EDVARD DE BONO

EST E IRA ZA RAZMI LJANJE

BEOGRAD, 2000.

Naslov originala Edward de Bono - Six Thinking Hats Autorska prava za Jugoslaviju Branislav Mari i Izdava FINESA, Rada Kon ara la, Beograd tel./fax 011/2434-107; 011/3444-953 www.finesa. edu.yu $ Za izdava a ' Branislav Mari i , Urednik aslav Man i Tehni ki urednik Nenad uri i Prevodilac Tanja Milosavljevic Korektor Zorica Mari i tampa DIJAMANT PRINT, Beograd ISBN 86-82683-10-5
CIP HapoflHe 6H6jiHOTeKe CpoHje, 159.954/.956

Beorpafl

,H,E BOHO, EflBap est e ira za razmi ljanje / Edvarad de Bono ; Beograd : Finesa, 2000 [prevodilac Tanja Milosavljevic]. Beograd : Dijamant print) - 240 str. ; 18 cm. Prevod dela: Six Thinking Hats / Edward de Bono. Tira 500. - Bele ke o autoru str. 5. ISBN 86-82683-10-5
a) MnuiJbeite

ID=87074060

Edvard de Bono je ro en na Malti. Nakon po etnog obrazovanja, ste enog na koled u Sv. Edvard i Kraljevskom univerzitetu na Malti, nastavio je da se koluje kao Roudzov stipendista u Krajst er u (Oksford) gde je s najvi im ocenama diplomirao psihologiju i fiziologiju, da bi zatim doktorirao medicinu. Doktorat j stekao i na Univerzitetu u Kembrid u. Slu bovao je na univerzitetima u Oksfordu, Londonu, Kembrid u i Harvardu. Dr Edvard de Bono je izuzetno po tovan kao vode i autoritet u oblasti direktnog u enja mi ljenja kao ve tine. Od njega je potekao pojam lateralnog razmi ljanja (uvrten u Oksfordski re nik), a razvio je i formalne tehnike usmerenog kreativnog razmi ljanja. Napisao je etrdeset pet knjiga, koje su prevedene na trideset sedam jezika. Osmislio je i dve televizijske serije. Nakon stoje pozivan da u etrdeset pet zemalja dr i predavanja i prisustvuje najve im me unarodnim konferencijama, 1989 je zamoljen da predsedava specijalnom skupu dobitnika Nobelove nagrade. Podu avanje o ve tini razmi ljanja su od njega traile brojne vode e svetske poslovne korporacije, kao to su IBM, NTT (Japan), Du Pont, Prudential, Shell, Eriksson, McKinsevs, Ciba-Geigy, Ford i mnoge druge. Dr de Bono sprovodi najobimniji program direktne nastave razmi ljanja u kolama. Taj program primenjuju mno-

ge svetske zemlje. Osniva je Trusta za istra ivanje spoznaje (Cognition Research Trust, 1969) i Me unarodnog kreativnog foruma (International Creative Forum), koji su spojili mnoge vode e svetske korporacije. Uspostavio je i Me unarodni biro za kreativnost pri UN, u Njujorku, kako bi lanicama te organizacije pomogao u stvaranju sve- ih ideja. Za L-igru, iji je on pronalaza , ka u daje najjednostavnija autenti na igra ikad osmi ljena. Rad dr de Bona se zasniva na njegovom shvatanju uma kao samoorganizuju eg informativnog sistema.

Sadr aj
Predgovor I II III IV V VI VII Gluma: Ako glumite mislioca, posta ete mislilac Stavljanje e ira: Veoma nameran proces Proces prevo enja: Namera i realizacija Igranje uloge: Praznik za ego Hernija razmi ljanja: Melanholija i ostale tecnosti Svrha est e ira: Pet vrednosti Simbolika i funkcija: est e ira, est boja BELI E IR VIII IX X XI XII Xin injenice i cifre ija je ovo injenica? Uvo enje japanskog stila injenice, istina i filozofi Ko stavlja e ir? Rezime CRVENI E IR XTV XV XVI XVII XVIII XIX XX XXI XXII Emocije i ose anja Mesto emocija u mi ljenju Intuicija i slutnje Trenutak za trenutkom Upotreba emocija Jezik emocija Rezime CRNI E IR ta nije u redu s njim Su tina i metod 73 75 79 85 89 95 99 101 107 ^ 47 53 57 61 67 71 9 13 17 25 31 35 41 43

XXIII XXIV XXV XXVI XXVII XXVIII XXIX XXX XXXI XXXII XXXIII

Pro la i budu a su tina Negativno u ivanje Staje prvo, negativno ili pozitivno? Rezime UTI E IR Spekulativno-pozitivno Pozitivan spektar Razlozi i podr ka logike Konstruktivno razmi ljanje Spekulacija Odnos s kreativno u Rezime ZELENI E IR

13 1 11 2 12 5 129

11 3 135 139 11 4 147 153 157

XXXIV XXXV XXXVI XXXVII XXXVIII XXXIX XL XLI

Kreativno i lateralno razmi ljanje Lateralno razmi ljanje Prodor umesto prosu ivanja potreba" za provokacijom Alternative Karakter i ve tina ta biva s idejama? Rezime PLAVI E IR

159 165 169 175 11 8 189 193 197

XLII

XLin

XLIV XLV XLVI XLVII Zaklju ak Rezime rezimea

Kontrolisanje razmi ljanja Usredsre enost Osmi ljavanje programa Kratki pregledi i zaklju ci Kontrolisanje i pra enje Rezime

199 205 21 1 217 21 2 227 229 23 1

Predgovor
Da li zaista mo ete da promenite efikasnost svog razmi ljanja? U januaru 1985, magazin Tajmje za mu karca godine" izabrao osobu koja je bila najzaslu nija za izvanredan uspeh Olimpijskih igara u Los Andelesu: Pitera Veberota. Sasvim je uobi ajeno da ovakve sportske igre proizvedu gubitak od vi e stotina miliona dolara. Zbog toga je na nivou grada Los An elesa izglasano da se na Igre ne tro i novac iz op tinskih fondova, me utim Olimpijada 1984. je zapravo ostvarila vi ak od 250 miliona dolara. Izuzetan uspeh Igara je umnogome zavisio od novih koncepata i novih ideja, koje su za ivele zahvaljuju i pravilnom vodstvu i efikasnosti. Koja je vrsta razmi ljanja bila potrebna da bi se ovi novi koncepti i ostvarili? U intervjuu Va ington Postu, 30. septembra 1984, Piter Veberot obja njava na koji je na in upotrebio lateralno razmi ljanje za ostvarivanje novih koncepata. Lateralno razmi ljanje je tehnika koju sam razvio pre mnogo godina i o kojoj sam napisao mnogo knjiga. Piter Veberot je devet godina pre Olimpijade do ao na jednosatno predavanje
9

Predgovor

koje sam bio pozvan da odr im u Udru enju mladih predsednika (Young Presidents' Organisation). Postoje na stotine primera kako tehnika namernog razmi ljanja mo e da ima sna an efekat. Sve to ja mogu jeste da osmislim tehnike i objavim ih. Njihova prakti na realizacija, me utim, po iva na pojedincima kao to je gospodin Veberot. Razmi ljanje je ogromno ovekovo bogatstvo. Ipak, nikada ne mo emo biti u potpunosti zadovoljni ovim svojim najva nijm ume em. Bez obzira na to koliko smo u tome dobri, trebalo bi da uvek stremimo boljem. Uglavnom, jedini koji su izuzetno zadovoljni svojim razmi ljanjem jesu oni lo i mislioci, koji veruju daje svrha razmi ljanja u tome da doka u da su u pravu - na sopstveno zadovoljstvo. Ukoliko mo emo samo ograni eno da sagledamo domet razmi ljanja, onda je mogu e da se osetimo sasvim zadovoljnima kada je re o na oj uspe nosti u ovoj oblasti, ali, samo ako je tako i nikako druk ije. Osnovna pote ko a vezana za razmi ljanje jeste konfuzija. Poku avamo da obavimo suvi e toga odjednom. Emocije, informacije, logika, nada i kreativnost - sve se to nagomila u nama. Kao da ongliramo s previ e loptica. Ono to predla em u ovoj knjizi jeste veoma jednostavan koncept koji misliocu dozvoljava da u odre enom trenutku obavlja samo jednu stvar. On postaje sposoban da odvoji emocije od logike, kreativnost od informacije, i tako dalje. Re je o konceptu est e ira za razmi ljanje. Stavljanje nekog od tih e ira izaziva odre eni vid razmi ljanja. U knjizi opisujem prirodu i doprinos svakog od tih vidova razmi ljanja.
10

Predgovor

est e ira za razmi ljanje nam omogu avaju da svojim razmi ljanjem upravljamo onako kako dirigent upravlja orkestrom. Mo emo izazvati ono to elimo. Sli no tome, na raznim sastancima je vrlo korisno izbaciti ljude iz njihove uobi ajene kolote ine, kako bismo ih naveli da o datom problemu razmi ljaju na druga iji na in. est e ira za razmi ljanje su krajnje prakti ni i u tome je glavna vrednost ovog koncepta. Edvard de Bono

11

'

GLUMA
Ako glumite mislioca, posta ete mislilac
Verujem da se jedan od dva originalna Rodenova Mislioca nalazi u Buenos Airesu, na trgu ispred zgrade parlamenta. Barem je tako rekao moj vodi , pokazuju i u pravcu ove mislima zaokupljene figure zamrznute u besmrtnoj bronzi. Kao injenica, ovo mo e biti pogre no po vi e osnova. Mo da nije re o originalu. Mo da ne postoje dva originala. Mo da je moj vodi pogre io. Mo da se figura ne nalazi na trgu ispred zgrade parlamenta. Mo da me pam enje vara. Prema tome, za to sam izjavio ne to to, kao injenica, nije apsolutno provereno? Ima vi e razloga. Jedan od njih je taj to nameravam da se u toku knjige konkretno pozabavim upotrebom injenica. Drugi je razlog moja namera da isprovociram one koji smatraju da su injenice same po sebi va nije od na ina na koji ih koristimo. Tre i razlog je moja elja da italac vizuelizira tu famoznu figuru mislioca, gde god se ona nalazila. Pravi raz13

Gluma

log je taj to je ova knjiga napisana u avionu, na putu od Londona do Kuala Lumpura u Maleziji. U svakom slu aju, upotrebio sam re verujem", koja ukazuje da je kod mene re o uverenju, radije no o dogmati noj tvrdnji. esto moramo da uka emo na na in na koji je ne to izneseno. O tome i jeste re u ovoj knjizi. elim da zamislite taj toliko - isuvi e - kori en i lik Rodenovog Mislioca. elim da zamislite tu bradu naslonjenu na ruku, pozu za koju se pretpostavlja da bi trebalo daje zauzme svaki mislilac koji je ozbiljan u svojoj nameri. Ja, zapravo, verujem da bi mi ljenje trebalo da bude aktivno i ustro, radije no turobno i sve ano. Me utim, tradicionalna predstava e nam na trenutak biti od koristi. Zauzmite tu pozu - fizi ki, ne psihi ki - i posta ete mislilac. Za to? Zato to, ako glumite mislioca, postajete mislilac. f^ Tibetanci izgovaraju svoje molitve tako to okre u okrugle molitvene plo e na kojima su one zapisane. Rotiraju e plo e spiralnom putanjom uzdi u molitve u bo anske visine. Odista, ako su plo e pravilno balansirane, jedna osoba je dovoljna da podsti e okretanje tuceta molitvenih plo a, to podse a na cirkusku ta ku u kojoj se tanjiri vrte na vrhovima duga kih motki. Mo da je Tibetancima, dok okre u plo e, dozvoljeno da misle o spisku namirnica koje valja da kupe. Ono stoje va no jeste namera da se pomolite, radije no emocionalno ili duhovno uzbu enje koje mnogi hri ani zahtevaju od sebe. Postoji, me utim, drugo hri ansko stanovi te koje je mnogo bli e tibetanskom: obavljajte molitvene radnje ak i ako ste emotivno potpuno isklju eni. Vremenom, va e e emocije biti sustignute
14

I ___________ Ako glubite mislioca, posta ete mislilac

va im aktivnostima. To je upravo ono to mislim kada od vas tra im da glumite mislioca. Zauzmite pozu mislioca. Radite ono to je potrebno. Imajte nameru i dajte je na znanje sebi i svima oko sebe. Ubrzo e va mozak po eti da sledi ulogu koju igrate. Ako glumite mislica, uistinu ete postati mislilac. Ova knjiga vam daje razne uloge koje treba da odglumite.

15

. a\l\

II STAVLJANJE E IRA
Veoma nameran proces
Ono to najvi e upada u o i pri posmatranju bilo kakve grupne fotografije snimljene pre etrdeset ili vi e godina jeste to da svi imaju e ire na glavi. Novinske fotografije i rani filmovi svedo e o ovom ogromnom broju e ira. Danas je e ir retkost, naro ito me u mu karcima. Danas e iri imaju tendenciju da defini u ulogu. Koriste se kao deo uniforme, koja ulogu defini e sama po sebi. Za zapovedni ki nastrojenog supruga koji stalno izdaje nare enja porodici, ka e se da nosi svoj upraviteljski" ili direktorski" e ir. Direktorka mo e da napravi distinkciju izme u svojih dveju uloga tako to e slu aocima re i da nekad nosi direktorski", a nekad e ir doma ice". Gospo a Ta er, biv i britanski premijer, povremeno je izjavljivala da u upravljanje vladom unosi smotrenost, tedljivost i ekonomi nost doma ice. Jednako dobro je utemeljena i zamisao o e iru ili kapi za razmi ljanje.
17

Veoma nameran proces

II

Mora u da stavim svoju kapu za razmi ljanje i raz motrim va novi predlog. Nisam siguran da elim da prodam tu zgradu. Stavi svoju kapu za razmi ljanje i pozovi me sutra te lefonom. Ovo je opasan razvoj situacije. Mora emo da stavi mo svoje e ire za razmi ljanje i vidimo kako emo da se izvu emo iz ove zbrke. Kapu za razmi ljanje sam uvek zami ljao kao mekanu no nu kapicu sa ki ankom, sli nu kapi dvorske lude, ali bez one uko ene arogancije koja nije ni ta drugo do pravi pravcati znamen gluposti. Ljudi dobrovoljno stavljaju sopstvene e ire za razmiljanje, ili tra e od drugih da to u ine. Namerno stavljanje e ira je ne to veoma odre eno. U starim danima, kada bi dadilja stavila e ir na glavu, to je bio siguran znak da ona - i deca - izlaze napolje. Pogovora nije smelo da bude. Signal je bio kona an. Kad policajac stavi kapu na glavu, ona jasno signalizuje njegovu du nost i spremnost daje vr i. Vojnik bez kape na glavi nikad ne izgleda tako ozbiljno i zastra uju e kao vojnik s kapom. teta to ne postoji istinski e ir za razmi ljanje, koji biste mogli da kupite u prodavnici. U Nema koj i Danskoj postoje studentske kape, koje podse aju na one nau ni ke. Me utim, u enje i razmi ljanje su retko kad jedno te isto. Studenti su suvi e zauzeti u enjem o razmi ljanju drugih, da bi i sami mislili. Razmislite o koristima prave mislila ke kape.
18

II ____________________ Stavljanje e ira __________

Ne gnjavi me. Zar ne vidi da razmi ljam? Prekinu u ovu diskusiju, tako da svi mo emo da sta vimo svoje e ire za razmi ljanje i usredsre eno raz mislimo o ovom problemu. Ho u da odmah razmisli o ovome. Hajde, da vidim kako stavlja svoj e ir za razmi ljanje. Hteo bih da ponovo razmisli o tom planu. Stavi opet svoj e ir za razmi ljanje. Pla ate me da mislim. Prema tome, sedim i razmi ljam. to me bolje pla ate, to ja bolje mislim. Kako bi bilo da se sada zaista pozabavite ovim? Do sada sam od vas dobio samo automatsku reakciju. Stavite svoj e ir za razmi ljanje. Razmi ljanje nije izgovor za izostanak akcije, ve na in da ona postane bolja. Prema tome, dajte malo ak cije. Mentalna predstava nekoga ko na glavi ima pravi e ir za razmi ljanje mogla bi da poslu i za prebacivanje u smireno i ni sa im ometeno trenutno raspolo enje, neophodno za bilo kakvo razmi ljanje koje je vi e od pukog reagovanja na situaciju. Mo da bi svesni mislioci mogli da odvoje pet minuta dnevno, tokom kojih bi namerno nosili e ir za razmi ljanje. To zavisi od toga da li smatrate da ste pla eni da mislite ili da sledite razmi ljanje drugih. eleo bih da se usredsredim na problem namernog razmi ljanja. To je svrha e ira za razmi ljanje. Stavljate ga namerno. Postoji onaj pokretno-govorno-di u i na in razmi ljanja koji stalno primenjujemo. Javljamo se kad zazvoni te19

\ 7

Veoma nameran proces

II

lefon. Prelazimo ulicu. Upadamo u kolote inu i izlazimo iz nje. Ne moramo da budemo svesni koja noga je na redu da korakne kada hodamo, niti da upravljamo svojim disanjem. Ovaj tip trajnog automatskog razmi ljanja je konstantno negde u pozadini. Postoji, me utim, druga ija vrsta razmi ljanja, koja je mnogo vi e namerna i usredsre ena. Pozadinsko razmi ljanje slu i za svakodnevno dovijanje. Namerno razmi ljanje slu i za to da u inite i vi e od toga. Svako mo e da potr i, ali sportista tr i namerno i u tu svrhu trenira. Nema lakog na ina da signaliziramo sebi da, umesto ovog svakodnevnog dovijanja, elimo da po nemo s namernim razmi ljanjem. Prema tome, fraza e ir za razmiljanje" postaje odre eni signal koji mo emo dati sebi ili drugima. Suprotstavimo sada ova dva na ina razmi ljanja: nesvesno i namerno. Kada vozite kola, morate da izaberete drumove, da ih sledite i sklanjate se s puta drugim u esnicima u saobra aju. Tu ima mnogo trenutnih radnji nametnutih nam od strane poslednjeg trenutka i onog koji e uslediti neposredno iza njega. Tragate za signalima i reagujete na njih. Re je, zna i, o reaktivnom razmi ljanju. Prema tome, pokretno -govorno - di u i vid razmi ljanja je umnogome nalik vonji niz drum. Pratite saobra ajne znake i donosite odluke. Me utim, vi pri tom ne izra ujete mapu. Drugi vid mi ljenja je onaj koji je vezan za izradu mape. Istra ujete predmet i izra ujete mapu. Pravite je na objektivan i neutralan na in. Za to su vam potrebni iroki pogledi. To se, me utim, prili no razlikuje od pukog rea20

II ____________________Stavljanje e ira___________

govanja na saobra ajne znake onim redom kojim se pojavljuju. Taj kontrast je vidljiv na slede em primeru. Zamislite da poku avate da nadgovorite nekoga u raspravi. Iznosite svoj slu aj i osvajate poene u svoju korist. Saslu ate slu aj svog protivnika samo da biste ga napali i izlo ili njegovu slabost. Iz trenutka u trenutak, vi napadate ili se branite. Svaka strana reaguje na onu drugu. Suprotstavite tome proceduru pravljenja mape. Vodim program nastave razmi ljanja u kolama. Zove se CoRT (program Cognitive Research Trust) i danas ga koristi nekoliko miliona kolske dece u razli itim zemljama. Naziv prve lekcije je PMI. Umesto pukog reagovanja na situaciju, dete izra uje jednostavnu mapu. Ono to ini tako to prvo gleda u plus" pravcu i bele i ono to opa a. Potom dete gleda u minus" pravcu i, naposletku, u interesantnom" pravcu (za svim onim stoje vredno zabele iti, ali to ne spada ni u plus" ni u minus" kategoriju). Time je izrada mape okon ana. Mislilac bira svoj put. Jedna devoj ica je to veoma lepo rekla: Smatrala sam da je PMI metod glup i neprirodan, jer sam znala ta mislim. Me utim, kad sam uradila PMI, otkrila sam da sam se predomislila, i to na osnovu onoga to sam sama zapisala." Stvar je u tome da valja usmeriti pa nju i na i na in da se to i u ini. U Sidneju, u Australiji, odeljenje od trideset de aka je kolektivno izglasalo odluku da svako od njih dobija po pet dolara nedeljno da bi i ao u kolu. Nakon to su uradili
21

\ 7

Veoma nameran proces

II

PM, bez ikakvog nagovaranja od strane nastavnika, dvadeset devet njih je promenilo mi ljenje i odlu ilo da to ipak nije dobra ideja. Poslovni ovek, koji se mesecima sporio s velikom naftnom kompanijom, zamolio je sve da na slede em sastanku urade PMI. Ispri ao mi je daje problem tada bio reen u roku od dvadeset minuta. Po to se prostrla mapa", trebalo je samo izabrati put. ena koja je dve godine planirala preseljenje iz Kalifornije u Arizonu, uradila je PMI sa svoja dva sina. Na kraju ove kratke ve be, preseljenje je otkazano. Jedan od najve ih svetskih pronalaza a, Pol Mekredi (pronalaza letenja na ljudski pogon), upetljao se u neki birokratski problem. Sin muje predlo io da uradi PMI i to je odredilo njegov slede i potez. C Vid razmi ljanja koji podrazumeva izradu mape iziskuje odre enu nepristrasnost. To nije slu aj s pokretno - govorno - di u im vidom razmi ljanja. Odista, ovaj reaktivan vid razmi ljanja mo e da funkcioni e samo ukoliko se uka e ne to na ta valja reagovati. To je i razlog to poimanje kriti kog razmi ljanja kao kompletne forme razmiljanja mo e da bude veoma opasno. Prisutno je glupo uverenje, zasnovano na pogre nom tuma enju velikih gr kih mislilaca, da se razmi ljanje zasniva na dijalogu i dijalekti koj raspravi. Ovo je uverenje nanelo mnogo tete zapadnja koj misli. Zapadnja ka navika raspravljanja i dijalektike je defektna, jer izostavlja generativno i kreativno. Kriti ko razmi ljanje je u redu kad morate da odreagujete na ne to to vam je zadato, ali nimalo ne doprinosi stvaranju predloga.
22

II ____________________ Stavljanje e ira __________

kolska deca uglavnom treba da pasivno reaguju na ono to se pred njima na e: materijal iz ud benika, komentari nastavnika, televizijske emisije itd. Me utim, kad dete zavr i kolu, predstoji mu mnogo vi e od pukog reagovanja. Mora e da preuzima inicijativu i planira svoje postupke. Do toga ne e dovesti pasivnost u razmi ljanju. Da bih obuhvatio ovo ddatno razmi ljanje", uzeo sam termin operativnost. Re je o ve tini delanja i razmiljanja koje uz njega ide. Re operativnost donekle zvu i kao re pismenost", a ja vrsto verujem da bi operativnost trebalo da ide rame uz rame s pismeno u, ume em itanja slova i brojeva, kao osnovnim sastojkom obrazovanja. Odista, CoRT nastava razmi ljanja se bavi operativnim razmi ljanjem: postavljanjem ciljeva, odre ivanjem prioriteta, stvaranjem alternativa, itd. Ukoliko nije re samo o pukom reagovanju na ono to je pred nama, neophodno je da znamo kako da usmerimo pa nju. PMI je jedan od CoRT na ina da to i u inimo. U ovoj knjizi, pozabavi emo se drugim na inom. Kada se tampa mapa u boji, boje su razdvojene. Prvo se jedna nanosi na hartiju. Zatim preko nje dolazi druga. Onda slede a, sve dok na kraju ne dobijemo mapu u punom koloru. U ovoj knjizi, est e ira za razmi ljanje odgovaraju razli itim bojama koje se koriste u tampanju mape. To je metod koji nameravam da upotrebim za usmeravanje panje. Prema tome, stvar nije samo u tome da stavite e ir za razmi ljanje, ve i u odabiru boje e ira koji nameravate da upotrebite.
23

II

III PROCES PREVO ENJA

Namera i realizacija
eleo bih da se vratim na distinkciju izme u namere i realizacije, jer mnogi na to gledaju potpuno pogre no. Rekao sam da ete, ako ispoljavate aktivnosti mislioca - recimo, stavljate na glavu svoj e ir za razmi ljanje - naposletku zaista i postati mislilac. Za aktivnostima e uslediti razmi ljanje. Va a gluma e prerasti u stvarnost. Izgleda da tvrdim da e, ukoliko imate nameru da postanete mislilac, do i do njene realizacije. Mnogi e pohitati da ukazu na apsurdnost ovoga. Dozvolite da to u inim umesto njih. Ako imate nameru da postanete diza tegova, da li e ta va a namera biti dovoljna da ih zaista i podignete? Ukoliko imate nameru da postanete ahista, da li e ona biti dovoljna da majstorski pomerate figure po tabli? Odgovor je ne, jer su u ovim slu ajevima potrebne vanserijske sposobnosti. Me utim, ako imate nameru da postanete kuvar, i ako preduzimate odgovaraju e aktivnosti, posta ete sasvim podno ljiv kuvar. Ne ete postati Eskofje,* izuzev u slu a* Escoffier, uveni francuski kuvar s po etka XX veka (prim. prev.) 25

Namera i realizacija

III

ju da zaista posedujete potrebnu darovitost, ali bi ete izvesno bolji kuvar od nekog ko to ne namerava i ne preduzima ni ta. Molim vas da obratite pa nju na to da namera nije dovoljna. Morate da preduzmete odre ene aktivnosti. Namera Tibetanca da se moli nije dovoljna: on mora da okre e molitvene plo e. Izvesno da nije dovoljno da mislilac sebe smatra misliocem. To gotovo daje potpuno suprotno onome to govorim. Ako sebe smatrate misliocem, onda verovatno ne preduzimate ni ta u tom pogledu -jer imate visoko mi ljenje o sebi i zadovoljni ste svojom navodnom ve tinom. Jednom sam zatra io od grupe odli no obrazovanih Amerikanaca (svi su imali fakultetske dinlome) da svoju sposobnost razmi ljanja ocene ocenom ocrjedan do deset. Na moje zaprepa enje, prose na ocena je bila osam. Drugim recima, njihovo sagledavanje dometa razmi ljanja je bilo toliko ograni eno da je svako od njih smatrao da je njegovo razmi ljanje gotovo maksimalno dobro. Da ovo ne bi zvu alo preo tro, pretpostavljam da su mnogi od prisutnih pogre no protuma ili pitanje. Znali su da su u koli i na fakultetu uvek bili me u deset odsto najboljih, tako da je ocena osam predstavljala skromno priznanje ove komparativne izvedbe. Ja sam, razume se, tra io apsolutni rejting. Ipak, ljudi su neverovatno zadovoljni sobom kada je re o njihovom razmi ljanju -jer ne mogu da zamisle kako bi se ono moglo pobolj ati. Namera da postanete mislilac je veoma bitna, zato to je krajnje retka. Ne se am se da sam ikada sreo nekoga ko je zaista eleo da postane mislilac. Imaju i na umu ovo to
26

III___________________Proces prevo enja __________

sam malo as izneo, to ne bi trebalo da predstavlja nikakvo iznena enje. Pored toga, elja da postanete mislilac pokazuje da to jo uvek niste. Humor, seks i razmi ljanje su tri aktivnosti za koje svi sebe smatraju apsolutno kompetentnima.

Kada je dr Luis Alberto Ma ado predlo io da postane ministar za razvoj inteligencije u vladi Venecuele, njegov zahtevje do ekan salvama smeha. Me utim, istrajaoje i naposletkuje 106.000 nastavnika osposobljeno da predaje CoRT nastavu razmi ljanja. Po zakonu, svako dete kolskog uzrasta u Venecueli mora da provede dva asa nedeljno u e i specifi an na in razvijanja ve tine mi ljenja. Imaju, dakle, kolski predmet pod nazivom razmi ljanje". U enici to znaju, njihovi u itelji i pedagozi tako e, a isto tako i njihovi roditelju
Ta ve tina razmi ljanja koju aci sti u je va na. Znatno va nija, me utim, jeste zamisao o razvijanju ve tine razmi ljanja. Uobi ajena predstava koju o sebi ima dete koje poha a kolu jeste da je inteligentno" ili neinteligentno", u zavisnosti od toga kako mu ide u enje i koliko uspeva da zadovolji zahteve nastavnika. Ovaj koncept inteligencije je zapravo koncept vrednosti. Kao kada je neko visok ili nizak, lep ili obi an. Tu ne mo e da se u ini bog zna ta. Biti mislilac zna i imati totalno druga iju predstavu o sebi. Re je o operativnoj ve tini, koju mo ete da razvijete. Mo ete da postanete bolji u razmi ljanju, jednako kao to mo ete da postanete bolji u fudbalu ili kuvanju. Venecuelanska deca znaju da mogu da misle o ne emu ako to ho e i znaju da e se, u tom slu aju, iz tog razmi ljanja iz27

Namera i realizacija

III

roditi neke ideje. U tu svrhu se koriste CoRT okvirima. Upotreba e ira za razmi ljanje opisanih u ovoj knjizi jeste jedan od na ina poja avanja te namere da postanete mislilac. Biti mislilac ne zna i automatski i biti uvek u pravu. Zaista, onaj ko je stalno u pravu je verovatno lo mislilac (arogantan, nezainteresovan za istra ivanje, nesposoban da sagleda alternative itd.). Biti mislilac ne podrazumeva biti pametan. Niti podrazumeva re avanje svih onih zakuastih problema za koje ljudi uvek od mene o ekuju da ih resim. Biti mislilac podrazumeva svesnu elju da to budete, to je mnogo jednostavnije u odnos^ na golf, tenis ili muziku. Potrebno je, naime, manje opreme. Prema tome, prvi korak jeste namera, stoje istovremeno i lako i te ko. Umnogome je sli no onim zen navikama o kojima je lako pisati, ali ih je te ko upra njavati. Zbog toga se ose a potreba za nekim opipljivim strukturama kao to su est e ira za razmi ljanje. Sad ve mo emo da bacimo pogled i na aspekt realizacije. Da li namr tene obrve i brada oslonjena na ruku zaista ne to zna e? Odgovor je da, ako je re o nameri i ne, ako je re o ne ijem prirodnom izgledu i stavu. Iznena uju e je da na psiholo kom nivou to mo e i da funkcioni e. Postoje dokazi koji navode na pomisao da, ukoliko prihvatite osmeh kao svoj standardni izraz lica, va a fiziologija to propra a i vi postajete sre niji i te e se ljutite. Na ve ta ke osmehe fotomodela u reklamama ljudi reaguju kao da su ti osmesi stvarni. Signali prerastaju u stvarnost. Masku sledi su tina. Na jo osnovnijem nivou, ako nameravate da saslu a28

III

Proces prevo enja

te nekoga, prove ete ne to vi e vremena slu aju i - i vae e razmi ljanje postati bolje. Ukoliko svesno primaknete obrve da biste razmi ljali, odluku ne ete doneti sve dok ih ne vratite u prirodan polo aj, a ona bi trebalo da bude bolja od neke napre ac donesene odluke. Mladi skloni nasilju su poverovali da je njihovo razmi ljanje postalo manje nasilno zato to nisu morali da napre ac reaguju u okviru nasilnog kli ea. est e ira za razmi ljanje pru aju opipljiv na in prevo enja namere u realizaciju.

29

IV IGRANJE ULOGE
Praznik za ego
Ljudi se ne bune da glume budalu" sve dok je o igledno da je to samo gluma. ak se ponose svojom dobrom izvedbom i time to im je uspelo da odglume krajnje budalastu budalu. To postaje merilo dostignu a i sposobnosti. Uloga je prihva ena, a ego re ira predstavu. Jedan od problema Zen-budizma je to to ego, to vi e nastoji da,,ne bude tu", postaje sve prisutniji upravo u tom nastojanju". Jedna vrsta glumaca gubi identitet svog ega i preuzima ego uloge (metodska gluma). Druga vrsta glumaca re ira sopstvenu izvedbu. I jedni i drugi su dobri glumci. Jedni se provode negde napolju, a drugi kod ku e. Glumljenje nekoga drugog omogu ava egu da ide dalje od svojih normalnih restriktivnih predstava o sebi. esto su glumci u svakodnevnom ivotu prili no stidljive osobe. Me utim, uloga daje slobodu. Mo da nam nije lako da uvidimo da smo budalasti, da gre imo ili da nas je neko nadmudrio. Uz dobro definisanu ulogu, mo emo to da odigramo, zadovoljni zbog svoje gluma ke ve tine, umesto da nanesemo tetu svom egu. U tome je prednost uverenja ostakli da ste dobar glumac.
31

Praznik za ego

IV

Bez za tite koju pru a ova formalna uloga, ego je izloen riziku. To je razlog to osobe koje su po prirodi negativne uzimaju ulogu antiprotivnog" ( avoljeg advokata) onda kada ele da budu negativne. Time ele da ukazu da one ina e nisu takve, ali daje korisno imati nekoga ko e odigrati tu ulogu i da nameravaju da je odigraju dobro. Ova tradicionalna uloga de urnog oponenta je veoma sli na razmi ljanju pod crnim e irom, koje e biti opisano ne to kasnije. Me utim, umesto samo jedne mislila ke uloge, bi e ih est, od kojih je svaka definisana druga ijim eirom za razmi ljanje. Glumiti mislioca, u op tem smislu reci, predstavlja vredan korak na putu da postanete mislilac. Ali, mo emo da idemo i dalje, tako to emo tu obimnu ulogu rastaviti na vi e delova. Ti delovi postaju karakterne uloge, sli ne onima u dobroj pantomimi, televizijskoj sapunici ili tradicionalnom vesternu. Ili u vrlo izvornoj formi japanskog Kabuki-pozori ta, u kome su uloge krajnje stilizovane. Svako ume da prepozna ve ticu u pantomimi. Ona kreti, ima zlurad pogled i u iva u negativnim ose anjima koje o igledno izaziva u publici. To je njena uloga i ona joj se predaje. Tu je, zatim, i plemeniti princ koji predstavlja sile dobra. Obi na ljudskost je otelovljena u liku dame. Tradicionalno, ulogu princa igra ensko, a damu mu karac. To ima vrlo mnogo smisla, jer itava svrha uloga u pantomimi jeste da se ode stoje mogu e dalje od stvarnosti, kako bi se ilustrovale ideje. Uloge koje odgovaraju stvarnom ivotu bi ilustrovale samo sebe. Uloge u pantomimi su osmi ljene tako da predstavljaju velike sile koje, da bi nas zabavile, postaju humanizovane. Prema tome, to je uloga o iglednije namema i ve ta ka, to nam postaje
32

IV

Igranje uloge _____________ \ 7

prepoznatljivija kao uloga. U tome le i tajna uspeha ameri kih TV-sapunica; to je razlog to vam se dopada D ej Ar iz serije Dalas". Obimna uloga e ira za razmi ljanje je rastavljena na est razli itih karakternih uloga, predstavljenih pomo u est razli ito obojenih e ira za razmi ljanje. U svakom trenutku mo ete da birate koji ete od est e ira staviti na glavu. Stavljate e ir i zatim igrate ulogu koja je njime definisana. Gledate sebe kako igrate tu ulogu. Igrate je najbolje to umete. I va ego je uklju en u nastojanje daje dobro odigrate. Promeniv i e ir za razmi ljanje, morate da promenite i ulogu. Svaka uloga bi trebalo da bude druga ija. Razli ita poput ve tice i princa iz pantomime. Postajete mno tvo razli itih mislilaca - koji svi misle istom glavom. Sve ovo je deo onog vida razmi ljanja koji podrazumeva izradu mape. Kao to sam rekao, svaki obojeni e ir predstavlja drugu boju koja se mo e upotrebiti pri pravljenju mape. Na kraju, zajedni tvo boja daje kompletiranu mapu. Na stranicama koje slede, opisano je svih est e ira za razmi ljanje. To to su razli iti i stoje mogu e vi e drugaiji, potpuno je namerno. Tako bi i trebalo da se nose. Crveni e ir se umnogome razlikuje od belog. uti i crni eir predstavljaju o tar kontrast. Uloga plavog e ira se razlikuje od uloge zelenog. Igrati komediju nije isto to i igrati tragediju. Kada navu ete kostim klovna, glumite klovna. Kad stavite e ir nitkova, glumite nitkova. Ponosite se time to mo ete da odigrate razli ite uloge.
33

Praznik za ego

IV

Razmi ljanje sada po inje da te e iz uloga koje igrate, a ne iz va eg ega. Tako se prave mape. A onda, na kraju, ego bira put koji mu najvi e odgovara.

