AFEKTIVNA VEZANOST, AGRESIVNOST I POTREBA ZA TRAENJEM STIMULUSA Prof. dr Tatjana Stefanovi Stanojevi Departman za Psihologiju Filozofski fakultet, Ni sstanja63@gmail.

com Prof. dr Snezana Vidanovi, Departman za Psihologiju Filozofski fakultet, Ni neza54@gmail.com Doc. dr Vesna Anelkovi Departman za Psihologiju Filozofski fakultet, Ni vesandjel@gmail.com

Afektivna vezanost, agresivnost i potreba za traenjem uzbuenja u adolescenciji REZIME Predmet istraivanja odnosi se na moguu povezanost kvaliteta afektivne vezanosti i fenomena znaajnih za period adolescencije (agresivnost i potreba za traenjem uzbuenja). Istraivanje je sprovedeno u Srbiji (Ni) na uzorku ispitanika starosti 13-16 godina, N=220. Instrumenti: Modifikacija Brennanova Inventara iskustava u bliskim vezama (Kamenov i Jeli, 2003.), Skala za procenu potrebe za traenjem uzbuenja - Forma V, SSS (Zuckerman i sar., 1978.), Upitnik za procenu bazine agresivnosti (SIGMA 4/D, Momirovi i sar., 1991.) i Upitnik za prikupljanje socio-demografskih varijabli. Rezultati ukazuju da samo kod adolescenata sa sigurnim obrascem afektivne vezanosti postoji statistiki znaajna negativna povezanost sa agresivnou i sa subskalom dezinhibicija SSS-a, dok su u tzv. nesigurnim obrascima (izbegavajui, okupirani, bojaljivi) korelacije sa agresivnou i traenjem uzbuenja uglavnom pozitivne, mada, ne statistiki znaajne, osim odnosa okupiranog obrasca i subskale dezinhibicija. Uzevi u obzir injenicu da u ispitivanom uzorku preovladava izbegavajui obrazac afektivne vezanosti, razumevanje dobijenih korelacija moglo bi pomoi u preventivnom radu sa adolescentima i eventualnom identifikovanju rizinih grupa adolescenata. Kljune rei: obrasci afektivne vezanosti, agresivnost, potreba za traenjem uzbuenja

Affective attachment, aggression and stimulus seeking in adolescence Summary

The topic of the research refers to a possible link between the quality of affective attachment and the phenomena significant for adolescence (aggression and stimulus seeking). The research was carried out in Serbia (City of Nis) over a sample consisting of subjects aged 13-15 years of age, N=220. Instruments: Modification of Brennan Inventory of experiences in close relationships (Kamenov and Jeli, 2003.), Sensations Seeking Scale Form V (Zuckerman et al., 1978.), Basic Aggression Questionnaire (SIGMA 4/D, Momirovic et al., 1991.) and the Questionnaire for collecting sociodemographic variables. Results show that only with the adolescents with safe patterns of affective attachment exist a statistically significant negative correlation with aggression and subscale of disinhibition of SSS, while in so called unsafe patterns (avoidance, occupied, scared) correlations with aggression and seeking of excitement are mainly positive, though statistically not important, with the exception of occupied patters and subscale of disinhibition. Taking into consideration the fact that the subject sample has predominantly avoidance pattern of affective attachment, understanding of the results and correlations could help in the prevention work with adolescents and possible identification of risk groups Key words: patterns of affective attachment, aggression, stimuli seeking need

Afektivna vezanost, agresivnost i potreba za traenjem uzbuenja u adolescenciji 1.Teorijski okvir Teorija afektivnog vezivanja nastala je sredinom prolog veka. Njen osniva, engleski psihijatar i psihoanalitiar, Bowlby (1988.) insistirao je na znaaju i ulozi ranih odnosa deteta sa majkom i ovaj odnos definisao kao afektivnu vezanost. Prema Bowlbiju, afektivna vezanost je specifian, asimetrian odnos koji se u najranijem detinjstvu formira izmeu majke i deteta. Na osnovu kvaliteta ranih odnosa sainjena je klasifikacija individualnih razlika i definisani obrasci afektivne vezanosti, koji (u formi unutranjeg radnog modela), persistiraju kroz odrastanje i u znaajnoj meri utiu na formiranje linosti, na odnose koje ona uspostavlja i aktivnosti kojima tei. Vrednim panje uinilo nam se produbljivanje i eventualno traganje za do sada, koliko je nama poznato, neutvrenim specifinostima dinamike linosti u okviru obrazaca afektivne vezanosti, naroito u periodu adolescencije, kao posebno osetljivom ivotnom razdoblju. Pre svega smo imali u vidu odnos izmeu afektivne vezanosti i agresivnosti i potrebe za traenjem uzbuenja. 1. 1. Razvoj obrazaca afektivne vezanosti U ranoj interakciji majka-dete, dolazi do razmene brojnih signala i na osnovu naina na koji majka reaguje na signale deteta (osmeh, pla, gukanje i sl.) dete formira tzv. unutranji radni model sebe i unutranji radni model drugih. Ainsworth (1978.) je razradila prvu proceduru za klasifikaciju individualnih razlika na osnovu kvaliteta unutranjeg radnog modela. Ukoliko su oba modela pozitivna smatra se da je dete formiralo sigurni obrazac afektivne vezanosti. Meutim, ukoliko je jedan od modela, ili oba negativna, radi se o jednom od nesigurnih obrazaca afektivne vezanosti. Nesigurni obrasci su: povueni obrazac afektivne vezanosti (negativan model drugih, pozitivan model sebe), ambivalentni obrazac afektivne vezanosti (negativan model sebe, pozitivan model drugih) i dezorganizovani obrazac afektivne vezanosti (negativan model sebe, negativan model drugih). Relativno nepromenjeni, opisani obrasci persistiraju kroz odrastanje osobe, utiui na oblikovanje dominantnih odraslih veza. Tokom odrastanja, a posebno u adolescenciji odnos sa roditeljima prolazi kroz obostranu korekciju, na osnovu ega istraivai (Steinberg, 1990.) definiu koncept partnerstva sa korigovanim ciljem. Ovaj koncept podrazumeva visoku senzitivnost i fleksibilnost roditelja za izmenjene potrebe adolescenata. Na osnovu niza procedura i

