, osmo slovo nae irilice, tridesete nae latinice (, ). abo (fr. jabot, lat.

. gibba) muki i enski ukras od muslina ili ipke koja se nosi preko koulje u vidu plastrona. ad (fr. jade) bubreni kamen, nefrit vrsta minerala od kojeg se izrauju ukra-sni predmeti, poludragulj. 'adub (fr. j'adoube) izraz koji se, po ahovskim pravilima, upotrebljava kada igra samo dodirne ali ne pokrene fi-GURUakar (fr. jacquard) platnena tkanina izraena na akarovoj maini. akarova mai na mehani ki razboj za izradu naroito finih tkanina, nazvan po pronalazau, lionskom tkau, oze--Mari akaru (J.-M. Jacquard, 1752 1834). ake (fr. jacquet) v. akonet. akerija (fr. jacquerie) seljaka buna u severnoj Francuskoj 1358. god., kojoj je bio cilj unitavanje plemstva (nazvano po nazivu Jacques bonhomme, tj. budalina ak, kako su plemii prezrivo zvali seljake); otuda: seljaka buna, pobuna siromanih stalea protiv bogatih. aket (fr. jaque, jaquette) dugaak muki crni kaput (za sveanije prilike); kratak enski gornji kaput; deji kaputi. akonet (fr. jaconat) vrsta istonoindij-skog, veinom glatkog muslina; ake. alon (fr. jalon, galon, gaulon) voj. kolac za odmeravanje odstojanja, taka smera, pravca; koi za premeravanje, premerni koi sa barjaiem. aloner (fr. jalonneur) voj. onaj koji ko-iima sa barjaiima obeleava krilne take kuda peadija treba da promaruje. alonirati (fr. jalonner) obeleiti (ili: obeleavati) koljem (ili: koiima, premernim motkama); zabadati (ili: udarati) koie, premerne motke. aluzan (fr. jaloux, nlat. zelosus, gr. zelos) ljubomoran, nenavidan, zavidljiv, koji gleda popreko na, neraspoloen, sure-vnjiv. aluzija (fr. jalousie) ljubomora, surevnji-vost, zavidljivost; reetka na prozoru (koja se stavljala iz ljubomore da bi spreila radoznale poglede), vitak prozorski kapak, zavesa od tankih daica; aluzina. aluzina (fr. jalousie) v. aluzija. alfija (lat. salvia) bot. zeljasta biljka, miriljavih listova i cvetova, Salvia officinalis; upotrebljava se u lekarstvu. anbaa (fr. jambe, jambage) gra. temeljni zid, zid temeljac; dovratak. andarm (fr. gens d'armes, gendarm) prvobitno, u Francuskoj: konjanik u tekom oklopu; docnije: naziv za pojedine konjike pukove; u bivoj Jugoslaviji: uvar javnog poretka i bezbednosti, policajac, redar, pozornik, pandur. andarmerija (fr. gendarmerie) u bivoj Jugoslaviji i danas u mnogim zemljama na vojnikoj osnovi organizovane trupe za odravanje javnog poretka i bezbednosti u dravi. anr (fr. genre) rod, vrsta; nain pisanja, stil; dernije anr (fr. dernier genre) poslednja moda; anr-slika slika koja prikazuje prizor ili radnju iz svakidanjeg ivota (za razliku od istorijske slike, iji je predmet neki istorijski dogaaj); anr-slikar onaj koji radi anr-slike; anr-umetnostumetnost koja prikazuje jedinku kao predstavnika svoje vrste u krugu delanja koje karakterie tu vrstu (bila u modi u XIX v. u svim evropskim zemljama). ara (ital. giara) l. posuda (od zemlje, kamena ili metala) za dranje i uvanje ulja, vina, ita i dr., up; vr; 2. kutija s malim otvorom na gornjoj strani za ubaci-vanje novaca, kuglica i sl., kasica; 3. sud s pepelom pokojnika, urna; 4. kotarica, korpa, koarica. argon (fr. jargon, ital. igergone) l. pokvaren (ili: nerazumljiv, pogrean) govor; naroit govor, poseban govor nekog drutvenog reda; osobenost jednog govora; 2. sitno, kao iodina glava, hijacintu slino kamenje ute i ljubiaste boje (upotrebljava se za ukras). ardinijera (fr. jardiniere) vrtarka, batovanka; stalak, stoi za cvee; vez na zaponcima i koliru.

