Xegan Marija

GRA

ANSKI

RAT

(192 - 193)

O gra anskom ratu 192 - 193 svedoqi Dion Kasije.

Pertinaks
Po Komodovoj smrti nov car postaje Pertinaks. Pertinaks je bio sin jednog oslobo enika; dakle bio je neugledna porekla. egov otac obezbedio mu je solidno obrazova e i on se prvo odaje uqite skoj karijeri. Me utim, kako je posao bio slabo pla en, Pertinaks rexava da stupi u redove rimske vojske. Patron egova oca pokuxao mu je obezbediti polo aj centuriona, ali je ovaj pokuxaj propao. Na kraju, Pertinaks dobija polo aj prefekta galske kohorte u Siriji. U periodu od 163. do 166. istakao se kao vojskovo a u par anskoj ekspediciji Lucija Vera. Po zavrxetku rata posvetio se civilnoj karijeri. Prvo je obezbedio sebi status viteza, a u vreme Marka Aurelija i status senatora. Godine 175. bio je konzul, a potom namesnik u Siriji. U vreme Komodove vlade bi e namesnik u Britaniji. Na ostrvu se istakao guxe em brojnih pobuna. Poxto je Komodu pomogao da razotrkrije jednu zaveru, car ga je nagradio dodelivxu mu polo aj gradskog prefekta 192. godine. Interesantno, iste godine Komod je ubijen a Pertinaks postaje nov car. Neki moderni istoriografi veruju da je Pertinaks uqestvovao u organizova u zavere u kojoj je car ubijen. Poxto je Komod bio ubijen, Pertinaks prvo pose uje pretorijance, obe avxi im nagrade ukoliko mu pru e podrxku kao caru, a zatim u Senatu kao novog cara predla e Pompejanusa, zeta Marka Aurelija. Ovaj posled i ponudu uqtivo odbija. Naravno, sve je bila namexta ka s ci em da se Pertinaks izabere za novog cara. I zaista Senat dode uje vlast Pertinaksu, nare uje da se Komodovo telo baci u Tibar, kao i da se Komodove odluke obezvrede i egove statue poruxe. Komodove pristalice predupredile su Senat u jednoj stvari ve su sahranile Komoda u Hadrijanovom mauzoleju. Pertinaks, postavxi car, eleo je pobo xati finansijsku situaciju dr ave i zavesti disciplinu u redovima pretorijanaca, a prema kojima se Komod odnosio sa nemarom. Politika Pertinaksa izazva e nezadovo stvo pretorijanaca, koji e organizovati jednu zaveru i ubiti cara. Tako, posle 87 dana, zavrxila se vlada Pertinaksa.

Dedije Julijan
Flavije Sulpicijan, gradski prefekt i zet Pretinaksa, name e se kao novi car. Pretorijanci pak istupaju sa svojim kandidatom, bogatim senatorom Dedijem Julijanom. Ova dvojica, Sulpicijan i Julijan, prvi put u istoriji Rima licitiraju polo aj cara. Pobedu je odneo Julijan ponudivxi pretorijancima po 25 000 sestera i obe avxi da e iskazati sve poqasti Komodu. Vlada Dedija Julijana kratko e trajati jer on nije u ivao ni podrxku u Rimu ni u provincijama. Poxto se vest o Pertinaksovoj smrti proxirila, legije u Panoniji e kao novog cara izabrati Lucija Septimija Severa, dok su siriske trupe kao novog cara pozdravile Pescenija Nigera.

Pobuna Septimija Severa

Po smrti Pertinaksa, legije u Gor oj Panoniji kao cara pozdravile su svog namesnika Lucija Septimija Severa. Sever je mogao raqunati na podrxku jox i Do e Panonije i Do e Mezije, kojom je uprav ao egov brat. Obezbedio je i podrxku namesnika Britanije Klodija Albina, obe avxi mu da e ga posiniti i dati mu titulu Cezara. Pod izgovorom ka ava a Pertinaksovih ubica, Septimije Sever organizuje pohod na Italiju. U me uvremenu u Rimu, Dedije Julijan, saznavxi za novu opasnost, xa e jedno izaslanstvo Severu, kao i atentatore da ga ubiju. Me utim, svi ovi prelaze na neprijate evu stranu. Dedije Julijan, oqajan, polo aj savladara nudi Pompejanusu. Ovaj tu ponudu odbija. U to vreme Sever je ve prodro u Italiju i poslao zahtev pretorijancima da pohvataju ubice Pretinaksa. S druge strane, Senat, uvidevxi da je car ostao bez zaxtite, nare uje da se Dedije Julijan pogubi. Tako je nakon samo 66 dana zavrxena vlada Dedija Julijana. Napokon, Sever ulazi u Rim, raspuxta pretorijanske kohorte koje su uqestvovale u zaveri protiv Pertinaksa i nove regrutuje iz redova sebi odanih legija. Senat je potvrdio izbor Severa za cara.

Pobuna Pescenija Nigera

Pescenije Niger bio je namesnik Sirije. Poticao je iz vitexke porodice, ali e status senatora obezbediti u vreme Komoda. Po smrti Pertinaksa, siriske trupe izabrale su ga za cara. Pored svojih legija, Niger je mogao raqunati jox na podrxku Male Azije, Arabije i Egipta. Prole a 193. krenuo je ka Italiji i zaustavio se prilikom opsade Vizanta, grada na evropskoj obali Bosfora. Sever, koji se ve tada nalazio u Rimu, xa e trupe da zauzmu Perint, grad u Trakiji, i time onemogu e da i prodor Nigera. Sever je bio spreman da dozvoli povlaqe e Nigera iz javnog ivota, pod uslovom da se odrekne pretenzija na vlast. Naravno, Niger odbija ponudu i rat se nastav a. Pritiskan od strane neprijate a, Niger napuxta Vizant i povlaqi se. Tada se od ega odme e Azija, a ubrzo i Arabija i Egipat. Niger je planirao da onemogu i da i prodor Severovih trupa kod Taura (Kilikijskih vrata?), ali u ovome nije uspeo i pretrpeo je te ak poraz u bici kod Isa. Jedno vreme dr ao se u Antiohiji. One gradove, koji su pru ili podrxku Nigeru, Sever je surovo kaznio. Na primer, Vizantu je oduzeo gra ansko pravo, a zidine grada je poruxio. Antiohija je svedena na polo aj sela u okviru grada Laodikeje.

Pobuna Klodija Albina

Godine 196., poxto Sever nije odr ao svoje obe a e, Klodije Albin napuxta Britaniju, prodire u Galiju i kao bazu uzima grad Lugdunum. Sever je znao da Albin u iva veliku podrxku Senata i pre nego xto e mu krenuti u susret gledao je da uqvrsti svoj polo aj u Rimu, kao i da obezbedi prelaze preko Alpa. Napokon, krajem 196. Sever prelazi Alpe, prodire u Gor u Germaniju i sa severa napada Albina. Do odluquju e bitke dolazi kod Lugdunuma. Albin je pretrpeo poraz i u oqaja u izvrxio samoubistvo. Lucije Septimije Sever postaje neosporni gospodar rimske dr ave.

Literatura
http://www.ualberta.ca/csmackay * Christopher S. Mackay, End of Antonines; Civil War