34

HEMIJA RAZMI LJANJA

Melankolija i ostale te nosti
Ovo poglavlje je namenjeno onima koji jo uvek nisu ube eni. Ono je za one kojima se jo uvek ini daje koncept est e ira za razmi ljanje frivolna i besmislena igra koja ni na koji na in ne doprinosi na oj ve tini mi ljenja. Takve osobe bi trebalo da pro itaju ovo poglavlje. Ostali, ako ho e, mogu i da ga presko e. Mo da su Grci bili u pravu kada su verovali da postoji est razli itih telesnih te nosti koje uti u na raspolo enje. Ako ste turobni i melanholi ni, to je stoga to kroz va sistem proti e crna u ". tavi e, re melankolija zna i upravo to: crna u ". Prema tome, va e raspolo enje su odre ivale te nosti ilihumori" koji su u tom trenutku preovla ivali u va em sistemu. Te te nosti su uticale na va e raspolo enje, a ono, opet, na va e razmi ljanje. Mnoge deprimirane osobe prime uju da su misli kojima su u stanju da se bave u periodu depresije prili no druga ije od onih kojima su u stanju da se bave kada su vedrije raspolo ene.
35

Budu i da danas znamo mnogo o mozgu, u mogu nosti smo da doka emo osnovanost gr ke teorije. Znamo da ravnote a hemikalija (neurotransmitera) koje deluju u hipotalamusu mo e da ima sna an uticaj na pona anje. Znamo za endorfine, morfijumu sli ne hemikalije koje se osloba aju u mozgu (koje ine da se d ogeri u odre enom trenutku ose aju izvanredno dobro). Znamo da slo eni neuropeptidi koje osloba a hipofiza mogu da odlaze na druga mesta u mozgu i razlaza se u specifi ne hemikalije koje uti u na razli ite delove mozga. Sumnja se da do prole ne groznice kod ivotinja dolazi upravo na taj na ini(promena ravnote e svetlosti i tame dovodi do toga da nipofiza osloba a hemikalije koje aktiviraju seksualno interesovanje). Vremenom emo mo da shvatiti na koji na in hemikalije u mozgu a, mogu e, i u elom krvotoku imaju tako izra en uticaj na na e raspolo enje i razmi ljanje. Veoma je dobro utemeljeno i shvatanje da fiziolo ke reakcije mogu da se menjaju putem normalnog procesa uslovljavanja, to je dokazao Pavlov. ivotinje su bile istrenirane da podignu ili snize svoj krvni pritisak kao reakciju na signal spolja. Mogu e je da est e ira za razmi ljanje vremenom uspeju da steknu status uslovnog signala koji inicira pojavu odre ene hemijske podloge u mozgu koja e, zauzvrat, imati uticaja na na e razmi ljanje. Ovom problemu mo emo pri i i iz drugog ugla i opet dobiti isti rezultat. Ako na mozak gledamo kao na aktivan informativni sistem, uvi amo da se on po pona anju umnogome razlikuje od pasivnih informativnih sistema, kakvi se koriste u
36

a-_

Melankolija i ostale te nosti

Hernija razmi ljanja

kompjuterima i jo ponegde ( tamparstvu, recimo). Aktivne sisteme sam opisao, donekle preliminarno, u Mehanizmu uma (The Mechanism ofMind). Ta knjiga je objavljena 1969, a sada je otkrivaju nau nici koji rade na kompjuterima pete generacije, a koji su do li do zaklju ka da su samoorganizuju i aktivni sistemi od su tinskog zna aja. Aktivan sistem zna i da se informacija sama organizuje u vidu obrazaca, umesto da pasivno le i na povr ini, ekaju i daje organizuje neki spolja nji procesor. Na poslu avniku je pesak. eli na lopta ba ena na povr inu ostaje tamo gde je pala. Ako se lopta ubaci u odreeni kvadrant mre e podeljene na kvadrate, ona tamo i ostaje. To je pasivan informativni sistem. Lopta ostaje tamo gde je pala. Na drugom poslu avniku se nalazi vre a od rastegljive gume, ispunjena veoma viskoznim uljem. Prva lopta koja pada na povr inu postepeno tone ka dnu, pritiskaju i povr inu pod sobom da bi tamo dospela. Kad se kona no smiri, na povr ini je primetna kontura, neka vrsta udubljenja u kome lopta le i. Druga lopta se kotrlja niz nagib i smiruje pored prve. Druga lopta je aktivna. Ona ne ostaje tamo gde je ba ena, ve sledi pravac nagiba koji je svojim prizemljenjem" napravila prva lopta. tavi e, sve naredne lopte e se kotrljati u pravcu prve i formira e se skupina. Ovde, dakle, imamo jednostavnu aktivnu povr inu koja dozvoljava da se dolazne informacije (lopte) organizuju u skupinu. Modeli koje smo naveli su veoma primitivni, ali slu e da bi ilustrovali ogromnu razliku izme u pasivnih i aktivnih sistema. Na nesre u, celokupno na e razmi ljanje je
37

Melankolija i ostale te nosti

okrenuto prema pasivnim sistemima, budu i daje univerzum aktivnih sistema potpuno razli it. Mogu e je pokazati kako se nervna mre a pona a kao aktivan samoorganizuju i informativni sistem, to je i bio moj cilj u Mehanizmu uma. tavi e, model koji sam opisao u knjizi danas postoji kao kompjuterska simulacija i umnogome se pona a onako kako sam predvideo. Aktivna priroda nervne mre e je ta koja omogu ava da * se dolazne informacije same organizuju u obrasce. Formacija i upotreba ovakvih obrazaca daju podsticaj percepciji. Da nije te sposobnosti mozga da dopusti dolaznim informacijama da se same organizuju u obrasce, ak bi i tako jednostavne radnje kao to je prelazak preko ulice bile prakti no neizvodljive. Na mozak je osmi ljen tako da bude briljantno nekreativan. Osmi ljenje da formira obrasce i potom ih tako nepromenljive koristi u svakoj mogu oj prilici u budu nosti. Me utim, samoorganizuju i sistemi imaju jednu veliku manu. Ostaju zarobljeni u sekvenci iskustva (odre ene istorije doga anja). Zbog toga e kompjuteri pete generacije morati da budu opremljeni humorom, emocijama ili sposobno u da prave glupe gre ke. Ina e, nikada ne e umeti da misle. Pragovi i osetljivost nervnih jedinica su, zahvaljuju i hemikalijama iz sredstava za pranje i kupanje, do iveli mnoge promene. Menjanje tih hemikalija rezultuje stabilizovanjem razli itih obrazaca. Na izvestan na in, imamo drugi mozak za svaku razli itu hemijsku podlogu. Ovo ukazuje na to da su emocije su tinski deo na e sposobnosti da razmi ljamo, a ne samo vi ak koji tu sposobnost ometa.
38

Hernija razmi ljanja

Osobe koje imaju te ko a u dono enju odluka bi mogle pomisliti da razne hemijske postavke mozga donose odluke koje su za njih, konkretno, ispravne. Prema tome, oba izbora su prava - samo za razli ite mozgove. Otud i neodlu nost. U trenucima panike ili besa, ljudi su skloni da se ponaaju primitivno, mo da zbog toga to se mozak tako retko nalazi u tim posebnim hemijskim uslovima, da nije imao anse da formira slo ene obrasce reagovanja. To bi zna ilo da postoji veoma dobar razlog za obu avanje ljudi pod takvim emocionalnim uslovima (stoje vojska oduvek i inila). Uvi amo, prema tome, va nost promenjene hemijske postavke u mozgu. To, s jedne strane, poti e od na eg sve ve eg znanja o pona anju mozga. S druge strane, to vu e koren iz teoretskih razmatranja pona anja aktivnih samoorganizuju ih informativnih sistema. Kakve veze sve ovo ima sa est e ira za razmi ljanje? Ve sam pomenuo da bi ovi e iri mogli da postanu uslovni inicijatori koji bi, shodno tome, menjali hemijsku ravnote u mozga. Razdvajanje razli itih aspekata mi ljenja je takode od velikog zna aja. Ukoliko se resimo da mislimo na normalan na in, mi ili poku avamo da isklju imo emocije (koje tada nastavljaju da u pozadini igraju izuzetno uticajnu, mada skrivenu ulogu), ili krivudamo izme u razuma i emocija. Ukoliko su razli ite hemijske postavke zaista povezane s razli itim na inima razmi ljanja, onda ovaj neodre eni vid razmi ljanja nikad ne daje mozgu priliku da napravi bilo kakvu postavku.
39

VI SVRHA EST E IRA

Pet vrednosti
Prva vrednost est e ira za razmi ljanje je u igranju definisanih uloga. Glavno ograni enje razmi ljanju jeste odbrana ega, koji je odgovoran za ve inu prakti nih nedostataka razmi ljanja. e iri nam dozvoljavaju da mislimo i ka emo stvari koje ina e ne bismo mogli ni pomisliti ni rei, a da pri tom ne izlo imo riziku svoj ego. Navla enjem klovnovskog kostima sti ete puno pravo da glumite klovna. Druga njihova vrednost le i u usmeravanju pa nje. Ukoliko na e razmi ljanje valja da bude vi e no samo reaktivno, moramo da znamo kako da usmerimo pa nju na aspekte redom kako se pojavljuju. est e ira predstavljaju sredstva za usmeravanje pa nje na est razli itih aspe-kata problema. Tre a vrednost je njihova prakti na primenljivost. Simbolizam est razli itih e ira obezbe uje vrlo pogodan na in da od nekoga (uklju uju i tu i sebe li no) zatra ite da pre e u drugi re im". Mo ete da zatra ite od nekoga da bude negativan, ili da prestane da bude negativan. Mo41

Pet vrednosti

IV

ete da zatra ite od nekoga da bude kreativan. Mo ete da zatra ite od nekoga da reaguje isto emotivno. etvrta vrednost je njihova mogu a zasnovanost na mo danoj herniji, koju sam naglasio u prethodnom poglavlju. Ja sam spreman da pretpostavim i neke stvari koje seu dalje od trenutnog znanja, budu i da teoretski zahtevi samoorganizuju ih sistema opravdavaju takvu ekstrapolaciju. Peta vrednost je njihova upotrebljivost za ustanovljavanje pravila igre. Ljudi veoma uspe no u e ta pravila. U enje pravila igre jeste jedna od najja ih formi u enja kod dece, koja im i omogu ava da budu tako vesta u rukovanju kompjuterima. est e ira za razmi ljanje ustanovljavaju odre ena pravila za igru" razmi ljanja. Konkretno, igra razmi ljanja koju ja imam na umu jeste izrada mape, jer se razlikuje od raspravljanja.

42

vn
SIMBOLIKA I FUNKCIJE
est e ira, est boja
Svaki od est e ira za razmi ljanje ima svoju boju: belu, crvenu, crnu, utu, zelenu, plavu. Boja istovremeno daje i ime e iru. Mogao sam da izaberem i neke mudre gr ke nazive koji bi ukazivali na vid razmi ljanja koji iziskuje svaki eir. To bi bilo impresivno i zadovoljilo bi neke ljude. Meutim, bilo bi od male prakti ne vrednosti, budu i da se takva imena te e pamte. elim da mislioci te e ire vizueliziraju i predstave sebi kao stvarne e ire. Zbog toga je va na boja. Kako biste ih ina e razlikovali? Razli ite oblike bi, opet, tako e bilo te ko zapamtiti, a bili bi i zbunjuju i. Boja ini predstavu lak om. Boja svakog e ira je povezana i s njegovom funkcijom. Beli e ir - bela boja je neutralna i objektivna. Beli eir je zaokupljen objektivnim injenicama i brojkama.
43

est e ira, est boja

VII

Crveni e ir - crveno je indikator ljutnje (zacrveni" vam se pred o ima), besa i emocija. Crveni e ir vam omogu ava da stvar sagledate s emotivne strane. Crni e ir - crna boja je turobna i negativna^Crni eir obuhvata negativne aspekte - zbog ega se ne to ne mo e u initi. uti e ir - uta boja je sun ana i pozitivna. uti e ir je optimisti an i obuhvata nadu i pozitivno mi ljenje. Zeleni e ir - zeleno je trava, vegetacija i obilan, plodonosan rast. Zeleni e ir je pokazatelj kreativnosti i novih ideja. Plavi e ir - plava boja je hladna i ujedno boja neba, koje je iznad svega drugog. Plavi e ir je zadu en za kontrolu i organizaciju procesa mi ljenja, kao i kori enja ostalih e ira. Ukoliko upamtite boje i asocijacije vezane za njih, bie vam lako da upamtite funkciju svakog e ira, koja e u tom slu aju slediti sama od sebe. Mo ete ih shvatiti i kao tri para: beli i crveni crni i uti zeleni i plavi. U praksi, e ire uvek pominjemo prema boji, a nikada prema funkciji. Za to postoji dobar razlog. Ako zatra ite od nekoga da na ne to emotivno odreaguje, te ko da ete dobiti iskrenu reakciju, jer ljudi veruju daje emocionalnost gre ka. Me utim, termin crveni e ir je neutralan. Mo ete da zamolite neku osobu da na trenutak skine crni e ir", stoje mnogo lak e nego da od nje zatra ite da prestane da
44

VII

Simbolika i funkcije

bude tako negativna. Neutralnost boja dopu ta da se e iri koriste bez imalo nelagodnosti. Razmi ljanje postaje igra sa definisanim pravilima, radije no stvar podsticaja i stroge kritike. e iri se pominju direktno: elim da skine svoj crni e ir. Hajde da svi na nekoliko trenutaka stavimo svoje cr vene e ire. To je dobro - za razmi ljanje pod utim e irom. Da ujemo sada ta ka e beli. Kad imate posla s ljudima koji nisu pro itali ovu knjigu i nisu svesni simbolike koju u sebi nose est e ira za razmi ljanje, obja njenje koje ide uz svaku boju e brzo dati mek" svakom e iru. Tu upadate vi, daju i tim ljudima primerak ove knjige daje pro itaju. Stoje fraza ra irenija, to e efikasnija biti u praksi. Naposletku, trebalo bi da budete u stanju da tokom bilo kakve diskusije s lakoom menjate e ire".

45

vm
BELI E IR injenice i brojke
Mo ete li da glumite kompjuter? Naprosto iznesite injenice, na neutralan i objektivan na in. Pustite tuma enje; samo injenice, molim. Koje su injenice u ovoj situaciji. Kompjuteri jo uvek nemaju emocije (premda emo morati da ih u inimo takvim, ako ho emo da razmi ljaju inteligentno). Od njih o ekujemo da nam na na zahtev prika u injenice i brojke. Ne o ekujemo da se kompjuter s nama raspravlja i da svoje injenice i broj ane podatke koristi samo kao svoje argumente u toj raspravi. Suvi e esto su brojke i injenice deo rasprave. injenice se koriste u neku svrhu, umesto da se prezentiraju kao injenice. Kada se iznesu kao deo rasprave, injenice i brojke se nikada ne mogu tretirati objektivno. Prema tome, o ajni ki nam je potreban zaokret koji ka e: Samo injenice, molim - bez rasprave."
47

injenice i brojke

Na alost, zapadnja ki na in razmi ljanja, sa svojom navikom zala enja u rasprave, vi e voli da prvo da zakljuak i tek onda iznese injenice koje taj zaklju ak potkrepljuju. Nasuprot tome, u razmi ljanju koje podrazumeva izradu mape, koje ja zagovaram, prvo moramo da napravimo mapu, a tek potom biramo put. To zna i da nam prvo valja imati injenice i brojke. Prema tome, razmi ljanje pod belim e irom jeste pogodan na in da zatra ite da vam se na neutralan i objektivan na in iznesu injenice i brojke. Jednom je protiv IBM-a (International Business Machines) u SAD bila povedena antitrustovska parnica i ceo slu aj je dostigao mamutske razmere. Optu nica je naposletku odba ena - verovatno zbog toga stoje shva eno da je snaga IBM-a potrebna SAD kako bi mogle da se takmie s visoko organizovanom konkurencijom japanskih elektronskih kompanija. Ima, me utim, indicija da je za odbacivanje optu nice postojao jo jedan razlog. IBM je dao na uvid ogroman broj dokumenata (oko sedam miliona, mislim), s kojim nijedan sud nije mogao da iza e na kraj. Daje sudija nekim slu ajem umro za vreme trajanja procesa, moralo bi da se po ne ispo etka. Budu i da se sudijsko naimenovanje dobija tek kad pravnik dosegne onu relativnu starost koja podrazumeva i relativnu mudrost, postojala je sasvim izvesna mogu nost da sudija u toku suenja umre. Proces je stoga bilo nemogu e dovesti do kraja, sem u slu aju da su naimenovali veoma mladog sudiju koji bi se celog ivota bavio tim jednim jedinim slu ajem. Poenta ove pri e jeste daje na zahtev za injenicama i brojkama mogu e odgovoriti tako obimnim informacija48

VIII

Beli e ir

ma da onaj koji ih tra i bude preplavljen njihovom koli inom. Ako elite injenice i brojke, mo ete ih imati (psovka nedostaje). Sve do jedne. Ovakva reakcija je razumljiva, jer se svaki poku aj da se injenice pojednostave mo e sagledati kao odabir injenica koje e podr ati slu aj. Da bi izbegla davljenje u moru informacija, osoba koja tra i razmi ljanje pod belim e irom mo e da konkretizuje svoj zahtev, kako bi izvukla samo one informacije koje su joj potrebne. Da ujem va e op te razmi ljanje pod belim e irom na temu nezaposlenosti. Dajte mi statisti ke podatke o onima koji su napusti li kolu, i to za period od est meseci nakon prekida kolovanja. Formulisanje odgovaraju ih konkretnih pitanja jeste deo normalnog procesa tra enja informacije. Advokati vesti u unakrsnom ispitivanju to stalno rade. Idealno, svedok bi trebalo da nosi beli e ir za razmi ljanje i da na pitanja odgovara injenicama. Sudije i advokati koji se bave krivi nim pravom bi verovatno smatrali frazu o belom e iru veoma pogodnom. - Ve sam rekao, vratio se u svoj stan u est i trideset ujutrujerje elu no proveo kockaju i se. Gospodine D ons, da li ste u no i 30. juna zaista videli optu enog kako se kocka, ili vam je on rekao da se ele no i kockao? 49


injenice i brojke

VIII

- Ne, asni Sude. Ali, on gotovo svake ve eri odlazi da se kocka. - Gospodine D ons, da na glavi imate beli e ir za razmi ljanje, ta biste rekli? - Video sam optu enog kako se 1. jula ujutru u est i trideset vra a u svoj stan. - Hvala. Mo ete i i. Mora se napomenuti da advokati koji se bave krivi nim pravom uvek nastoje da naprave slu aj. Njihova pitanja su stoga formulisana tako da podr e eljeni smer rasprave ili da ometu smer rasprave na koji navodi druga strana. To je, razume se, potpuno suprotno od razmi ljanja pod belim e irom. Uloga sudije je, me utim, interesantna. Holandski pravni sistem ne poznaje instituciju porote. Trojica sudija ili njihovih pomo nika nastoje da izna u injenice vezane za slu aj isklju ivo putem razmi ljanja pod belim e irom. Njihov zadatak je da naprave mapu" i onda donesu presudu. To, me utim, nije slu aj u Engleskoj i Sjedinjenim Dr avama, gde sudija vodi ra una o zakonitom izno enju dokaza, a potom na dokaze prezentovane od strane advokata reaguje direktno ili posredstvom porote. Prema tome, svaka osoba koja formuli e pitanja u nameri da izvu e informaciju mora da bude sigurna da na sopstvenoj glavi ima beli e ir za razmi ljanje. Da li zaista nastojite da do ete do injenica ili gradite slu aj na osnovu zamisli koja vam se za ela u glavi? - Pro le godine je u SAD zabele en porast prodaje ure eg mesa u iznosu od dvadeset i pet odsto, usled porasta interesovanja za zdravu ishranu i brige za zdravlje. ure e meso se smatra lak im ". 50

VIII ____________________ Beli e ir _____________

Gospodine Ficler, zamolio sam vas da stavite svoj beli e ir. injenica je porast prodaje u iznosu od dvadeset pet odsto. Ostatak jeva a proizvoljna interpretacija. - Ne, gospodine. Istra ivanje tr i ta jasno pokazuje da razlog koji ljudi navode u korist kupovine ure eg mesa jeste taj to veruju daje siroma no kolestero lom. - Zna i, tu imamo dve injenice. Prva: prodaja ure eg mesa je tokom pro le godine porasla za dvade set pet odsto. Druga: neka istra ivanja tr i ta poka zuju da ljudi tvrde da uretinu kupuju zato to su za brinuti zbog kolesterola. Beli e ir, na neki na in, daje pravac kome treba te iti u rukovanju informacijama. Do nas stoji da se potrudimo da ulogu koja podrazumeva no enje belog e ira odigramo stoje mogu e bolje. To zna i da te imo dobijanju golih injenica. O igledno da beli e ir iziskuje i odre enu ve tinu - mo da vi e nego ostali e iri. - Prisutan je trend porasta broja ena koje pu e cigare. - To nije injenica. - Jeste. Baratam brojkama. - Ono to va e brojke pokazuju jeste daje tokom sva ke od poslednje tri godine broj ena koje pu e ciga re porastao u odnosu na prethodnu godinu. - Zar to nije trend? - Mo e biti. Me utim, to je proizvoljno tuma enje. Za mene, trend je pokazatelj ne ega to se de ava i to e nastaviti da se de ava. Brojke su injenica. Mogu51

injenice i brojke

VIII

e je da vi e ena pu i cigare jer i ina e vi e pu e verovatno usledpove ane anksioznosti. Ili su naprosto proizvo a i cigara tokom poslednje tri godine potro ili vi e novca nego obi no ube uju i ene da pu e cigare. U prvom slu aju, re je o trendu koji mo e pru iti mogu nost. Drugo je mnogo manje od mogu nosti. - Ja sam re trend upotrebio naprosto da bih opisao broj ani porast. - To mo e da bude jedna upotreba te reci, aliprsutna je i druga, koja ukazuje na proces koji je u toku. Pre ma tome, mo da je bolje poslu iti se razmi ljanjem podbelim e irom i re i: Tokom poslednje tri godi ne, brojke pokazuju porast broja ena koje pu e ci gare. "Zatim mo emo i da diskutujemo o tome ta ta injenica zna i i koji je njen uzrok U ovom smislu, razmi ljanje pod belim e irom postaje disciplina koja mislioca podsti e da u svom umu jasno razlu i injenice od ekstrapolacije ili interpretacije. Mo emo zamisliti da bi politi ari imali znatnih te ko a u razmiljanju pod belim e irom.

52

IX RAZMI LJANJE POD BELIM E IROM

ija je ovo injenica?
Da lije ovo injenica ili verovatno a? Da lije ovo injenica ili uverenje? Da li uop te ima nekih injenica? Mo emo se sada vratiti na ono to sam na po etku knjige izjavio o Rodenovom Misliocu sa trga u Buenos Airesu. injenica je da je vodi pokazao prema Rodenovoj statui. injenica je daje on, kako se ini, izjavio daje re o originalu. ini se daje injenica i da se nalazio na trgu ispred zgrade parlamenta. Poslednje dve tvrdnje su podlo ne pogre ivosti pam enja. ak i daje moje se anje savr eno precizno, mogu e je da je vodi pogre io. Zbog toga sam svoju re enicu na po etku knjige po eo re ju verujem". Moj je izbor bio da verujem svome pam enju i vodi u. Veliki deo onoga to prolazi kao injenica je naprosto komentar izre en s po tenom namerom ili stvar trenutnog
53

ija je ovo injenica?

IX

li nog uverenja. ivot ide dalje. Nije mogu e proveravati sve s rigorozno u nau nika koji vr i neki eksperiment. U praksi smo, dakle, uspostavili neku vrstu dvorednog sistema: navodne injenice i proverene injenice. Svakako, dozvoljeno nam je da u okviru razmi ljanja pod belim e irom iznosimo navodne injenice, ali moramo apsolutno razjasniti da je re o drugorazrednim injenicama. Mislim da sam u pravu kada ka em da ruska trgo va ka flota predstavlja zna ajan deo svetske trgovine. Jednom sam pro itao daje razlog to japanski direk tori imaju tako velike tro kove reprezentacije to to celuplatu daju svojoj eni. Verujem da sam u pravu kada ka em daje novi Boing 757 mnogo ti i od prethodne generacije vazduhoplova. Iznervirani italac bi mogao re i da ove lukave" fraze prakti no omogu avaju nekome da ka e ta god ho e i da mu to pro e. Neko mi je jednom rekao daje od prijatelja uo da se er il potajno divio Hitleru. Ta no, ovim je otvoren put klevetama, tra evima i kanalima rekla-kazala". Ali, bez obzira na to, moramo imati mogu nost da iznesemo i navodne injenice. Va na stavka jeste upotreba injenica, zbog koje se i iznose. Pre no to postupimo u skladu s iznesenom injenicom ili je u inimo osnovom svoje odluke, moramo je proveriti. Prema tome, procenjujemo koja od navodnih injenica mo e da bude od koristi i potom je isku avamo i
54

IX _____________ Razmi ljanje pod belim e irom ____

verifikujemo. Na primer, ako je navodni tihi rad motora Boinga 757 od vitalnog zna aja za lokaciju aerodroma, onda to svakako moramo prevesti iz statusa navodnog" u status proverenog". Klju no pravilo kod razmi ljanja pod belim e irom jeste da ne to ne bi trebalo iznositi na vi em nivou nego to je stvarno slu aj. Kad je izjava pravilno formulisana u vidu uverenja, ulaz se dozvoljava. Imajte na umu dvoredni sistem. Dopustite da ponovim da nam je uverenje definitivno potrebno, jer su prejudiciranje, hipoteza i provokacija od su tinskog zna aja za razmi ljanje. Obezbe uju okvir koji ide ispred injenica. Sada dolazimo do ne ega malo te eg. Kada uverenje" postaje mi ljenje"? Mogu da verujem" daje Boing 757 ti i. Mogu i da verujem" (mi ljenje) da ene pu e vi e cigara zato to su izlo ene sve ve em stresu. Dozvolite mi da odmah ka em da se tokom razmi ljanja pod belim e irom nikada ne dozvoljava va e sopstveno mi ljenje. To bi uni tilo itavu svrhu belog e ira. Moete, razume se, izre i aktuelno mi ljenje nekog drugog. Mi ljenje profesora mitaje da let na ljudski pogon nikada ne e biti mogu . Obratite pa nju na to da injenica koja je osnov va eg uverenja naprosto zna i ne to za ta vi verujete daje injenica, ali jo uvek nije temeljito proverena. Mo da vi e volite da va a dva reda budu: 1. Proverena injenica; 2. Neproverena injenica (uverenje). 55

ija je ovo injenica?

IX

Na kraju, ono stoje bitno jeste stav. Kada nosi beli eir, mislilac iznosi neutralne izjave sastojke". One su te koje se pola u na sto. Nema, me utim, govora da se one upotrebe za podr avanje nekog odre enog stanovi ta. im se makar u ini da je izjava iskori ena kao argument koji podr ava stanovi te, stvara se sumnja: uloga belog e ira je zloupotrebljena. Vremenom, uloga koja podrazumeva stavljanje belog e ira postaje druga priroda. Mislilac vi e ne poku ava da proturi tu e izjave kako bi pobedio u raspravi. Razvija se neutralna objektivnost nau nika-posmatra a ili istra iva a koji pa ljivo bele i razli ite primerke faune i flore bez ikakvih opaski o njihovoj daljoj upotrebi. Zadatak kartografa jeste da napravi mapu. Mislilac pod belim e irom stavlja primerke" na sto kao kada de ki po ne da prazni d epove i iz njih izvadi nekoliko nov i a, vaku i abu.

56

X RAZMI LJANJE POD BELIM E IROM

Uvo enje japanskog stila
Diskusija, rasprava i konsenzus. Ako niko ne iznese ideju, odakle, onda, ona do e? Prvo napravite mapu. Japanci nikada nisu prihvatili zapadnja ku naviku raspravljanja. Mo e biti zato to je neslaganje u feudalnom dru tvu bilo suvi e neu tivo ili suvi e rizi no. Mo e biti da je obostrano po tovanje i o uvanje obraza" previ e va no da bi se izlo ilo napadu u raspravi. Mo e biti da se japanska kultura ne zasniva na egu poput zapadnja ke kulture; rasprava esto ima sna nu ego-bazu. Najverovatnije objanjenje je da na japansku kulturu nisu uticale fraze gr ke misli, prera ene i razvijene od strane srednjovekovnih kaludera u sredstva kojima se dokazivalo da jeretici gre e. Nama je udno to se oni ne raspravljaju. Njima je udno to mi bez rasprave ne mo emo. Na sastanku zapadnja kog tipa, svi sudionici imaju unapred izgra eno stanovi te, a u mnogim slu ajevima i
57

Uvo enje japanskog stila

zaklju ak za koji se nadaju da e ga ostali prihvatiti. Sastanak se zatim sastoji od rasprave o tim razli itim stanovi tima, da bi se videlo koje e pre iveti kritike, a koje privu i najvi e pristalica. Neretko biva da po etna ideja pretrpi modifikacije i pobolj anja. Me utim, to je naj e e sistem mermerne skulpture", to jest, po ne se s velikim komadom kamena koji se te e da bi se dobio finalni proizvod. Tok zapadnja kog sastanka iji je cilj dobijanje konsenzusa podrazumeva manje zastra uju u raspru, jer tu niko u potpunosti ne dobija ili gubi. Do ishoda se dolazi zajedni kim snagama i svi se s njime sla u. To je vi e nalik na skulpturu od gline": postoji sredi te oko koga se nabacuju i modeliraju komadi gline, kako bi se dobio kona an oblik. Japanski sastanci nisu konsenzus-sastanci. Zapadnjacima je te ko da razumeju da Japanci dolaze na sastanak bez prethodno formiranih ideja u glavi. Svrha sastanka jeste da saslu aju. Za to, onda, ne vlada totalna i neproduktivna ti ina? Zato to svaki sudionik stavlja na glavu beli e ir i daje svoj udeo u vidu neke neutralne informacije. Postepeno, mapa postaje potpunija. Postaje bogatija i detaljnija. Kada je gotova, put postaje vidljiv svima. Ne ka em da se ovaj proces de ava u okviru jednog jedinog sastanka. On se mo e razvu i u vi e nedelja ili meseci, koji podrazumevaju mnogo sastanaka. Poenta je u tome da niko ne iznosi gotove ideje. Informacija se nudi u maniru belog e ira. Ta informacija se polako, sama od sebe, organizuje u ideju. Sudionici posmatraju ta se de ava.
58

Razmi ljanje pod belim e irom ______y /

Poimanje da bi ideje trebalo da se uobli e raspravom je zapadnja ko. Japansko poimanje je da ideje izranjaju kao to seme ni e iz tla, a potom se neguju kako bi im se omogu ilo da se pravilno uobli e. Ovo to sam malo as rekao jeste donekle idealizovana verzija kontrasta izme u zapadnja ke rasprave i japanskog izno enja informacija. Moja namera ovde jeste da taj kontrast istaknem, a ne da sledim one koji smatraju daje sve japansko divno i da bi se stoga na to valjalo ugledati. Ne mo emo da menjamo kulture. Prema tome, potreban nam je nekakav mehanizam koji e nam omogu iti da prevazi emo na u naviku da se raspravljamo. Upravo to je uloga belog e ira. Kada ga koriste svi sudionici sastanka, uloga belog e ira mo e da zna i slede e: Hajde da svi glumimo Japance, na japanskom sastanku." Za ovakav zaokret su nam u praksi potrebna upravo pomagala i fraze kao to je beli e ir za razmi ljanje. Savetovanje i obja njavanje imaju malu prakti nu vrednost. (Ne elim da se upu tam u obja njavanje zbog ega Japanci nisu inventivniji nego to jesu. Inventivnost, mo e biti, zahteva kulturu koja se zasniva na egu, s pojedincima zakrvavljenih o iju, sposobnim da se uporno dr e svoje zamisli iako ona svima ostalima deluje suludo. To mo emo da uradimo prakti nije, posredstvom namernih provokacija lateralnog razmi ljanja, koje pominjem u drugim kontekstima, kao i u odeljku o zelenom e iru za razmiljanje.)

