Na osnovu lana 45. stav 1. Zakona o Vladi (Slubeni glasnik RS, br.

55/05, 71/05 ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11), Vlada donosi

STRATEGIJU RAZVOJA INTELEKTUALNE SVOJINE ZA PERIOD OD 2011. DO 2015. GODINE

I. UVOD
1. Razlozi za donoenje Strategije

Globalizacija i informaciona tehnoloka revolucija nametnuli su svim zemljama, pa i Republici Srbiji, potrebu da definiu svoju razvojnu poziciju i perspektive, kako na regionalnom, tako i na svetskom nivou. U svim naunim, strunim i politikim raspravama na temu suoavanja sa izazovima novog doba, kao jedinstven odgovor prepoznata je inovacija. To je vrlo kompleksan pojam u ijoj osnovi jeste novina u oblasti:
-

raznih oblika i nivoa znanja (prvenstveno tehnologije, ali i svih drugih vidova intelektualnog stvaralatva); primene istog u vidu novih proizvoda, industrijskih procesa, usluga, organizacije i upravljanja; funkcionisanja trita i drutva u najirem smislu (novi poslovni modeli, novi modeli obrazovanja i sl.).

Stoga je u pojedinim zemljama centralni programsko-razvojni dokument Inovaciona strategija, koja sadri sveobuhvatni program politike stvaranja, pravne zatite, transfera i primene svih vrsta inovacija. Republika Srbija se opredelila za drugi pristup: doneta je Nacionalna strategija odrivog razvoja, kao sveobuhvatni i osnovni programski dokument, iz kojeg proizlaze pojedine strategije koje pokrivaju ue tematske oblasti (npr. Strategija naunog i tehnolokog razvoja, Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzea). Budui da problematika intelektualne svojine predstavlja samo jedan segment pitanja vezanih za

stvaranje i primenu inovacija, Strategija razvoja intelektualne svojine (u daljem tekstu: Strategija) je samo jedan od nekoliko programskih dokumenata koji sadre aktivnosti za unapreenje inovativnosti u Republici Srbiji. U tom smislu, Strategija odreuje pravce, mere i ciljeve kratkoronog, srednjoronog i dugoronog razvoja sistema intelektualne svojine u Republici Srbiji, kako bi on bio kompatibilan sa razvojnim interesima zemlje, koji su projektovani u Strategiji odrivog razvoja. Kratkorono i srednjorono gledano, ostvarenje stratekih ciljeva mora rezultirati ispunjenjem svih obaveza koje je Republika Srbija preuzela na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom, u vezi sa zatitom intelektualne svojine. Ovom strategijom, Republika Srbija se legitimie kao zemlja koja prepoznaje razvojnu ulogu i znaaj intelektualne svojine, na nain na koji je to uinjeno u Evropskoj strategiji za pametan, odriv i sveobuhvatan rast EVROPA 2020 (usvojena od strane Evropskog saveta 17. juna 2010. godine).

2. Intelektualna svojina u kontekstu odrivog ekonomskog rasta 2.1. Ekonomija zasnovana na znanju

Naglaena aktuelnost fenomena intelektualne svojine u poslednjim decenijama uzrokovana je tranzicijom civilizacije iz industrijskog u tzv. post-industrijsko doba, koje se jo naziva i informacionim dobom. Ova smena drutveno-ekonomskih epoha, kao i sve preanje, zasnovana je na tehnolokoj revoluciji koja se odigrala na polju prenosa, uvanja i obrade informacija. Kao to su parna maina i elezniki transport bili okidai za najdublje promene u sferi socijalne i ekonomske organizacije drutva na poetku industrijske ere, tako su kompjuter i Internet inicirali preobraaj drutvenih odnosa u pravcu informacione ere. Re je o univerzalnom procesu koji se odvija neuporedivo bre nego to se odvijala bilo koja druga smena epoha. Brza i jeftina elektronska komunikacija irom sveta ne samo da omoguava sve veem broju ljudi pristup informacijama i njihovu transformaciju u delatno znanje, ve omoguava i efikasno obavljanje poslovnih transakcija, kao i pruanje raznovrsnih usluga bez obzira na geografsku udaljenost uesnika. Posmatrano iz ugla problematike ekonomskog rasta i ukupnog drutvenog razvoja, informaciono drutvo, shvaeno kao oblik kapitalistike privredne organizacije, postavlja nova i specifina pravila igre. Ta pravila igre se skraeno i metaforiki oznaavaju kao ekonomija zasnovana na znanju. Prema neo-klasinoj ekonomskoj teoriji, znanje, kao sastavni deo tzv. ljudskog kapitala ili, jednostavnije reeno, rada oduvek je bilo inilac ekonomskih odnosa. Njegova vrednost se izraavala kroz cenu rada. U uslovima delovanja zakona opadajuih prinosa, ekonomski rast se teorijski objanjavao ekstenzivnim korienjem prirodnih resursa i radne snage, s jedne, i promenama u tehnologiji i organizaciji proizvodnje, s druge strane. Ove promene, koje zapravo

znae primenu novog znanja, smatrale su se egzogenim (spoljnim) faktorom ekonomskog rasta. Troak nastanka novih tehnologija i korist od njihove primene nisu bili integrisani u model rasta jer se smatralo da su one rezultat delovanja vanekonomskih faktora, tj. da su jednostavno date. Evidentne i rapidne promene u ekonomskom i ukupnom ivotu ljudi, koje su posledica eksponencijalnog uveanja naunog i tehnikog znanja tokom poslednjih pola veka, doveli su do revizije modela ekonomskog rasta. U novom (tzv. endogenom) modelu ekonomskog rasta postoje dve nove i bitne postavke. Prva je da se tehnoloke promene sagledavaju kao rezultat ekonomske aktivnosti, te su integrisane u mehanizam funkcionisanja trita. Prema tome, tehnolokim razvojem se moe upravljati odgovarajuom ekonomskom politikom. Druga je da tehnologija, odnosno znanje uopte, kao ekonomsko dobro, nije podlono delovanju zakona opadajuih prinosa, kao to je to sluaj kod ostalih ekonomskih dobara. Osnovu ove bitne razlike izmeu materijalnih i nematerijalnih faktora privreivanja ini fizika priroda tih dobara. Materijalna dobra su oskudna i potrona, dok u svetu nematerijalnih dobara nema oskudice jer svako moe koristiti isto dobro ne ograniavajui drugog u tome, i ne umanjujui supstancu tog dobra. Otuda, znanje se moe neogranieno akumulisati i koristiti, to znai da ono ima potencijal da obezbedi uveanje prinosa proporcionalno investiciji u njegovo stvaranje. Pomenuti model endogenog rasta predstavlja teorijsko tumaenje oiglednog procesa premetanja teita savremene ekonomske aktivnosti od one zasnovane na prirodnim resursima ka onoj zasnovanoj na znanju. Istovremeno, on sadri i viziju opstanka i napretka ljudskog drutva uprkos aktuelnim problemima vezanim za iscrpljenje neobnovljivih prirodnih resursa, energiju, zagaenje ovekove okoline, klimatske promene, rast populacije i dr. Konkretnije, ljudska sposobnost da proizvodi, razmenjuje i primenjuje znanje prepoznata je kao glavni oslonac odrivog ekonomskog rasta u budunosti. U ekonomiji zasnovanoj na znanju, kreiranje, transfer i primena znanja postaju ekonomski procesi koji dobijaju zasebno mesto u drutvenoj podeli rada, i postaju jedan od aspekata ukupnog privrednog procesa. Znanje je privredno dobro za sebe, ija se vrednost zasebno kvantifikuje i iskazuje. Meutim, kad se u ovom kontekstu govori o znanju, neophodno je imati na umu da se pri tom ne misli samo na tehnologiju, odnosno znanje u uskom znaenju te rei. Re znanje u metafori o ekonomiji zasnovanoj na znanju ima i konotaciju informacije u irem smislu. Uslune delatnosti koje se sastoje u obradi i razmeni informacija takoe su karakteristine za ekonomiju zasnovanu na znanju. Isto vai i za privredne aktivnosti u oblasti tzv. realne ekonomije, koje se oslanjaju na eksploataciju simbola koje trite prepoznaje i zasebno vrednuje. Naime, roba ili usluga danas ima vrednost ne samo na osnovu kvaliteta, ve i na osnovu idejnog konteksta u kojem se troi. Isti predmet koji zadovoljava odreenu praktinu ljudsku potrebu imae razliitu vrednost zavisno od toga da li njegov kupac veruje da uz taj predmet nabavlja i dodatno nematerijalno dobro koje proizvoa isporuuje uz njega (npr. reputacija, drutveni presti). Konano, raznovrsni rezultati ljudske kreativnosti, posebno u oblasti umetnosti i zabave, doivljavaju u ekonomiji zasnovanoj na znanju nesluene mogunosti privredne eksploatacije.

Otuda, popularan i iroko prihvaen termin ekonomija zasnovana na znanju trebalo bi da se shvati kao ekonomija zasnovana na korienju nematerijalnih (intelektualnih) dobara. Pouzdani indikatori da je svet u jeku tranzicije ka novoj ekonomiji jesu: jaanje i rast uslunog sektora, proporcionalno smanjenje radne snage u industriji, porast udela intelektualnih dobara u vrednosti proizvoda i usluga, porast udela intelektualnih dobara u vrednosti preduzea i, konano, porast udela ekonomskih aktivnosti koje se zasnivaju na eksploataciji intelektualnih dobara u bruto drutvenom proizvodu.

2.2. Zato je intelektualna svojina vana u proizvodnji znanja

U ekonomiji zasnovanoj na korienju intelektualnih dobara podrazumeva se da ta dobra prvo moraju biti stvorena, odnosno proizvedena, i da se zatim moraju staviti u privrednu funkciju radi ostvarenja dobiti. U trinom modelu privrede, koji se zasniva na privatnoj svojini i privatnoj inicijativi, proizvodnja intelektualnih dobara nailazi na problem koji se sastoji u tome to je intelektualno dobro, po svojoj prirodi, nerivalsko i neiskljuivo, to znai da se moe neogranieno koristiti od strane velikog broja ljudi, uz nemogunost (ili tekou) da se krug korisnika ogranii samo na one koji su ekonomski doprineli njegovom stvaranju. Ekonomskim renikom reeno, marginalni troak korienja ve stvorenog intelektualnog dobra u uslovima slobode konkurencije je skoro ravan nuli. Sa stanovita statike efikasnosti trita, to je optimalna situacija na kojoj se zasniva potencijal intelektualnih dobara da uveavaju marginalni prinos. S druge strane, upravo zbog toga trite ima tendenciju da podbaci u motivisanju homo economicus-a da investira u proizvodnju intelektualnih dobara, to rezultuje suboptimalnom ponudom novih intelektualnih dobara. Problem se svodi na prisvajanje koristi od novih intelektualnih dobara. Jedno od sredstava ekonomske politike jesu prava intelektualne svojine, koja obezbeuju subjektu koji je investirao rad i kapital u nastanak novog intelektualnog dobra, iskljuivo pravo privredne eksploatacije istog, pod odreenim zakonskim uslovima i uz odreena zakonska ogranienja. Konkretno, ti oblici intelektualne svojine su patent, autorsko pravo, pravo zatite biljnih sorti i pravo zatite topografije integrisanog kola. Tako su ova prava intelektualne svojine, zapravo, oblik dravne intervencije u trite, koja ima za cilj da, putem ogranienja konkurencije, motivie homo economicus-a da investira u stvaranje novih intelektualnih dobara. Meutim, budui da ograniavaju konkurenciju, pomenuta prava intelektualne svojine umanjuju statiku efikasnost trita, to predstavlja svojevrsni drutveni troak postojanja ovih prava. Otuda, ekonomska misija ovih prava intelektualne svojine je ambivalentna; svojim podsticajnim delovanjem na nastanak novih intelektualnih dobara, ona otklanjaju pomenutu slabost trita da to uini samo od sebe dok ogranienje konkurencije, koje je imanentno ovim pravima, ne sme ponititi drutvenu korist od novih intelektualnih dobara.

Naravno, proizvodnja intelektualnih dobara u drutvu nije zavisna samo od delotvornosti prava intelektualne svojine kao podsticaja upuenog privatnom sektoru. Drava primenjuje i druge podsticajne metode za kreiranje intelektualnih dobara, posebno naunog i tehnikog znanja. Zajedniko svojstvo svih tih metoda jeste da angauju i raspodeljuju sredstva poreskih obveznika za ostvarenje odreenih programa istraivanja i razvoja. To mogu biti grantovi koji se daju javnim ustanovama, zatim subvencije privatnim subjektima, javne nabavke putem kojih se naruuju odreena istraivanja ili razvoj, nagrade i, konano, poreske stimulacije. Za stvaralatvo u oblasti umetnosti i kulture primenjuju se slini modeli. Najzad, valjano ureeno trite, jake institucije, dobar sistem obrazovanja i zdrav preduzetniki duh ine dobru osnovu za obilnu i spontanu produkciju raznovrsnih intelektualnih dobara ak i bez ikakve direktne dravne intervencije.

