuje glavnu strelu od
naprezaI}.ja koja poticu od momenta od kosog zatezanja tereta, ali su nesto
teze, sto neminovno ima uticaja na nosecu konstrukciju i njene pogone.
39. STABILNOST OKRETNIH DIZALICA
Sve okretne dizalice moraju biti proverene na stabilnost, koja je
obezbedena pravilnim izborom dimenzija oslonaca okretnog deIa i pra-
vilnim polozajem mehanizama i protivtega. Razlikuju se dva vida sta-
bilnosti: stabilnost u odnosu na preturanje na stranu tereta, pod dejstvom
tereta koji se dize, vetra i sila inercije, i sopstvena stabilnost u odnosu
na preturanje okretnog dela na stranu suprotnu od strele.
SHe koje izazivaju preturanje dizalice jesu:
1. tezina tereta i teZina kuke, koje deluju na nekom rastojanju
od ose obrtanja dizalice;
180
{
SI. 130
181
81. 131
2. tezine delova dizaHce, cije se teziste nalazi na desnoj strani
od linije A-B (s1. 133);
3. sUe inercije od masa tereta pri kocenju;
4. sile od masa tereta pri okretanju dizalice;
5. pritisak ad vetra na resetku dizalice i na pOvrSinu tereta izlo-
zenu vetru.
Pri proracunu dizalica potrebno je zadovoljiti neophodnu sigur-
nost protiv preturanja na strani tereta. To se cini pomocll koeficijenta
stabilnooti optereeene dizalice. On je jednak odnosu momenta preturanja
oko linije preturanja (A-B) svih sila koje dejstvuju na dizalicu, s uti-
cajem svih mogucih dopunskih opterecenja (optereeenje ad vetra, tezine
inercijskih sila i nagiba staze) izuzev radnog tereta, prema
momentu koji izaziva radni teret oko iste linije preturanj;1.
Ako se razmatraju dizalice koje se krecu po sinama, ne dolazi u
obzir uticaj nagiba staze. Postoje dve vrednosti koeficijenata stabilnosti:
= 1,15, kada se sve sile uzimaju u obzir, i = 1,4, karla se uziroaju
u obzir samo staticke sile (iskljucujuci optereeenje od vetra i sile
inercije).
182
S1. 132
. p,rema tome, uslovi stabilnosti optereeene dizalice mogu biti pred-
stavlJenl sledecim jednacinama:
a) s uticajem svih sila:
_0
2
(C2 + b) + Opr (p + b) -- Fin (a - b) --:-_!_c .h_=- - b) _
Q (a - b'---------
gde su:
G2
Gp;
Fin
Fe
G1
Fw
Fw
1

(90)
- tezina delova dizalice koj'i se nalaze na strani suprotnoj
ad mesta veilanja tereta;
- tezina protivtega;
- sila inercije mase tereta koji se dize iIi spusta;.
- centrifugalna sila, koja se javlja pri obrtanju strele'
- teZina strele; ,
- pritisak vetra na konstrukciju;
- pritisak vetra na povrSinu tereta;
183
c
"'Sl, 133
b) s uticajem same vertikalnih statickih sila:
= 14. (91)
I Q . (a - b) .
Osim' izlozenog, potrebno je proveriti i sopstvene stabilnosti
dela dizalice i dokazati da se dizalica nece preturiti u stranu
protivtega kada strela bude rastereeena i karla ona bude u svom .kraj-
njem gornjem poloZaju, najblizem osi okretanja dizalice. Koeficijent sop-
stvene stabilnosti je cdnos momenta preturanja oko linije preturanja,
koji potice od tezine svih delova dizalice, prema momentu od svih sila
koje dejstvuju na dizalicu (od opterecenja cd vetra pri radu dizalice na
ot.vorenom prostoru); ovaj koeficijent ne treba da bude manji od
1,15.
Koeficijent sopstvene stabilnosti u odnosu na osu preturanja
Ao Bo (s1. 133) jest:
> 115
Fw: . p; = ,
(92)
184
gde su:
- rastojan'1e teziSta podignute strele od ose okretanJ'a dizalice'
F' ,
"', - pritisak cd vetra na konstrukciju dizalice, pri streli dig-
. nutoj u krajnji gornji poloZaj;
P I - rastojanje od horizontalne povrsine u kojoj lezi ivlca pre-
turanja do mesta dejstva sile W;
Da bi'se sprecilo preturanje okretnog dela dizaIice rime"
lezista itd. Ako ovih uredaja
re a proventi stabllnost dizalice prema gornjim obrascima.
185
GLA V A VIII
PODIZACI
40. VERTIKALNI I NAGNUTI (KOSI) PODIZACI
a) Pokretni podizaci ;e upotrebljavaju uglavnorn na skladistima
za smeStanje komadnih tereta na raznim visinama. Ovi podizaci mogu
biti nesamohodi i samohodi.
Na sl. 134 prikazan je jedan nesamohodi vertika1ni pokretni podi-
zac. On je sastavljen od vertika1nog metalnog rama oslonjenog na koli-
cima sa tockovima; prednji tockovi se mogu okretati oko vertikalne 080-
vine. Boene stranice vertikalnog rama sIuze u ovom slucaju kao vodice
za toekove konzolne platforme, koja se krece pomocu uZeta. Uie se jednim
krajem namotava na dobos mehanizma za dizanje, koji je postavljen u
postolju konstrukcije; drugi kraj uzeta je, prelazeci preko koturova,
vezan za platformu.
Pogon mehanizma moze biti rueni iIi motorni (obieno elektromo-
torom). Ako je pagon rueni, mehanizam mora imati takozvanu sigur-
nosnu ruCicu, koja automatski zaddava teretnu platformu pa odredenoj
visini.
Mehanizam pogona elektromotorom mora imati koenicu s elektro-
magnetnim otkoCivanjem.
Radi lakSeg premestanja podizaca sa jednog mesta na drugo, eesto
se izvodi vertikalna konstrukcija podizaca od dva dela A i :so:- koji se
megu uvuci jedan u drugi.
Nosivost ovih podizaca kreee se obicno u granicama 250 do 1000 kI>
pri visini dizanj a od 5 m.
U novije vreme sve vecu primenu nalaze samohodi podizaci, ugra-
deni kako na univerzalnim motornim kolicima (tzv. elektrokare ili auto-
kare) tako i na specijalnim kolicima sastavljenim od standardnih auto-
mobilslrih delova. Nosivost ovih podizaea ne prelazi obicno 5 Mp pri visini
dizanja od 5 m. Ovi podizaci se izraduju sa razlicitim oblikom noseceg
dela, sto zavisi od tereta koji se diZe.
186
b) Prenosni vazdusni po-
dizaCi upotrebljavaju se
umesto cekrka; na sl. 135
prikazana je konstrukcija
jednog vazduSnog podiza-
ca nosivosti 500 kp i visi-
ne dizanja 1150 mm.
Cilindar a je eeliena cev,
zatvorena s obe strane po-
klopcima od livenog gvo-
Zda. Za gornji poklopac b
vezana je kuka za vesa-
nje celog podizaca c. Do-
nji poklopac b ima ispust,
na koji se navree navrtka
Gumenim zaptivacem e
sprecava se prolaz vazdu-
ha iz cilindra u atmosferu.
Oba poklopca se drle za-
tegama f. Klip g je od l i ~
venog gvozda. Koirn zap-
tivac h, koji se oprugom i
pritiska uza zid cllindra
obezbeduje zaptivanje c i ~
lindra. Na dO>fiJem kraju
klipne poluge ugradena je
kuka l za vesanje tereta.
Pomocu razvodnika m
koji je vezan za donj;
poklopac, upravlja se ra-
dom podizaca.
c) Liftovi su namenjeni
iskljucivo za vertikalno
premestanje tereta i Ijudi.
To SU, u stvari, kabine ko-
je se kreeu po vertikal-
nim vodicama postavlje-
nim u otvorima za liftove.
Sl. 134
187
81. 135
Liftovi se dele na teretne i putnicke. Po nacinu pogona oni se dele
na elektricne, hidraulicne i rucne. Najvecu primenu imaju elektricni
liftovi. .
Brzine kretanja teretnih liftova se krecu u granicama od 0,15 + 1,0
rnIsec. Putnicki liftovi se izraduju sa brzinama kretanja od 0,5 + 1,5 mlsec
i viSe, a u specijalnim slucajevima i 6 do 7 rnIsec.
U nomnalnih liftova kabina se dize celicnim uzetom, koje se navija
na dobos mehanizma 'za .,dizanje. Da bi se smanjila snaga elektromotora
za dizanje, kabina lifta je vezana za protivteg.
Na sL 136 data je shema jednog Ufta. On se sastoji od kabine a,
celicnih uzadi b, yodice c, pogona d, kotura za vodenje uzeta protivtega,
protivtega f i yodice protivtega g.
188
S1. 136
189
. . adn' e elektromotora. najmanje snage,
Tezina u dizanju kabine sa punim tere-
se iz
v
usl?va
tom 1 pn spustanJu P 0 0) v
odakle je:
(Q + 0 - Go ) . v = ( 0 - .,
Q
00 =0+2"
gde su:
G _ tezina kabine u kp. (daN);
_ tezina, protivtega u kp, (daN);
Go
Q _ teZina korisnog tereta;
. k t . kabine u m/sec.
v - brzma re anJa V' madi zanema..!.
Otpori trenja u vodicama i kao i tezme \\
I
v 'u kao male ve lcme.
reni i>U u ovom s ucaJ. . . enos tereta moze biti obe- .
. 1 v' , kl' elVo za pr , .'
Kabina Ufta, kOJa s UZ! IS J';l t'ckih liftova vesaju naJmanJe \\
sena samo 0 jedno uze, dok se kabme pu nJ
o dva meta. . y' koji automatski zaustavljaju
Svi liftovi su hvataelma,
kabinu lifta pri kidanJu uzeta. . k trukcija jednog hvataea.
Na s1. 137 shematski je konzola sa rukavcem b,
Na gornjem nosacu kabme a uc
9
p
n
81. 137
190
po kojoj moze da se pomera cahura c. Rukavci e;:thure d
vezani su preko poluga e za traverzu f; traverza f je vezana za nosece
uze. U slueaju prekida uzeta, cahura c Ce, pod dejstvom opruge h, da
se spusti niz konzolu b i okrenuce poluge k oko osovina m, Ciji se lezaji
nalaze u ramu kabine; zajedno s osovinama m okrenuce se i ekscentri n,
koji ce zakliniti konstrukciju kabine u yodice p.
Osim automatskim hvatacima, lifi je snabdeven specijalnom auto-
matskom aparaturom, koja dozvoljava da se vrata okna lifta mogu otvo-
riti samo kad je kabina u pravilnom polozaju. Is10 tako specijalni kon-
takti dozvoljavaju da se maSina lifta stavi u pogon sarno ako su vrata
okna dobro zatvorena. Krajnjim iskljucivaCima je obezbeden granicni
hod kabine lifta.
Sve liftovske maSine moraju imati kocnice s elektromagnetnim
otkocivacima. Regulatori brzine ne dozvoljavaju paveeanje brzine viSe
ad 40"" od normalne.
Snaga elektromo1ora mora da savlada teZinu tereta i otpore u
vodicama koturima i u pogonu. Ako se sa TJ oznaCi stepen korisnosti,
kojim SU obuhvaceni svi pomenuti otpori, to je'snaga motora data po
obrascu:
. (93)
Opsti stepen korisnosti moze se uzeti u granicama TJ = 0,'7 -7 0,8.
d) Skipovi (ili kofasti) podizaci sluze za dizanje rasipnog materi-
jala ill vertikalno uvis ill koso pad nekim uglom prema horizontali.
Na s1. 138 prikazana je shema jednog kosog pokretnog skipovog
podizaca. On se sastoji od kofe a, koja se kL'ece po vodicama b; kofa se
krece pomocu uZeta c, koje se, savijajuci se preko kotura d, navija na
dobos maSine za dizanje e. Gornji toekoVi. kofe f kotrljaju se po unu-
traSnjoj strani vodka b; zadnji toekovi h. krecu se po gornjoj povrsini
vodica. Pri dizanju kofe prednji tockovi fsa yodice b prelaze na vodicu g,
dok se zadnji tockovi kreeu pravolinijski po vodici h. ZahvaljujuCi ovak-
yom kretanju, polozaj kofe na kraju kretanja je takav (prikazan tac-
kasto na slid) da se njen sadrZaj sam isprazni.
U nepokretnih skipovih podizaca cesto se kofa skipa automatski
puni materijalom iz bunkera, koji kofa sama otvara pri svom hodu ka
polaznom polozaju. .
Da bi se smanjila snaga elektromotora za pagon, cesto se skipova
korpa uravnotezava protivtegom.
Pri proraeunu skipovog pogona naroCito treba obratiti paznju na
tacno odredivanje puta kocenja. U opstem (sl. 139) pri kretanju
kofe teZine Gk sa teretom Q na toCkovima po nagnutom putu s uglom
.nagiba prema vertikali f3 i pri delimicnom uravnoteZenju tereta pro-
tivtegom G , otpor dizanju moze se obrascem:
Fw = (Ok + Q) cos w' (Ok + Q) sin - Opr cos + W'Opr sin =
= (Ok + Q - Opr) cos + W' (Ok + Q 4- eipr ) . (94)
191
h
81. 138
192
gde je:
w' - koeficijent otpora l$:reta-
nju kofe i protivtega, od-
reden prema obrascima za
izracunavanje otpora kre-
tanju za mehanizme za
kretanje. Za lezista tocko-
va skipove korpe sa kliza-
njem je w' = 0,015-0,02;
za lezista sa kotrljanjem
w' = 0,005-0,01
Snaga elektromotora skipovog po-
dizaca je:
p= Fw V[kWJ
102. 'I'j ,
gde su:
v ~ brzina kretanja skipa u
m/sec;
71 - step en korisnosti pogons..
13 _0 Transportnt ure.da:ll
Sl. 139
193
GLAVA IX
UREf)AJI NEPREKIDNOG SA
------ ----- -'" .-.----
41. TRAKASTf TRANSPORTERI
. t 'enije masine neprekidnog
Trakasti transporteri SoU e materijale i komadaste
transporta. Oni mogu tra.n:P?rtovati 1 i.
terete i to pO horizontalnoJ 1 po nagnutoJ P J .' nizom
'Vrlo velika t.rakastih viso!t
eksploa.taClOnlh i horizontalno i verti-
kapacltet, mogucr:ost miran i besuman rad.
kaIno, Ve?ke dubne ranspo '.. od dva krajnja dobosa
Trakasti (s1. s;edan je od dobosa, obiCno
1 i 2, preko kojih p'
rel
( an trake nailazi na doboS, pogonski, a drugi
na kraju gde nosecl gom]l
zatezni. v" _ od elektromotora 7 preko reduk-
Pogoo.&ki daboS doblJa gornji (noseCi) i donji (povratni),
tora 8. Oba kraka 4 i ;' spreeavaju velike ugibe trake.
kreeu se preko valJaka TO 'Ill ,
Sl.14O
194
Za poveeanje ugla ohuhvata trake ako pogonskog dobosa sluzi valjak
za upravljanje
Za sipanje rasipnog materijala na noseci deo trake sImi levak 9.
Grebac 11 cisti traku ()d nalepljenog materijala.
U novije vreme postoje mnogi tipovi trakastih transportera, koji
se razlikuju:
1. Po. obliku trake na a) raYne i b) o]ucaste.
2. Po tipu trake: a) sa gumiranom trakom; b) sa metalnom tra-
kom; c) sa metalnam mrezastam trakom.
3. Po vrsti pogona: a) sa pogonom sa jednim dobosem; b) sa pogo-
nom sa dva dobosa; c) sa pogon{)m sa jednim cobosem i sa
priteznim valjkom; d) sa pogonom sa jednim dobooem 1. sa
priteznom trakom.
4. Po nacinu sipanja materijala na trake: a) sa sipanjem materi-
jala na krajnjem dobosu; b) sa ,slpanjem materijala na rasponu
izmedu dva d-obosa, pomoeu specijalnih kolica za skidanje
materijala sa trake; c) sa plu2inim skidacima materijala.
Na sl. 141 prikazane su konstrukcione sheme trakastih transportera.
SL 141a prikazuje konstrukdo1}u shemu normaln-og horizontalnog
trakastog transportera.
81. I4Ib prikazuje shemu horizontalnog trakastog transportera, po
cijoj se duZini moze kretati uredaj za istova!" materijala sa trake. Ovaj
. uredaj s,:!" u stvari, kolica sa dva dooosa; traka obuhvata aba dooosa,
i pri prelazu preko gornjeg dobosa istresa materijal u bunker sa dva
kraka, kroz koja pada materijal s obe strane transportera.
Transporter sa gumenom trakom moze, u zavisnosti od mesnih
uslova, transportovati materijal najpre horizontalno, a zatim pod nekim
nagibom prema horizontali (s1. HIe). Pomocu valjaka transportna traka
dobija krivinu odredenog precnika, ali tako da se tokom rada ill miro-
vanja traka ne odvaja od njih.
Umesto nagiba trake moze se transportna braka podeliti na dva
del:a, jedan horizc:mtalan a jedan kos (sl. 141d).
SL HIe prikazuje konstrukcic:mu shemu transportera najpre nag-
nutog pa zatim horizontalnog.
Shema specijalnog tipa trakastog transportera, ugradenog na jed-
nom krutQlIIl ramu sa toekovima, prikazana je na s1. 14lf; ovakav tran-
sporter se mozepomerati po sinama na odredenom putu. Traka Ina
ovakvim transporterima moZe se kretati u cba pravea, pri cemu se mate-
rijal moze istovarivati na jednom iIi drugom kraju. Ovim se dobija
195
2'i
0/
b/
-
:::
=
196
81. 141
mogucnost rasporedivnja materijala pO celoj pOVrSlnl cija je duzina
jednaka priblizno dvema duzinama transportera.
Ugao nagiba trake treba da bude za 10 manji od ugla klizanja
materijala koji se transportuje po traci kada se ona ne kreee; ugao nagiba
trake je manji od ugla klizanja materijala 0 traku zbog toga 8tO je
stvarni ugao nagiba trake u ckolini nosecih valjaka yeti usled ugiba
trake -izmedu susednih nosecih elemenata.
Ugao nagiba trake moze biti USvojen iz tablice 37.
Pri ravnomernom hranjenju trake materijalom, zahvaljujuti podu-
piranju materijala koji lezi na nagnutom delu, materijalom koji se
nalazi na hOrizontalnom delu iIi samim zasipnim bunkerom, ugao nagiba
transportera moze biti blizu ugla trenja materijala 0 traku.
Da hi se povecao ugao nagiba transportne trake, izraduju se spe-
cijalne vrste traka sa popreenim rebrima (sl. 142). Ugao nagiba transpor-
tera s ovakvim trakama penje se do 600.
6
81. 142
Kapaciteti trakastih transportera koji premestaju rasipne mate-
rijale dostizu i nekoliko stotina megaponda na sat, a u specijalnim slu-
cajevima i 1000 Mp na sat. Duzine trakastih transportera kfetu se do
500 m i vise. Pri tome duzina transportera, a narocito kosih, ogranicava
se obicno jacinom transportne trake.
Profil trake na transporteru zavisi od konstrukcije nosetih valjaka.
Olucasti profil trake, pri jednakoj njenoj sirini sa ravnO,m trakom,
obezbeduje yeti kapacitet transportera i manje prosipanje materijala.
Zbog toga, bez obzira na slozeniju konstrukciju nosecih valjaka, olu-
casU prom trake ima daleko vecu primenu od ravnog profila hake.
197
Tablica 37.
Dozvoljeni najveci ugao nagiba trake sa glatkom trakom olucastog oblika
I Ugao Ugao
Vrsta materijala
nagiba
Vrsta materijala
nagiba
u ste- u ste-
penima penima
Ugalj orasast, antracit 17 sljaka kamenog uglja I 22
Koks drobijen i prosejan 17 Suv pesak 24
Ugalj sortiran, drobljen
kamen, sortiran koks 18 Drobljena ruda 25
Ruda u krupnim komadima 18 VIa zan pesak 27
Zrno (psenica, kukuruz itd.) Ugljena prasina 28
I
I
Cement 20 Komadni tereti 20
I
Sitan sortiran ugalj 20_22 Briketi 12
Traka je osnovni i najodgovorniji element transportera. Ekono-
micnost primene trakastih transportera zavisi :u vellkoj meri oct cene
trake i od njenog veka trajanja.
Transportna traka treba da je gipka i da ima dovoljnu jacinu. da
je otporna prema habanju i udarima koji se javljaju pri transportovanju
materijala.
Najrasprostranjenija je traka napravljena od nekoliko slojeva
tekstilnih vlakana sjedinjenih vulkaniziranom gumom. Na povrsinama,
s obe strane, traka je pokrivena slojem gume, koji za5ticuje unutrasnje
slojeve od mehanickih povreda, a posebno od habanja materijalom koji
se transportuje.
Broj slojeva trake odreduje jacinu bira se u zavisnosti
od sirine.
Broj slojeva trake odreduje se prema najvecoj sili:

