UNIVERZITET U NIU

Tehnoloki fakultet Leskovac

PREDMET

ZATITA IVOTNE SREDINE

Prof. dr Zoran Todorovi

SEMINARSKI RAD
TEMA:

TEHNOLOKI PROCESI KOJI ZAGAUJU VODU ULjNIM EMULZIJAMA

STUDENT: ALEKSANDAR MILETI 4672/08

U Leskovcu, 2011. god.

TEHNOLOKI PROCESI KOJI ZAGAUJU VODU ULJANIM EMULZIJAMA

Uvod
Po Pravilniku o zatiti voda od hemijskih materija, koji se propisuje za kanale gradskog kanalizacionog sistema, zabranjuje se uputanje toksine, opasne i tetne materije u koncentracijama vedim od maksimalno dozvoljenih (MDK). U ove materije spadaju i ulja i masti, organskog ili mineralnog porekla, za koje je MDK propisano 40 mg/l, to ujedno i predstavlja predmet istraivanja ovog rada. Ulja i masti u otpadnim vodama mogu poticati od raznih ovekovih delatnosti. Cilj ovog rada je da se identifikuju tehnoloki procesi, koji najvie zagauju recipijente (reke, jezera, mora i sl) otpadnim vodama koje sadre ulja i masti, kao i predlog tretmana ovih otpadnih voda. Polazna hipoteza je da najvedi doprinos u otpadnim vodama opteredenim uljnim emulzijama (ulja i masti) daju naftna industrija, petrohemijska industrija, metalopreraivaka industrija i industrija za proizvodnju ulja i masti. Metode istraivanja koje de se koristiti u cilju dokazivanja postavljene hipoteze su statistike metode kao i prouavnje literature.

Tehnoloki procesi pri kojima se javlja otpadna voda koja sadri uljne emulzije
TEHNOLOGIJA PRERADE NAFTE Poznato je da tehnologija prerade nafte predstavlja veoma vanu industrijsku granu za celokupno oveanstvo. Meutim, prerada nafte ujedno spada i u najvede zagaivae ivotne sredine. Moe se redi da nafta podjednako zagauje sva tri medijuma ivotne sredine (voda, vazduh i zemljite). Otpadne materije, koje se pri preradi nafte javljaju, se mogu svrstati u tri osnovne grupe: Otpadni gasovi (NO, NO2, SO2, CH3CH, CH3CH2SH i ugljovodonici), Otpadne vode, koje sadre (H2S, S2-, NH3, C6H5OH, tee i lake frakcije ugljovodonika, ulja i masti), vrst otpad (muljevi sa dna sirovinskih rezervoara, bezolovni muljevi sa dna produktnih rezervoara, olovni muljevi sa dna produktnih rezervoara, muljevi sa dna slop rezervoara, otpadni katalizatori kreking procesa, otpadni rastvarai, muljevi sa dna API separatora, flotacioni mulj i viak biolokog mulja). Glavni izvori nastajanja zauljanih procesnih otpadnih voda u integrisanoj rafineriji su: priprema nafte za preradu, akumulator vrnog produkta destilacione kolone, vakuum destilaciona kolona sa ureajem za vakuum, striper kolone, akumulator vrnog produkta kolone za frakcionisanje proizvoda katalitikog krekinga, postrojenje za proizvodnju bitumena, drenaa rezervoara, idenje kotlova, idenje izmenjivaa, idenje kolona i druge opreme. Pri procesima alkalnog pranja, rafinacije, izomerizacije i alkilacije, nastaju kisele ili bazne otpadne vode, kao i vode sa specifinim rastvaraima: furfurol, dimetanol - amin, ketoni itd. Pripremu nafte za preradu ine sledede metode: uklanjanje vode i soli, metode razbijanja emulzije, neutralizacija nafte, stabilizacija nafte i sortiranje nafte. Metodu uklanjanja vode i soli i razbijanja emulzija karakteriu otpadne vode, koje sadre veliku koliinu natrijumhlorida, male koliine fenola, sulfida i vodoniksulfida, a uz to prisutne su i znatne koliine nafte. Ove vode karakteriu i velike koncentracije ulja. Osnovne karakteristike otpadne vode nakon metode uklanjanja vode i soli su prikazane u tabeli 1.

Leskovac, 2011. god.