2.3. Pojam i funkcije intelektualne svojine

Intelektualna svojina je pojam koji ima svoje pravniko (ue) i ekonomsko (ire) znaenje. Pravniko znaenje intelektualne svojine svodi se na skup iskljuivih, preteno imovinskih prava kojima se tite odreena intelektualna dobra, pod zakonom propisanim uslovima i uz odreena zakonska ogranienja. Ta prava se dele na autorsko pravo, srodna prava i prava industrijske svojine. U srodna prava se ubrajaju: pravo interpretatora, pravo proizvoaa fonograma, pravo proizvoaa videograma, pravo proizvoaa emisija i pravo proizvoaa baza podataka. U prava industrijske svojine ubrajaju se: patent, pravo zatite biljnih sorti, pravo zatite topografije integrisanih kola, ig, pravo zatite dizajna, pravo zatite oznake geografskog porekla. Pored znaajnih razlika u predmetu, uslovima zatite i sadrini ovih prava, moe se rei da je zajedniki imenitelj svima da za predmet zatite imaju odreenu vrstu intelektualnog dobra i da svog titulara ovlauju da drugome zabrani ili dozvoli korienje tog dobra. Ekonomsko znaenje intelektualne svojine proiruje izloeni koncept na sve vrste intelektualnih dobara (dakle, ne samo na ona koja su zakonima o intelektualnoj svojini predviena kao mogui predmet zatite), pod uslovom da je obezbeen bilo koji pravni ili faktiki mehanizam aproprijacije koristi od privrednog korienja tog dobra. Najmarkantniji oblik tog proirenog (metaforinog) koncepta intelektualne svojine jeste poslovna tajna. Ekskluzivnost u pogledu privrednog korienja tajne postie se faktikom nedostupnou iste drugima, a ne na temelju iskljuivog prava. Dalje, informacije i znanje koje imaju praktinu upotrebljivost u privrednom ivotu mogu biti predmet intelektualne svojine i kad nisu predmet pravne zatite, niti predmet tajne. To je sluaj onda kad na osnovu vremenske prednosti u pogledu poetka korienja tog intelektualnog dobra privredni subjekt stekne povoljnu trinu poziciju koja mu omoguuje da u razumnom vremenskom periodu povrati troak stvaranja tog dobra, odnosno da u duem vremenskom periodu zadri prednost nad konkurentima zahvaljujui dobroj organizaciji,
5

ponudi komplementarne robe ili usluga i sl. Ekonomski pogled na intelektualnu svojinu fokusira se na imovinsku vrednost koja lei u intelektualnom dobru, koja se moe materijalizovati i prisvojiti samo ukoliko se to dobro ekonomski koristi, bez obzira da li je ono pravno zatieno ili ne. U ovoj Strategiji je teite na pravno zatienoj intelektualnoj svojini zato to je taj koncept specifian i podran posebnim pravno-institucionalnim aranmanima. Ipak, ekonomski koncept intelektualne svojine je vaan za Strategiju jer skree panju na to da intelektualna svojina u svom uem pravnikom znaenju nije sredstvo ekonomskog razvoja ako se privredno ne koristi. Drugim reima, nijedno pravo intelektualne svojine nema ekonomsku vrednost po sebi, na osnovu injenice da je utemeljeno na zakonu, odnosno da je priznato odlukom dravnog organa. Ono to pretvara pravo intelektualne svojine u ekonomsku vrednost jeste njegovo produktivno korienje. Isto tako, okolnost da odreeno intelektualno dobro nije zatieno nijednim pravom intelektualne svojine ne samo da nije prepreka njegovom ekonomskom korienju, nego nije nuno ni prepreka ostvarenju i aproprijaciji prinosa od toga. tavie, u pojedinim situacijama je strateki povoljnije za poslovnog subjekta da pribegne faktikoj zatiti odreenog intelektualnog dobra u vidu poslovne tajne, nego pravnoj zatiti u vidu patenta ili drugog prava industrijske svojine. Imajui sve ovo u vidu, moe se konstatovati da pravo intelektualne svojine ima nekoliko osnovnih funkcija: prva je da stavljanjem u izgled zakonskog monopola na privrednu eksploataciju novih intelektualnih tvorevina kao to su pronalasci, biljne sorte, topografije integrisanih kola i autorska dela, ono stimulie proizvodnju tih tvorevina, i na taj nain daje doprinos tehnolokom i kulturnom napretku drutva. Druga je da obezbeenjem iskljuivog prava na korienje znakova razlikovanja (robne marke, oznake geografskog porekla proizvoda i industrijskog dizajna) ono smanjuje informacionu asimetriju izmeu subjekata koji nude, i subjekata koji trae odreenu robu ili uslugu na tritu, ime se smanjuju transakcioni trokovi, stimulie ulaganje u kvalitet robe i usluga, pa time i doprinosi efikasnosti trita. Trea se sastoji u olakavanju prometa prava na korienje intelektualnih dobara, tako to postoji zakonski osnov za sukcesiju prava kako inter vivos (putem ugovora i ex lege), tako i mortis causae. Iz ove funkcije logino proizlazi i etvrta: olakanje ekonomske primene zatienih intelektualnih dobara. Naime, u sluajevima kad titular prava nema kapacitet ili interes da neposredno iskoriava odreeno intelektualno dobro koje je predmet odgovarajueg prava intelektualne svojine, on moe ustupiti ili preneti to pravo onom subjektu koji ima kapacitet i interes za to. Na taj nain vie intelektualnih dobara nalazi svoj put do primene, nego to bi to bio sluaj da nisu predmet zatite odgovarajueg prava intelektualne svojine. U zemljama u tranziciji, kao to je Republika Srbija, pravo intelektualne svojine ima jednu dodatnu karakteristinu funkciju koja je, sa stanovnita tekue ekonomske politike, ponekad ak u prvom planu. Re je o funkciji privlaenja stranih direktnih investicija. U uslovima globalne ekonomije kapital trai povoljne uslove za privreivanje, kao to su blizina izvora sirovina, kvalitetna i jeftina radna snaga, dobra komunikaciona infrastruktura, stimulativan
6

poreski sistem. Efikasna pravna zatita intelektualne svojine nesumnjivo ohrabruje inostrane firme da u zemlju donesu proizvodnju i usluge zasnovane na novim tehnologijama, renomiranim robnim i uslunim markama, kao i tzv. kreativnu industriju. Delotvoran sistem zatite intelektualne svojine predstavlja sastavni deo poslovnog okruenja koje povoljno utie na razvoj domae ekonomije zasnovane na znanju, deluje podsticajno na projekte istraivanja i razvoja i razvoj sektora nove ekonomije. Na taj nain, srpska privreda moe od pretenog neto korisnika zatienih intelektualnih dobara postati njihov neto davalac, to srednjorono i dugorono moe povoljno delovati na njene spoljnotrgovinske performanse.

3. Sadrina i sistematika Strategije

Strategija je programsko-planski dokument koji se odnosi na period od 2011. do 2015. godine. Ona se sastoji od vizije nacionalnog sistema intelektualne svojine 2015. godine i od Akcionog plana sa konkretnim merama koje Republika Srbija mora da sprovede u pravcu realizacije ove vizije. Strategija polazi od toga da logian inovacioni sistem podrazumeva kompleksne pakete stimulativnih pravno-institucionalnih uslova za: stvaranje novih intelektualnih dobara, transfer intelektualnih dobara, i primenu intelektualnih dobara. Od kljune vanosti je uspostavljanje partnerske saradnike mree izmeu drave kao finansijera najveeg dela nauno-istraivakog rada, javnih nauno-istraivakih organizacija, odnosno univerziteta kao nosilaca istraivanja i razvoja, i privrede koja istovremeno mora biti i sufinansijer i naruilac i korisnik tih rezultata. U toj partnerskoj saradnji, u kojoj se odvijaju stvaranje, transfer i primena novih intelektualnih dobara, pitanja intelektualne svojine postavljaju se od poetka do kraja saradnje, te mogu biti njen katalizator ali i faktor neuspeha. Ipak, sistematika Strategije se ne zasniva na funkcionalnom, ve na strukturnom pristupu pitanjima intelektualne svojine. Drugim reima, kako vizija nacionalnog sistema intelektualne svojine, tako i mere koje je neophodno preduzeti u narednom periodu, okrenuti su svojstvima samog sistema, a ne spekulisanju eljenim efektima. Pretpostavka na kojoj Strategija poiva jeste da e nauno utvrene funkcije intelektualne svojine (koje su napred izloene) uiniti da predloene mere, poboljavajui kvalitet sistema, proizvedu odgovarajue pozitivne efekte na nacionalnu ekonomiju i razvoj. Strategija se sastoji od etiri dela: a) pravno-institucionalna osnova zatite intelektualne svojine, b) suzbijanje i sankcionisanje povreda prava intelektualne svojine, c) privredna primena intelektualne svojine i d) podizanje javne svesti i obrazovanje. U okviru svakog od pomenutih delova bie prvo dat koncizan pregled aktuelnog stanja u konkretnoj oblasti, a zatim navedene obrazloene mere koje je potrebno preduzeti u cilju ostvarenja vizije nacionalnog sistema intelektualne svojine do 2015. godine. Sastavni deo Strategije je i akcioni plan u kojem su na

tabelaran nain prikazane mere, organi nadleni za njihovo sprovoenje, kao i indikatori uspeha tih mera.

: / //

4. Vizija nacionalnog sistema intelektualne svojine do 2015. godine

Prioritetni ciljevi Strategije razvoja intelektualne svojine koji bi trebali da budu ostvareni do 2015. godine su:
-

uspostavljen je nivo zatite intelektualne, industrijske i komercijalne svojine koji je slian nivou koji postoji u Evropskoj uniji, ukljuujui i delotvorna sredstva za sprovoenje tih prava; uhodan je mehanizam permanentnog usaglaavanja domaih propisa sa novim propisima Evropske unije; Zavod za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: Zavod) je javna agencija koja se preteno finansira iz sopstvenih prihoda, i izvrava svoje upravne nadlenosti na brz i efikasan nain zahvaljujui dobroj unutranjoj organizaciji i korienju savremene informacionokomunikacione tehnologije; bar treina kapaciteta Zavoda je angaovana na ne-administrativnim poslovima pruanja informacionih usluga korisnicima, njihovoj edukaciji u oblasti zatite i primene intelektualne svojine, posredovanja izmeu nosilaca prava i privrede, i koordinisanju akcija sa drugim dravnim organima u vezi sa intelektualnom svojinom; zahvaljujui poveanom kapacitetu i veoj strunosti policije, inspekcija, carine, tuilatva i sudova nivo piratstva i krivotvorenja robe sveden na prosek koji postoji u zemljama najnovijim lanicama Evropske unije, dok se sve ostale povrede prava intelektualne svojine procesuiraju u najkraem roku;

na najveim dravnim univerzitetima su uspostavljene kancelarije za transfer tehnologije; javno-privatno partnerstvo izmeu nauno-istraivakih organizacija, odnosno univerziteta, s jedne, i privrede, s druge strane, biva olakano preciznim regulisanjem pitanja prava intelektualne svojine u zakonu, podzakonskim aktima i internim aktima; uspostavljeni su programi za afirmisanje inovacione delatnosti, koji ukljuuju razne oblike takmienja koja se sprovode pod strogim i visoko strunim kriterijumima; sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava je u celini uspostavljen i kontinuirano funkcionie bez sistemskih tekoa; autori i interpretatori, s jedne, i kreativna industrija, s druge strane, prepoznaju da je glavna poluga njihovog privrednog funkcionisanja pravo intelektualne svojine, te unapreuju struni nivo svojih meusobnih pravnih transakcija; udruenja autora i interpretatora poinju da deluju kao strune organizacije koje izrauju tipske ugovore i minimalne tarife za svoje lanove; na svim dravnim fakultetima na kojima se izuavaju pravo, tehnika, ekonomija, poljoprivreda, umetnost ili upravljanje postoji nastava iz prava intelektualne svojine; postoje programi za animiranje aka osnovnih kola, kojima se kroz osnovno obrazovanje populariu intelektualna svojina i kreativnost.