59

XI RAZMI LJANJE POD BELI E IROM

injenice, istina i filozofi
Koliko je istinita injenica? Koliko vrede jezi ke igre jllozojije? Apsolutna istina i ono uglavnom". Istina i injenice nisu uvek toliko usko povezane koliko ve ina ljudi veruje da jesu. Istina je povezana sa sistemom igre reci poznatim kao filozofija. injenice su povezane s iskustvom koje podle e proveri. Oni prakti ni umovi, koji se ne zamaraju suvi e ovakvim stvarima, mogu da predu na slede e poglavlje. Ako smo, nekim slu ajem, vi ali samo bele labudove, mo emo li se odva iti da izjavimo da su svi labudovi beli"? Mo emo, i to i inimo. Izjava je aktuelan, na trenutak istiniti rezime na eg iskustva. U tom smislu, ona je i injenica. Prvi crni labud koga vidimo ini ovu izjavu neistinitom. Re je, dakle, o krajnje naglom prelasku sa istine na
61

injenice, istina i filozofi

XI

neistinu. Pa ipak, pogledamo li injenice, jo uvek imamo stotinu belih labudova koje smo videli naspram samo jednog crnog. Prema tome, ako elimo da izjava odra ava injeni no stanje, mo emo da ka emo: Ve ina labudova je bela"; Labudovi su uglavnom beli"; Ne to vi e od devedeset devet odsto labudova je belo." Ova po tapalica uglavnom" je neverovatno prakti na (deca uglavnom vole sladoled; ene uglavnom koriste kozmeti ke preparate), ali logi arima nije ni od kakve koristi. U izjavi ,jsvi labudovi su beli", od su tinskog zna aja je re svi". To je stoga to logika mora da se kre e od jedne apsolutne istine prema drugoj:, Ako je ovo istina... onda sledi daje..." Kada nai emo na prvog crnog labuda, izjava svi labudovi su beli" postaje neistina. Sem ako ne resimo da crnog labuda nazovemo nekim drugim imenom. Tada to ve postaje stvar reci i definicija. Ukoliko odlu imo da belina ostane su tinski deo definicije labuda, onda je crni labud ne to drugo. Odbacimo li belinu kao su tinski deo definicije, onda mo emo da uklju imo crnog labuda i definiciju labudova zasnivamo na drugim njihovim karakteristikama. Forma i manipulacija ovakvih definicija su su tina filozofije. Razmi ljanje pod belim e irom se bavi upotrebljivim informacijama. Stoga su fraze kao to su uglavnom" i u celini" savr eno prihvatljive. Svrha je statistike da ovim prili no maglovitim frazama da ne to odre enosti. Takve statisti ke podatke nije uvek mogu e prikupiti, tako da esto moramo da pribegavamo dvorednom sistemu (uverenje, proverena injenica).
62

XI _____________ Razmi ljanje pod belim e irom ____

Korporacije koje prora un tro kova zasnivaju na pretpostavljenoj budu oj prodaji, uglavnom dospevaju u neprilike. (Mogu e je nabrojati nekoliko kompanija koje to ine, a i dalje uspe no posluju.) Ako se cene snize, prodaja e porasti. (U slu aju porasta cene proizvoda odre ene firme, deava se i da do e do porasta prodaje, zbog pekulacija, straha od inflacije i straha od zaostajanja za drugima.) Ako naporno radite, uspe ete u ivotu. (Mnogi koji vrlo naporno rade nisu naro ito uspe ni.) Postoji itav dijapazon verovatno a, koje se mogu izraziti na slede i na in: uvek istinito obi no istinito u globalu istinito uglavnom istinito vi e-manje istinito 50 odsto istinito i esto istinito katkada istinito povremeno istinito de ava se da bude istinito nikada istinito ne mo e da bude istinito (kontradiktorno) Koliko daleko, u okviru ovog dijapazona, srne da se ide s ulogom belog e ira? Kao i pre, odgovor na to pita63

injenice, istina i filozofi

XI

nje le i u formulisanju informacije. Na primer, poznavanje stvari koje se de avaju tek s vremena na vreme mo e biti od koristi. Male boginje su obi no bezazlene, ali povremeno za njima ume da usledi neka sekundarna infekcija, kao stoje infekcija uha. U veoma retkim slu ajevima, posle ubrizgavanja mo e da usledi encefalitis. Poznato je da psi ove vrste, kada se razdra e, umeju da nasrnu i na decu. O igledno, dobro je biti svestan ove vrste informacija. Prisutna je, me utim, i dilema. U drugom primeru, opa anje ljudi o opasnosti od encefalitisa nakon ubrizgavanja mo e biti hiljadu puta ve e od stvarne statisti ke opasnosti. Stoga je va no dati stvarne podatke, kako bi se izbeglo nenamerno dezinformisanje. Da li su anegdote prihvatljive kao deo razmi ljanja pod belim e irom? Jedan ovekje ispao iz aviona bez padobrana ipreiveoje. Ka u daje Ford dizajnirao Edzel na osnovu istra i vanja tr i ta, a taj automobil je ipak ispao totalni proma aj. Ovo mogu uistinu biti injenice i mislilac pod belim e irom ima pravo da ih kao takve iznese. Me utim, mora napomenuti daje re o anegdotama" ili slu ajevima". Dizajn zasnovan na istra ivanju tr i ta je esto neuspe an. Uzmite, recimo, Edzel, automobil za iji di zajn ka u daje napravljen na osnovu istra ivanja tr i ta. Bio je totalni proma aj. 64

XI _____________Razmi ljanje pod belim e irom _____ V 7

Gornja izjava nije legitimno razmi ljanje pod belim eirom sem u slu aju postojanja mnogo vi e dokaza koji bi potkrepljivali tvrdnju da dizajn zasnovan na istra ivanju tr i ta propada. Ma ke mogu da padaju s krovova, ali to nije njihovo normalno pona anje. Izuzeci se izdvajaju naprosto zato to su izuzeci. Crne labudove prime ujemo zato to su obi no veoma malobrojni. Pamtimo da je ovek pre iveo pad iz aviona bez padobrana, zato to je to prili no nesvakida nji doga aj. Edzel se uvek pominje iz istog razloga. Svrha razmi ljanja pod belim e irom jeste da budemo prakti ni. Stoga moramo biti u stanju da prezentujemo sve vrste informacija. Klju svega je u tome da ih pravilno formuli emo. Svi stru njaci predvi aju da e kamatna stopa do kraja godine opasti. Razgovarao sam sa etvoro stru njaka i svako od njih predvi a opadanje kamatne stope do kraja godine. Razgovarao sam sa gospodinom Flintom, gospodi nom Ziglerom, gospo om Kaljato i gospodinom Suarezom i svi su predvideli da e kamatna stopa do kraja godine opasti. Ovde imamo tri nivoa preciznosti. ak i tre i nivo moda nije dovoljno dobar. Ja mo da elim da znam kada ste razgovarali s ovim stru njacima. U razmi ljanju pod belim e irom nema ni ega apsolutnog. Ono je samo pravac kojim se kre emo u te nji da postanemo bolji.

65

XII RAZMI LJANJE POD BELIM E IROM

Ko stavlja e ir?
Stavljate sopstveni e ir. Tra ite od nekog da stavi svoj e ir. Tra ite od svih da stave bele e ire. Birate da odgovarate sa e irom na glavi. Ove izjave pokrivaju ve inu situacija. Svode se na to da mo ete tra iti, birati ili se od vas mo e tra iti. - Zastoje na a prodaja krenula nizbrdo? - Da bih na to odgovorila, stavi u svoj beli e ir. Do prli smo do trideset etiri odsto maloprodajnih firmi. Svega est odsto njih je naru ilo na e proizvode. Od ukupnog broja onih koji su naru ili na e proizvode, njih etrdeset odstoje uzelo samo po dva artikla na probu. Sedamdeset odsto ljudi s kojima smo razgo varali je odgovorilo daje cena previsoka. Na tr i tu trenutno postoje dve konkurentske firme iji proizvo di imaju ni e cene.
67

Ko stavlja e ir?

XII

- Sada bih voleo da ujem va e razmi ljanje pod crvenim e irom. -Imamo lo proizvod, koji je uz to i preskup. Imamo lo imid na tr i tu. Konkurencija ima bolju i sveobuhvatniju reklamu. Najboljim trgovcima ne delujemo privla no. U ovom slu aju, mo da su va niji aspekti ose aja" koji karakteri u razmi ljanje pod crvenim e irom. Me utim, oni se ne mogu iznositi kao deo razmi ljanja pod belim e irom, sem pri izve tavanju o tome ta su rekle potencijalne mu terije. Po nimo tako to emo svi staviti svoje bele e ire za razmi ljanje i re i ta nam je poznato o maloletni kom kriminalu. O kojim je brojkama re ? Gde su izve taji? Ko mo e da iznese dokaze? Rekli ste mi da nameravate da naru ite Prajmove kompjutere. Mogu li, u vezi s tim, da ujem va e mi ljenje pod belim e irom? Ne u da mi tu naga ate ta bi se desilo kad bismo cenu prevoza preko Atlantika spustili na 250 dolara. elim va e razmi ljanje pod belim e irom. Jasno je da razmi ljanje pod belim e irom isklju uje tako vredne stvari kao to su slutnja, intuicija, prosu ivanje zasnovano na iskustvu, ose aj, utisak i subjektivno miljenje. Ali to i jeste svrha no enja belog e ira: dobijanje suvih" informacija. Tra ili ste moje mi ljenje pod belim e irom o tome zbog ega menjam zaposlenja. Plata nije ni ta bolja. Poreske olak ice nisu ni ta ve e. Udaljenost radnog 68

XII

Razmi ljanje pod belim e irom

mesta od mog mesta stanovanja je otprilike ista. Izgledi za napredovanje u karijeri su isti. Vrsta posla je identi na. To je sve to mogu da vam ka em nose i beli e ir.

-U

69

xin
RAZMI LJANJE POD BELIM E IROM Reume
Zamislite kompjuter koji daje injenice i broj ane podatke koji se od njega tra e. Kompjuter je neutralan i objektivan. Ne nudi tuma enje ni mi ljenje. Nose i beli eir za razmi ljanje, mislilac bi trebalo da imitira kompjuter. Osoba koja tra i informaciju bi trebalo da postavlja konkretna pitanja, ukoliko eli da da dobije informaciju ili popuni informativne praznine. U praksi, postoji dvoredni sistem informacija. U prvom redu se nalaze proverene i dokazane injenice - injenice od prvorazrednog zna aja. U drugom redu, nalaze se injenice za koje verujemo da su istinite, ali koje jo nisu u potpunosti proverene - injenice od drugorazrednog zna aja. Postoji dijapazon verovatno e koji ide od uvek istinito" do nikad istinito". Izme u se nalaze upotrebljivi nivoi kao to su uglavnom", katkada" i povremeno". Informacije ove vrste mogu da se iznose u sklopu mi ljenja pod belim e irom, pod uslovom da se odgovaraju e formuliu, kako bi se ukazalo daje ipak re o verovatno i.
71

Rezime

XIII

Razmi ljanje pod belim e irom podrazumeva disciplinu i usmerenost. Mislilac te i da u prezentiranju informacija bude to neutralniji i objektivniji. Od vas se mo e zatra iti da stavite svoj beli e ir za razmi ljanje, ili vi moete zatra iti od nekoga da ga stavi. Tako e, mo ete ga staviti ili skinuti ako to sami elite. Belo (kao totalitet boja) ukazuje na neutralnost.

72

r*"

XIV CRVENI E IR
Emocije i ose anja
'' Suprotno od neutralne, objektivne informacije. ' Slutnje, intuicije, utisci. Nema potrebe za potkrepljivanjem. ' Nema potrebe za navo enjem razloga ili osnova. Razmi ljanje pod crvenim e irom je krcato emocijama i ose anjima i neracionalnim aspektima mi ljenja. Crveni e ir pru a formalni i definisani kanal za izno enje tih stvari na videlo - kao legitimnog dela sveobuhvatne mape. Ukoliko se ne dozvoli emocijama i ose anjima da budu deo procesa razmi ljanja, oni e vrebati iz pozadine i potajice uticati na mi ljenje. Emocije, ose anja, slutnje i intuicija su jaki i stvarni. Crveni e ir to priznaje. Razmi ljanje pod crvenim e irom je potpuno suprotno od razmi ljanja pod belim e irom, koje je neutralno, objektivno i li eno svake primese ose anja. Ne pitaj me za to, ali meni se ova pogodba uop te ne dopada. Ne to mi tu smrdi.
73

Emocije i ose anja

XIV

Ovaj tip mi se ne dopada i ne elim da poslujem s njim. To je sve. Slutim da e ovo par e zemlji ta iza crkve za koju go dinu vredeti mnogo novca. Taj dizajn je u asan. Nikad ne e pro i". To je samo uludo potro en novac. Nekako sam slaba prema Herniju. Znam daje vara lica i da nas je dobro pre ao. Ali, u inio je to sa sti lom. Dopada mi se. Duboko u sebi ose am da ovaj posao ne e valjati. Na kraju emo se samo uvaliti u skupu parnicu. Ose am daje ovo patpozicija. Nadrljali smo ako ne to poku amo, nadrljali smo ako ni ta ne poku amo. Bolje da se nekako izvu emo. Mislim da nije fer tajiti ovu informaciju sve dok se pogodba ne zaklju i. Svaki mislilac koji eli da izrazi ose anja ove vrste, trebalo bi da posegne za crvenim e irom. Taj e ir daje zvani nu dozvolu za izra avanje ose anja koja rangiraju od istih emocija do slutnji. Sa crvenim e irom za razmiljanje, nikad nema potrebe da potkrepljujete, opravdavate ili obja njavate ono to ose ate. Sa crvenim e irom za razmi ljanje, mo ete da igrate ulogu emotivnog mislioca koji reaguje i ose a umesto da napreduje racionalnim koracima.

74

XV RAZMI LJANJE POD CRVENIM E IROM

Mesto emocija u mi ljenju
Da li emocije zamagljuju mi ljenje ili su deo njega? U kom trenutku nastupaju emocije? Da li emotivne osobe mogu da budu dobri mislioci? Tradicionalno stanovi te je da emocije zamagljuju miljenje. Dobar mislilac bi trebalo da bude hladnokrvan i nepristrasan i nimalo pod uticajem emocija. Dobar mislilac bi trebalo da bude objektivan i razmatra injenice u skladu s njihovom pozicijom, a ne prema tome koliko su relevantne za njegove emocionalne potrebe. S vremena na vreme se ak uje i tvrdnja kako su ene suvi e emotivne da bi bile dobri mislioci. Ka u da enama nedostaje nepristrasnosti koja je neophodna u dono enju dobrih odluka. Pa ipak, svaka dobra odluka na kraju mora biti emocionalna. Pri tom nagla avam reci na kraju. Kad upotrebimo razmi ljanje da bismo napravili mapu, na izbor pravca je
75

Mesto emocija u mi ljenju

XV

odre en vrednostima i emocijama. Na ovo u se vratiti malo kasnije. Emocije daju relevantnost na em mi ljenju i uklapaju ga u na e potrebe i u kontekst trenutka. One su neophodan deo funkcionisanja mozga, a ne nametanje ili nekakav ostatak iz doba ivotinjskog pre ivljavanja. Postoje tri ta ke na kojima emocije mogu imati uticaja na mi ljenje. Mogu e je postojanje jakih emocija u pozadini, kao to su strah, bes, mr nja, sumnja, ljubomora ili ljubav. Ova pozadina ograni ava i boji kompletnu na u percepciju. Svrha razmi ljanja pod crvenim e irom jeste izlazak te pozadine na videlo, kako bi se mogao pratiti njen dalji uticaj. Emocija iz pozadine mo e biti vezana za osobu ih situaciju, a mogu i su i drugi razlozi njenog prisustva. U drugom slu aju, emocija je inicirana po etnom percepcijom. Smatrate da vas je odre ena osoba uvredila i od tada je elo va e razmi ljanje o toj osobi obojeno tim oseanjem. Opa ate (mo da pogre no) da odre ena osoba govori sa stanovi ta li nog interesa i od tada odbacujete sve to ona ka e. U inilo vam se da ne to deluje kao reklama i od tada nemate poverenja. U stanju smo da veoma brzo donesemo ovako prenagljen sud i zarobimo sebe u emocijama koje takav sud donosi sa sobom. Razmi ljanje pod crvenim e irom nam daje mogu nost da takva ose anja, im se pojave, izvu emo direktno na povr inu. Kada bih stavio svoj crveni e ir, rekao bih da va a ponuda mo e da se sagleda kao u vr ivanje va ih sopstvenih interesa, a ne interesa kompanije.
76

XV ___________ Razmi ljanje pod crvenim e irom

j. Moje razmi ljanje pod crvenim e irom ka e mi da ,: * elite da se suprotstavite integraciji da biste sa uvali svoj posao, umesto da radite u korist deoni ara. Tre a ta ka na kojoj emocije mogu da se jave jeste nakon to se kompletira mapa situacije. Takva mapa bi trebalo da podrazumeva i emocije podstaknute razmi ljanjem pod crvenim e irom. Emocije se uklju uju i i mnogo li nog interesa - tada uvode da bi se na mapi izabrao pravac. Svaka odluka se zasniva na vrednostima. One su te na koje emotivno reagujemo. Na a reakcija na vrednost slobode je emotivna (naro ito ako nam je sloboda uskra ena). Budu i daje ovo verovatno najjasnija predstava o si tuaciji koju mo emo dobiti, hajde da svi stavimo svo je crvene e ire za razmi ljanje i pustimo da emocije odrede kako emo postupiti. Od dva izbora - nastaviti sa trajkom ili pregovarati meni se vi e svi a prvi. Ne mislim daje ovo pravo vreme za pregovore. Nijedna strana nije propatila dovoljno da bi se bilo ega odrekla. Za one koji uvi aju vrednost izra avanja emocija u sklopu razmi ljanja o odre enoj stvari, fraza o crvenom e iru pru a korisna sredstva za legitimizaciju tih emocija, tako da one mogu da zauzmu svoje mesto na kona noj mapi. Me utim, mo e li razmi ljanje pod crvenim e irom ikad da izvu e na videlo one emocije koje moraju ostati skrivene? Ja sam protiv njegovog naimenovanja, jer sam ljubo moran na njega i njegov brz uspon do vrha.
77

Mesto emocija u mi ljenju

XV

Da li bi iko, ikada, zaista obelodanio takvu ljubomoru? Verovatno ne. Me utim, model crvenog e ira omogu ava da se to uradi na zaobilazan na in. Stavi u svoj crveni e ir i re i da mi se ini daje mo gu e da je to suprotstavljanje Aninom unapre enju donekle zasnovano na ljubomori. Alternativno: Za titi u se svojim crvenim e irom i re i da sam protiv toga da Ana dobije unapre enje. Jednostavno tako ose am. Trebalo bi imati na umu i da je mislilac, u intimi sopstvenog uma, slobodan da odlu i da stavi crveni e ir. To mu omogu ava da na legitiman na in izrazi svoje emocije. Jesam, jako sam ljuta. Ovog asa, stalo mije samo da vratim ono to sam ulo ila. Ne volim da me varaju. Moram da priznam da naprosto nisam sre an na ovom poslu. Razmi ljanje pod crvenim e irom podsti e traganje: Koje emocije le e u osnovi svega ovoga?"

78

XVI RAZMI LJANJE POD CRVENIM E IROM

Intuicija i slutnje
Koliko je razlo na intuicija? Kolika je vrednost intuicije? Kako se koristiti intuicijom? Re intuicija ima dvojaku, podjednako ispravnu upotrebu. Me utim, kada je re o funkciji mozga, one su totalno razli ite. Termin intuicija mo e da se koristi za oznaavnje iznenadne spoznaje. Ovo zna i da ne to, stoje bilo opa eno na jedan na in, biva iznenada opa eno kao sasvim druga ije. To mo e da rezultuje kreativno u, nau nim otkri em ili matemati kim skokom napred. Ako prebacite pa nju sapobednika na sve pora ene, brzo ete uvideti da e sto trideset jednom u esniku u igri singlova biti potrebno 130 me eva koji e proizvesti 130 gubitnika. Druga upotreba reci intuicija jeste neposredna zebnja ili shvatanje situacije. To je rezultat slo enog prosu ivanja
79

Intuicije i slutnje

XVI

zasnovanog na iskustvu - prosu ivanja koje se verovatno ne mo e podvesti ni pod kakvu kategoriju, pa ak ni izraziti recima. Kada u nekom prepoznate prijatelja, to se deava trenutno, kao rezultat kompleksnog prosu ivanja zasnovanog na vi e faktora. Intuicija mi ka e da se ovaj elektri ni automobil jed nostavno ne e dobro prodavati. Takva intuicija mo e da se zasniva na poznavanju tr ita, iskustvu sa sli nim proizvodima i predvi anju kretanja prodaje po datoj ceni. t Upravo ovo kompleksno" prosu ivanje, ova vrsta intuicije, jeste ono ime ovde elim da se pozabavim. Intuicija, slutnja i ose aj su bliski. Slutnja je hipoteza zasnovana na intuiciji. Ose aj se mo e protezati u rasponu od odre enog (ili ak neodre enog) estetskog ose anja do definisanog suda. Imam ose aj da e on da popusti kad se na e u krip cu. Imam sna an ose aj da su ova autobuska karta i onaj bicikl glavne indicije u ovoj istrazi ubistva. Imam ose aj da ova teorija nije ispravna. Suvi e je slo ena i konfuzna. Uspe ni nau nici, uspe ni preduzetnici i uspe ni generali kao da svi imaju ovaj ose aj" za situaciju. Za preduzetnika ka emo da ume da namiri e pare". Ovo ukazuje na to da profit nije dovoljno o igledan da bi ga svako video, ve da mo e da ga detektuje samo preduzetnik s naro ito razvijenim ulom za miris novca. 80

XVI

Razmi ljanje pod crvrnim e irom

Intuicija ni slu ajno nije nepogre iva. Kada je re o kocki, ona je, ak, zloglasno obmanjuju a. Ako je na ruletu osam puta zaredom bilo crveno, intuicija na sav glas vi e da je slede e okretanje sigurno crno. Pa ipak, izgledi ostaju u dlaku isti. Kockarski sto nema pam enje. Kako, onda, da tretiramo intuiciju i ose aj? Pre svega, dajmo im legitimititet pomo u crvenog eira za razmi ljanje. Crveni e ir nam omogu ava da pitamo za ose anja drugih, ali i da sopstvena izrazimo kao sastavni deo razmi ljanja. Mo da bi emocije i intuicija trebalo da spadaju pod razli ite e ire, ali to bi samo zakomplikovalo stvari. Verujem da je mogu e tretirati ih zajedno, pod naslovom ose anja", ak iako je njihova priroda razli ita. Mo emo poku ati da analiziramo razloge koji le e iza intuitivnog prosu ivanja, ali te ko da emo potpuno uspeti u tome. Ako ne mo emo recima da izrazimo razloge, da li bi trebalo da verujemo svom sudu? Bilo bi te ko baviti se velikim investicijama na osnovu slutnji. Intuiciju je najbolje tretirati kao deo mape. Intuicija se mo e tretirati onako kako neko tretira savetnika. Ako je savetnik u pro losti bio pouzdan, verovatno emo obra ati vi e pa nje na njegove savete. Ako se intuicija u vi e navrata pokazala ta nom, bi emo skloniji da je poslu amo. Svi razlozi govore protiv sni avanja cene, ali mi intuicija govori daje to jedini na in da popravimo svoju situaciju na tr i tu.
81

Intuicije i slutnje

XVI

Iskusan trgovac nekretninama ima razvijen ose aj za priliku. Njegovo bogato iskustvo se izra ava u vidu intuicije koja mu govori koje poslove da sklapa, a kojih da se kloni. Ta intuicija, izve bana u oblasti nekretnina, mo e da bude veoma vredna, jer se formirala na iskustvu. Me utim, primenjena na ishod predsedni kih izbora, intuicija tog trgovca nekretninama mo da ne bi imala toliku vrednost. Intuicijom se mo emo voditi i po principu ne to dobije , ne to izgubi ,,. Intuicija ne mora uvek biti ta na, ali ako je e e u pravu nego to gre i, onda e ukupni rezultat biti pozitivan. Bilo bi opasno pripisati intuiciji nepogre ivost misti nog proro i ta. Pa ipak, ona je deo mi ljenja. Ona je tu. Ona je stvarna. I mo e da bude od koristi. Mo ete li staviti svoj crveni e ir i re i nam ta va a intuicija ka e o ovoj integraciji? Moj crveni e ir ose a da e cene nekretnina vrlo br zo opet da se vinu u visine. Da ujem ta tvoj crveni e ir ka e o ovoj novoj re klamnoj kampanji, mo e? Moj crveni e ir mi ka e da ova ponuda ne e biti pri hva ena. Gde se doti u intuicija i mi ljenje? Videli smo da beli e ir za razmi ljanje ne dozvoljava izra avanje mi ljenja (premda mo e da dopusti izve tavanje o izra enom mi ljenju drugih). To je zato to se mi ljenje zasniva na prosu ivanju, tuma enju i intuiciji. Tas mo e da pretegne na stranu suda o poznatim injenicama ili na stranu ose aja za82

XVI

Razmi ljanje pod crvrnim e irom

snovanog na nepoznatim faktorima. Mi ljenje se mo e izra avati u sklopu razmi ljanja pod crvenim, crnim ili utim e irom. Kada se koristi crveni e ir, najbolje je izraziti ga u vidu ose aja. Imam ose aj da je dosada odgovorna za veliki deo maloletni kog kriminala. Imam ose aj da vlasnici bioskopapri eljkuju neke od onih spektakularnih filmova koji se reklamiraju na sva zvona.

83

<

" "'

XVII RAZMI LJANJE POD CRVENIM E IROM

Trenutak za trenutkom
Reagovanje i ljutnja. To je moj ose aj u vezi sa ovim sastankom. Sakriti ili pokazati ose anja. Ose anja iz crvenog e ira" se mogu pokazati u bilo kom trenutku tokom trajanja sastanka, diskusije ili razgovora. Ose anja se mogu usmeriti na vo enje samog sastanka, a ne samo na problem o kome se diskutuje. Uze u svoj crveni e ir za razmi ljanje i re i vam da mi se ne dopada na in na koji se vodi ovaj sastanak. elela bih da iskoristim crveni e ir da ne to ka em. Naime, imam ose aj da emo biti naterani na dogo vor koji ne elimo. Gospodine Huper, stanovi te mog crvenog e ira je da vi nikad nikoga ne saslu ate do kraja.
85

Trenutak za trenutkom

XVII

Rekla sam ta sam imala da ka em i sada skidam crveni e ir. Suprotstavljena prirodnom toku emocija koje se javljaju za vreme nekog sastanka, konvencija o crvenom e iru mo e delovati artificijelno i nepotrebno. Morate li zaista da stavite" crveni e ir da biste se naljutili? Zar nije mogu e izraziti emocije putem pogleda i glasa? Upravo u ovoj artificijelnosti i jeste prava vrednost crvenog e ira. Normalno je emocijama potrebno izvesno vreme da izbiju na povr inu i jo vi e vremena da se sti aju. ovek bude uvre en; ovek uvredi druge. Na neki nain, crveni e ir dopu ta nekome da uklju i" i isklju i" emociju u roku od svega nekoliko trenutaka. Stavite crveni e ir i skinete ga. Po to se smatra formalnim izrazom, stanovi te izra eno pod obodom crvenog e ira je manje li no od stanovi ta izra enog bez njega. Sama potreba da stavimo" crveni e ir smanjuje koliinu prepiranja. Ne mo ete gnjaviti nekoga da stavlja crveni e ir kad god pomisli da se neko drugi pona a neprimereno. A kad se jednom prihvati model crvenog e ira, izra avanje emocionalnih stanovi ta bez njegove formalnosti po inje da deluje grubo. Budu i da crveni e ir obezbe uje kanal odre en za ose aje i emocije, vi e nema potrebe za stalnim upadicama. Svako ko ose a potrebu da bude emotivan ima odreen na in za to. Vi e nije neophodno isku avati i poga ati ose anja drugih. Ima na ina da ih to direktno pitate.
86

XVII __________ Razmi ljanje pod crvrnim e irom

elim da stavite crveni e ir i ka ete mi ta mislite o mom predlogu. Imam ose aj da vam se ne dopadam. elim da stavi te crveni e ir i odgovorite mi. Zaljubljeni vole da uju reci ljubavi od svojih partnera, iako nimalo ne sumnjaju u njihovu su tinu. Prebacio sam se na nivo crvenog e ira i elim da ka em da sam vrlo zadovoljan odvijanjem ove sednice. i Da lije to op te stanovi te? Imam ose aj da svi elimo da se ovaj dogovor napravi i potpi e. Gospodine Morison, budite ljubazni pa stavite crveni e ir i iznesite mi svoje stanovi te. S mehanizmom crvenog e ira ne bi trebalo preterivati i dovoditi ga do apsurda. Sasvim je nepotrebno formalno ga koristiti svaki put kad se izra ava ose anje. Mehanizam se koristi isklju ivo kad se ose anje izra ava ili njegovo izra avanje tra i na odre en i formalan na in. Ako se budete i dalje koristili crvenim e irom, morau da vam ga oduzmem i stavim van doma aja. Mo emo li od vas dobiti jednu sveobuhvatnu izjavu izre enu pod crvenim e irom, pa da zavr imo s tim ? ta mislite o svemu ovome? Molim samo za jednu priliku da ka em ne to pod ' okriljem crvenog e ira. Potom u ga odlo iti i vi e ne u posezati za njim.

87

XVIII RAZMI LJANJE POD CRVENIM E IROM

Upotreba emocija Mo e li razmi ljanje da promeni emocije? Emocionalna pozadina. Emocije kao pregovara ka pozicija. Emocije, vrednosti i izbori. Kad se emocije jednom obelodane putem mehanizma crvenog e ira, tada se mo e na initi poku aj da se one istra e, pa ak i promene. Samo po sebi, to vi e nije deo modela crvenog e ira. Razmi ljanje mo e da promeni emocije. Emocije ne menja logi ni ve perceptivni deo razmi ljanja. Ako ne to vidimo druga ije nego pre, na e emocije se mogu promeniti jer se promenila percepcija. Ne gledaj na to kao na poraz. Gledaj na to kao na odli an na in da otkrije slabost i snagu njegovog naina igranja tenisa.
89

Upotreba emocija

XVIII

Da li bi ova ponuda bila prihvatljiva kada bi potekla kao inicijativa s tvoje strane? Shvati to kao jo jedno iskustvo, a ne kao pogre no prosu ivanje. Svaka se kola pla a. Vi e ne emo mo rati da prolazimo kroz to. Nije svaki put mogu a percepcija koja mo e da izmeni ili poni ti emocije. Me utim, uvek vredi poku ati. Izra ene emocije mogu da pru e konstatnu podlogu za razmi ljanje ili diskusiju. Prisutnaje stalna svest o toj emocionalnoj podlozi. Odluke i planovi se sagledavaju kao doneseni na osnovu te podloge. S vremena na vreme je korisno zamisliti razli itu emocionalnu podlogu i videti kako stvari mogu biti druga ije. Svi znamo da se ovi pregovori odvijaju u atmosferi izrazitog nepoverenja. Poku ajmo sada da zamislimo kako bi izgledalo na e razmi ljanje kad bi obe strane zaista verovale jedna drugoj. Prisutno je ose anje da bilo kakva na a odluka ne e mnogo promeniti stvari. Doga aji su nas pretekli. Zamislimo sada da nije tako i daje u na oj mo i da kontroli emo situaciju. Moramo da budemo svesni besa nagomilanog u po zadini. Ne mo emo da ga ignori emo. Kao to sam ve napomenuo, emocije i ose anja su deo bojenja mape. Posredstvom konvencije o crvenom eiru, mo emo da upoznamo one jarko obojene regije" i sa emocionalnog stanovi ta. Da bismo prona li re enja za razmirice, mo emo se dr ati dalje od takvih oblasti.
90

XVIII _________ Razmi ljanje pod crvrnim e irom _____ \ 7

Predlo ena restrikcija va eg poslovanja s konkurent skim kompanijama je o igledno osetljiva tema. Za sad se toga ne emo doticati. Rukovodstvo sindikata se nikada ne e slo iti s ne im "* to bi dovelo do smanjivanja dnevnica. To su dovoljn no jasno izrazili. Emocije se esto upotrebljavaju za uspostavljanje pregovara kih pozicija. Pri tom ne mislim na durenje, pretnje, u enu ili molbe za milost. Mislim na emocionalnu vrednost koja se pripisuje odre enim stvarima. Na elo promenljive vrednosti jeste osnova svakog pregovaranja. Neto ima odre enu vrednost za jednu stranu i sasvim drugaiju vrednost za drugu stranu. Te vrednosti se mogu izraziti direktno, posredstvom razmi ljanja pod crvenim e irom. Sposobnost da pre emo demarkacione linije sindika ta je veoma bitna za na u produktivnost. Moramo insistirati na po tovanju odgovaraju ih di sciplinskih procedura. Ne tvrdimo dajeD ons nevin, ali postupak mora te i u skladu s propisima. Uop te uzev, svi se sla u da krajnja svrha svakog razmi ljanja mora biti zadovoljstvo mislioca. Prema tome, svrha razmi ljanja jeste zadovoljavanje izra enih emocija. Te ko e nastaju iz tri izvora". Da li e predlo eni plan rada zaista uspeti da zadovolji izra ene elje? Ne ini mi se da e sni avanje cena zaista dovesti do pove anja prodaje. Druga vrsta problema nastaje kada se zadovoljstvo jedne strane ostvaruje na ra un druge.
91

Upotreba emocija

XVIII

Mo emo da pove amo broj prekovremenih asova ili da zaposlimo vi e radnika. Prvo bi koristilo onima koji ve rade. Drugo bi bilo od koristi onima koji su trenutno bez posla. Tre i problem jeste konflikt izme u kratkotrajnog i dugotrajnog zadovoljstva. Osnovno na elo hri anstva je u tome veoma jasno: kakva je korist oveku ako dobije ceo svet, a pri tom izgubi du u? Mo emo da podignemo cenu ogla avanja, to e nam trenutno pove ati prihod. Me utim, gledano na du i rok, time emo naterati ogla ava e da se okrenu drugim medijima. Ukoliko snizimo cenu da bismo privukli mu terije ko je sada koriste usluge drugih aviokompanija, mo da emo ste i privremenu prednost. Onda e oni da usklade cene s na om i mo e nam se desiti da pono vo izgubimo mu terije. A nama e ostati trajno sma njeni profit. Ba bih u ivala u ovim pr enim krompiri ima, ali bo jim se da to ne bi nimalo pomoglo u mojoj borbi s ki logramima. Ulo i u novac u ovu predstavu jer mi se dopada Nerida, glumica koja igra glavnu ulogu, i elim e e da je gledam. elim da me smatraju ovekom spremnim da podr i nove, uzbudljive poduhvate u oblasti tehnologije, ali, gledano unapred, znam da ono to moji investitori zaista ele jeste stabilan razvoj. 92

XVIII

Razmi ljanje pod crvrnim e irom

Emocije su istovremeno deo metoda razmi ljanja i problema o kome valja razmisliti. Nema koristi od nadanja da e problemi nestati i ostaviti slobodan prostor za neometano razmi ljanje.

93

XIX RAZMI LJANJE POD CRVENIM E IROM

Jezik emocija
Emocije ne moraju da budu logi ne ili dosledne. Emocije mogu da budu tanane, s jezikom koji uz njih ide. Oduprite se isku enju da opravdavate emocije. Najve i problem prilikom no enja crvenog e ira za razmi ljanje jeste odupreti se isku enju da opravdate emocije koje ste izrazili. Takvo opravdavanje mo e biti istinito ili la no. U oba slu aja, razmi ljanje pod crvenim e irom ga ini nepotrebnim. Nije va no za to mu ne veruje . Ne veruje mu i go tovo. Dopada ti se pomisao o filijali u Njujorku. Nema po trebe da sada detalji emo o tome zbog ega ti se do pada. To mo emo i kasnije, kad do e vreme da done semo kona nu odluku o tome.
95

Vaspitani smo tako da se izvinjavamo zbog emocija i ose anja, zato to one nisu predmet logi kog mi ljenja. Zbog toga smo skloni da ih tretiramo kao produ etak logike. Ako nam se neko ne dopada, za to mora da postoji dobar razlog. Ako nam se neki projekat dopada, to dopadanje mora da se zasniva na logici. Razmi ljanje pod crvenim e irom nas razre ava te obaveze. Zna i li to da smo slobodni da imamo predrasude koje god ho emo i da ih se pridr avamo? Zar u tome ne le i ogromna opasnost? Naprotiv. Predrasude koje naizgled name e logika mogu biti opasnije od predrasuda koje priznajemo kao emocije. Nisam protiv istra ivanja emocija i preispitivanja njihovih osnova. Me utim, to nije deo modela crvenog e ira. Emocije su nestalne i nedosledne. U SAD je ra ena jedna anketa, u kojoj su gra ani odgovarali na pitanja vezana za me anje svoje zemlje u de avanja u Centralnoj Americi. Ve ina je podr ala me anje. Pa ipak, ve ina je bila protiv svakog predlo enog metoda me anja. Mogu e je biti pobornik me anja kao apstraktne ideje i protiviti mu se im se prevede u konkretne planove. Sa stanovi ta logike, to je besmisleno, ali u svetu emocija ima itekakav smisao. Konvencija o crvenom e iru nije na in za rastrubljivanje emocija, mada bi neki mogli da do u u isku enje da ga tako upotrebe. Ona vi e podse a na ogledalo koje odraava emocije u vaskolikoj njihovoj slo enosti. Ka u da narod Inuita (Eskimi) ima dvadeset razli itih reci za sneg. U nekim kulturama postoji jednako mnogo reci za razli ite nijanse ljubavi. Engleski i mnogi drugi evropski jezici nemaju u op toj upotrebi tako irok dijapazon reci koje opisuju emocije.
96

1 ---

Jezik emocija XIX

XIX ___________ Razmi ljanje pod crvrnim e irom

Postoje naklonost/nenaklonost, mr nja/ljubav, zadovoljstvo/nezadovoljstvo, sre a/nesre a. Recimo, mogli bismo da potra imo re koja bi ukazivala na neodlu no-pozitivan stav, i drugu, koja bi ukazivala na neodlu no-negativan stav. Re sumnji av]?, preterano negativna za to. Budu i da nam razmi ljanje pod crvenim e irom omogu ava da budemo odva ni i otvoreni kada je re o naim ose anjima, mo emo potra iti na in da ih podesimo u skladu sa situacijom. Bez crvenog e ira, skloni smo da se ograni imo na ja e reci, uz ton i izraz lica kao dodatke. Ose am da okleva u vezi sa ovim poslom. Ne eli da sudeluje , ali ni da bude isklju en. eli da bude u pripravnosti u predsoblju, spreman da u e kada to tebi bude odgovaralo. Nije da ti se Morgan ne dopada, ali nekako ti je ne lagodno u njegovom prisustvu. Vi e od svega bi volela da ima dobar izgovor za tu svoju nenaklonost. Jednostavno smo potpuno neuskla eni u vezi sa ovim problemom. Entuzijazam za ovaj poduhvat kao daje po eo da je njava. Ne naglo, ve kao gumeni amac koji negde lagano po ne da pu ta. Ne vidite da se bilo ta de a va, ali, ako posle nekog vremena ponovo bacite po gled, jasno vam je daje opu teniji negopre. Crveni e ir daje misliocu slobodu da se vi e poetski izrazi o svojim ose anjima. Crveni e ir daje ose anjima pravo da postanu vidljiva.