F s max n '
(95)
gde su:
B sirina trake u cm;
- broj slojeva trake;
Kp - jaOiJna na ikidamde 1 em sirine sil!oIja,trake u klp/:cm, (daN/em);
n - stepen sigurnosti, n,.,,!:1 + II.
Jacina slojeva trake na kidanje je Kp = 55 kpicm, a specijalnih
traka sa pojacanim slojevima Kp = 115 + 120 kp/cm. (daN/em).
198
Osim gumenih". upotrebljavaju se i celicne trake. One se izraduju
od ugljenicnog i fltrdajuceg celika. Debljina ovakvih traka je
0,6-1,2 mm, a sirina 350 + 800 mm. Celicna traka dozvoljava transport
materijala temperature 100 + 120C. Dozvoljeni nagib ovakvih traka je
za 2 + 5 manji nego gumenih traka.
Glavni nedostatak celicnih traka je to sto one zahtevaju znatno
vece precnike dobosa i valjaka negogUJ;pene trake. Precnici dobosa za
celicne trake su za 800 + 1200 puta. veci od debljine trake. Brzine kre-
tanja celicnih traka idu do. 1 m/sec.
Obicno se traka kreee po valjcima. koji se preko kotrljajucih
lezajeva okrecu oko nepokretne osovinice. Valjci su veoma vazan deo
transportera jer od njihovog rada zavise otpori kretanju trake i njena
trajnost.
'a

-----__ . _____ 4-IHHIHitlrlll--
---. ___ ____ _ .
SL 143
Najcesce, radi poveeanja kapaciteta, radna strana trake se oslanja
ria tri valjka koji obezbeduju profil trake (s1. 143a); povratna
strana trake se oslanja na jedan ravan mali valjak (s1. 143b). Valjci na
radnoj strani (koji" Cine komplet noseceg elementa) mogu se rasporediti
199
u jednoj ravni, iIi se srednji valjak moze izvesti iz ravni bocnih valjaka,
cime se znatno olaksava podmazivanje lezista. U ovom slucaju omogu-
cuje se da traka celo.m svejem sirinem naleze na valjke, cime se peve-
cava njena trajnest.
Kemplet valjaka keji ebrazuju jednu eslenacku jedinicu (reIfiu)
drzi se u specijalnim ddacima; keji se izraduju livenjem, zavarivanjem
iIi presevanjem. Ovi drZaci se po edredenem .t:'edu pricvrscuju za ncsecu
konstrukciju, keja je eblenc izradena od valjanih prcfila.
Valjd se izraduju cd cevi iIi livenjem; bCCne strane valjaka se
izraduju od celika iii liveneg gveZda.
Vrle velik znacaj za rad transpertera ima nacin zastite lezaja
valjaka od prcdiranja spcljne prasine. Praksa je pokazala da .esn()vni
dec pcvecanjapctrcsnje elektricne energije, kae i prevremene habanje
trake pctice ed nezadevcljavajuceg stanja lezaja valjaka usled prcdi-
ranja prasine u njiheva kucista. Da bi se to. ste efikasnije sprecilo., pri-
menjuju se labirintski zaptivaci i zaptivaci cd gume i plasticnih masa.
Za celicne trake primenjuje se ncseCi element ed spiralne cpruge,
pri cemu se traka blage savija i fcrmira clucast prcfil (sl. 143c).
Precnik valjka se bira u zavisnosti ed brzine kretanja trake take
r la njegov brej okretaja ne prede 300 c/min. Rastcjanje izmedu noseeih
clemenata trake (roIni) na cptereeenoj strani krece se ugranicama
800+ 1400 mm, u zavisnosti od tezine transportovanog materijala i sHe
zatezanja u traci. Na povratnoj strani rastcjanje je dva puta vece nego.
na radnoj.
Pogonsk! dcbosi se izraduju ed livencg gvcZda iIi od zava-
rivanjem. Da bi se povecao kceficijent trenja izmedu trake i dobosa,
upctrebljavaju se i dobosi sa drvenom i gumenom epsivkcm.
Precnik dobesa odreduje se u zavisnosti od brcja umetaka trake i:
Ddob =k . i. . (96)
Da bi se izbeglo veliko savijanje trake preko dobesa i da bi se
sprecilc brze raslcjavanje trake, veliCina k se bira u sledeeim gra-
nicama:
k = 125 + 150 za stacionarne
k = 80 + 100 za prenosne transportere;
k = 60 + 80 za pokretne transportere.
Na s1. 144a prikazan je trakasti transperter, keji se sasteji ed
pogonskog do.bosa 1, elektromotora 2 i reduktcra 3.
Uredaji za zatezanje trake trakastih transpcrtera sluze za: a) ostva-
rivanje sHe u traci devoljne za stvaranje sHe trenja izmedu trake i
dobosa; b) za ogranicenje ugiba trake na raspenu izmedu dva susedna
valjka.
200
SL 144
Za trakaste transportere upotrebljavaju se dva tipa zateznih ure-
d?ja: uredaji i zatezni uredaji sa tegom. U meha-
mCki,.h zatezmh uredaJa (s1. 144-c) zatezni dobcs jeistevremeno i krajnji
dobes transportera. On se cbree ili eko nepo.kretne osovine, Hi oko
okretne u leziStima osevine, i mcze se po.merati u pravcu peduzne ose
transpcrtera po nepokretnlm klizaCima. Potrebna sila zatezanja pestize
se rucnim okretanjem zavcjnih vretena, keja potiskuju iIi vuku lezaje
dobosa.
Na s1. 144b prikazan je zatezni uredaj pomoCu tega. Pokretni
zatezni dobos nalazi se na bile kom mestu pc duzini transportera i kreee
se po vertikalnim vodicama pcmocu tega. Zahvaljujuci tezini tega, uvek
je u ovakvom slucaju obezbedena jednaka vehCina sile u traci transpor-
tera. Konstrukciono je moguce izvesti (s1. 145) lezista krajnjih dobosa
oslonjena na kolicima i teg preko sistema koturova vezan za keliea. Ovaj
sistem je prikladniji od sistema prikazanog nat -s1. 144b, gde su potrebni
novi dobosi (tri) i gde se traka vise puta pregiba debosa.
Sistem zatezanja trake mehanickim put em preko zavejnih vretena
primenjuje.se za knlce transpertere, de 50+60 m. U duzih. transportera
i istezanje trake je vece, pa se preperueuje primena sistema zatezneg
uredaja sa tegom.
201


81. 145
Hod uredaja moze se uzeti da je 1 + 1,5
0
/0 od duzine
transportera. Prva vrednost se odnosi na horlzontalne, a druga na nag-
nute transportere.
42. ELEVATORI
Elevatori su masine neprekidnog transporta koje prenose mate-
rijale (sitnozrne rasipne materijale i komadaste terete) u vertikalnom
i kosom pravcu prema horizontali (nagib kosih elevatora je 70+75).
Za transport rastresitih materij-ala sIuze koficasti elevatori, dok
se za transport komadastih tereta upotrebljavaju specijalne vrste e1e-
vatoxa (sa platformama itd.).
Koficasti elevator (s1. 146) sastoji se od beskonaCne trake 3 (jednog
Hi dva lanca), koja je, zajedno sa koficama 4, istovremeno i vuCni i noseei
element elevatora; vuc.ni element se previja preko dva dobosa (lanca-
nika) 1 i 2. Ceo elevator je obieno zasticen oblogom. Gornji deo eleva-
tora, koj.i se sastoji od pogonskog vratila na kojem je nasaden doboS
(lancanik), na2iva se pogonskom glavom. elevatora. Donja glava elevatora
sluM za zatezanje vucnog elementa i sastoji se od dobosa (lancanika)
nasadenog na osovinu, lezista osovine, koja se mogu u vodicama pokre-
tati, zateznog uredaja (zavojnica iIi opruga) i oklopa. Materijal pada u
otvor oklopa c:Ionje glave i direktno puni kofice elevatora; deo materijala
koji kofice ne ponesu pada u zaokrugljeni oklop donje glave, odakle ga
kofice zahvataju. Za regulisanje koliCine mate,rijala koji se sipa kroz
owor oklopa sillie zasuni.
Pri prela2JU trake preko dobosa gornje glave materijal se prosipa
iz kofica pod dejstvom sile tete i centrifugalne sile i odvodi se preko
pogodnih levaka u bunkere Hi na druga transportna sredstva.
202
Elevator:i se dele na sledeee grupe:
1. Po vrsti konstrukdje na: a) vertikalne; b) kose (nagnute).
2. Po vrsti vucnog elementa na: a) trakaste; b) Ianeaste (sa jed-
nim iIi dva lanca).
Il}
SI. 146
3. Po brzini kretanj.'a kofica na: a) brzoliode; b) sporohode.
4. Po rasp?redu na: a) sa razmaknutim koficama; b) sa pri-
maknutim koilcama. -
. U p.oredenju sa drugim transportnim uredajima, eleva tori zauzi-
mesta, BU, pored trakastih transportera, najcesce
prlmenJIVanI uredaJl u mnoglm procesima transporta.
od .fizickih osobina materijala koji se
P.,rl iz donje giave, kofice i vucni
element su lzlozem opterecenjima, nar.oeito pri radu
sa tvrdm:- matenjalima, sto nesumnjivo veoma utice
na vek traJanJa celoguredaJa.
. glediSta vuOnog. elementa, :levatori sa trakama imaju
preImucstva sa. lanclma: .ravnomeran im je i beSuma.'1.
rad, mogu se pnmemtl vece brzrne kretanJa, manja im je teZina, dimen-
2()3
zije i cena.Elevatori sa lancima se upotrebljavaju pri veeim silama zate-
zanja u vucnom elementu, kao i pri ,VeCim visinama dizanja matJerijala
(vise ad 40+45 m), usled ogranicene jacine gumene trake. Isto tako, pri
transportu krupnokomadastih materijala, prilikom zahvatanja materijala
iz donje glave, a usled veceg o>tpora zahvatanja, veza kofka sa lancima
je sigurnija nego sa gumenom trakom.
Za transportovanje komadnih tereta upotrebljavaju se elevatori sa
platformama (ljuljaskama) (s1. 147); teret se ovim elevatorima prenosi
. ~ ' - ' - ~ I -
r
2
. ~ ~
14 W ~
!f-, = ~ ' -
It
1
t
t .
3,
01
Sl. 147
preko specijalnih platiormi, koje su zglobno vezane za vucl'li element.
Ovi elevatori se izraduju sa dva lanca (s1. 147a) i sa jednim laneem
(s1. 147b); u ovih poslednjih tipova elevatora sa platformama pogonski
lancanik je os1onjen na konzolu pogonskog vratila.
Prilikom prelazenja vUCnog elementa preko pogonske glave brzo-
hodog elevatora, materijal se, pod dejstvom centrifugalne sile, prosipa
po jednoj odredenoj krivoj liniji i kroz levak pada u .bunker (s1.. 148a).
U ovakvim slucajevima kofice su razmaknute da ne bi prilikom istovara
doole do mesanja materijala iz susednih kofica.
204
0::>
~
;::
U5
205
U sporohodih elevator a uticaj centrifugalne sile na istovar mate-
rijala je neznatan tako da se materijal istovaruje iz kofice gotovo ver-
tikalno nanize (s1. 148b). Da bi se, pak. sav materijal upravio u pravcu
levka, potrebno je ugraditi odbojne lancanike; moguce je 'j;fovakvim slu-
cajevima ne ugradivati odbojne lancanike, vee posta viti 'kofke odrede-
nog oblika jednu do druge na vucni element tako da Ieda is.to-
vremeno sIllie kao levak za materijal iz susednih kofka (51. 148c).
Kofke brzohodih eievatora, u poredenju sa sporohodim, cesee
zahvataju materijal, pa je i njihovo iskoriseenje vece; zbog toga,za isti
kapacitet, brzohodi elevatori su laksi i .jeftiniji od sporohodih. Medutim.
s obzirom na veee udarne sile pri zahvatanju materijala krupnijih cestica,
brzohodi elevatori se upotrebljavaju samo za transportovanje mlevenih
i sitnozrnih materijala.
Osnovni delovi elevatora su:, vucni element, kofke, pogonska glava
elevatora i zatezna glava elevatora.
Kao vucni elementi za elevatore se upotrebljavaju gunurane ti'ake
i land. Gumena traka je ista kao i za trakaste transportere, tj. izradena
je od vise slojeva sP?j.enih vulkanizi:anjem i oblozenih
strana tankiin sloJem gume. Slrma traka se blra prema potrebnoJ S1nn1
kofice.
Za elevatore se upotrebljavaju lamelasti i zavareni lanel.
Pri upotrebi lanaca sa lamelama,' pogonska glava ima lancanike sa 6
do 20 zuba. U elevatora sa zavarenim lancima, vucna' sila sa pogonske
glave se prenosi na lanac silom trenja izmedu lanca i dobosa. Osnovni
, nedostatak primene zavarenih Ianaca je proklizavanje lana.ca po pogoli-
skom koturu, sto umanjuje efikasnost elevatora i narusava njegov nor-
malan rad. Jedino duZi vek pri t!fU1Sportovanju vrlo grubih materijala
omogucuje zavaremm lancima da nadu primenu kao vucni elementi
elevatora.
Kofice Be biraju prema svojstvima transportovanog materijala i
prema zadatom kapacitetu. 1sto tak{5, kofka ll;lora imati takve dimenzije
da komadi materijala nesmetano mogu uCiu koficu i izaCi iz nje.
Oblik kofice zavisi od naeina praZnjenja - gravitadonog ill cen-
trifugalnog. One se izraduju od celicnih limova, dok im se prednje ivice
cesto, Qjacavaju dQdatnim limovima iIi odlivenim Hi kovanim zaStitama.
Za elevatore se upotrebljavaju tn vrste kofica: duboke (s1. 1498),
plitke (s1. 149b) i levkaste kofice (s1. 149c).
Duboke kofice sluZe za SUV, 1ako rasipan materijal' (zrno, suvi
pesak cement, sitan ugalj itd.). Plitke kofi'Ce Be upotrebljavaju za mate-
rijale' koji iroaju visok koeficijent (mom pesak, glina, neke
rude itd.).
Levkaste kofice se upotrebljavaju ia sporohode elevarore. Njihovo
preimucstvo je u tome sto se postavljaju za vuCni element neposredno
jedna uz drugu, dok se drugi tipovi kofica moraju postavljati na izve-
snom rastojanju. Pri istim ostalim parametrima, i kapacitet e1evatora
s ovim kofkama je' veei. Pri prelazu ovih kofica prek:o pogonske glave
.materijal se iz njih prosipa na leda prethodne kofice, koja sada sluZi kao
levak za kretanje materijala.
206
(1J
.. - -..
t T.I 011
;----"f -- r --.IT'----
, I'.
:.Lt:J
t
:
II I
II f ::::
___ u. ___
oJ
C)
SI. 149
207
51.150
208
Pogonskaglava";1i!levatora (s1. 150) postavljena je na vrh elevatora
i sastoji se od pogonskog dobosa (u trakastih elevatora) ill pogonskih lan-
canika (u lancastih elevatora), jednog ili vise prenosnih parova. Pogonska
glava mora imati uredaj za blokiranje kretanja.
Precnik pogonskog dobosa sporohodih elevatora je:
gde je:
D= (100-:--125) i, (97)
i - broj slojeva trake.
Precnik dobosa brzohodih elevatora uzima se nesto vecl.
Pri izboru precnika dobosa i lancanika potrebno je voditi racuna
o nacinu prosipanja materijala 1Z kofica. Dimehzije oklopa glave 1 polo-
zaj odvodnog levka imaju velik znacaj za kapacitet elevatora. Oklop ele-
vatora mora imati takvu visim,t da struja materijala koji se prosipa lZ
kofica ne udara po njemu. Polozaj odvodnog levka mora biti takav cia
ocivede celokupan materijal koji se prospe iz kofica.
Donja glava elevatora moze biti zatvorenog (s1. 150) iIi otvorenog
tipa. Prvi tip se upotrebljava za nepokretne elevatore. Prijemni levak
zatvorene donje glave treba postaviti' tako da njegova donja ivica bude
iznad ose dobosa donje glave, a sa strane gde kofice silaze sa dobosa
da bi se povecalo punjenje kofica.
Otvorena donja glava se upotrebljava u konstrukcijama koje se
primenjuju za istovare vagona, slepova itd. Ovakva konstrukcija dozvo-
ljava neposredno zahvatanje materijala koficama iz gomile.
Zatezni uredaj donje glave je obicno izveden pomocu zavojnih
vretena. Dno oklopa donje glave je izradeno obicno poluokruglo radi
lakseg zahvatanja materijala. Oklop donje glave je zavrtnjima vezan za
temelje.
14 - Transportni uredaji
209
GLAVA X
UREDA.JI NEPREKIDNOG TRANSPORTA BEZ VUCNOG ELEMENTA
43. ZA VOJNI TRANSPORTERI
Zavojni transporteri, u kojih je radni element jedna iIi vise
zavojnica, upotrebljavaju se za transport rasipnih materijala, a njihove
lr.onstrukcije se ponekad primenjuju i za prenosenje nekih komadnih

