Predmet: MENADMENT INOVACIJA

Seminarski rad

Tema:

Nike + iPod

1. Uvod
Globalna konkurentnost je dominantan oblik konkurentnosti u savremenim uslovima poslovanja. Kreiranje novih i usavravanje postojeih proizvoda i usluga na osnovu znanja kao kljunog razvojnog resursa je osnovni nain sticanja konkurentske prednosti firme. Inovacije su osnovni pokreta rasta uspenih preduzea. Istraivanja pokazuju da su preduzea sa najveim stopama rasta pokretai promena strukture industrije (Microsoft), novih poslovnih modela (Costco) ili plejade novih proizvoda (Nike). Inovacije proizvoda i procesa postaju imperativ razvoja. Ranije se smatralo da su inovacije, pre svega, povezane sa promenama u tehnologiji, odnosno, da je njihova kljuna komponenta oblast tehnolokih inovacija. Generalno, ovaj koncept se zadrao i do danas, jer tehnoloke inovacije predstavljaju osnov tehnolokog progresa, koji je kljuna odrednica rasta produktivnosti, tehnolokog i ekonomskog razvoja.

2. Pojam inovacije
Termin inovacija potie od latinske rei innovare to znai napraviti neto novo. Inovacija je primena nove i poboljane ideje, postupka, dobra, usluge, procesa koja donosi nove koristi ili kvalitet u primeni. Inovacija je proces pretvaranja ideje u praktinu primenu realizaciju to je i jedna od najjednostavnijih i najpoznatijih definicija inovacije. Inovacija = teorijski koncept + tehnika invencija + komercijalna eksploatacija Zbog toga se inovacija odnosi i na izlaz (autput) i na sam proces od ideje do realizacije (verifikacije na tritu, komercijalizacije). Inovacija je svako sredstvo uz pomo kojeg preduzetnici mogu da profitiraju, zahvaljujui mogunostima koje se kriju u promenama u okruenju. Inovacijama prethode invencije, i one su u stvari primenjeni pronalasci. Inovacije se direktno mogu primeniti od strane preduzetnika, u proizvodnji ili u bilo kojoj drugoj oblasti ljudske delatnosti. U Zakonu o inovacionoj delatnost Republike Srbije (2005.) inovacija se definie kao novi proizvod, proces, tehnologija ili usluga sa unikatnim svojstvima, nastala primenom vlastitih ili tuih rezultata naunoistraivakog rada, otkria i saznanja, kroz sopstveni koncept, ideju ili metod za njeno stvaranje, koja je sa odgovarajuom vrednou plasirana na trite. Inovacija, ili uvoenje isplativih novina, podrazumeva uvoenje novog proizvoda ili unapreivanje postojeeg, smanjenje inputa (trokovi proizvodnje i administracije, trokovi nekvaliteta), poveavanje produktivnosti i/ili iskorienje opreme ili vremena, poboljavanje kvaliteta proizvoda i/ili usluga, poveavanje sigurnosti, unapreenje plasmana i dr., odnosno svaku preduzetu meru koja vodi ka porastu konkurentnosti poslovnog sistema.

Poslovna inovacija moe integrisati inovacije u podrujima: - proizvoda /usluga, - procesa i tehnologije, - marketinga i - organizacije. Inovacije u irem smislu donose poboljanja u podruju:

konstrukcije proizvoda (tehnoloke inovacije), inovacija procesa, organizacije rada ili poslovanja, marketinga, inovacije usluga i dr. Klasifikacija inovacija na osnovu njihovog atributa stepen novine: 1. priroda inovacije 2. tip novine

Prema kriterijumu priroda inovacije, imamo dve iroke klase inovacija: radikalne (sutinske) inovacije i inkrementalne (evolutivne) inovacije. Prema kriterijumu tip novine, imamo takoe dve klase inovacija: inovacije proizvoda/usluga i inovacije procesa. P. Draker je definisao 7 razliitih izvora za inovacije, koji se meusobno razlikuju po riziku i neizvesnosti koju nose u sebi, kao i mestu nastanka. Oni su: 1. Neoekivano 2. Nepodudarnosti 3. Potreba procesa 4. Privredne i trine strukture 5. Demografska kretanja 6. Promene u opaanju 7. Novo znanje Inovativnost moemo posmatrati i kao svojstvo organizacije i ogleda se pre svega u otvorenosti prema promenama, uspenom upravljanju promenama i uspenom prihvatanju promena. Inovativnost organizacije, posmatrana kao svojstvo organizacije da inicira i bavi se inoviranjem i inovacionim procesima, predstavlja neophodan uslov uspenog funkcionisanja, u smislu ostvarivanja dugoronog poslovnog uspeha pre svega, profitabilnosti, te odranja