Page 1

TEHNOLOKI PROCESI KOJI ZAGAUJU VODU ULJANIM EMULZIJAMA Tabela 1. Osnovne karakteristike otpadne vode nastale primenom metode za pripremu nafte za preradu Parametar Koliina, procenat prerade nafte Ph BPK, mg O2/l HPK, mg O2/l Ulja, mg /l Fenoli, mg /l H2S, mg /l Prosena vrednost 5.7 8.2 259 291 169 15.2 4.3

U destilacionom postupku, pri kondenzaciji vodene pare, koja se koristi za stripovanje para sirovog benzina, nastaje otpadna voda, koja je izrazito kisela i karakteristinog mirisa (zbog velike koncentracije sumporvodonika). Pored sumporvodonika, ova voda sadri i znatne koliine amonijaka. Prisustvo amonijaka predstavlja rezultat neutralizacije vode u kondenzacionoj posudi u cilju spreavanja korozije vrha kolone. U vodi se nalaze i fenolna jedinjenja, velike koliine ulja i masti, kao i odreene koliine ugljovodonika iz sirovog benzina, kondenzovanog u istoj posudi. Izvor nastajanja otpadnih voda u postrojenju za vakuum destilaciju predstavlja barometarski kondenzator. Otpadna voda nastaje kondenzacijom ejektorske pare, pare za stripovanje i vode za hlaenje grejaa. Ova voda sadri ulje, fenolna jedinjenja i vodoniksulfid, koji je posledica pojave procesa termikog krekovanja u grejnoj zoni sirovine za vakuum kolonu. Kod postrojenja za termiki i katalitiki kreking, u akumulatoru vrnog produkta frakcionatora se javlja otpadna voda koja nastaje kondenzacijom vodene pare za stripovanje. Ova otpadna voda uglavnom sadri fenolna jedinjenja, u koncentracijama vedim i od 1000 mg/l. Pored fenolnih jedinjenja se javljaju i ulja, H2S, NH3 a moguda je pojava i jedinjenja cijanida. U procesima hidrodorade, gde spada i hidrokreking, otpadna voda sadri odreene koliine NH4SH, kao i slobodni NH3, H2S i fenolna jedinjenja. U procesima katalitike polimerizacije, kao katalizator se koristi fosforna kiselina. Otpadna voda nastaje ispiranjem finalnog proizvoda, u cilju eliminisanja tragova fosforne kiseline. U tu svrhu se koristi NaOH ili neki drugi alkalni reagens, pa otpadna voda sadri natrijumfosfat. U procesu katalitike alkilacije, proizvode se alkilati, visokokvalitetne komponente za proizvodnju benzina. Reakcije propilena ili butilena sa izobutanom se izvodi u prisustvu sumporne ili fluorovodonine kiseline. Otpadna voda koja nastaje prilikom pranja vodenim rastvorom natrijumhidroksida, izrazito je bazna i sadri znaajnu koliinu natrijumsulfata. U rafinerijama nafte instalirana su postrojenja koja koriste razliite rastvarae u procesima ekstrakcije, adsorpcije, azeotropne destilacije, a u cilju dobijanja kvalitetnijih ili novih proizvoda. Mnogi procesi, koji koriste rastvarae isputaju otpadne vode, koje sadre rastvarae koji se koriste u tim procesima. Kao rastvarai u rafinerijama nafte javljaju se: fenol, glikoli, amini, furol, m - metil pirolidon, ketoni, karbamid, teni sumpordioksid, sumporna kiselina i dr. Na osnovu opisane tehnologije prerade nafte i date analize otpadnih voda iz pojedinanih postrojenja, vidi se da su otpadne vode vrlo razliitih kvalitativnih karakteristika. Veliki deo ovih otpadnih voda, zbog sastava

Leskovac, 2011. god.