II. PRAVNO-INSTITUCIONALNA OSNOVA ZATITE INTELEKTUALNE SVOJINE

1. Stanje u oblasti

Republika Srbija je zemlja relativno duge tradicije pravne zatite intelektualne svojine (bila je jedna od jedanaest drava utemeljivaa Pariske unije za zatitu intelektualne svojine 1883. godine). Uvek otvorena za uvoenje visokih standarda zatite, Republika Srbija je svojim propisima pratila i implementirala veliki broj meunarodnih konvencija iz ove oblasti, kojima je pristupala. Posebno je od 2000. godine, u kontekstu procesa evropske integracije Republike Srbije, intenzivirana harmonizacija domaih propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju, koji je Republika Srbija zakljuila sa Evropskom unijom. U Republici Srbiji su na snazi sledei zakoni kojima se ureuje pravna zatita intelektualne svojine:
1) Zakon o autorskom i srodnim pravima (Slubeni glasnik RS, broj 104/09);

2) Zakon o patentima (Slubeni list SCG, br. 32/04 i 35/04 ispr. i Slubeni glasnik RS, br. 115/06 ispr.); 3) Zakon o igovima (Slubeni glasnik RS, broj 104/09); 4) Zakon o pravnoj zatiti industrijskog dizajna (Slubeni glasnik RS, broj 104/09); 5) Zakon o zatiti topografija integrisanih kola (Slubeni glasnik RS, broj 104/09); 6) Zakon o zatiti prava oplemenjivaa biljnih sorti (Slubeni glasnik RS, broj 41/09); 7) Zakon o oznakama geografskog porekla (Slubeni glasnik RS, broj 18/10); 8) Zakon o vinu (Slubeni glasnik RS, broj 41/09); 9) Zakon o rakiji i drugim alkoholnim piima (Slubeni glasnik RS, broj 41/09); 10) Zakon o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine (Slubeni glasnik RS, br. 46/06 i 104/09 dr. zakoni); 11) Carinski zakon (Slubeni glasnik RS, broj 18/10).

Pored nabrojanih zakona, doneti su i odgovarajui podzakonski akti:

1) Uredba o uslovima koje treba da ispunjavaju primerci autorskih dela i predmeta srodnih

prava koji se deponuju, unoenju u evidenciju i deponovanju autorskih dela i predmeta srodnih prava, i sadraju evidencije deponovanih autorskih dela i predmeta srodnih prava, kod nadlenog organa (Slubeni glasnik RS, broj 45/10); 2) Uredba o utvrivanju liste tehnikih ureaja i predmeta za koje postoji obaveza plaanja posebne naknade nosiocima autorskog i srodnih prava (Slubeni glasnik RS, broj 45/10); 3) Uredba o postupku za pravnu zatitu pronalazaka (Slubeni list SCG, broj 62/04); 4) Uredba o sadrini registra prijava i registra igova, sadrini zahteva i predloga koji se podnose u postupku za priznanje i zatitu iga, i podacima koji se objavljuju u slubenom glasilu nadlenog organa (Slubeni glasnik RS, broj 43/10 ); 5) Uredba o sadrini registra prijava i registra industrijskog dizajna, sadrini zahteva koji se podnose u postupku za priznanje i zatitu prava na industrijski dizajn, i podacima koji se objavljuju u slubenom glasilu nadlenog organa (Slubeni glasnik RS, broj 43/10); 6) Uredba o sadrini registra prijava i registra topografija i sadrini zahteva za priznanje prava na topografiju u postupku za pravnu zatitu topografija integrisanih kola (Slubeni glasnik RS, broj 45/10); 7) Uredba o upisu u Registar zastupnika koji vodi Savezni zavod za intelektualnu svojinu (Slubeni list SRJ, broj 39/95); 8) Uredba o uslovima i nainu primene mera za zatitu prava intelektualne svojine na granici (Slubeni glasnik RS, broj 86/10); 9) Pravilnik o nainu polaganja posebnog strunog ispita za lica koja se bave zastupanjem u postupku zatite pronalazaka, igova, modela, uzoraka i geografskih oznaka porekla (Slubeni list SRJ, broj 48/95); 10) Pravilnik o listi vrsta poljoprivrednog bilja na koje se odnose izuzeci od prava oplemenjivaa i o elementima za odreivanje malih poljoprivrednih proizvoaa (Slubeni glasnik RS, broj 38/10); 11) Pravilnik o sadrini i nainu voenja registra zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivaa biljnih sorti, registra zatienih biljnih sorti, registra prenesenih prava oplemenjivaa i registra ugovora o licenci(Slubeni glasnik RS, broj 70/09); 12) Pravilnik o sadrini zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivaa biljne sorte i dokumentaciji koja se prilae uz ovaj zahtev,, kao i koliini i nainu dostavljanja uzoraka reprodukcionog materijala sorte (Slubeni glasnik RS, broj 82/09);
10

13) Pravilnik o zatiti geografskog porekla vina i rakije (Slubeni glasnik SRS, br. 23/80 i 30/80 ispr.).

U upravnom postupku za sticanje subjektivnih prava intelektualne svojine supsidijerno se primenjuje i Zakon o optem upravnom postupku (Slubeni list SRJ, br. 33/97, 31/01, Slubeni glasnik RS, br. 30/10). Materija administrativnih taksi i posebnih naknada koje se plaaju u postupku sticanja prava intelektualne svojine ureena je sledeim propisima:
1) Zakon o republikim administrativnim taksama (Slubeni glasnik RS, br. 43/03, 51/03 ispr., 61/05, 101/05 dr. zakon, 5/09 i 54/09); 2) Odluka o visini naknada posebnih trokova postupka koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu i naknada trokova za pruanje informacionih usluga Zavoda (Slubeni list SCG, broj 3/06); 3) Odluka o visini trokova obavljanja poslova vezanih za geografsko poreklo, kontrole groa namenjenog za proizvodnju vina sa geografskim poreklom, kontrole proizvodnje vina sa geografskim poreklom , kao i ispitivanje kvaliteta i senzornog ocenjivanja vina sa geografskim poreklom (Slubeni glasnik RS, broj 30/10).

Nabrojanim vaeim propisima Republika Srbija ispunjava svoje obaveze iz univerzalnih meunarodnih konvencija iji je lan. To su:
1) Uredba o ratifikaciji Konvencije o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 31/72 i Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 4/86 - dr. uredba); 2) Uredba o ratifikaciji Pariske konvencije za zatitu industrijske svojine (Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 5/74 i Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori, br. 7/86 dr. uredba); 3) Zakon o ratifikaciji Bernske konvencije za zatitu knjievnih i umetnikih dela (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, br. 14/75 i br. 4/86 uredba); 4) Zakon o potvrivanju Madridskog sporazuma o suzbijanju lanih i prevarnih oznaka porekla na proizvodima (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 1/99); 5) Uredba o ratifikaciji Madridskog aranmana o meunarodnom registrovanju igova od 14. aprila 1891. godine, revidiranog u Brislu 14. decembra 1900. godine, u Vaingtonu 2. juna 1911. godine, u Hagu 6. novembra 1925. godine, u Londonu 2. juna 1934. godine, u Nici 15. juna 1957. godine i u Stokholmu 14. jula 1967. godine (Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, broj 2/74); 6) Zakon o potvrivanju Protokola koji se odnosi na Madridski aranman o meunarodnom registrovanju igova (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 2/97); 7) Zakon o potvrivanju Hakog sporazuma o meunarodnom prijavljivanju industrijskih uzoraka i modela (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 3/93); 8) Zakon o potvrivanju Nianskog sporazuma o meunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja igova, od 15. juna 1957. godine, revidiranog u Stokholmu 14. jula 1967. godine i enevi 13. maja 1977. godine i izmenjenog 28. septembra 1979. godine (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 19/10);

11

9) Zakon o potvrivanju Lisabonskog aranmana o zatiti oznaka porekla i njihovom meunarodnom registrovanju (Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 6/98); 10) Zakon o potvrivanju Meunarodne konvencije o zatiti izvoaa, proizvoaa fonograma i ustanova za radio-difuziju (Rimska konvencija) (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 13/02); 11) Uredba o ratifikaciji Lokarnskog aranmana o ustanovljenju meunarodne klasifikacije za industrijske uzorke i modele (Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, broj 51/74); 12) Zakon o potvrivanju Ugovora o saradnji u oblasti patenata, sa Pravilnikom za sprovoenje Ugovora o saradnji u oblasti patenata (PCT ugovor) (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 3/96 i Slubeni list SCG, broj 32/04 dr. zakon); 13) Zakon o ratifikaciji Sporazuma izmeu Savezne vlade Republike Jugoslavije i Evropske patentne organizacije o saradnji u oblasti patenata (Sporazum o saradnji i proirenju), sa aneksom (Slubeni list SCG Meunarodni ugovori, broj 14/04); 14) Zakon o potvrivanju Strazburkog sporazuma o meunarodnoj klasifikaciji patenata od 24. marta 1971. godine, sa izmenama od 28. septembra 1979. godine (Slubeni list RS Meunarodni ugovori, broj 42/09); 15) Uredba o ratifikaciji Svetske (univerzalne) konvencije o autorskom pravu, sa prilozima, izmenjene 24. jula 1971. godine (Slubeni list SFRJ Meunarodni ugovori broj 54/73); 16) Zakon o potvrivanju Konvencije o zatiti proizvoaa fonograma od neovlaenog umnoavanja njihovih fonograma (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 13/02); 17) Zakon o potvrivanju Sporazuma o ustanovljenju meunarodne klasifikacije figurativnih elemenata igova sainjenog u Beu, 12. juna 1973. godine, sa izmenama od 1. oktobra 1985. godine (Slubeni list RS Meunarodni ugovori, broj 42/09); 18) Uredba o ratifikaciji Konvencije o distribuciji signala za prenos programa preko satelita (Slubeni list SFRJ - Meunarodni ugovori, broj 13/77); 19) Zakon o potvrivanju Budimpetanskog sporazuma o meunarodnom priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 3/93); 20) Zakon o potvrivanju Najrobijskog ugovora o zatiti olimpijskog simbola, sa aneksom (Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 1/99); 21) Zakon o potvrivanju Ugovora o igovnom pravu (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 4/98); 22) Zakon o potvrivanju WIPO Ugovora o autorskom pravu (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 13/02); 23) Zakon o potvrivanju WIPO Ugovora o interpretacijama i fonogramima (Slubeni list SRJ Meunarodni ugovori, broj 13/02); 24) Zakon o potvrivanju Ugovora o patentnom pravu (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 19/10) 25) Zakon o potvrivanju Singapurskog ugovora o igovnom pravu, Pravilnika za sprovoenje Singapurskog ugovora o igovnom pravu i Rezolucije Diplomatske konferencije kojom se dopunjuju Singapurski ugovor o igovnom pravu i Pravilnik za sprovoenje Singapurskog ugovora o igovnom pravu (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 5/10).

12

Republika Srbija je 2010. godine donela Zakon o potvrivanju Meunarodne konvencije za zatitu novih biljnih sorti (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 19/10), ime se opredelila za prihvatanje sistema koji je utemeljen ovom konvencijom. Meutim, da bi Republika Srbija postala lanica Unije za zatitu novih biljnih sorti, neophodno je da izmeni i dopuni Zakon o zatiti prava oplemenjivaa biljnih sorti (Slubeni glasnik RS, broj 41/09). Posle sedam godina vaenja Sporazuma o saradnji i proirenju, koji je zakljuila sa Evropskom patentnom organizacijom, Republika Srbija je 2010. godine postala lanica Konvencije o evropskom patentu, pa time i punopravna lanica Evropske patentne organizacije. Na osnovu mree nabrojanih nacionalnih i meunarodnih propisa, moe se konstatovati da u Republici Srbiji postoji pravni osnov za pristup domaih i stranih subjekata zatiti intelektualne svojine, koji odgovara visokim meunarodnim standardima. Ipak, postoji potreba za daljim radom na unapreenju i izgradnji celovitosti pravne osnove zatite intelektualne svojine, posebno u kontekstu pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji i daljeg toka procesa evropske integracije. Konkretno, prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju (lanovi 75. i 139.) i Prelaznom sporazumu (lan 40. stav 3.), Republika Srbija je u obavezi da u roku od pet godina od stupanja na snagu Prelaznog sporazuma obezbedi nivo zatite intelektualne svojine koji je slian nivou koji postoji u Evropskoj uniji, ukljuujui i delotvorna sredstva za sprovoenje tih prava.1 Ovaj rok istie 31. decembra 2013. godine, imajui u vidu da je Odbor za sprovoenje Prelaznog sporazuma utvrdio da se kao poetak sprovoenja svih obaveza i raunanja svih prelaznih rokova rauna 1. januar 2009. godine. Kad je re o institucionalnoj osnovi zatite intelektualne svojine, potrebno je imati u vidu da se subjektivno autorsko pravo i srodna prava stiu na osnovu injenice nastanka intelektualnog dobra koje je predmet zatite, to znai da ne postoji upravni postupak za sticanje prava. Nasuprot tome, sva subjektivna prava industrijske svojine stiu se u upravnom postupku. Nadleni organ uprave za zatitu intelektualne svojine je Zavod za intelektualnu svojinu, koji sprovodi upravni postupak za sticanje svih prava industrijske svojine, osim prava oplemenjivaa novih biljnih sorti i prava na oznake geografskog porekla vina, rakije i drugih alkoholnih pia u Republici Srbiji. Oplemenjivai stiu svoja prava u postupku koji vodi Uprava za zatitu bilja u sastavu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede. Navedene poslove obavlja Grupa za zatitu biljnih sorti i bioloku sigurnost u kojoj su zaposlena tri dravna slubenika sa odgovarajuom visokom strunom spremom. Takoe, na osnovu vaeih propisa za vino, kao i rakiju i druga alkoholna pia, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede, Sektor za agrarnu politiku ima nadlenost u voenju upravnog postupka za zatitu oznaka geografskog porekla za vino, kao i rakiju i druga alkoholna pia.
1

40. ( 75. ) , 3. 40. ( 3. 75. ) , 2004/48/ 29. 2004. .