instrumenata za procenu afektivne vezanosti (Cassidy i Shaver, 1999.) poetna klasifikacija individualnih razlika obogaena je modalitetima ponaanja u kasnijim razvojnim periodima. Naravno, i nazivi obrazaca u odraslom dobu donekle se razlikuju (sigurni, izbegavajui, okupirani i bojaljivi). Opisaemo osnovna obeleja sva etiri obrasca afektivne vezanosti nastojei da obuhvatimo i period detinjstva zbog naina formiranja, kao i period adolescencije jer je to uzrast kojim emo se u radu baviti. Budui da se nazivi obrazaca u detinjstvu razlikuju od naziva obrazaca u odraslom (pa i adolescentskom) periodu, a da emo pod istim naslovom nastojati da obuhvatimo itav razvoj, opredelile smo se za nazive koji se odnose na odraslo doba. 1.1.1. Sigurni obrazac afektivne vezanosti Kvalitet ranog iskustva sa majkom, dece koja pripadaju ovom obrascu mogli bi oznaiti kao doslednu dostupnost i responzivnost majke na signale deteta. Zahvaljujui ponavljanim iskustvima majine oseajne responzivnosti, deca stiu sigurnost u majku, formiraju sliku o sebi kao o biima koja zasluuju ljubav i panju majke, a sliku o svetu kao o mestu koje je sigurno, udobno i u kome za njih ima mesta. U periodu adolescencije, zahvaljujui osetljivosti roditelja za izmenjene potrebe adolescenta, dolazi do obostranog pomeranja granica u skladu sa potrebom adolescenta da kreira nove i znaajne relacije sa prijateljima, partnerima. 1.1.2. Izbegavajui obrazac afektivne vezanosti Nesigurno izbegavajui obrazac odlikuju negativan model drugih i pozitivan model sebe. Do ovog obrasca dolazi ukoliko majke dosledno ne reaguju na potrebe deteta. Iako prisutne, ove majke o detetu brinu na nain nimalo povezan sa emocijama i signalima koje ono alje. Ovo rano oseajno liavanje Bowlby i istraivai pre njega, vezivali su za separaciju deteta od majke, te je stoga poznato i kao fenomen hospitalizma (Bowlby, 1988.). U kasnijim istraivanjima (Ainsworth, 1989.), isti simptomi se identifikuju i u formalno kompletnoj porodinoj sredini. Naueno ponavljanim iskustvima da majka nee odgovoriti na njegove potrebe, dete ovog tipa razvija sliku o svetu kao o mestu koje nije sigurno, ni njemu naklonjeno (negativan model drugih) i postepeno prestaje da alje signale i oekuje naklonost drugih. titi se podizanjem oklopa, oslanjanjem, oekivanjem, ali i ulaganjem samo u sebe (pozitivan model sebe). U adolescenciji, ovi mladi ljudi uglavnom nastoje da odole izazovima novog i drugaijeg ivotnog doba, jaajui ve izgraeni oklop, ali i uei nove strategije za izlaenje na kraj sa provokacijama znaajnih drugih. 1.1.3. Okupirani obrazac afektivne vezanosti Deca koja pripadaju ovom obrascu nesigurna su u dostupnost majke, jer majka selektivno

reaguje na njihove signale. Budui da neredovni reim potkrepljivanja uvruje reakcije, deca koja pripadaju ovom obrascu uvruju vezanost za selektivno dostupnu figuru, tako da je njihov unutranji radni model odreen borbom za panju i naklonost (Bowlby, 1969.). Posledice zasnivanja ovakvog radnog modela su viestruke: pre svega, dete razvija izraenije emocionalno vezivanje za majku. U strahu da e izgubiti majku, dete je i pojaano nadgleda, kontrolie. Jednom reju, dete ovog tipa formira pozitivan model drugih, a negativan model sebe i sve to preduzima povezano je sa uzaludnim pokuajima popravljanja slike o sebi. U adolescenciji, odnos sa roditeljima se obino dodatno komplikuje, jer adolescenti nisu spremni za obostranu korekciju i pomeranje granica, tako da aktuelne konflikte kontaminiraju seanjima na stare povrede. 1.1.4. Bojaljivi obrazac afektivne vezanosti Prouavanja dece iji su roditelji zlostavljani (Crittenden, 1989.) ili su patili od manijakodepresivne psihoze (Radke-Yarow i sar., 1985.), pokazala su da se neka deca nisu mogla klasifikovati ni u jednu od ponuenih kategorija. Ono to je odvojilo ovu decu, nije bio novi kvalitet, ve razliiti stepeni dezorganizacije i dezorijentacije. Main i Hese (1990.) nude objanjenje po kome traumatizirani, haotini roditelji, onemoguavaju svojoj deci formiranje organizovanih, smislenih odgovora na ivotne situacije. U periodu adolescencije, i izazova koje ona sa sobom nosi, ovi mladi ljudi nalaze se u konfliktu: sa jedne strane imaju potrebu da uz pomo partnera ili prijatelja prevaziu manjkavosti odnosa sa roditeljima, a sa druge strane ih preplavljuje strah da e biti odbaeni i ismejani, to rezultira naglim smenama raspoloenja i ishitrenim odlukama. 1.2. Agresivnost Shvatanja agresivnosti, kao iskljuivo nagonski determinisane ljudskom prirodom, sa jedne strane, i iskljuivo socijalno uslovljene, sa druge strane, danas su uglavnom prevaziena. Razlike u pristupu problemu uglavnom se zasnivaju na pridavanju manjeg ili veeg znaaja jednim ili drugim iniocima. U novijoj liteturi (Eagly i Steffen, 1986.; Benenson, 2008.) posebno se istie kulturna uslovljenost agresivnog ponaanja. Shodno tome, agresivno ponaanje razmatra se u odnosu na razliite kriterijume. Kriterijumi se najee odnose na uzroke nastanka, naine izraavanja, kao i ciljeve i ishode agresivnosti. Razvojno posmatrano, agresivno ponaanje je relativno stabilno tokom vremena, a njegove manifestacije, uestalost i intenzitet menjaju se sa uzrastom (Olweus, 1994.). U tom kontekstu, fizika, verbalna i indirektna agresivnost nisu samo osnovni naini ispoljavanja agresije, ve i ukazuju i na razvojne faze agresivnog ponaanja. U ranom detinjstvu prevladava instrumentalna, fizika i

direktna agresivnost, dok se pri kraju predkolskog i poetkom kolskog perioda intenziviraju reaktivne, verbalne i indirektne strategije. Tokom celog ivota svi naini ispoljavanja agresije ostaju na raspolaganju ali, sa uzrastom, primitivniji i zastareli oblici najee bivaju zamenjeni adaptivnijim. Istraivanja (na primer, Loeber, prema Coie i Dodge, 1997.) su pokazala i da se stabilnost agresivnosti poveava sa uzrastom i da je vea kod osoba koje su ranije bile ili izrazito agresivne ili izrazito neagresivne, u odnosu na osobe sa prosenim nivoom agresivnosti. Takoe se ukazuje na ulogu naslea i meugeneracijsku vezu. Veina longitudinalnih istraivanja (Loeber, prema Coie i Dodge, 1998.) govori i da u adolescenciji dolazi do smanjenja uestalosti agresivnog ponaanja ali i poveanje njegovog intenziteta. U tom periodu menjaju se i frustrativne situacije koje izazivaju agresivno ponaanje. Dok su u ranijem detinjstvu uzroci agresivnosti uglavnom unutar porodice, kod adolescenata oni su vezani za kolu, okruenje ili prijateljstvo (Fraser, 1996.). U adolescenciji, takoe, dolazi do poveanja intenziteta agresivnosti u sklopu sloene psihodinamike adolescentskog perioda, a pre svega, intenziviranjanagonskih snaga, odnosno, poveanja polnih hormona (Maccoby i Jacklin, 1980). 1.3. Potreba za traenjem uzbuenja Potreba za traenjem uzbuenja oznaava spremnost za preuzimanjem visokog rizika, uestvovanje u rizinim sportovima, potragu za novim i uzbudljim iskustvima kroz putovanja, muziku, umetnost, korienje narkotika, i, generalno, izbegavanje predvidljivih situacija (Zuckerman, 1984.). Zuckerman je ponudio bioloki model traenja uzbuenja, postulirajui da je crta u vezi sa optimalnim nivoom aktivnosti kateholaminskog sistema (Zuckerman, 1984). On je pretpostavio da izraenost potrebe za traenjem uzbuenja kompenzuje snienu aktivnost kateholaminskog sistema. U prilog tome, Zuckerman je istakao ulogu dopamina u primarnim sistemima nagraivanja, to je sugerisalo vezu izmeu traenja uzbuenja i ovih sistema. Pretpostavilo se da ljudi koji trae uzbuenje imaju nizak nivo aktivnosti dopaminergikog sistema usled ega koriste razliite stimulanse u potrazi za intenzivnom i novom stimulacijom, koja poveava aktivnost ovih sistema (Zuckerman, 1991.). Potrebu za traenjem uzbuenja (Zuckerman, 1978.) mogue je sagledati kroz etiri dimenzije: traenje uzbuenja i avanture, traenje iskustva, disinhibicija i podlonost oseanju dosade: Traenje uzbuenja i avantura izraava elju da se uestvuje u sportovima ili aktivnostima koje ukljuuju izvesnu fiziku opasnost ili rizik kao to su alpinizam, skakanje padobranom, ronjenje, brza vonja automobila i sl.;