Page 2

TEHNOLOKI PROCESI KOJI ZAGAUJU VODU ULJANIM EMULZIJAMA same nafte, sadri velike koncentracije ulja i masti (prosena koncentracija od 200 - 300 mg/l), pa ih treba adekvatno tretirati. PETROHEMIJSKA INDUSTRIJA Osnovne sirovine za proizvodnju petrohemijskih proizvoda su prirodni plin i nafta. Petrohemijski proizvodi se mogu podeliti na primarne, sekundarne, intermedijarne i finalne proizvode. Primarni i sekundarni proizvodi su: vodonik, sintezni gas, monoolefin, diolefin, acetilen, aromati, n - parafin i cikloparafin. Intermedijarni proizvodi se dobijaju iz primarnih a koriste se za dobijanje finalnih proizvoda. Dobijaju se procesom proizvodnje alkohola, aldehida, kiselina, oksidacijom nezasidenih i aromatinih ugljovodonika. Od finalnih proizvoda, najvedu primenu imaju plastine mase i sintetika vlakna. Petrohemijska industrija spada u grupu najsloenijih industrija, pa su zato otpadne vode, nastale u ovoj industriji, kompleksnog sastava sa velikim brojem opasnih i tetnih materija. Od tih materija, najkarakteristinije su: iva, hlorovani ugljovodonici, fenoli, sulfidi, ulja itd. Sve otpadne vode petrohemijske industrije se mogu podeliti na dve vrste otpadnih voda: otpadne vode sa preteno organskim opteredenjem otpadne vode sa preteno neorganskim opteredenjem Otpadne vode sa organskim opteredenjem praktino nastaju u svim baznim procesnim postrojenjima, instalisanim u jednom petrohemijskom kompleksu, dok neorganski opteredene otpadne vode preteno nastaju u procesima elektrolize. to se tie standardnog petrohemijskog kompleksa, sa otpadnim vodama opteredenim organskim zagaenjem, moemo nabrojati slededa postrojenja: piroliza sirovog benzina - dobijanje etilena, proizvodnja polietilena niske gustine, proizvodnja polietilena visoke gustine, proizvodnja vinilhlorida monomera i proizvodnja polivinilhlorida. Otpadne vode sa postrojenja za pirolizu su uglavnom opteredene benzinom, uljem, etilenom i natrijumsulfidom. Otpadne vode iz proizvodnje polietilena najvie sadre polimere i ulje, dok kisele otpadne vode iz proizvodnje vinilhlorida monomera i polivinilhlorida sadre monomere vinilhlorida i etilen - dihlorid. Kod postrojenja hlor - alkalne elektrolize, zbog koridenja ive, kao katode, dolazi do pojave zive u otpadnoj vodi, koja spada u vrlo toksine elemente. Zbog specifinih karakteristika otpadnih voda iz pojedinih postrojenja petrohemijske industrije, potrebno je izvriti predtretman ovih otpadnih voda na samom izlazu iz postrojenja, a pre ulaska u centralno postrojenje za preidavanje zbirnih otpadnih voda petrohemijske industrije. Osnovne karakteristike otpadne vode u bazenu za egalizaciju (bazen za ujednaavanje protoka i sastava) date su u tabeli 2: Tabela 2. Karakteristike otpadne vode u bazenu za egalizaciju Parametar Prosena vrednost Ulje, mg/l 200 - 300 (max. 2000) Fenoli, mg/l 20 - 40 (max. 500) BPK5, mgO2/l 350 - 500 (max. 1200) HPK, mgO2/l 550 - 780 (max. 2500) pH 8-9 (max. 10)

TEHNOLOGIJA DOBIJANJA UljA I MASTI Ulja i masti su materije biljnog i ivotinjskog porekla, koje se najvedim delom sastoje od triglicerida masnih kiselina. Osim to predstavljaju najvaniji izvor energije u ljudskoj ishrani, ulja i masti se koriste i kao sredstva za podmazivanje, sirovine u izradi sredstva za pranje, koriste se u tekstilnoj

Leskovac, 2011. god.