13

Zavod je dravni organ koji kontinuirano radi od 1920. godine, kad je ukazom Kralja Aleksandra osnovan pod nazivom Uprava za industrisku svojinu. Nadlenost Zavoda je propisana Zakonom o ministarstvima (Slubeni glasnik RS, broj 16/11). Na osnovu lana 31. ovog zakona Zavod obavlja strune poslove i poslove dravne uprave koji se odnose na: patent i mali patent, ig, dizajn, oznaku geografskog porekla, topografiju integrisanog kola, autorsko pravo i srodna prava; primenu meunarodnih ugovora iz oblasti zatite intelektualne svojine i predstavljanje i zastupanje interesa Republike Srbije u specijalizovanim meunarodnim organizacijama za zatitu intelektualne svojine; nadzor nad radom organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog prava i srodnih prava; razvoj u oblasti zatite intelektualne svojine; informaciono-obrazovne poslove u oblasti zatite intelektualne svojine, kao i druge poslove odreene zakonom. Zavod trenutno zapoljava 97 dravnih slubenika i nametenika, od kojih su 69 fakultetski obrazovani, 4 sa viom strunom spremom i 24 sa srednjom. U poslednjih nekoliko godina Zavod se nalazi u procesu intenzivne kadrovske obnove i modernizacije iji cilj jeste uveanje kapaciteta ove institucije radi efikasnijeg vrenja njene nadlenosti. Preteno zahvaljujui inostranoj pomoi (fondovi EU, Evropskog zavoda za patente i Svetske organizacije za intelektualnu svojinu), ostvaren je znaajan napredak u oblasti komunikaciono-informacione infrastrukture, ime je ne samo rad zaposlenih u Zavodu postao bri i kvalitetniji, nego je i zainteresovanim subjektima izvan Zavoda omogueno da preko sajta Zavoda imaju uvid u odreene baze podataka. Taj proces se odvija u kontekstu proirenja i postepenog premetanja teita aktivnosti zavoda sa onih administrativnih (voenje upravnog postupka) na one koji su okrenuti pruanju informacionih usluga, edukaciji, posredovanju i koordinaciji izmeu predstavnika pojedinih relevantnih interesnih grupa. Uz to, dolo je do znaajnog kadrovskog ojaanja Odseka za autorsko i srodna prava, koji e pojaati ne samo svoju nadzornu, ve i koordinacionu ulogu u oblasti kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Zadravajui se za sad samo na administrativnim poslovima Zavoda, moe se konstatovati da je u toku jedan trend koji je karakteristian ne samo za male zemlje i zemlje u tranziciji, ve za sve drave koje su, kao Republika Srbija, integrisane u pojedine meunarodne sisteme sticanja prava intelektualne svojine. Naime, ovi sistemi olakavaju i pojeftinjuju zatitu istog intelektualnog dobra (npr. pronalaska) u veem broju drava tako to omoguuju validno izvravanje pojedinih radnji u upravnom postupku i u stranim, odnosno meunarodnim institucijama, ime dovode do rastereenja uprave za intelektualnu svojinu zemlje traenja zatite. Taj proces je najdalje odmakao u oblasti priznanja patenata, gde su uslovi za priznanje prava univerzalni: stranac koji eli patent u Republici Srbiji, kombinujui mogunosti koje mu daju Ugovor o saradnji u oblasti patenata i Evropska patentna konvencija, stie patent a da Zavod u celoj toj proceduri nema takorei nikakav zadatak osim upisa patenta u registar. 2 Pristupanjem
2

2009. : 4.618 , 320 , 4.258 .

14

Evropskoj uniji (to predstavlja perspektivu Republike Srbije) svaka drava ulazi u sistem tzv. komunitarne zatite iga, dizajna, prava zatite oplemenjivaa novih biljnih sorti, i u bliskoj budunosti, patenta. To znai da svako lice ima slobodu da bira da li e traiti zatitu za teritoriju pojedine drave lanice EU, ili za celokupnu teritoriju EU. U ovom drugom sluaju, nadlenost za sprovoenje upravnog postupka je u celini na odgovarajuoj regionalnoj upravi, ime se dodatno smanjuje obim posla nacionalnih uprava za intelektualnu svojinu. Imajui sve to u vidu, evidentno je da se tradicionalni profil Zavoda kao upravnog organa nadlenog za postupak priznanja prava industrijske svojine za teritoriju Republike Srbije menja. U oblasti zatite pronalazaka patentom ili malim patentom Zavod, svojom upravnom procedurom, servisira skoro samo domae subjekte, odnosno sprovodi sutinsko ispitivanje u jednom relativno malom broju predmeta (oko 15% od ukupnog broja prijava). Dakle, odgovornost za brzinu izdavanja patenata i za njihov kvalitet (zakonitost) skoro sasvim lei na meunarodnim upravnim organima izvan Republike Srbije. Istovremeno, ti organi izvan Republike Srbije imaju problem u savladavanju enormnog priliva patentnih prijava i njihovoj obradi, tako da strogo kontrolisano i oprezno poveravaju jedan deo svog posla nacionalnim upravama za industrijsku svojinu, a koje imaju kapacitet da taj posao obavljaju po najviim standardima. Imajui u vidu navedeno, a uprkos evidentnom porastu produktivnosti u Zavodu, moe se konstatovati da i dalje postoji potreba za unapreenjem efikasnosti upravnih procedura za sticanje, evidentiranje i odravanje prava industrijske svojine. Osnovni ciljevi su: dalje smanjenje zaostataka u ispitivanju prijava i skraivanje roka njihovog ispitivanja putem automatizacije administriranja prijavama, kao i uvoenje elektronskih registara prava i omoguavanje strankama uvida u njih preko Interneta. Bitan parametar kvaliteta sistema za priznanje subjektivnih prava industrijske svojine jeste zakonitost odluka Zavoda koji odluuje u prvom stepenu. Ona zavisi u prvom redu od strunosti slubenika Zavoda, ali i od postojanja internih procedura kontrole kvaliteta rada. U tom smislu, potrebni su sistem permanentnog usavravanja slubenika Zavoda, kao i usavravanje institucionalnog oblika kontrole kvaliteta, ije uvoenje je ve zapoelo. Donedavno su odluke Zavoda i drugih institucija u oblasti priznavanja prava industrijske svojine bile konane u upravnom postupku, te je protiv njih bilo mogue pokrenuti upravni spor. Sasvim u duhu modernog upravnog prava, a sa ciljem pojaanja zatite zakonitosti, uvedena je dvostepenost odluivanja u upravnom postupku. Meutim, dvostepenost je uvedena selektivno: alba je doputena na odluke Zavoda u svim postupcima izuzev u postupku za priznanje, prestanak i odravanje patenta, odnosno malog patenta. Takoe alba nije doputena na odluke
( ) . . .

15

Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede koje odluuje u postupku vezanom za pravo oplemenjivaa biljnih sorti. Konano, za drugostepenu instancu je odreena Vlada, koja nema posebno struno telo koje bi kompetentno odluivalo u drugom stepenu. Te okolnosti daju osnov za raspravu o ravnopravnosti nosilaca razliitih vrsta prava intelektualne svojine, kao i o kompetentnosti i nezavisnosti drugostepene instance. Problem strune kompetentnosti u materiji prava intelektualne svojine bitno ograniava prostor za stvarnu zatitu zakonitosti u ovoj materiji i u upravnom sudskom sporu. Kako nije realno da se u doglednoj budunosti obezbedi neka vrsta specijalizovanog vea Upravnog suda, moraju se razmotriti drugi naini da se u upravnom sudskom sporu povea kapacitet suda da odluuje i u meritumu, a ne samo o proceduralnim pitanjima. Konano, vraajui se na ukupan institucionalni kapacitet Zavoda, valja razreiti i pitanje njegovog budueg naina finansiranja. To pitanje je prisutno ve skoro jednu deceniju, tanije, od kad je prepoznat globalni trend premetanja teita funkcija nacionalne uprave za intelektualnu svojinu od isto upravne ka usluno-informaciono-koordinaciono-posrednikoj. Te neadministrativne funkcije, koje postaju dominantne, zahtevaju veu fleksibilnost institucije u pogledu mogunosti da odgovori na zahteve koji se pred nju postavljaju. Budui da takvu fleksibilnost (u pogledu kadrova, programa rada i dr.) nije mogue postii u uslovima isto budetskog naina finansiranja, u Evropi ima vie drava ije uprave za intelektualnu svojinu se samofinansiraju ili koriste kombinaciju budetskih sredstava i sopstvenih prihoda (Rumunija, Slovenija, Maarska, vajcarska, Francuska, Velika Britanija, Danska, Finska, Moldavija i dr.). Finansiranje svih razvojnih funkcija Zavoda u poslednjih 10 godina bilo je iz razvojnih fondova Evropske unije, iz prihoda koje je Zavod ostvarivao po osnovu Sporazuma o saradnji i proirenju sa Evropskom organizacijom za patente (od taksi za naznaenje Republike Srbije u prijavama evropskih patenata) i od tehnike pomoi Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Oktobra 2010. godine Republika Srbija je postala lanica Evropske patentne organizacije (EPO), na osnovu ega su znatno poveane obaveze Zavoda (uee u radu Upravnog saveta kao izvrnog organa EPO-a, uee u radnim telima EPO-a, obaveze iz sprovoenja Akcionog plana namenjenog zemljama lanicama i dr), a ukinuti svi prihodi po osnovu taksi za naznaenje evropskih prijava patenata, jer je prestao da se primenjuje navedeni Sporazum o saradnji i proirenju. Takoe, na osnovu trogodinjeg IPA nacionalnog programa Evropske unije, januara 2010. godine otvoren je Edukativno-informativni centar koji za cilj ima pruanje podrke naunoistraivakim institucijama i privredi Republike Srbije u razvoju konkurentnosti, podizanje svesti o drutvenom znaaju intelektualne svojine, podizanje nivoa znanja u organima za sprovoenje prava intelektualne svojine i dr. Nakon okonanja IPA Programa, decembra 2011. godine, finansiranje rada Edukativno-informativnog centra e u potpunosti prei na Zavod, to u uslovima budetskih restrikcija dovodi u pitanje odrivost Centra i svih njegovih zapoetih aktivnosti.