Traenje iskustva najee se ispoljava kroz putovanja, nekonformistian ivotni stil, stvaranje relacija sa nekonvencionalnim osobama i sl. Dezinhibicija opisuje potrebu za nesputanim ponaanjem u drutvenoj sferi kroz opijanje, poseivanje zabava i traenje raznovrsnosti u seksualnim odnosima; Osetljivost na dosadu karakterie osobe koje imaju averziju prema ponavljanju iskustava bilo koje vrste, prema rutinskim poslovima, ili ak dosadnim i predvidivim ljudima. Obeleja navedenih dimenzija ukazuju da se ne radi o jedinstvenom profilu osoba koje ispoljavaju pojaanu sklonost ka razliitim uzbuenjima (mada je i to u nekim sluajevima mogue), ve da u bavljenju npr. ekstremnim sportovima ili eksperimentisanju sa drogom mogu u osnovi leati razliite potrebe (Zuckerman, 1984.). Mukarci generalno imaju vii skor od ena, osim na subskali traenje iskustva (Stoi, 2007.). Nalazi dosadanjih istraivanja govore da je izraeno traenje stimulusa povezano sa seksualnim iskustvima bez zatite (Zuckerman, 1978.), upotrebom droga, alkohola i cigareta (Zuckerman, 1978.), uestvovanjem u rizinim sportovima (Stoi, 2007.; Warn i sar., 2004.), kognitivnim, perceptivnim i estetskim preferencijama (kao to je preferencija sloenosti, tolerancija dvosmislenosti, originalnost, bogastvo imaginacije i snova, Zuckerman, 1994.); liberalnim i nekonformistikim stavovima (Zuckerman, 1984.). Kada imamo u vidu adolescentski period koji karakterie potreba za istraivanjem sredine i pomeranjem granica, moemo oekivati da e i potreba za traenjem uzbuenja biti izraenija. 2. Metodoloki deo istraivanja 2.1. Problem, ciljevi i hipoteze istraivanja U okviru svakog od obrazaca afektivne vezanosti nainjeni su mnogi teorijski i empirijski pokuaji razumevanja specifinosti kako intelektualnog, tako i brojnih aspekata socioemocionalnog razvoja (Cassidy i Shaver, 1999.). U elji da proverimo da li u adolescenciji postoji povezanost obrazaca afektivne vezanosti sa nekim od znaajnih aspekata linosti, opredelile smo se za agresivnost i potrebu za traenjem uzbuenja. Budui da se istraivanje bavi adolescentima, smatrale smo da su ova dva aspekta vana u pogledu razvoja. Koliko je nama poznato pregledom relevantne literature iz oblasti afektivne vezanosti, jo uvek nisu realizovana istraivanja koja su se bavila ovom problematikom. S obzirom na to, a u kontekstu teorije afektivne vezanosti, kod adolescenata koji pripadaju sigurnom obrascu mogue je oekivati ispoljavanje umerenog nivoa

agresivnosti (do granice borbe za sopstvena prava) kao i potrage za traenjem uzbuenja, u smislu adolescentskog istraivanja sredine i pomeranja granica. Adolescenti koji pripadaju izbegavajuem obrascu su najee ambiciozni, visokih ciljeva i postignua. Budui da im je slika o drugima negativna, u odnose sa drugima ulaze povrno, emocionalno su distancirani i oprezni. Pretpostavljamo da je u skladu sa navedenim, njihova potreba za traenjem uzbuenja niska, jer moe predstavljati rizik za oklop koji su sagradili u odnosu na spoljanji svet. Moe se oekivati i da e ispoljavanje agresivnost biti umereno i u skladu sa ambicioznou, ali ne izrazito visoko. Jedno od obeleja adolescenata sa okupiranim obrascem je testiranje novih mogunosti koje bi bile efikasnije od dotadanjih infantilnih strategija privlaenja panje. U ovom kontekstu bi traenje uzbuenja moglo doprineti privlaenju panje spremnou na rizik, ali i predstavljanju u drugaijem svetlu, ostvarivanju drugaijih kontakata, oslobaanju od straha i nesigurnosti... Moe se oekivati takoe i prisustvo umerenog nivoa agresivnosti u smislu postavljanja brojnih zahteva partnerima i prijateljima, kao i ljutnje ukoliko oni ne ostvare oekivanja. I na kraju, adolescenti koji pripadaju bojaljivom obrascu koji su nesigurni u sebe, koliko i u druge, mogli bi pribei povienom agresivnom reagovanju kao i traenju stimulusa, uzbuenja, pretpostavljamo u funkciji kakvog-takvog razreenja vlastite situacije. Znai, problem istraivanja je ispitivanje povezanosti obrazaca afektivne vezanosti sa agresivnou i potrebom za traenjem uzbuenja u adolescenciji. Smatrale smo da su za istraivaki problem relevantne sledee varijable: pol, uzrast, deo grada u kome adolescenti ive i struktura porodice. Opti cilj istraivanja Ispitati li da postoji statistiki znaajna povezanost izmeu obrazaca afektivne vezanosti, agresivnosti i potrebe za traenjem uzbuenja u adolescenciji. Specifini ciljevi: Ispitati da li postoji statistiki znaajna povezanost izmeu obrazaca afektivne vezanosti i agresivnosti. Ispitati da li postoji statistiki znaajna povezanost izmeu obrazaca afektivne vezanosti i potrebe za traenjem uzbuenja. Ispitati da li postoji statistiki znaajna povezanost izmeu obrazaca afektivne vezanosti, agresivnosti i potrebe za traenjem uzbuenja i socio-demografskih varijabli (pol, uzrast, deo grada u kome adolescenti ive, struktura porodice).

Opta hipoteza Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu obrazaca afektivne vezanosti, agresivnosti i potrebe za traenjem uzbuenja u adolescenciji. Specifine hipoteze H1. Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu obrazaca afektivne vezanosti i agresivnosti. H1.1. Kod adolescenata koji pripadaju sigurnom obrascu afektivne vezanosti postoji statistiki znaajna negativna povezanost sa agresivnou. H1.2. Kod adolescenata sa nesigurnim obrascima afektivne vezanosti (izbegavajui, okupirani i bojaljivi) postoji pozitivna statistiki znaajna povezanost sa agresivnou. H2 Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu obrazaca afektivne vezanosti i potrebe za traenjem uzbuenja. H2.1. Kod adolescenata koji pripadaju sigurnom obrascu afektivne vezanosti postoji statistiki znaajna negativna povezanost sa svim subskalama SSS-a, sem sa subskalom traenje iskustva. H2.2. Kod adolescenata koji pripadaju izbegavajuem obrascu afektivne vezanosti postoji statistiki znaajna negativna povezanost sa svim subskalama SSS-a, sem sa subskalom traenje uzbuenja i avanture. H2.3. Kod adolescenata koji pripadaju okupiranom obrascu afektivne vezanosti postoji statistiki znaajna pozitivna povezanost sa svim subskalama SSS-a. H2.4. Kod adolescenata koji pripadaju bojaljivom obrascu afektivne vezanosti postoji statistiki znaajna pozitivna povezanost sa svim subskalama SSS-a. H3. Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu obrazaca afektivne vezanosti, agresivnosti i potrebe za traenjem uzbuenja i socio-demografskih varijabli (pol, uzrast, deo grada u kome adolescenti ive, struktura porodice). H3.1. Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu obrazaca afektivne vezanosti i pola u smislu da postoji pozitivna povezanost izmeu okupiranog obrasca i enskog pola i izbegavajueg obrasca i mukog pola. Ne postoji statistiki znaajna povezanost obrazaca afektivne vezanosti sa uzrastom. Oekuje se da ne postoji statistiki znaajna povezanost izmeu obrazaca afektivne vezanosti i dela grada u kome adolescenti ive. Postoji statistiki znaajna povezanost afektivne vezanosti i strukture porodice u smislu da e adolescenti sa pozitivnim modelom sebe (sigurni i izbegavajui obrazac) poticati iz potpunih porodica.