Page 3

TEHNOLOKI PROCESI KOJI ZAGAUJU VODU ULJANIM EMULZIJAMA industriji, industriji boja i lakova, industriji proizvodnje plastinih masa i zato proizvodnja ulja i masti predstavlja vanu industrijsku granu. Osnovna podela prirodnih masti je podela prema poreklu, na osnovu koje se ulja i masti dele na: biljne (dobijene iz semena, plodova ili delova biljke) i ivotinjske (dobijene iz ivotinjskih tkiva). Najznaajniji izvori ulja su biljke: lan, soja, pamuk, araid, ricinus, kukuruz, maslina, palma, suncokret i sl., a to se tie masti ivotinjskog porekla, one se dobijaju iz tkiva svinja, goveda, ovaca, kao i iz mleka goveda, koza i ovaca. Znaajna koliina ulja se dobija i iz organa morskih ivotinja ( kit, foka, ribe bogate uljem, sardine, haringe i dr.). Karakteristino zagaenje ovih otpadnih voda je ulje. U proizvodnom procesu nastaju otpadne vode koje moemo podeliti u dve grupe: procesne i tehnoloke. Procesne otpadne vode nastaju kao produkt odravanja (pranje i idenje) procesnih postrojenja. Najveda koliina otpadnih voda, koje sadre veliku koncentraciju ulja i masti, nastaje prilikom pranja filter presa i filtera za bistrenje. Ove vode se karakteriu kao jako zagaene vode. Tehnoloke otpadne vode nastaju kao produkt tehnolokog procesa i u ovu grupu spadaju: barokondenzatorske otpadne vode iz dezodorizacije, ekstrakcije i rafinacije, kao i razliite rashlaene vode. Ove vode su malo zagaene vode i one zajedno sa procesnim otpadnim vodama idu na postrojenje za preidavanje. METALOPRERAIVAKA INDUSTRIJA Metalopreraivaka industrija obuhvata veliki broj tehnolokih procesa, ali meu tehnolokim procesima koji daju otpadnu vodu sa uljnim emulzijama treba istadi procese mehanike i termike obrade metala. Pri mehanikoj obradi metala se javlja trenje izmeu povrine alata i povrine predmeta koji se obrauje. Pojavom trenja se oslobaa toplota, koja tetno utie na alat. Zbog toga je potrebno smanjiti silu trenja, to se postie upotrebom emulzija, sapunica, ulja za rezanje itd. Najvie upotrebljavana sredstva su emulzije, koje predstavljaju meavinu ulja i vode. Pri samom procesu obrade, emulzija trpi znaajne fizike i hemijske promene. Tako, vremenom, dolazi do oksidacije ulja u emulziji pri emu nastaju asfaltne i smolaste materije, kao i zaprljanje uljnih emulzija nastalo troenjem dodirnih povrina. U tom sluaju, emulzija gubi svojsva potrebna za hlaenje pa se mora zameniti novom. Upotreba emulzije u odreenom pogonu zavisi od intenziteta, kao i od karakteristika mehanike obrade metala, ali su to uglavnom male koliine emulzija. Hlaenje reznog alata se vri uljem za rezanje, iji sastav ine masne kiseline, estri, amini i druga organska jedinjenja. Uljne emulzije, kao i ulje za rezanje, se moraju preistiti pre isputanja u recipijent. Termika obrada metala predstavlja obradu metala pri kojoj se menjaju fizike i hemijske osobine metala, a ne menja oblik obraivanog predmeta. Termika obrada metala se moe izvoditi na dva naina: termiki i termohemijski. Termiki postupci su arenje, kaljenje i otputanje. Termohemijski postupci su procesi cementacije, azotiranje, nitrocementacija, cijanizacija, siliciranje, hromiranje i dr. Kod ovakve obrade metala dolazi do obogadivanja povrine predmeta ugljenikom, azotom, silicijumom, hromom i drugim elementima. Za posmatranje procesa u odnosu na zagaenje otpadnih voda uljnim emulzijama, u mnogome su bitniji termiki postupci u odnosu na termohemijske postupke. Mogudnost nastanka otpadnih voda iz procesa termike obrade je iz rastvora za hlaenje i prilikom ispiranja metalnih delova. Zbog upotrebe ulja ili uljnih emulzija za hlaenje metala, otpadne vode iz ovih procesa imaju veliku koncentraciju ulja.

Leskovac, 2011. god.

Page 4

TEHNOLOKI PROCESI KOJI ZAGAUJU VODU ULJANIM EMULZIJAMA

Ostali izvori otpadnih voda koje sadre uljne emulzije

Danas se u svetu mineralna ulja i maziva koriste za potrebe rada maina u raznim industrijama, kao i u svim vidovima saobradaja. Maziva se uglavnom koriste za podmazivanje mehanikih delova maina, radi smanjivanja trenja, kao i za potrebe hidraulike. Gabaritne maine, kao to su razne vrste kompresora, razne graevinske maine i sl., koriste pri svom radu velike koliine ulja. To ulje, pri radu maina, se vremenom troi i istovremeno menja i svoj hemijski sastav, pa ga je zato potrebno stalno menjati. Promena ulja i maziva se uglavnom vri u remontnim postrojenjima, u kojima moe da se obavlja pranje i idenje maina. U ovim pogonima nastaju otpadne vode opteredene velikim koncentracijama uljnih emulzija. Slina situacija je i sa prevoznim sredstvima, koje moemo posmatrati na primeru preduzeda, koje se bavi transportom robe i putnika Ni ekspres. Prevoz putnika i robe se obavlja autobusima i kamionima. Da bi se odrao potreban stepen produktivnosti, neophodno je da putnika i teretna vozila budu u ispravnom stanju. Tehnoloke operacije u radu su pranje vozila, dnevni pregled vozila, remont i servisni pregledi (promena ulja i rezervnih delova), i tankiranje ulja i nafte (iz sopstvene pumpe). Redovno se vri odravanje oko 600 autobusa i 200 kamiona. Servis vozila se obavlja u remontnom odeljenju, za svako vozilo jednom u mesec dana. Remontno odeljenje se sastoji iz generalnog remonta I i generalnog remonta II. U generalnom remontu I se vri zamena delova, dok u generalnom remontu II se vri reparacija vozila (ako je vozilo havarisano). Nakon servisiranja, vozilo odlazi na pranje. Kao sirovine se koriste rezervni delovi, ulja, masti, nafta, sredstvo za pranje i odmadivanje. U otpadnoj vodi, koja dolazi iz remontnog odeljenja, javlja se prosena koncentracija ulja i masti 400 - 500 mg/l. Na osnovu ove koncentracije se vidi da su remontna postrojenja ovog tipa znaajni zagaivai voda. Pored remontnih postrojenja, uljne emulzije se u otpadnim vodama mogu javiti i pri skladitenju odreenih sirovina. Na primer, postrojenja koja slue za dobijanje toplotne energije (toplane), kao jedno od goriva koje koriste je i mazut. Zbog velike koliine goriva, koje se koristi, mazut se skladiti uglavnom na otvorenom. Prilikom rada sa mazutom, u krugu toplane, dolazi do odreenih gubitaka mazuta, a pod uticajem atmosferskih padavina, u obliku emulgovane organske faze, mazut odlazi u gradsku kanalizaciju. Zbog toga je vano preistiti atmosferske vode pre njihovog ulivanja u gradsku kanalizaciju ili recipijent. Kvalitet atmosferskih otpadnih voda iz toplana se moe sagledati kroz parametre, koji su prikazani u tabeli 3.
Tabela 3. Kvalitet atmosferskih otpadnih voda zagaujuih materija iz JKPGradska toplana - Ni