Zavojni transporteri se cesto upotrebIjavaju ne samo kao trans-
portna sredstva i kao masine za izvesne tehnolcske operacije, npr.
za mesanj materijala.
Noseci element zavojnog transportera (51. 151) jest zatvorell: Zleb,
po kome se klizanjem premesta materijal 1, guran radnim povrsmama
1
2
1
S1. 151
zavojnice 2; osa zavojnice se poklapa s osom zIeba. Zavojnica se okrece
u lezistima 3; obrtanje zavojnice se postize pogo nom 4, koji u ov?m
slucaju sastoji od elektromotora, spojnica i redi.Lktora. MaterlJal se
kroz ulazni otvor 5, a moze se prosipati i kroz donje o!vore postavlJene
na dnu zIeba 6; donji otvori se obicno zatvaraju zasuruma.
Preimuestvo zavojnih transportera u poredenju sa drugim tipovima
transportera je u njihovoj manjoj tezini i manjim ..
rijal se zavojnim transporterima prenosi kroz zatvoren zleb, pa Je tIme
ostvaren rad bez prasine. Osnovni njihov nedostatak je u veeoj potrosll:ji
energije usled klizanja materijala po zavojcima i po zlebu habanJu
povrsina zavojnice i zieba. tih se 1
Ijavaju za premestanje matenJala na krace rastoJanJe, oblcno do 30 -.-40 m.
210
, . Zavojni . sluze za horizontalno prenosenje materijala
lli ugloI? do 20", ali se mogu upotrebiti i. za vertikalno prenosenje
nekih matetlJala, npr. cementa (s1. 152).
" mate:-ijala naviS nastaje usled sila trenja izmedu mate-
. kOJl se i yertikalnog zIeba (oluka); ove sile trenja se
usled sile materijala koji se okrece u zlebu
zaJedno sa zavOJnIcom. Slla trenJa usporava kretanje ces,tica materijala
S1. 152
d,a se krecu od zavojni?e, usled cega se one, kli-
zaJUCl po povrsml zavoJaka, lstovremeno okrecu i kreeu naviSe.
. pa bi se y predstavila shema kretanja materijala, moze -se
da su materijala koje leze na zavojcima zavojnice sje-
1 da obrazuJu navrtku. Ako se zavojnica i navrtka, koja je ria
nJoJ navrnuta, okrecu oko svoje zajednicke ose istom ugaonom brzinom.
navrtka se nece kretati prema zavojnici. Ali ako ugaona
nav;rtke bude manJa od ugaone brzine zavojnice, ona ce se, pored okre-
tanJa, kretati i po duZini zavojnice.
Kapacitet zavojnih transportera se obicno krece.OO 20 do 40 mS/h
a pri vecim dimenzijama zavojnice moze biti i 100 malh. '
Po broju hodova zavojnice, zavojni transporteri mogu biti jedno-
hodi ill Visehodom zavojnicom materijal se intenzivnije pre-
nosi nego Jednohodom, tj. kapacitet transportera je veeL
211
Po konstrukciji zavojnice, ovi transporteri mogu biti sa punom
zavojnicom (s1. 153a), sa trakastom zavojnicom (81. 153b), sa profilisa-
nom zavojnicom (81. 153c) i sa lopatastom zavojnicom (s1. 153d). Izbor
tipa zavojnica zavisi od vrste materijala koji se transportuje.
Vrlo rasipni materijali (cement, gips, pepeo, suvi pesak)
transportuju se punim zavojnicama pri koeficijentu punjenja zIeba
Ij; = 0,30 + 0,45 i broju okretaja zavojnice 50 do 120 o/min. Komadasti
S"
[J
u d/
81. 153
materijali (krupni sljunak, pescar, krecnjak, sljaka) transportuju se
trakastim iii lopatastim zavojnicama; koeficijent punjenja zIeba je
= 0,25 + 0,40, a broj okretaja zavojnice je 40 do 100 o/min. Testasti
i mokri materijal (mokra glina, beton, cementni rastvor) transportuju
se lopatastim iIi profilisanim zavojnicama, pri stepenu punjenja zleba
i broju okretaja zavojnice 30+60 o/min.
Pravac kretanja materija1a u zlebu zavisi od smera okretanja
zavojnice i od pravca zavojaka.
Zleb zavojnog transportera se sastoji od odvojenih delova duzine
2+4 m; delovi se izraduju zavarivanjem od celicnih limova debljine
4+8 mm, a na krajeVima imaju obodnicu od valjanih ugaonih profila,
koji istovremeno sluze za ukruci vanje pojedinih sekcija i za njihovo
medusobno povezivanje. Ceo zleb je sa gornje strane pokriven poklop-
cima, koji sprecavaju izlazenje prasine iz transportera kad ovaj radio
212
. Transportna zavojnica se sastoji od . .. v
cevl) , na koju su pri'l.sareni celiCni z ... (oblCno .lzradene ad
presovanih delova debljine 3 +6 mm od obicno
prstenova, koji se zatim !zraditi 1 u
pOVrSlnl. e avaJu prema zavoJnoj
Za vrlo grube materijale koji brzo h b .
upotrebljavaju se zavojnice izradene od oda u.redaja
gvoMa. izmedu zavojnice i unutarnje s:1 . oda
Vrahlo zavojnice je na svakih 25 ...... 3 . ze a lev. -:-8mm.
se vezuju za gornji dec zIeba iIi za mb na koja
one kojom se krece materi' 1 d . . vu 0 nu stranu, suprotnu od
vratilo mora imati i Osim
sHu zavojnice. I lezista i ugornik 1I:
O
J1 prima poduznu
trenjem klizanja Hi trenjem kotrlJ' . u 1 1 lzve enl tako da rade sa
P . . anJa.
ogon zavoJnlce se izvodi po obicnoj h .
_ . preko reduktora. Vratila zavojnice i eml pogona. transJ:!o::tera
kOJa moze raditi i pr; malim odstu an'i ora se spoJnlcom
vratila elektromotora i reduktora pt"!'$.avaca osa, dok se
s l<.:nom spolnlcom.
44. INERCIJ ALNI TRANSPORTERI
Inercijalni transporteri se za trans ort ..
materijala, kao i za dodavanje (hranjenje) mated)' ala drug 1m trarnsaslpponrlth_
nim uredajima.
-
oj ---
maimfY
r
/
6)
81. 154
213
Njihov osnovni deo je zleb (korito) (s1. 154), koji se krece osci-
Iatorno.
Kretanje materijala po zlebu se postize adhezionom sHorn izmedu
materijala i zIeba, koja pri kretanju ziebova napred, obezbeduje kre-
tanje materijala napred zajedno sa zlebom, dok je pri kretanju zleba
ista sila (adheziona) nedovoIjna za zajednicko kretanje zIeba i
materijaIa, te materijal klizi po zlebu. '
Prilikom zajednickog kretanja zIeba i materijala napred, kineticka
energija materijala raste i trosi se na njegovo kretanje i kad se zleb
povrati unazad; tada zleb proklizava ispod materijala. Da bi se teret pre-
mestao u istom pravcu, potrebno je da sila trenja izmedu materijala i
zIeba, iIi ubrzanje zIeba pri hodu napred i nazad ne budu jednaki.
Transporteri s oscilatornim kretanjem ZIeba dele se na:
a) transportere sa stalnom sHorn trenja (stalnim pritiskom tereta
na zleb) (sl. 154a);
b) transportere sa promenljivom sHorn trenja (promenIjivim pri-
tiskom tereta na zleb)' (s1. 154b).
Zieb transportera prve grupe (s1. 154a) oscilatorno se krece gra-
deci nesimetrican dijagram brzina, pri cemu prilikom hoda zleba unapred
brzina ravnomerno i blago raste, i teret se, zahvaljujuci sili trenja, krece
zajedno sa zlebom: na kraju hoda kretanje zIeba se naglo usporava, i
materijal po inerciji produzuje da se krece klizeci po zlebu. Pri
hodu zIeba unazad njegova brzina naglo raste, i materijal po inerciji
produzuje da kHzi, kao i na kraju prethodnog perioda kretanJa zIeba,
sve dok pri kraju povratnog hoda brzina zIeba ne opadne, i materijal ne
pocne da se krece opet sa zlebom. Ovakav nacin kretanja zIeba moze se
postiei primenom krivajnog mehanizma sa njihajueom polugom (s1. 154a),
Hi sa pneumatienim Hi hidraulicnim klipnim pogonima. U drugom tipu
transportera, sa promenljivom sHom trenja, je postavljen na nosace
nagnute pod izvesnim uglom prema vertikali te je zbog toga i pravac
osciliranja pod izvesnim uglom prema zlebu (strelice na sliei). Pri kre-
tanju unapred, zleb se istovremeno i podize, dok se pri hodu unazad
pn i spusta. Pri kretanju zIeba napred s ubrzanjem, vertikalna kompo-
nenta sHe inercije povecava pritisak tereta na zleb, dok je pri hodu nazad
smanjuje, cime se, znaci, postize promenljiv pritisak na zleb, pa i pro-
menljiva sila trenja.
Ako je vertikalna komponenta sile inercije manja od sHe teze
(s1. 1Mb), tj. m' a' sin a.<m g, teret se premesta po zlebu klizanjem;
u slucaju da je rn:. a' sin a.>m g, teret se odvaja od zieba i kreee se
podskakivanjem.
Po frekvenciji i amplitudi osciliranja Zlebova, ovi transporteri se
mogu podeliti na sledeee grupe: ,
1. Ijuljajuee transportere (s1. 154a), sa malim brojem oscilacija u
minuti (50+.100) i sa vecom amplitudom (100+300) mm;
2. tresu{:e transportere (s1. 154b), koji rade sa 300 do 500 oscila-
cija u minuti pri amplitudi 10+20 mm;
3. vibracione transportere, ciji broj oscilacija iznosi 1000+3000
u minuti, a amplituda 1,5 + 5 mm.
214
jesu:
Osnovni inercijalnih transportera jesu:
a) r:adu Sl).avljaju znatne dinamicke sile koje izazivaju osci-
llranJ e noseclh konstrukcij a;
b) relativno mal en kapacitet;
c) kapacitet se brzo smanjuje pri transportovanju materijala pod
nagibom prema horizontali;
d) vee a potrosnja energije nego trakastim i lancastim transpor-
-
Preimuestva inercijalnih transportera nad trakastim i lancastim
a) jednostavnija konstrukcija;
b) niza cena;
c) mala osetljivost prema neravnomernom priticanju materijala.
215
GLAVA XI
EKSPLOATACIJA DIZALICA
45. PREUZIMANJE DIZALICA
Svaka dizalica koja sluZi za nosenje tereta tezih ad 100 kp i u koje
se dizanje ostvaruje namotavanjem uzeta iIi lanca na dobos, mora biti,
pre svega, snabdevena svim tehnickim podacima da bi njena eksploata-
cija bila sto uspesnija. Isto tako, radi sigurnosti u radu i zaStite Ijudi
koji rade sa dizalicom, organizacije u cijim se pogonima nalaze dizalice
moraju se pridrzavati higijensko-tehnickih zastitnih mera, koje su pred-
videne Pravilnikom higijensko-tehnickim zastitnim merama pri radu
sa dizalicama (81. list SFRJ, br. 29, od 15. jula 1964. god.); sastavni
dec ovog Pravilnika cini i Tehnicki pravilnik, koji propisuje uslove koje
treba da zadovolje pojedini delovi dizalice.
Kako su radne organizacije dufne da se pridrzavaju Pravilnika,
potrebno je posvetiti odredenu paznju preuzimanju dizalice od proizvo-
daca da bi se dizalica nesmetano mogla upotrebljavati i da bi 0 njoj
mogla voditi odredenu kontrolu ekipa ljudi zaduzenih da se 0 njenom
radu staraju.
Pre pustanja u pogon, odnosno pre postavljanja zahteva za odob-
renje upotrebe, dizalica mora biti snabdevena maticnom knjigom i kon-
trolnom knjigom. . y"
- Maticnu knjigu nabavlja i u nju unosi podatke prolzvodac dlzahce,
odnosno privredna organizacija koja vrsi montazu dizalice. l!
knjigu se unose karakteristike dizalice i podaci, ka<;> 1 rezultati
probnog ispitivanja. Ove podatke mora oventl odgovorno bce proizvo-
daca, i to pre predaje dizalice korisniku na upotrebu. .
Kontrolnu knjigu nabavlja korisnik dizalice. U nju se nB;Jpre,
puStanja u pogon, unose podaci 0 lokaciji i prom em 1.okacIJ:
dizalice. Docnije se, u toku rada, u kontrolnu knJlgu SVl. os!al1
podaci, kao evidencija 0 periodicnim i dlzahce,
evidencija remontu i opravkama, kao 1 zapazanJa pnllkom pregleda
i posle izvclenih opravki. ...
Ako je dizalicu izradilo vise proizvodac.a u kooperaclJl,
u maticnu knjigu unosi svaki proizvodac. za svoJ deo, k.oJe
izvrsi montaiu podatke 0 rezultatlma probnog lsplhvanJa dlzahce.
216
..
Pre diza!icu proizvodac, odnosno pre ne 0 5tO ._
vre,?na . "foJa prima dizalicu zatrazi od or
rada .dizalice, mora se izvriliti probno 1s i-
tlvaJl1Je moraju se uneti u maticnu
vrsi komisija od tri clana. U sIucaju
da se nove d1zahce pre predaje na upotrebu, i to dizalice
sa pogonom nosiv{)sti preko 1000 kp, sacinjavaju
odno.sno zastupnik proizvodaca dizalice, predstavnik kori-
smka 1 predstavmk nadlezne sluzbe inspekcije rada.
. . U se dizalica prima posle rekonstrukcije glavnih
nJe!uh .noseclh delova 1 delova pojedinih mehanizama, kao i posle pre-
na. I?esto rada (gradevinske dizalice i s1.), komisiju za
pnJem. sacInJavaju rukovodilac pogona za odrzavanje dizalice iIi
m(. ?dnosno neko .drugo strucno lice u privrednoj organizaciji
mzenJer, pogona u kome dizalica radi (sef pogona
.1 rukovodllac. sluzbe zastlte, odnosno
1 !lce za slgurnost pri radu u organizaciji. Ova ista
vrSl ; perlOdicnoe .preglede dizalica. Ako radna organizacija ne
raspolaze strucmm :a obavljanje navedenlh poslova, moze za
takve poslove angazovah strucnu ustanovu iIi organizaciju.
., se podvrgavaju probnom ispitivanju da bi se proverila
u Ovo se vrsi kako pre upot-
rebe vC:UZalice dlzahca) tako 1 posle veeih rekonstrukcija
ako su obavlJ.ene na celicnoj konstrukciji; isto tako, i
prl svakom sa gradlhsta na gradiliste gradevinska dizalica
se mora podvrgnutI probnom ispitivanju.
ispitivanje obuhvata najpre opsti pregled svih
nos.:ce- konstrukclJe i mehanizama. Pri tome se ispituju
SVI do se moze doei ne rastavljajuci konstrukciju; pri pre-
ko?strukcije treba obratiti paznju na kvalitet zava-
r:nll: spoJeva, kao 1 na lspravnost zakovanih veza. Osim masinskih del ova
yP?trebn.o je izvrsiti pregled i ispitivanje elektricne instalacije,
kao 1 zastltI?-0g 1 uzemljenja, izvrSiti kontrolno merenje
otpora zemlJovoda, uzemlJlvaca 1 ukupnog otpora sistema.
deo probnog ispitivanja dizalice je probno staticko i
pr?bn.o dinamlcko op!erecenje dizalice. Dok se probnim statickim opte-
rec.enJem proverava slgurnost uredaja za dizanje i prenosenje tereta kao
se proverava ispravnost i pra-
funkclOmsanJe meharuzama za dlzanJe i prenosenje tereta i njihovih
kocnlca.
Probno staticko opterecenje vrsi se sa teretima vecim od dozvo-
lj.ene. i to zavis.n0 od veliCine maksimalnog tereta: za
dlzalice nOSlvost! do 20 Mp, probm teret je veei od maksimalnog za 250f0'
za nosi.vosti ?d probni teret je veei za 5 Mp od maksimalnog
1 za dlzahce noslVostI preko 50 Mp, probno optereeenje je veee od
maks1malnog za
Prvo probno staticko optereeenje se vrsi na taj nacin sto se teret
podigne na visinu od 100 mm od poda i na toj visini se ddi 10 minuta.
Posle 10 minuta teret se spusta na tle i proveravaju se eventualne defor-
macij.e na dizalici. Za vreme probnog statickog opterecenja dizalice teret
217
se postavi na mesto gde konstrukcija dobija najveci kOji, treba(
sa pro
racunatim, odnosno sa dozvolJemm ugIbom ,700 '
riti i uporediti
-=-_l_)L 0 cemu se podaci nalaze u maticnoj knjizi.
'1200 ' " ' t defar
Ako se posle prvog probnog statickog opterec:nJa e h ,-
macije na nosecoj' konstrukciji dizalice iIi na n}en,l m\f
m
-
zam dizalica ne sme biti pustena u rad se ne 1 ne u on:
Bastalih deformacija: Posle dlzaltca se mora ponovo pod
vrgnuti probnom statil:kom opterecenJu, , '
Kao sto je vee naglaseno, pro\;l,no staticko se mora
, .'ti i posle rekonstrukcije iii opravke dizalice, kao 1 posle.,promene
U ovim slucaj.evima probno statick? opterecenje se vrSJ sa tere-
tom vecim za 10% od maksimalnog dozvolJenog tereta, .. '
Probno staticko opterecenje dizAlica, sa dohvatom
(dizalice sa strelom) vrsi se i na najmanjem 1 na naJv,ecem,
Ukoliko dizalica sa promenljivim dohvatom Ima, a
sticnih nosivosti,
nosivost, posebno prl naJvecem 1 naJmanJ
uglu njegovog naglba, ...,' r-
Dinamicko probno opterecenje, koje se, vrsI radI
nost,ianraI.mda
uvec d d' r