H3.2. Ne postoji statistiki znaajna povezanost agresivnosti i pola, odnosno uzrasta. U odnosu na strukturu porodice, oekuje se statistiki znaajna povezanost izmeu agresivnosti i strukture porodice, odnosno, pozitivna povezanost agresivnosti sa pripadnou nepotpunim porodicama. H3.3. Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu potrebe za traenjem uzbuenja i pola. Oekuje se da e potreba za traenjem uzbuenja (celokupna skala SSS) biti pozitivno povezana sa mukim polom, osim sa subskalom traenje iskustva (SSS). Postoji statistiki znaajna povezanost izmeu potrebe za traenjem uzbuenja i uzrasta. Oekuje se da adolescenti mlaeg uzrasta imaju pozitivnu povezanost sa potrebom za traenjem uzbuenja (celokupna skala SSS), posebno sa subskalom dezinhibicija (SSS). U odnosu na strukturu porodice, oekuje se statistiki znaajna povezanost sa potrebom za traenjem uzbuenja (celokupna skala SSS), odnosno, pozitivna povezanost potrebe za traenjem uzbuenja i pripadnosti nepotpunim porodicama.

2.2. Metod 2.2.1. Opis uzorka Uzorak realizovanog istraivanja je prigodnog tipa. Istraivanjem je obuhvaeno 220 ispitanika sa teritorije grada Nia, ujednaenih po polu (110 mladia i 110 devojaka) i ujednaenih po uzrastu: 110 uenika osnovne kole, (uzrasta trinaest do etrnaest godina) i 110 uenika prvog razreda srednje kole (uzrasta petnaest do esnaest godina). U odnosu na preostale socio-demografske varijable struktura uzorka je sledea (tabela 1.):

Deo grada u kome adolescenti ive

Frekvenca

Struktura porodice

Frekvenca 151 39 30 220

Ui centar grada 62 Potpuna porodica iri centar grada 60 ira porodina zajednica Periferija 98 Nepotpuna porodica N 220 Tabela 1. Struktura uzorka prema delu grada u kome adolescenti ive i strukturi porodice

U okviru nepotpunih porodica: 25 adolescenata iz razvedenih porodica, 3 iz porodica u kojima je umro jedan od roditelja i 2 adolescenta ije su se majke opredelile za samohrano roditeljstvo.

2.2.2. Instrumenti U istraivanju su korieni sledei instrumenti: Modifikacija Brennanova Inventara iskustava u bliskim vezama (Kamenov i Jeli, 2003.). Upitnik sadri 18 ajtema. Intenzitet slaganja ili neslaganja sa sadrajem ajtema se izraava na sedmostepenoj Likertovoj skali (primer stavki: Pokuavam da izbegnem preveliko zbliavanje sa lanovima svoje porodice). Na osnovu podataka sa ovog instrumenta najpre se dobijaju kontinuirani skorovi za dve dimenzije (anksioznost i odbacivanje), a zatim se na osnovu inteneziteta dimenzija odreuju tipovi afektivne vezanosti: sigurni (niska anksioznost i nisko odbacivanje), izbegavajui (niska anskioznost i visoko odbacivanje), okupirani (visoka anksioznost, nisko odbacivanje) i bojaljivi (visoka anksioznost i visoko izbegavanje). Pouzdanost upitnika je proverena u ovom istraivanju i moe se rei da je zadovoljavajua ( = 0.828) Upitnik za procenu bazine agresivnosti (SIGMA 4/D, Momirovi i sar., 1991.) namenjen je proceni efikasnosti sistema za regulaciju i kontrolu reakcije napada iz kibernetskog modela regulativnih funkcija. Uptnik sadri 20 tvrdnji (primer stavki: esto se estoko razbesnim; esto mi doe da nekog udarim; Volim da se potuem). Skorovi su u rasponu od 20 do 40 . Istiemo, nie vrednosti ukupnog rezultata znae vii nivo agresivnosti. Pouzdanost upitnika SIGMA 4/D je = 0, 83. Skala traenja uzbuenja - Forma V (Sensation Seeking Scale, SSS - Form V, Zuckerman i sar., 1978.). Skala sadri 40 parova tvrdnji kojima se ispituje potreba za traenjem uzbuenja. Ispitanik u svakom paru bira onu tvrdnju koja ga bolje opisuje (npr. Ponekad volim da radim stvari koje su pomalo zastraujue; Razuman ovek izbegava aktivnosti koje su opasne). Skorovi su u rasponu od 0 do 40. Instrument se sastoji iz etiri subskale: traenje uzbuenja i avantura (UA), traenje iskustava (I), dezinhibicija (D) i podlonost oseanju dosade (OD). Alfa koeficient instrumenta iznosi =0,85, a test-retest relijabilnost 0.89 za tri nedelje, a 0,75 za 6-8 meseci (Zuckerman, 1978.). Upitnik za procenu socio-demografskih podataka nainjen za potrebe istraivanja. Upitnikom smo dobile podatke o polu, uzrastu ispitanika, delu grada u kome ivi (ui centar, iri centar i periferija), kao i strukturi porodice (potpuna/nepotpuna porodica i proirena porodica). 2.2.3. Metod prikupljanja i obrade podataka Prikupljanje podataka za istraivanje sprovedeno je tokom novembra-decembra 2008. godine u Niu (Srbija). Za mlau grupu podaci su prikupljani u dve osnovne, a za stariju grupu u dve srednje kole. Ispitivanje je obavljano grupno, a ispitanici zamoljeni da odgovaraju na pitanja iskreno s obzirom da je istraivanje anonimnog tipa. Objanjeno je da

e se dobijeni odgovori koristiti iskljuivo u naune svrhe. Plan obrade podataka: tehnike deskriptivne statistike, za utvrivanje izraenosti varijabli istraivanja i korelativne tehnike za utvrivanje stepena povezanosti zavisnih i nezavisnih varijabli. 3. REZULTATI ISTRAIVANJA 3.1. Deskriptivna statistika Obrasci afektivnog vezivanja adolescenata
Obrasci AV Sigurni obrazac AV Okupirani obrazac AV Izbegavajui obrazac AV Bojaljivi obrazac AV N Tabela 2. Distribucija obrazaca afektivne vezanosti Frekvence 53 14 126 27 220 Procenti 24.1% 6.4% 57.3% 12.3% 100%

Iz tabele 2. jasno je da u ispitivanom uzorku preovladava izbegavajui obrazac afektivne vezanosti (57.3%), sledi sigurni (24.1%), pa bojaljivi (12.3%) i okupirani (6.4%). Agresivnost adolescenata
N Min Agresivnost 220 21 Tabela 3. Aritmetika sredina na Skali agresivnosti Max 39 AS 29.05 SD 3.584

Iz tabele 3. vidi se da je srednja vrednost svih ispitanika u uzorku na agresivnosti (AS = 29. 05; SD = 3.584) oko teorijske srednje vrednosti (AS= 30).