balansa izmeu efikasnosti i efektivnosti. Savremena preduzea polaze od potrebe uspostavljanja inovativne organizacije, koja je u svakom trenutku otvorena ka promeni i sposobna da promenu u to kraem roku apsorbuje u cilju ouvanja vitalnosti i konkurentnosti na tritu. Jedan od postulata inovativne organizacije je i uspostavljanje integrativne funkcije tehnolokog menadmenta koja e tehnologiju celovito uvaavati i obezbediti njenu integrativnu ulogu u odnosu i na sve ostale oblasti funkcionisanja u preduzeu. To znai inovativnu organizaciju odreuje, izmeu ostalog, integralni pristup tehnologiji i tehnolokim inovacijama (promenama) to znai uvaavanje meusobne bliske povezanosti, isprepletenosti tehnologije procesa, tehnologije proizvoda i informacionih tehnologija u preduzeu. Tehnologija i inovacije: Tehnoloke inovacije u preduzeu dogaaju se u sferi nastanka novih proizvoda (inovacije proizvoda) i u sferi usvajanja novih i unapreivanja postojeih tehnolokih procesa (inovacije procesa). Pojam tehnologije i tehnolokih inovacija dosad je uglavnom stavljao naglasak na inovacije procesa, dok savremeni pristup stratekom upravljanju tehnologijom u inovativnoj organizaciji celovito pristupa problemu inovacije tehnologije i razmatra sve znaajne aspekte promena vezanih za nju. Informacione tehnologije i inovacije: Jedan od efektivnih naina za dostizanje i odravanje konkurentske pozicije poslovnog sistema na tritu je primena inovacija. Pojam inovacija je jednako znaajan i u savremenom informacionom drutvu, iju infrastrukturnu osnovu ine informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). Inovacija ili uvoenje isplativih novina podrazumeva zanavljanje i/ili proirenje skupa proizvoda i usluga, uspostavljanje novih metoda proizvodnje, snabdevanja i distribucije, uvoenje promena u menadmentu i organizaciji rada. Brojne naune studije u svetu, koje se bave pitanjem uticaja savremenih IKT na ekonomske rezultate poslovnih sistema, istiu kao glavne faktore ubrzanog rasta produktivnosti i ekonomskog razvoja - razvoj i primenu IKT. Stoga je od posebnog interesa da se istrai podruje uticaja savremenih IKT na pojavu inovacija. U osnovi tog istraivanja je pretpostavka da izmeu primene IKT u poslovnom sistemu i inovativnosti, odnosno generisanja inovacija, postoji meusobna uslovljenost. U ovom radu prezentuju se rezultati jednog istraivanja, koje se bavi merenjem inovacija IKT u poslovnim sistemima. IKT su razmatrane kao faktor inovacija (proizvoda/usluga, procesa, marketinga i organizacije), sa ciljem da se utvrdi njihov uticaj na pojavu inovacija u poslovnim sistemima. Analizom rezultata istraivanja utvreno je da primena savremenih tehnologija najvie utie na pojavu inovacija procesa i inovacija marketinga, a da manji ili gotovo neznatan uticaj ima na inovacije proizvoda i organizacije.

3. Kompanija NIKE istorijat, proizvodi, menadment strategije, uticaj i briga za okolinu

NIKE je multinacionalna kompanija i njeno glavno polje delovanja je dizajn, razvoj i realizacija marketing aktivnosti obue, odee, opreme i ostalog pribora za proizvode. Prodaje svoje proizvode kupcima u Sjedinjenim Dravama (njih priblino 18 000), a takoe i nezavisnim distributorima i kupcima u oko 200 zemalja irom sveta. NIKE sportska obua je preteno dizajnirana za nonju u sportske svrhe, mada se nosi i u drugim razliitim prilikama. Kompanija dizajnira svoje proizvode za mukarce, ene i decu. Patike za tranje, koarku, deje i enske patike su njihove najprodavanije kategorije proizvoda. NIKE takoe dizajnira obuu za tennis, golf, fudbal, bejzbol, biciklizam, odbojku, rvanje, navijanje, vodene aktivnosti i druge sportske i rekreativne aktivnosti.