traje u zavisnosti od uslova ra a lza Ice. . . .' .
Tek kad se, posle statickit: i dinamickih
statuje da doblla maticnoj
za probno ispitivanJe dlzahce, I?otvr uJu SVOJI .
knjizi da se dizaIica moze pustltl urad.
Kad komisija za probno izda
je izvrsiti bn vrsi
ovo odobrenJe na 0 onom nosivosti vise od 1000 kp;
1000 kp nosivosti) vrsi komisija
registracIJu mahh ,.lza lca
same privredne orgamzaclJe. . d
Y k" punjenim tehnickim podaclma, ra na
Pored matlcne nJlge sa po d bi' anje odobrenja za pustanje
organiza?ija. je potrebnu za pra-
urad dlzahce p
rl
'! 1 .r ce u kao sto su shema elektricnih veza
vilno oddavanJe. du:
allCe
u pogonu'mazivan'a svih mehanizama, skica
na uredajima dizal1ce" sheI?a ,pod sti Jdnosno potvrde 0 kvalitetu
nosece sk}.ca dlzal1ce, 'a' i konstrukcije itd, Obim pri-
materijala vamih tJkomplikovanosti 'dizalice i odre-
lozene dokumentaclJe zaVlSl 0 ,
duje se posebno za svaku vrstu dlzahce. .
Y , k ., rada izda pismeno odobrenJe za
Kada organ sluzbe :u;spel' cIJe me pre dati kvalifikovanom diza-
. di Ii e u pogon diza lca se s " . d'
pustanJe za c . ' . k . u kont.rolnu knJlgu, 1 lza-
lit'lru i on daje posebnu lZJavu, oJa se '
lica se sme upotrebljavati.
218
46. PREGLED I ODR2A VANJE D1ZALICA
"t
Jedan od najbitnijih elemenata za siguran i celishodan rad diza-
lica prav!lno organizovan rad na njenim' pregledima i opravkama.
Orgamzovamm pregledima otkrivaju se i najmanje neispravnosti na
eleme;ttima .konstrukcije i mehanizma, i na taj nacin se otklanja
mogucnost da dlzahca prestane sa radom zbog neznatnih kvarova. Siste-
matsko odrzavanje i pregledi dlzalica Cine, u stvari, preventivnu zastitu
pogona, sto daje moguenost da se organizuju i unapred planiraju odre-
deni remontni poslovi, koii ne moraju da poremete rad u citavom pog-anu
koieg diza1lica NaroC1to u grle .roof veCi broq dizaill::a,
organxzaciji remontne sluzbe treba obratitl narocitu painju; ona treba
da planski organizuje preventivne remonte dizalica na nacin koji je naj-
pogodniji za normalno funkcionisanje celog pogona.
Za svakodnevno odrzavanje dizalice dizalicar kome je poverena
dizalica ima prvorazrednu ulogu, On je taj koji svakodnevno u toku rada
dizalice posmatra njen rad, kontrolise ispravnost i mehanickih i elek-
tricnih delova i uocava eventualne neispravnosti.
NaI'!OiCiibu painju diza:JiCai- treba da ])IOSVle!ili. podmaziV.amJj1U taman
delova mehamzama. PerlOQICno.stmazanJa, kao.1 vrstu maZlva za poje-.
dine mehanizme i delove propisuje dizaIice, i tih uputstava
se dizalicar mora pridrzavati. On svakodnevno mora pregledati stanje
mazalica, bilo da se radi 0 sistemu centralnog podmazivanja iIi 0 poje-
dinacnim mazalicama. 1sto tako on mora voditi racuna 0 stanju otvo-
renih zupcastih parova, i podmazivati ih kada je potrebno.
Dizalicar mora stalno pregledati elektricne uredaje i strujne
"odove, pritezati navrtke, osigurace i s1. ne dozvoljavajuci da se stvori
mesto varnicenja iIi prekida struje.
S obzirom na vremens'ki termin u Rome vrse, pregledi dizalice
mogu biti: .dnevni, nedeljni, meseeni, polugodisnji, godiSnji, generalni i
vanredni pregledi. .
Dnevni pregled dizalice vrsi dizalicar pre pocetka rada i u pau-
zama u toku rada. Sve uocene kvarove dizalicar mora, prijaviti svom
neposrednom rukovodiocu.
Ovim pregl-edom diza'!icar vizuelno uocava eventualne neisprav-
nosti; istovremeno se vrsi i kontrola podmazivanja. Ovim pregledom se
proverava ispravnost klesta za pricvrscavanje dizaIice. za kransku sinu,
glavnih sklopki, komandnih uredaja, zvucnih i svetlosnih signala, ure-
daja za pokazivanje polozqja kraka (u dizalica sastrelom), kocenja, glavne
razvodne table, lanaca, uzadi, tockova, kranske staze, oduzimaca struje,
kliznih vodova, gipkog kabla za napajanje strujom, uredaja .za automat-
sko namotavanje kabIa, grabilice i ostalih naprava za . hva'tanje tereta.
Nedeljni pregled dizalice vrse bravari i elektricari ekipe za oclrza-
vanje dizalica, i to u pristlstvu dizalicara. Pored opisanih radova dnevnih
pregleda, nedeljnim pregledom se obuhvataju i sledeci radovi:' pregled
kranskih s odbojnicima, pregled i podmazivanje lezaja mehanizma
za kretanje, okretanje i za .gibanje strele (kraka) dizalice, pregled celo-
kupne celicne uzadi ugradene u dizalici, pregled i podmazivanje oso'Vina
koturova i zglobova na dizalici i sl. U elektricnih uredaja treba pregle-
dati spojeve na sklopkama i uredajima za upravljanje, zatim centralne
219
klizne prstenove i cetkice elektromotora. Dalje, potrebno je ocistiti kon-
takte na kontrolerima i sklopkama, zameniti dotrajale kontakte i pro-
veriti ispravnost osiguraca.
Mesecni pregled i popravke vrle bravari i elektricari ekipe za
'OdrZavanje dizalica pod nadzorom poslovode te ekipe. U ovom pregledu
potrebno je pregledati ce]okupnu konstrukciju dizalice, narocito kon-
strukciju kraka i kontratega i sp'Ojeva na njima. Dalje, potrebno je pre-
gledati sve reduktore mehanizama i doliti im ulja ako je potrebno. !sto
tako, potrebno je pregledati i sve kocnice uredaja, podesiti ih, a dotra-
jale obloge papu-ca zameniti. Ovim pregledom treba izvriiti i sledeee
radO'Ve: pritegnuti zavrtnjeve na lezajima, spojkama i kucistima red uk-
tora, pregledati veze uzadi sa dobosima i na svim drugim mestima, kao
na grabilici, kuki itd.; proveriti ispravnost 'automatskog
struje za krajnje polozaje kraka, mosta, macke, tereta i dr.; pregledatl
elektricne vodove, narocito one koji vode od glaWlih sabirnih cetikica
do motora, kontrolera i otpornika; pregledati klizne vodove, oduzimace
struje i zastitno uzemljenje.
Polugoois.nji pregled vrSi sfirucna kom:isija ol'ganizacije; popravke
vtse bravari i elektricari ekipe za odrzavanje dizalica pod nadrorom.
tehnickog rukovodioca.
Ovim pregledom se obavljaju sledeei poslovi: pregled zu.peanika
u reduMorima i zamena ulja u njima; pregled swh kotrljajucih i kllznih
lezajeva na dizalici; pregled kolica, osorvina i toekova mehanizma za kre-
tanje dizalice; sistematski pregled celokupne i:r:sta;}acije; pre-
gled i ispitivanje izolacije namotaja e1ektromotora I cetklca eletktromo-
tora i podmazivanje njihovih lezajeva.
Godisriji pregled dizalice obuhvata, uglavnom, sve radove iz po.l.u-
godis.njeg pregleda, a uz to joo i celioCue
na kojoj treba proveriti ispravnost naroclto napregnu1lih spoJeva. I ovaJ
pregled vcii strucna kamisija organizadje sa:stavljena prema odredbama
Tehnickih pravila.
Generalni pregled i rem<>;nt dizalica su u
vrsi se svake trece godine. Ova] rok se moze 1. u.
od rezima rada dizalice; 0 ovome, prema p'Otrebl, odlucuJe lIce kOJe Je
u organizaciji zaduzeno za sigurnnst pri radu sa dizalicama.
Osim dosad nabrojanih poslova u prethodnim pregledima, gene-
ralnim pregledom i remontom se istroseD;i. ili .
jali delovi pojedinih uredaja, sklopO'Va ill dlzalice.
Pored ovoga, vcii se i ispitivanje svih uredaJa 1 sklopova delC?va
konstrukcije, a pose-bno cele dizalice, prema odredbama Tehnu'Cklh
Generalni pregled i ispitivanje v:r:si .komlSlJa
sastavljena po odredbama Tehnickih pravlla, kOJu saCillJavaJu
vodilac pogona za odrZavanje rukovo?llac u kom: dlza-
lica radi i rukovodilac sluZbe higlJensk:o-tehnicke zastlte u radnoJ orga-
nizaciji.
Da bi se obezbedila sigurna eksploatacija kranova u vremenu
izmedu dva generalna remonta, tj. da bi. se znal.o koje delove u
remontu treba zameniti, p'Otrebno je znati
nosti pojedinih elemenata mehanizama. P,oznaJl;lcI t.rosenJa P?Je-
dinih delova, moguce je s uspehom orgamzovatl preventlvm remont I ne
220
?o::v
oliti
da l?m nekog del a zaustavi dizalicu za vre
u IZVrsenje na ncestima gde
senih delova pre kao knterijumi za zamenu istro-
Kovanu kuku ako joj se otvor d' . v ,
vanje tereta istrosi od 1001 d . rz1anJe lanca za vezi-
kr d 1 k k 0 0 Vlsme g avnog horlzontalnog preseka
v IVOg e a .u e, povuei iz upotrebe i zameniti novom. Celicha
kad1a broj !skidanih- zica prede vrednost odre-
. g ava I, odelJak 11).
ako Je Hi vezivanje tereta moraju se zameniti novim
a aXI v e za 10
0
/0 od precnika preseka nove karike.
t
1
habanJe prenosnika pojedinih mehanizama treba pri
u proveravatI, 1,. ako ':'aCe nego sto je propisano uobicaienim
potrebno, Je lzmemb Ih da u pogonu ne bi doslo d i
zupcanika u prenosniku
metal i UO zuba u koji prenose rastopljeni
k .. ranova; u me aUlzama za kretanje i okretanje
kOJ] Pbenose rastopljen dozvoljeno habanje zubaca je 100/0
od e b J;?e zu a, dok se u, kranova dozvoljava habanje od 20%
de.lJme zub,a. Na 0.vaJ nacm, kada se znaju norme pohabanosti
se, pr!. remontlma, utvrduje stanje zupcanika oojedinih
mzama 1 odreduJe vreme njihove zamene. -
Ako. se pri pojave prstenaste grebotine (risevi)
na rukavclma vratlla, brusenjem se mogu otkloniti; pri
tome: se ;IDora VOdltl racuna da se precnici rukavaca vratila mehani
7
ama
za dlZanJe ne smanjiti za viSe od 5
0
/0, a rukavci vratila mehani-
zama za kretanJe Vlse od 100/0.
.. Narocit? je ako u eksploataciji oslabi veza izmedu delova
spoJmca. Iz tlh razloga Je potrebno zameniti spojnicu ako su se otvori
rupa za zaYrtnjeve prosirili iIi postali elipticni.
Ako se pojave neispravno'Sti na delovima donje koturace tj na
koturi:na, travem, donje koturace, navrtkama, kuki'
hab:mJa otvora kuke) It?" ne opravljaju, vee se zamenjuju
Isto se 1 lezlsta sa kotrljanjem na kojim su se
pukotme, III se pohabale povrsine kotrljanja iIi se pak razla-
baVlo (pohabao) prsten za drzanje kuglica (valjaka).
remontnih radova potrebno je kontrolisati i tockove
krana 1 (macke). Pri tome odstupanje precnika tocka od normal-
nog ne treba da bude vece od 0,005 DI (gde je D I _ nomi-
nalnl t,ocka); u konusnih tockova meri se po srednjem precniku.
ne sm,e biti ,:rece od 40% od prvobitne njihove
TockoVl su se. dl:rr:enzlJe promenil: vise od pomenutih
nOrIDl mogu se opravltl navarlvanJem sIoJa materiJala a zatim obradom
brusenjem i termickom obradom. '
Koture,. se zleb Zc: .uZe pohabao, moguee je
ponovo obradlvatl (?a strugu III brusenJ em) , ali tako da debljina zidova
zIeba ne bude manJa od 80% od prvobitne dimenzije. Zlebovi celicnih
koturova mogu se navarivati (i docnije obradivati) 'i na taj naNn im je
moguce produziti vek trajanja.
. 221
Cesto se, usled nepravilne eksploatacije, na,ollodima kocnih
ogrebotine. Radi efikasnijeg rada kocniea, kao i radi duzeg veka
traJanja oblog
a
i samog kocnog dobosa (usled intenzivnijeg odvodenja
potrebno je ove defekte otkloniti. Oni se, po pravilu, tkla-
nJaJu. tarnih povrsina kocnih dobosa; potrebno je u
slucaJevlm
a
kada su grebotine dublje, prethodno proveriti cvrstocu
(jaCinu) kocn.>g dobosa. .'. \
Poremecaj sklopova delova mehanizama, narocito delava koji se
spajaju sa toleraneijama, jedan je od cestih uzroka lomova na krano-
vima. Iz tih razlog
a
, kada do poremecaja sklopova do de, takve. delove,
kao sto su polutke spojniea, tockovi, zupcanici, koeni dobosi, dobosi za
uZad, lezista sa kotrljanjem i svi delovi koji se spajaju sa rijima,
potrebno je zameniti. . .
Kao sto se iz plana odrZavanja. mogio videti, ,i noseca celicna kon-
strukcija je podlozna kontroli pri pregledima. Pri tome llarocitu paznju
treba obratiti na pojavu pukotina na elementima konstrukcije Hi na
njihovim spojevima. Pri tome, ako povrsina preseka elementa nije
oslabljena vise od 50/0, pukotina moze biti zavarena; ako je element
vise ostecen, pukotinu treba ,prekriti" podvezieama,
Pri remontu dizaliea potrebno je pridriavati se odredenih tehnic-
kih uslova koji se odnose na celicnu konstrukciju, na mehanizme i nji-
hove delove, na elektricnu opremu, na tehniku uhodavanja remonto-
vanih mehanizama itd.
CeLifna noseca konstrttkcija se podvrgava remontu prem
a
utvr-
aenoj tehnickoj dokumentaciji i propisanoj tehnologiji.
priprema elemenata i njihovih ivica za zavarivanje vISi se reza-
njem mehanickirn putem Hi aparatom (gasno). Da bi se izbegl
e
pojave
koncentracije napona, koje su uzrok prevremenih lomova, za suceone
spojeve treba birati elemente iste debljine. Ako se ipak moraju suceono
zavariti dva elementa razlicite debljine, potrebno je deblji element blizu
iviee zakositi da bi se obezbedio blag prelaz izmedu delova.
Same celicne delove je moguce, u zavisnosti od njihove debljine,
ispravljati i savijati u hladnom iIi toplom stanju. Elementi debljine do
5 mm mogu se obradivati nahladno, dok deblje elemente treba zagre-
van najpre do temperature ervenog usijanja, obraditi ih, a zatim osta-
viti da se lagano hlade na vazduhu,
Pri spajanju konstrukeija od tankih limo
va
nadvisenje jedne ivice
nad drug
om
na suceonim spojevima ne treba da pred
e
1 mm pri auto-
matskom zavarivanju, ill 1, 1,5 i 2 nun prj rUcnom varimju (i to za deb-
Ijine delova do 10 mm, od 10-20 mm i od 20-30 mm); na preklopnim
spojevimu zazor izmedu limova ne treba da bude veCi od 1 mm pri auto-
matskom zavarivanju, i1i pri rucnom zavarivanju 1 mm zl1 limove deb-
ljme do 5 rom, 1,5 rom za limove od 5-12 mm debljine i 2 mm za limo
ve
debljine od 12-25 mm. PreporuClije se da se spajanje stapova resetkaste konstrukcije
izvodi ceonim savovima, tj. savovima U1Pravni
m
(okomi
tim
) na pravac
Za obavljanje zavarivackih poslova pri remontu celicne nosece dejstva sileo
konstrukcije moraju se obezbediti visokokvalifikovani varioci. Isto taka
moraju se ostvariti svi potrebni uslovi da bi se dobili kvalitetni zavare
ni
222
spo . T . Jev!. U, pre svega t b . .
pnpremiti, odgovaraj"uce elektrod
otvorenom prostoru 'r OClS Itl delove koji se a" a zatim
sferskih taloga adno mesto treba zaStititi od i JaJu, Prl radu na
. . e)stva vetra i atmo-
Posle' obavljenih '
;.Gvedene varove N " za,varlvackih poslova potr b '
pukotma, krate;a a savovlma. zavarenih mesta ne no kontrolisati
Sva zavarena delova sava, nesim Java pojava
vere savova: VizuelniPotrebno Je proveriti. Postoje .gava i s1.
sko i drugo ispitivan' pregled, 1?ehanicko ispitivanJ'e u eeekm-:tode pro-
S ,Je zavaremh mesta. zora a 1
, avremem kranovi se 1 '
veze 1 veze ostva ug avnom lzraduju zav" .
mootaznlh ;:,vrtnjevima. se, pc pravilu, Zakovane
porta i montaze Ot ,Je Je podelJena konstrukcij! d' ni
uJ
'! za vezu
sa manjim ili zakivke u
prema potrehi, a I se pn montazi (precniei t u se lzraae o vora) povecali
Mehanizmi i njiho . d l .
kranova je izrada "Vl, e OVt, Osnovni prinei u '
delo\l-a jedne fabr' meJ:lanizama od
novati iz se mz razlicitih u!llflClranih
itd Remo t ' serlJa reduktora, kocniea d ama moze kompo-