Potreba za traenjem uzbuenja kod adolescenata

N Skala SSS Subskala UA Subskala I Subskala D 220 220 220 220 Min 6 1 1 0 Max 38 10 9 10 AS 19.17 6.90 4.41 4.51 SD 5.841 2.312 1.759 2.413 2.011

Subskala OD 220 0 9 3.35 Tabela 4. Aritmetika sredina na Skali i subskalama potrebe za traenjem uzbuenja

Podaci u tabeli 4. pokazuju da su srednje vrednosti potrebe za traenjem uzbuenja adolescenata iz uzorka (AS = 19.7, SD = 5.84,) neto nie od teorijskih oekivanja (AS= 21.3,

Perez i Torrubia, 1986.). Srednja vrednost na svim dimenzijama SSS-a je ispod prosenih vrednosti, osim na subskali traenje uzbuenja i avanture koja je na nivou proseka. 3.2. Povezanost obrazaca afektivne vezanosti, agresivnosti i potrebe za traenjem uzbuenja Dobijene rezultate koji se odnose na optu hipotezu predstaviemo kroz hipoteze H1. i H2. Hipoteza H1. odnosi se na povezanost obrazaca afektivne vezanosti i agresivnosti (tabela 5).
Obrasci AV Sigurni obrazac AV r r Sig r Sig r Sig r Sig Agresivnost 0.237** 0.000 -0.100 0,140 -0.103 0.128 -0.079 0.244

Okupirani obrazac AV

Izbegavajui obrazac AV

Bojaljivi obrazac AV r - Pearson Correlation ** statistika znaajnost na nivou 0.01

Tabela 5. Povezanost obrazaca afektivne vezanosti i agresivnosti

Hipoteza H1 je delimino potvrena. Postoji statistiki znaajna negativna korelacija sigurnog obrasca i agresivnosti, dok nesigurni obrasci statistiki znaajno ne koreliraju sa agresivnou. Hipoteza H1.1. je potvrena. Mada tabela 5. pokazuje da sigurni obrazac statistiki znaajno pozitivno korelira sa agresivnou (r=0.237; p<0.00), kad imamo u vidu da vie vrednosti ukupnog rezultata znae nii nivo agresivnosti, zapravo je sigurni obrazac negativno povezan sa agresivnou. Hipoteza H1.2. nije potvrena. Svi nesigurni obrasci afektivne vezanosti (izbegavajui, okupirani i bojaljivi) statistiki znaajno ne koreliraju sa agresivnou, ali postoji tendencija pozitivne povezanosti. Rezultati koji ukazuju na odnos izmeu obrazaca afektivne vezanosti i potrebe za traenjem uzbuenja (H2.) predstavljeni su u tabeli 6.:
r Sigurni obrazac AV Okupirani obrazac AV Izbegavajui obrazac AV Bojaljivi obrazac AV

SSS Subskala UA Subskala I Subskala D Subskala

r sig r sig. r sig. r sig. r

-0.159* 0.018 -0.071 0.293 -0.096 0.154 -0.147* 0.030 -0.119 0.077 220

0.126 0.061 -0.012 0.855 0.108 0.109 0.153* 0.023 0.103 0.128 220

0.062 0.361 0.108 0.109 0.026 0.706 0.001 0.987 0.032 0.641 220

0.020 0.770 -0.061 0.367 0.007 0.923 0.076 0.264 0.031 0.643 220

OD sig. N r - Pearson Correlation

*- statistika znaajnost na nivou 0.05 Tabela 6. Povezanost obrazaca afektivne vezanosti i potrebe za traenjem uzbuenja (celokupna skala SSS i na subskalama)

Hipoteza H2. je delimino opotvrena. Postoji samo statistiki znaajna negativna korelacija sigurnog obrasca afektivne vezanosti i potrebe za traenjem uzbuenja (celokupna skala SSS). Hipoteza H2.1. je delimino potvrena. Povezanost izmeu obrazaca AV i potrebe za traenjem uzbuenja (tabela 6.) ukazuje da sigurni obrazac statistiki znaajno negativno korelira sa ukupnim skorom na SSS. Takoe, sigurni obrazac negativno korelira sa svim dimenzijama potrebe za traenjem uzbuenja, pri emu je statistiki znaajna samo negativna korelacija izmeu sigurnog obrasca i dezinhibicije (r = -0.0147, p< 0.05 ). Hipoteza H2.2. nije potvrena. Ne postoji statistiki znaajna povezanost izbegavajueg obrasca ni sa jednom dimenzijom potrebe za traenjem uzbuenja. Hipoteza H2.3. je delimino potvrena. Okupirani obrazac statistiki znaajno pozitivno korelira samo sa dezinhibicijom (r = 0.0153, p< 0.05). Hipoteza H2.4. nije potvrena. Ne postoji statistiki znaajna povezanost bojaljivog obrasca ni sa jednom dimenzijom potrebe za traenjem uzbuenja. Sledi odgovor na poslednju hipotezu (H3.) o moguoj povezanosti socio-demografskih varijabli (pol, uzrast, deo grada u kome adolescenti ive i struktura porodice) sa osnovnim varijablama ovoga istraivanja (afektivna vezanost, agresivnost, potreba za traenjem uzbuenja). Radi bolje preglednosti podeliemo ih u par celina. Tabele 7. i 8. predstavie povezanost obrazaca afektivne vezanosti sa svim socio-demografskim varijablama, a tabele 9. i 10. odnos agresivnosti i potrebe za traenjem uzbuenja sa socio-demografskim varijablama:

 Uzrast Devojke Mladii N sig sig sig

Sigurni obrazac AV -0.027 0.693 0.096 0.157 -0.096 0.157 220

Okupirani obrazac AV 0.002 0.972 0.000 1.000 0.000 1.000 220

Izbegavajui obrazac AV 0.047 0.485 -0.037 0.588 0.037 0.588 220

Bojaljivi obrazac AV -0.038 0.573 -0.069 0.306 0.069 0.306 220

- Spearmans correlation Tabela 7. Korelacija uzrasta i pola sa obrascima afektivne vezanosti

Potpuna porodica ira por. zajednica Nepotpuna porodica Ui centar iri centar Periferija N sig sig sig sig sig sig

Sigurni obrazacAV 0.060 0.375 -0.122 0.070 0.055 0.418 0.002 0.982 0.013 0.848 -0.013 0.848 220

Izbegavajui obrazac AV 0.010 0.880 0.040 0.555 -0.058 0.389 0.030 0.654 -0.008 0.912 -0.021 0.759 220

Okupirani obrazac AV -0.024 0.718 0.025 0.709 0.005 0.942 -0.009 0.896 0.049 0.466 -0.039 0.564 220

Bojaljivi obrazac AV -0.076 0.264 0.080 0.236 0.013 0.850 -0.019 0.782 -0.042 0.531 0.055 0.417 220