Sedite kompanije je pored grada Beaverton, Oregon ali pod pravnom nadlenou drave Washington u SAD. Istorijat: 1957.: Phil Knight i Bill Bowerman se sreu na Univerzitetu Oregon 1962.: Phil Knight i Bill Bowerman su osnovali Blue Ribbon Sports sa svrhom proizvodnje kvalitetne amerike obue i poeli su tako to su prodavali obuu sportistima i ostalim zainteresovanim kupcima iz svojih automobile

1972.: Promenjeno ime u NIKE Inc, po grkoj boginji pobede i trijumfa. Tim je takoe ubedio maratonce na olimpijskom takmienju da nose njihovu obuu to je rezultiralo dobrom reklamom, naroito to su nekoliko prvoplasiranih trkaa nosili njihove patike. Popularnost idalje nastavlja da raste tokom 70-ih. 1979.: Do ovog vremena NIKE dri polovinu amerikog trita patika za tranje 1980.: NIKE se istie javno 1988.: Poznati slogan Just Do It se pojavljuje prvi put i tokom ovog perioda NIKE sponzorie poznate sportiste kao to su Michael Jordan i Tiger Woods 1995.: NIKE dobija dozvolu da svoj logo postavi na uniforme NFL igraa 1997.: NIKE lansira Jordan brend atletske obue i opreme 1998.: Otputa vie od 1 200 radnika zbog pada prodaje u Aziji 1999.: Tranja za NIKE proizvodima opada, Bowerman umire 2000.: NIKE belei pomak u elektronskoj opremi i tehnologiji kao to su MP3 plejeri i monitori srca korisni za sportiste 2003.: Pridobija konkurenta Converse ali ostavlja da to bude odvojeno odeljenje za proizvodnju 2006.: NIKE lansira etvrti par patika koje je sponzorisao LeBron James 2009.: Trenutno kompanijom upravlja Mark Parker. Kompanija belei porast online aktivnosti i prodaje proizvoda

Proizvodi: NIKE proizvodi sportsku odeu za sve kategorije gore pomenute kao i sportske torbe i ostali pribor. Ova odea i pribor se proizvodi da upotpuni sportsku obuu istih kategorija, a distribuiraju se i prodaju kroz iste kanale. Kompanija esto targetira sa proizvodima koji imaju slinu namenu ili dizajn. Takoe poseduje liniju sportske opreme kao to su skejtbordi, rukavice, lopte, naoare kao i specijalnu opremu za kolede. Kompanija prodaje svoje licence za proizvodnju kolskog pribora, plivake opreme i elektronskih medija ureaja. NIKE proizvodi takoe i razne male plastine i metalne delove za druge proizvoae. Uvedena je mogunost online adaptiranja sportske obue prema sopstvenim afinitetima kupaca (boja, dizajn ak postoji mogunost i da se ispie ime kupca) to se pokazalo veoma uspenom marketing inovacijom. Kompanija je vremenom napredovala u razvoju elektronskih proizvoda i tehnologije, a zanimljiva je i saradnja ove kompanije sa Apple kompanijom to je razultiralo ugradnjom iPod ureaja u Nike proizvode, ali i mnogim drugim inovacijama. Menadment strategije: Misija i vizija kompanije je veoma jasno definisana. Nike-ova vizija je: Doneti inspiraciju i inovaciju svakom sportisti na svetu. Da bi ostvarili misiju menaderi razrauju strategije na nekoliko razliitih nivoa: Funkcionalna strategija na istom nivou je usmerena na poboljanje efektivnosti operacija u kompaniji. NIKE primenjuje ovu strategiju u

proizvodnji, marktingu, razvoju proizvoda i aktivnostima usluga za potroae. U cilju da pobolja usluge putroaima, NIKE tei da reprezentuje najvii standard usluga unutar industrije i radi na ostvarivanju najboljih odnosa sa potroaima irom planete. Poslovna - strategija na istom nivou usmerena na odranje i utvrivanje pozicije poslovanja na tritu. Kompanija ostvaruje konkurentsku prednost zahvaljujui snienim trokovima, diferencijaciji proizvoda i dobro razvijenom menadmentu unutar pojedinih segmenata kompanije. Globalna strategija omoguava kompaniji da realizuje svoje potrebe da plasira proizvode izvan matine drave, a takodje i da se izbori sa konkurencijom na globalnom tritu. Korporativna strategija na istom nivou se koncentrie na sposobnosti kompanije da se fokusira na specifina poslovanja unutar organizacije koja ostvaruju dugoronu profitabilnost i uspeh. NIKE uspeva u tome da ostvari i odri strategiju dugoronog razvoja i profitabilnosti zahvaljujui sposobnosti da proizvodi bolje od konkurenata, a takoe i unapredi i inovira svoje poslovanje.