97

XX
RAZMI LJANJE POD CRVENIM E IROM Rezime
No enje crvenog e ira omogu ava misliocu da ka e: Ovo su moja ose anja prema toj stvari." Crveni e ir legitimizuje emocije i ose anja kao va an deo razmi ljanja. Crveni e ir ini ose anja vidljivima, tako da mogu da postanu deo mape razmi ljanja, a ujedno i deo sistema vrednosti na osnovu kojeg se bira pravac. Crveni e ir predstavlja pogodan metod za uklju ivanje modaliteta ose anja i njegovo isklju ivanje, na na in koji bi, bez njega, bio za mislioca nemogu . Crveni e ir omogu ava misliocu da istra uje ose anja drugih, tako to od njih tra i da stave crveni e ir i tek tada izreknu svoje stanovi te. Kada mislilac koristi crveni e ir, nikad ne bi trebalo da poku ava da opravda svoja ose anja ili da za njih tra i utemeljenje u logici.
99

Rezime

XX

Crveni e ir pokriva dva obimna vida ose anja. Prvo, tu su obi ne emocije, onakve kakve ih znamo, koje obuhvataju itav spektar emocija, od onih sna nih kao to su strah i nenaklonost, do onih suptilnijih, kao to je sumnja. Drugo, tu su slo ena prosu ivanja koja zalaze u takve vrste ose anja kao to su slutnja, intuicija, ulo, ukus, estetsko ose anje i ostala, koja nemaju vidljivog opravdanja. Ukoliko mi ljenje o ne emu u velikoj meri sadr i ovu vrstu ose anja, ono tako e mo e da stane pod crveni e ir.

100

XXI CRNI E IR
ta nije u redu s njim
Logi no-negativno. Za to ne e da funkcioni e. Ne pristaje na em iskustvu i znanju. Kriti ko prosu ivanje. Pesimisti ko stanovi te. Mora se re i da se ve ina mislilaca - bez obzira na to da li su pro li obuku ili nisu - najlagodnije ose a nose i crni e ir. To je zbog zapadnja kog mentaliteta koji akcenat stavlja na raspravu i kriticizam. Koliko god iznena uju e zvu alo, veoma su brojni oni koji su ube eni daje no enje crnog e ira glavna funkcija razmi ljanja. Na alost, tako ne to u potpunosti izostavlja generativne, kreativne i konstruktivne aspekte mi ljenja. Bez obzira na to, razmi ljanje pod crnim e irom je veoma va an deo razmi ljanja. Razmi ljanje pod crnim e irom je uvek logi no. Razmi ljanje pod crnim e irom je negativno, ali nije emocio101

ta nije u redu sa njim?

XXI

nalno. Emocionalno-negativno je uloga crvenog e ira (koja obuhvata i emocionalno-pozitivno). Razmi ljanje pod crnim e irom zaista gleda na tamnu ili crnu" stranu stvari, ali je to crnilo uvek logi no. Sa crvenim e irom na glavi, ne mora se davati nikakve razloge za negativna ose a-nja. Sa crnim e irom na glavi, uvek se moraju dati logi ni i relevantni razlozi. tavi e, jedna od velikih vrednosti modela est e ira za razmi ljanje jeste to razdvajanje, na vrlo odre en na in, emocionalno-negativnog od logi nonegativnog. - Mislim da sni avanje cena ne e imati efekta. - To je razmi ljanje pod crvenim e irom. Ja od vas tra im mi ljenje pod crnim e irom. elim da mi da te logi ne razloge za to. - Prilikom na ih ranijih sli nih poku aja - koje vam mogu prikazati kao statisti ke podatke o prodaji sni avanje cena nije rezultovalo dovoljnom proda jom koja bi predstavljala protivte u smanjivanju pro fita. Konkurentske firme su na to uvek reagovale sni avanjem svojih cena, kako bi ostale u trci. Razlozi dati pod crnim e irom moraju da stoje na sopstvenim nogama. Moraju biti upotrebljivi za sve. Moraju da zvu e razlo no i kada su od tampani na papiru, a ne samo kada ih neka jaka li nost iznosi na ubedljiv na in. Razmi ljanje pod crnim e irom se zasniva na suprotstavljanju primerenog neprimerenom. Razmi ljanje pod crnim e irom mora da bude logi no i istinoljubivo, ali ne i fer. Razmi ljanje pod crnim e irom prezentuje logi no-negativno: zbog ega ne to ne e funkcionisati. Logi no-pozitivno - zbog ega ho e ne to funk102

XXI _____________________ Crni e ir_____________

cionisati prezentuje se pod utim e irom. To je stoga to je tendencija uma da bude negativan toliko jaka da mora imati sopstveni e ir. Mislilac mora imati mogu nost da bude samo negativan. Veoma je mogu e da se na a negativnost i pozitivnost odra avaju sasvim malom razli ito u u prate oj herniji mozga. Ako je tako, onda ne bi imalo prakti nog" smisla da isti e ir pokriva objektivno prosu ivanje koje obuhvata i logi no-pozitivno i logi no-negativno, jer hernija mozga ne mo e stalno da skaku e" napred-nazad. Hernija negativnog mo e da bude hernija straha, a hernija pozitivnog mo e da bude hernija zadovoljstva. Uvek ka u da re kriticizam obuhvata iskrenu procenu kako pozitivnih tako i negativnih aspekata. U praksi, meutim, glagol hitikovati implicira isticanje onoga to je pogre no ili lo e. To je upravo ono to implicira i razmiljanje pod crnim e irom. Godine iskustva koje sam stekao podu avaju i ljude metodologiji razmi ljanja su me uverile da postoji potreba za razdvajanjem logi no-negativnog od logi no-pozitivnog. Ljudi koji za sebe tvrde da su pravi ni obi no ne ine ni ta vi e nego to slabijom ocenom ocenjuju stanovi te koje je suprotno njihovom. Premda je crni e ir e ir kriti ara", ipak elim da u inim apsolutno jasnim da tu nije re o priklanjanju jednoj od strana u raspravi. Nema nikakvih strana i nema rasprave. Crni e ir se usrdsreduje na logi no-negativno. Mislilac, ako eli, mo e da zameni crni e ir utim i obratno. Staviv i svoj crni e ir za razmi ljanje, moram da ukazem na to da brvnara nema struju. Staviv i, me103

ta nije u redu sa njim?

XXI

utim, uti e ir, mogu re i da tu ne postoji potreba za pla anjem ra una elektropreduze u. Ova specifi nost crnog e ira osloba a mislioca potrebe da bude fer i sagleda obe strane situacije. Kada mislilac nosi crni e ir, negativnosti je dozvoljeno da uzme uzde u svoje ruke. Na prvi pogled, crni e ir mo e delovati kao poja avanje negativnosti koja je ve tako karakteristi na za mnoge mislioce. Jednako kao to crveni e ir legitimizuje emocije, tako crni e ir kao da legitimizuje ovu vrstu apsolutne negativnosti. U praksi, crni e ir ima suprotan efekat. Osoba koja je po prirodi negativna e u svakom trenutku uvoditi negativnost u svoje razmi ljanje. Ta negativnost e uvek biti tu, spremna za skok. Ovo zna i da e u na em uobi ajenom konfuznom razmi ljanju - u kome nastojimo da uradimo sve odjednom - ton biti uglavnom negativan. Usredsre uju i se direktno na negativno, crni e ir zapravo ograni ava negativnost. Od mislioca se mo e zatra iti da skine crni e ir. To je signal za jasno i odre eno naputanje negativnog. Tvoje razmi ljanje pod crnim e irom je odli no. Za to sad na as ne stavi neki drugi e ir? Tokom celog sastanka dr ite na glavi taj crni e ir. Je li to jedini za koji znate kako se nosi? elim da narednih pet minuta zameni crni e ir u tim. Onda mi reci ta vidi . Meri nam obi no daje svoja razmi ljanja pod obo dom crnog e ira. Kada ne nosi taj e ir, kao da ne ma bog zna ta da ka e. 104

XXI

C r n i e i r Y [

Vi umete da mislite samo pod jednim e irom. Crnim. Igra golfa koji odli no izvodi duge udarce ne e voditi ni ta manje ra una o svojim kratkim loptama. Sli no tome, mislilac koji je dobar u razmi ljanju pod crnim e irom ne voli ose aj da nije sposoban da jednako uspe no nosi i e ire drugih boja. Na ovaj na in, model e ira pokazuje daje negativnost samo jedan deo mi ljenja. Do sada je ve mnogim itaocima palo na pamet daje uloga crnog e ira veoma sli na tradicionalnoj ulozi avoljeg advokata, osobe koja testira predlog iznose i protivargumente. Dopada mi se ova ideja o putni kom diri ablu. Ali, na trenutak u se prihvatiti uloge avoljeg advokata. Dozvolili smo da nas ponese odu evljenje. Neko e morati da preuzme ulogu avoljeg advokata i uka e na to daje ova prodajna cena ipakpretera.no visoka. Crni e ir je odista sli an ulozi avoljeg advokata i integri e tu konkretnu ulogu u itavu seriju koju simboli u est e ira. Na ovaj na in, negativnost se sagledava samo kao jedna od uloga u mi ljenju. Postoji, me utim, znatna razlika. avolji advokat je zaista bio advokat, naimenovan od strane crkvenog suda da brani optu ene za jeres ili vra anje. Vra amo se, dakle, na raspravu. Kao to sam ranije rekao, razmi ljanje pod crnim e irom nema nikakve veze s raspravom ve samo s usredsre ivanjem na logi no-negativno. Razmi ljanje pod crnim e irom se upotrebljava za popunjavanje crnih delova mape mi ljenja. Ovaj zadatak cr105

ta nije u redu sa njim?

XXI

nog e ira je zadatak kao i mnogi drugi i mora se temeljito izvr iti. Zadr avati za sebe razmi ljanje pod crnim e irom, zbog straha da e negativni aspekti zatrti ideju, zna i uni titi itavu svrhu est e ira za razmi ljanje - a to je da svaku od est uloga valja odigrati potpuno i do kraja.

106

XXII RAZMI LJANJE POD CRNIM E IROM

Su tina i metod
Gre ke u razmi ljanju. Za to jedna stvar ne sledi drugu. Pravila dokaza. Mogu i zaklju ci. Poput razmi ljanja pod crvenim e irom, i razmi ljanje pod crnim e irom se mo e primeniti na samu temu - pozabavio! se s tim u narednom poglavlju - ili na samu diskusiju ili na razmi ljanje o njoj, odnosno na sam metod razmi ljanja. v Koliko ja znam, ovde je re o pretpostavci. Ne vidim kako to proizlazi iz onoga to ste malo as rekli. Broj ani podaci za koje ja znam su druga iji od onih koje ste vi izneli. To nije jedino mogu e obja njenje, ve samo jedno od obja njenja.
107

Su tina i metod

XXII

Izme u ovih ta aka ne mora da postoji logi ka veza. Bilo bi glupo i nezgodno kada bi mislilac morao formalno da stavlja crni e ir svaki put kad ho e da stavi primedbu te vrste. Razumljivo je da su takve primedbe deo razmi ljanja pod crnim e irom bez obzira da lije njegovo stavljanje formalno najavljeno ili nije. U praksi, za mislioca je bolje da u sebi prikuplja sve na ta eli da reaguje, nego da svaki as upada drugima u re , kao u uobi ajenoj raspravi. Mislilac kasnije mo e formalno istupiti u okviru razmi ljanja pod crnim e irom i izneti sve one gre ke u mi ljenju koje je uo. Stavi u na trenutak svoj crni e ir jer elim da uka zem na neke delove diskusije koje smatram pogre ni ma. Opadanje konzumiranja estokih pi a je mo da rezultat pove anja zdravstvene svesti, ali je mo da i posledica toga to se sve vi e potro a a opredeljuje za vino, ili stro ih propisa o vo nji u pijanom stanju. Tako e, pove ana prodaja votke je mo da rezultat agresivnijeg reklamiranja i nema nikakve veze s uku som. Koliko vidim, svi dajete mnogo mi ljenja, pretpostav ki i ose anjapod crvenim e irom. To nije ta no. Prava na iskopavanje ne moraju da se plate jedino ako su kompletno istra ivanje i razvojni projekat ura eni u Irskoj. eleo bih da va e razmi ljanje o tome poklopim cr nim e irom. Podaci koje ste naveli su odpre etiri godine. Uzorak je vrlo mali. Uz to, imate podatke sa mo za ju ni deo zemlje. 108

XXII __________ Razmi ljanje pod crnim e irom _____ V 7

Ne nameravam ovde da iznosim sva pravila logi ke dedukcije i zaklju ivanja. Mnoga od njih su apstraktna i nisu uvek relevantna kada je re o prakti nim stvarima za razliku od zatvorenih sistema. Osnovna pravila bismo mogli da pojednostavimo na slede i na in: 1. Da li je osnova vrsta i opravdana? 2. Da li sledi zaklju ak? 3. Da li je izvo enje zaklju ka obavezno? 4. Ima li jo mogu ih zaklju aka? Pod izvo enjem zaklju ka podrazumevam sve za ta se ka e da proizlazi iz ne ega drugog. Ako pove amo broj zatvorskih kazni i njihovo trajanje, to e smanjiti stopu zlo ina. Ovo mo da deluje kao dovoljno logi na izjava. Ako je detaljno prou imo, otkri emo da derivacija mo e, ali i ne mora da usledi. Po to znamo daje mala verovatno a da e kriminalac biti uhva en, onda du e trajanje zatvorske kazne mo da i nije tako efikasno. Ako, pak, sudovi ne primenjuju te stro e osude, gubi se efekat zastra ivanja. Bez obzira na to, mo e se re i da poja ano zastra ivanje ima, jiekog efekta" na smanjenje stope zlo ina. Ovde ve dolazimo do procene koliki je taj,,neki efekat". Ako uzmemo u obzir dodatne tro kove za dr anje ljudi u zatvorima, onda je prili no mali. Me utim, mo emo da odemo i dalje od toga. Da li stro e kazne zapravo ine zlo ine jo gorima? Kriminalac e mo da radije ubiti svoju rtvu, da bi smanjio ansu da bude prepoznat, ukoliko su kazne izuzetno stroge. Dugotrajni boravak u zatvoru zbog nekog manjeg
109

Su tina i metod

XXII

prekr aja mo e da pretvori lak eg prestupnika u okorelog kriminalca. Naposletku, visoki tro kovi dr anja ljudi u zatvorima mogu imati manje efekta na smanjivanje stope zlo ina nego to bi to bio slu aj ako bi se ista sredstva utroila na ja anje policijskih snaga. Zanimljivost vezana za ovaj primer jeste ta stoje potrebno mnogo ma te da bi se stvorile alternativne posledice i mogu nosti. Kao to sam napisao u knjizi Prakti no razmi ljanje: ,JDokaz esto nije ni ta vi e do nedostatak ma te". Ovo se odnosi na nauku, pravo i mnogo drugih oblasti, s izuzetkom zatvorenih matemati kih sistema i filozofskih jezi kih poigravanja. U praksi, jedan od najboljih na ina razotkrivanja logi kih gre aka jeste izno enje alternativnog obja njenja ili mogu nosti. Ta noje da u mnogim zemljama broj razvoda raste istom brzinom kao i broj ma ina za pranje ve a, ali to ne zna i da ma ine za pranje ve a uzrokuju raz vod. Oba trenda su mo da posledica pove anja stan darda, dru tvenog napretka ili ve eg broja zaposle nih ena, itd. Ta noje da e prodaja verovatno opasti ako podig nemo cene. Ali ako to opravdamo izuzetno u proiz voda, mogli bismo privu i druga iju vrstu kupaca, a pad prodaje bi bio nadokna en pove anim priho dom. Ovde ponovo dolazimo na aspekt verovatno e" o kome smo diskutovali pod belim e irom za razmi ljanje. Savr eno je prihvatljivo ukazati na mogu e alternative, ali ni110

YXII __________ Razmi ljanje pod crnim e irom _____ \ 7

kad ne bi trebalo tvrditi daje svaka alternativa podjednako verovatna. Ono to valja imati na umu jeste da razmi ljanje pod crnim e irom nikada nije rasprava. Kako da iza emo na kraj s gre kama na mapi razmiljanja? Jedna osoba veruje da bi stro e kazne smanjile stopu kriminala. Drugoj se ini da je to mogu a ali nedokazana pretpostavka. Tamo gde je to mogu e, pozivanje na statistiku ili neki eksperiment bi predstavljalo dobrodo lu pomo u dono enju odluke (razmi ljanje pod belim e irom). Ukoliko odluka ne mo e da se donese, na mapu se, kao mogu nosti, stavljaju razli ita alternativna stanovi ta. Kada su dokazi naro ito slabi, mogu nost se mo e ozna iti kao mi ljenje. Svaka osoba koja koristi mapu ima potom izbor da obrati pa nju na to mi ljenje ili da ga ignori e. Razumljiva je pretpostavka da e se broj prazni nih putovanja pove ati jer se porodi ni prihodi pove a vaju, a broj dece smanjuje. Uz to, putovanje avionom e postati relativno jeftinije. Mogu e je da e ljudima putovanja dosaditi, jer sva ka novina zastareva i mo da e se odlu iti za godi nji odmor tipa ,/Iruga ku a", u sopstvenoj zemlji. Obe mogu nosti bi trebalo imati na umu. One mogu da koegzistiraju. ak i ako se dve mogu nosti me usobno isklju uju, jo uvek bi ih trebalo staviti na mapu, sve dok dokazi ili emocionalna sklonost ne naprave izbor. injenica koja je predmet diskusije se tako e mo e staviti na mapu - pod uslovom da se obele i kao sporna".

111

XXIII RAZMI LJANJE POD CRNIM E IROM

Pro la i budu a su tina
Kako se ovo uklapa u moja ranija iskustva? Da lije tako? Koji su rizici? Osvrnuli smo se na razmi ljanje pod crnim e irom u pogledu samog metoda razmi ljanja. Sada dolazimo do su tine. Da li su injenice ta ne? Da li su injenice relevantne? injenice se prezentuju u sklopu razmi ljanja pod belim e irom, ali stavljaju na probu u okviru razmi ljanja pod crnim e irom. Mogu e je daje broj nezaposlenih statisti ki potcenjen, budu i da ima mnogih koji se uop te ne prijavljuju nadle nim slu bama. , 600 miliona prodatih avionskih karata godi nje ne daje sliku o tome koliko ljudi zaista putuje avionom, jer neki lete vi e puta. Tako e, ovaj podatak uklju uje i kratka putovanja po unutra njosti.
113

Pro la i budu a su tina

XXIII

Brojke pokazuju da bi pad stope kriminala u SAD tre balo daje povezan sa populacijskim statisti kim po dacima za svaku starosnu grupu. Mogu e je daje do pada stope kriminala do lo samo zbog toga to su glavni delinkventi iza li iz starosne grupe u kojoj je stopa kriminala najve a, one od osamnaest do dva deset tri godine. Izazov u vidu brojki i izve taja jeste jedna od jednostavnijih i o iglednijih primena razmi ljanja pod crnim eirom. U takvim slu ajevima, svrha razmi ljanja pod crnim e irom jeste nagla avanje da su injenice pogre ne (tamo gde je to slu aj) ili da su mo da neprimenjive. Ako neka va na odluka valja da se zasniva na injenicama, onda bi mogu nost - makar i vrlo mala - da su neprimenjive trebalo da dovede do potrage za boljim injenicama ili brojkama. Namera mislioca koji je stavio crni e ir nije da stvori svu mogu u sumnju, kao to to na su enju ini advokat optu enog, ve da na objektivan na in uka e na postoje e slabosti. Mnoga iskustva nisu kvantifikovana injenicama i brojkama. Razmi ljanje pod crnim e irom mo e da ukae na delove predloga ili izjave koji se ne uklapaju u takva iskustva. Prema mom iskustvu, ako ljudima date bonus u vidu novca, vrlo brzo po nu da ga o ekuju kao normalan deo plate. Prema mom iskustvu, ljudi veoma povoljno reaguju ako osete da se njihov dodatni napor priznaje i da se to priznanje pokazuje kroz neku vrstu opipljive na grade. 114

YXIII __________ Razmi ljanje pod crnim e irom______ y /

Ako o ekuju da budu nagra eni, ljudi e u initi veo ma malo ukoliko nema nagrade. Prve dve izjave mogu da se uklope u iskustvo onih koji sede za stolom i diskutuju o motivaciji. Tre a ne mo e. Mora se re i daje iskustvo veoma li na stvar i da razli iti ljudi imaju uistinu razli ita iskustva. U razli itim kulturama, nagrade mogu imati veoma razli it efekat. Trebalo bi re i i da razli ite okolnosti dovode do razliitih efekata. Mogu e je da posle estog nagra ivanja usledi lenjost. Postoji, dakle, vi e razloga zbog kojih se iskustvo mo e initi inkompatibilno ili ak kontradiktorno. - U inflatornim vremenima, ljudi su skloni da vi e te de. To nije istina! Ljudi tada manje tede. U ve ini zemalja su ljudi skloni da vi e tede. Ali, ne i u SAD. To je mo da stoga to je finansijsko savetovanje vrlo rasprostranjeno i ljudi vi e znaju o finansijama, ih je mo da stoga to se kamata na pozajmljeni novac odbija od poreza, a u vremenima inflacije kamatna stopa mo e da bude ak i negativna. Biva da mislilac sa crnim e irom na glavi poku a da u potpunosti pobije ne to. To se obi no odnosi na nau ne injenice, otkri a istra ivanja, ukorenjene injenice, itd. Mislim daje to pogre no. Ve ina supermarketa nema ve i obrt od dva do tri odsto. U drugim prilikama, mislilac sa crnim e irom opravdano iznosi svoje h no iskustvo. Otkrio sam da rad u malim organizacijama pru a mnogo ve u motivaciju. Ne sla em se s vama kad ka115

Pro la i budu a su tina

XXIII

zete da su decentralizovane velike organizacije sli ne malim organizacijama. Moram da stavim svoj crni e ir, da bih vam svima rekao da se taj predlog jednostavno ne uklapa u mo je dvadesetogodi nje iskustvo u poslu s kozmetikom. Ne mo ete proizvode iste marke istovremeno proda vati kao ekskluzivne i na rasprodaji. Pored toga, du nost je crnog e ira i da uka e na rizike, opasnosti, nedostatke i potencijalne probleme.koji mogu da se jave u budu nosti. Da se nismo resili da prvi upotrebimo nuklearno oru je, moglo je da se desi da Rusi preplave Evropu konvencionalnim naoru anjem. Moram da naglasim da bi va suprug, u nastavku brakorazvodne parnice, mogao da ustvrdi da vi niste podobni da vodite ra una o deci. Ako funta nastavi da pada u odnosu na dolar, kamat ne stope e verovatno morati da budu podignute, to bi dovelo dopada na berzi. Jedini na in gledanja u budu nost jeste na osnovu primera iz pro losti. To mo e da zna i jednostavnu ekstrapolaciju. Prisutan je vrsto ukorenjen trend kupovine brze hra ne i grickalica. Ljudi se sve manje oslanjaju na for malne, obilne obroke i okre u se ,^alogaj i ima"ko je konzumiraju s nogu. Mnoge firme su bankrotirale poku avaju i da proda ju sladoled Francuzima. Ne vidim za to bi ovaj novi poku aj imao uspeha. 116

Razmi ljanje pod crnim e irom _____ \

Budu nost se mo e interpretirati i kao skup razli itih trendova i obrazaca. to se radna nedelja bude vi e skra ivala, bi e vi e vremena za dokolicu. Me utim, velika nezaposlenost zna i da e biti sve vi e ljudi koji e imati mnogo vre mena za odmaranje, ali ne i novca da ga na to utro e. Prema tome, mogu e je da e nam biti potrebni jeftiniji vidovi odmaranja. Moje razmi ljanje pod crnim e irom mi ka e da e : Epl kompjuteri biti istisnuti s tr i ta ukoliko ne posta nu kompatibilni s IBM-ovim ma inama. Kupci e ek leti da imaju pristup celokupnom softveru napravljenom za IBM. Pro lost je uvek izvesna - ak iako nije izvesno da se odre ena lekcija nau ena u pro losti mo e primeniti na odre enu trenutnu situaciju. S budu no u moramo biti spekulativni. Razmi ljanje pod utim e irom se mo e opisati kao spekulativno-pozitivno, jer je optimisti no i gleda na sve ono dobro to mo e da se izrodi iz predlo enog postupka ili odluke. Jedna od funkcija razmi ljanja pod crnim e irom jeste ukazivanje na spekulativno-znegativnu ravnote u: Ovo bi moglo da krene kako ne treba." ' ->.' Moram da stavim svoj crni e ir da bih vam rekao ta i mislim o predlo enom ulasku na tr i te personalnih ra unara. Da li mi to uop te mo emo? Mo emo li da postignemo pravu cenu ? U emu e se sastojati na a prednost u odnosu na konkurenciju? Za to bi iko kupovao kompjutere od nas? Ovde dolazimo do ne ega to se mo e nazvati negativnim pitanjima". Mislilac sa crnim e irom prakti no ka117

Pro la i budu a su tina

XXIII

e: Moje stanovi te je negativno. Do vas stoji da me ubedite da nisam u pravu." Za to mislite da e ovaj konsultant biti i ta bolji od prethodnog? ta e biti ako se Japanci uklju e na tr i te civilnog vazduhoplovstva ? Gde emo se mi na i ako neka od velikih farmaceut skih kompanija po ne s proizvodnjom intraokularnih so iva? Ve ina negativnih pitanja se mo e podjednako formulisati i ovako: Vidim da postoji opasnost da..." Vidim da postoji opasnost da e konkurencija da pa rira na im sni enim cenama. Vidim da postoji opasnost da subvencionisanje od strane vlade bude naglo prekinuto. Vidim da postoji opasnost od prekomerne proizvod nje mleka. Vidim da postoji opasnost da rast plota podigne tro kove proizvodnje i sve nas izbaci iz posla. Vidim da postoji opasnost da razmi ljanje pod est razli itih e ira postane zabavno samo po sebi, tako da izostane razmi ljanje na zadatu temu. Ba kao to je uloga avoljeg advokata tradicionalna uloga koja uklju uje razmi ljanje, isto je i sa ulogom Kasandre, proro ice propasti. Ova uloga se u potpunosti uklapa u spekulativno-negativan aspekt razmi ljanja pod crnim e irom. Kako se suprotstaviti negativnostima koje iznosi razmi ljanje pod crnim e irom? Pre svega, valja imati na umu daje re o pravljenju mape, a ne o raspravi.
118

Razmi ljanje pod crnim e irom

Prvi na in jeste konstantacija i priznavanje postojanja negativnosti. Da, zaista postoji ozbiljna opasnost i ako do toga do e, bi emo u nevolji. Svakako moramo voditi ra una. Drugi na in je da priznate postojanje opasnosti i iznesete protivpredlog. Ako konkurencija zaista poku a da nam parira cenom, onda emo lansirati na specijalni jeftini proiz vod, koji je i osmi ljen tako da mo e da se prodaje po izuzetno niskoj ceni. Poku aju li da nam u tome pari raju, osta e bez zarade. etvrti na in jeste poricanje razlo nosti opasnosti; u stvari, dati svoje mi ljenje pod crnim e irom o ne ijem mi ljenju iznesenom pod crnim e irom. Ne vidim kako bi to moglo da se desi, jer je cena ula ska novajlija na ovo tr i te previ e visoka. Glavni igra i su ve zauzeli mesta i mi znamo za njih. Peti na in je nu enje alternativnog stanovi ta i njegovog sme tanja uz stanovi te crnog e ira. Budu li cene nafte padale u odnosu na druge tro ko ve, mo da e ljudi ponovo po eti da kupuju ve e automobile, ali po to su ve navikli na pogodnosti koje pru aju manji automobili, verujem da e uvek postojati tr i te za njih.

119

XXIV RAZMI LJANJE POD CRNIM E IROM

Negativno u ivanje
Mnogo je lak e biti negativan. Zabavnije je biti negativan. ,J0>a... ali..." Izgradnja elezni ke pruge predstavlja slo en gra evinski poduhvat. Obi na betonska plo a postavljena preko nje mo e da izbaci voz iz ina. Postavljanje takve betonske plo e nije nimalo komplikovana operacija. Razgra ivanje je uvek mnogo lak e od gra enja. Isto je i s negativno u. Zbog toga je neophodno, prilikom razmi ljanja pod crnim e irom, razmotriti i privla nost negativnosti koja tako esto vodi u negativno u ivanje". Negativno razmi ljanje je privla no zbog toga to je njegov u inak trenutan i kompletan. Dokazati nekome da nije u pravu predstavlja trenutno zadovoljstvo. Izno enje konstruktivne ideje nema nikakav u inak sve dok se ta ideja nekome ne svidi ili dok ne doka ete daje delotvorna (za staje potrebno vreme).
121

Negativno u ivanje

XXIV

Napadanje ideje pru aUnstant-ose anje^superiornosti. Pohvala ne ije ideje kao da hvalitelja" ini donekle ni im od njenog tvorca. Kritikovanje je veoma lako, jer sve to kriti ar mora da u ini jeste da formuli e svoj sud i zatim poka e kako se predlog ne uklapa u tu formu. Ono stoje nama potrebno jeste jednostavna, prakti na ideja. Ono to vi predla ete je suvi e detaljno i slo eno. Nikada se ne e realizovati. Ukoliko je, me utim, predlog bio jednostavan i direktan, kriti ar e morati druga ije da formuli e svoju kritiku. Ovo je suvi e pojednostavljeno vi enje situacije. Kao da smo u vrti u. Moj estogodi nji sin bi predlo io ne to bolje od ovoga. Moramo da uzmemo u obzir svefaktore. Primeti ete da su odse na odbacivanja predloga donekle lak a od formulisanja novih predloga. Primeti ete i da se kritika ne zasniva samo na su tini predloga, ve i na njegovim op tim osobinama: previ e slo eno" ili previ e jednostavno". Iznena uju e je koliko mnogo se u praksi susre emo s kriticizmom ovog tipa. Ova vrsta razmi ljanja zapravo spada pod crveni e ir, radije nego pod crni. Ne dopada mi se va predlog. Jednostavno mi se ne dopada i gotovo. Mnogo je razmi ljanja pod crvenim e irom koje se maskira kao razmi ljanje pod crnim e irom. Ako je to sve to imate da ka ete, onda nam na to va lja gledati kao na mi ljenje pod crvenim, a ne crnim e irom. Va e je pravo da ose ate ta god ho ete.
122

XXIV __________ Razmi ljanje pod crnim e irom_____

Mnogo je lak e sa iti odelo koje ne pristaje nego ono koje pristaje. To nas dovodi direktno do fraze da... ali...". Ovde negativni mislilac ignori e glavni deo predloga, koji je zaista vredan i obradljiv, da bi se usredsredio na nekakav minorni deo koji je mo da pod znakom pitanja. Knjiga je dobra, ali pitam se zastoje autorka mora la da izabere taj apsurdni naslov. On ni ta ne govori o knjizi i uop te se ne odnosi na nju. To je naslov ka kav mo e da se na e na onim jeftinim ljubavnim roman i ima. Apsurdnost itavog bud eta se vidi u nametanju po reza na prodaju brze hrane. Ako je jelo hladno, porez se na napla uje jer je onda re prosto o hrani. Ako je re o toplom jelu, name e se taksa jer je to sada obrok", a ne samo hrana. Obi no se ka e da ukazivanjem na manje nedostatke kriti ar obavlja koristan posao, jer on zapravo ka e: Sve ostalo je dobro, a ako biste jo ispravili ovaj mali nedostatak, onda bi ela stvar bila savr ena." Nema sumnje da ovo mo e da pro e u fazi oblikovanja proizvoda od strane dizajnera ili pisca, ali kada je re o gotovom proizvodu, kriti ar dela u skladu s principom:, JVIoram da prona em neto to u da iskritikujem." Na primeru poreza na brzu hranu, vidljiv je drugi mehanizam na delu. Ovde negativan mislilac eli da ostavi utisak daje usredsreden samo na uzorak celine. Pokazujui daje taj uzorak apsurdan, aludira na to daje celina podjednako apsurdna. Ovo je ekvivalentno slede oj aluziji: Svaki ovek koji mo e da u ini ne to tako glupo jeste glup ovek. Prema tome, sve to on ini je glupo."
123

Negativno u ivanje

XXIV

Ovo su o igledna, detinjasta u ivanja negativnog mislioca. Ima i mnogo drugih, me u kojima su etiketiranje" (slaba an", takozvani", detinjast" itd.) i podrugljivost (u najboljoj nameri," itd.). Tu je i tradicionalno pribe i te| onih koji nemaju razumevanja za carevo novo odelo". Opasnosti negativnog razmi ljanja i metoda rasprave! sam mnogo detaljnije opisao u svojoj novoj knjizi - Suho- j bi: bolji na in njihovog,re avanja. Razmi ljanje pod crnim e irom je predvi eno tako dal obuhvata ozbiljno negativno razmi ljanje, a ne detinjasto I uga anje samom sebi koje sam podvukao u ovom odeljku. Ozbiljan aspekt modela da... ali..." je taj daje ponekad neophodno ukazati na opasnost za koju je malo vero-l vatno da e se desiti, ali koja se, bez obzira na to, moraj imati na umu. Znam da ste testirali u inak ovih elisa rotora u mla znom motoru, ali, da li ove nove elise mogu da izdr e lateralni udar ptice u letu? Malo je verovatno, ali uvek postoji mogu nost da bi on mogao biti dvostruki agent. To moramo da imamo na umu. Pretpostavljam da postoji mogu nost da su knjige sa da ve postale dovoljno skupe da bi se smatrale legi timnim poklonima. Ovim problemom verovatno e" sam se pozabavio u domenu razmi ljanja pod belim e irom. Sve dok je ne to odgovaraju e formulisano (verovatno a data), dotle je legitimno davati da... ali..." komentare. Oni se daju zarad ispravljanja pogre nog utiska ili u vidu opaski koje bi va- j ljalo imati na umu.
124

li

XXV RAZMI LJANJE POD CRNIM E IROM

Staje prvo, negativno ili pozitivno?
Da li bi uti e ir trebalo da prethodi crnom? Strah i sigurnost. :: Radoznalost i istra ivanje. Mala deca prime uju i najmanje odstupanje od pri e koju dobro poznaju - i prigovaraju na to. U ponavljanju je sigurnost. Razumno je pretpostaviti da je, u uslovima straha, ivotinji priro eno da svoje pona anje ograni i na poznati obrazac bori se ili be i". Vojnici koji se nalaze pod paljbom moraju, pak, da o uvaju disciplinu. Da li je povratak u izvesnost poznatog negativan aspekt uma? ta bi mislilac trebalo da stavi na prvo mesto: crni eir i negativan pregled ili uti e ir i pozitivno ispitivanje? Mo emo da raspravljamo o tome da li bi uvek trebalo prvo stavljati crni e ir, kako bi se neizvodljive ideje mo125

Staje prvo, negativno ili pozitivno?