bir

310

iratar

bir (ital. sbirro, p. esbirro) ranije u Italiji, naroito u crkvenoj (papskoj) dravi: vojniki organizovani straari i panduri; kod nas se upotrebljava u znaenju: uhoda, pijun. danovizam (prema sovjetskom politiaru A. A. danovu, 18961948) postupanje u javnom ivotu, osobito u oblasti umetnosti, nauke i kulture, u duhu krutih, dog-matskih naela. e (fr. jei) igra, igranje, ala. elatin (fr. gelatine, lat. gelare slediti; slediti se) isto tutkalo, isti lepak, bez boje i ukusa, koji se dobija kad kuvamo u vodi kosti, kou, krvne sudove i rskavi-ce; pihtije, ladetina. elatinezan (fr. gelatineux) pihtijast, koji je kao pihtije. elatinizirati (fr. gelatine, geler) spihti-javati se, pretvarati se u pihtijastu masu, stezati se usled hlaenja, stinjavati se, smrnjavati se. ele (fr. gelee, ital. gelata) voni sok ukuvan sa eerom koji se, zato to sadri pektinske supstance, pri hlaenju stee i spihtija, sulc; sok od raskuvana mesa spihtijan, pihtije, ladetina. enantan (fr. genant) dosadan, tegoban, muan, neprilian, nezgodan; koji se ustee, stidljiv, snebivljiv. enevska konvencija meunarodni ugovor, sklopljen 22. V111 1864. u enevi, u cilju poboljanja sudbine ranjenih i bolesnih na bojnom polju; ovaj ugovor, obnovljen i dopunjen 6. VI 1906, protee se na negovanje i zatitu bolesnih zarobljenika, a potpisalo ga je mnogo drava. Posle II svetskog rata, 12. U 1949, donete su etiri nove enevske konvencije: 1. Konvencija za poboljanje poloaja ranjenika i bolesnika u oruanim snagama u ratu, 2. Konvencija za poboljanje poloaja ranjenika, bolesnika i brodolomnika oruanih snaga na moru, 3. Konvencija o postupanju sa ratnim zarobljenicima, 4. Konvencija o zatiti graanskih lica za vreme rata. eneral (fr. general) voj. v. general; eneral an ef (fr. general en chef) vrhovni komandant, glavnokomandujui. eneralan (fr. general) v. generalan; an eneral (fr. en general) uopte. enerozan (fr. genereux, lat. generosus) v. generozan. snerozitet (fr. generosite) v. generozitet. enes (fr. jeunesse) mladost, mladiko doba; omladina, mladii, mlad svet; enes dore (fr. jeunesse doree) zlatna omladina" bogata rojalistika omladina za vreme francuske revolucije; otuda: lakomisle-na omladina iz otmenog sveta. enijalan (fr. genial) v. genijalan. enirati (fr. gener) stenjavati, smetati, ograniava; enirati se ustezati se, ustruavati se, stideti se.