Parametar Sedimentne materije za 2h Suspendovane materije na 105 C HPK 20CBPK5 Amonijum jon (NH4+) Ulja i masti Fenoli Gvoe Bakar

Jedinica mg/l mg/l mg O2/l mg O2/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l

Csr 5.5 787.88 720 135 0.00 120 0.00 0.012 0.000

Teorija emulzije i uticaj uljnih emulzija na ivotnu sredinu

Leskovac, 2011. god.

Page 5

TEHNOLOKI PROCESI KOJI ZAGAUJU VODU ULJANIM EMULZIJAMA Ulja i masti se javljaju u otpadnim vodama u obliku plivajudeg sloja, u disperznom i emulgovanom stanju. Najsloenije je preidavanje stabilnih vodenih emulzija ulja i masti, koje nastaju u prisustvu povrinski aktivnih materija u otpadnim vodama. Ameriki institut za naftu - API, daje slededu klasifikaciju otpadnih ulja i masti: Laki ugljovodonici - obuhvataju sve tipove benzina, dizel goriva i rastvarae, koji se koriste u hemijskoj industriji. Prisustvo lakih ugljovodonika oteava separaciju ulja i masti vede viskoznosti. Teki ugljovodonici - obuhvataju sirovu naftu, dizel goriva, slop ulja, ostatke prerade nafte, bitumen itd. Maziva i ulja za obradu metala - obuhvataju ista ulja i ulja, koja se koriste u procesima obrade metala u obliku stabilnih emulzija. Emulziona ulja sadre sapune, organske masti i razna organometalna jedinjenja u obliku aditiva. Masti i organska ulja - uglavnom obuhvataju otpadne masti i organska ulja iz prehrambrene industrije. Emulzija je disperzni sistem u kome su disperzna faza i disperziona sredina normalne tenosti. Primer takvog sistema je majonez koji se sastoji od estica tene masti dispergovane u vodi, kao i emulzija ribljeg ulja u kojoj je raspored obrnut. Globule dispergovane tenosti imaju prenik od 0.1 do 1 m ali mogu biti i vede, pa su zato obino vidljive mikroskopom, a ponekad i golim okom. Emulzije sa kojima se obino sredemo u praksi su emulzije u kojima je ulje disperzna faza pa se zato nazivaju ulja u vodenim emulzijama, za razliku od tipa emulzija voda u ulju, u kojima su estice vode dispergovane u ulju. Tip emulzije se eksperimentalno moe odrediti na vie naina. Jedan od naina je da se mala koliina vode u uljnoj emulziji stavi na mikroskopsku ploicu i u nju utrlja kap ulja, to de dovesti do meanja , dok u sluaju emulzije tipa ulje u vodi, kapi se nede sjediniti. Drugi nain je da se meri elektrina provodljivost i ona je znatna kada su upitanju emulzije gde je voda disperzna sredina, a neznatna kod emulzija kada je disperzna sredina ulje. Emulzije voda u ulju su stabilne jedino uz prisustvo trede supstance, a emulzije ulje u vodi, koje se dobijaju zajednikim mudkanjem, nisu dovoljno stabilne. Da bi emulzije bile stabilne potrebno je prisustvo emulgujudih agenasa. Ovakvi sistemi sadre disperznu fazu u velikoj razmeri, pokazuju osobine kao to su visoka viskoznost relativno visoke koncentracije i stabilnost prema elektrolitima. Emulgujude agense moemo podeliti u tri grupe: dugolanana jedinjenja sa polarnim grupama (sapuni, dugolanane sulfonske kiseline i sulfati) supstance koje su po prirodi liofilne (proteini) razne nerastvorne prakaste supstance (bazni sulfati gvoa, bakra ili nikla i dr.) Razaranje emulzija, tj. prevoenje u dva makroskopska tena sloja moe se ostvariti na vie naina: hemijsko razaranje emulgujudeg agensa (dodatak kiseline ili dvovalentnog katjona emulziji koja je stabilisana natrijumovim sapunom) je efektivno, a isto tako i dodavanje supstance koja tei da preokrene faze. razaranje pomodu visokovalentnih jona koji smanjuju z-potencijal estica emulzija. fizika i mehanika razaranja (zagrevanje, zamrzavanje, centrifugiranje ili brzo treskanje).