XXV

gle brzo odbaciti, a da se pri tom na njihovo razmatranje ne utro i mnogo vremena. Ovaj negativan pristup jeste nain razmi ljanja ve ine ljudi i, kada je re o mnogim prakti nim svrhama, on je zaista brz i efikasan. Kada tragamo za sposobno u pre no za u inkom, negativano preispitivanje zaista tedi vreme. Me utim, mnogo je lak e uvideti mane nekog novog predloga nego njegove dobre strane. Prema tome, ako prilikom saslu avan] a novog predloga prvo stavimo crni eir, malo je verovatno da e stvar oti i dalje od toga. Po to se umriT klop pokrene u pravcu negativnog, postaje veoma te ko uvideti pozitivno.jMogu e je da se hernija mozga u tom slu aju pode ava na strah'^i sigurnost!! Prema tome, kad razmatramo nove ideje i promene, upotreba prvo utog e ira, pa onda crnog, ima mnogo smisla. ~ -....... "~ U daljem radu, do i emo i na razmi ljanje pod cr nim e irom. Zasada, elim da svi stavite svoje ute e ire. To je razmi ljanje pod crnim e irom. Zadr ite ga za kasnije. Ne elim upadice crnih e ira, ma koliko opravdane bile. Zabele ite ih, pa ete nam ih re i kasnije. Razmi ljanje pod crnim e irom ima na emu da radi tek posle izricanja ideje i njenih korisnih strana. elim da naglasim daje, po izno enju predloga, du nost svih da stave ute e ire. To nije du nost samo osobe koja iznosi predlog, dok svi ostali utke sede, nestrpljivi da stave svoje crne e ire.
126

_________________ _________________ Razmi

ljanje pod crnim e irom ______ y 7

Niste jo ni ta rekli. elim da ujem od vas neke ko mentare pod obodom utog e ira. Moglo bi se re i da e, ako ideja pro e kroz negativan sud" crnog e ira i opstane, automatski zna iti daje re o dobroj ideji i da e razmi ljanje pod utim e irom biti izli no. Ovo dovodi do la ne pretpostavke da sve vrednosti neke ideje le e na nekakvom poslu avniku i da sve to treba da u inimo jeste da ih ispitamo. U stvari, ispitivanje vrednosti ideje zahteva znatno naprezanje ma te i perceptualnog razmi ljanja. Zbog toga je neophodno svesno razmi ljanje pod utim e irom - i zbog toga ono dolazi prvo. Po to se ideja iznese, razmi ljanje pod crnim e irom se mo e primeniti na dva na ina. Prvi na inje da se ispita izvodljivost ideje. Da lije ova ideja legalna? Da li e ova ideja junkcionisati? Da li ova ideja donosi neku korist? Da lije vredna truda? Resio sam da pod termin izvodljivosti podvedem i korist: ako nema koristi, ideja mo e biti izvodljiva teoretski, ali ne i prakti no. Po to se ustanovi da li je ideja izvodljiva, razmi ljanje pod crnim e irom mo e tra iti na ina da ukazivanjem na nedostatke pobolj a ideju. Ako postupimo na taj na in, krajem svakog meseca emo imati gomilu posla. Sem ako se ne uvede li na ifra uz broj za kupovinu posredstvom telefona, sistem e biti zloupotrebljavan. Pobolj anje dizajna predstavlja pozitivnu primenu razmi ljanja pod crnim e irom. Pobolj anje dizajna izvesno
127

Rezime

XXVI

Razmi ljanje pod crnim e irom mo e da postavlja negativna pitanja. Razmi ljanje pod crnim e irom ne bi trebalo da obuhvata negativno u ivanje ili negativna ose anja koja spadaju u domen crvenog e ira. Pozitivna procena se ostavlja utom e iru. U slu aju novih ideja, uti e ir bi uvek trebalo koristiti pre crnog.

130

xxvn
UTI E IR
Spekulativno-pozitivno
Pozitivno razmi ljanje. uto predstavlja sjaj sunca i vedrinu. Optimizam. Usredsre ivanje na korist. Konstruktivno razmi ljanje i njegovo ostvarivanje. Biti pozitivan jeste stvar li nog izbora. Mo emo da izaberemo da stvari sagledavamo na pozitivan na in. Moemo da izaberemo da se usredsredimo na pozitivne aspekte situacije. Mo emo da tragamo za dobrim stranama. Stav utog e ira je upravo suprotan stavu crnog e ira. Crni e ir je zaokupljen negativnim, dok je uti zaokupljen pozitivnim procenama. Na alost, ima vi e prirodnih razloga da se bude negativan, nego da se bude pozitivan. Negativno razmi ljanje nas mo e po tedeti gre aka, za tititTod rizika i opasnosti. Pozitivno razmi ljanje mora da budejne avina radoznalosti, zadovoljstva, pohlepe i elje da se, ,ne to stvori". Moglo bi se dokazati da napredak o131

_____________ Spekulativno-pozitivno ____________ XXVII

ve anstva zavisi od ove elje da se ne to stvori. U mojoj knjizi o uspehu, Taktika: uspeh kao umetnost i nauka, ono to karakteri e uspe ne ljude jeste upravo ova neodoljiva elja da ne to stvore. Nazvao sam uti e ir spekulativno-pozitivnim", jer su svaki na plan ili akcija namenjeni budu nosti. Oni se tek u budu nosti realizuju. Po to o budu nosti ne mo emo govoriti s istom izvesno u s kojom govorimo o pro losti, moramo da naga amo o tome ta bi moglo da se desi. Netojiarnerimo. jda uanimojzbogjoga to je (Vredno truda^ Upravo ta na a procena vrednosti" jeste ono to daje po-. zitivan" aspekt spekulativno-pozitivnog. ak i kada se osvr emo na ne to to se ve dogodilo, mo emo izabrati da to bude s pozitivnog aspekta ili ekstrahovati samo pozitivno tuma enje. Pozitivno u celoj stvari je to to sada znamo koji je njegov slede i potez. Vi e nema neizvesnosti. Stavimo na as svoje ute e ire i sagledajmo pozitiv ne aspekte. Kodak je odlu io da krene na tr i te polaroidnih fotoaparata. Prema tome, mora e da rekla miraju svoje proizvode. To e pove ati svest javnosti o vrednostima instant-fotografije. Ujedno bi trebalo i < da pomogne na oj prodaji - naro ito ako javnost oceni da su na i proizvodi bolji. i To to je pala na tom ispituje najbolje stoje moglo da joj se desi. Ona nikada ne bi bila sre na kao nastavnik. Manjem broju ljudi je pozitivnost prirodno raspolo enje. Ve ina ljudi je pozitivno raspolo ena samo kad iznosi sopstvene ideje. Ve ina ljudi je pozitivno raspolo ena sa132

XXVII __________________ uti e ir _____________

mo ako ne ija ideja sadr i i ne to to e njima samima biti od koristi. Li ni interes predstavlja sna nu osnovu pozitivnog razmi ljanja. Razmi ljanje pod utim e irom ne mora da eka na takve motivacije. Razmi ljanje pod utim e irom je nameran izbor samog mislioca. Pozitivan aspekt nije rezultat sagledavanja vrednosti neke ideje; ono prethodi tom sagledavanju. Prvo ide uti e ir. Mislilac stavlja uti e ir i potom sledi njegov zahtev da bude pozitivan i optimisti an. U analogiji koju sam ve ranije upotrebio, uti e ir daje svemu utu boju, jednako kao to crveni sve boji u crveno. Pre no to u inite bilo ta drugo, elim da stavite svo1 je ute e ire i ka ete mi ta mislite o ovom novom < pristupu. Rekli ste mi sve razloge zbog kojih vam se ova ideja ne dopada i zbog kojih e, po vama, verovatno pred stavljati proma aj. A sad vas molim da stavite svoj uti e ir. ta sada vidite? Pala mije na pamet ideja o prodaji ipsa u duplom pakovanju. Izgleda kao da se nikome ne dopada. Sta vi, molim te, svoj uti e ir i reci mi ta misli o tome. Ovog asa ne elim nikakvo uravnote eno niti objek tivno stanovi te. elim stanovi te utog e ira. Moj crni e ir mi ka e da bi ovaj novi jeftini upalja mogao da ima negativan uticaj na na u prodaju. Me utim, moj uti e ir mi ka e da bi isti taj upalja mo gao da uni ti srednje tr i te i primora neke kupce da v se okrenu onom skupljem, to bi nama koristilo.
133

Spekulativno-pozitivno

XXVII

' Ovog asa je te ko nositi uti e ir. Me utim, ovaj trajk izdava a novina bi mogao da natera ljude da shvate koliko im nedostaju novine i koliko su one, za neke stvari, bolje od televizije. Premda je razmi ljanje pod utim e irom pozitivno, ono iziskuje jednako mnogo discipline koliko i ono pod belim ili crnim e irom. Nije stvar samo u pozitivnom procenjivanju ne ega to iskrsne. Re je o namernoj potrazi za pozitivnim. Katkada, taje potraga uzaludna. Nosim svoj uti e ir, ali ipak ne mogu da ka em ni ta pozitivno. Stavi u svoj uti e ir, ali ne o ekujem da na em i ta
-i - > ; pozitivno.

Neko e re i da pozitivan aspekt, ako nije o igledan, ne mo e vredeti bog zna koliko. Neko e re i da nema svrhe mu iti mozak da bi se otkrile neke maglovite pozitivne ta ke koje imaju malu prakti nu vrednost. To je, me utim, pogre no shvatanje pojma percepcije. Mogu e je, naime, postojanje izuzetno pozitivnih ta aka koje nisu vidljive na prvi pogled. Tako rade preduzetniei. Oni uvi aju vrednost koju oni drugi jo uvek nisu uo ili. Vrednost i korist ni u kom slu aju nisu uvek o igledne.

134

XXVIII

Ti

RAZMI LJANJE POD UTIM E IROM

Pozitivan spektar
a U kom slu aju optimizam predstavlja ludost? Od onoga to daje nadu, do logi nog. Staje realizam? Ima ljudi koji e o varalici misliti dobro ak i nakon to ih prevari. Veruju daje ranije bio dobar i iskren, a da su ga kasnije izneverili doga aji ili prijatelji. Se aju se njegove ubedljivosti i kako su u ivali dok ih je ube ivao. Ima ljudi koji su optimisti ni do ta ke ludosti. Ima ljudi koji najozbiljnije o ekuju da e osvojiti premiju na lutriji i kao da ceo svoj ivot zasnivaju na toj nadi. Ima industrijalaca kojima se ini da bi osvajanje makar maleckog dela ogromnog tr i ta aspirina predstavljalo potez vredan truda. U kom trenutku optimizam prerasta u ludost i uzaludnu nadu? Treba li razmi ljanje pod utim e irom da ima
135

Pozitivan spektar

XXVIII

ikakvih ograni enja? Treba ti da uzima u obzir verovatnou? Da ti bi takvu vrstu razmi ljanja trebalo ostaviti crnom e iru? Pozitivan spektar ide od prekomemog optimizma na jednom do logi no-prakti nog na drugom kraju. Moramo da budemo pa ljivi u rukovanju tim spektrom. Istorija je krcata neprakti nim vizijama, ali i snovima koji su nadahnuti napore koji su naposletku doveli do njihovog ostvarivanja. Ograni imo ti svoje razmi ljanje pod utim e irom na ono to je vrsto i dobro poznato, mati je napredak koji e se time ostvariti. Klju na ta ka jeste sagledavanje postupka koji sledi iza optimizma. Ukoliko se taj postupak svodi na nadu (kao to je nada u osvajanje premije na lutriji ili u udo koje e spasiti firmu od bankrotstva), onda je takav optimizam najverovatnije neumestan. Ako je optimizam taj koji e povesti neki postupak u odabranom pravcu, stvari postaju malo te e. Preterani optimizam obi no dovodi do neuspeha, ali ne uvek. Uspeh dolazi upravo onima koji ga o ekuju. Postoji maglovita ansa daje neko pre iveo prisilno spu tanje na gle er. Moramo da odemo tamo i proverimo. Mogu e je da e ova nova stranka podeliti glasove opozicije. Ukoliko ulo imo znatna sredstva ufinansiranje ovog filma, trebalo bi da ih uspe no povratimo. Postoji mogu nost da ovaj automobil bude izabran za automobil godine. Trebalo bi da budemo spremni uu. da to propratimo u javnosti. Mo da do toga i ne e ; H : I do i, ali, ipak, bolje da budemo spremni, obi, s

XXVIII ________ Razmi ljanje pod utim e irom _____

Kao i s ostalim e irima za razmi ljanje, svrha utog je da oboji pojmovnu mapu za razmi ljanje. Zbog toga bi optimisti ne sugestije valjalo zabele iti i staviti na mapu. Pre toga, nema potrebe za njihovom detaljnom procenom. Ipak, dobro je obele iti ih grubom procenom verovatno e. Jednostavna klasifikacija verovatno e mo e da izgleda ovako: dokazano vrlo verovatno, zasnovano na iskustvu dobri izgledi podjednaki izgledi mogu e magloviti ili slabi izgledi Ovo je donekle sli no onome to se primenjuje kod razmi ljanja pod belim e irom. Mo da nam na pamet ne pada da podr imo ne to to ima slabe izglede, ali ti slabi izgledi svejedno moraju da se na u na mapi. Ako su na mapi, imamo izbor: odbiti, ili poku ati pobolj ati izglede. Ako nisu na mapi, nemamo nikakav izbor. Znam daje vrlo zauzet i da tra i ogroman honorar, ali stupi u kontakt s njim i pozovi ga da otvori konfe renciju. Mo da e i prihvatiti, ko zna. U najgorem slu aju, mo e da odbije. Svaka devojka eli da bude glumica, a samo mali broj u tome i uspe, tako da izgledi na uspeh nisu ve liki. Me utim, neki ipak uspeju, pa poku aj i ti, ako zelis. 137

Pozitivan spektar
1

XXVIII

Te ko da e u seoskoj starinamici otkriti neko skriveno umetni ko blago. A opet, ve ina skrivenih umetni kih blaga se nalazila upravo tamo gde niko nije o ekivao da ih na e.

138

i.'*V , .V

XXIX RAZMI LJANJE POD UTIM E IROM

Razlozi i podr ka logike
K

Na emu se zasniva pozitivno stanovi te? Za to misli da e se doga aji ba tako odvijati? Razlozi za optimizam koji postoje u pozadini.

Pozitivno procenjivanje se mo e zasnivati na iskustvu, dostupnim informacijama, logi kom zaklju ivanju, slutnji, trendovima, naga anju i nadi. Mora li mislilac sa utim e irom da jasno ka e razloge za svoj optimizam? Ukoliko nisu dati razlozi, onda bi dobar ose aj" mogao da se smesti pod crveni e ir, kao ose anje, slutnja ili intuicija. Razmi ljanje pod utim e irom bi trebalo da ide mnogo dalje od toga. Razmi ljanje pod utim e irom obuhvata pozitivno procenjivanje. Mislilac u utom e iru bi trebalo da da sve od sebe kako bi svoj optimizam to bolje potkrepio. Taj bi napor trebalo da bude svestan i temeljit. Me utim, razmili

Razlozi i podr ka logike

sijanje pod utim e irom ne mora da bude ograni eno na one ta ke koje se mogu u potpunosti opravdati. Drugim recima, trebalo bi ulo iti najve i mogu i napor da se optimizam opravda, ali, ako se u tome ne uspe, stvar se jo uvek mo e izneti u vidu spekulacije. U okviru razmi ljanja pod utim e irom, naglasak se stavlja na istra ivanje i pozitivnu spekulaciju. Kre emo u potragu za mogu im koristima. Potom gledamo kako da ih opravdamo. Ovo opravdavanje jeste poku aj ja anja sugestije. Ako se podr ka logike ne obezbedi pod utim e irom, onda se ne e obezbediti nigde. Moje razmi ljanje pod utim e irom navodi na po misao da bi omleti predstavljali dobro pro irenje asortimana brze hrane. Ako potra im razloge koji bi podr ali ovo moje stanovi te, mogao bih da se odlu im za vo enje ra una o ishrani i prednosti lake hra ne. Mogao bih re i i daje sada, kad ljudi retkojedu jaja za doru ak, ostavljeno dovoljno prostora za konv - zumiranje jaja u okviru ostalih obroka. ta re i o asortimanu radnih rukavica? Ne samo ru kavice koje greju ruke, ve i rukavice koje stavljate kada opravljate kola, rukavice koje stavljate kad je dete, rukavice za obavljanje ku nih poslova. Ljudi danas moraju da ine vi e za sebe. Pored toga, po staju svesniji izgleda svoje ko e i potrebe za njenim negovanjem.

p-

XXIX

140

XXX
RAZMI LJANJE POD UTIM E IROM
Konstruktivno razmi ljanje
initi ne to. Predlo i i sugestije. ' Zamislite osam briljantnih mislilaca kako sede za stolom u nameri da razmotre na ine za pobolj anje snabdevanja grada vodom. Nijedan od tih briljantnih umova ne moe da se pokrene dok neko ne iznese predlog. Tek tada briljantna kola kriti kog razmi ljanja mo e da se poka e u punom sjaju. Ali, odakle dolazi predlog? Ko je kolovan da daje predloge? Kriti ko razmi ljanje je veoma va an deo razmi ljanja, ali ni u kom slu aju nije dovoljno. Kod razmi ljanja pod crnim e irom, jasno sam rekao da bi mislilac u crnom eiru trebalo da odigra svoju ulogu do kraja: trebalo bi da bude to je mogu e vi e kriti ki nastrojen. Re je o vanom delu razmi ljanja koje mora biti valjano obavljeno.
141

Konstruktivno razmi ljanje

XXX

Razmi ljanju pod utim e irom ostaju konstruktivni i generativni aspekti. Razmi ljanje pod utim e irom je ono od koga valja da poteknu ideje, sugestije i predlo i. Kasnije emo videti da i zeleni e ir (kreativnost) igra vanu ulogu u osmi ljavanju novih ideja. Konstruktivno razmi ljanje se uklapa pod uti e ir zbog toga to je svako konstruktivno razmi ljanje u osnovi pozitivno. Predlo i se daju da bi se ne to u inilo boljim. Mo e biti re o re avanju problema. Mo e biti re o pobolj avanju. Mo e biti re o kori enju prilike. U svakom slu aju, predlog je osmi ljen da bi iznedrio neku pozitivnu promenu. Jedan od aspekata razmi ljanja pod utim e irom je zaokupljen reaktivnim razmi ljanjem. To je aspekt pozitivnog procenjivanja, koji je ekvivalentan negativnom procenjivanju koje spada u domen crnog e ira. Mislilac u utom e iru bira i izvla i pozitivne aspekte ideje koja mu je predo ena, ba kao to mislilac u crnom e iru izvla i negativne. U ovom odeljku se bavimo druga ijim aspektom razmi ljanja pod utim e irom - konstruktivnim aspektom. Da bismo pobolj ali snabdevanje vodom, mogli bi smo da izgradimo branu preko reke Elkin. Time bi se stvorio rezervoar. U planinama, osamdeset kilometara odavde, ima vo de u izobilju. Da lije izvodljivo njeno usmeravanje u cevi? e Obi an kotli u kupatilu za svako ispiranje potro i * oko trideset litara vode. Napravljeni su planovi za > : nove, koji tro e svega etiri litra. To bi dnevno zna i-

XXX ___________ Razmi ljanje pod utim e irom ____

lo u tedu od 120 litara po osobi, ili ukupnu u tedu od trideset i est miliona litara vode. Staje s recikliranjem vode? uo sam da postoje ne ke metode na bazi membrana, koje ga ine ekono mi nim. Tako e, smanjio bi se i problem odlaganja. Da ispitam stvar? Sve ovo su konkretni predlo i. Po to se predlog na e na stolu, mo e se razvijati dalje i eventualno podvrgnuti proceni crnog i utog e ira. Stavite svoje ute e ire i dajte mi neke konkretnije sugestije. to ih vi e bude, tim bolje. D one, ima li neke sugestije? Kako da pri emo ovom problemu? Stavi svoj uti e ir. Neko e sad re i da bi predlo i trebalo da poteknu od stru njaka za vodu" i da ovakve sugestije ne bi trebalo da daju amateri. Uloga amatera bi trebalo da se sastoji u kriti kom razmi ljanju kojim bi se dala procena predloga iznesenog od strane eksperata. Ovo je u velikoj meri politi ki model. Tehni ari su tu da obezbe uju ideje, a politi ari da ih procenjuju. U politici mo da zaista ima mesta za ovakav tip razmi ljanja, ali ono stavlja donosioce odluka na milost i nemilost stru njaka. U drugim oblastima, kao to su poslovno ili li no razmi ljanje, mislilac je sam svoj stru njak i mora da proizvede ideje. Odakle dolaze sugestije i predlo i? Kako mislilac u utom e iru nalazi re enje? U ovoj knjizi nema toliko prostora da bismo zalazili u raznovrsne metode dizajniranja i re avanja problema. Te teme sam se dotakao u drugim svojim knjigama. Predlo i
143

Konstruktivno razmi ljanje

XXX

utog e ira ne moraju da budu specijalni niti naro ito mudri. Mogu da podrazumevaju rutinski na in izla enja na kraj s takvim stvarima. Mogu da podrazumevaju metode za koje je poznato da su se drugde primenjivale. Mogu da podrazumevaju sjedinjavanje nekih poznatih efekata u nameri da se konstrui e odre eno re enje. Po to uti e ir usmeri um mislioca prema izno enju predloga, iznala enje samog predloga ne mora biti te ko. Skinite crni e ir. Umesto da napadate predloge, kao to ste do sada inili, stavite uti e ir i dajte nam ne ke nove predloge. Nose i svoj uti e ir, predla em da dozvolimo pri vatnom sektoru da prodaje vodu po konkurentnim cenama. Ne, nismo spremni da se prebacimo na razmi ljanje pod crnim e irom. Ne verujem da smo iscrpeli sve mogu e sugestije. Ta no, nameravamo da dovedemo neke stru njake i konsultante, ali nam prvo valja ustanoviti neke mogu e smernice. Prema tome, dr i mo se jo neko vreme konstruktivnog razmi ljanja pod utim e irima. Dakle, razmi ljanje pod utim e irom je zaokupljeno generisanjem predloga i njihovom pozitivnom procenom. Izme u ova dva aspekta se nalazi i tre i. Tre i aspekt jeste razvoj ili nadgradnja" predloga. To je mnogo vi e od njegove reaktivne procene. Re je o daljoj konstrukciji. Predlog se modifikuje, pobolj ava i osna uje. Pod aspektom pobolj anja u okvirima razmi ljanja pod utim e irom podrazumeva se korigovanje nedostataka na koje je ukazalo razmi ljanje pod crnim e irom.
144

XXX

Razmi ljanje pod utim e irom

Kao to sam ve objasnio, razmi ljanje pod crnim e irom mo e da izdvoji nedostatke, ali nije odgovorno za njihovo korigovanje. Ako snabdevanje vodom prepustimo privatnom sek toru, dovodimo grad u opasnost da ga ucenjuje neki monopolista koji e po sopstvenoj volji formirati cene. Od toga bismo mogli da se za titimo, tako to emo odrediti limit. Mogao bi da pove ava cene isklju ivo u skladu s inflacijom i ni ta vi e od toga. elim da naglasim da ovo konstruktivno razmi ljanje utog e ira ne iziskuje nikakvu specijalnu mudrost. Re je samo o elji za izno enjem konkretnih predloga, ma koliko bili obi ni.

145

jtm .

" < <

XXXI RAZMI LJANJE POD UTIM E IROM

Spekulacija
Gledanje u budu nost. Vrednost re i ,&ko ". Najbolji mogu i scenario. Spekulacija nema nikakve veze s pretpostavkom i nadom. Ljudi koji ula u novac su po svojoj prirodi pekulanti, ak iako je sam ovaj izraz rezervisan za gra evinare i one koji se bave nov anim transakcijama. Gra evinar pekulant gradi ku u iako nema kupca za nju. Tek kad je zavr i kre e u potragu za kupcem. Svaki pekulant mora da ima sna an ose aj za potencijalnu korist. Nada, tako e, mora postojati. Razmi ljanje pod utim e irom je vi e od pukog prosu ivanja i predlaganja. Re je o stavu koji se kre e ispred situacije, vo en pozitivnom nadom. Razmi ljanju pod utim e irom je dovoljno da makar kraji kom oka ugleda mogu e koristi i vrednosti. im baci letimi an pogled na njih, po inje istra ivanje u tom pravcu.
147

Spekulacija

XXXI

U praksi, postoji velika razlika izme u objektivnog suda i namere da se otkrije pozitivna vrednost. Upravo taj aspekt gledanja napred u okviru pozitivnog mi ljenja jeste ono na ta ukazujem re ju spekulacija. Jedan novi tip brze hrane sti e sve ve u popularnost. To je neka vrsta pile e nicle pripremljene na meksi ki na in, koja se prodaje pod nazivom ,polo". Stavi te svoj uti e ir i recite kako vi gledate na to. Tako veliki broj razli itih vidova osiguranja zbunjuje ljude. Zar ne bismo mogli da imamo neku vrstu ,,opteg" osiguranja koje uzima u obzir sve? Stavite uti e ir i razmislite malo o tome. Kasnije mi ispri ajte ta ste otkrili. Spekulativan aspekt razmi ljanja pod utim e irom jeste isto oportunisti ko razmi ljanje. Ono ide dalje od reavanja problema i pobolj avanja, Ljudi jesu primorani da re avaju probleme, ali niko nikada nije primoran da traga za dobrim ansama. Me utim, svako je slobodan da to ini - ukoliko eli. Spekulativno razmi ljanje uvek mora da po ne od najboljeg mogu eg scenarija. Na taj na in se iz ideje izvla i maksimalna mogu a korist. Ukoliko je korist mala ak i u okvirima tog najboljeg mogu eg scenarija, zna i da ideja nije vredna truda. U okviru najboljeg mogu eg scenarija, druga prodavnica biva primorana da stavi katanac na bravu i mi preuzimamo posao u elom kraju. Me utim, ne vi dim da bi to bilo naro ito profitabilno. Oni i ovako je dva pre ivljavaju. 148

XXXI

Razmi ljanje pod utim e irom

Prema najboljem mogu em scenariju, kamatna sto pa ubrzano raste i vrednost na e fiksne stope prenosive hipoteke ini ku u lakom za prodaju. Ukoliko korist predvi ena najboljim mogu im scenarijem deluje dovoljno privla no, onda preostaje da se vidi koliko je taj scenario verovatan - i koliko je verovatno da e se korist izvla iti pretpostavljenim tokom. Unutar svojih spekulativnih aspekata, razmi ljanje pod utim e irom predo ava nabolji mogu i scenario i maksimalne koristi. Potom ih proporcionalno smanjuje u skladu s verovatno om". Naposletku, razmi ljanje pod crnim eirom mo e da uka e na sumnjive delove. anse mogu da nastanu ekstrapolacijom trenutne scene u budu nost. anse nastaju i ako se desi odre ena stvar ili izmene neke okolnosti. Cene obveznica e rasti ako kamatne stope budu opadale. Ako padne cena goriva, veliki automobili e se lak e prodavati. Deo spekulativne funkcije utog e ira jeste ispitivanje mogu ih ,,ako-promena". Plan postupanja ili odluke se nikada ne zasnivaju na ispitivanju ,,ako-opcija" - premda mo e biti potrebno preduzimanje defanzivnih mera kao to su obezbe enje sredstava putem drugih transakcija ili osiguranje protiv po ara. To je deo istra ivanja u okviru razmi ljanja pod utim eirom. Deo funkcije crnog e ira je tako e ispitivanje tipa ako" sa ciljem ispitivanja rizika i opasnosti. Odgovaraju149

___________

Spekulacija_____________________ XXXI

i deo funkcije utog e ira jeste ispitivanje pozitivnih ekvivalenata rizika, koje nazivamo ansama ili mogu nostima. Pod kojim uslovima bi ovaj lanac hotela postao pro fitabilan? Ako se uspostavi satelitski prenos, koje se nove mo gu nosti nude ogla ava ima? Spekulativni aspekt razmi ljanja pod utim e irom je zaokupljen i vizijom. Ulogu vizije i snova u sklopu razmi ljanja pod utim e irom sam pomenuo u prethodnom odeljku. U odre enom smislu, vizija ide dalje od spekulacije, jer ona mo e da postavi cilj za koji postoji tek slaba na nada da se moe posti i. Svakom osmi ljavanju, dizajnu, prethodi neka vrsta vizije. Ba kao to dobar trgovac uspeva da proda svoju robu iznose i veli anstvenu viziju i navode i mu teriju daje podeli s njim, tako i dizajner prodaje pozitivnu viziju onoga to poku ava da uradi. Prvo ide vizija, da bi tek za njom usledili forma i detalji. Vizija uklju uje i koristi i izvodljivost projekta: to, dakle, mo e da se izvede i vredno je truda. Veoma je te ko u initi bilo ta ukoliko ne postoji oseaj daje stvar mogu e posti i i da se oko toga vredi potruditi. Imam viziju privla ne jeftine izgradnje stambenih objekata, a mislim i da vidim kako to mogu da ostva rim. Imam ovu viziju druga ije ekonomije, koja e na dru ga iji na in postupati s bogatstvom iproduktivno u.
150

XXXI

Razmi ljanje pod utim e irom

Moja vizija jeste razmi ljanje kao osnovni predmet u svim kolama. U nekim zemljama je ve uvedeno u nastavu. Uzbudljivost i stimulativnost vizije prevazilaze objektivan sud. Vizija postavlja pravac razmi ljanja i delanja. To je dalji aspekt razmi ljanja pod utim e irom.

151

( .-

>

.!

r t . .

,.

'.

>nvii

XXXII UTI E IR
Odnos s kreativno u
Razlika izme u konstruktivnog i kreativnog. Efikasnost ipromena. Nove i stare ideje. Razmi ljanje pod utim e irom se ne bavi direktno kreativno u. Kreativan aspekt razmi ljanja je specifi no obuhva en zelenim e irom za razmi ljanje, koji je sledei na redu. Ta no je da kreativnost iziskuje pozitivan aspekt razmi ljanja pod utim e irom. Istina je i da su pozitivna procena i konstruktivan aspekt razmi ljanja pod utim e irom od vitalnog zna aja za kreativnost. Bez obzira na to, razmi ljanje pod utim i ono pod zelenim e irom se prili no razlikuju. Neko mo e da bude odli an mislilac u utom e iru, a da je ipak totalno nekreativan. Po meni, brkanje ova dva e ira predstavlja veliku opasnost, jer bi osoba koja nije kreativna mogla da pomisli da razmi ljanje pod utim eirom jednostavno nije za nju. >n:
. 153

Odnos s kreativno u

XXXII

Kreativnost je krcata promenama, inovacijama, inventivno u, novim idejama i novim alternativama. Osoba mo e biti odli an mislilac u utom e iru, a da nikad u ivotu nije imala ni jednu ideju. Delotvorna primena starih ideja predstavlja odgovaraju u upotrebu razmi ljanja pod utim e irom. Ideje ne moraju da budu nove i ak ne mora da postoji namera za iznala enjem novih ideja. Razmiljanje pod utim e irom je zaokupljeno pozitivnim stavom koji podrazumeva uspe no obavljanje posla. Efikasnost pre noviteta jeste upravo ono o emu je re unutar razmi ljanja pod utim e irom. U engleskom jeziku dolazi do izvesne zabune, zbog vrlo irokog zna enja reci kreativan (stvarala ki). Postoje dva potpuno razli ita aspekta. Prvi aspekt je prouzrokovati", dovesti do ne ega", izazvati", ostvariti". U ovom smislu, neko mo e da prouzrokuje (stvori) op tu zbrku. Stolar stvara stolicu. Preduzetnik ostvaruje poslovne aranmane. Drugi aspekt je ,,novo", ,,novitet", novina", ,novost". I opet dolazi do zbrke jer postoje dve vrste noviteta. Prvi aspekt je ne to stoje novo zato to se razlikuje od neega stoje ranije bilo; recimo, komunikacijski sistem koji je uvela va a firma je za nju nov, mada se ve odranije koristi u hiljadama drugih firmi. Drugi aspekt,,novog" jeste apsolutna novost, to jest, pronalazak ih' koncept koji se jo nigde nije pojavio. U pogledu umetnika, me utim, postoji izvesna dilema. Na primer, jasno je da slikar stvara ne to to ranije nije postojalo. Budu i da nije verovatno da e slika biti potpuno ista kao neka ranija, postoji ne to novo". Pa ipak, ta slika ne mora sadr avati nikakav novi koncept ili novu percepciju. Slikar mo e imati upe atljiv stil i potom ga primenji154

XXXII

________________ uti e ir ______________

vati na jedan pejza za drugim. U odre enom smislu, to je proizvodna linija u okviru odre enog stila. Razmi ljanje pod utim e irom je izuzetno zaokupljeno dovo enjem do nekog de avanja. Razmi ljanje pod utim e irom mo e biti zaokupljeno preuzimanjem i stavljanjem u funkciju ve upotrebljenih ideja. Razmi ljanje pod utim e irom mo e biti zaokupljeno stvaranjem alternativnih pristupa problemu. Razmi ljanje pod utim e irom ak mo e definisati anse. Ali, razmi ljanje pod utim eirom nije zaokupljeno menjanjem koncepta ili percepcije. To je zadatak za razmi ljanje pod zelenim e irom. Re avanje da na ne to gledamo na pozitivan na in moe samo po sebi stvoriti novu percepciju, to mo e da se desi i unutar razmi ljanja pod utim e irom. Ta a a nije poluprazna, ve je dopola puna viskija. Ba kao to razmi ljanje pod crnim e irom mo e da uka e na nedostatak, a njegovo ispravljanje ostavi razmiljanju pod utim e irom, tako i razmi ljanje pod utim e irom mo e da defini e mogu nost i ostavi razmi ljanju pod zelenim e irom da izna e neki nov na in eksploatacije te mogu nosti. Sve vi e ljudi ima potrebu za parkiranjem automobi la u centru grada. Kako da iskoristimo tu njihovu po trebu? Kad bismo uspeli da privu emo poslovne ljude da vi e odsedaju u ovom hotelu, mogli bismo da podigne mo cene soba. Kako mo emo to da postignemo? Raz motrimo prvo uobi ajene ideje, a onda emo staviti svoje zelene e ire za razmi ljanje da bismo dobili
neke nove. i ' 155

,J

est e ira za razmi ljanje

XXXIII RAZMI LJANJE POD UTIM E IROM

Rezime
Razmi ljanje pod utim e irom je pozitivno i konstruktivno. uta boja simbolizuje sun ev sjaj, vedrinu i optimizam. Razmi ljanje pod utim e irom je zaokupljeno pozitivnim procenama, jednako kao stoje razmi ljanje pod crnim e irom zaokupljeno negativnim procenama. Razmi ljanje pod utim e irom obuhvata pozitivan spektar, koji ide od logi nog i prakti nog na jednom, do snova, vizija i nadanja na drugom kraju. Razmi ljanje pod utim e irom isku ava i ispituje vrednost i korist. Potom ono te i da za tu vrednost i korist izna e logi ku podr ku. Razmi ljanje pod utim e irom tra i da iznese vrsto utemeljen optimizam, ali nije ogranieno na to - pod uslovom da su ostali vidovi optimizma odgovaraju e obele eni. Razmi ljanje pod utim e irom je konstruktivno i generativno. Od ovog razmi ljanja poti u konkretni predlo i
157

Rezime

XXXIII

i sugestije. Razmi ljanje pod utim e irom je zaokupljeno operativno cu i izazivanjem aktivnosti. Cilj konstruktivnog razmi ljanja pod utim e irom jeste delotvomost. Razmi ljanje pod utim e irom mo e biti spekulativno i u potrazi za mogu nostima. Razmi ljanje pod utim e irom dopu ta i vizije i snove. Razmi ljanje pod utim e irom se ne bavi pukom pozitivnom euforijom (crveni e ir) niti direktnim stvaranjem novih ideja (zeleni e ir).