enen (nlat. Panax ginsen) v. inseng. erant (fr. grant) trg. poslovoa, delovoa, predstavnik trgovake firme; odgovorni urednik ili predstavnik urednitva (redakcije) nekog lista. erve (fr. gervais) vrsta masnog francuskog sira nazvanog po prvom proizvoau er-veu (Gervais). erminal (fr. germinal, lat. germinare klijati) mesec klijanja, sedmi ili prvi proleni mesec u francuskom repub-likanskom kalendaru, od 21 (22) marta do 18 (19) aprila. ersej (fr. jersey) vrsta pletene svilene materije za haljine. eton (fr. jeton) tantuz za obraun, za kocku; nm. tamparski lenjir za merenje teksta. ig (fr. gigue, ital. gige) ivahan francuski ples u 8/8 takta i muziki komad kao pratnja za taj ples; gig. igolo (fr. gigolo) mlad ovek koji uglavnom ivi od ljubavnih veza sa starijim imunijim gospama, u ije kue ponajee ulazi kao uitelj igranja; profesio-nalni igra koji daje asove igranja po kuama. ile (fr. gilet) prsluk, prsnik, jelek; ha-zardna igra sa kartama. ilet noi za brijanje (nazvan po imenu pronalazaa, Gillete, 18551932). ip (fr. jire, nlat. jirra, ital. giubba) kratak, naroito enski, deo odela, prslue, jelee, steznik; donja suknja. ip-kilot (fr. jupe-culotte) alvarasta suknja, alvare. ipoi (fr. jupon) donja suknja.

irado v. irardi-eir.
iraida (fr. girande, lat. gyrus) vodoskok sa mnogo cevi iz kojih vodeni mlazovi skau uvis i, zbog vazduha zatvorenog u cevima, prave velik um; veliki vatreni toak koji sipa iskre iz raketa; vatromet kod koga u isti mah sune uvis mnogo raketa u raznim pravcima. irandola (fr. girandole, ital. girandola) uspravan svenjak na krakove; vatreni toak, vatreno sunce (u vatrometima); naroito: uveni vatromet koji se prireuje 6 velikim praznicima, u Rimu, kada po hiljadu raketa najednom poleti uvis; obo-ci, minue od dragog kamena, dijamanta. irant (ital. girante) trg. lice koje menicu, na sebe vuevu (trasiranu), prenosi na nekog drugog, prenosilac menice; indo-sant. irardi-eir po bekom glumcu Aleksandru irardiju (Girardi) nazvan pljosnati slamni eir. irasol (fr. girasol) dragi kamen, jedan od naziva za opal; suncokret. irat (ital. giratario) trg. lice na koje se menica prenosi; iratar, indosatar; supr.: irant. iratar (ital. giratario) trg. v. irat.

irator

311

ur-fiks

irator (ital. giratario) trg. lice na koje se prenosi menica. irafa (fr. girafe, arap. zarafa, eg. soraphe) zool. poznata dugovrata afrika ivotinja; kod. vrsta enske frizure; nuz. vrsta pijana, tzv. klavir-harfa; fig. motka, visoka i suva ena, visok i suv mukarac. ire (fr. jure, lat. jurare zakleti se) onaj koji je zaklet; prav. lan porotnog suda, porotni sudija, porotnik. irela (fr. girelle) zool. vrsta arene morske ribe toplih mora, Julis vulgaris. iri (fr., eng. jury, lat. jurare zakleti se) porotni sud, porota; ocenjivaki sud ili odbor za dodeljivanje nagrada na umetni-kim, knjievnim, naunim i sl. konkursi-ma, steajima. irirati (ital. girare) trg. menicu ili neko istraivanje na nekog drugog prenositi ili preneti, prepisati, doznaiti (takva menica zove se irirana menica). iro (ital. giro, lat. gyrus, gr. gyros krug) trg. opticaj novca; prepisivanje (ili: pismeni prenos) menice ili bankovnog potraivanja sa jednog sopstvenika na drugog; mesto gde se trgovci sastaju radi zakljuivanja poslova, berza; iro obaveza obaveza iranta da e platiti iznos menice na kojoj stoji njegovo ime. iroautopilot (gr. gyros krug, autos sam, fr. pilote) ureaj za automatske upravljanje avionom pomou iroskopa. iro-banka (ital. giro, fr. banque) trg. ban-ka u kojoj se novac prenosi sa jednoga na drugog prostim dopisivanjem i otpisi-vanjem. iroklinometar (gr. gyros krug, klino nagi-bam, metron mera) avij. aparat koji automatski pokazuje svaku promenu nagiba, odnosno tenju za naginjanjem u toku leta. ironda (fr. gironde) umerena republi-kanska stranka za vreme velike francuske revolucije (17911793), nazvana po tome to su voi te stranke bili iz departmana ironda. irondisti (fr. girondins) pl. pristalice ironde (oni su takoe glasali za smrt kralja Luja XVI, ali su gledali da ga, apelom na narod, spasu); 2. juna 1793. oborili su ih jakobinci, a 31. oktobra ve je 21 irondist bio giljotiniran. iroplan (fr. gyroplane) avij. motorni vazduhoplov kod koga se, sem eliseia prednjoj strani, postavlja elisa i iznad krila, sa ciljem da, obrui se oko uspravnih osovina, omogui strmije uzletanje i sletanje. iropter (gr. gyros krug, pteron krilo) avij. vazduhoplov tei od vazduha sa krilima iznad trupa koja se obru oko vertikal-nog, uspravnog stuba, ima istovremeno svojstva i aviona i helikoptera. iro-poslovi aktivni kratkoroni ban-karski poslovi u kojima banka na zahtev svog komiteta irira njegove menice.