16

Zahvaljujui EU KARDS Projektu iz 2004. godine Zavod je znatno unapredio svoju informatiku infrastrukturu. Meutim, za prelazak na elektronsko poslovanje i elektronsku komunikaciju sa korisnicima neophodne su dalje investicije, kako u opremu i softvere, tako i u kadrove. Takoe, korienje novih informatikih tehnologija kojima Zavod raspolae zahvaljujui inostranoj tehnikoj pomoi bie oteano kada prestane priliv stranih sredstava na osnovu prijava evropskih patenata, a Zavod bude morao da plaa skupe softverske pakete i vri obnavljanje hardverske opreme. Poslovi ispitivanja prijava patenata i drugih prava industrijske svojine zahtevaju visoko obrazovani kadar sa znanjem vie svetskih jezika, visoke informatike obrazovanosti i specifinim znanjima iz oblasti hemije, fizike, mainstva, elektrotehnike, prava i dr. Restriktivna politika budetskog finansiranja Zavodu ne doputa da zaposli strunjake navedenog profila, niti omoguava njihovo angaovanje u dovoljnom broju. Stoga neke od kljunih visoko strunih poslova, koji se moraju obavljati kontinuirano i kvalitetno, izvrava samo po jedan zaposlen. Takoe, broj zaposlenih koji mogu imati najvia zvanja u sistemu dravne uprave je unapred ogranien, bez obzira na potrebe slube, to je nestimulativno za zaposlene, pa najstruniji kadar naputa Zavod, a obnova tog kadra je oteana. Specifinost Zavoda je da najstruniji kadar postaje osposobljen za rad u Zavodu tek kroz specijalnu viegodinju obuku koja se delom odvija u inostranim zavodima i meunarodnim institucijama. Po svojoj prirodi Zavod nema kadrovsku elastinost i mogunost da na tritu rada brzo nae odgovarajuu zamenu pa to zahteva da kadrovska politika mora da bude paljivo planirana bar na srednjoronom periodu, da je stabilna i zasnovana na dugoronim organizacionim i finansijskim pretpostavkama. U postojeoj ekonomskoj situaciji, u kojoj raste pritisak na vlast da smanji izdatke za javnu upravu, nije realno da Zavod u dogledno vreme doe u poziciju da iz budeta dobija sredstva koja bi bila dovoljna za finansiranje njegovih tekuih i razvojnih funkcija. Stoga je prelazak na samofinansiranje racionalan nain da se pritisak na javni budet smanji, a da se ipak omogui Zavodu da kvalitetno izvrava svoje nadlenosti i da se razvija. Eventualni prigovor da prelaskom Zavoda na samofinansiranje dravni budet ostaje uskraen za deo javnog prihoda koji Zavod trenutno ostvaruje, nema realnu teinu jer se radi o investiciji u strateki dravni projekat jaanja intelektualne svojine, na osnovu koga e se na vie naina (ukljuujui i punjenje budeta od poveane privredne aktivnosti i poveanja prijava) viestruko povratiti uloena sredstva. U pogledu naina finansiranja Zavoda realno je da se Zavod finansira iz sledeih prihoda koji su dovoljni da se obezbedi njegova samoodrivost:

od prihoda nastalih od administriranja meunarodnim konvencijama (Madridskim aranmanom o meunarodnom registrovanju igova, Protokolom uz Madridski aranman o meunarodnom registrovanju igova, Hakim sporazumom o meunarodnom prijavljivanju

17

industrijskih uzoraka i modela) iz ovih izvora u 2010. godini ostvaren je prihod od 1.434,093 vajcarskih franaka;

od prihoda koji ostvari od registrovanja i odravanja u vanosti patenata, igova, industrijskog dizajna i oznaka geografskog porekla, od evidentiranja autorskih dela i predmeta srodnih prava, od upisa ugovora o licencama i prenosima prava u registre Zavoda; od prihoda od pruanja usluga izrade izvetaja o stanju tehnologije u svetu, izvetaja o zatiti odreenog znaka igom, odreenog oblika industrijskim dizajnom, ili tehnikog reenja patentom; od prihoda od pruanja usluga dijagnoze industrijske svojine; od prihoda od objave podataka o priznatim patentima, igovima i industrijskom dizajnu i od tampanja patentnih spisa; od prihoda od polaganja posebnog strunog ispita za zastupanje u postupku zatite patenata, igova i drugih prava industrijske svojine pred Zavodom; od donacija i razvojnih fondova meunarodnih organizacija i drugih izvora finansiranja u skladu sa zakonom. Cene usluga koje bi Zavod pruao korisnicima bi bile odreene tarifom, na koju bi Vlada davala saglasnost, shodno Zakonu o javnim agencijama.

Cene usluga koje bi Zavod pruao korisnicima bi bile odreene tarifom, na koju bi Vlada davala saglasnost, shodno Zakonu o javnim agencijama. Promena statusa Zavoda ne bi iziskivala poveanje tarifa usluga jer bi tarife koje Zavod sada naplauje bile dovoljne za finansijsku samostalnost Zavoda. Samim tim, transformacijom Zavoda ne bi bili oteeni korisnici usluga. U prilog obezbeenju finansijske odrivosti Zavoda izjanjavala se i Evropska Komisija u godinjim izvetajima o napretku Republike Srbije u evropskim integracijama za 2009. i 2010. godinu, u kojima je izriito istakla potrebu za daljim radom na obezbeenju finansijske samostalnosti Zavoda. Zavod ima ve dve studije inostranih eksperata, na osnovu kojih je ocenjeno da postoje ekonomske pretpostavke da se inovira nain finansiranja Zavoda. Jednu studiju je radio strunjak iz Rumunije, koja ima dobro iskustvo sa samofinansiranjem nacionalne uprave za intelektualnu svojinu, a drugu tim amerikih eksperata iz Nathan Associates Inc. Potrebno je u bliskoj budunosti operacionalizovati zakljuke iz tih studija kroz odgovarajue propise koji bi Zavodu omoguili da funkcionie kao javna agencija.

2. Planirane aktivnosti 1) Doneti Zakon o zatiti poslovne tajne

18

Svrha ovog zakona je da konsekventno uredi pojam tajne, njenog neovlaenog otkrivanja, kao i graanske sankcije za takav in. Na svom putu ka lanstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Republika Srbija je u obavezi da postane lanica Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine iz 1994. godine. Iako zatita tajne ne predstavlja pravo intelektualne svojine u uskom pravnikom smislu, ova materija se u pomenutom Sporazumu tretira kao jedan od oblika intelektualne svojine, koji mora imati poseban zakonski osnov zatite.
2) Izvriti neophodne izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima

(Slubeni glasnik RS, broj 104/09) Re je potrebi za minimalnim zahvatima u vaeem Zakonu o autorskom i srodnim pravima radi njegovog potpunog usklaivanja sa propisima EU.
3) Doneti Zakon o patentima

Re je o potrebi donoenja novog Zakona o patentima, kojim e se regulisati odreene posledice koje proizlaze iz punopravnog lanstva Republike Srbije u Evropskoj patentnoj organizaciji, kao i izvriti preciznije usklaivanje sa propisima Evropske unije.
4) Doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zatiti prava oplemenjivaa biljnih

sorti (Slubeni glasnik RS, broj 41/09) Re je o potrebi za odreenim izmenama Zakona da bi se zakon u potpunosti uskladio sa Meunarodnom konvencijom za zatitu novih biljnih sorti (UPOV Konvencija).
5) Utvrditi stepen usklaenosti domaih propisa sa Direktivom EP i Saveta 2004/48/EZ

od 29. aprila 2004. godine o sprovoenju prava intelektualne svojine Budui da prenoenje Direktive u domai pravni poredak predstavlja bitnu pretpostavku delotvorne zatite prava intelektualne svojine, potrebno je izvriti paljivu analizu domaih propisa sa stanovita usklaenosti sa ovom direktivom, i definisati odgovarajui metod za njeno potpuno prenoenje i sprovoenje u domai pravni poredak.
6) Utvrditi stepen usklaenosti Zakona o oznakama geografskog porekla (Slubeni

glasnik RS, broj 18/10) sa Uredbom Saveta ministara EU br. 510/2006 od 20. marta 2006. godine o zatiti geografskih oznaka i oznaka porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode i izvriti neophodne izmene i dopune Zakona o oznakama geografskog porekla. Zakon o oznakama geografskog porekla (Slubeni glasnik RS, broj 18/10) je u pogledu oznaka geografskog porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode u znaajnoj meri usklaen sa Uredbom Saveta ministara EU br. 510/2006. Meutim, budui da samo sistem zatite oznaka geografskog porekla koji je u potpunosti kompatibilan sa sistemom zatite oznaka geografskog porekla u Evropskoj uniji obezbeuje konkurentnost domaih proizvoda na
19

evropskom tritu, potrebno je izvriti detaljnu analizu stepena usklaenosti vaeeg zakona sa Uredbom Saveta ministara EU br. 510/2006 i izvriti neophodne izmene i dopune Zakona o oznakama geografskog porekla radi njegovog potpunog usklaivanja sa ovom Uredbom.
7) Zavriti digitalizaciju postojee dokumentacije

U Zavodu je najvei deo posla u vezi sa digitalizacijom postojeeg fonda objavljenih prijava i priznatih prava ve zavren, i odgovarajue elektronske baze podataka ve se koriste ne samo u upravnom postupku, ve su uinjene dostupnim i javnosti preko slubenog Internet sajta Zavoda. Ipak, u tim bazama, iz tehnikih razloga koji su povezani sa fizikim ili sadrajnim nedostacima papirnih izvornika, jo uvek postoje pojedine praznine i greke koje e se otklanjati u hodu. Taj posao Zavod mora raditi kontinuirano i sistematski.
8) Stvoriti tehnike i organizacione uslove za elektronsko administriranje podnesenim

prijavama Krajnji domet tekueg usavravanja informaciono-komunikacione infrastrukture Zavoda, u cilju poveanja efikasnosti rada, jeste elektronsko administriranje prijava za sticanje prava industrijske svojine. Pretpostavka za to su instaliranje i implementacija softvera koji omoguuje prijem elektronskih prijava za sticanje prava industrijske svojine, odnosno konvertovanje papirnih prijava u elektronski format, i njihovu obradu direktno na raunaru.
9) Unaprediti sistem interne kontrole kvaliteta rada u Zavodu

Zavod ima obavezu da nastavi i unapredi ve zapoete aktivnosti na uvoenju interne kontrole kvaliteta u upravnom postupku, sa perspektivom da stekne odgovarajue meunarodne potvrde njihove izvrsnosti.
10)

Razmotriti problematiku dvostepenosti u upravnom postupku za sticanje, prestanak i odravanje prava industrijske svojine

Radi eliminisanja diskriminacije izmeu trailaca, odnosno nosilaca pojedinih vrsta prava industrijske svojine, kao i radi obezbeenja strune kompetentnosti i nezavisnosti drugostepenog upravnog organa neophodno je razmotriti postojea zakonska reenja i, eventualno, poboljati ih u skladu sa rezultatima rasprave.
11)

Razmotriti problematiku upravnih sporova o zakonitosti odluka donetih u upravnom postupku za sticanje, prestanak i odravanje prava industrijske svojine

Radi unapreenja kvaliteta meritornog odluivanja u upravnim predmetima iz oblasti prava industrijske svojine, potrebno je razmotriti mogunost da se upravni spor u ovoj materiji inovira institutima koji bi omoguili veu ulogu struke u odluivanju.
12)

Promeniti status Zavoda od organa uprave u javnu agenciju, to podrazumeva i prelazak na reim potpunog samofinansiranja
20

Opravdanost promene statusa Zavoda u Agenciju za intelektualnu svojinu i promene njegovog naina finansiranja proizilazi iz injenica da se u Zavodu obavljaju razvojni i struni poslovi koji ne zahtevaju stalan i neposredan politiki nadzor, kao i da se ovi poslovi mogu bolje i delotvornije obavljati ako se na prava i obaveze zaposlenih u Zavodu budu primenjivali opti propisi o radu, a finansiranje vee za cene koje plaaju korisnici usluga i druge prihode koje Zavod ostvari. Promenom statusa Zavoda stvorili bi se preduslovi za kadrovsko jaanje Zavoda i njegovo opremanje savremenim tehnikim sredstvima, to je neophodno da bi Zavod mogao adekvatno da obavlja svoju drutvenu ulogu koja se prvenstveno sastoji u pruanju visokokvalitetnih usluga i obezbeivanju aurnih i lako dostupnih baza podataka o zatienim pravima intelektualne svojine. Agencija bi se finansirala od naknada za obavljene usluge iz svoje nadlenosti, administrativnih taksi koje ostvari za poslove koji su joj povereni, naknade po osnovu administriranja meunarodnim konvencijama i iz razvojne pomoi. Iako su ve uraene ozbiljne studije koje ukazuju na osnovanost i opravdanost prelaska Zavoda u status javne agencije sa odreenom finansijskom autonomijom, potrebno je da se pripremi i donese Zakon o osnivanju javne Agencije za intelektualnu svojinu, sa odgovarajuim podzakonskim aktima.
13)

Zavriti transformaciju sistema oznaka geografskog porekla za vina

Novim Zakonom o vinu (Slubeni glasnik RS, broj 41/09) koji je usklaen sa regulativom EU, a pre svega sa reformisanim sistemom oznaka geografskog porekla za vina u EU (PDO/PGI sistem), Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede je zapoelo transformaciju sistema porekla u Republici Srbiji, prilagoavajui ga aktuelnim karakteristikama domae proizvodnje. U skladu sa uredbama Saveta ministara EU br. 479/2008 i 607/2009, nastavie se sa donoenjem podzakonskih akata i transformacijom sistema oznaka geografskog porekla za vina, sa tenjom ka poveanju broja proizvoaa vina sa geografskim poreklom, a zatim i unapreenju kapaciteta kod proizvoaa u okviru znaka (ovlaenih korisnika zatienih oznaka za vina) i kapaciteta u Ministarstvu i Kontrolnoj organizaciji za vina sa geografskim poreklom.