Leskovac, 2011. god.

Page 6

TEHNOLOKI PROCESI KOJI ZAGAUJU VODU ULJANIM EMULZIJAMA Teorija o stabilnosti emulzija zavisi od relativnih meupovrinskih napona. Moe se primeniti u mnogim slucajevima, ali se tu mogu javiti potekode usled eksperimentalne neizvesnosti. Nije lako odrediti stabilnu emulziju, kao to nije uvek izvesno da li je svaka data emulzija u ravnotenom stanju. injenica koja ovo objanjava je da kod potpuno istih komponenata jedan nain tretiranja daje relativno stabilnu emulziju dok kod drugog naina, to ne mora biti sluaj. Na osnovu date teorije o emulzijama moe se zakljuiti da su one u otpadnim vodama problem koji treba da se shvati ozbiljno, a njegovo reenje treba da bude postignuto paljivim i detaljnim radom. tetnost otpadnih voda koje sadre uljne emulzije na recipient ( reka, jezero itd) se moe sagledati kroz: mineralizaciju organske faze ulja i masti, toksinost pojedinih jedinjenja koja se nalaze u uljima i masti i uticaj na fizike karakteristike recipienta. Ulja i masti se uglavnom sastoje od organske materije (mineralna ulja i masti sadre pored organske faze i neorgansku fazu ), koja se pod uticajem aerobnih i aneorobnih materija mineralizuje. Kada se razgradnja organske materije deava u aerobnim uslovima onda u vodi dolazi do smanjenja kiseonika. Ova pojava moe prouzrokovati nestanak kiseonika u vodi, to dovodi do pomora riba i drugih organizama koji koriste kiseonik za disanje. Zato je pre isputanja zauljanih otpadnih voda potrebno pratiti parametar BPK (biohemijska potronja kiseonika). Ulja i masti mogu da sadre u sebi neka organska jedinjenja koja su vrlo toksina. Tako na primer, zauljane vode naftne industrije sadre ulja i masti koja u svojoj strukturi mogu imati jako toksina jedinjenja: fenole, benzen, toluen itd. Fenolna jedinjenja spadaju u jako toksina jedinjenja jer imaju irok spektar toksinog dejstva a karakterie ih i sinergistiko dejstvo sa drugim opasnim toksinima (amonijak, cijanidi, teki metali). Pored toga, ova jedinjenja spadaju i u kancerogena jedinjenja. Kao i fenoli, i benzen spada u vrlo toksina jedinjenja a poznato je da kada se unese u ovekov organizam, u malim koliinama, moe izazvati bolest leukemiju. Toluen spada u manje toksina jedinjenja, utie na centralni nervni sistem i pogorava funkcije bubrega. Pored nabrojanih ugljovodonika, poznato je da neki drugi ugljovodonici, koji se mogu nadi u uljima i mastima, imaju kancerogena, mutagena i teratogena dejstva. Zauljane otpadne vode u recipijentu mogu izazvati promenu boje, viskoziteta i mutnodu. Ove promene mogu, u velikoj meri, uticati na ekosistem voda, jer menjaju fizike karakteristike, koje naruavaju ravnoteu prirodnog stanita. Pored navedenih karakteristika, moe dodi i do pojave plivajudeg sloja ulja, koji spreava razmenu gasova izmeu vode i vazduha.

Tretmani otpadnih voda koje sadre uljne emulzije

Da bi se zatitila ivotna sredina i ouvala u stanju ravnotee, potrebno je zauljane otpadne vode preistiti pre isputanja u recipient. Koji de nain tretmana biti izabran za tretiranje ovih otpadnih voda zavisi od slededih faktora: protok otpadne vode, kocentracija ulja u vodi, fiziko-hemijske karakteristike ulja u otpadnoj vodi i zatita ivotne sredine.

Leskovac, 2011. god.

Page 7

TEHNOLOKI PROCESI KOJI ZAGAUJU VODU ULJANIM EMULZIJAMA Tretman zauljanih otpadnih voda moemo sagledati kroz shemu postrojenja za preidavanje otpadnih voda naftne industrije.