 - Spearmans correlation Tabela 8. Korelacija obrazaca afektivne vezanosti sa strukturom

porodice i delom grada u kome ive

adolescenti Hipoteza H3.1. nije potvrena. Kao to pokazuju tabele 7. i 8., ne postoji statistiki znaajna povezanost obrazaca afektivne vezanosti ni sa jednom socio-demografskom varijablom.
Tabela 9. Korelacija uzrasta i pola sa agresivnou i potrebom za traenjem uzbuenja r Uzrast Devojke Mladii N r sig r sig r sig Agresivn ost 0.125 0.065 0.005 0.940 -.005 .940 220 SSS -0.128 0.059 -0.108 0.111 0.108 0.111 220 Subskala UA 0.084 0.213 0033 0.621 -.033 0.621 220 Subskala I -,125 0.065 0.080 0.236 -.080 0.236 220 Subskala D -0.185** 0.006 -0.247.** 0.000 .247** .000 220 Subskala OD -0.137* 0.043 -0.125 0.065 .125 .065 220

r - Pearson Correlation r Potpuna porodica ira por. zajednica Nepotpuna porodica Ui centar iri centar Periferija N r sig r sig r sig r sig r sig r sig Agresivnost 0.134* 0.048 -0.112 0.098 -0.056 0.408 -0.003 0.965 0.022 0.741 -0.017 0.798 220 SSS -0.074 0.274 0.117 0.083 -0.030 0.659 0.205** 0.002 -0.078 0.251 -0.116 0.086 220 Subskala D -0.145* 0.032 0.128 0.057 0.053 0.436 0.118 0.080 -0.037 0.581 -0.073 0.278 220 Subskala OD -0.014 0.837 0.044 0.520 -0.030 0.661 0.082 0.225 -0.020 0.764 -0.056 0.408 220 Subskala UA -0.014 0.840 0.052 0.443 -0.039 0.561 0.186** 0.006 -0.087 0.197 -0.090 0.182 220 Subskala I -0.014 0.840 0.094 0.164 -0.086 0.203 0.181** 0.007 -0.069 0.310 -0.102 0.132 220

Tabela 10. Korelacija agresivnosti i potrebe za traenjem uzbuenja sa strukturom porodice i delom grada u kome ive adolescenti

Hipoteza H3.2. je delimino potvrena. Postoji statistiki znaajna povezanost agresivnosti i strukture porodice. Postoji negativna povezanost izmeu agresivnosti i pripadnosti potpunim porodicama. Ne postoji statistiki znaajna povezanost agresivnosti, pola i uzrasta. Hipoteza H3.3. je delimino potvrena. Ne postoji statistiki znaajna povezanost potrebe za traenjem uzbuenja (na nivou celokupne skale SSS) i svih socio-demografskih varijabli. Meutim, u pogledu dimenzija SSS-a, kod mladia postoji statistiki znaajna pozitivna povezanost sa dezinhibicijom, a kod devojaka statistiki negativna povezanost sa tom istom subskalom. Postoji, takoe, statistiki negativna povezanost uzrasta i dimenzija dezinhibicija i osetljivost na dosadu. U odnosu na strukturu porodice, samo je dimenzija dezinhibicija statistiki znaajno negativno povezana sa potpunou porodice iz koje potie adolescent. U pogledu dela grada u kome ive adolescenti, pripadnost uem centru grada je pozitivno povezan sa dimenzijama traenje uzbuenja i avanture i traenje iskustva. 4. DISKUSIJA Osnovni cilj istraivanja bio je ispitivanje da li postoji statistiki znaajna povezanost izmeu obrazaca afektivne vezanosti, agresivnosti i potrebe za traenjem uzbuenja u adolescenciji. Najpre emo prodiskutovati rezultate koji se odnose na deskriptivnu statistiku. Rezultat koji ukazuje na izbegavajui obrazac kao najzastupljeniji, razlikuje se od rezultata

ranijih istraivanja u Srbiji u kojima su dominirali sigurni ili okupirani obrazac (StefanoviStanojevi, 2007, eleskov-ori, 2007). Ova distribucija nalikuje distribucijama kakve se dobijaju u ekonomski razvijenim zemljama u kojima je naglasak na ranom osamostaljivanju omladine. Re je o mladima koji su u detinjstvu proli kroz tzv. POP (Protest, Oaj, Poricanje) poneli poruku da drugi nee odgovoriti na njihove signale, te ih ne treba ni slati, ve svu energiju ulagati u sebe i materijalne vrednosti u ono to ne moe da nas izda. O moguim razlozima promene, pre detaljnijih istraivanja, moe se spekulisati na nivou pretpostavke da je porast broja rano osamostaljenih mladih ljudi jedan od pokazatelja praenja trendova karakteristinih za zapadno evropske vaspitne modele. Izraenost agresivnosti Dobijeni nivo agresivnosti (oko teorijske srednje vrednosti) je u skladu sa srednjim vrednostima (SIGMA 4/D) u istraivanju Anelkovi, i sar. (2009) kod adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica. U razumevanju dobijenih rezultata treba imati u vidu da Momirovi (2001), autor instrumenta korienog u istraivanju (SIGMA 4/D), agresivnost, u strukturalnom smislu, odreuje kao faktor relativno visokog reda sa biohemijskom osnovom (epinefrinska i norepinefrinska), mehanizmom probudjivanja (primarna i sekundarna, tj. anksioznosu determinisana agresivnost), mehanizmima modulacije (oralna i analna agresivnost) i mehanizmima kontrole. Upitnikom za procenu bazine agresivnosti (SIGMA 4/D), procenjuje se bazina agresivnost, odnosno, sistem regulacije i kontrole napada, i nije diskriminativan za razliite vidove agresivnog ispoljavanja. elimo i da napomenemo da u svakom sluaju ohrabruje nalaz o dobijenom prosenom skoru na agresivnosti. Ipak, podsetimo se da u uzorku dominira izbegavajui obrazac ije je jedno od osnovnih obeleja da u odnose sa drugima ulaze povrno, da su emocionalno distancirani i oprezni. Podsetimo, takoe, da se agresivnost kod jednog broja adolescenata ne izraava samo kroz manifestno agresivno ponaanje ve, na primer, kao prikrivena depresivnost. Svakako, agresivnost ima i formativnu ulogu u razvoju i funkciju rastereenja napetosti. Dobijeni rezultati (srednje vrednosti neto ispod teorijskih prosenih vrednosti) u skladu su sa srednjim vrednostima u ranijim istraivanjima na adolescentskom uzorku (Arnett, 1990.; Hansen i Brevik, 2001.; Loas i sar., 2001.; Vidanovi i Anelkovi, 2009.). Iako donekle neoekivano za uzrast adolescencije, kada su rizici i provokacije posebno neodoljivi, nalaz ovog istraivanja nije neobian ako se setimo da veina uzorka (65%) dominantno pripada izbegavajuem obrascu. Oni su, jo u detinjstvu, podigli oklop. Ne rizikuju da teko