dotrajalih delovi na taJ, !lacin remont se svodtvlJem mehamzmi
Ijavaju u Oltn l se nezavisno od rada k
samo
ona zamenu
. ' ,. on om penoou. ranova, osposob-
Na oplsam nacin se re '
na demontazu i montazu d t 7-
0ntm
neposredno na kranu svode
Sve det 1" e a Ja mehamzama.
noseeu konstruk-
P , arum zavrtnjevima, upornim pl v 0 na oslonacku
,rI montazi transmisio 'h ' ocama ltd.
polutki spojnica, (deo spojnlee nIna I, pogonskih ,vratila ceono baean'
0,0l mm na svaklh 100 . , Jednom vratllu) ne treb d .Ie
RadiJ'alno b " mm spojniee, a a prede
. aeanJe vratIla p'
z; :: da bude
U k
za neo radena sp h d' - GlUena spo-
oenih uredaJ'a rad" 1 b <;>ro 0 a vratila.
re nosh date u tablici 38, ocnog obosa ne treba da
prede v d' IJa no aeanJe k v d
Tablica 38,
ra ijaln0g bacanja radne povrsine Dozvoljena velicina d koenoil dobo.sa
Preenik koenog
dobosa
u mm
100
0,05
20(}-300
I,
.0,10 . !
400-500
I
600-700
0,15
I
0,20
223
Tablica 39 daje vrednosti radijalnih zazora izmedu povr-
papuca Hi' trake i kocnog dobosa, u razmaknutom polozaJu.
Tablica 39. T t k
Dozvoljeni radijalni zazor izmedu radnih povrsina papuce lira e
i kocnog dobosa
Precnik dobosa
u rom
100 200 300 400
I
500-700
Radijalni zazor
0,5 0,8 1,0 1,25
r-
1,5
u rom
U doboSa za uzad, koji se sa reduktorima vezuju zupc.astim spoj-
nicama, ceono bacanje osl.onacke povrsine za koju. se vezuJe
s ojnica ne treba da bude vece od 0,1 mm na svaklh 500 mm prec!l
lobosa Ako na dobosu postoje narezani zlebovi za namotavanJe. uzaO:l,
zlebova u osu d.?bosa ne treba da Je vece
od 0,5 mm na svakih 500 rom precnika dobosa.
ELektricna oprema. Kao vodovi mogu biti telicni
ugaonici iIi celicne zice; trolni vodovi od bakra upotreblJavaJu se sarno
u izuzetnim slucajevima. ..
Ako kran radi u suvoj atmosferi i ako ne opasnost od
mehanickih povreda provodnika, do::v?ljeno je postavlJah. bez
zastitnih cevi Hi oklopa. Oklopi za zastltu od.
izraduju se od limova debljine 2 .mm. na moze pa a 1 vaga
iIi mazivo moraju biti provucem kroz cehcne cevl. . . . .
P e pocetka montaze elektroopreme je izmenh ,:,ehcl:rtu
t elektromotora, koji za statorske 1 rotorske namotaJe aSlll-
lelektromotora ne sme biti manji od 0,5 Mil, a za elektromotore
istosmerne struje od 0,7 Mil. . ..
Metalne cevi kroz koje se provlace ka?loVl se
"alnih kutija iIi spojnica, jer nije dozvolJeno :z:avanvanJe.
teziti da se kraj cevi dovede do aparata, III ako Je to nemo-
guce najvise na rastojanje od 50 mm od nJega. .. t'
' . 1 c 'a vodova kroz cevi potrebno Ih Je 1.
Posle a enJ re za re ulisanje brzine pustanja u pogon pOJe-
Izmedu otpo:r:ru
ka
ko 'i
g
se prikljueuju toj aparaturi potrebno
koj; ce osigurati izolaciju vodova od prete-
ranog zagrevanJa. .. T Vti otpor
Posle montaZe elektricne. potrebno Je lzmerl lOpS
izolacije, kao i proveriti uzemlJenJe.
. mehani7ama Mehanizme kranova, posle
UhodavanJe b: uhodati bez opterecenja. Pri tome le
generalno
g
d
radi najmanjepo 15 minuta u
potrebno a amzam . k ana kao i mehanizam za okretanJe
stranu; t
za
po 15 minuta u svaku stranu.
(okretm lza lea lS 0
224
Mehanizam za kretanj7 kolica (macke) treba da radi najmanje 30 minuta.
Pri uhodavanju moraju raditi mirno, bez udaraca pri pro-
meni pravca kretanja. U ovom periodu uhodavanja mehanizama zagre-
vanje kucista lezaja ne treba da prede preko 15 temperaturu okolnog
vazduha. .
Odvajanje papuca kocnica od kocnih dobosa mehanizama treba
da bude jednako po celoj povrsini papuce. U zakoeenom polozaju obloge
papucamoraju nalegati na povrSinu kocnog dobooa najmanje sa 75
%
svoje povrSine.
Sigurnost pri remontu. Kran na kome se vrSi remont, a koji se
nalazi na stazama na kojima se krecu i drugi kranovi, ograduje se sa
svih strana odbojnicima. Danju na njemu mora biti postavljena crvena
zastavica, a noeu crvena lampica.
Pri remontu mostovske kranove treba posta viti iznad zauzetih
povrsina izmedu kranskih staza da radnici koji rade na remontu ne bi
prolaziIi ispod samih kranova. Da bi se sprecili nesreeni slucajevi,
potrebno je obavestiti ostale dizalicare sa susednih kranova 0 pocetku
remonta.
Mesto prolaza Ijudi ispod krana u remontu potrebno je ograditi
i snabdeti natpisima koji upozoravaju na opasnost.
Pri remontu mehanizama na macki krana, kOja se nalazi na gor-
njem pojasu mosta, potrebno je postaviti ogradu dovoljne jacine koja bi
sprecila eventualno padanje ljudi.
Za vreme rezanja metala gasnim putem ill za vreme gasnog zava-
rivanja boce sa gasom se moraju nalaziti 10-15 m udaljene od mesta
rada. Ne treba dozvoliti da se boce nalaze ispod mesta rada.
Radnici koji rade na remontu streIa kranova, stubova i drugih
delova celicnih konstrukcija, kao i na montazi mehanizama na njima
moraju biti snabdevenf.- sigurnosnim pojasevima.
Lokalno osvetljenje pri remontu treba dobiti iz transformatora iIi
akumulatora koji daju struju napona ne vise od 24 volti.
47. OSVRT NA HIGIJENSKO-TEHNICKU ZASTlTU PRI RADU
SA KRANOVIMA .
Pravilnikom 0 higijensko-tehnickim zaStitnim merama pri radu
sa dizalicama predvidene su zaStitne mere na dizalicama, njihovim delo-
virna i uredajima i one, uglavnom, obuhvataju sve poslove koje treba
obaviti pri izradi i u radu sa dizalicarna da bi se obezbedila sigurnost
Ijudi koji rade u neposrednoj njihovoj blizini. Sve ove zastitne mere se,
uglavnom, mogu razvrstatiu one kojih se mora pridrzavati proizvodac
dizalica i u obaveze koje mora ispunjavati rukovalac dizalice (dizalicar),
odnosno Ijudi koji rade na odrzavanju i remontu dizalica.
propisi 0 zastitnim merama kojih se mora pridriavati proizvodac
dizalice obuhvataju uputstva u pogledu konstrukcionih izvodenja poje-
dinih delova, narocito onih koji se nalaze na krajnim ivicama dizalice,
sa kojima mogu ljudi doei u dodir. Ovde, pre svega, spadaju propisi koji
ogranicavaju najmanje rastojanje ivicnog dela dizalice od susednih kon-
15 - Transportni uredaji
225
strukcija, kao od krovne konstrukcije, stubova, bocruh zidova ita. Nacin
izvodenja prilaza dizalici, kao i stepenice za penjanje na dizalicu takode
su predmet obrade ovih propisa. Delovi dizalica koje redovno ,treba
odrzavati i nadgledati moraju, pomocu propisanih stepenica, lestvica iii
prilaza, biti pristupacni radniku bez opasnosti po zivot. Najistureniji"
pokretni delovi (mostnih) dizalica moraju pHi obelezeni upadljivom
bojom u vidu pruga jednake sirine polozenih pod uglom od 45 (crne
pruge na zutoj podlozi).
Kabina dizalicara mora biti smestena i uredena tako da jor diza-
licar pristupa bez opasnosti po zivot i da se s ovog radnog mesta ima
potpun pregled manipulacionog prostora dizalice. Osim ovoga, kabina
mora biti izvedena tako da pruza punu sigurnost dizalicaru pri radu,
kao i potrebne higijenske uslove, sto je narocito vazno za dizaliee koje
rade na otvorenom prostoru. Radno mesto u kabini dizalice mora biti
dovoljno prostrano da omogucava smestaj, odrlavanje i laku upotrebu
aparata i uredaja u kabini. Pod na kome dizalicar stoji kod komandnih
uredaja mora biti oblozen prostirkom od gume, polivinila iIi od nekog
drugog elektroizolirajuceg materija1a.
Pokretna dizalica sa kabinom mora imati uredaj za zvucnu signa-
lizaciju (2'vonce, sirena i s1.).
U radu sa gradevinskim dizalicama (toranjskim) mora se voditi
raCuna da vazdusni vodovi elektricne strnje na gradilistu ne mogu doci
u dodir sa metalnom konstrukcijom tornja iIi kraka dizalice, niti sa
celienim uZetom iIi teretom. U radu s ovim dizalicama, kao i sa drugim
okretnim dizalicama . sa krakom, kao sto su to lucke dlzalice, potrebno
je u uputstvu za pogon i oddavanje nagla.sdti da u slucaju jaeeg vetra
krak dizalice treba upravljati u pravcu vetra i da treba otkoCiti meha-
nizam za okretanje. .
Klizni iIi kablovski vodovi za dovod elektricne struje na dizalicu
moraju bitidimenzionisani tako da se obezbedi siguran=rad dizalice i pri
dozvoljenom opterecenju. Oni moraju biti ogradeni zaStitnom
ogradom iii mrezom od ziee na mestima gde pri radu postoji mogucnost
s1ucajnog dodira sa njima.
Elektrotehnicke zaStitne mere na dizalici obuhvataju propise 0
elektricnim instalacijama na dizalici, koje, pre svega, moraju biti izve-
dene prema vaZecim propisima 0 zastiti ad udara elektriene struje.
Glavni klizni vodovi pokretnih dizaliea moraju biti
na elektrienu mreZu sklopkom koja se moze zakljucati u zatvorenom i
otvorenom polozaju. Metalni qklopi svih elektrO'Uredaja na dizalici (regu-
latora, sklopki, elektromotora, elektromagnet.nih otkoCiva<:a i drugih
elektrouredaja) moraju biti zasticeni protiv opaanog ,dodirnog napopa
struje prema odredbama Pravilnika 0 zastitnim merama protiv opasnosti
od elektricne struje (Sluzbeni list FNRJ, br. 107/47). ovom pra-
vilniku, posle ugradnje se moraju ispitati svi uredaji' pod. nadzorom
nadldnog organa sluzbe inspekcije rada.
Duinost i signaliste mogu vrsiti sarno liea
za te duinosti. Ova lica moraju .biti upoznata sa svim propisima u Vezl
s obezbedeniem sigurnog rada dizalice, a njihovu mora povre-
meno proveravati nadlelna komisija radne organizacije.
Samo je dizalicaru dozvoljen . t '.
mora pre pocetka fiCia dc:r p led PrIS up na dlzahcu u pogonu. On
statuje stanje u kome se pa sve va:ne delove dizalice i'da kon-
le duzan da potpuno rastereti n%:op naP:skti dizalicu, dizalicar
1 postavi dizalicu na odredeno mes' o. 19ne u u u najviSi polozaj
polozaj i da glavni postavi sve komande
dlzahee,Pod opterecenjem nestane u m 1 z.a A,ko u rada
da spusti teret na podlogu ( .r.
ez1
struJe, a nIje u mo-
nIca), mora odmah preduzeti mere Uradena rucna III nozna koe-
koji visi. e za ranom prolaska ispod tereta
o svim neispravnostima k' . ,
(automatski iskljuciva.c struje k na sigurnosnim uredajima
stiti nadlezno lic" odgovorno' z OCtOlC: 1 r.) dizalicar odmah mora izve-
P . d' . - . as rucnu opravku dizalica
rl 1zanJu, prenosenju i spust . t .
duzan da se upravlja prema znak .ereta. dizalicom dizalicar je
vreme kretanja zvucnim si!;ma},im oVlma. slgnahste. Pre polaska i za
se nalaze u poiiu da se upozore radnici koji
J lZa ICe, .
Dizalicar ne sme podizati teret ne ozn t v' .
potvrde 0 tezini sumnjivog tereta m p a e tek kad doblje
uzevsi, dizalicar se mora u ' dizalicu. Uopste
o higijensko-tehnickim zastitnim Pravilnika
uputstava proizvodaea. ,a pn ra u sa dlzalicama, kao i
I signalista mora biti upozh t . . .
znakovima kOJ'e poznaJ'e l' dizali';( a sa sv