III. SUZBIJANjE I SANKCIONISANjE POVREDA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

1. Stanje u oblasti

Svako korienje pravno zatienog intelektualnog dobra od strane neovlaenog lica predstavlja povredu prava intelektualne svojine. Najee, te povrede imaju vid neovlaene proizvodnje ili neovlaenog prometa robom u kojoj je materijalizovano zatieno intelektualno

21

dobro. Meutim, posebno u autorskom i srodnim pravima, povreda prava esto ima vid neovlaenog saoptavanja javnosti zatienog intelektualnog dobra (izvoenje, emitovanje, injenje dostupnim na Internetu i dr.). tavie, komuniciranje preko Interneta, koje je u stalnoj ekspanziji, ini da je u autorskom i srodnim pravima neovlaeno saoptavanje predmeta zatite postalo najraireniji oblik povrede prava. Termini koji su meunarodno prihvaeni i najee se koriste za oznaavanje povreda prava intelektualne svojine su: piratstvo i krivotvorenje robe. Piratstvo oznaava neovlaeno korienje autorskih dela i predmeta srodnih prava, posebno u vidu umnoavanja i prometa istih na CD-u i DVD-u ili drugom nosau elektronskog zapisa. U novije vreme je taj pojam proiren i na neovlaeno saoptavanje autorskih dela i predmeta srodnih prava na Internetu. Specifinost piratstva je u tome to su, u uslovima digitalne informaciono-komunikacione tehnologije, trokovi umnoavanja ili javnog saoptavanja autorskih dela i predmeta srodnih prava minimalni ili skoro ravni nuli, na osnovu ega je korist koju pirat ostvaruje znaajna, a teta koju nosilac prava trpi velika. Krivotvorenje je termin koji se koristi za oznaavanje neovlaene proizvodnje i prometa robe koja ima spoljni izgled i robnu oznaku, koji su identini ili slini tuem zatienom dizajnu, odnosno igu. Krivotvorena roba ima, dakle, privid robe proizvedene od strane nosioca prava, te je privlana za potroae jer, po pravilu, ima niu cenu. Fenomen krivotvorenja robe nije samo od znaaja za pravo intelektualne svojine, ve i za zatitu potroaa, posebno kad postoje znaajne razlike u kvalitetu izmeu krivotvorene i originalne robe, a naroito kad je re o robi koja je vana za zdravlje ili bezbednost (npr. lekovi, rezervni delovi za vozila i letilice i sl.). Piratstvo i krivotvorenje robe su danas dva najrairenija oblika povrede prava intelektualne svojine, i zbog toga su predmet posebnog interesovanja vlada i odgovarajuih meunarodnih organizacija. Ipak, ne treba zanemariti ni ostale povrede prava intelektualne svojine, kao to su povrede patenta, prava oplemenjivaa biljnih sorti ili tzv. moralnih prava autora i interpretatora, gde nosioci prava takoe legitimno oekuju efikasnu zatitu. Imajui u vidu da upravna i krivina zatita prava oplemenjivaa biljnih sorti i nosilaca prava topografije integrisanih kola nije obuhvaena pozitivnim zakonskim propisima, neophodno je izvriti odgovarajue izmene i dopune Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine, Zakona o ureenju sudova i Krivinog zakonika. Time bi se nosioci prava oplemenjivaa biljnih sorti u pogledu zatite svojih prava izjednaili sa ostalim nosiocima prava intelektualne svojine. Za visok stepen potovanja prava intelektualne svojine od velikog znaaja je preventiva u vidu formiranja javne svesti o tome ta je intelektualna svojina i zato je potrebno da se ona titi. Uz to, snaan preventivni uticaj ima i postojanje efikasnog sistema sankcionisanja povreda prava. Meutim, potrebno je razumeti da se taj sistem, u pogledu svoje efikasnosti, nikada i nigde u svetu ne moe porediti sa sistemom sankcionisanja povreda svojine na telesnim stvarima. To posebno dolazi do izraaja kod piratstva na autorskim delima i predmetima srodnih prava koje se

22

deava na Internetu. Re je o globalnoj strunoj temi koja trai raspravu ne samo u kontekstu suzbijanja povrede prava, ve i u kontekstu koncipiranja zatite intelektualne svojine na Internetu. Ovo je injenica koju valja imati u vidu kad drava malih resursa i ogranienih administrativno sudskih kapaciteta kao Republika Srbija, postavlja sebi zadatke u oblasti suzbijanja povreda prava intelektualne svojine. Uz to, potrebno je ovu problematiku sagledavati i iz ireg sociolokog ugla, tj. uvaiti injenicu da slab ekonomski poloaj velikog broja ljudi u zemlji podstie protivpravno ponaanje koje je usmereno na to da se odreene vrednosti pribave nelegalno, tj. izbegavanjem plaanja cene. To je iskuenje koje je posebno izraeno u domenu intelektualne svojine, i koje je kulminiralo sa ekspanzijom Interneta. Prema tome, ne mogu samo represivne mere biti odgovor drave na borbu protiv povreda prava intelektualne svojine, bez obzira na to kolike resurse drava u to uloila. U poslednjih est-sedam godina u Republici Srbiji je primetan napredak u suzbijanju i sankcionisanju povreda prava intelektualne svojine. To je teko dokumentovati statistikim podacima, jer se oni, za sada, ne prikupljaju i ne obrauju na zvanian i kredibilan nain, izuzev od strane Uprave carina koja sprovodi mere spreavanja uvoza piratske i krivotvorene robe. U tom smislu, valjalo bi krenuti od uspostavljanja sistema za statistiko praenje suzbijanja i sankcionisanja povreda prava intelektualne svojine od strane svih organa koji imaju nadlenost u toj oblasti. To se uklapa u pristup Evropske komisije koja je 2010. godine osnovala EU Observatoriju za krivotvorenje i piratstvo, iji je cilj, pored ostalog, da prati suzbijanje i sankcionisanje povreda prava intelektualne svojine na bazi ujednaenih i verodostojnih podataka. Ali, ak i u nedostatku statistike, moe se posredno zakljuiti o izvesnom napretku koji Republika Srbija ostvaruje u ovoj oblasti. Ona ve godinama nije na listi koju Vlada SAD sastavlja od zemalja u kojima je stanje potovanja prava intelektualne svojine zabrinjavajue sa stanovita trgovinskih interesa te zemlje. Na osnovu drugih izvora u kojima se procenjuje stanje zatite, Republika Srbija se uklapa u prosek koji je karakteristian za tranzicionu zemlju Zapadnog Balkana. To nikako ne znai da je stanje zadovoljavajue, ali se ipak mora konstatovati pozitivan trend. U tom sklopu vredi pomenuti da je Republika Srbija 2005. godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o visokotehnolokom kriminalu, na osnovu ega je, pored ostalog, donesen i Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala (Slubeni glasnik RS, br. 61/05 i 104/09). Borba protiv visokotehnolokog kriminala tangira zatitu prava intelektualne svojine u onom segmentu koji se odnosi na modus izvrenja krivinog dela. To mora biti krivino delo koje je izvreno uz pomo raunara i raunarske komunikacione mree. Sistem sankcionisanja povreda prava intelektualne svojine sastoji se od dva glavna segmenta: upravnog (policija, inspekcije, carina i Republika radiodifuzna agencija) i sudskotuilakog. Pored staranja o izvravanju sopstvene nadlenosti, efikasnost oba ova segmenta zavisi ne samo od unutranje koordinacije i saradnje, ve i od povezanosti sa Zavodom u cilju razmene informacija i strunog znanja.

23

Policija je organizaciona jedinica (Direkcija) Ministarstva unutranjih poslova, i teritorijalno je podeljena na 28 podrunih policijskih uprava. Problematika zatite prava intelektualne svojine spada u specijalizovanu nadlenost dve organizacione jedinice Uprave kriminalistike policije: Odseka za suzbijanje prevara i zatitu intelektualne svojine (kao dela Slube za suzbijanje kriminaliteta) i Odseka za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine (kao dela Odeljenja za borbu protiv visokotehnolokog kriminala). Odsek za suzbijanje prevara i zatitu intelektualne svojine nadlean je za sluajeve u kojima se povreda prava intelektualne svojine vri proizvodnjom i prometom tzv. piratske ili krivotvorene robe. Odsek za suzbijanje kriminala u oblasti intelektualne svojine nadlean je za visokotehnoloke oblike povrede prava intelektualne svojine, posebno uz pomo raunara i raunarske mree. Rezultati policije, iako vidljivi, srazmerni su skromnim ljudskim i materijalnim resursima koji su angaovani na poslu suzbijanja kriminaliteta u oblasti prava intelektualne svojine. Polazei od toga da u postojeoj ekonomskoj situaciji nije realno da se u narednih nekoliko godina ti resursi znaajnije uveaju, racionalno je da se efikasnost rada policije povea, pre svega, boljom koordinacijom sa drugim dravnim organima koji su angaovani na sankcionisanju i suzbijanju povreda prava intelektualne svojine. Inspekcije su, prema meunarodnom iskustvu, najefikasniji organ u borbi protiv piratstva i krivotvorenja. Budui da se po pravilu radi o oiglednim povredama prava intelektualne svojine, one su u mogunosti da relativno brzo reaguju merama kojima se odnosna roba i usluge povlae iz prometa, to je prevashodni interes nosioca povreenog prava intelektualne svojine. U Republici Srbiji je nadlenost inspekcijskih organa za postupanje u ovim predmetima ustanovljena Zakonom o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine (Slubeni glasnik RS, br. 46/06 i 104/09 dr. zakoni). Re je o propisu koji ovlauje inspekcijski organ da postupa po slubenoj dunosti ili na zahtev nosioca prava, i da pri tom uzima i ispituje uzorke robe, ostvaruje uvid u slubene prostorije i u dokumentaciju, privremeno oduzima zateenu robu, izrie meru privremene zabrane obavljanja delatnosti, trajno oduzima i unitava robu kojom se povreuju prava intelektualne svojine, inicira prekrajno kanjavanje i podnosi krivine prijave. Primena ovog Zakona je ve dala vrlo dobre rezultate. Ipak, utisak je da se jo uvek ne koriste u punoj meri mogunosti koje ovaj Zakon prua. Delokrug nadlenih organa uprave, ureen je na sledei nain: ministarstvo nadleno za poslove trgovine i usluga, preko trine inspekcije, ovlaeno je da vri inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i prometom robe kojom se povreuju prava intelektualne svojine (ig, dizajn, patent, mali patent, geografska oznaka porekla, topografija integrisanog kola, autorsko i srodna prava), kao i nadzor nad proizvodnjom i prometom robe zatiene autorskim ili srodnim pravom;

ministarstvo nadleno za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, preko turistike inspekcije, ovlaeno je da vri inspekcijski nadzor nad pruanjem usluga kojima se povreuju
24

prava intelektualne svojine u oblasti turizma i ugostiteljstva, a naroito zloupotrebom uslunog iga, kao i korienjem autorskih i srodnih prava bez regulisanja obaveze plaanja naknade za korienje tih prava u skladu sa zakonom kojim se ureuje kolektivna zatita autorskog i srodnih prava; ministarstvo nadleno za poslove zdravlja, preko zdravstvene inspekcije i sanitarne inspekcije, ovlaeno je da vri inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i prometom robe kojom se povreuju prava intelektualne svojine (ig, patent, autorsko pravo) u oblasti lekova i sanitarnih propisa;

ministarstvo nadleno za ivotnu sredinu i prostorno planiranje, preko urbanistike inspekcije i graevinske inspekcije, ovlaeno je da vri inspekcijski nadzor nad izmenama na graevini koja predstavlja materijalizovani primerak dela arhitekture, koje su izvrene bez ovlaenja autora;

ministarstvo nadleno za poslove finansija, preko poreskih inspektora i poreske policije, ovlaeno je da, tokom vrenja svojih redovnih delatnosti, utvruje da li postoji povreda prava intelektualne svojine, a naroito prava na raunarske programe (softver) i baze podataka;

ministarstvo nadleno za poslove prosvete i nauke, preko prosvetne inspekcije, ovlaeno je da vri inspekcijski nadzor kod korienja strunih publikacija kojim se povreuje autorsko pravo;

ministarstvo nadleno za poslove poljoprivrede, preko poljoprivredne inspekcije, ovlaeno je da vri inspekcijski nadzor nad proizvodnjom i prometom vina, kao i rakije i drugih alkoholnih pia u domenu sticanja i zatitu prava intelektualne svojine vezano za oznake geografskog porekla;

Republika radiodifuzna agencija vri nadzor nad radom emitera ako se neovlaenim emitovanjem, odnosno reemitovanjem zatienog dela povreuje autorsko, odnosno srodno pravo.