Nike veoma zavisi od strategije koja se bazira na outsourcing-u. Praktino, svu obuu kompanija proizvodi izvan Sjedinjenih Drava. Drugi klju uspeha kompanije se sastoji u korienju mrene organizacione strukture i sposobnosti da zameni strateke partnere koji na ispunjavaju njene standarde poslovanja novim. Dalje, Nike tesno sarauje sa dobavljaima to joj omoguava da reducira trokove i unapredi kvalitet proizvoda unapreenjem tehnologije. Konkurentske prednosti kompanije omoguavaju da kompanija nametne standard i bude lider na tritu. Nike znaajnu panju poklanja marketing aktivnostima. Jedan od vodeih razloga ato je kompanija tako uspena je taj to popularizuje svoju obuu, odeu i sportski pribor tako to angauje poznate linosti, uglavnom poznate sportiste, da im budu promoteri. To se pokazalo veoma uspenim i zahvaljujui tome prodaja belei nagle skokove. Nike marketinka strategija je vana komponenta za uspeh kompanije. NIKE je pozicioniran kao premium brend, prodaje dobro dizajnirane i skupe proizvode. NIKE mami klijente marketinkom strategijom tako to se njihov brend pozicionira u svesti potroaa, a brend istie sliku koja sadri prepoznatljiv logo i reklamni slogan: "Just Do It". NIKE promovie svoje proizvode sponzorskim ugovorima sa poznatim sportistima, strunim timovima i koled atletskim ekipama. Meutim, NIKE marketing miks sadri i brojne druge elemente pored promocije.

Uticaj na okolinu: Stalno rastua tekstilna industrija asto negativno utie na prirodnu okolinu. Poto NIKE zauzima veliko uee u proizvodnji, mnogi od njihovih procesa negativno utiu na ivotnu sredinu. Jedan od naina na koji irenje tekstilne industrije utie na ivotnu sredinu je poveanje deficita vode, fosilnih goriva, sirovina potronje, klimatske promene, zagaenje itd. Pored toga, danas elektronske tekstilne fabrike troe znaajne koliine energije. Iako ovi kombinovani efekti mogu negativno da promeni sredinu, NIKE pokuava da se suprotstavi njihovom uticaju sa razliitim projektima. Prema New England-based organizaciji za okolinu Clean Air-Cool Planet, NIKE spada u 3 top firme (od 56) koje su korporativno odgovorne. Takoe, kompanija dobija pohvale za svoj NIKE Grind program od organizacija kao to su Climate Counts. Pored toga, jednu kampanju koju je NIKE realizovala za Dan planete Zemlje 2008. bila je reklama u kojoj Steve Nash nosi cipele prozvedene u Februaru 2008. od komada sintetike koe i otpadaka koji potiu od fabrikih podova. NIKE tvrdi da je ovo prvi nastup koarkake obue koji je stvoren od proizvodnje otpada, ali je proizvela samo 5.000 pari.