1
:m proplslma Pravilnika. On
, car uprav Ja radom d' r
zanJa tereta signalista se mora uverit' dr' lza Pre podi-
odnosno da Ii je simetrieno obe"en lA': 1 Je Slgurno vezan,
vezuju predmeti s ostrim . . " " . 0 po;nocu lanaca ill uZadi
stanjem drvenih Hi J.e duzan da ih zaStiti name-
. p '. aca na IVlce predmeta.
" re veZlvanJa predmeta signalista T'"
noseee srecbtvo (lanacili uze) k I?ora JIVO odgova-
cenJem oqgovara tezini predmeta opt ere-
lanaca, odnosno uzadj za vezivan]:e d at ecemh neobelezenih
S. '. pre me a Je zabranJena.
19urnost u radu sa dlzalicama u 1'k' .
za vezivanje tereta za nos . ve 1 OJ zavisi ?d pom<;>tnih
lZ tlh razloga moraju izradivati eb element dlzahce. OVI uredaJi se,
crteza, s odgo';arajucim rorae . sarno. osnovu detaljno uradenih
se voditi raeuna 0 tome onluml'SpmUa, Prll projektovanju mora
ne s e ece us oVe:
_ se :r:jima uhvati teret i da se lako oslobada'
d
a
u pogonu da ne bi teret spao sa nJ' ih'
- a unaJu malu tezinu' ,
- da ne ostecuju teret pri nosenju.
Za prenosenje tereta dizalieam t bI' .
sredstva, eelicna iIi kudeIjna uzad z a upo r7 JavaJI;1 se, kao pomocna
nova, klesta itd. Sitnozrni i .ur prste-
se razmm. vrstama kofa. ' ao 1 e 1 materlJah prenose
Celicna uzad i lancl koji t bI' .
odgovarati standardima kao da s se UP? reI JavaJ,u z8: vezivanje moraju
deveni fabrickim atestom. u nosecl e ementl; om moraju biti snab-
KudeIjna uzad sIuie za vezivanje tereta samo do 05 Mp . t'
15. ' noslvoS 1.
227
Kada se teret vezuje sa vise krakova za noseci element dizaliee,
sila je u svakom kraku:
1 Q Q
S = COS Gt m= K m'
gde su:
(.t - ugao nagiba kraka uzeta Hi lanea za vezu, prema vertikali;
m - broJ krakova uzeta iIi lanea za v.ezu;
K - koeficijent, jednak 1; 1,15; 1,42; 2 za odgovarajuce vrednosti
ugla (.t, od 0; 30; 45 i 60.
Radi sigurnosti se .uzima, pri ddanju tereta sa vezom lanaea, da
je njeno korisno opterecenje najviSe 2/3 od dozvoljenog opterecenja ako
je ugao izmedu krakova veze lanaea do 90; odnosno do 112 od dozvo-
Ijenog opterecenja ako je ugao izmedu krakova od 90 do 120. Ugao
izmedu krakova veze lanaea ne sme biti veci od 120.
Veza lanaea se sme vesati 0 kuku dizalice samo pomocu medu-
karikekoja je za tu svrhu predvidena.
U toku eksploatacije sva pomocna sredstva za vezivanje tereta za
noseCi element dizaliee moraju se pregledati svakih 6 meseci ,da bi se
. ,,' utvrdilo stanje elemenata (uzadi i lanaca) i predupredilo njihovo izne-
nadno kidanje.
228
PRIMER PRORACUNA MOSTOVSKOG KRANA'
NOSIVOSTI Q - 20 (M ) R '
H - . - p, ASPONA L = 20 m, VISINE DIZANJA
- 14m, KRAN RADI SA: SREDNJIM RE2IMOM RADA
Zadamii ,kI'lain r.ooi u jetdlnoj maeilI1S:ko,' .radii , .. ,.
parametre: brzina dizanja tereta v. = 6 3 (.1 I . OiI1!ltCl l.'lml8. sled'e6e :mooe
(
d,z , m mm), ,brzma kretanja kolica
mOOkte) Vkol = 25 'mitInlill1) 1-._' k .
, 'U!l2jlll1l8. : Tetalll] a ,mosta 'Vkr = 50 ) .
mltn
1. Mehanizam za dizanje
1: 1 Proraeun donje koturace
Prema zadaJtom teretu usvaja d . k;oo
prenOS/Il,i'm odlntooom ik = 2 '(svr. 81) v'O
J
:n,18. ' , tU:'atCa .krn:.ka,
eml8. kotur.aJCe data J na 81. 64.
Kuka. 1z taibl!ice2 !btl'a se PI' '.'
AM 20000 DIN 687. (Msrteri1jrall 20 Mp iku/k'a tipa
M 85, sa 'PreCnlilklOim j1e2'Jgra do = 73 mm. .) Z'a'VIo),l1JICa iI1'a v,I'Ihu k!Ulke je
PO'VI'Sirna ,p!'e'Seim j,ez;g.ra j'e:
d
2
7t 73
2
7t
Ao = -- = -'- = 41 8 ['CIIll2]
4 4 ' .
Napon 'U l11>aIt'eZJa!l1Om del'll vrai1Ja 'k'U>K'e je:
o"z = -.S = 20.000 _ 2
Ao 41,8 - 478 Pklp/om) < O"doz = '(,300 +' 600) /lkJplcm2].
Vd!siiJna na'V'r1Jke (:teori:j:slk1a1 je:
H =. 4Q>t; _ . . 420,000.06
7t - ,M) ''Pdoz - 3-;i4(8,:iF-7,,32) :300 = 2,6'8 [om).
Provera opasnih prese.ka kwke
Prelselk I - ,l[. >pmsetk t,r.
, .1'e 'a!pe2ln1Qlg olbl!l!ka. ROV'l'silll'a j'e:
A
- 0, + ib2 145 + 6 '
I - 2 hl = ' 2 17 2
. = 174 [CIIll J.
229
Ud'aljenootJi tez,i.:StJa .preseka od krajnjeg vl'allma izmooe:
hi bl + 2hz _ 12 . }4,5 + 12 = 7,33 [om],
el = -3- . 'i)'\-'-i-b-;- - 3 14,5 + 6
= hi - el = 17 - 7,33 9,76 [om].
'M.Qm.en;ait lill1ercije ipI'e.sika joe:
biZ + 4b
l
b2 + bl hl _ .:!:.4.14,5 6 + 6
2
.17
3
= 39'60 [cm4].
II = 36 (hI + lin) . - 36 (14,5 + 6)
(jj;poonri. mamenlili i!2lnlQ.ge:
WI = __ Il_ = = 540 [em
l
],
el 7,33
Wz = _Il_ = 3960 = 410 [em
l
).
9,67
'ktri-\1'ilI1e neutraU.lI1e ose joe:
1:6 . 1
Rl =; + el =2 + 7,33 = .15,33 [em.
. . .' !Ilia ............,..k I - II izI1JOSi:
Moonen:art: SlaVIJ'3II1ja u .......... "'" t4
Ms, 1= Q{ + el ) = QRl = 2000015,33 = 306.600 [k1pom],
[daNcm].
Naporui u k.vajlI1j.ilm vlakln:io:na, preselka I - IiI su:
Q . Ms, I _ 300600 = 115 + 567 = 68'2 (-k
P
z l <
crt = Al + WI - 174 + 540 ,em:
230
< 700 [::2 I, [daIN/om.2J.
Q Ms, 1 _ 20000 =
r:r2 = Al- Wz - 174 -- 410
= U.5 - 748 = - 633 [ik.tp/cm
1
] < 700
Prema 1, je O'&OZ = 700 (iktpicm
1
], [daiN/om
2
].
PTesek IiI - IV:
b3 + .b4 11,5 + 7 .14,9 = 13.9 [cmll,
A1. = 2 h2 = 2
, hz. bJ+2b4 _14,9.11,5+21 = 684 [cm},
el = -:3" bl + 'b: - 3' 1-1,5 + 7 '
ez'= h2 - et' = 14,9 - 6,84 = 8,06 [om].
Moonenalt 'i!nercije je:
12 = hl + + pi .hi = 11,5
2
+ 411,57 + 7
2
3'6 (b3 + lb.) 36 (11,5 + 7)
.14,9
3
= 2J500 [em'}.
Oilpo.l'lI1Ii: motmtmtfJi eu:
I2 2500 3
W3 = et' = '6,84 = 366 [em J,
W. = I: = = [oml].
e2 8,00
PolJu.pre'OnIiIk kri'Vilne ll1eutralIne ooe 1zmosi:
a 16
R2 = ""2 + el = "2 + 6,84 = 8 + 6,84 = 14,84 [em].
Moonenai saV'ij'aIl1ja presek-a III - IV }e:
Q 20000,
Ms,: = 2 = -2- 114,84 = 400 [kpc!1'i, [daiNcm].
Naporci u rkrnjll1w v1:alknima su:
r:r3 = Q. fig 4'5
0
+ M
s
,2 = 20000 1 +
14
3
8
660 = 72,4 + 404 =
2Az W3 21;3-9
= < 700 [:2-/' [uaNa!l:n
2
],
Q .j;;g 45
0
Ms,2 20000: 1 148000
rr:= 2Az - W. = 2,139'- '3'10--=72,4-477=
= - 405[:2 J < 700 [daNcm
2
J.
Navrtka i leziSte. NlCtvrttka se Ii.zraduje od C 04 45. Za standardnu
mebrti.0klu ZJa'Vojl!1liou V',isliina na'Wi!ke &e ooreciouje prema ohrascu:
H = 0,8 d.= 0,8'85 = 68 rom (td - pre6n:iik zalVlOijln:1oe).
Radi ploC'iloe za S'preCa'vanj-e oo'V'rtatnJa u:svaj.a se v.isill1-a
navrtike
H = 90mm.
Spo11:ni preCtniiJk lI1av,l'tk-e (s1. 43 i 44) je:
Dn = = 1,885 = 153 [mm];
zoog veli6iJne gomjeg !pI'Stena taiksijailnl(),g l:ciaja iUlSvaja se ;ptretIn.iik navrilke
Dn = 1'65 rom. Aikstij'ailJni li-a'j sa O'Sllon.a0.n!hm prSltenom S' hirailZ taIbN.c-e 8:
preCn'idt je D = 155 rom, vi'S'j,n-a h = 57 mm (sa 'Prs'tenom), 'pr-ecniik
pl'Sterl'a Dl = 165 mm.
231
Trave'/"'Za. Ml8lberijal tJrlWer'2'Je 05 45. se kmrb1ci tip
kaliu'l"aCe, orema sl. 43, sarno, sa ;po 'kotlm:ml sasValke st.rane, Jet"
je za 20 Mp primenjena dvoJna koturaca sa,4 krana.
Ce bi'tJi prora6t.mata prema proraCu.n6/lroj shem:i
,noj na sl. 1.
2::l2
Usvojene d!imEm'Zije SU:
I, = 340mm,
dr = 95mo:n,
DI = 100mm.
. Si:rilna t:z'cl'V'eI'2le je:
B = D, + (10 + 20) = 165 + 10 = 175 [m.m.J.
SL 1
PreCnik atvora u traverzi, potreban za provtlailenje vmta kluke joe:
do = d + (2 + 5) == 90 + 2 = 92 [tmm],
(d = 90. mm, precnik o()ibImdenog dela vrata iknJIke).
Momenat sa'V'ijanja I\l sredini pre.seJm. (traverze) masi:
Q1 _ 2000034 = 170.000 [kpcm}. fdaNcm1
M=-4-- 4
Potrebni otporni momenat u sredilni .raSpOna travJr:re je:
M. 17000.0 3]
W -- - .= 170[cm .
= (O'cloz) - 1000
Najmanja visina tmver::re je:
H V 6W - V 6170 = 11,1 [om].
= B - do - 17,5 - 9,2
Usvaja se H = 120 mm.
Momenat savijanja na kl"aju rukarvca (prasek I - I) izn09i:
M.
-..9-. 8 = . 8 = 80000 [kpmn], fdaiNcml.
,r - 2 2
NapOID ,pr'isa:'f'j8lnj'u nUlkavca i'e:
_ Ms,r _ 80000 _ [ k P ] _.') [kP I [daN]
crs,r = 01 d 3 - 0. 1 9'53 - 935 --2 < [crdozJ - 800 -,- LJ)O -i. ' --,
, r , , em em- cun2
lezutSiva iklOtulrova soe 'ulSvajajlU po dya radii
l
jaJlina lezisba sa kotr'lja-
nj-em IU svaikloj 'gjla'vC:ilnli: IkotUlra, UlnUlta'I'1l1deg prean'i1ka d = 95 mm. Opte-
jlidJnog l'eZwba je:
QI = = = 5000 [daN].
1. 2 Vie, koturi i dab'oo.
S1Jepm Ik,OII'.itsIn'O(g dejoStva Ipri ,mdl\l.$ ikO'tm:mn, Cioja se Igla'VlCilna oikreee
ako ooo'vdrnilce tpiOOko loeiZ1i1Sta sa iklQitrl]:jamj-em, joe 110 =
SiJefpen ikJoo:ti.lsIn.ootJi dV101jlI1e iko1Jul'aJOe sa c,ebilI1i ,kir8lka, (t<:rlnOSlIlo dye
kotuTOOe sa dva Ikmk:a) joe .'(o!brazac 27):
11k = 1 -:: '1)offi = 1 - 1)0
2
= 1 + 1)0 = 1,98 = 099
, m (1 - 110)2 (1 - 1)0) 2 2 ,.
N ajViOOa lS'iIla u j,edn,OIm lkor.alktu urre'ta joe:
F = Q + Gd, k = 20000. + 600 = 5200 J
. u, max m'11k 4.0,99 L' tp ,
(Gd,.k "" &00 ikp - IteZlill1'a dlQlI11e ikl()ltutrace).
Prema tablici 11, stepen sigurnosti uzadi za srednji rezim rada je
K =5,5.
Prem.a abnascu 22,rnJCrull1:S1ka sill1a ,k'iidalnjla U2,eDa .i'e:
Fo = Fu, maxK = 51200"5,5 = 28600 [lkpJ, [daN].
silli OIdgorv:aII"a ;U!Ze (pni ja'oi'l'lli mateni.i a1a i:i'OO 9.W iktiJdam,je
11m = 180 k.'P/mm2) 'Pl1eC1nJilk:a 212 rom, ti.pa B (talbhl'ca 9),
PDema joe me: B 2'2 X 180 DIN 6'55,
BreOniilk Ik'otura u o.lOIbo1Sa ,,se dJoib'ilja iJz odl'llOlsa Did., ik'O'j'i je I2!a sreClll1ji
remm Taid'a fV8Iblllioa 17) joedin.ak 20:
Dk = I[)d = 20o.u = 2022 = 440. [1l1'lInl]. Vsva:i'a se D = 500mm.
Dooitna jie'dinog lkTaik-a U'z-eta Ik.ojli ISle ll1'amOl1iava ll1'a .dOlboo pri d1'zaillju
tereta m;a. 2laid:runu V'i;silnu H' = 14 m, \prama 'UlSV'OIj'tmOj shlemli kowra& je:
1= H'QI< = 142 = 28 em].
Broj zaJV1()1jl!lih i11ooV1a, 'j)CJItrebn;iih za ll1amOlta'Vlalllj.e OOeIta
[
r = 1t eD + d) + 5 = 1t (0,.50 + 0,(22) + 5 = 22,
(5 2Javojaika rtadi sfugnwnfuje yere !kvalia weta sa dOfboSem).
Da.I'itn.a naI'lezJall']>()Ig de1:a dJoIbooa j e;
L' = 2'zt = 22225 = 1100 [mm],
(t = d + 3 mm = 22 + 13 = 25 rom - -k,otmIk 'ZiaJvojnog z,laba).
233
Ol::l'imna.o!"Z'iln'B. doibO'Sa, 'pri hrZ'ill1,i di.zam.ja Vdil = 6,3 m/miln joe:
Vd = vdi7. h = 6,32 = 12,6 [m/min).
Pot;relbini fbr()lj OIbrta dJO'bO'Sa je:
Vd 12,6
Il1d = = = 7,8 {dbr/m!iln).
+ rl) 1t (0,50 + 0,022)
1. 3 MotOT mehanizma za dizanje.
SinI8lgla motm"a meham:i.:1lma 1m di.zalllje odreduje se prem
a
obra:scu
(66 a):
P = = = 24,3 {ikW] = 33 (KS1,
102'TJ 60 1020,85
(TJ = 0,85 - opSti stepen koriSlnooti m<eha.nJiJ2ml'a).
Za srednj'i 'l''iJirn rad-a vrednoot relatiVll10g trajan.i'a !'ada joe
TR = 20/0 +- 25%; usv.a:ja se TR = 25/0.
Kanoo :u .ta!bJ!i.aalIIra elek!troIIllO'1lOra po".toji ko1<:ma lSa (TR)g = 20
%
,
to toe ikoefici!jenJt uveCainja biJlli:
K = = V = 1,t2.
gn,a!gta m>OltJolra ipri TR = 200/0, j.e:
Po = 1,12',p = 1',1'233 = 37 = 27 [KW}.
UsvajlB. se motor R>arle KQnca'l', bp 2AKZJd 355 - 6, sledeCili