Na osnovu lana 81. Zakona o utvrivanju nadlenosti Autonomne pokrajine Vojvodine (Slubeni glasnik RS, broj 99/09), AP Vojvodina, preko svojih organa, kao poverene poslove, u skladu sa zakonom kojim se ureuje oblast zatite prava intelektualne svojine i autorskog i srodnih prava, vri inspekcijski nadzor u oblasti zatite autorskih i srodnih prava na teritoriji AP Vojvodine i preduzima mere protiv piraterije, u skladu sa zakonom. Najintenzivniju aktivnost na osnovu ovog Zakona ispoljavaju trina i poreska inspekcija, odnosno poreska policija. Ostali organi, s obzirom na prirodu svog posla i nedovoljne ljudske resurse kojima raspolau nisu dovoljno angaovani u suzbijanju kriminaliteta u oblasti intelektualne svojine. Nain da se intenzivira rad inspekcija je dvojak: s jedne strane valja preispitati spisak organa i njihovih nadlenosti radi realistine raspodele posla, koja bi odgovarala prirodi i kapacitetu pojedinih organa; s druge strane nuno je kadrovsko ojaanje inspekcija,
25

dodatno specijalistiko obuavanje inspektora i izrada uputstava za postupanje u borbi protiv piratstva i krivotvorenja. Uprava carina ima kljunu ulogu u sprovoenju tzv. mera na granici, koje su predviene Sporazumom o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (1994), kao i Uredbama EU br. 1383/2003 i 1891/2004. Re je o merama iji je cilj spreavanje uvoza, izvoza i tranzita robe kojom se povreuju prava intelektualne svojine. Nadlenost za sprovoenje ovih mera utvrena je Carinskim zakonom (Slubeni glasnik RS, broj 18/10), a nain postupanja Uredbom o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga (Slubeni glasnik RS, br. 127/03, 20/04, 24/04, 63/04, 63/04, 104/04, 44/05, 71/05, 76/05, 106/05, 5/06, 47/06, 86/06, 10/07, 25/07, 80/07, 9/09, 26/09, 28/09, 57/09, 96/09 i 48/10 dr. uredba) i Uredbom o uslovima i nainu primene mera za zatitu prava intelektualne svojine na granici (Slubeni glasnik RS, broj 86/10). Uprava carina ima jo od 2003. godine Odeljenje za zatitu intelektualne svojine, kao zasebnu organizacionu jedinicu Sektora za kontrolu primene carinskih propisa. Pored tog Odeljenja (koje je nosilac aktivnosti), u sprovoenje mera zatite intelektualne svojine na granici ukljueni su svi ovlaeni carinski slubenici u carinarnicama Uprave carina (trenutno ima 14 carinarnica). Uprava carina je veoma angaovana na izvravanju ove specifine nadlenosti, i ima zapaen uspeh u tome. Ipak, postoji prostor da se ovaj aspekt borbe protiv piratstva i krivotvorenja u Republici Srbiji unapredi putem sistematizovanja posebnog radnog mesta koordinatora za intelektualnu svojinu. Republika radiodifuzna agencija (RRA), kao nezavisna organizacija kojoj je, na osnovu Zakona o radiodifuziji (Slubeni glasnik RS, br. 42/02, 97/04, 76/05, 79/05 dr. zakon, 62/06, 85/06, 86/06 ispravka i 41/09), povereno vrenje javnih ovlaenja, vri nadzor nad radom emitera, propisuje obavezujua pravila za emitere i preduzima mere iz oblasti radiodifuzije u cilju primene propisa o autorskom i srodnim pravima. Radi efikasnog sprovoenja radiodifuzne politike, RRA donosi preporuke, uputstva, obavezujua uputstva i opta obavezujua uputstva za emitere. U sluaju krenja propisa o autorskom i srodnim pravima, RRA moe emiteru izrei opomenu ili upozorenje, a moe mu privremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje, a moe protiv tog emitera i njegovog odgovornog lica pokrenuti postupak pred sudom ili drugim dravnim organom, ako njegovo injenje ili neinjenje ima obeleja krivinog dela. Izricanje mera je nezavisno od drugih pravnih sredstava koja stoje na raspolaganju nosiocima autorskog i srodnih prava. U okviru svog delokruga, RRA je nadlena da vri nadzor nad radom emitera, odnosno fizikih i pravnih lica kojima je izdala dozvolu za emitovanje radio ili televizijskog programa. U odnosu na subjekte koji nisu emiteri, odnosno koji nemaju dozvolu za emitovanje programa,

26

RRA u saradnji sa Republikom agencijom za elektronske komunikacije (RATEL) nastoji da onemogui njihov rad, ali im ne moe izricati mere propisane Zakonom o radiodifuziji. RRA nadzire rad emitera samo u delu koji se odnosi na proizvodnju i emitovanje radio i televizijskih programa i to sadraj, oblik i funkciju samo onih programa koji su uinjeni dostupnim javnosti. Samim tim, RRA utvruje i sankcionie samo ona krenja propisa koja je emiter uinio emitovanjem programa, kao to su neovlaeno emitovanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava ili krenje integriteta autorskog dela ili predmeta srodnog prava. Sudski sistem u Republici Srbiji je godinama bio, ne samo u materiji prava intelektualne svojine, usko grlo ostvarivanja prava graana na sudsku zatitu. Pored optih razloga neefikasnosti sudske zatite prava, u materiji prava intelektualne svojine specifian problem je bio nedovoljna obuenost sudija u ovoj oblasti. U cilju poboljanja stanja, od 1. januara 2010. godine sprovodi se dubinska reforma sistema u okviru koje je dolo do reorganizacije sudske mree i nove raspodele nadlenosti. Na osnovu Zakona o ureenju sudova (Slubeni glasnik RS, br. 116/08 i 104/09) i Zakona o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatva (Slubeni glasnik RS, broj 116/08), situacija sa graanskom sudskom zatitom prava intelektualne svojine je sledea: Nadlenost da sude u prvom stepenu u parnicama zbog povrede prava intelektualne svojine imaju vii sudovi, odnosno privredni sudovi ukoliko je re o privrednim subjektima kao parninim stranama. U drugom stepenu sude apelacioni sudovi i Privredno apelacioni sud. Teritorijalna podela nadlenosti je takva da ima 26 viih sudova i 16 privrednih sudova. To znai da sudijama u ukupno 42 suda u Republici Srbiji moe doi na odluivanje u prvom stepenu spor u oblasti prava intelektualne svojine. Imajui u vidu, s jedne strane, da prema priblinim procenama, materija prava intelektualne svojine ini manje od 5% sudskih predmeta u Republici Srbiji, i s druge strane, da je re o vrlo specifinoj strunoj materiji, jasno je da problem koji je postojao i u prethodnom sistemu sudske organizacije nije reen. Naime, visoku obuenost sudija, kao pretpostavku za kvalitetno i efikasno suenje, nije mogue obezbediti u uslovima tako iroke disperzije teritorijalne nadlenosti prvostepenih sudova. U drugim zemljama se ovaj problem reava uvoenjem specijalnih sudova ili koncentracijom teritorijalne nadlenosti sudova prvog stepena. Ovo drugo reenje je realistian izlaz iz opisanog problema i za Republiku Srbiju. Smanjenjem broja nadlenih prvostepenih sudova indirektno bi se postigao uinak slian specijalizaciji sudija, koje bi imale vei broj predmeta iz oblasti prava intelektualne svojine, te bi i njihova obuka bila celishodnija, jednostavnija i efektnija. Nadlenost za prvostepenu krivinopravnu zatitu u materiji intelektualne svojine podeljena je izmeu osnovnih i viih sudova, zavisno od visine zapreene kazne za konkretno krivino delo. Analogno tome, nainjena je i raspodela nadlenosti javnih tuilatava. Uopteno govorei, prema iskustvu drugih zemalja je krivinopravna zatita, u odnosu na graanskopravnu zatitu, u drugom planu. Meutim, pored nesumnjivog efekta opte prevencije, ona ima svoju posebnu vrednost u sluaju piratstva i krivotvorenja koji imaju elemente organizovanog

27

kriminala. Iz tih razloga, teritorijalna disperzija sudova i tuilatava opte nadlenosti nije toliki problem kao u sluaju graanskih sudova, posebno ako se ima u vidu da postoje javno tuilatvo posebne nadlenosti Tuilatvo za organizovani kriminal i odeljenje za borbu protiv visokotehnolokog kriminala Vieg suda u Beogradu i odeljenja Vieg javnog tuilatva u Beogradu za borbu protiv visokotehnolokog kriminala, ije nadlenosti su utvrene Zakonom o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala.

2. Planirane aktivnosti

1) Utvrditi obavezujui sistem jednoobraznog evidentiranja i statistike obrade podataka

u vezi sa sankcionisanjem povreda prava intelektualne svojine Radi ispravne procene efikasnosti zatite intelektualne svojine u Republici Srbiji, neophodno je da se u skladu sa meunarodnim standardima razradi i utvrdi jednoobrazan obavezujui sistem po kojem e policija, inspektorati, Uprava carina, Republika radiodifuzna agencija, sudovi i tuilatva evidentirati podatke u vezi sa izvravanjem svoje nadlenosti na polju zatite prava intelektualne svojine, i te podatke dostavljati Zavodu. Radi se o podacima o vrsti i koliini robe kojom se vreaju prava intelektualne svojine, kao i o izreenim sankcijama za utvrenu povredu. Konkretno, treba uvesti jednoobrazno evidentiranje robe ije je stavljenje u promet obustavljeno (privremeno ili trajno), robe koja je unitena, o vrsti sankcija koje su izreene i o duini trajanja sudskog ili upravnog postupka. Uvoenje ove evidencije bi zahtevalo izmene i dopune Sudskog poslovnika (za sudove), Pravilnika o upravi u javnim tuilatvima (za tuilatva), Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine (za inspektorate), Carinskog zakona (za Upravu carina) i donoenje pravilnika od strane direktora Zavoda i nadlenog odbora Republike radiodifuzne agencije.
2) Doneti Zakon o optikim diskovima

Svrha ovog zakona je da omogui kontrolu proizvodnje i prometa praznih CD-a, kako bi se lake ulazilo u trag piratima koji taj medij koriste za nelegalno snimanje autorskih dela, interpretacija, fonograma i videograma, kao i njihovu prodaju.
3) Doneti Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakonika (Slubeni glasnik RS,

br. 85/05, 88/05 ispr., 107/05 ispr., 72/09 i 111/09) Svrha izmena i dopuna Krivinog zakonika je da se povrede prava oplemenjivaa biljnih sorti i topografije integrisanih kola predvide kao krivino delo.

28

4) Pravno definisati obavezu Internet provajdera da uvaju podatke o Internet prometu

U Republici Srbiji je jedan od problema suzbijanja kriminaliteta na Internetu uopte, pa i onog koji se odnosi na povrede prava intelektualne svojine, povezan sa okolnou da policiji i istranim organima nisu uvek dostupne informacije o prometu koji se odvija na Internetu. Naime, pohranjivanje tih podataka na dui rok (npr. godinu dana) zahteva korienje servera velikog kapaciteta, to za mnoge Internet provajdere predstavlja troak na koji oni ne pristaju. Ta okolnost oteava, pa i onemoguava pribavljanje indicija ili dokaza o povredi prava intelektualne svojine na Internetu. Stoga je potrebno da se zakonom ili podzakonskim aktom utvrdi da je pohranjivanje podataka o prometu na Internetu na odreeni rok, obaveza bez koje Internet provajder ne moe dobiti dozvolu za rad.
5) Aktivnosti policijskog Odeljenja za borbu protiv visokotehnolokog kriminala

proiriti stalnim nadgledanjem Internet saobraaja U mnogim drugim zemljama postoji policijska sluba koja permanentno i neposredno nadgleda Internet saobraaj, pratei aktivnosti ponuaa robe ili usluga na Internetu, uestvujui u tzv. priaonicama i diskusijama na blogovima itd. Zahvaljujui toj aktivnosti policija dolazi do informacija o sumnjivim ponaanjima, i pribegava posebnim merama detekcije i istrage. Takva sluba u Republici Srbiji ne postoji. Stoga je potrebno da se Odeljenju za borbu protiv visokotehnolokog kriminala proiri nadlenost i na ovu aktivnost, bez obzira na skromne resurse koji se u poetku mogu u to uloiti.
6) Preispitati raspodelu nadlenosti inspekcija prema Zakonu o posebnim ovlaenjima

radi efikasne zatite prava intelektualne svojine (Slubeni glasnik RS, br. 46/06 i 104/09 dr. zakoni), i izmeniti Zakon u tom delu, sa ciljem koncentracije nadlenosti na manji broj organa koji imaju kapacitet za inspekcijski posao i obezbediti inspekcijsku kontrolu i nadzor u oblasti zatite prava oplemenjivaa biljnih sorti Jedan od razloga nedovoljne primene Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine u pojedinim sluajevima povrede prava intelektualne svojine jeste to je nadlenost za inspekcijsku kontrolu i nadzor data pojedinom upravnim organizacijama koje nemaju kapacitet da se time bave. Stoga je neophodno revidirati raspodelu nadlenosti po tom Zakonu.
7) Doneti u svim organima koji vre inspekcijsku kontrolu i nadzor u oblasti prava

intelektualne svojine uputstvo za postupanje u tom poslu U cilju pojaanja intenziteta i kvaliteta aktivnosti inspekcijskih organa na planu sankcionisanja povreda prava intelektuale svojine potrebno je izmeniti Zakon o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite intelektualne svojine na nain da se propie obaveza svakog inspekcijskog organa da donese dokument (uputstvo) kojim e se stvoriti uslovi za jednoobrazno postupanje u tom poslu.