napravljeni oklop pod dejstvom stimulusa pukne i dovede ih u opasnost da ponovo neto oseaju i da ih ponovo neto boli ili neko razoara. Povezanost obrazaca afektivne vezanosti i agresivnosti Rezultati kau da je oekivanje potvreno - sigurni obrazac AV je negativno povezan sa agresivnou. Svi ostali nesigurni obrasci AV imaju statistiki neznaajnu korelaciju sa agresivnou. Ovo bi mogli da prevedemo i na sledei nain - sigurnost u sebe i poverenje u druge (odlike sigurnog obrasca) neki su od moguih razloga zato adolescenti sa sigurnim obrascem imaju statistiki znaajnu negativnu korelaciju sa agresivnou. Povezanost obrazaca afektivne vezanosti i potrebe za traenjem uzbuenja Dobijeni nalaz o povezanosti obrazaca AV i potrebe za traenjem uzbuenja potvruje postavljeno oekivanje da e trend sniene potrebe za uzbuenjima biti prisutan u sigurnom obrascu afektivne vezanosti. Na prvi pogled, to moe biti pokazatelj adekvatnog razvoja adolescenata sa sigurnim obrascem. Ipak, treba imati u vidu da je jedno od osnovnih obeleja adolescencije traganje za novim iskustvima koje je u funkciji odreenja vlastitog identiteta. U skladu sa tim, postavlja se pitanje da li adolescenti sa sigurnim obrazcem dovoljno adekvatno reaguju na mnoge izazove razvojnog perioda. Dodatno, i nalazi dosadanjih istraivanja u domenu kreativnosti (Zuckerman, 1994; Vidanovi i Anelkovi, 2009) pokazuju da je otvorenost ka nepoznatom i neistraenom, nekonformistiki ivotni stil odlije kreativnih osoba, ukljuujui adolescente. Naboj i traganje za novim je uobiajeno obeleje kreativnih adolecenata. Imajui u vidu dobijene rezultate, pitamo se da li se usvojeni sigurni obrazac kod adolescenata moe smatrati i prediktorom kreativnog razvoja. Naravno, prethodnu pretpostavku, odnosno, zapitanost, nuno je potkrepiti dodatnim podacima i istraivanjima u ovoj oblasti. U ovom kontekstu mogu biti znaajni rezultati istraivanja Loasa i sar. (2001) da snieni nivo traenja uzbuenja moe biti povezan sa ahedonijom, opsesivno-kompulzivnim crtama, pasivnou. Navedena obeleja najee nisu uobiajena obeleja kreativnih osoba. Zbog toga verujemo da bi bilo zanimljivo nalaze naeg istraivanja uporediti sa ispitivanjem afektivne vezanosti i potrebe za traenjem uzbuenja kreativnih adolescenata iz razliitih oblasti kreativnog izraavanja. Takoe znaajnim ini se nalaz da je okupirani obrazac AV - obrazac potencijalnog rizika, jer u ovom obrascu su sve potrebe za traenjem uzbuenja izraenije nego u drugima (sem potrebe za uzbuenjem i avanturom). Posebno upozoravajuim je i nalaz o statistiki znaajnoj pozitivnoj povezanosti ovoga obrasca sa dezinhibicijom. Pretpostavljamo da se u

osnovi radi, psihoanalitiki reeno, o problemu nedovoljno strukturisanog selfa koji je u potrazi da se kroz stalnu stimulaciju odredi u odnosu na libidinozne i agresivne impulse. Meutim, pri pokuaju razumevanja dobijenih rezultata ne treba izgubiti iz vida sagledavanje potrebe za traenjem uzbuenja i iz drugog ugla. Mislimo, pre svega, na nalaze o viem nivou testosterona, estrogena i estrodiala (naroito kod ljudi sa povienom subskalom dezinhibicija), a nii nivo MAO-a (monoamino oksidaze) kod ljudi sa izraenom potrebom za traenjem uzbuenja. Priblino 50% varijabilnosti traenja uzbuenja je genetikog porekla1. Povezanost osnovnih istraivakih varijabli i socio-demografskih varijabli U istraivanju nije dobijena statistiki znaajna povezanost obrazaca afektivne vezanosti ni sa jednom socio-demografskom varijablom. Dobijena tendencija (u vidu statistiki neznaajne, ali pozitivne korelacije izmeu mukog pola i izbegavajueg obrasca, odnosno negativne korelacije izmeu enskog pola i izbegavajueg obrasca) u skladu su sa nalazima inostranih istraivanja da postoji vea izraenost izbegavajueg obrasca kod mladia, (Borman-Spurrell, i sur., 1998.). Mada veina ranijih istraivanja pokazuje da od najranijeg detinjstva postoje razlike meu polovima u razvoju i ispoljavanju agresivnosti (Maccoby i Jacklin, 1980; Crick, 1996),ovo istraivanje to nije potvrdilo. Dobijeni nalaz moemo sagledati ako uzmemo u obzir miljenje npr. Hydea (prema Vasta, 2004) koji smatra da se, ukupno uzevi, polne razlike u agresivnosti smanjuju u mladalatvu. Pored toga, verovatno, razloge moemo traiti i u injenici da instrument korien u istraivanju nije diskriminativan za razliite vidove agresivnog ispoljavanja. Ne zanemarujui ulogu biolokih faktora (Maccoby i Jacklin, 1980 ), imamo u vidu da neki autori (npr. Crick i sar., 1996.) naglaavaju kako mukarci i ene preferiraju razliite oblike ispoljavanja agresivnosti i da se te razlike intenziviraju upravo sa adolescencijom. Nalazi ukazuju da, u pogledu agresivnosti, odrastanje u potpunoj porodici moe predstavljati protektivni faktor za razvoj adolescenata. Podsetimo se da je statistiki
znaajna povezanost agresivnosti i strukture porodice dobijena samo kod adolescenata iz potpunih porodica i da je ona negativna. Do slinih rezultata doli su Hoyt i sar. (prema Shaw i

Ingoldsby, 1999.), poredei decu razvedenih i nerazvedenih roditelja. Autori navode da su deca razvedenih roditelja neposlunija i agresivnija nego njihovi vrnjaci iz potpunih porodica. Kao i u ovom istraivanju, razvod je najei uzrok nastanka veine nepotpunih porodica. Pokazalo se da ne postoji statistiki znaajna povezanost potrebe za traenjem uzbuenja (na
1

www.psychologytoday.com/articles/pto-19941101-000027.html

nivou celokupne skale SSS) i socio-demografskih varijabli, osim varijable koja se odnosi na deo grada u kome adolescenti ive. Zanimljivo je da se statistiki znaajna razlika meu polovima u pravcu povezanosti javila samo u odnosu na dimenziju SSS-a dezinhibicija. Podseamo da subskala dezinhibicija opisuju potrebu za nesputanim ponaanjem u drutvenoj sferi kroz opijanje, poseivanje zabava i traenje raznovrsnosti u seksualnim odnosima. Kako se radi o adolescentskom uzrastu, znamo da su opisana ponaanja generalno ea kod mladia nego devojaka. Rezultati takoe govore da je dezinhibicija, skupa sa osetljivou na dosadu, prisutnija i u mlaem poduzorku adolescenata. Dobijene nalaze mogue je sagledati i u irem kontekstu sloenih emocionalnih procesa vezanih za sam poetak adolescencije. Povremena eksesivna opijanja, eksperimentisanja sa narkoticima, promiskuitetna ponaanja mogu biti nain funkcionisanja izvesnog broja mladih ljudi koji pokuavaju da uu u svet odraslih. U pogledu dela grada u kome ive adolescenti, pripadnost uem centru grada je statistiki znaajno pozitivno povezana sa skorom na celokupnoj skali SSS, kao i sa dimenzijama traenje uzbuenja i avanture i traenje iskustva. Ovaj nalaz moe otvoriti pitanje o znaaju mikrookruenja za razvoj adolescenata i treba ga imati u vidu prilikom buduih istraivanja. ZAKLJUAK Nedostatak teorijskog i istraivakog referentnog okvira u ovoj oblasti je svakako doprineo nainu sagledavanja i interpretacije rezultata. Svesni moguih metodolokih ogranienja istraivanja, kao i potrebe provere rezulata na reprezentativnijem i veem uzorku, najvanije i nesporne rezultate istraivanja naveemo u formi pitanja i time eventualno usmeriti neka budua istraivanja: 1. Dobijena distribucija obrazaca afektivne vezanosti razlikuje se od ranije dobijanih distribucija u Srbiji i nalikuje distribucijama koje se dobijaju u ekonomski razvijenim zemljama. Da li dominacija izbegavajueg obrasca znai da stiu generacije koje su, odrastajui u turbulentnim vremenima i nemajui dovoljno sigurnu bazu za rast i razvoj u roditeljima, oslonac pronalaze u sebi samima? 2. Sigurno afektivno vezani ispitanici imaju statistiki znaajnu negativnu korelaciju ,kako sa potrebom za traenjem uzbuenja, tako i sa agresivnou. Da li se radi o tome da su ovi mladi ljudi naavi sigurnu bazu u sopstvenom domu, odluili da malo saekaju sa odrastanjem i istraivanjem sredine koje uz to ide? 3. Adolescenti iz potpunih porodica imaju statistiki znaajnu negativnu korelaciju sa agresivnou. Verovatno je da ovaj nalaz jo jednom potvruje pretpostavku o porodici kao

protektivnom faktoru. LITERATURA

1. 2.