4.Apple
Kao kompanija koja se bavi tehnologijom, Apple voli da ima istu sliku. Da bi dostigla ono sto je danas, prola je mnoge modifkacije i poboljanja svojih proizvoda, koje je konstantno unapreivala. Treba pomenuti nekoliko najvanijih prozvoda, poev od raunara, koji su ovu kompaniju uvrstili kao brend. Prvi raunar firme Apple Computers bio je Apple I stvoren izmeu 1975. i 1976. godine i jedan je od prvih linih racunara u istoriji. Prototip je sastavljen u garai Stiva Dobsa, a dizajner je bio Stiv Voznijak. Apple I je bio prvi raunar sa unoenjem podataka preko tastature i izlazom na monitor (televizor). Raniji modeli kunih raunara su koristili prekidae kao ureaje za unos podataka i LED diode za pokazivae. Zanimljivo je da je ova prva verzija Apple raunara imala memoriju kapaciteta 8KB. Poslije Apple I raunara, kao znaajan napredak pojavio se Apple II, 1977. godine. Ovaj naslednik je postao prvi masovno proizvoeni lini raunar i razvio je Apple Computers u vrlo uspenu firmu. Tokom godina proizveden je itav niz razliitih modela pod slinim oznakama, i proizvodnja finalnih modela je prestala tek 1993. Do tada je proizvedeno skoro 6 miliona primeraka svih verzija. Originalni operativni sistem bio je jednostavni Basic prevodilac koji se nalazio snimljen u ROM memoriji. Basic je prvo radio samo sa celim brojevima (Integer BASIC), a kasnije i sa decimalnim (Applesofta BASIC). Veina komercijalnih programa je radila bez operativnog sistema, direktno na hardveru raunara. Apple DOS je dodat posle poetka proizvodnje da podri prikljuivanje disketne jedinice. Njegov naslednik je bio Apple ProDOS koji je podravao vei kapacitet diskova. Na vrhuncu evolucije, krajem 1980-ih, raunari iz serije Apple II su ve imali mnoga reenja usvojena sa raunara Apple Mekintosh. Godine 1992, platforma je vec bila 16-bitna, sa miem i grafikim korisnikim interfejsom (GKI) i grafikim zvunim mogunostima daleko iznad originala iz 1977. Vrlo skupa Apple Lisa sa GKI predstavljena je 1983., ali se pokazala komercijalnim neuspehom zbog visoke cene. Apple Mekintosh je prikazan 1984. kao jeftinija opcija za GKI od Lise i poetkom 1990-ih je preuzeo primat od Apple II serije. Cak i posle uvoenja Mekintosh-a. Apple II serija je bila primarni izvor prihoda za Apple Computers itav niz godina. Ipod, novi proizvod Apple-a, predstavljen 2001. godine, kombinuje izuzetan dizajn, jednostavnost primene, odline performanse, i iskustvo kao nijedno drugo. Apple je vodea inovativna kompanija, to je pozicija koju je uvrstio 2006. godine, velikim delom je razlog bio porast popularnosti i prodaje iPoda. Ono to je poelo kao novi proizvod, postalo je revolucia. iPod je daleko najbolja inovacija koju je svet video u poslednjih nekoliko godina, i verovatno Apple-ova najbolja inovacija, posle njegovih inovativnih poetaka.

iTunes je aplikacija potrebna da bi se upravljalo muzikim i video zapisima za Apple iPod prenosivi plejer , Apple iPhone mobilni telefon, kao i ostalih Apple proizvoda koji ga podravaju. Alternativni softver za to ne postoji. Korisnici mogu organizovati svoju muziku u plejliste unutar jedne ili vie biblioteka, urediti podatke, snimati na CD, kopirati datoteke na digitalni plejer, kupovati muziku i video zapise kao sto su spotovi pjesama preko ugraene prodavnice (iStore), skidati besplatne uzorke muzike , vizualizatore za prikaz grafikih efekata u ritmu muzike, i kodiranje iste u vie razliitih audio formata. Tu je takoe veliki izbor besplatnih Internet radio stanica za sluanje.

5. Nike + iPod
Dve korporacije, Nike i Apple, imaju jedno zajedniko: obe definiu svoje trite na osnovu ivotnog stila. Nike brend definie svoje globalno trite kao sportsku kulturu. Apple svoje ciljne kupce svrstava u kreativnu kulturu. Preklapanje sporta i kreativnih interesa istiui povezanost ivotnog stila i tehnologije je ono to je povezalo ove dve kompanije. Posle 18 meseci saraivanja, Parker (Nike) i Jobs (Apple) su objavili rezultat njihovog rada Nike+iPod, otkrivajui njime briljantan marketing plan dizajniran da: 1. Privue izuzetnu panju sjedinjujui najvee vrednosti oba brenda u jedinstven proizvod 2. Odgovori na jasno definisane potrebe potrosaa za iskustvenom podrkom ivotnog stila, kada i gde im to potrebno. 3. Razvije dugotrajan ugled i lojalnost kupaca stalnim razvojem i unaprivanjem 4. Povea nivo interakcije potroaa sa brendom putem Interneta. Nike + iPod je partnerstvo izmedju dva originalna, globalna brenda koji dele strast za kreiranjem znaajnih potroakih produkata kroz dizajn i inovaciju, rekao je Praker, Radimo sa Nike-om kako bismo muziku i sport podigli na vii nivo, dodao je Steve Jobs. Kao dve najinovativnije kompanije u svetu, poznate po stalnom izbacivanju novih proizvoda i novih verzija postojeih proizvoda, Nike i Apple, su ule u saradnju sa svojim najkvalitetnijim proizvodima. Nike sa svojim patikama za trcanje (Nike+), a Apple sa iPodom. Saradnja se zasniva na proizvodnji kompleta koji povezuje proizvode ove dve komanije. Ovo je beini sistem koji obezbeuje konekciju izmeu Nike patika i iPod nano plejera. Komplet radi tako to se beini senzor prikai za Nike patike, a prijemnik za iPod nano. Senzor i iPod komplet su otkriveni 20. maja 2006. godine. Prve patike koje su podravale ip su Nike + Air Zoom Moire. Proizvodi koji podravaju komplet su, pored nano iPod-a, iPod touch, Iphone 3GS i iPhone 4. Informacije o vremenu, potroenim kalorijama, preenoj razdaljini i slino e biti prikazivane na displeju, a postoji i mogunost saoptavanja ovih informacije preko slualica. Svi podaci se mogu trenutno pregedati ili smestiti u arhivu na Mac ili Windows raunar. Komplet sadri senzor i resiver, a