p = 38 EKS}; :01 = 000 [.obr/miin}; 'f.R = 20%.
p,I'Emoon:i odlnJoo .mehl8ll1
l
i,zma joe:
i = 960 = 123.
nd 7,8
US'V'a>ja se shema mehamomna premaSik:itCi ll1a 51. 103-h, odIll<QSIlo sL 77.
Prema tabl!i'C'i 29 d, <S<e dtVlOtS'oopen<irooulktor ti!p8. H'R 5 0()-6 ,
koj'i daredli sa sn;a!g'tOtffi 'Od 24,5 (:kW), pri Ib:roju akoota Uil.amn<Og vra-
tila or- 1000 .oIbr/roim., i TR = 25%.
Prenoon
n
odnos reduikttar'a joe ir = 25.
'Dr<e<'i prenosnli. 2lupea:s1Ji patr ima :pranOSll
'i
odInos:
. 123
113 = 25 = 4,92.
1. 4 Dimenzije dobo.sa i njegove osavine.
UlkJUlpna diuiZi'na dIoIbCJIa:
L =L' + III + 2.2z = 1100 +340+ 425 = 1540 [mm].
234
F+F
1 2
.

110 lUO
17190
sl. 2.
":t
1'2.
/',c
120

1
j.e liJm'!adeh <Old H:venoog
gv-ozdoa (,gil. 22). Dclll.jdlnoa z;ilda
1iverlJOIg dolbOOa se moie odre-
d'ilti :prema obrasoo:
/) "" O,02Dd + (0,6 + 1) [cml,
/) = 0,0250 + 1 = 2 [em].
se da joe tpreOn1ilk pod .
nag 1l1a D6 "'" 660 mIn eo1l1og tkTllllga Z\JIP'C81lullm prJk':vrSCe-
Obimna '5lHa Illa zu,pCanik'U 6 je:
F. = 2 FuDd _ 2520050
'. D6 - 66 = 7870 [ikpJ, [daNl.
Sille lI10a 'gloa"VlOiln -"" ' . . .
(daN) 'SU: sma, .piL'C' .. posta:Vl]ClI]-LtCI da je terii!na dOfbtooSa
Fl "" F _ 25200 + 700'\
. . 2 - 2';'-/= 5'550 [Jkp J, [daN).
Reakcije ooLcmooa eu:
FA == (F, .'!".)jl<54 + 12) + F2 12 = (5550 + 7870) 166 + 5550 12
178 178
= 12950 [Ikp]; [daN];
Fa = 2 5'550 + 7870 - 12950 = 6020 [(kip], fidaNJ.
Mamenai IllIB. mes:tu dejsi'V'a '5li!le Ina glavCini ZlUpOOll1ika 'e'
.M. = F,,12 = 1295012 = 155000 [kpcm]. [daNcmJ. J .
OsoV'iIllia Q2:rald.ena .ad 6elik C 06 . a 45, sa {udoz)=1000+-1200kp/cm2fdaNm21
Pot:reihn!l.p:reen'ilk ruka1vca osovine na oln .... ro ........... ,.' .
3 . .... .,....... """' ..... IznOSl:
d = ."/ M. A3/155000
" 0,1 {Udoz) "O,I'HOO = H,2 (cm].
Usva10a se prOOnIiIk.rulka'Voo d = H2 [.mm].
. . j'e debljina l1ma - <OSIklInca OSOV'iIlle /) = 12, .
s1nlSl!ci pnti$ak na :mestuoslarnj'a1!1ja 0ISi0'VliInJe: mm, <l1l1dla Joe pov.r-
'P - FA 12950
- d .0 = 11'1,2 = 960 Jlk1:>/am
2
} [daN/em
2
) < fUdozJ 800
. + 1200 [daN/em2].
Dunenzije drlaca oscw:iIne bdlt-aju .:.e iIz tablioe 20.
235
1. 5 SpojnioG izmedu motom i red.uktora.
titoge. spojnd'Cla preII'l(lI9i. je:
P 37
M.p = 71620 7 = 71620 960 = 2750 [kipcm], [daNcrn].
Kairo pni. d!ilzaII1ju {odin. ierIeIta, spojmca mora da .prenese
i dodadni dIilnIami&'i' momen:ad !pOIt1.rieIbaIn da savlada mle littrerdje tpri
va-nj:u, 0IIlIde se spoojln!ilOa od!rediuJje I)JI1"eIIlIa momem.u:
M = 1,5 M.p = 1,527'50 = 413{) [daNcm].
Iz tabl!iJoe 30 bib-a se spojnl.i.ca, spoljnjeg iprOOnljtka doboS? D = 300 mm.
1. 6 KoCmica.
KOIOOri> momenat se odiredujoe Wz momenta .1lereta svedettlOrg na vrattitlJo
elelktromalx:xra, jer se oa on:jemu nailaa:i .gl:arvOi/nJa spojnilOe, lkPja iSWW'eIIleIlO
51uti i Idao k
'
o6l1Ji dIci:lIDS. Mom8lJalt tereta {sveden,:rJIa prV'O W'aotliJo) joe:
d
U
)'1) 20000(50+ 2,2) .0,85 = 180C[lkrpcml. [daNcm].
M
ter
2-1lk''lm 2.2.1123
Pat!'EIbni dtoom momena.t 'kOOniice se ddbija i,z obr.asca:
Mk = = 1,751800 = 3140 [ilopcm], [daNcm],
gde je = 1,75 - S'tepen driJanja rereta, koj'i imooi lalki
retim rada 1,5, :za 1,750. rz:a ,teki 2.
Kako jre tpr'een>ik KOOnOig dc.JIb.oI9a
tj. Dk = 300 mm,to je '&ilia trenja Uta papuCsma lko6n.'lICe (rprJmal1']eIHl. J
koOn!ica sa dVIe lPapl.1I6e):
F
t
= Mk = 3140 = 105 [klp], [daN].
Dk 30
Sid.apriltliska .papuee na dolboS je:
F. 100 1Ir!..]
FN = 0,35 = 300 [daN].
Visina pa!pU'Ce je:
H = (0,5 -:- Ih = 0,65300 = 200 [mm].
PotI:1E!btla limina papu6e li!znooi:
FN 300
B = H.p = 20.2 =7,5 [om],
gde je p - prirtmsalk wmed'1.l lpRlpuCa i dol:xJSa
(t.aibtHce 21 i 22).
USVlaja ee B = 90 mm.
236
2. Mehanizam::fa kretanje kolica
Koo!llica i(maJ6k'a) j'zvedel!U:l sti p'remta Slkli'c'i Ina .
., 112.
2. 1 121bor motora.
ULSvatia t -.. k "
75)
' J se eIZIll1la. 'Qlliea Gkol = 6400 kp PT'OOniilk 1_ 1,' (b
zae Je: . <.:<Ka 00 ra-
Dk = Fm.. _ 6600
(b - 21') k - (4,5 -:- 0,8) "60 = 29 [em].
Prem,a illaibrrici 32, uLSIV'arj'a se tOIOark D - 320
, "...",,-,,1 a ,- ' .mm.
U tg'onnj'elm obra&:iU o?Jn.aike 2'llTRlCe:
F max = Q + Gkol = 20000 +6400
4 4 6600 kp - opriJtisak IIlta .t()loalk
,
b = 45 l!IliIn - .g.1rilIl,a glave silne KS 22 (tabli.ca 33)'
r = 4 rom - '.PO*lulpreon'lIk zaJOlhljenj,a .glaV'e sune' '
k = 60 kp/cm
2
d . ,
- OIZV'OIlJeno specifucnoo o'Ptere6enje (ltalhlioea 31).
Otpoa- Ik:TetJarnju 'fOfbrazac 67) i:Z1!1ooi: .
'OF (i
1
'd 2 f) .
w = (Q + Gk) D + D .(3 = 26400 (0,1'0,13 .1,4 =
= 590 [ikpJ. [daNJ. 32
Uevajta se Weme uhrzarnj'a kolica tt = 3 [s}.
&ida in'8l'cije pri u.svo:ienom Vl'<In:enu tl joe:
Fin = Q + Gk _v _ _ (20000 + 64-00) 25
,g' 60t, - 9,81.60.3 = 373 [lkp], fdaN].
SIhl'a IPotfll'leibll1la da ,po/krene iko.l!i'0a sa mes1a joe:
Fn =. + 1,2 -:- 1,3) Fin = 5090 + 1,3373 = 1(}7'5 [rklp], [daN].
1,2 -:- 1,3 U'zima U IObz-ill' dopunske gi<le ilIlercije r:otOI"a
, s!poJl1'lIlce 1 eleInelI1aJta P'I"'110ISll1'O'g mehalI1
'
i'zlIna.
Pool1lrelbtna S11a:gJa lIla 'PO'6etlku kretanja iz;n;()si:
P
n
= = _
102'T] 60.102.0,85 - 8,16 fikWJ.
Slruaga il:l:liOIIloTa 'PJ.'Ii sredinjem koefic
'
ijanllu preap1Jereeanja 4; = 1,5 je:
P' = Pn _ 5,16 _
1,5 - 1,5 - 3,44 [kW].
Sn'RlgJa m'Od:ora p'ri u'staljen-oom kI"'tRlnju je:
PI = F,,v = 59025
l()2T] 60 102. 0,85 = 2,83 [,kW].
237
, . aga motofl:t l:Jii'ra 'prema P .,
Koalko. je P > PI, to se 187-6, fabri1ke >>'Riade kOJ'l
UsvaJa 'se tIpa _ 55 KS pri n = 870 'Oobr/m'lll1.
i TR = 20% r-azvIJa sn?gu p" -,
pI" ".: aCfu'
. TR 25"/ .. {)\l1 ce razvlJauI SIn 'I:>
PI"l = ,
P = 5,5 = 4,9 [KSI = 3,6 {kWl
1.12
2.2 Prenosni vdno$.
. b : . kret8lnj-a v. = 25 m/roiln Je:
B'roj okret-a tooka pn rzml
v _ 25 = 25 [ohri>:mliJn].
n, = .:rt--: 15,' - 7.0,32
PrenoSll'l'i odnos }e:
. !Ill _ fl70 34 8.
1 = - 25 ' . . a
' __ ,;n 1_ ., """v.rtlnlJ<eVl!ffi
" . . d>e'b' 2lU'PC,,",JUlI>.. Il\.0JU Je <K4 '.
. Koalko se iz 32 m = 6 mIn. Airo se .za broJ
vez;8ll1 za 1..oCalk .zuba 'Z6 -:-:. 'Z 19 to 00 ;preostail'i
zuba ISpregmu,rog zup?a'l'lik-a red'l.llktoo:-a, 'l {)In ce .
p:r>edst'aiVlja:ti, u stvar!l." 'Preno()'Sl
. 34,8 19 = 12,7.
!l.red 52
. .. ;redn.uktor, tfupa HR
USV.3!ja se i,z taibJ;i;ce 29 a, ,gtvaJmi ,prenosmodnOO.
. odinooom ir = 12,5 'taIkto a Je
prel!10Sll'llm ,
52
. - - = 34,2.
1 - , 19
Swami hl'O'j <l!klreta ,t;OOkoa Je:
nl _ = 2'5 4: [olbr/min:11,
111(= i-34,2 '
>a j.e Ii brzitnta iktOI1i.c-a: . '
. _ . 32 .25 4 = 25,5 fm/mll11).
238
Vk = 1t'D,:n, - 1t,' .' ...
'., eroa U'veC8Il1iOJ hr21lJIl11 J e.
Potrebna SIfi'a'ga mo'tol"a, 'PI" '
P
' _ 344 25,5 :;::: 3,51 [lkWl
-, 25
. . --.3,ovolJ ava.
1 <
3,
6, to 'UlSvoQJen:I mvoliU'J. ;t.<iJU
KJallro joe' 3 ,5
2. 3 Spojnica.
't
Spojnioa ilZl!I1e<iu ,motora i rediwktolra se'l:Jiira prama mQmenvu:
M.p = 71620 = 580 ['ktpom], [dafNcmj.
1z 1ia1b11oe 30 :bUra se eramiOna spojlnica, ,pre6ruiJka D = 200 mm.
2. 4 KoCnica.
Nia dbotd spojtruitce .&e IUgra-du1oe Portr,eIbmd ,ko6Dti moman:at
treba ooood'iJti taikio da ilroHca' bezteJoota 'l1oe' (kIJilZajlll .po m-ama. N ajveCe
prazm'ilh k.oo:ioa, pri sti!p'elIllllsigUl!'ll1lOlSti pl"otliv ,prod{<liza'V'Wnja
cp = 1,2, Je:
a = _ (Fw, _ ' .. g =[ 0,20,'5 _f. 143-',_ 0,5.01.
qJ G D . 1,2 \;6400." ,
gde Je:
0,13)]9,81 = 0,66 [m/ISZJ,
F w, 0 - I()ItpOor pri 'kJretanju J'aJS'tJere6ern'ih
k - odnoQlS tbroj-a vodecilh to&:ova 'PNmloa broj u toOko'V8.;
- lkiQ/elf!icijen1 trenja lozmedu toICtka i SiIrue.
Vrenne .kJOIOelnj-a, pr<i brzi'I1!i 'k!ret8lrljl2 kolica ,Vk = 25,5 m/rn:itn:
, v 25,5 t.,J
tic = 60.a = 60.0,66 = 0,64 La
Zall'floajll1!i' 1In0000000att mehl8lI1!i!mna 'i 1k1ll11iJoo. sa JtJerebom, sveden na vra-
mo ellk:1Jro'.tl1!Qltorla 'iznooi:
GD
2
= (OD/ + GD./) 1,2 + GDko1
2
;
-
GD,.2kol = 0,1 (Q + Gk) nJ2 = 0,1 {20000 + 4'600) = 2,12 [kpm2J, [daiJ."'lm2].
oo2r = 0,087 !kipm2 - zarmadtni mQlIllletnoart: lr'otora
GD./ = 0,39 tkopo:n2 - zamajll1'i. mOTnlel!18.1t spojtnli:c.e,
GD
2
= {0,087 + 0,3'9)'1,2 + 2,12 = 0,58 + 2,12 =2,70 .r;k.pmZJ.
ZtamaljlOli illlJOIllIEmat meh8J!lli'2'J1Tl,a :i lloo!lic.a bez terata je:
GDo2 = (ODI +00./) 1,2 + OD
2
0 ,kol = 0,68 + 0,4= 0,96 ...,: 1,0 [.kpm
2
), fd.a:Nm21.
25,5
2
GDo,ko! = 0,14600 87()2 = 0,4 [lkpm2}.[daNm" 1.
MomfIllalt de :ilnJeI'lC'ije 'P'!'i dlZra:OUln!altoon VremerJ!U 1k00000ja j e:
M
'. ___ Q\I>2o _ 1,0870 _ 363 r,J,......... ] f..l-N 2'
m - 375 .<1;k' - 375. 0;64 -, LU<i an J.
,
Momanaif; sill.oe otplotm, pri kn::eilaJnju ikoiliic<l. bcez 1JeIreta, sveden na
waJtiilo elektromotora joe:
239
M
. - F Dt.'r\ = 143 0,32 0,85 = 0,56 [\kpm], [daNm],
,,- w'o 2.0.
j
20'34,8
a ist'i .momenat pri iklOlI;ioima:
M - 590 0,32 0,85 = 2,3 [ikpml, [daNm),
Ir - 2.34,8
Po,trebirui kocni .mo,mem:at pri usp0JrelJ1ju Old a = 0,66 mls
2
je:
Mk = M .. ,' - M,: 3,63 - 0,5'6 = 3,07 i:kpm] , [daNmJ,
Momenat si:le iJn'ercide pri \kocenju iiwlica sa teretloim, ,i.e:
Min = Mk + M" = 3,07 + 2,3 = 5,37 [lklpmj, [daNm].
VIf,eqne Ikocenja wHoa :Sa !fJeIreIbom j.e:
_ GD
2
'ln, = 2,7780 = 1,04 [8]
tk - 375.!Min 37-5.5,37
USIPOO"Emj.e 'pri ()'vom 'VlI"IIDJe!l'U lkOCeinja j.e:
a - _v_:::::;.,' 25,5 =0,4'2 [m/1S2].
- 60rtk ' 60'1,04
Odnoo ikoenOig 1ffi0iIDJeln<Ua prema r8ldmlom ffi()lffienJbu je:
ok' = Mk = 3,07 . = 1,33.
M'r 2,3
Stt'!pEm sfugunmOtStli prottivprdldi'ZlaV'8lIlJja ipIUIl'ltiih iklol'ioa se IDOIZe prove-
ri1li ptrema lOtbrasou:
FRI f - ff3)
q> = d ;
FR2 + f)f) + Min
Dt Q + Gk V Dt _ 24600 .
Min = Fin' 2 g . 60.tk 2 - ,9,81
= 168 (lkpm1, '[daNro]
25,5
601,04
F - F - Q + Gk - = 12300 [kp] , fdaN).
RI - R2 - 2 - 2
032
12300 (0,2 . -2 - 0,0005 '1,4)
- = 2,2,8 > 1,2.
q> - 0045 "
12300 ,(0,1 . -'-2 - + 0,0005) 1,4 + 168
0,32_
-2--
Prema 'ilZll1!eSeII1,om, Z8.protl'aOuIn klOCni.oe se 'UJSlVlOjitd mlO-
men'rut Mk =-3,07 k:pm. Dall'ji proil'aiCuln ikomce sa dve parp!.l.iOe Je 1stl kao
i kod mehtalI1i:z'ma ZJa di'ZalI1je tereta.
240
r: Mehanizam za kretanje, mosta.
Meha1l1limtm z'a ikretamj'e' mooua 'USvojen je :prema s1 113 a.
3. 1 Izbor matera.
U&VIOjena te2Jiln.a moota joe Gkr = 16600 [,kp], [daN].
P.rean,lilk '1:JoOka je:
D - Fm
I - (b - 2r) 'k .
rorasoLI' (80) lI1.ajvre6i 'pl'1i'tisalk lI1'a 'tocaJk krarua Je:
F rna. = G
4
ltr + '. L - = .. + 20000 + 4600. 20 _ 2
. 2 4 2 20 =
= 11070 [ktp], ,taIk.o dla j,e:
. 11070
D
t
= (6,5 _ 1,2). 60 = 35 om.
UsV'aja IS D, = 400 mm.
Prrimenjen;a Silna j.e KiS 43 ('batblJioa 33).
Otpor PI"i ik>retamj:u Ikrama .ie:
Fw = (Q + Gkul + Gkl) + :f}f3 = 43000 {0,1'0,}5 + (2.-:f
o
O?} 1,4 =
= 1(}50 [daiN].
Usvaja se Vl'eme Utbrzel'V'amja kraJn<8. t, = 5. s.
81;1:a Ul1'lleJX!ij
l
e 'Pri IUsvojen()lffi vretmenu
Q +Gko! + G:r v 43000
Fin =. . g . 60,1/;-=9]1 . = 730 [daN].
Slitla IZa 'PdkJ1eltamjte tkJmna sa mesm joe:
Fn = Fw + 1,2Fin = 1050 + 1,2730 = 1(}50 + 8'80 = 1930 [I'" 1 r.rl ... 1W"I
l\JP, ('-w.'J'
Fv 19GO.50
P
n
= -'-.. _--.. = ---- = 18 ,5 [lkW].
102'11 60102'0,85 '
P'r.i I/J = 1,5 ISinJaJga IlnioItoI'la je:
P' = P
n
= 18,5 = 12,3
1,5 1,5
SnJatga lllIOiUora 'P'l'Ii 'Ustatljenmn iktret:aInju je:
P -..":':"'''-__ 1050'50 _ "
1- 102'11 - 60.75'0,85 - 13,7 [tkW} = 18,6 [K18J.
16 - TranspoFtni uredaji
241
Ka!ko joe PI > P', to se sna.ga .motOl'a hira ,prema 'Slnazi PI,
Usvaja se motor Iahr:ike Rade KODcar, tipa 2AKZd 267-6, kOjl
pri TR =' 20"/0 razvija snagu P.,. = 20 KS, sa nl = 910 obr/min.
3, 2 P1'enosni odnos
Bl'oj .00kil"'e'ia tocka kl:'a,na prj brzill1'i ,k1re'tanja Vkr = 50 m/s je:
!n, = .. 0"._ .. =_J?g_ =39,8,
-;"t.D, '1':'0,4
Prooos.ni ,odinos je:
i = = = 2'> 9
n, 39,8 .
Prenosn'j odnos ZiUPCa:stog p8ll'3. na tooku je:
h = -i{ = 2,78.
Potre1:m;iprel1'oonl oonos dvO'stepetnog \'ertilka1nog reduJctJO'ra na
sJ.'ld;illlli most'll je:
, Ii 2'2.9 6
Iln."<l = --:- = 2 = 8,2 ,
13 i
3. 3 Spojnica
Spojnica izmedu motora i reduktora se bira prema momentu:
Msp = 71620 = 1470 lkipom,
J:z talb'lioe 30 se bilra elastJilOna !S'pOji11lica, -precni,ka'D = 250 rom.
3. 4 K'oenica
Kocn'ioca se proraculnava ill'll 1sti nac:iln kaoo 'i ,k'oOOi-C8 meharri:z.rna Z8
,kre1Jlm}e \kJoiliioa {maOke).
242
T,.oF<:zzm Qs/nli'loni zotyoreni koluthl ct/zotit:!m m.:;tori, rt:Pb,.ik.
.. Rode I<one!=o,."
TIP TR = .yO?
.-_.--.---'---"- ,.-
:1 gOO: 3.2
0,07
4
! 9/0:
0,087
185-8
187-8
235-8
18.5
Trof'aznf osmhronf, zotyoreni kol.utnl dizolicni mot-ori, rl1brike ./lode /(ont!()I'
TIP TR 20;", J<$ 40% TR 60% ZO'!1o.;ni
i_" ).ffm
KS In:n
momenot Tezma
rim
KS
0 11m
G02 kp
2AKZei. KS !min Hn
/"In min
;:r;;
kpmf/.
307-4 38 /445 3,t 34 3,4- 30 3,9 f,8 2-95
-.-
--I--
355-4 49
'450 3,3 44 3,7 3B 1460 4'( 2,8 395
1---- .--1--- 1--- .. - ----
357-4 61 2,9 5f 1450 3,3 49 1455 3,7 3.2 430
.. - - ._-.
-- - -- -- --
405-4 76 3,0 68 146(; 3,3 6{ 1465 3,7 5.2 525
1---.- _.-
1-- f....--
'---' f-- 1-
407-4- 98 .2,8 1!J6 146" 3,2 76 1465 3,6 (5,7
575
46'5-4 1221/460 2,6 (08 1-0/65 3,0 98 1465 3,3 fO
'760
----.- -----
667-4- 15'2 f465
i
3, f 136 f49'0
.14 122 1f,'10 3,8 11 830
f---- - --
e-._.; .....
'-
525-4
(90
/,*64 2,3 1'70 f46() 2,6 152 1465 2,9 14 1150
52'7-4 244- 1460 2.3 2(6 146(, 2.6 190 1465 3,0
'7
1240
307-6 30 960( 2,7 2'1 96t. 3,0 24 970 3,3 2,5 265
355-6 38 96012,5 34-
96t. 2,15 SO 970 3,1 3,2 405
357-6 49 I 96d, 2,03 -9";- 2,6 38 970 3,0 3.6 440
405-6 61: 9'7(. 3,0 9'15 3.3 49 975 3,B 6'.6 540
407-6 '16 97(, 3,0 68 3,4 6f 980 3,7 7,5 595
981976
. -- ..
465-6 2,8 88 98(, 3,3 76 980 3,6 ,2
7'70
467-6 (22 975 2,6 108 980 3.0 98 980 3,3
/4 860
._-
-'
525-6 152 98" 2,8 138 980 3.( 122 985 SA 20 1240
.- -
.52'7-6