3.

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.

13.

14. 15.
16.

17.

18.

19.

Ainsworth, M. D. S., Blehar, M.C., Waters, E., & Wall, S. (1978). Patterns of attachment: A psychological study of the strance situation. Hilsdale: NJ, Erlbaum. Ainsworth, M. (1989). Attachment beyond infancy. American Psychologist, 44, 709-716. Anelkovi, V., Vidanovi, S. i Nedeljkovi, J. (2009). Agresivnost i sklonost ka traenju stimulusa adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica. U: Milosavljevi, Lj., Jovanovi, N., Stjepanovi-Zaharijevski, D. (ur.). Protivurenosti socijalizacije mladih i uloga obrazovanja u afirmaciji vrednosti kulture mira, Ni: Filozofski fakultet u Niu, 321-329. Arnett, J. (1990). Contraceptive use, sensation seeking, and adolescent egocentrism. Journal of Youthand Adolescence, 19 (2), 1990. Benenson, J.; Carder, H, & Geib-Cole, S. (2008). The development of boys preferential pleasure in phisical agression. Aggressive Behavior, 34, 254-166. Bowlby, J. (1969). Attachment and loss: Vol. 1 Attachment. New York: Basic Books. Bowlby, J. (1988). A secure base. New York: Basic Book. Borman-Spurrell, E., Allen, J., Hauser, S., Carter, A. & Cole-Detke, H., (1998). Assesing adult attachment: A comparison of interview-based and self report methods. Manuscript submitted for publication. Brennan, K.A., Clark, C.L. & Shaver, P.R. (1998). Self-report measurement of adult romantic attachment: An integrative overview. In Simpson, J.A. & Rholes, W.S. (Eds.). Attachment theory and close relationships, New York: Guilford Press, 46-76. Cassidy, J. & Shaver, P.R. (1999). Handbook of attachment: Theory, research, and clinical applications. New York: Guilford Press. Coie, J.D. &, Dodge, KA. (1997). Aggression and antisocial behavior. In: Damon, W. & Eisenberg, N. (Eds.). Handbook of Child Psychology (5th edition): Vol. 3. Social, Emotional, and Personality Development. New York: Wiley, 779862. Crick, N.R., Bigbee, M.A. & Howes, C. (1996). Gender differences in children's normative beliefs about aggression: How do I hurt thee? Let me count the ways. Child Development, 67, 1003-1014. Crittenden, P. (1989). Internal representational models of attachment relationships. Infant Mental Health Journal, 11, 259-277. Eagly, H &, Steffen V. (1986). Gender and aggressive behavior: A metaanalytic review of the social psychological literature. Psychol Bull, 100, 309330. Fraser, M.W. (1996). Aggressive behaviour in childhood and early adolescence: An ecological-evelopmental perspective on youth violence. Social Work, 41 (1), 37-50. Hansen, B. & Brevik, G. (2001). Sensation seeking as a predictor of positive and negative risk behaviour among adolescents. Personality and individual difference, 4, 627-640. Kamenov, Z. i Jeli, M. (2003). Validacija za mjerenje privrenosti u razliitim vrstama bliskih odnosa: Modifikacija Brennanova Inventara iskustava u bliskim vezama. Suvremena psihologija, 6 (1), 73-92. Loas, D., Verrier, A., Flament, M., Perez-Diaz, F. Corcos, M., Halfon, O., Lang, F., Bizouard, P., Venisse, J., Guelfi, J. & Jeammet, F. (2001). Factorial structure of the Sensation- Seeking Scale- Forme V: Confirmatory factorial analyses in nonclinical and clinical samples. Can . J. Psychiatry, 46, 850855. Main, M. & Hesse, E. (1990). The insecure disorganized/disoriented attachment pattern

20. 21. 22.

23.
24.

25.

26.

27. 28. 29. 30.

31.

32.

33.

34.
35. 36. 37.

in infancy: Precursors and sequelae. In Greenberg, M,. Cicchetti, D. & Cummings, E.M. (Eds.). Attachment during the preschool years: Theory, research and intervention, Chicago: University of Chicago Press, 161-182. Maccoby, E.E. & Jacklin, C.N. (1980). Sex differences in aggression: A rejoinder and reprise. Child Development, 51, 964-980 Momirovi, K., Prot, T. i Bosnar, K. (1991). SIGMA 4/D: Upitnik za procenu bazine anksioznosti dece u dobi od 11 do 15 godina. Psihologija 1-2, 77-86. Olweus, D. (1994). Annotation: bulling at school: Basic facts and effects of a school based intervention program. Journal of Child Psychology and Psychiatry, 35, 11711190. Perez, J. & Torrubia, R. (1986). Fiabilidad y validez de la version espanola de la escala de Busqueda de Sensaciones (forma V). Revista Latino-americana de Psihologia, 18, 7-22. Radke-Yarow, M., Cummings, E. M. Kuczynski, L. & Chapman, M. (1985). Patterns of attachment in two- and-three-year-olds in normal families and families with parental depression. Child Development, 56, 884-893. Shaw, D.S. & Ingoldsby, E.M. (1999). Children of divorce. U: Ammerman, R.T., Hersen, M. & Last, C.G. (Ed.). Handbook of prescriptive treatments for children and adolescents. Needham Heights, MA: Allyn i Bacon. Stefanovi-Stanojevi, T. (2007). Afektivna vezanost kao kroskulturni fenomen. U: Mateji-urii, Z. (ur.). Afektivno vezivanje. Teorija, istraivanje, psihoterapija, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 45-65. Steinberg, L. (2000). We know some things: Parent-adolescent relationships in retrospect and prospect. Journal of Research on Adolescence, 11 (1), 1-19. Stoi, M. (2007). Sklonost ka traenju uzbuenja, emocionalni profil i nivo anksioznosti kod paraglajderista. Diplomski rad, Ni:_Filozofski fakultet u Niu. eleskov-ori, J. (2007). Self concept i obrasci partnerske afektivne vezanosti. U: Mateji-urii, Z. (ur.). Afektivno vezivanje. Teorija, istraivanje, psihoterapija, Beograd: Centar za izdavaku delatnost Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 117-131. Vidanovi, S. i Anelkovi, V. (2009). Sindrom mladalake besmrtnosti: sklonost ka traenju stimulusa i originalnost. U: Stefanovi-Stanojevi, T. (ur.). Studenti, seks i droga: Rizino seksualno ponaanje studenata Univerziteta u Niu i njihova iskustva sa narkoticima. Ni: Centar za nauna istraivanja SANU i Univerzitet u Niu, 115-132. Warn, J. R., Tranter, P. J. & Kingham, S. (2004). Fast and Furious 3: illegal street racing, sensation seeking and driving behaviours in New Zealand, 27th Australasian Transport Research Forum, Adelaide, 29 September 1 October, 2004 Zuckerman, M., Eysenck, S.B.G. & Eysenck, H.J. (1978). Sensation seeking in England and America: Cross-cultural, age and sex comparisons. J. Consult. Clin. Psychol, 46, 139-149. Zuckernmn, M. (1984). Sensation seeking: a comparative approach to a human trail. Behavior and Brain Sciennces, 7, 413-471. Zuckerman, M. (1991). Psychobiology of personality. New York: Cambridge University Press. Zuckerman, M. (1994). Behavioral expression and biosocial bases of sensation seeking. New York: Cambridge University Press. www.psychologytoday.com/articles/pto-19941101-000027.html