-i" r on/r

ir

"ixoq on. -13 boq <

'

., :

158

"V, . ,.!' ,
" . < ; . /

i /

' \l

XXXIV ZELENI E IR
Kreativno i lateralno razmi ljanje
Nove ideje, novi koncepti i nove percepcije. Namerno stvaranje novih ideja. Alternative. Jo alternativa. Promena. Novi pristupi problemima. Zeleno je boja plodnosti i rasta i biljaka koje izrastaju iz si u nog semena. Zbog toga sam odabrao da zeleno simbolizuje e ir za razmi ljanje koji je specifi no zaokupljen kreativno u. Obilje kreativnosti u prirodi jeste korisna podloga za to. Razmi ljanje pod zelenim e irom se specifi no bavi novim idejama i novim na inima gledanja na stvari. Razmi ljanje pod zelenim e irom se bavi be anjem od bajatih ideja sa namerom da se prona u bolje. Razmi ljanje pod zelenim e irom je zaokupljeno pramenom. Razmiljanje pod zelenim e irom je svestan napor, usredsreden u tom pravcu.
159

Kreativno i lateralno razmi ljanje ______________________________________________ XXXIV

Dajte, potrebne su nam neke nove ideje o tome. Sta vite svoje zelene e ire za razmi ljanje. Tapkamo u mestu. Pre vakavamo izan ale ideje. O ajni ki nam je potreban novi pristup. Vremeje za malo svesnog razmi ljanja pod zelenim e irom. Da po nemo. Izneli ste nam tradicionalne pristupe ovom proble mu. Vrati emo se na njih. Ali, hajde da pre toga po svetimo deset minuta razmi ljanju pod zelenim e i rom, da vidimo mo emo li da otkrijemo neki nov pri stup. Ovo zahteva re enje zelenog e ira. Kreativnost biva potrebna jer ni ta drugo nije upalilo. Kreativnost nam je potrebna jer ose amo da bi se stvari mogle obaviti na jednostavniji ili bolji na in. Potreba da stvari obavljamo na bolji na in bi trebalo da bude podloga celokupnog na eg razmi ljanja. Ponekad nam je, me utim, potrebna namerna i usredsre ena kreativnost. Posredstvom zelenog e ira omogu eno nam je da se prebacimo u kreativnu ulogu, ba kao to nam crveni omogu ava da se prebacimo u ose ajnu" ulogu, a crni u negativnu. tavi e, verovatno je daje potreba za zelenim e irom ve a nego za bilo kojim drugim. U primeni kreativnog razmi ljanja, ponekad je neophodno izno enje provokativnih ideja koje su svesno nelogi ne. Prema tome, potreban nam je na in da svima oko sebe objasnimo kako, tragaju i za novim konceptima, namerno igramo ulogu dvorske budale ili klovna. ak i kada nisu provokacije, nove ideje pred160

XXXIV

Zeleni e ir

y /

stavljaju delikatno seme kome je zeleni e ir potreban da bi ga za titio od mraza" izazvanog razmi ljanjem crnog e ira. Kao to sam ve vi e puta pomenuo, signaliziranje vrednosti est e ira za razmi ljanje polazi s nekoliko aspekata. Mo ete da zahtevate od nekoga da stavi odre eni eir i potom poku a da razmi lja na taj na in. Mo ete da uka ete da je po eljan odre eni vid razmi ljanja. Mo ete da signalizirate ostalima da poku avate da razmi ljate na odre eni na in - kako bi oni na odgovaraju i na in tretirali va doprinos. Jedan od najva nijih aspekata je taj da date signal sebi. Ovo je naro ito zna ajno kada nosite zeleni e ir. Stavljate ga namerno, to zna i da ste ostavili sebi vremena za svesno kreativno razmi ljanje. To se umnogome razlikuje od jednostavnog ekanja da vam sine neka ideja. Mo da nose i zeleni e ir i ne smislite ni ta novo, ali barem ste poku ali. Postaju i sve bolji u kreativnom razmi ljanju, otkri ete da imate sve vi e novih ideja. Na ovaj na in, zeleni e ir ini kreativno razmi ljanje zvani nim delom procesa razmi ljanja, umesto samo luksuzom. Za ve inu ljudi, princip kreativnog razmi ljanja je te ak, jer je suprotan priro enim navikama prepoznavanja, prosu ivanja i kritike. Mozak je osmi ljen kao ma ina za prepoznavanje". Mozak je osmi ljen da postavlja obrasce, primenjuje ih i osu uje sve to se u njih ne uklapa". Ve i na mislilaca voli da bude sigurna. Voli da bude u pravu. Kreativnost podrazumeva provokaciju, istra ivanje i preduzimanje rizika. Kreativnost podrazumeva eksperimentisanje u mislima". Ne mo ete unapred znati kakav e biti ishod eksperimenta. Me utim, elite da budete u stanju da gaizvedete. ;
161

Kreativno i lateralno razmi ljanje

XXXIV

Upamtite, nosim zeleni e ir i stoga mije dozvoljeno da ka em tako ne to. Zeleni e ir za to i slu i. Mislio sam da smo se dogovorili da stavimo zelene e ire. Suvi e smo negativni. Zar to nije razmi ljanje crnog e ira? Moje razmi ljanje pod zelenim e irom me navodi da predlo im da ljudima koji su odslu ili dugu kaznu za tvora po otpu tanju damo pristojne penzije. To bi mo glo da im pomogne da se ponovo uklope u dru tvo, da im ne to do ega e im biti stalo i spre i ih da se vrate kriminalu. Ako ho ete, shvatite ovo kao provo kaciju. Pod za titom zelenog e ira, elim da predlo im podsticanje ubrzane prodaje. Zeleni e ir sam po sebi ne ini ljude kreativnijima. On, me utim, mo e da da misliocima vremena i pomogne im da se usredsrede, kako bi bili kreativniji. Ako posvetite vi e vremena traganju za alternativama, verovatno ete ih otkriti vi e. Veoma esto, kreativni ljudi su oni koji jednostavno provode vi e vremena u nastojanju da budu kreativni, jer ih upravo kreativnost vi e motivi e. Posredstvom zelenog e ira omogu ena nam je neka vrsta ve ta ke motivacije. Te ko je navesti nekoga da bude kreativan, ali je zato lako zatra iti od njega da stavi zeleni e ir i da svoje mi ljenje uskladi s tim. Kreativnost je vi e nego biti jednostavno pozitivan i optimisti an. Pozitivna i optimisti na ose anja spadaju pod crveni e ir. Pozitivna procena spada pod uti e ir. Razmi ljanje pod zelenim e irom zahteva istinske nove ideje, nove pristupe i vi e alternativa.
162

XXXIV

Zeleni e ir

O ekujemo da nam razmi ljanje pod belim e irom omogu i pristup neutralnim i objektivnim informacijama. O ekujemo da nas razmi ljanje pod crnim e irom podstakne na kriti ki osvrt. Sa utim e irom na glavi, eleli bismo pozitivne komentare, to mo da i nije uvek mogue. Razmi ljaju i pod crvenim e irom, o ekujemo neku vrstu izve taja o sopstvenim ose anjima, ak i ako su ona sasvim neutralna. Me utim, sa zelenim e irom za razmiljanje, ne mo emo da zahtevamo uvid. Mo emo da zahtevamo trud. Mo emo da zahtevamo da se odvoji vreme za stvaranje novih ideja. ak i tada mo e da se desi da razmi ljanje ne urodi ni im novim. Ono to je bitno jeste da je vreme provedeno u nastojanju. Ne mo ete da nalo ite sebi ili drugima da smisle neku novu ideju, ali mo ete da nalo ite sebi ili drugima da provedu neko vreme u nastojanju da smisle neku novu ideju. Zeleni e ir predstavlja formalan na in da to i u inite.

163

XXXV RAZMI LJANJE POD ZELENIM E IROM

Lateralno razmi ljanje
Lateralno razmi ljanje i njegov odnos s kreativno u. Raspolo enje i lateralno razmi ljanje. Pretvaranje obrazaca u samoorganizuju i informativni sistem. Pi u i razmi ljanje pod zelenim e irom, upotrebio sam re kreativnost zbog toga to se ona nalazi u op toj upotrebi. Mnogi od italaca ove knjige nisu nikada uli za mene ili moj koncept lateralnog razmi ljanja. Tako e, elim da ukazem na to da razmi ljanje pod zelenim e irom obuhvata irok dijapazon kreativnih napora i nije ograni eno na lateralno razmi ljanje kao takvo. Termin lateralno razmi ljanje sam iskovao 1967. godine i on je danas zvani an deo engleskog jezika; zabeleen je i u Oksfordskom re niku engleskog jezika. Sam termin je morao da nastane iz dva razloga. Prvi razlog je krajnje iroko i donekle maglovito zna enje reci
165

Lateralno razmi ljanje

XXXV

kreativan, to sam ve pomenuo u sklopu razmi ljanja pod utim e irom. Kreativnost kao da obuhvata sve, od stvaranja zbrke do stvaranja simfonije. Lateralno razmi ljanje se vrlo precizno bavi menjanjem koncepata i percepcije, tih istorijski determinisanih organizacija (obrazaca) iskustva. Drugi razlog je direktno zasnivanje lateralnog razmiljanja na pona anju informacija u aktivnim samoorganizuju im informativnim sistemima. Lateralno razmi ljanje jeste pretvaranje obrazaca u asimetri ni sistem formiranja obrazaca. Znam da ovo zvu i veoma tehni ki, ali, da biste primenili tehniku lateralnog razmi ljanja nema potrebe da razumete njegovu tehni ku osnovu. Ona je, me utim, tu za one koji ele da znaju na emu se zasniva lateralno razmiljanje. Ba kao to se logi ko razmi ljanje zasniva na pona anju simboli kog jezika (poseban univerzum), tako se lateralno razmi ljanje zasniva na pona anju sistema formiranja obrazaca (tako e poseban univerzum). U stvari, postoji veoma bliska veza izme u mehanizama raspolo enja i mehanizama lateralnog razmi ljanja. I jedni i drugi zavise od asimetri ne prirode obrazaca percepcije. To je osnova one iznenadne spoznaje, nakon koje ne to postaje o igledno. Svesne tehnike lateralnog razmi ljanja (razli iti oblici provokacije i pokretanja") se zasnivaju direktno na pona anju sistema formiranja obrazaca. Osmi ljene su tako da pomognu misliocu da krene preko obrazaca umesto da ih naprosto sledi. Mislilac tako pre icom sti e u novi obrazac i, kada mu se u ini da to dobija smisao, dolazi do eureka"
efekta. 166 -ni o*,;

) i n>w

XXXV

Razmi ljanje pod zelenim e irom

Veliki deo na e kulture razmi ljanja je usmeren prema obradi" kao delu mi ljenja. Za ovo imamo odli no razvijene sisteme, uklju uju i matematiku, statistiku, obradu podataka, jezik i logiku. Me utim, nijedan od tih sistema ne mo e da funkcioni e bez reci, simbola i odnosa koje daje percepcija. Percepcija je ta koja slo eni svet koji nas okru uje svodi na te forme. Lateralno razmi ljanje funkcioni e upravo u oblasti percepcije, nastoje i da isku a i promeni poznate obrasce. Lateralno razmi ljanje uklju uje stavove, principe, korake i tehnike. Dosta sam pisao o tome (knjige Lateralno razmi ljanje i Lateralno razmi ljanje u menad mentu). U ovoj knjizi ne nameravam da se bavim time. U narednim poglavljima u se, me utim, pozabaviti nekim fundamentalnim ta kama lateralnog razmi ljanja, jer su one od fundamentalnog zna aja i za primenu razmiljanja pod zelenim e irom.

167

XXXVI RAZMI LJANJE POD ZELENIM E IROM

,JProdor" umesto prosu ivanja
1

Ideja kao sredstvo za postizanje cilja. Kuda me ovo vodi? Dalji efekat ideje.

Prilikom normalnog razmi ljanja se koristimo prosuivanjem. Kakva je ova ideja u pore enju s onim to znam? Kakva je u pore enju s mojim ustanovljenim iskustvenim obrascima? Prosu ujemo da se uklapa ili isti emo zbog ega se ne uklapa. Kriti ko razmi ljanje i razmi ljanje crnog e ira se direktno bave uvi anjem koliko se dobro sugestija uklapa u ono to nam je ve poznato. Ovo mo emo da nazovemo efektom retrospekcije ideje. Da bismo procenili ideju, gledamo unazad, na svoja ranija iskustva. Kao to opis mora da se uklapa u ono to opisujemo, tako o ekujemo da se ideje uklope u na e znanje. Kako bismo druga ije znali da li su dobre?
169

,J*rodor " umesto presu ivanja _____________________________________________ XX XVI

Prosu ivanje (iz domena utog i crnog e ira) je od vitalnog zna aja za najve i deo na eg razmi ljanja. Bez njega ne bismo mogli da u inimo ni ta. Kod razmi ljanja pod zelenim e irom, me utim, moramo da ga zamenimo druga ijim mehanizmom. Prosu ivanje zamenjujemo prodorom. Prodor je klju ni mehanizam lateralnog razmi ljanja. Re je o jo jednom terminu koji sam skovao. elim da bude apsolutno jasno da prodor nije samo odsustvo prosu ivanja. Mnogi rani pristupi kreativnom razmi ljanju govore o odlo enom, suspendovanom ili zakasnelom prosu ivanju. Mislim da je to suvi e pasivno, jer zapravo ne govori misliocu ta da radi - ve samo ta da ne radi. Prodor je aktivan mehanizam. Ideju primenjujemo zbog njene prodorne mo i. Postoje brojni svesni na ini prodora u nepoznato uz pomo ideje, me u kojima su: iz- ] vo enje principa, sagledavanje razlika, itd. Prodorom, ideju primenjujemo zbog njenog efekta unapre ivanja. Ideju sprovodimo da bismo videli kuda e nas odvesti. Ideju sprovodimo da bismo videli do ega e dovesti. U stvari, ideju sprovodimo da bismo izvr ili prodor napred. Ba kao to koristimo kamenje da bi stali na njega kad prelazimo reku, tako koristimo i izazov kao sredstvo za popre ni prelazak s jednog obrasca na drugi. Kao to emo videti, izazov i prodor idu ruku pod ruku. Bez mehanizma prodiranja, ne mo emo iskoristiti izazov. Ukoliko nismo u stanju da iskoristimo izazov, ostajemo zarobljeni unutar starih obrazaca. elim da primenite ovu ideju zbog njene pokretne vrednosti, a ne zbog onoga to va sud ka e o njoj.
170

XXXVI

Razmi ljanje pod zelenim e irom

Pretpostavimo da svi postanu policajci. vv Bio je to samo izazov koji je doveo do koncepta budnog susedstva", koji sam pomenuo u pri i za naslovnu stranu Njujork magazina, aprila 1971. Koncept se danas primenjuje u 20.000 op tina u SAD. Ideja se sastoji u tome da gra ani budu dodatne o i i u i policije - da bi spre avali i otkrivali zlo in u svom kraju. Ka u da je u oblastima u kojima se ova ideja primenjuje do lo do zna ajnog pada stope kriminala. Pretpostavimo da po nemo da pravimo etvrtaste hamburgere. Do kakvog pomaka bi mogla da dovede ta ideja? Pretpostavimo da postoje prenosive obveznice osigu ranja koje jedna osoba mo e direktno da proda dru goj. Stavite zelene e ire i razmislite o toj ideji. Ovo bi moglo da dovede do ideje da osiguranje bude zaista prenosivo. Ljudi bi tada sami vr ili procenu sopstvenog rizika. Ako se nalazite u grupi rizika tipa AAA, dobijate odre ene privilegije navedene na univerzalnim obveznicama osiguranja. Ako spadate u grupu A A, va e privilegije su ne to manje. Ponekad uzimamo ideju i primenjujemo je kao sredstvo, da bi potom zavr ili s prili no druga ijom idejom. U stvari, mi naprosto ekstrahujemo neki princip iz sredstva i potom primenjujemo taj princip. U drugim prilikama, pak, dr imo se ideje-semena", koju potom negujemo sve dok ne izraste u stamenu biljku. Tako e, mo emo uzeti neku maglovitu ideju i uobli iti je u ne to konkretno i prakti no. Sve su to aspekti prodora. Ono klju no to valja upamtiti jeste da idemo napred, bilo uz pomo ideje, bilo s idejom kao polaznom osnovom. ?*'*-.MU . >, ,v> v; - ; >;*; YV,>
171

prodor " umesto presu ivanja

XXXVI

Uzmimo sugestiju da svako ko eli unapre enje mo ra da nosi utu ko ulju ili bluzu. Stavite svoje zelene e ire i recite mi na ta vas navodi ta ideja. Navodi me na razmi ljanje o predstavi koju o sebi ima osoba odabrana da nosi utu ko ulju. Ona mo ra da udovoljava toj predstavi. Navodi me na razmi ljanje opravilima igre. uta ko ulja bi trebalo da predstavlja definisano pravilo igre unapre ivanja koje bi svako trebalo da poznaje. Koliko zaposlenih zna ta im valja initi da bi dobili unapre enje? Navodi me na razmi ljanje o ljudima koji ne ele da budu unapre eni. Oni to mogu da poka u time to ne e nositi utu ko ulju. Jedino do ega im je stalo jeste da zadr e posao koji imaju. Navodi me na razmi ljanje o na inu na koji vo e pri vla e pa nju. Osoba bi trebalo da bude prili no si gurna u to kako stoji s onima oko sebe, pre no to reskira i obu e utu ko ulju. Iz ove vrste pomaka mo e da izroni veliki broj korisnih ideja. Nijedna od ovih ideja zapravo ne mora da iskoristi utu ko ulju kao takvu. Ovde imam sugestiju da subota bude radni dan, a da se ljudi od posla odmaraju sredinom nedelje, sredom. Mo e Ujedno razmi ljanje pod zelenim e irom na tu temu? Budu i da niko ne eli vikend-smenu, postoji predlog da zaposlimo ekipu koja bi stalno radila isklju ivo vi kendom. Deluje kao neizvodljiva ideja, ali bilo bi in teresantno da stavite zelene e ire i razmislite o njoj.
172

XXXVI

Razmi ljanje pod zelenim e irom

U stvari, ova poslednja ideja je sprovedena u praksi i funkcionisala je vrlo uspe no. Razmi ljanje pod zelenim e irom ju je u inilo dovoljno atraktivnom da bi bila isprobana (u ovom konkretnom slu aju, isto se moglo posti i i razmi ljanjem pod utim e irom). Prodor bi trebalo da ide mnogo dalje od pozitivne procene ideje. Prodor je dinami ki proces, a ne proces prosuivanja. Po emu je ova ideja zanimljiva? Po emu se razlikuje od drugih? ta nam ona sugeri e? Do ega dovodi? Sva ova pitanja su sastavni deo mehanizma prodora. Klju no je da upamtite da se u okviru razmi ljanja pod zelenim e irom mehanizam prosu ivanja u potpunosti zamenjuje mehanizmom prodora.

173

vil

! < . t'

XXXVII RAZMI LJANJE POD ZELENIM E IROM

Potreba za provokacijom
Upotreba termina PO. Logika apsurdnog. Nasumi na provokacija. Nau na otkri a se uvek opisuju kao da su napredovala jedan po jedan logi an korak. Ponekad je zaista tako. Ponekad je, me utim, ta korak-po-korak logika samo lepim recima ispri ano kasnije uvi anje onoga to se zaista desilo. Neplanirana gre ka ili slu ajnost su stvorili provokaciju koja je aktivirala novu ideju. Antibiotici su nastali sluajnom kontaminacijom laboratorijske posude gljivicom plesni pod nazivom penicillium. Ka u i da se Kolumbo usudio na plovidbu preko Atlantika samo zato stoje napravio ozbiljnu gre ku u prora unu du ine putovanja, koji je uradio na bazi nekih anti kih studija. Priroda je puna ovakvih provokacija. Provokaciju nikad ne mo emo tra iti jer u teku em razmi ljanju za nju
175

Potreba za provokacijom

XXXVII

nema mesta. Njena uloga se sastoji upravo u tome da izbaci razmi ljanje iz teku ih obrazaca. Logika provokacije izrasta direktno iz logike asimetri nih sistema formiranja obrazaca. Mo emo da sedimo i ekamo na provokacije, ili moemo da resimo da ih stvorimo namerno. To je ono to se de ava tokom lateralnog razmi ljanja. Mogu nost iskoriavanja provokacija jeste su tinski deo lateralnog razmiljanja. U prethodnom odeljku, osvrnuli smo se na fenomen prodora. Na taj na in koristimo provokacije. Koristimo ih zbog njihove pokretne vrednosti. Sad mo emo da se osvrnemo na to kako ih postavljamo. Pre mnogo godina, smislio sam re PO kao simboli ni pokazatelj koji e ukazivati na to da je ideja iznesena kao provokacija i zarad svoje pokreta ke vrednosti. Ako ho ete, termin mo e zna iti provokativna operacija". PO (dalje od da i ne) deluje kao neka vrsta bele zastave primirja. Ako neko pri e zamku ma u i belom zastavom, a vi ga ubijete, to zna i da ne igrate po pravilima. Sli no tome, ako se ideja iznese pod za titom PO, srezati je sudom crnog e ira zna ilo bi da ne igrate po pravilima. Na neki na in - kao to sam ve ranije pomenuo - re PO deluje na isti na in kao i zeleni e ir. Osobi koja nosi zeleni e ir je dozvoljeno da iznosi sulude" ideje. Zeleni e ir ima mnogo iri dijapazon nego PO, ali je PO specifi niji. Prema tome, najbolje je koristiti oboje. PO automobili bi trebalo da imaju etvrtaste to kove. PO avioni bi trebalo da sle u s to kovima navi e.
176

XXXVII

Razmi ljanje pod zelenim e irom

, PO kupce bi trebalo pla ati da kupuju stvari. PO direktori bi trebalo dapromovi u sami sebe. PO fabrika koja zaga uje reku bi trebalo da se na e nizvodno od same sebe. Ova poslednja provokacija je dovela do ideje da se zakonom propi e da svaka fabrika sagra ena na obali reke mora uzimati vodu nizvodno od mesta na kome je ispu ta. Na ovaj na in, ona e biti prva koja e po uriti da odnese svoje otpadne vode na analizu. Na re PO se mo e gledati i kao na nastalu iz reci kao to su hipoteza, pretpostavka, posibilitet, pa ak i poezija. Sve one sadr e ideju koja se iznosi zarad svog daljeg efekta - da bi ne to isprovocirala, izazvala. Po definiciji, apsurdna ili nelogi na ideja ne mo e da egzistira unutar na eg svakodnevnog iskustva. Prema tome, takva ideja le i izvan svih postoje ih obrazaca. Na taj na in, provokacija nas primorava da iza emo iz uobi ajenih obrazaca percepcije. Dok se udaljavamo od provokacije, mogu da se dese tri stvari. Mo da ne emo mo i da u inimo nikakav prodor. Mo da emo otplutati nazad ka uobi ajenim obrascima. Mo da emo se prebaciti na novi obrazac. Jednako kao to postoje formalne metode ostvarivanja prodora na bazi ideje, tako postoje i formalni na ini stvaranja provokacija. Oni omogu avaju svesne tehnike lateralnog razmi ljanja. Na primer, jedan od jednostavnih na ina stvaranja pro vokacije se koristi preokretom. Ka ete na in na koji se ne to obi no de ava i potom ga preokrenete ili izvrnete nao pa ke. 7
177

Potreba za provokacijom _____________________________________________ X XXVII

Kupci obi no pla aju za robu koju kupuju. Da preo krenemo to. PO: radnja pla a mu terijama. Ovo bi moglo da dovede do ideje o kuponima koji bi, zapravo, vra ali kupcima mali deo iznosa njihove ku povine. Ovo bi moglo da dovede do ideje da se kase u supermarketima podese tako da na svaki hiljaditi ra un is pla uju neku vrstu premije. Provokacije ne moraju biti apsurdne ili nelogi ne. Mogu e je tretirati potpuno ozbiljnu ideju kao provokaciju. Ako vam neko iznese ideju koja vam se ne dopada i koju biste, razmislite li pod crnim e irom, mogli odmah da odbacite, radije stavite zeleni e ir i pona ajte se prema njoj kao prema provokaciji. Ovakav izbor je uvek mogu e napraviti. Ne vidim kako bi va a ideja oprodavnici koja bi ra dila na bazi samodiscipline"mogla ikada dafunkcioni e, jer se tako lako mo e zloupotrebiti. Me utim, stavi u svoj zeleni e ir i tretirati je kao provokaciju. To dovodi do ideje da ljudi sami izra unavaju iznos za koji su pazarili, onako odoka. Eventualne gre ke u njihovu korist ili u koristprodavnice bi se na kraju iz jedna ile. Vrlo jednostavan na in stvaranja provokacija jeste upotreba nasumi ne reci. Mo ete da zamislite jedan broj i zatim otvorite re nik upravo na toj strani. Drugi broj koji zamislite neka predstavlja pozicije reci na stranici. Na primer, mo ete zamisliti 92. stranu, osmu re odozgo. Imenice su lak e za kori enje od glagola ili drugih vrsta reci. Spisak imenica koje se nalaze u svakodnevnoj upotrebi je jednostavniji za kori enje nego re nik.
178

XXXVII _______ Razmi ljanje pod zelenim e irom _____ \ 1

Pretpostavimo da su nam potrebne neke nove ideje za biznis koji se ti e cigareta. Ispalo je da je nasumi na re Jaba". Imamo, dakle, cigarete"- PO - , aba". aba uka zuje na skakutanje, prema tome, mogli bismo da ima mo cigaretu koja se posle nekog vremena sama uga sila. To bi moglo da bude od koristi u spre avanju po ara. Isto tako, moglo bi da omogu i pu a u da povu e samo kratak dim i popu i tu cigaretu kasnije. Dalje, to nas dovodi do nove marke cigareta koje bi smo nazvali ,Jcratke", i koje bi zaista bile dizajnirane da budu vrlo kratke i gore svega dva do tri minuta. elim neke ideje o tome ta da se radi s televizorima. Nasumi na re je , ir", dakle, televizorPOsir. Sir ima rupe. PO ekran televizora ima rupe. ta bi to moglo da zna i? Mo da bi ekran mogao da ima ne kakve ,prozore" koji bi pokazivali ta se de ava na drugim kanalima. Uz logiku, trebalo bi da postoji i razlog da se ne to kae jo pre no to se to zaista i izgovori. Uz provokaciju, ne mora da postoji razlog da se ne to ka e, sve dok nije izreeno. Provokacija rada efekat, a vrednost efekta je ono to opravdava provokaciju. Mnogima mo e izgledati nezamislivo da nasumi na re mo e biti od vrednosti u re avanju problema. Definicija nasumi nog zna i da re nema nikakve veze s problemom. Pa ipak, u logici asimetri nog sistema formiranja obrazaca, lako je shvatiti za to nasumi na funkcioni e re . Ona obezbe uje druga iju polaznu ta ku. Ako krenemo unazad s te nove polazne ta ke, pove avamo izglede da se
179

Potreba za provokacijom

XXXVII

vratimo putem kojim nikada ne bismo krenuli da smo o temi razmi ljali direktno. Jednako kao to je prodor deo bazi nog modela zelenog e ira, tako je {provokacija. Kad ste u Francuskoj, govorite francuski; kad nosite zeleni e ir, upotrebljavate provokaciju {prodor kao gramatiku kreativnosti.

180

XXXVIII RAZMI LJANJE POD ZELENIM E IROM

Alternative
Suvi e lako zadovoljeni. Pravci, opcije i izbori. Nivoi alternative. U kolskoj matematici, izra unate zbir i imate odgovor na pitanje. Zatim kre ete na slede i zbir. Nema svrhe da dalje tro ite vreme na prethodni jer, ako imate ta an odgovor, bolji od toga ne mo ete dobiti. Mnogi prenose ovaj princip dalje u ivot. im pronau odgovor na problem, prestaju da misle. Zadovoljavaju se prvim odgovorom koji nai e. Stvarni ivot se, me utim, veoma razlikuje od kolskih zadataka iz matematike. Obi no postoji vi e od jednog odgovora. Neki odgovori su bolji od drugih: ko taju manje, pouzdaniji su, ili ih je lake primeniti. Ne postoji ni najmanji razlog za pretpostavku da/?rW odgovor mora da bude i najbolji. Ukoliko nemamo dovoljno vremena, ali imamo mnogo problema koje nam
181

Alternativa

_______________ XXXVIII

valja resiti, onda bi mogao da postoji razlog da se zadovoljimo prvim odgovorom - ali ni u kom drugom slu aju. Da li biste voleli da se va lekar zadovolji prvim to mu padne na pamet i prestane dalje da se bavi ispitivanjem va e bolesti? Prema tome, potvr ujemo prvi odgovor i imamo na umu da se uvek mo emo vratiti na njega. Zatim kre emo u potragu za alternativama. Kre emo u potragu za drugim solucijama. Tek kad imamo vi e alternativa, mo emo da izaberemo onu najbolju, sagledav i koja se najbolje uklapa u na e potrebe i mogu nosti. Mo da imamo sasvim adekvatan na in da obavimo ne to, ali to ni slu ajno ne zna i da ne mo e postojati bolji. Stoga se dajemo u potragu za alternativnim na inom. To je osnova za svako pobolj anje, koje ne mora biti ispravljanje nedostataka niti re avanje problema. Do sada sam se u ovom odeljku bavio slu ajevima u kojima ve imamo re enje. Na a potraga za alternativama je tada zapravo potraga za boljim re enjem. Ali biva i da uop te ne znamo na in na koji bismo nastavili dalje. Prilikom planiranja bilo kakvog putovanja, uzimamo u obzir i alternativne pravce. Kada zavr imo mentalnu mapu situacije, tragamo za alternativnim pravcima koji vode ka na oj destinaciji. Predstava o alternativama ukazuje na to da obi no postoji vi e od jednog na ina da se ne to uradi, vi e od jednog na ina gledanja na stvari. Prihvatanje mogu nosti postojanja alternativa i potraga za njima jeste fundamentalni deo kreativnog razmi ljanja. Odista, razli ite tehnike lateralnog razmi ljanja su usmerene ka nala enju novih alternativa.
182

XXXVIII

Razmi ljanje pod zelenim e irom

Spremnost za tra enje alternativa (percepcije, objanjenja, postupanja), klju ni je deo razmi ljanja pod zelenim e irom. Konkurentske novine su upravo poskupele. Stavite svoje zelene e ire i nabrojte sve na e mogu nosti. Dobili smo ucenjiva ko pismo u kome stoji da e, ukoliko ne isplatimo veliku sumu novca, svi na ipro' izvodi koji se nalaze po prodavnicama biti zatrovani. Hajde da prvo pro emo kroz o igledne opcije koje imamo, a zatim emo staviti svoje zelene e ire ne bismo li na li jo neke. Traganje za alternativama navodi na pomisao o kreativnom stavu: prihvatanju postojanja druga ijih pristupa. Stvarna potraga za alternativama ne mora iziskivati nikakvu posebnu kreativnost, sve dok se ne do e do o iglednih alternativa. To mo e naprosto biti stvar usredsre ivanja pa nje na temu i nabrajanja poznatih na ina postupanja s njom - to nije dovoljno. Ba kao to moramo da se potrudimo da odemo dalje od prvog re enja, tako moramo da u inimo i kreativan napor da odemo dalje od o iglednog skupa alternativa. Strogo uzev i, u ovakvim dodatnim potragama je zeleni e ir sve to nam je potrebno. Prvi deo potrage bi se ak mogao svrstati u razmi ljanje pod belim e irom: pro i kroz pristupe koji se normalno primenjuju u takvim situacijama." U praksi, zgodnije je da celokupnu potragu za alternativama stavimo u okvir razmi ljanja pod zelenim e irom. U poslovnoj obuci, veliki naglasak se stavlja na donoenje odluka. Pa ipak, kvalitet svake odluke umnogome zavisi od alternativa koje stoje na raspolaganju onome ko te odluke donosi.
183

___________

Alternativa __________________ XXXVIII

Mora emo da odaberemo lokaciju za letnji kamp. Stavite svoje zelene e ire i dajte mi sve mogu e va rijante. Potom emo postepeno smanjivati njihov broj. Kako emo da distribuiramo ove kompjutere? Koje alternativne strategije imamo? Mnogi veruju da logi an pregled obuhvata sve mogue alternative. To mo e da bude slu aj u zatvorenom sistemu, ali u stvarnom ivotu je retko kad tako. Imamo samo tri mogu e alternative. Mo emo da ne menjamo cenu. Mo emo daje snizimo. Mo emo daje pove amo. Nema ni ega drugog to mo emo da u i nimo. Ta no je da svaki mogu i postupak sa cenama mora na kraju potpasti pod jedan od ova tri izbora. Pa ipak, postoji ogroman broj mogu ih varijanti. Mo emo da snizimo ce nu kasnije (koliko kasnije?). Mo emo da snizimo cenu ne kih proizvoda. Mo emo da unesemo neke promene u pro izvod i napravimo jeftiniju verziju. Mo emo da promenimo na in reklamiranja proizvoda, kako bismo opravdali vi u cenu (ne menjaju i cenu ili je ak pove av i). Mo e mo nakratko da snizimo cenu i potom je ponovo vratimo na staro. Mo emo da ne menjamo cenu i damo poseban popust. Mo emo da snizimo cenu i potom napla ujemo ekstra-dodatak za opcije. Po to razmotrimo ove varijante (a ima ih jo mnogo, mnogo vi e), tek onda mo emo da ih svrstamo ujedan od ona tri izbora. Me utim, puko nabra janje tri postoje a izbora samo po sebi ne generi e sve ove alternative. "
184

XXXVIII

Razmi ljanje pod zelenim e irom

Veoma esta gre ka krutih mislilaca jeste to to podvla e osnovne alternativne kategorije i ne idu dalje od toga. Ono to zaista elim da uradim jeste da u isto vreme podignem cenu i snizim je. Kreira emo liniju jeftinih ' proizvoda i liniju ekskluzivnih, skupih proizvoda. Alternativa ima dva razli ita nivoa. Imam ne to slobodnog vremena. Kako da ga iskoristim? Mogao bih da otputujem na odmor. Mogao bih da se upi em na neki kurs. Mogao bih da se bacim na sre ivanje ba te. Mogao bih da nadoknadim zaostatak u poslu. Ako odlu im da otputujem na odmor, prelazimo u slede i nivo. Kakav odmor elim? To mogu da budu more i sunce. To mo e da bude krstarenje. To mo e da bude odmor posve en sportskim aktivnostima. Ako se odlu im za more i sunce, prelazimo u slede i nivo: kuda da odem? Mogu na Mediteran. Mogu na Karibe. Mogu na Pacifi ka ostrva. Zatim, moram da odlu im kako da otputujem tamo i gde da odsednem. Kad god tra imo alternative, to inimo unutar prihvaenih okvira koji odre uju nivo. Obi no elimo da ostanemo u tim okvirima. Zamolio sam te za alternativni dizajn dr ke za ki o bran, a ti si mi donela dizajn ki nog mantila. Tu i tamo, imamo potrebu da probijemo okvir i krenemo navi e, pre av i na vi i nivo. Tra ili ste mi da na em alternativne na ine utovarivanja kamiona. A ja vam ka em da bi bilo pametnije da svoje proizvode transportu]emo vozom.
185

___________

Alternativa __________________ XXXVIII

Tra ili ste od mene da vam predlo im pogodne medi je za reklamnu kampanju. Po meni, bilo bi bolje da taj novac potro imo na unapre ivanje slu be za od nose s javno u. Svakako nastojte da povremeno probijete okvire i promenite nivoe. Me utim, budite spremni da unutar konkretnog nivoa izna ete nove alternative. Kreativnost izlazi na lo glas kada kreativne osobe daju sebi u zadatak da uvek rese neki drugi problem umesto onoga koji im je predo en. Ostaje stvarna dilema: kada delati unutar datih okvira, a kada iza i iz njih. Sad smo do li do onoga to je mo da najte a ta ka u svekolikoj kreativnosti - kreativna pauza. Kreativne pauze nema sve dok ne resimo daje napravimo. Ne to ide veoma glatko. Tragali smo za alternativama na o iglednim ta kama. Izneli smo razli ite pristupe problemu. ta vi e mo emo tra iti od kreativnosti? Jednom sam proveo deset minuta daju i sve od sebe da isklju im budilnik koji nije zvonio. Nisam zastao da razmislim da li zvuk mo da poti e od mog drugog budilnika. Kreativna pauza nastaje onda kad ka emo: Nema o iglednog razloga zbog kojeg bih u ovom trenutku trebalo da zastanem i razmotrim alternative. Ali, ipak u to u initi." Uop te uzev, na a zainteresovanost za probleme je tolika da onda kada ih nema vi e volimo da napredujemo neometano nego da zastanemo da bismo sebi dali vi e zadataka za razmi ljanje. Ne u da misli da imamo problem, jer ga nemamo. Ali, ho u da stavi svoj zeleni e ir i napravi malu 186

V
XXXVIII Razmi ljanje pod zelenim e irom

kreativnu pauzu s osvrtom na na uobi ajeni na in farbanja automobila pre no to ih prodamo. * Stavi zeleni e ir i zadr i se malo na slede em: prodavci dobijaju proviziju za realizovanu prodaju. ' Razmisli malo o automobilskom volanu. On dobro odra uje svoj posao. Zadr i se malo na tome, dok si u zelenom e iru.