2,6 ('70
9"0
2.9 152 985 3,2 23 ,340
j-- .. _-
307-8 24 7(5 2.4- 22 72(, 2,7 /9 725 3,0 3
263
1---
:355-8 30 '725 2,6 2'7 '725 2,9 730 3,3
'"
415
1-- ..._' . . -.- f--. . '--'
35'7-8 31!J !l'2.!i 2,5 34 725 2.9 30 7ao 3,2 4,6
450
- ..
t-- -.- --.
405e" - 49 725 2."1 44 725 2.7 3B '130 3,1
6.8 55S
.. _-- .
f- --
40'7-8 6f 725 2,3 54 '730 2,'7 ;'9 730 2.9 7,6 605
465-0 76 73(, 2,9 68 73() 3.2 61 735
3,0 lit 800
. _ ...
. -- ---- ..
467-8 98 73(, 2,8 86 "30
3,2 76 735 3,6 17 875
,
525-8 122 735 2,3 108 '740 2,5 98 740 2.8 30 f 2'10
--
52'7-8 152 735 2,2 (36 '735 2,4 f22 '740
2."
34 ;380
Herne sklce elektromotora
v,
lYa zohcev
TIP
t
A B C
c, i D I Ii:
1= I G'
10f
1

, J Fi G, H K
Toler<RCa

'!f 1f
I '
h
9
/-
0
,2
k
O
I JIi I III -Q2 -as
2AKZf05
9"""
250190,171'5/'32428160, 8 28 60,8 30,9 180 IS
2AKZI07 2-8
1250 190j/94 1150 ! 32 ! 80! 10 :35;3 32 1801/0
:.35,.3 180: 15
;
2AKZ 235 2-8
32 i 80 1/0
i "
180: /8 13.5;3 32 /80 t 10

i
i2AK 237 2-0
280 224/22d.f67 ; 38 i 80
1
'0 4f,.3 .32
80!,0
f--.
3fli 2542121/62/421110 i 12 42
-_.,
,
I
2AKZ 265 2-8
flO I f2 20d 18
2AKZ267 12-8 315
19'! 18 i ((0 I f4
/S1,5

I
200/18
flO; (2
TIP
I I I pat.. i l. l., t U Uf V W Wi 1)( .Y; Z
2AKZ-(852-8 25 556 8/91328:265 65 60:"
I l I
vlO
I2AKZ 107 2-8 25 1
6
1( 1
69
/)320'285 335250''''6 65: 601310
I2AKZ 235 2-8 30 642 1726 i 80 i 80; 60 i340
! i :; ! i . !
I,zAKZ 237 2-8 30 (s07 '77( :3881330[4/329457.51263180 60
f?AK2' 285 2-8 35 '729 ie..;;..;; 4,y0: 3751 "f'l2' 32569 283 i 75 85 1380
I j 1
2AKZ 267 2-8 35 799 914 /3751 -'172132534 353175 65 ]380
Sve mere za 2AKZ (0-2(s Vrea'e I ZQ 2AK2'd 18-28
l1erne sloce eleld,.omotora
TIP ,F G i Df
TIP i! t u! UI 'v [VII' i W, Y z
2AkZd35 4-121 SO 1225'550:525163013'7015'7213' 69 ! 100 500
------ -+_._--' ------+--:------1---.. . -j----
2AlcZd 35 ",.f2l 50 '1265:55015251630: ';05 55 215,5: &9 fOO I 500
.. . i i l i; .. '- -"h
2AkZd*0.5 55 (3/0'610' 58516851 465 52235 :f02, ,120r 570
- . - ,I - , , -+
2AkZd.t,O'l' 4.12 55 1360'6(0585685:515 47 240 102..51 (20! 570
, '. I I
4.12:-60
1140 16'40
2AkZd525 :
29
1
50
.110'.' i 720
2AltZo'527 4- (2 26 :1705' 775 745870 66'5; 28295 '150 : 160: 720
SPISAK TABLICA
Tablica br. 1: Dozvoljeni naponi O'doz
2: Dimenzije kuka sa jednim krakom, prema DIN 687
3: Dimenzije kuka sa dva kraka . .
4: Dimenzije karika profilisanog preseka
5: Dimenzije spajalica . . . .
6: pimenzije konusnih prikijucaka .
7: Dimenzije klina i kucice. . . . . . . .
8: Dimenzije leziSta sa kotrljanjem za oslanjanje kuke
9: Celicna ufad - DIN 655. . . . . . . .
" 10: Celicna uzild - DIN 656. . . .
.. 11: Stepen sigurnosti K, za eelicnu uiad
" 12: Dozvoljeni broj prekinutih fica . .
" 13: Stepeni sigurnosti K za zavarene lance .
" 14: Zavareni lanci od okruglog celika, prema DIN 766
" 15: Stepen sigurnosti K, za zglobne .
" 16: Zglobni lanci prema DIN 8150
" 17: Odnos DId. . . . . .
.. 18: Dimenzije kotura, DIN 15062. . . .
19: Konstrukcione mere !lebova na dobosima .
Strana
" 20: Dimenzije dr!aca osovina, prema DIN 15058 . . . . .
21: Najveei dozvoljeni povrsinski pritisak u kocnica sa papucama
" 22: Karakteristike frikcionih materijala. . . . . . . .
" 23: Dimenzije kocnog dobosa u zavisnosti od kocnog momenta
" 24: Dimenzije traka za koenice . " "
" 25: Vrednosti e . . . . .
" 26: Sila na rucki dobosa za vucu . . .
" 27: Gabaritne mere horizontalnih reduktora
" 28: Shema polozaja vratila reduktora
" 29a: Reduktor - HR 250
" 29b: Reduktor - HR 350
29c: Reduktor - HR 400
" 29d: Reduktor - HR 500
" 2ge: Reduktor - HR 650
" 29f: Reduktor - HR 750
" 29g: Reduktor -' HR 850
" 29h: Reduktor - HR 1000
., 29l: Reduktor - HR 1150
:. 30: Elasticna spojnica. . . . .
31: Dozvoljene vrednosti za k u kp/cm'. . . . . . . .
'32: Normalni tockovi za dizalice sa kliznim lezajima, prema
DIN 15046 . . . . . .
33: Dimenzije sina, prema DIN 536
34: Pljoste sine
31
33
35
41
44
46
46
49
60
62
64
65
67
68
67
7G
72
76
86
92
97
101
107
108
109
126
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
149
150
155
156
35 ZeleznU!ke sine '.' ,
36 Koeficijenti otpora C 1 C .'
Strana
156
156
37 Dozvoljeni najveei ugao nagiba trake sa . . . . .
38: radne
nog doboa . d': In' povrsina papuce
39: Dozvoljeni ra IJa 1 .
ill trake i kocnog doboSa. .
40: Trooarz,nl alSim'hroni, zatvorenl, .kolllltm, diJzalucni mOori,
f
a/brilke .RaJde KoniCar. . . . .
_ ,_....... dir.z:aliCni xnotori,
41: Trofazni asbnhroni, zatvoreni, ' ... 01.1>",,1,
fabrike iRade iKoncar.. .'
42: Merne ski-ce elek:trooInotora
43: ,Merne ski-ce elekotromO'tora
. Primer proracUJIla moosiovskoog krallla
198
223
224
Predgovor
U v 0 d
Glava I
Osnovni podaci
SAD:a2A.J
Strana
3
5
1. Podela za dizanje i prenosenje tereta . _ 7
2. Opste karakteristike dizalicnih mdina . . . . . " 19
3. Opste karakteristike uredaja za neprekidni transport materijala 'M
Glava II
Elementi dizalicnih mehanizama
4. OpSti pojmovi 0 delovima priborima za veSanje tereta
5. Kuke sa jednim krakom
6. Kuke sa dva kraka
7. Uzengije - stremenovi
8. Vesanje kuke za uZe. . . .
9. VeSanje kuke za donju koturacu .
10. Specijalni uredaji za hvatanje tereta
11. Uzad
12. Lanci .....
13. Poredenje svojstva uZadi i lanaca
14. Koturi
15. Koturace
16. Dobosi
Glava III
Kocnice i ustavljaCi
17. Opsti podaci . .
18. Koenice sa papucama .
19. Koenice sa trakom (pojasne) . .
20. Kocnice sa diskom i konusne koenice
21. UstavljaCi
Glava IV
Prost! dizalicni mehanizmi i :maiue
22. pogoni mehaniza.tna . . . . . .
23. Male dizalice (dizalice sa malim hodom)
24. Cekrk . . . . .
25. DoboSi za vucu (vtl.tla)
26. Dizalicni mehanizmi za dizanje .
25
:18
32
36
40
45
51
57
64
'i1
71
'i8
85
94
94
102
lOS
118
116
120
124
124
128
Glava V
Mebanizmi za kretanje
27. Konstrukcija i prorac:un mehanizama za kretanje
Glava VI
Dizalice mostovskog oblika.
28. Mostovske dizalice . . . .
29. Ramne (portalne) i poluramne (poluportalne) dizalice
30. Pretovarni mostov! . . . .
31. Kablovske dizalice (kabl-kranovi)
Glava VII
Obrtne dizalice (obrtni kra.:novi)
32. Zidna okretna dlizalica
33. Dizalice na stubu . . . . . .
34. Stubna dizalica sa strelom - derik-kran
35. Velosipedne dizalice
36. 2eleznic:ke dizalice . . .
37. Gusenicne i automobilske dizalice . . . .
38. Pokretno-okretne dizalice - Pristanisne diizalice
39. Stabilnost okretnih diza1ica
Glava VIII
Podiza.ei
40. Vertikalni i nagnutt (kosi) podizaci
Grava IX
Ure4a.ji neprekidnog transporta. sa. vucnim elementom
41. Trakasti transporter!
42. Elevaton
Glava X
Ure4!aji neprekidnog transporta. bez vuiinog elementa
43. Zavojni transporter! .
44. Inercijalni transporter!
Glava XI
Eksploata.cija dizaliea.
45. Preuzimanje dizalica. .
46. Pregled i odrlavanje dizalica . . . . . . . .
47. Osvrt na higijensko-tehnicku pri radu sa kranovima
Primjer prorac:una mostovskog krana
Spisak tablica
Strana
145

161
163
166
167
170
171
173
174
175
175
179
180
186
194
202
210
213
-'
216
219
225
229
Sava M. Dedijer: Transportni uredaji dizalice i prenosilice I Naslovna strana: Hamid Lukovac I
Tehnicki urednik: Divna Lubura / Korektor: Ljubica Mladenovic / Izdaje IP OOUR
Zavod za udzbenike, Sarajevo / Za izdavaea: Milan Petrovic / Stampa: IP "Veselin Maslesa,
Sarajevo - OOUR Stamparija Mostar / Za stampariju: Rudo Bandie.