Slika 1. Shematski prokaz preiavanja zauljanih otpadnih voda naftne industrije Kao to se vidi sa sheme, otpadne vode iz razliitih postrojenja prvo ulaze u bazen za egalizaciju, zatim prolaze kroz dva bazena za prethodno odstranjivanje ulja (API separatori), nakon ega voda ide na hemijsku obradu, odnosno u sud za koagulaciju. Posle suda za koagulaciju voda se dalje tretira u bazenu za flotaciju i na kraju odlazi u talonik. Bazen za egalizaciju predstavlja ureaj za ujednaavanje protoka i sastava otpadne vode kada su u pitanju dve ili vie voda sa razliitim protokom, a koje se meaju. Ovaj ureaj se u procesu preidavanja nalazi na mestu posle reetki i peskolova. Bazen za egalizaciju se sastoji od bazena za ujednaavanje protoka, opreme za uduvavanje vazduha i ureaja za evakuaciju vode. API separator je talonik posebne konstrukcije, razvijen u amerikom institutu za naftu. Ovaj talonik ima iroku primenu u velikom broju rafinerija. U njemu se vri uklanjanje grubih talonih estica i znaajne koliine mineralnog ulja. API separator (slika 2) se sastoji od dve komore odvojene zidom. Ovaj talonik je opremljen sistemom za zgrtanje taloga, koji se krede malom brzinom, a na povrini pospeuje kretanje ulja prema izlazu. Ureaj je opremljen sistemom za grejanje, a na izlaznom delu je montiran skimer u obliku brane, sa mehanizmom za podeavanje visine. Hvatai ulja i masti su ureaji koji slue za uklanjanje plivajudeg ulja i masnoda. Ovi ureaji se projektuju kao pokretne trake koje se stalno okredu na povrine otpadne vode u bazenu skidajudi tako plivajude ulje. Od ovih ureaja su u najedoj upotrebi skimeri.

Slika 2. Shematski prikaz API separatora

Leskovac, 2011. god.

Page 8

TEHNOLOKI PROCESI KOJI ZAGAUJU VODU ULJANIM EMULZIJAMA Koagulacija predstavlja proces prevoenja jednofaznog sistema (otpadna voda) u pravi dvofazni sistem, destabilzacijom koloidnih estica hemijskim sredstvima ime se ostvaruje preduslov za njihovo taloenje. Ovaj proces najede se koristi za uklanjanje ulja, koloidnih estica, odreenim delom rastvorene materije i suspendovane materije iz otpadne vode. Hemijska jedinjenja koja se koriste za ovaj proces su: Al(SO4)3 18 H2O; FeSO4 7H2O; FeCl3 6H20. Od ovih jedinjenja najiru primenu ima Al2(SO4)3. Ove soli u vodi hidrolizuju gradedi pritom teko rastvorna jedinjenja, odnosno hidrokside metala koji su skloni aglomeraciji. Hidroksidi metala polutante u vodi adsorbuju na svojoj povrini ili ih ukljuuju u svoju strukturu, pri emu ove estice aglomeriraju i taloe se na dnu bazena za koagulaciju. Hemizam hidrolize Al2(SO4)3 se predstavlja slededom hemijskom reakcijom: Al2(SO4)3 + 6H2O 2Al2(OH)3 + 3H2O Optimalni opseg pH za primenu Al2(SO4)3 je 4 pH 8. U procesu preidavanja je potrebno ubzati koagulaciju, to se postie flokulantima. Flokulanti koji se koriste se mogu svrstati u tri grupe: neorganski organska visokomolekularna jedinjenja sintetika visokomolekularna jedinjenja Flotacija je proces preidavanja otpadnih voda kod koga se uklanjaju pene, masti i ulja pre uputanja u gradsku kanalizaciju, ako su prisutne u velikoj koliini. Ovaj proces je proces suprotan taloenju, pri emu se uduvavanjem vazduha na povrini vode prikupljaju estice lake od vode. Flotacija moe da se kombinuje sa drugim prosesima, kao na primer sa koagulacijom i fizikim taloenjem. Kombinovanjem flotacije sa drugim procesima se postie veda efikasnost a ujedno je i ekonomski isplatljivije jer se ona ne projektuje posebno u nekom drugom bazenu. Na osnovu naina uvoenja mehurida u vodu, flotacija moe biti: flotacija vazduhom pod atmosferskim pritiskom flotacija rastvorenim vazduhom vakuum flotacija Proces flotacije sledi nakon procesa koagulacije kako bi se ostvario to vedi kontakt izmeu koagulanta i emulgovanog ulja u otpadnoj vodi. Ovo se postie uduvavanjem vazduha u donjem delu bazena za flotaciju, ime dolazi do efikasnijeg meanja otpadne vode i koagulanta.Taloenje se odvija u betonskim bazenima u kojima se uklanjaju suspendovane materije (inertni materijali i mulj). Proces taloenja se odvija na osnovu sile gravitacije zbog ega brzina vode treba da bude mala, da bi dolo do taloenja to vedeg dela suspendovane materije. Pri projektovanju talonica, potrebno je obezbediti i opremu za sakupljanje i uklanjaje mulja i pene. Ovim postupkom se uklanja 50 - 70% suspendovane materije i 25 - 40% BPK. Efikasnost taloenja zavisi od povrinskoog opteredenja (m3 otpadne vode na dan po m2 horizontalne projekcije povrine talonice) pa ga pri projektovanju treba uraunati. Dubina talonice se projektuje tako da bude veda od 2.5 m. Talonice mogu da se projektuju kao pravougaone ili krune to zavisi od zahteva kupca. Zauljane otpadne vode iz naftne industrije optereduju recipijent najvie organskim materijama. Ove materije su uglavnom biorazgradive. Kada se posmatraju otpadne vode industrije za proizvodnju ulja i masti, one sadre organske materije, koje se gotovo u potpunosti mogu mineralizovati biohemijskim procesima. Zato je potrebno, pri preidavanju zauljanih otpadnih voda, ukljuiti i bioloke procese preidavanja. Ovim preidavanjem se u velikoj meri uklanjaju bioloki razgradive