187

' ' i MJ^

XXXIX RAZMI LJANJE POD ZELENIM E IROM

Karakter i ve tina
Da lije kreativnost stvar ve tine, talenta ili karaktera? Lak e je menjati maske nego lik. S ponosom primenjujte ve tinu. esto me pitaju da li je kreativnost stvar ve tine, talenta ili karaktera. Pravi odgovor je da mo e da bude sve to. Me utim, ja nikad ne dajem taj odgovor. Kad ne bismo ulo ili ni najmanji napor da razvijemo ve tinu kreativnosti, ona mo e da bude isklju ivo stvar talenta i karaktera. Ljudi su isuvi e spremni da se pomire s tim daje kreativnost stvar talenta ili karaktera, a ukoliko ne poseduju ne to od toga smatraju daje bolje daje prepuste drugima. Zbog toga ja naglasak stavljam na nameran razvoj ve tine kreativnog razmi ljanja (recimo, posredstvom tehnika lateralnog razmi ljanja). Potom isti em da e neki i dalje u tome biti bolji od drugih, ba kao to su pojedinci bolji u tenisu
189

________ Karakter i ve

tina _________________ XXXIX

ili skijanju - ali, ve ina mo e da dosegne sasvim solidan nivo. Ne dopada mi se mi ljenje daje kreativnost neki poseban dar. Vi e volim da o njoj mislim kao o normalnom i neophodnom delu sva ijeg razmi ljanja. Ne emo svi biti geniji, ali, opet, tenis igraju i oni koji se ne nadaju u e u na Vimbldonu. Uvek su mi govorili o ljudima koji su prirodno skloni razmi ljanju pod crnim e irom. Takvi kao da u ivaju u uni tavanju svake ideje ili sugestije, ^isto zabave radi. Pitaju me da lije mogu e smek ati karakter takvih osoba. Pitaju me da li bi takve osobe mogle tretirati kreativnost s vie tolerancije, mada same nikada nisu po elele daje upotrebe. Ne mislim da je promena karaktera mogu a. Jednostavno ukazivanje na logiku" kreativnosti nekoj osobi mo e da ima trajan efekat na stav te osobe prema kreativnosti. Iz sopstvenog iskustva znam za nekoliko takvih sluajeva. Najprakti nije se pri tom poslu iti mehanizmom zelenog e ira. Kad nosite svoj crni e ir za razmi ljcinjer-obavljate odli an posao. Ne elim da umanjimiefikasnost va eg fgiticizma, ali, staje sa zelenim e irom? Vidite ta mo ete da u inite u vezi s tim. Mo da vi e volite da prilikom razmi ljanja ne menjate e ire. Mo da niste svestrani. Mo da umete da jjevate samo na jednu notu". Mo da ete morati da ostanete specijalista za negativno. Uklju iva emo vas u diskusiju samo onda kad nam bude potrebno razmi ljanje pod crnim e irom. Niko ne voli da ga smatraju jednostranim. Mislilac ko190

XXXIX _______ Razmi ljanje pod zelenim e irom _____ \

ji je izvanredan s crnim e irom na glavi bi voleo i da njegovo razmi ljanje pod zelenim e irom bude makar osrednje. Jasno razdvajanje zelenog od crnog e ira zna i da stru njak za razmi ljanje pod crnim e irom shvati da ne mora smanjiti svoju negativnost da bi bio kreativan. Kada je negativan, mo e to da bude u istoj meri kao i ranije (uporedite ovo s poku ajima promene karaktera). Tragi na i komi na maska su odvojene. Sam glumac se ne menja. On svaku ulogu igra u punoj zavisnosti od maske koju nosi. Odista, on se ponosi svojom sposobnou da igra i komediju i tragediju. Ponosi se svojom gluma kom ve tinom. Na potpuno isti na in, mislilac mora da se ponosi svojom ve tinom razmi ljanja. Ovo zna i sposobnost no enja svih est e ira za razmi ljanje i odgovaraju e razmi ljanje pod svakim e irom. Pomenuo sam ovo ve ranije u knjizi, a sada ponavljam ovde, zbog ovog prakti nog problema izla enja na kraj s negativnim karakterom. U ovom trenutku razmi ljamo pod zelenim e irom. Ako to niste u stanju, dovoljno je da se neko vreme suzdr ite od diskusije. Mo ete barem poku ati da se malo pozabavite razmi ljanjem pod zelenim e irom. Nikada ne ete mo i da se pouzdate u to svoje razmi ljanje ukoliko makar ne poku ate. Kreativno razmi ljanje je obi no u slabijoj poziciji jer ne deluje kao neophodan deo razmi ljanja. Formalnost zelenog e ira ga proizvodi u priznati deo razmi ljanja, zajedno s ostalim njegovim aspektima. 191

51

XL RAZMI LJANJE POD ZELENIM E IROM

ta biva s idejama?
Staje slede e? Uobli avanje i prekrajanje ideja. Menad er koji brine o konceptima. Jedan od najnerealizovanijih aspekata kreativnosti jeste etva" ideja. Sedeo sam na brojnim kreativnim sednicama na kojima se ulo mno tvo dobrih ideja. Ipak, u izve tajima s tih sednica se ve ina iznesenih ideja nije uopte pominjala. Skloni smo da tragamo samo za dobrom finalnim reenjem. Sve drugo ignori emo. Osim tog dobrog re enja, mogu e je na i mnogo toga vrednog. Mogu e je da postoje nova konceptualna usmerenja, ak iako nema konkretnih na ina za pomak u tom smeru. Mogu e je da postoje poluformirane ideje koje jo nisu upotrebljive jer iziskuju mnogo dorade. Nova na ela mogu da se izrode premda mo da jo uvek nisu zaogrnuta plastom prakti nosti. Mo193

________

ta biva s idejama?____________________ XL

da do e do zaokreta u ukusu" (vrsti) ideje. Mo da do e do promene u oblasti spoznaje re enja (gde ljudi tragaju za solucijama). Mogu e je da se defini u nove oblasti idejnog usmerenja" (oblasti u kojima uz pomo novog koncepta mo e mnogo da se postigne). Sve su to stvari koje valja imati na umu. Uobli avanje i prilagodavanje ideje, kako bi se ona pribli ila ispunjavanju dveju potreba, trebalo bi da bude deo kreativnog procesa. Prva potreba jeste ona koju name e situacija. ini se poku aj da se ideja uobli i u upotrebljivu ideju. To se radi tako to se uvode ograni enja, koja se potom koriste kao pomo u uobli avanju. Ideja je odli na, ali u svom sada njem obliku bi bila suvi e skupa. Mo emo lije uobli iti tako da ne bude toliko skupa? U ovom trenutku, gra evinski propisi nam ne dozvo ljavaju tako ne to. Mo emo li da uobli imo ideju ta ko da ne protivre i propisima? Da lije tako ne to mogu e? To je pravi proizvod za veliku kompaniju. Ali, mi ni smo velika kompanija. Mo emo li na bilo koji na in da iskoristimo ideju? Obratite pa nju na to da se ograni enja uvode kao pomo u uobli avanju, a ne kao osnov za odbacivanje ideje. Druga grupa potreba kojima valja iza i u susret jesu potrebe ljudi koji moraju da delaju u skladu s idejom. Naalost, ovaj svet nije savr en. Bilo bi lepo kada bi svako mogao da vidi u ideji onu briljantnost i potencijal koji su o igledni njenom tvorcu. To, me utim, esto nije slu aj. Prema tome, deo kreativnog procesa se sastoji u tome da
194

XL ___________ Razmi ljanje pod zelenim e irom

ideju uobli i tako da se bolje uklopi u potrebe onih koji e je kupiti". Ovog trenutka, interesuju nas samo ideje koje tede novac. Ima li na ina da se ova ideja sagleda kao ta kva - sad ili kasnije? Da bi bila prihvatljiva, ideja ne srne da bude suvi e nova. Mora da deluje sli no nekoj staroj i oprobanoj ideji, za koju se zna da funkcioni e. Koja pore enja mo emo da prona emo? Danas se veliki naglasak stavlja na mogu nost testi ranja ideja, oglednu proizvodnju i tome sli no. Na koji na in mo emo da testiramo ovu ideju? Visoka tehnologija je sada vrlo Jn". Da li bi elek tronska tehnologija pobolj ala ovu ideju? Katkada se ini daje ovaj proces na samoj granici ne po tenog. Pa ipak, nema ni ega nepo tenog u osmi ljava nju proizvoda tako da bude to privla niji za kupca. Prema tome, ideje bi trebalo da budu osmi ljene tako da se ukla paju u potrebe kupca. ^ u i>:,v U nekim svojim delima sam pomenuo ulogu menad era koji bi brinuo o konceptima. Re je o nekome ko bi bio odgovoran za podsticanje, sakupljanje i bri no uvanje ideja. Ta osoba bi organizovala seanse na kojima bi ideje nastajale. Ta osoba bi podmetala probleme pod noseve onih od kojih se o ekuje da ih rese. Ta osoba bi pazila na ideje na isti na in na koji finansijski direktor pazi na finansije. Ukoliko takva osoba postoji, do nje stoji da prikuplja rezultate razmi ljanja pod zelenim e irom. Ukoliko ne,
195

Edvard de Bono

XL

rezultati ostaju kod onih koji su ih smislili za sopstvenu upotrebu. Slede a faza jeste faza utog e ira. Ona podrazumeva konstruktivan razvoj ideje. Tako e, podrazumeva pozitivnu procenu i potragu za koristima i vrednostima potkrepljenim odre enim dokazima. O takvim stvarima se diskutovalo u sklopu razmi ljanja pod utim e irom. Potom dolazi razmi ljanje pod crnim e irom. Na razmi ljanje pod belim e irom se mo emo prebaciti u bilo kojoj fazi, da bismo obezbedili podatke potrebne za procenu funkcionalnosti ideje. Finalna faza jeste razmi ljanje pod crvenim e irom: da li nam se ideja dopada toliko da bismo nastavili dalje? Mo e se u initi udnim to se emocionalni sud donosi na kraju. Me utim, treba se nadati da se taj emocionalni sud zasniva na dostupnim rezultatima ispitivanja vr enog u okvirima razmi ljanja pod crnim i utim e irom. Na kraju, ako ne postoji odu evljenje za ideju, nije verovatno da e biti uspe na bez obzira na to koliko je dobra.
b][JD

196

XLI RAZMI LJANJE POD ZELENIM E IROM Rezime

Zeleni e ir slu i za kreativno razmi ljanje. Osoba koja stavlja zeleni e ir e upotrebiti modele kreativnog razmi ljanja. Od onih oko nje se zahteva da rezultat tog razmi ljanja tretiraju kao kreativan ishod. Bilo bi idealno kad bi i mislilac i slu alac nosili zelene e ire. Zelena boja simbolizuje plodnost, rast i vrednost semena. Traganje za alternativama jeste fundamentalni aspekt razmi ljanja pod zelenim e irom. Postoji potreba da se ide dalje od poznatog, dalje od o iglednog i zadovoljavaju eg. Koriste i se kreativnom pauzom, mislilac u zelenom e iru mo e bilo kad da zastane i razmisli da li tog trenutka postoje i neke alternativne ideje. Za tu pauzu ne mora da postoji nikakav objektivan razlog. U okviru razmi ljanja pod zelenim e irom mehanizam prosu ivanja biva zamenjen mehanizmom prodora.
197
tili

Rezime

XLI

Mislilac eli da krene dalje od po etne ideje, u nameri da osmisli novu ideju. Provokacija je bitan deo razmi ljanja pod zelenim eirom i simbolizovana je re ju PO. Provokacija se koristi da bi nas izvukla iz na ih uobi ajenih obrazaca razmi ljanja. Postoji vi e na ina za izazivanje provokacije, uklju uju i i metod nasumi ne reci. Lateralno razmi ljanje jeste skup stavova, mehanizama i tehnika (me u kojima su prodor, provokacija i PO) koji poma u u formiranju pre ica za kretanje me u obrascima, u sklopu samoorganizujuceg asimetri nog sistema formiranja obrazaca. Ono se koristi za stvaranje novih koncepata i percepcija.

198

XLII PLAVI E IR
Kontrolisanje razmi ljanja
Razmi ljanje o razmi ljanju. Uputstva za razmi ljanje. Organizovanje razmi ljanja. Kontrolisanje ostalih e ira. Zamislite komandnu tablu. Za njom obavezno stoji neko u plavom mantilu, s plavom kapom ili e irom na glavi. Nose i plavi e ir, vi e ne razmi ljamo o temi; umesto toga, razmi ljamo o razmi ljanju potrebnom za istra ivanje te teme. Plava boja simbolizuje sveobuhvatnu konfrolu, budu i da nebo pokriva sve. Plavo ukazuje i na nepristrasnost, hladnokrvnost i dr anje situacije pod konfrolom. Dirigent orkestra prvo poziva violine, a potom duva ku sekciju. Dirigent kontroli e situaciju. Dirigent nosi plavi e ir. Ono to dirigent zna i za orkestar, to plavi e ir zna i za razmi ljanje. No enjem plavog e ira ka emo sebi - ili drugima koji od ostalih pet e ira valja da stavimo. Razmi ljanje
199

_____

Kontroliranje razmi ljanja ________________ XLII

pod plavim e irom ka e nam kad je vreme da promenimo e ir. Ako je re o razmi ljanju kao formalnoj proceduri, tada plavi e ir dr i protokol pod kontrolom. Kompjuteri se pridr avaju svojih programa, koji im govore ta da urade slede eg trenutka. Plavi e ir jeste programski e ir za ljudsko razmi ljanje. Nose i plavi e ir, mo emo da predo imo plan razmiljanja, s detaljima onoga to bi trebalo da se de ava odreenim redosledom. Plavi e ir mo emo upotrebiti i za davanje neposrednih uputstava. Potreban je koreograf da bi razli ite baletske korake aran irao u sekvencu. Plavi e ir se stavlja onda kad elimo da uradimo koreografiju koraka na eg razmi ljanja. Ovaj pojam formalno strukturiranog razmi ljanja se umnogome razlikuje od pojma razmi ljanja kao diskusije koja te e slobodno, ne povinuju i se nikakvom spoljanjem strukturiranju. Moje razmi ljanje pod plavim e irom definitivno sugeri e da bi u ovom trenutku trebalo da po nemo da tragamo za alternativama. Nemamo mnogo vremena za razmi ljanje o ovome, tako da moramo da ga koristimo vrlo efikasno. Da li bi neko eleo da stavi plavi e ir i predlo i strategiju na eg razmi ljanja? Do sada nismo stigli nigde. Staviv i svoj plavi e ir, predlo io bih da malo razmi ljamo pod crvenim e i rima, kako bi se atmosfera ra istila. ta zapravo mi slimo o predlogu da se smanji broj prekovremenih asova?
200

XLII ____________________Plavi e ir ____________

Razmi ljanje se esto odvija kao neplanirano brbljanje i reagovanje na ono to se iz trenutka u trenutak de ava. Negde u pozadini postoji ose aj za svrhu, ali se to nikad ne obja njava detaljno, ni kao ukupan cilj, ni kao sporedni ciljevi. Sugestije, sud, kritika, informacija i ista emocija sve se to zajedno kr ka", kao neki gula od_ misli. Deluje kaolra enje vremena, sve dok se mislilac ne spotakne o neki isprobani pristup za koji se ini da bi mogao omoguiti postizanje eljenog cilja. Re je o nasumi nom istra ivanju iskustva, sna no vo enom negativnim kriticizmom. Pretpostavka koja le i u osnovi toga jeste da e prose no inteligentne osobe koje dobiju dovoljno informacija, tokom diskusije pre i listu opcija i odlu iti se za onu najpogodniju. Takode, tu je i pretpostavka da e razmi ljanje te i u okvirima ranijih iskustava i sada njih ograni enja, i to na takav na in da ishod evoluira" i biva pro i en kritikom. Analogija s evolucijom je direktna, jer darvinisti ka zamisao evolucije pretpostavlja opstanak najja ih vrsta, a u razmi ljanju je re o opstanku najpogodnijih ideja. U slu aju grubog pritiska okoline, uzvra amo grubim pritiskom negativnosti. Kod ovog tipa razmi ljanja, sledi da oni koji sudeluju ve imaju predloge izme u kojih e se izabrati solucija. Do tih predloga se mo da do lo kroz li no razmi ljanje ili su potekli od eksperata". U ovoj knjizi, vi e sam zaokupljen onim vidom razmiljanja koje podrazumev^ izradu mape,)pri kom.se prvo istra uje teren i vr e opa anjaTPotom se sagledavaju mogua usmerenja i kona no bira jedno od njih.
201

\ 7 _____ Kontrolisanje razmi ljanja ________________ XLH

Oni koji su uklju eni u situaciju, tvrdi e da neprestano misle o celoj stvari, a ne samo dok sede oko stola za vreme formalne diskusije. Zaista, svrha takvih diskusija nije toliko u razmi ljanju koliko u razmeni rezultata ranije obavljenog razmi ljanja. Ovog asa, pribli avamo se debati tipa rasprave, tako tipi noj za zapadnja ko razmi ljanje. Bilo bi mi drago kad bi se veliki deo kartografskog" razmi ljanja obavljao pre formiranja razli itih gledi ta. To je, me utim, retko slu aj. Mislilac na brzinu gleda oko sebe u potrazi za stanovi tem zasnovanim na iskustvu i predrasudi i potom nastoji da ga pre isti kroz raspravu. Tipi an primer za ovo jeste tradicionalan metod pisanja sastava u koli. U enici se ohrabruju da ve u prvoj re enici navedu zaklju ak, a da ostatak sastava upotrebe za potkrepljivanje tog zaklju ka. Razmi ljanje se koristi za potkrepljivanje, ne za istra ivanje. Isto se de ava s politikom i u sudnici. Obe strane kre u s utvr enih pozicija. Pomeranje rasprave napred i nazad daje impuls za razmi ljanje. To je i razlog zbog kojeg mnogi nalaze da im je lak e da razmi ljaju u grupi nego sami. Sopstveno razmiljanje ima mnogo ve u potrebu za strukturom plavog eira. Ako emo prihvatiti kartografski" vid razmi ljanja, moramo da imamo strukturu. Napad i odbrana vi e ne mogu da nam je obezbe uju. Ba kao stoje istra iva u potreban nekakav plan rada, tako je i.jnjsUocuj)ptrebnajieka struktura za organizovanje. Struktura plavog e ira mo e da obezbedi plan onoga to e se de avati iz trenutka u trenutak - prili no nalik kompjuterskom programu. Vrlo esto, razmi ljanje pod
202

XLII____________

Plavi e ir _______ ^ ^ _

plavim e irom dr i pod kontrolom taj diskusioni vid razmi ljanja na na in umnogome sli an onome na koji ko ija kontroli e konje, vode i ih iz asa u as. U ovoj fazi je potrebno razmi ljanje pod belim e i rom. Sada su nam potrebni neki predlo i. Zna i, razmi lja nje pod utim e irom. Konkretne sugestije, molim. Sa ekajte malo s crnim e irima, nisam zadovoljan idejama koje imamo. Stavimo na as zelene e ire. Naj e e, bi e to stvar povremenog ubacivanja e ira za razmi ljanje u teku u diskusiju tradicionalnog tipa. elim da svi stavite crvene e ire i ka ete mi ta mi slite o ovome. Ako se se ate, crveni e ir vam dozvoljava da iznesete svoje emocije i ose anja, a da ni na koji na in ne morate da ih opravdavate. Mo da niste svesni, aliprimenjujete razmi ljanje pod crnim e irom - to jest, negativan sud. Rekli ste nam zbog ega ovo ne e funkcionisati. Sada bih eleo da se na trenutak prebacite na razmi ljanje pod utim e irom, da bih uo va u pozitivnu procenu. Ne elim va a mi ljenja niti sugestije. elim nekoliko minuta razmi ljanja pod belim e irom. injenice i brojke bez tuma enja. Mislim da je potrebno da zastanemo i razmislimo malo pod plavim e irima. Zaboravite na as na te mu. Kako da organizujemo svoje razmi ljanje? Treba re i da razmi ljanje pod plavim e irom nije ograni eno na koordiniranje upotrebe ostalih e ira. Plavi e ir za razmi ljanje se mo e upotrebiti i za organizovanje
203

Kontrolisanje razmi ljanja

XLII

ostalih aspekata razmi ljanja, kao to su procena prioriteta ili sagledavanje ograni enja. Razmi ljanje pod plavim eirom mo e da se upotrebi i za orkestraciju primene razliitih pomagala za CoRT razmi ljanje, kao to je PMI.*

Vitite stranu 21. (prim. urednika.) 204

RAZMI LJANJE POD PLAVIM E IROM

Usredsre enost
Postavljanje pravih pitanja. Definisanje problema. Postavljanje zadataka za razmi ljanje. Aspekt usredsre ivanja predstavlja jednu od klju nih uloga razmi ljanja pod plavim e irom. Razlika izme u dobrog i lo eg mislioca esto le i u sposobnosti usredsreivanja. O emu bi trebalo razmi ljati? Nije dovoljno biti svestan op te svrhe razmi ljanja. elimo da se usredsredimo na pripremu spektra mo gu ih reakcija na sni avanje cene od strane na ih konkurenata. Usredsredimo se sad na ono to svako od nas eli od ovog godi njeg odmora. Ki obrani i reklama. elim kreativne ideje o tome ka ko se obi ni ki obrani mogu upotrebiti za reklamira nje.
205

__________Usredsre

enost ___________________ XLIII

Kako da na i gosti budu toliko zadovoljni da bi i svo je prijatelje podstakli da do u u na hotel? O tome nam valja razmi ljati. Razmi ljamo uop te o novim potro a ima koji bi ko ristili objekte za prodaju brze hrane. Me utim, treba lo bi da se usredsredimo na to da navedemo starije osobe da te na e objekte koriste van piceva tokom kojih ih koriste zaposleni. Fokus razmi ljanja mo e da bude uop ten ili su en. Unutar uop tenog fokusa se mo e nalaziti vi e su enih. Ono stoje va no u vezi sa usredsre ivanjem jeste da bi ga trebalo detaljno objasniti, na odre en na in. Razmi ljanje pod plavim e irom bi trebalo koristiti za pra enje eventualnog odstupanja od fokusa. Vreme provedeno u razmiljanju o razmi ljanju nije izgubljeno vreme. Stavi u svoj plavi e ir, da bih rekao da smo se veo ma udaljili od onoga o emu smo po eli da razmi ljamo. Imamo mnogo zanimljivih ideja, ali nijedna od njih nije relevantna za ono na ta smo se u po et ku usredsredili. Moramo da se vratimo u normalan kolosek. Ima li jo komentara na osnovu razmi ljanja pod plavim e irom? Stavite svoje plave e ire i recite mi ta mislite o to me kako napredujemo. Ima li nekog pomaka? Postavljanje pitanja je najjednostavniji na in usredsreivanja razmi ljanja. Vrlo esto, ka u da postavljanje pravog pitanja mo e da predstavlja najva niji deo razmi ljanja. Na nesre u, mnogo je lak e postaviti pravo pitanje onda kad se na njega ve dobije odgovor. Bez obzira na to, vo enje ra una o formulisanju i fokusiranju pitanja jeste bitan aspekt razmi ljanja pod plavim e irom. 206

XLIII

Razmi ljanje pod plavim e irom

Unutar CoRT nastave razmi ljanja, pitanja su podeljena u dve grupe. Prvu grupu an&slu ajna pitanjaj ija je priroda istra iva ka (kap kad stavite mamac i zabacite udicu, ne znaju i ta mo ete upecati). Drugu grupu ine direktna pitanja) koja se koriste za proveravanje stvari i na koja se dobija direktan pozitivan ili negativan odgovor (kao u lovu: naciljate i... ili pogodite ili proma ite). , Nije toliko u pitanju ta emo da uradimo, ve kada emo to da uradimo. Vremeje ovde od vitalnog znaaja. Koje faktore bi trebalo da uzmemo u obzir da bismo odredili vreme? Pitanje je da lije klijent zaista uvideo da polisa pred vi a poreske olak ice, ili su one samo poslu ile na em agentu kako bi lak e prodao osiguranje. U stvari, problem je samo u posebnoj vrsti pitanja: kako emo ovo posti i? Va no je definisati problem, ina e re enje mo e biti irelevantno ili nepotrebno komplikovano. Da lije ovo stvarno problem? Zbog ega elimo da resimo ovaj problem? Koji problem le i u korenu svega? Hladno a nije problem. Na in na koji ljudi do ivlja vaju hladno u jeste problem. To mo emo dapromenimo. Nije problem to to nema snega, ve to to bez snega nema skijanja. Prema tome, ukrca emo ljude u auto buse i odvesti ih tamo gde ima snega. Umesto da pretpostavljamo da emo na i najbolju definiciju problema, prakti nije je latiti se poku aja da osmislimo dijapazon alternativnih definicija. Sve je to deo raznii ljanja pod plavim e irom.
207

Usredsre enost

XLIII

Uloga mislioca pod plavim e irom je i zadavanje konkretnih zadataka za razmi ljanje. Jo je va nija ako pojedinac sam razmi lja. Odredimo cilj ovog na eg sastanka. Kakav ishod bi smo smatrali uspe nim? Po nimo tako to emo prelistati one oblasti dogovo ra u kojima se obe strane sla u. Zadatak na eg razmi ljanja jeste da smislimo na ko ji bismo na in danas mogli da donesemo odluku. Treba da nabrojimo bar etiri oblasti unutar kojih St ova ideja doti e kolstva. Stavite crne e ire i razmislite o na oj trenutnoj re klamnoj kampanji koja je upravo u toku. Zadatak za razmi ljanje mo e da bude manjeg ili veeg obima. Zadatak za razmi ljanje mo e iziskivati konkretno postignu e ili tra iti zala enje u oblast. Trebaju mi samo neke ideje o tome kako da istra imo ovaj biznis prodaje posredstvom televizije. Kako da otkrijemo da lije njihova strategija imala uspeha? Za to nam je te ko da se odlu imo izme u ovih alter nativa? Kad zadatak za razmi ljanje ne mo e da bude uspe no re en, taj neuspeh se mora zabele iti. Nismo uspeli da na emo obja njenje za ovu pove a nu potro nju slatki a. Mora emo da se vratimo na to kasnije, da vidimo mo emo li da do emo do nekih hi poteza koje se mogu proveriti.
208

XLIII

Razmi ljanje pod plavim e irom

Nisu nam pale na pamet nikakve ideje o tome kako da pove amo prodaju jagnjetine. Mo da bi bolje bilo da taj problem ra lanimo na vi e delova. Mislilac pod plavim e irom podi e metu u vis i ka e: To je to. Pucajte u ovom pravcu."

209

XLIV RAZMI LJANJE POD PLAVIM E IROM

Osmi ljavanje programa
Korak po korak. Softver za razmi ljanje. Koreografija. Kompjuteri imaju svoj softver, koji im u svakom trenutku nala e ta da rade. Bez softvera, kompjuter ne mo e da funkcioni e. Jedna od funkcija razmi ljanja pod plavim e irom jeste osmi ljavanje softvera za razmi ljanje o odre enoj stvari. Mogu e je imati fiksne strukture koje se mogu primeniti na svaku situaciju. U jednom delu CoRT programa navodim upravo takvu strukturu pod nazivom PISCO.* Ono na ta elim da se osvrnem u ovom odeljku jeste usvojeni softver, osmi ljen za svaku situaciju. Po e emo razmi ljaju i pod plavim e irima, kako bismo osmislili program kojeg elimo da sepridr a. ___ vamo.
U originalu: Purpose Input Solution, Choise Operation; u prevodu: svrha, ulaz, solucije, izbor, delovanje. (prim. prev.)

211

_____ Osmi ljavanje programa ________________ XLIV

Ovo je nesvakida nja situacija. Odakle da po nemo? O emu bi trebalo da razmi ljamo? Na kraju prethodnog odeljka, pomenuo sam da se najve i deo razmi ljanja pod est e ira sastoji od povremenih intervencija u toku normalne diskusije ili razmi ljanja u vidu rasprave. Bi e povremenih zahteva za specifi nim vidom razmi ljanja, simbolizovanim e irom odre ene boje. Ovde elim da razmotrim formalnu mogu nost programa koji predo ava redosled koraka. Postoji slobodan ples, u kome plesa i iz trenutka u trenutak improvizuju u nameri da izazovu efekat. Zatim, po-1 stoji formalni balet u kome je svaki korak precizno odreen koreografijom. Upravo taj aspekt koreografije, kao deo razmi ljanja pod plavim e irom, jeste ono ime se ovde bavim. Me utim, ne elim da italac pomisli daje ovo na in na koji bi est e ira za razmi ljanje trebalo uvek da se koriste. Tako e bih eleo da istaknem - kao to sam ve u inio - da programi plavog e ira mogu da uklju uju mnogo vi e aspekata razmi ljanja nego to su to est e ira. Trebalo bi da po nemo tako to emo analizirati sve faktore koje moramo da uzmemo u obzir prilikom dizajni ranja nove linije de je ode e. Trebalo bi da po nemo tako to emo obele iti sve oblasti u kojima se sla emo, sve oblasti u kojima se ne sla emo, kao i oblasti koje su irelevantne za ovu diskusiju. Poslednja procedura koju sam pomenuo je poznata kao ADI.* i jedna je od nastavnih metoda u okviru CoRT programa.
* U originalu: Agreement Disagreenent Irrelevant; u prevodu: slaganje, neslaganje, irelevantno (prim. prev.) 212

XLIV _________ Razmi ljanje pod plavim e irom

Program e varirati u odnosu na situaciju. Program za re avanje problema e se razlikovati od programa za dizajniranje jahti. Program vo enja pregovora ne e biti isti kao program dono enja odluka. ak i unutar oblasti dono enja odluka, program koji se koristi za jednu odluku se mo e razlikovati od onoga upotrebljenog za neku drugu. Mislilac u plavom e iru usvaja program koji odgovara situaciji, ba kao to stolar planira kako e napraviti stolicu ili plakar. Ukoliko je tema takva da izaziva sna na ose anja mislilaca, onda bi bilo pametno da se na program prvo stavi razmi ljanje pod crvenim e irom. Time bi se ose anja izvukla na povr inu i u inila vidljivim. Ako se presko i razmi ljanje pod crvenim e irom, svaka osoba bi mogla nastojati da svoja ose anja izrazi indirektno, posredstvom drugih sredstava, kao stoje preterano razmi ljanje pod crnim e irom. Po to se emocije obelodane, vi e ne predstavljaju toliko optere enje za mislioca. Mo da e ak to dovesti do izra enije objektivnosti. Slede i korak bi moglo da bude razmi ljanje pod belim e irom, kako bi se iznele sve relevantne informacije. Obi no je neophodno vra ati se, s vremena na vreme, razmi ljanju pod belim e irom - kao nekoj vrsti podrutine u nameri da se provere druga ija gledi ta. Zatim se primenjuje razmi ljanje pod utim e irom, kako bi se izneli postoje i predlo i i sugestije. Postoji mogu nost uzajamnog dejstva razmi ljanja pod plavim i utim e irom, jer razmi ljanje pod plavim e irom postavlja pitanja i ukazuje na problemati ne oblasti. Razmi ljanje pod belim e irom tako e mo e da iznese trenutne" pristupe problemu.
213

Y _______ Osmi ljavanje programa ________________ XLIV

Ranije smo se u ovakvim situacijama pona ali na slede i na in. Svima su vam poznati tradicionalni pristupi. Bez ob zira na to, ponovi u ih. Razmi ljanje pod plavim e irom mo e da defini e oblasti u kojima su potrebni novi koncepti i na koje se stoga valja usredsrediti. Razmi ljanjem pod zelenim e irom se potom poku avaju stvoriti neki novi koncepti. Alternativno, mo e se ustanoviti formalan period za razmi ljanje pod zelenim e irom tokom kojeg bi svaki pojedinac sproveo svoju kreativnu pauzu. eleo bih da vidim ima li jednostavnijih na ina za re guliranje isplate premija putem teku ih ra una gra ana. Mora da postoji neki bolji na in prodaje knjiga. e lim da stavimo zelene e ire i razmislimo o tome. U ovom trenutku, stavljanje plavog e ira za razmi ljanje bi sredilo predloge koji stoje na raspolaganju, tako da bi postojala formalna lista. Predlo i bi potom mogli da budu svrstani u razli ite kategorije: oni koji iziskuju pojedina no ocenjivanje, oni koji iziskuju dalje razvijanje, oni koje valja samo zabele iti. Sad bi ve mogla da se odvija me avina razmi ljanja pod belim, utim i zelenim e irom, da bi se svaki od predloga dalje razvijao i unapre ivao. To je faza konstruktivjnog razmi ljanja. Potom se prelazi na razmi ljanje pod utim e irom, kako bi se dala pozitivna procena svake od alternativa koje se razmatraju kao ozbiljne mogu nosti.
214

XLIV

Razmi ljanje pod plavim e irom

Zatim ide razmi ljanje pod crnim e irom, u vidu svojevrsnog preispitivanja. Svrha razmi ljanja pod crnim e irom jeste ukazivanje na alternative koje su nemogu e ili neupotrebljive. Razmi ljanje pod crnim e irom mo e i da pokrene pitanje vrednosti upotrebljivih alternativa. Slede e je razmi ljanje pod utim i zelenim e irom, a primenjuje se zarad savladavanja ciljeva postavljenih razmi ljanjem crnog e ira: korigovanja nedostataka, otklanjanja slabosti i re avanja problema. Posle toga, vra amo se na pregled u okviru razmi ljanja pod crnim e irom, da bi ukazali na rizike, opasnosti i manjkavosti. Potom bi moglo da usledi stavljanje plavog e ira, koje bi dalo sveobuhvatni pregled postignutog, a uz to bi i organizovalo strategiju izbora pravca. Iza toga sledi razmi ljanje pod crvenim e irom, da bi misliocima omogu ilo da izraze svoja ose anja u pogledu raspolo ivih izbora. Naposletku, etapa razmi ljanja pod plavim e irom odre uje strategiju razmi ljanja o primeni ideje. Sve ovo mo da deluje kao prili no komplikovan redosled, ali, u praksi, svaka faza potpuno prirodno prelazi u slede u - kao kad menjate brzine tokom vo nje. Tamo gde postoji utvr en program, od su tinskog je zna aja da o tome budu obave teni svi koji uzimaju udela u razmi ljanju. Ako mislilac zna da ubrzo dolazi period predvi en za razmi ljanje pod crnim e irom, ose a e se manje prinu en da stalno pravi upadice crnog" tipa iz straha da e mo da propustiti trenutak.
215

\ 7

Osmi ljavanje programa

XLTV

Trebalo bi imati na umu daje najve i deo razmi ljanj zapravo me avina crnog i belog e ira - u ijoj pozadini| stoje neizra ene emocije iz domena crvenog e ira. To je ono to u ovakvoj prilici moramo u initi. Ovo je razlog zbog kojeg va predlog ne e junkcioni\ sati. Program plavog e ira mo e biti unapred odre en strane nekog ko vodi seansu razmi ljanja, ili osmi ljen ] sredstvom razmi ljanja pod plavim e irom od strane svil prisutnih na seansi.