pored toga u sklopu saradnje dve kompanije postoji nikeplus.com servis i Nike Sport Music deo na iTunes online opu. Da bi uopte poeo trening korisnik treba da senzor stavi na unutranju stranu ona, a prijemnik (USB) u iPod. Kad zavri trening USB moe da povee sa kompjuterom i pogleda informacije o proteklom treningu, kao i da ih memorie.

Komplet se moe koristiti za praenje tranja, na ta se ovde trening i odnosi. Novi trening poinje prikljuivanjem resivera u iPod, a zatim kretanje kroz meni iPod-a. Korisnik bira cilj treninga, to moe biti pretravanje unaped odredjene razdaljine, sagorevanje odreenog broja kalorija ili tranje na odreeno vreme. Trening takoe moe da pone bez odreenog cilja i to se naziva Osnovni trening. Kada je cilj treninga postavljen, da bi praenje treninga poelo, resiver trai ubrzanje. Mogue je da zatrai od korisnika da pone da se kree da bi aktivirao senzor. Onda korisnik treba da pritisne sredinje dugme na iPod-u da bi trening otpoeo. Audio informisanje je omogueno preko slualica iPod-a. Korisnik moe da prilikom biranja smera treninga, zavisno od tipa izabranog treninga, izabere muki ili enski glas koji e ga obavetavati o napretku treninga. Za ciljno orijentisane treninge povratne informacije e

pedstavljati znaajne prekretnice u ostvarenju cilja. Na primer, ako je cilj treninga pretrati odreenu razdaljinu, audio povratne informacije obavetavae korisnika o svakom preenom kilometru, zatim kada pree polovinu od zadate kilometrae i o zavretku treninga. Funkcije iPod kontrolnog toka se pomalo menjaju prilikom treninga. Dugme Pauza, ne samo da zaustavlja muziku, ve i trening. Slicno, dugme Meni slui za pristup kontrolama do kraja treninga. Dugme Napred i dugme Nazad ne menjaju funkciju, i dalje slue za vraanje i ubrzavanje muzike, kao i menjanje pesama. Centralno dugme ima dve funkcije: jednim pritiskom na ovo dugme dobijaju se audio povratne informacije o preenoj kilometrai u tom trenutku, ali ako se dugme dri nekoliko sekundi, iPod prelazi na PowerSong, pesmu koju je korisnik sam izabrao, i koja slui za motivaciju. Osim redovnih informacija o treningu, postoje snimljene estitke poznatih sportista (Lance Armstrong, Tiger Woods, Joan Benoit Samuelson I Paula Radcliffe) kad god korisnik postigne sopstveni rekord ili pretri odreeni broj kilometara (na primer 500 kilometara). Ove estitke se mogu uti odmah poslije standardnih informacija na kraju treninga. Komplet se moe koristiti odmah nakon kupovine, ali ce tanije rezultate davati ako je kalibrisan (usklaen sa standardnim veliinama) prije prve upotrebe. Za kalibraciju, korisnik fiksira udaljenost na najmanje 400 metara, a zatim postavlja Nike+ na reim kalibracija za etnju ili pretravanje te udaljenosti. Kada se zavri etnja ili tranje, podaci se memoriu, i ureaj e u kasnijim izvjetavanjima uporevati tekue rezultate sa statistikom i korisnikovim stilom treninga. Apple ima odeljak sa Nike Sport Music na iTunes Music Store, a Nike ima predstavljenu svu opremu i dodatke dizajnirane za iPod posebno, u odeljku nikeplus.com gde ljudi koji tre mogu da ostave informacije o svojim treninzima i iskustvima.