iro-raun (ital. giro) raun na kome pravna lica dre svoja novana sredstva kod banke. iroskop v. giroskop. iskobutizam (fr. jusqu'au bout do kraja) politika koja ide u sprovoenju svojih ciljeva do krajnjih granica, politika re-vana i osvetnikog rata, politika nepo-mirljivosti. iskobutist(a) (fr. jusqu'au bout) pristalica politike iskobugizma. itije (stsl.) ivotopis svetaca, hagiogra-fija; opis neijeg ivota uopte, biografija; doivljaji iz neijeg ivota. ovijalan (fr. jovial, ital. gioviale, lat. Jovialis) roen pod Jupiterom, tj. pod srenom planetom; otuda: vedar, radostan, veseo, vesele naravi. ovijalnost (fr. jovial, lat. Jovialis koji se tie Jupitera) veselost, razdraganost. okej v. dokej. ongler (fr. jongleur, lat. joculator aljivina) u srednjem veku: muziar ili svira koji je pratio trubadura; docnije: komedija, lakrdija, pajac; opsenar, vetak koji baca uvis pa doekuje lopte, noeve, baklje i dr.; varalica, izmota-valo. onglerija (fr. jonglerie) komedijatvo, opsenarstvo; prevara, varanje. onglirati (fr. jongler) pokazivati vetine, opsenariti; bacati u isto vreme uvis vie stvari pa doekivati ih u ruke; fig. izmotavati se. oret (fr. georget) tanka svilena tkanine zrnaste povrine; upotrebljava se za fine enske haljine; takoe: krep-oret. rec (rus.) mnogoboaki, paganski svetenik; fig. istaknuti, uticajni predstavnik kulturnog ili javnog ivota uopte. uu (fr. joujou, jouet) vrsta igrake. uisans (fr jouir, jouissance, lat. gaudere) uivanje, naslaivanje; prav. uivanje, upotreba; bezobrazna pesma. ur (fr. jour, ital. giorno, nlat. jornus) dan; poslepodnevna sedeljka i zabava. urnal (fr journal, ital. giornale, nlat. jornale) dnevnik, delovodnik; dnevnik, dnevni list, asopis, novine; modni list; trg. dnevni belenik, dnevnik, traca. urnalizam (fr. journalisme) novinarstvo; novinarski stale. urnalizirati (fr. journaliser) pisati po novinama, baviti se novinarstvom; trg. unositi u poslovne knjige, knjiiti. urnalist(a) (fr. journaliste) novinar, onaj koji ivi od novinarstva; pisar dnevni-ar; dnevniar uopte. urnalistika (fr. journal) novinstvo, novinarstvo. urnata (ital. giornata) nadnica, dnevnica. ur-fiks (fr. jour fixe) u otmenim kuama: utvreni dan primanja u nedelji kada se moe doi u posetu i bez poziva, dan primanja.