216

XLV RAZMI LJANJE POD PLAVIM E IROM

Kratki pregledi i zaklju ci
Posmatranje i pregled. Komentar. Kratki pregledi, zaklju ci, etva i izve taji. Mislilac u plavom e iru prati razmi ljanje koje se odvija. Onje koreograf koji smi lja korake, ali je tako e i kriti ar koji posmatra ono to se de ava. Mislilac u plavom e iru nije onaj koji vozi kola niz drum, ve onaj koji posmatra voza a. Uz to, on bele i put kojim se ide. Mislilac u plavom e iru mo e da daje komentare o onome to opa a. Provodimo previ e vremena u raspravi o ovoj ta ki. Da skratimo, jednostavno emo je zabele iti kao ta -ku o kojoj postoje konfliktni stavovi. ini se da smo suvi e zaokupljeni tro kovima ovog ; poduhvata, a jo nismo odredili ni da li bi nam doneo bilo kakvu korist. To bi, valjda, trebalo da bude na prvom mestu.
217

Kratak pregled i zaklju ci

XLV

Dejvide, sve vreme zagovara jednu istu ideju. Ve smo zabele ili da predstavlja jaku mogu nost i ispita emo je kasnije. Mislim da bi sada trebalo da se pozabavimo daljim alternativama. Ovo je trebalo da bude istra ivanje, a ne rasprava. S vremena na vreme, mislilac u plavom e iru daje pregled onoga to se de ava i to je postignuto. Re je o osobi koja stoji pored grafoskopa i daje na uvid generisane alternative. Dozvolite da rezimiramo ono to smo dosad postigli. Pre i u ukratko sve glavne ta ke o kojima smo diskutovali. Ako se neko ne sla e s mojim rezimeom, neka mi to ka e. Zadatak mislioca u plavom e iru jeste da uobli i ono to mo e delovati kao haoti na diskusija. Premda govore i o misliocu u plavom e iru to inim u jednini, uvek je mogu e da se taj zadatak podeli na sve lanove grupe. Zaista, jedan mislilac u plavom e iru moe zatra iti i od ostalih prisutnih da stave svoje plave e ire i izvr e zadatak. Predla em da ovde zastanemo. Predla em da svi sta vimo svoje plave e ire i nekoliko slede ih minuta provedemo u pojedina nom rezimiranju onoga za ta smatramo daje do sada postignuto. Hajde da sednemo za sto. Stavite svoje plave e ire i recite mi dokle smo stigli. Jednako kao to je uloga mislioca u plavom e iru da povremeno napravi kratak pregled onoga to je postignu to, tako je i funkcija plavog e ira da objedini finalne za klju ke. wv<\
218

XLV

Razmi ljanje pod plavim e irom

Kad stavim plavi e ir, ini mi se da su na i zaklju ci slede i. Da li se svi sla emo da su ovo zaklju ci do kojih smo do li? Posao plavog e ira za razmi ljanje jeste da napravi finalni rezime i pripremi izve taj. To ne zna i daje re o ulozi za jednu osobu (premda mo e da bude). To zna i da svaki mislilac uska e u ulogu definisanu plavim e irom u nameri da precizno i objektivno prokomentari e razmi ljanje koje se odvija. Jedna od funkcija plavog e ira jeste da bude fotograf koji posmatra i bele i razmi ljanje koje se odvija i koje se odvijalo.

219

*" t

XLVI RAZMI LJANJE POD PLAVIM E IROM

Kontrolisanje i pra enje
Predsedavaju i. Disciplina i usredsre enost. Koje glavni? Normalno, predsedavaju i bilo kog sastanka je automatski nosilac funkcije plavog e ira. On odr ava red i vodi ra una da se prisutni pridr avaju dnevnog reda. Specifi nu ulogu plavog e ira je mogu e dodeliti i nekom drugom, sem predsedavaju em. Zadatak tog mislioca u plavom e iru e tada biti da prati razmi ljanje u okvirima koje je postavio predsedavaju i. Isto tako, postoji i mogu nost da osoba koja predsedava nije naro ito vesta u pra enju razmi ljanja. eleo bih da naglasim da bilo kome od prisutnih na sastanku mo e da se dodeli funkcija plavog e ira. Pose em za svojim plavim e irom da bih primetio da su komentari gospo ice Braun u ovom trenutku sasvim nepodesni.
221

Kontrolisanje i pra enje

XLVI

Stavi u svoj plavi e ir da bih rekla da mislim da smo zastranili u odnosu na glavni problem. Moje razmi ljanje pod plavim e irom mi ka e da bi trebalo da defini emo ovu ta ku kao klju ni problem, da bi se tek potom uhvatili u ko tac s njim - bilo sad, bilo kasnije. Razmi ljanje pod plavim e irom omogu ava posmatranje pravila igre. Ovaj aspekt dicipline mo e da bude zadatak predsedavaju eg ili naimenovanog mislioca u plavom e iru, ali je otvoren za komentare svih prisutnih. Ovo je razmi ljanje pod crvenim e irom. Interesuju nas va a ose anja, a ne razlog zbog kojeg se suzdr avate da ih ispoljite. alim, ali to je izvesnoplod razmi ljanja pod crnim e irom, a ovog trenutka ga od vas nismo tra ili. To nije na in tretiranja problema unutar razmi lja nja pod zelenim e irom. Trebalo bi da krenete ka prodoru, a ne da donosite sud. To bi trebalo da bude informacija iz domena razmi ljanja pod belim e irom? Vi e li i na razmi ljanje pod crvenim e irom. Uloga plavog e ira jeste rezimiranje razmi ljanja koje je u toku, a ne zagovaranje jedne od alternativa. U praksi, domeni razli itih e ira se esto poklapaju i nema potrebe da se u njihovom kori enju bude preterano pedantan. Mogu e je mnogo poklapanja izme u razmiljanja pod utim i zelenim e irom. Mogu e je mnogo poklapanja izme u razmi ljanja pod belim i crvenim e irom, jer ljudi esto brkaju injenice i mi ljenja. 222

XLVI

Razmi ljanje pod plavim e irom

Tako e, vrlo je neprakti no menjati e ire zbog svake izre ene primedbe. Ono stoje va no jeste da bi mislioci, ukoliko je pokrenut modalitet definisanog razmi ljanja, trebalo da u ine svestan napor da razmi ljaju u tom maniru. Ako je red na razmi ljanje pod utim e irom, onda tako treba da bude. Ukoliko se ne tra i stavljanje odre enog e ira, nije neophodno pretpostaviti da svaki pojedini trenutak mora potpadati pod jedan ili drugi e ir. Tako e, savr eno je u redu da neko upadne s komentarom o proceduri, a da prethodno nije formalno naglasio da koristi plavi e ir. S druge strane, jako je va no da se e iri s vremena na vreme formalno identifikuju. Nije dovoljno pretpostaviti da tip e ira sledi prirodu izre ene primedbe. Upravo to disciplinovano nastojanje da se prati modalitet razmi ljanja jeste ono to je bitno. Ina e, opet se vra amo na brbljanje i varijantu rasprave. Jedan od osnovnih zadataka kontrole od strane plavog e ira bi e prekidanje rasprave. Mislim daje do pove ane prodaje ure eg mesa dou io zbog pove anja zdravstvene svesti. - Ja mislim daje to naprosto stvar ni e cene. U ovom trenutku, mislilac u plavom e iru bi mogao da postavi pitanje da li ima nekih informacija iz domena razmi ljanja belog e ira koje bi mogle da budu odlu ujue.

Budu i da ne mo emo da odlu imo, neka u zapisnik u e da za ovaj trend imamo dva razli ita obja njenja. Ne moramo da odlu imo koje je pravo.
223

Edvard de Bono

XLVI

Prema tome, oba gledi ta se bele e na mapu razmi ljanja. U ovom konkretnom slu aju, oba mogu da budu ispravna. Katkada dva stanovi ta mogu da budu potpuno inkompatibilna. Bez obzira na to, oba se moraju zabele iti. Dalja diskusija se mo e obaviti kasnije. Sad mo emo da se vratimo na ta ku o kojoj ranije ni smo mogli da donesemo odluku. Da li bi to moglo da se sagleda kao poku aj da se zaradi isklju ivo viso kom cenom? Dajte, molim vas, da se usredsredimo direktno na to pitanje. Gospodin D ons misli da e garantovane prazni ne cene zna iti mnogo za prodaju. Gospo ica Adams ; misli da ne e i da bi nas to moglo mnogo ko tati. Utro i emo malo vremena da ovo ispitamo. Da li i razmi ljanje pod belim e irom ima ne to da nam po: nudi? Da smo ranije davali takve garancije, koliko bi nas to stajalo? Odli an na in za tretiranje oponiraju ih ideja jeste pretpostavka da je svaka ideja pod odre enim uslovima korektna. Pod kojim uslovima bi gospodin D ons bio upravu? Pod kojim uslovima bi gospo ica Adams bila upra\ vu? Mo e se smatrati da su obe strane u pravu. Slede i korak se sastoji u uvi anju koji od dva sklopa okolnosti najvi e li i na pravo stanje stvari. Isti pristup se mo e iskoristiti i za vrednovanje ideja, upotrebom metoda najbolje ku e. Kako bi se ova ideja najbolje udomila? ^\, >-;, :* ,vv.\n;\. xh" 'YvXirr, -.<*S'/i 224

XLVI

est e ira za razmi ljanje

Ovaj proizvod bi bio odli an za neku veliku kompa niju koja dominira tr i tem. Ovaj drugi bi bio pogo dan za neku malu kompaniju koja poku ava da stvo ri sebi mesto na tr i tu. Dakle, kakva smo mi kompa nija? Ponekad mislilac u plavom e iru mora da nastupi bez uvijanja. ini mi se da smo se zaglibili u raspravi. Zabele i er mo oba stanovi ta i vratiti se na njih kasnije. Koristimo model mape, a ne rasprave. Ako imate druga ija stanovi ta, pribele ite ih. Nemojte poku avati da doka ete daje va e ispravno, a ono drugo pogre no. Obojica ste rekli ta ste imali da ka ete. I i dalje od toga bi zna ilo uvaljivati se u raspravu, a nismo se zbog toga okupili. Molim vas, prestanite da se raspravljate. Ho u da oboje stavite ute e ire i razmislite o gledi tu onog drugog. To bi trebalo da zaustavi raspravu. Formalnost plavog e ira omogu ava svakom misliocu da bude mnogo direktniji nego ina e.

225

iA .

XLvn
RAZMI LJANJE POD PLAVIM E IROM Rezime
Plavi e ir je e ir kontrole. Mislilac u plavom e iru organizuje samo razmi ljanje. Razmi ljanje pod plavim e irom jeste razmi ljanje o razmi ljanju potrebnom da bi se istra ila tema. Mislilac u plavom e iru defini e temu u pravcu koje bi valjalo usmeriti razmi ljanje. Razmi ljanje pod plavim e irom daje fokus. Razmi ljanje pod plavim e irom defini e problem i uobli ava pitanje. Razmi ljanje pod plavim e irom determini e zadatke za razmi ljanje koje valja izvr iti. Razmi ljanje pod plavim e irom je odgovorno za rezimiranja, preglede i zaklju ke. To se mo e obavljati povremeno, u toku razmi ljanja, kao i na kraju. Razmi ljanje pod plavim e irom prati razmi ljanje i obezbe uje po tovanje pravila igre. Razmi ljanje pod plavim e irom zaustavlja raspravu i insistira na kartografskom" vidu razmi ljanja. Razmi ljanje pod plavim e irom uvodi i odr ava disciplinu.
227

Rezime

XLVII

Razmi ljanje pod plavim e irom se mo e iskoristiti za povremene upadice koje zahtevaju stavljanje e ira. Razmi ljanje pod plavim e irom mo e i da se koristi za uspostavljanje razmi ljanja koje te e korak-po-korak, a ijeg se redosleda valja pridr avati jednako kao to se prilikom plesa vodi ra una o koreografiji. ak i kada je specifi na uloga razmi ljanja pod plavim e irom dodeljena jednoj osobi, i dalje je otvorena za sve koji imaju komentare i sugestije u domenu plavog e ira.

228

u; ' (

Zaklju ak
" Najve i neprijatelj razmi ljanja jeste..^ompleksnc zbog toga to dovodi do zbrke. Kad je razmi ljanje jasno i jednostavnoj, postaje prijatnije i efikasnije. Koncept est e ira za razmi ljanje je vrlo lak za razumevanje. Takode, veoma se jednostavno primenjuje. Postoje dve osnovne svrhe koncepta est e ira za razmi ljanje. Prva svrha jeste pojednostavljivanje razmi ljanja time to se misliocu omogu ava da se jednovremeno bavi samo jednom stvari. Umesto primoranosti da u isto vreme brine o emocijama, logici, informacijama, nadi i kreativnosti, mislilac ima mogu nost da se njima pozabavi odvojeno. Umesto da logiku koristi kao podr ku poluprikrivenim emocijama, mislilac mo e da izvu e emocije na povr inu posredstvom razmi ljanja pod crvenim e irom, bez ikakve potrebe da ih opravdava. Razmi ljanje pod crnim e irom se potom mo e pozabaviti aspektom logike. Druga osnovna svrha koncepta est e ira za razmi ljanje jeste omogu avanje zaokreta u razmi ljanju. Ako je osoba tokom sastanka bila uporno negativna, onda se od nje mo e Tatiaztii da skine crni e ir za razmi ljanje". Taj zahtev signalizuje osobi da je uporna u svojoj negativnosti. Od osobe se mo e zatra iti i da stavi uti e ir za raz229

mi ljanje", to je direktan zahtev za pozitivno u. Na ovaj na in, est e ira za razmi ljanje obezbe uju mehanizam koji je odre en, a da pri tom nije neprijatan. to je najvanije, sam mehanizam nije ni po emu prete i za li nost ili ego osobe. Pretvaranjem u glumu ili ak igru, koncept eira omogu ava zahtevanje odre enih vidova razmi ljanja. e iri postaju neka vrsta stenografisanih uputstava. Ne ka em da bi svakog trenutka tokom razmi ljanja trebalo da svesno koristimo ovaj ili onaj e ir. To je sasvim nepotrebno. Povremeno, mo emo po eleti da pre emo eire kao formalno strukturiranu sekvencu, u kom slu aju emo strukturu utvrditi unapred. Jo e e, po ele emo da stavimo neki od e ira, donekle formalno, tokom diskusije. Ili emo po eleti da zatra imo od nekoga da za vreme diskusije stavi odre eni e ir. Isprva, mo e nam se u initi pomalo udnim, ali vremenom postavljanje takvog zahteva postaje potpuno prirodno. O igledno je da e model biti najkorisniji ako su svi lanovi organizacije svesni pravila igre. Na primer, svi koji se po navici sastaju da bi prodiskutovali o ne emu trebalo bi da budu svesni zna enja razli itih e ira. Koncept najbolje funkcioni e kad postane deo svakodnevnog na ina izra avanja.
, < j

D -------

Zaklju ak

> ,

'

. I.

I1

230

EST E IRA ZA RAZMI LJANJE |

Rezime rezimea Svrha est e ira za razmi ljanje jeste de ifrovanje razmi ljanja, tako da mislilac mo e da jednovremeno primenjuje jedan modalitet razmi ljanja - umesto da poku ava da obavi sve odjednom. Najbolja analogija jeste ona sa tampom u boji. Svaka boja se tampa posebno, a na kraju se sve objedine. Metod est e ira za razmi ljanje je osmi ljen da bi se omogu io zaokret u razmi ljanju i udaljavanje od uobi ajenog sva ala kog u pravcu kartografskog" stila. To ini razmi ljanje procesom koji ima dve faze. Prva faza jeste izrada mape. Druga faza jeste izbor pravca na mapi. Ako je mapa dovoljno dobra, najbolji put je esto o igledan. Kao i u analogiji sa tampom u boji, svaki od est e ira stavlja na mapu jedan vid razmi ljanja. Ne ka em da est e ira obuhvataju sve mogu e aspek te razmi ljanja, ali sigurno obuhvataju njegove glavne mo dalitete. Isto tako, ne poku avam da ka em da bi u svakom trenutku razmi ljanja trebalo da imamo na glavi neki od
e ira. . " ; . . ' . r^r- i i '.:'

231

Rezime rezimea

Najve a vrednost e ira je upravo u njihovoj artificijelnosti. Obezbe uju formalnost i priliku da se bilo od sebe, bilo od nekog drugog, zatra i da razmi lja na odre eni nain. e iri uspostavljaju pravila igre razmi ljanja. Svako ko igra tu igru treba da bude svestan njenih pravila. to se vi e koriste, e iri sve vi e postaju sastavni deo kulture razmi ljanja. Svako unutar organizacije bi trebalo da nau i osnovni princip, kako bi ovaj mogao da postane deo kulture. Na taj na in, usredsredeno razmi ljanje postaje mnogo sna nije. Umesto tra enja vremena na rasprave ili dugotrajne diskusije, ima emo energi an i disciplino-van pristup. Isprva, ljudima se upotreba razli itih e ira mo e u initi donekle neobi nom, ali to ose anje ili im pogodnost ovog sistema postane o igledna. Prva upotreba e ira dolazi u vidu povremenog zahteva da se upotrebi jedan e ir ili za prebacivanjem s crnog e ira na neki drugi. Kao to sam napisao na po etku knjige, velika vrednost e ira je u tome to odre uju ulogu razmi ljanja. Mislilac mo e da se ponosi svojim igranjem svih tih uloga. Bez formalnosti e ira, neki mislioci bi pri razmi ljanju ostali trajno zarobljeni u jednom modalitetu (obi no je t modalitet crnog e ira). Ponovo nagla avam da je sistem veoma jednostavan za primenu. Nema potrebe da se italac zamara u enjem napamet onoga o emu sam na ovim stranicama pisao. Podrazumeva se postepeni razvoj. Su tina svakog e ira se vrlo lako pamti. Beli e ir: devi anska belina, isklju ivo injenice, brojke i informacije.
232

est e ira za razmi ljanje

Crveni e ir: crvenilo", emocije i ose anja, tako e i slutnja i intuicija. Crni e ir: avolji advokat, negativan sud; zbog ega neto ne e funkcionisati. uti e ir: sun ev sjaj, vedrina i optimizam, pozitivnost, konstruktivnost, anse. Zeleni e ir: plodnost, kreativnost; biljke koje rastu iz semena; prodor, provokacija. Plavi e ir: hladnokrvnost; kontrola, dirigovanje orkestrom, razmi ljanje o razmi ljanju. Unutar svake organizacije, to vi e ljudi ovlada modelom, on postaje upotrebljiviji. Istina je da nemamo jednostavan jezik koji bi poslu io kao kontrolni sistem za na e razmi ljanje. Ako mislimo da smo dovoljno inteligentni da se snaemo i bez takvog sistema, onda bi trebalo da razmislimo o tome da bi takav sistem tu inteligenciju kojom se tako ponosimo u inio jo efikasnijom. Osobi s prirodnim talentom za tr anje disciplina donosi vi e koristi nego drugima. Ovog asa bih eleo da ka em ne to iz domena utog e ira. Poku ajte ovo i sami. Zbog va e udobnosti, u nastavku ponavljam kratke preglede koje sam dao za svaki od est e ira za razmi ljanje.

Kratak pregled razmi ljanja pod belim e irom

Zamislite kompjuter koji daje injenice i brojke koje se d njega tra e. Kompjuter je neutralan i objektivan. Ne nu233

\ 7 _______________ Rezime rezimea

di tuma enje ni mi ljenje. Nose i beli e ir za razmi ljanje, mislilac bi trebalo da imitira kompjuter. Osoba koja tra i informaciju bi trebalo da postavlja konkretna pitanja ukoliko eli da dobije informaciju ili popuni informativne praznine. U praksi, postoji dvoredni sistem informacija. U prvom redu se nalaze proverene i dokazane injenice - injenice od prvorazrednog zna aja. U drugom redu, nalaze se injenice za koje verujemo da su istinite, ali koje jo nisu u potpunosti proverene - injenice od drugorazrednog zna aja. Postoji dijapazon verovatno e koji ide od uvek istinito" do nikad istinito". Izme u se nalaze konkretni nivoi kao to su uglavnom", katkada" i povremeno". Informacije ove vrste mogu da se iznose u sklopu mi ljenja pod belim e irom, pod uslovom da se odgovaraju e formuliu kako bi se ukazalo daje ipak re o verovatno i. Razmi ljanje pod belim e irom podrazumeva disciplinu i usmerenost. Mislilac te i da u prezentiranju informacija bude to neutralniji i objektivniji. Od vas se mo e zatra iti da stavite svoj beli e ir za razmi ljanje, ili i vi mo ete zatra iti od nekoga da ga stavi. Takode, mo ete ga staviti ili skinuti po svojoj volji. Belo (kao totalitet boja) ukazuje na neutralnost.

Kratak pregled razmi ljanja pod crvenim e irom

No enje crvenog e ira omogu ava misliocu da ka e: Ovo su moja ose anja prema toj stvari."
234

est e ira za razmi ljanje

Crveni e ir legitimizuje emocije i ose anja kao va an deo razmi ljanja. Crveni e ir ini ose anja vidljivima, tako da mogu da postanu deo mape" razmi ljanja, a ujedno i deo sistema vrednosti na osnovu kojeg se bira pravac. Crveni e ir predstavlja pogodan metod za uklju ivanje modaliteta ose anja" i njegovo isklju ivanje, na na in koji bi misliocu bez njega bio nemogu . Crveni e ir omogu ava misliocu da istra uje ose anja drugih, tako to od njih tra i da stave crveni e ir i tek tada izreknu svoje stanovi te. Kada mislilac koristi crveni e ir, nikad ne bi trebalo da poku ava da opravda svoja ose anja ili da za njih tra i utemeljenje u logici. Crveni e ir pokriva dva obimna vida ose anja. Prvo, tu su obi ne emocije onakve kakve ih znamo, koje obuhvataju itav spektar emocija, od onih sna nih, kao to su strah i nenaklonost, do onih suptilnijih, kao stoje sumnja. Drugo, tu su slo ena prosu ivanja koja zalaze u takve vrste ose anja" kao to su slutnja, intuicija, ulo, ukus, estetsko ose anje i ostala, koja nemaju vidljivog opravdanja. Ukoliko mi ljenje o ne emu u velikoj meri sadr i ovu vrstu ose anja, ono se tako e mo e svrstati pod crveni e ir.

Kratak pregled razmi ljanja pod crnim e irom

Razmi ljanje pod crnim e irom je specifi no zaokupljeno negativnim procenama. Mislilac u crnom e iru ukazuje na ono stoje pogre no, nekorektno i plod zablude.
235

Rezime rezimea

Mislilac u crnom e iru ukazuje na koji se na in ne to ne uklapa u iskustvo ili prihva eno znanje. Mislilac u crnom e iru ukazuje na ono zbog ega ne to ne e funkcionisati. Mislilac u crnom e iru ukazuje na rizike i opasnosti, Mislilac u crnom e iru ukazuje na nedostatke u dizajnu. Razmi ljanje pod crnim e irom nije rasprava i nikada se ne bi trebalo sagledavati kao takvo. Re je o objektivnom poku aju da se na mapu ubele e i negativni elementi. Razmi ljanje pod crnim e irom mo e ukazati na greke u procesu mi ljenja i samom metodu. Razmi ljanje pod crnim e irom mo e dati sud o ideji na osnovu ranijih iskustava, da bi se videlo kako se uklapa u poznate okolnosti. Razmi ljanje pod crnim e irom mo e da projektuje ideju u budu nost, da bi se videlo ta mo e da podbaci ili krene kako ne treba. Razmi ljanje pod crnim e irom mo e da postavlja negativna pitanja". Razmi ljanje pod crnim e irom ne bi trebalo da obuhvata negativno u ivanje ili negativna ose anja koja spadaju pod obod crvenog e ira. Pozitivna procena se ostavlja utom e iru. U slu aju novih ideja, uti e ir bi uvek trebalo koristiti pre crnog.

Kratak pregled razmi ljanja pod utim e irom

Razmi ljanje pod utim e irom je pozitivno i konstruktivno. uta boja simbolizuje sun ev sjaj, vedrinu i optimizam. 236

est e ira za razmi ljanje

Razmi ljanje pod utim e irom je zaokupljeno pozitivnim procenama, jednako kao to je razmi ljanje pod crnim e irom zaokupljeno negativnim procenama. Razmi ljanje pod utim e irom obuhvata pozitivan spektar, koji ide od logi nog i prakti nog na jednom, do snova, vizija i nadanja na drugom kraju. Razmi ljanje pod utim e irom isku ava i ispituje vrednost i korist. Potom ono te i da za tu vrednost i korist izna e logi ku podr ku. Razmi ljanje pod utim e irom tra i da iznese vrsto utemeljen optimizam, ali nije ogranieno na to - pod uslovom da su ostali vidovi optimizma odgovaraju e obele eni. Razmi ljanje pod utim e irom je konstruktivno i generativno. Od ovog razmi ljanja poti u konkretni predlo i i sugestije. Razmi ljanje pod utim e irom je zaokupljeno operativno u i izazivanjem aktivnosti. Cilj konstruktivnog razmi ljanja pod utim e irom jeste delotvornost. Razmi ljanje pod utim e irom mo e biti spekulativno i u potrazi za mogu nostima. Razmi ljanje pod utim e irom dopu ta i vizije i snove. Razmi ljanje pod utim e irom se ne bavi pukom pozitivnom euforijom (crveni e ir) niti direktnim stvaranjem novih ideja (zeleni e ir).

Kratak pregled razmi ljanja pod zelenim e irom

Zeleni e ir slu i za kreativno razmi ljanje. Osoba koja stavlja zeleni e ir e upotrebiti modele kreativnog razmi ljanja. Od onih oko nje se zahteva da rezultat tog raz237

Rezime rezimea

mi ljanja tretiraju kao kreativan ishod. Bilo bi idealno kad bi i mislilac i slu alac nosili zelene e ire. Zelena boja simbolizuje plodnost, rast i vrednost semena. Traganje za alternativama jeste fundamentalni aspekt razmi ljanja pod zelenim e irom. Postoji potreba da se ide dalje od poznatog, dalje od o iglednog i zadovoljavaju eg. Koriste i se kreativnom pauzom, mislilac u zelenom e iru mo e bilo kad da zastane i razmisli da li tog trenutka postoje i neke alternativne ideje. Za tu pauzu ne mora da postoji nikakav objektivan razlog. U okviru razmi ljanja pod zelenim e irom, mehanizam prosu ivanja biva zamenjen mehanizmom prodora. Mislilac eli da krene dalje od po etne ideje, u nameri da osmisli novu ideju. Provokacija je bitan deo razmi ljanja pod zelenim eirom i simbolizovana je re ju PO. Provokacija se koristi da bi nas izvukla iz na ih uobi ajenih obrazaca razmi ljanja. Postoji vi e na ina za izazivanje provokacije, uklju uju i i metod nasumi ne reci. Lateralno razmi ljanje jeste skup stavova, mehanizama i tehnika (me u kojima su prodor, provokacija i PO) koji poma u u formiranju pre ica za kretanje me u obrascima, u sklopu samoorganizuju eg asimetri nog sistema formiranja obrazaca. Ono se koristi za stvaranje novih koncepata i percepcija.

<

Kratak pregled razmi ljanja pod plavim e irom

Plavi e ir je e ir kontrole". Mislilac u plavom e iru organizuje samo razmi ljanje. Razmi ljanje pod plavim
238

est e ira za razmi ljanje

e irom jeste razmi ljanje o razmi ljanju potrebnom da bi se istra ila tema". Mislilac u plavom e iru defini e temu u pravcu koje bi valjalo usmeriti razmi ljanje. Razmi ljanje pod plavim e irom daje fokus. Razmi ljanje pod plavim e irom defini e problem i uobli ava pitanje. Razmi ljanje pod plavim e irom determini e zadatke za razmi ljanje koje valja izvr iti. Razmi ljanje pod plavim e irom je odgovorno za rezimiranja, preglede i zaklju ke. To se mo e obavljati povremeno, u toku razmi ljanja, i na kraju. Razmi ljanje pod plavim e irom prati razmi ljanje i obezbeduje po tovanje pravila igre. Razmi ljanje pod plavim e irom zaustavlja raspravu i insistira na kartografskom" vidu razmi ljanja. Razmi ljanje pod plavim e irom uvodi i odr ava disciplinu. Razmi ljanje pod plavim e irom se mo e iskoristiti za povremene upadice koje zahtevaju stavljanje e ira. Razmi ljanje pod plavim e irom mo e i da se koristi za uspostavljanje razmi ljanja koje te e korak-po-korak, a ijeg se redosleda valja pridr avati jednako kao to se prilikom plesa vodi ra una o koreografiji. ak i kada je specifi na uloga razmi ljanja pod plavim e irom dodeljena jednoj osobi, i dalje je otvorena za sve koji imaju komentare i sugestije u domenu plavog e ira.

239

Biblioteka UM Izdava : IP FINESA, Rada Kon ara la, 11000 Beograd tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h) mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02 e- tnail: bmaricic@beotel.yu, www.flnesa.edu.yu

Brzo itanje U ovoj knjizi iznet je revolucionarno nov metod uz pomo koga mo ete drasti no pove ati svoju brzinu itanja (preko 200 stranica na sat) a da pri tome postignete bolje razumevanje i pam enje nego pri klasi nom itanju. Knjiga sadr i tekstove i prakti ne primere koji omogu avaju itaocu uvid u napredak tokom savladavanja tehnike brzog itanja. Toni i Bari Buzan Mape uma Mape uma su sredstvo za kreativnu organizaciju misli koje nam poma e da bolje iskoristimo neograni enu mo mozga. Koriste i slova, brojeve, boje, linije, crte e - sa lako om i u ivanjem - posti emo izuzetne rezultate u poslu, kreativnom razmi ljanju, pripremanju predavanja i prezentacija, hvatanju bele aka, dono enje odluka, re avanju pro- blema i naro ito - u pam enju i u enju. o Toni Buzan Savr eno pam enje Potencijal ljudske memorije je prakti no neograni en! Me utim, da li znate kako da taj potencijal iskoristite na najbolji na in? Ova izvanredna knjiga vam pru a mogu nost da nau ite memorijske tehnike koje mo ete da upotrebite u svim oblastima intelektualnog funkcionisanja (koncentracija, u enje, ispiti, pre~ zentacije, strani jezik, kreativno razmi ljanje.-)

1 Toni Buzan

4 Lana Izrael, Toni Buzan Mo de jeg uma

Postanite genije na brzaka!

Revolucionarni metod mapiranja uma za decu i odrasle! Ova knjiga vas na lak, zabavan i jedinstven na in uvodi u svet izvanrednog pam enja i kreativnog razmi ljanja. Manje u enja, a bolje ocenel Previ e dobro da bi bilo istinito? Ne, previ e dobro i istinito! Majki Gelb, 5 Toni Buzan Pouka iz umetnosti iongliranja Knjiga o u enju! Autori koriste i metaforu ongliranja prezentuju jasan i pragmati an metod primenjljiv u bilo kojoj oblasti u enja. Savladavaju i umetnost relaksirane koncentracije italac otkriva novi pristup samorazvoju, u kojoj razbijaju i mentalne barijere svoje neuspehe pretvara u uspeh.

KAKO NAU ITI STRANI JEZIK

(B K M IIO O )

%m*&

Grejem Fuler Kako nau iti strani jezik Izuzetna knjiga zami ljena kao pomo na literatura u u enju bilo kog jezika bez obzira da li je u pitanju konvencionalni kurs ili samostalno u enje uz priru nik. Autor nudi niz prakti nih saveta i konkretnih tehnika za re avanje problema u u enju svakog jezika, kako na polju leksike i gramatike, tako i na polju izgovora. 6

Opiti miiu

Biblioteka UM Izdava : IP FINESA, Rada Kon ara la, 11000 Beograd tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h) mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02 e- tnail: bmaricic@beotel.yu, www.finesa.edu.yu

F
Biblioteka UM Izdava : IP FINESA, Rada Kon ara la, 11000 Beograd tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h) mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02 e- mail: bmaricic@beotel.yu, www.finesa.edu.yu

j Dejvid Ejkres Kako polo iti ispit PO O IT I Knjiga koja e vam pomo i da svoju energiju i L I najbolji na in, ISPIT I vreme iskoristite na zadovoljstvom.i da svaki ispit polo ite sa lako om i I Na osnovu autorovih saveta i tehnika mo ete uve ati svoje samopouzdanje i motivaciju za u enje, efikasnije organizovati vreme kao i razviti I svoju sposobnost pam- ( rsiff Butan enja.

KAKO

Toni Buzan 8 O HEM BE ISFERE Koristite obe MZA OG hemisfere mozga Najpopularnija i najtira nija knjiga Tonija Buzana! Prodata u milionima primera-ka irom sveta. Prevedena na 37 jezika. U ovoj knjizi najsveobuhvatnije je prikazan Bu-zanov program intelektualnog razvoja. Primena mapa uma, memorijskih tehnika, tehnike efikasnog itanja i u enja i pristup planiranju vremePat ko Intelektualnoj ratmsfeit no jasan i pristupa an na in. Majki Gebl " Razmi ljajte kao Leonardo da Vin i U ovoj zaista inspirativnoj knjizi, istra uju i sedam su tinskih aspekata Da Vin ijevog procesa razmi ljanja autor nam pokazuje kako da razvijemo sposobnost uranovte enog razmi ljanja itavim mozgom. U njoj se sjajnim stilom prikazuje fenomen Leonardo" kao model za razvoj sopstvene genijalnosti. Razvijaju i davin ijevski duh u sebi, mo emo nau iti da unapre ujemo svoje sposobnosti u svim sferama ivota. j na opisani su na izuzet-

Opiti printlpit ktnkntne tehnike

KORISTITE

Biblioteka MISAO Izdava : IP FINESA Rada Kon ara la, 11000 Beograd tel/fax: +381 (0)11 2434-107; 3444-953 (9-16h) mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02 e- mail: bmaricic@beotel.yu, www.flnesa.edu.yu Edvard de Bono

est e ira za razmi ljanje Stavite crni e ir za kriti no stanovi te ili uti za sun ani optimizam! Zeleni e ir pru a obilje kreativnih ideja! Pod belim sagledajte injenice, a pod crvenim izrazite ose anja! A onda osmislite itav dijapazon mogu ih re enja i razvrstajte ih - nebesko-plavi e ir e vam omoguiti nepristrasan pogled na stvari. Rezultati e biti iznena uju e efikasni! Edvard de Bono

Petodnevni kurs razmi ljanja Edvard de Bono je pionir me unarodno poznatog sistema lateralnog razmi ljanja. U ovoj knjizi nudi nam seriju jednostavnih, ali podsticajnih problema za razmi ljanje koji ne iziskuju nikakvo specijalno znanje niti poznavanje matematike. Problemi su smi ljeni tako da itaocu omogu avaju da prona e sopstveni stil razmiljanja i otkrije njegove vrline i mane, kao i potencijalne metode koje nikada ne koristi. Nije uvek va no biti u pravu i gre ka mo e da bude i putokaz do pravog reI enja. Edvard de Bono Lateralno razmi ljanje Edvard de Bono ne tvrdi daje izumeo ovaj mentalni proces, ali ga je svakako prvi opisao. U svom originalnom prikazu tog procesa, on namerno koristi lateralni pristup (s podsticajnim vizuelnim primerima u jednom poglavlju) da bi objasnio prirodu laterarnog razmi ljanja. Ovo je pionirska i sugestivna knjiga, delo nau nika i istra iva a koji izuzetno i veoma jasno -misli svojom glavom.