Leskovac, 2011. god.

Page 9

TEHNOLOKI PROCESI KOJI ZAGAUJU VODU ULJANIM EMULZIJAMA organske materije. Koloidne i rastvorljive organske materije prelaze u oblik manje vie stabilisanog mulja koji se taloi na dnu bazena. Ovaj mulj ima adsorpcionu mod, pa zato moe adsorbovati bioloki teko razgradive toksine materije gde se sa njim mogu ukloniti. Bioloko preidavanje otpadnih voda se moe podeliti na dve vrste postupaka: polutehniki postupak tehniki postupak U polutehnike postupke spadaju lagune za otpadnu vodu, polja za oroavanje, filtri u zemlji. Tehniki postupci su bazeni sa aktivnim muljem i bioloki filtri. Nedostaci polutehnikih postupaka su ti to su manje efikasni tokom zime, poljoprivrednim kulturama nije potrebna voda tokom cele godine a to se tie filtera u zemlji, mora se voditi rauna o podzemnim vodama. Da bi procesi aerobne biorazgradnje mogli da se odigravaju, neophodno je stalno prisustvo kiseonika. To je mogude reiti ostvarivanjem velike kontaktne povrine vode sa vazduhom, uduvavanjem vazduha u otpadnu vodu, meanjem itd. to se tie biolokih filtra, kod njih se velika dodirna povrina ostvaruje povrinom zrna preko kojih se sliva voda. Ovi procesi se uglavnom primenjuju kada su u pitanju komunalne otpadne vode. Kada se posmatraju industrije, ovi procesi se primenjuju kod prehrambene industrije gde je zagaenje organskim materijama velikog obima. Tretmanom zauljanih otpadnih voda dolazi do stvaranja mulja, koji zbog zahteva zatite ivotne sredine, treba adekvatno tretirati. Postupci kojima se tretira mulj su: ugudavanje stabilizacija kondicioniranje obezvodnjavanje suenje odlaganje

Zakljuak
Na osnovu opisanih tehnolokih procesa moe se zakljuiti da koncentracije ulja i masti u otpadnoj vodi, koje nastaju u opisanim industrijama, prelaze granice maksimalno dozvoljenih koncentracija zbog ega je potrebno ove vode adekvatno tretirati. Od svih opisanih thnolokih procesa, tehnoloki procesi proizvodnje nafte spadaju u najprljavije. Zauljane otpadne vode iz naftne industrije imaju prosenu koncentraciju ulja i masti od 200-300 mg/l. Uporeujudi ovu koncetraciju ulja i masti sa koncetracijama iz otpadnih voda drugih industrija, proizilazi da su sve kocentracije priblino jednake. Meutim otpadne vode naftne industrije imaju mnogo vede protoke nego otpadne vode iz drugih industrija, pa je samim tim i maseni protok vedi (proizvod koncentracije i protoka otpadne vode), to ini naftnu industriju najvedim zagaivaem. Dat tretman preidavanja zauljanih otpadnih voda naftne industrije zadovoljava zahteve ivotne sredine, ali se mora voditi rauna i o mulju koji nastaje ovim tretmanom, kako bi se zaokruila kompletna zatita ivotne sredine. Otpadne vode svih opisanih industrija moemo uspeno tretirati u koliko uzmemo u obzir sve relevantne parametre: protok otpadne vode, kocentracija ulja u vodi, fiziko-hemijske karakteristike ulja u otpadnoj vodi i zatitu ivotne sredine.

Leskovac, 2011. god.

Page 10