29

8) U Upravi carina sistematizovati posebna radna mesta koordinatora za intelektualnu

svojinu Koordinatori bi trebalo da budu locirani u carinarnicama i carinskim ispostavama, u cilju olakanja i ubrzanja razmene informacija i kontrolu smetene robe. Oni bi obavljali poslove koordinacije izmeu Odeljenja za zatitu intelektualne svojine Uprave carina i carinskih slubenika na granici. Takoe, informisali bi carinske slubenike na granici o izmenama i dopunama propisa, kao i o podnetim zahtevima za zatitu intelektualne svojine. Bavili bi se pruanjem pomoi carinskim slubenicima na granici u identifikaciji robe prilikom pregleda poiljki, voenjem evidencije o zadranoj i smetenoj robi u magacinskim prostorima i pruanjem pomoi nosiocima prava intelektualne svojine prilikom pregleda i eventualnog uzorkovanja robe.
9) Osnovati stalno koordinaciono telo za saradnju izmeu policije, inspekcija, uprave

carina i poreske uprave Za sistematsko suzbijanje povreda prava intelektualne svojine neophodna je stalna saradnja i koordinacija izmeu svih dravnih organa koji su angaovani na tom poslu, a posebno onih koji operativno detektuju i istrauju ovu pojavu. Trenutno ne postoji institucionalizovan oblik takve saradnje, koji bi omoguio navedenim organima da budu u toku sa aktivnostima ostalih, i da, po potrebi, deluju zajedno. Zato je potrebno uspostaviti jedno stalno telo koje bi na neogranien rok obezbedilo este susrete predstavnika pomenutih organa i meusobno izvetavanje radi preduzimanja zajednikih ili koordinisanih akcija.
10)

Izvriti koncentraciju teritorijalne nadlenosti graanskih i privrednih sudova koji u prvom stepenu sude u parnicama zbog povrede prava intelektualne svojine

Da bi se postigao vei stepen strunosti (specijalizacije) sudova u materiji prava intelektualne svojine, potrebno je pribei meri koja je ve sprovedena u nizu evropskih drava smanjenju broja nadlenih prvostepenih sudova. Idealno bi bilo kad u naoj zemlji ne bi bilo vie od tri suda opte nadlenosti i tri privredna suda koji u prvom stepenu odluuju u parnicama zbog povrede prava intelektualne svojine. U cilju operacionalizacije ove mere neophodno je izmeniti Zakon o ureenju sudova. Izmenama i dopunama ovog zakona bi se prava oplemenjivaa biljnih sorti izjednaila sa drugim pravima intelektualne svojine, kako bi se obezbedilo da isti sudovi budu nadleni za zatitu svih vrsta prava intelektualne svojine.
11)

Sainiti program saradnje izmeu policije, carine, inspekcija, Republike radiodifuzne agencije, sudova i tuilatava i Zavoda

Svi pomenuti organi dele odgovornost za stanje sistema zatite intelektualne svojine u Republici Srbiji. Pri tom, za razliku od ostalih, Zavod nema nadlenost u oblasti sankcionisanja povreda prava intelektualne svojine, ali zato raspolae informacijama o postojeim pravima industrijske svojine u Republici Srbiji i njihovim nosiocima, kao i strunim znanjem koje je
30

dragoceno kao podrka drugim organima koji se bave sankcionisanjem povreda tih prava. Otuda je neophodno da se uspostavi odreeni trajni oblik institucionalne saradnje meu njima, ime bi se obezbedile standardizovane procedure pribavljanja relevantnih informacija, kao i permanentna inovacija znanja iz oblasti prava intelektualne svojine.
12)

Osnovati meusektorsku komisiju za praenje povreivanja prava intelektualne svojine u domenu zatite geografskog porekla vina

S obzirom da je vino proizvod iz oblasti poljoprivrede i prehrane kojim ima najduu tradiciju oznaavanja oznakama geografskog porekla i gde je poseban znaaj podruja proizvodnje, a sa druge strane postoje este zloupotrebe u korienju oznaka geografskog porekla, potrebno je formirati meusektorsku komisiju koja bi preko angaovanih lica pratila nelegalno korienje oznaka za vina sa geografskim poreklom na tritu, njihovo oglaavanje i dalje postupala radi preduzimanja mera u otklanjanju nepravilnosti.

IV. PRIVREDNA PRIMENA PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

1. Stanje u oblasti

Kad se govori o privrednoj primeni intelektualne svojine misli se na ekonomsku valorizaciju intelektualnih dobara u vidu proizvodnje i prometa robe ili usluga na tritu. Pri tom, razmatranje ove problematike mora biti diferencirano, zavisno od vrste intelektualnog dobra u pitanju. Ono to je zajedniko svim intelektualnim dobrima jeste da ona u Republici Srbiji imaju jednak pravni tretman nezavisno od toga da li predstavljaju intelektualnu svojinu inostranog ili domaeg subjekta. Otuda, iako je nacionalni interes da se promovie privredna primena domae intelektualne svojine, nije mogua nikakva pravna diskriminacija prema kriterijumu dravljanstva ili domicila (sedita) titulara intelektualne svojine. Jedino to je mogue jeste da se stimulativnim merama podstakne produkcija domae intelektualne svojine i da se domaoj privredi obezbedi kvalitetna i blagovremena informacija o ponudi domae intelektualne svojine i adekvatnom nainu njene eksploatacije u Republici Srbiji i inostranstvu. Kad je re o intelektualnim dobrima koje teorija svrstava u intelektualne tvorevine, kao to su pronalasci, autorska dela, interpretacije i dizajn, privredna primena podrazumeva da su ta dobra ve postojea. Drugim reima, pitanje njihovog nastanka nije neposredni predmet ove Strategije. Politika podsticanja stvaranja tehnikih pronalazaka u Republici Srbiji obuhvaena je Strategijom nauno-tehnolokog razvoja, a politika podsticanja autorskog i interpretatorskog stvaralatva spada u domen kulturne politike drave. Kod intelektualnih dobra, pak, koja se svrstavaju u znake razlikovanja, kao to su igovi i oznake geografskog porekla proizvoda, akcenat je na njihovoj pravnoj zatiti kao preduslovu efikasnog privrednog korienja. Privredna primena domaih pronalazaka nailazi u Republici Srbiji na problem koji je poznat u celom svetu, a to je izostanak adekvatnog finansiranja razvoja konkretnog proizvoda na
31

bazi odreenog pronalaska. Po pravilu, pronalazak (koji je eventualno i patentiran) zahteva znatan trud i sredstva da bi od tehnikog reenja odreenog problema bio pretvoren u prototip proizvoda, a zatim i u proizvod spreman za serijsku proizvodnju. Logino je da interes za finansiranje te faze razvoja imaju subjekti koji vide svoj privredni interes u kasnijoj eksploataciji proizvoda. Otuda se smatra da je uspostavljanje veze izmeu subjekta koji ima pronalazak i subjekta koji raspolae investicionim kapitalom i/ili tehnoloko-proizvodnim kapacitetima od kljune vanosti za unapreenje privredne eksploatacije pronalazaka. Polazei od pretpostavke da su univerziteti i nauno-istraivake organizacije prirodni centri naunog istraivanja i tehnolokog razvoja, uspostavljanje razliitih institucionalnih oblika njihove saradnje sa privredom smatra se u celom svetu kljuem efikasne privredne primene pronalazaka. Takvi oblici saradnje istovremeno imaju podsticajni efekat na domai tehnoloki razvoj, jer privreda postaje klijent domaih univerziteta i nauno-istraivakih organizacija, koji rade projekte direktno naruene od strane privrede. Pri tom, kad se govori o privredi, misli se kako na domaa, tako i na inostrana privredna drutva. Prema iskustvu drugih zemalja, kao korisna karika za povezivanje ponude i tranje tehnikih pronalazaka javljaju se centri za transfer tehnologije, koji se osnivaju pri univerzitetima, odnosno nauno-istraivakim organizacijama. Njihova uloga je da na bazi poznavanja istraivako-razvojnih kapaciteta i rezultata svojih ustanova, informiu privredu o mogunostima saradnje, uestvuju u izboru poslovnih partnera i detektovanju izvora finansiranja, aktivno doprinose poslovnom i pravnom oblikovanju te saradnje, i prate njenu realizaciju. Istovremeno, ti centri su adresa na kojoj zainteresovana privreda moe dobiti pouzdanu informaciju o mogunostima saradnje. U tom smislu, Vlada e podrati aktivnosti univerziteta i nauno-istraivakih organizacija na uspostavljanju centara za transfer tehnologije i unapreenju njihovog rada. Jasno definisana prava i obaveze svih uesnika u saradnji (univerzitet, odnosno naunoistraivaka organizacija privreda drava) jedna je od bitnih pretpostavki za unapreenje privrednog korienja pronalazaka. Takoe, to je i pretpostavka za uee u meunarodnim nauno-istraivakim projektima, odnosno za korienje finansijskih sredstava iz fondova EU. Deo te pretpostavke je ve zadovoljen donoenjem Zakona o naunoistraivakoj delatnosti (Slubeni glasnik RS, br. 110/05, 50/06 ispravka i 18/10) koji, pored ostalog, regulie svojinska prava na rezultatima istraivanja koja su finansirana sredstvima iz budeta Republike Srbije. Meutim, kad su u pitanju rezultati istraivanja (pronalasci) koji su nastali na osnovu saradnje sa privredom, od velike vanosti su ugovori kojima se reguliu prava i obaveze izmeu univerziteta (fakulteta), odnosno nauno-istraivake organizacije i privrednog subjekta, kao i akta koja ureuju odnose izmeu pojedinanih istraivaa i institucije u kojoj oni rade. Vlada e podrati aktivnosti na izradi modela takvih ugovora i akata. igovi i oznake geografskog porekla proizvoda su oblici intelektualne svojine koji imaju veliki znaaj u plasmanu proizvoda. Drava moe, preko lokalnih jedinica samouprave, da pomogne u ostvarivanju pravne zatite oznaka geografskog porekla za proizvode koji su
32

tradicionalno poznati i specifini. Ta pomo bi se sastojala u animiranju lokalnih proizvoaa za prihvatanje odreenih obaveza u pogledu odravanja kvaliteta proizvoda, kao i u finansiranju izrade odgovarajueg strunog elaborata koji je neophodan za sticanje pravne zatite. Zavod je nedavno u svoju ponudu usluga uveo i tzv. dijagnostiku intelektualne svojine u privrednim drutvima. Re je o tome da se, na zahtev zainteresovanog privrednog drutva, strunjaci Zavoda na licu mesta upoznaju sa njegovom postojeom i potencijalnom intelektualnom svojinom i saine pisani izvetaj sa procenama i preporukama u vezi pravne zatite te intelektualne svojine i mogunostima njenog privrednog korienja. Budui da su prva iskustva sa pruanjem ove usluge veoma dobra, izvesno je da e se ona i dalje pruati i unapreivati. Meutim, nije realno da se ta usluga u budunosti prua besplatno, kao to je sada (u pilot fazi) bio sluaj. Poslovanje zasnovano na intelektualnoj svojini ne podrazumeva samo neposrednu eksploataciju iste, ve i druge oblike njenog korienja kao specifine vrste ekonomskog dobra. Ustupanje drugome prava na korienje intelektualne svojine putem ugovora, korienje intelektualne svojine kao uloga u zajedniki poslovni poduhvat, polaganje intelektualne svojine kao obezbeenja za izmirenje dugova i sl. Takoe su bitni za ekonomsku valorizaciju intelektualne svojine. U tom kontekstu, struna procena vrednosti intelektualne svojine jeste preduslov za pomenute transakcije. Vlada e podrati aktivnosti na unapreenju metoda procene vrednosti intelektualne svojine, i nastojae da afirmie poslovne transakcije sa intelektualnom svojinom. U oblasti autorskog, prava interpretatora i prava proizvoaa fonograma, jedna od bitnih poluga privrednog korienja zatienih intelektualnih dobara jeste sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. U Republici Srbiji takav sistem postoji ali je njegovo funkcionisanje optereeno problemima ne samo na relaciji organizacija za kolektivno ostvarivanje prava korisnici autorskih dela, interpretacija i fonograma, ve i na relaciji organizacija njeni lanovi, odnosno komitenti. Ti problemi prevazilaze okvire sankcionisanja povreda prava intelektualne svojine i odnose se na pregovaranje izmeu organizacija i korisnika radi formiranja naknade za korienje autorskog i srodnih prava. Zavod e u budunosti vriti intenzivniji nadzor nad radom organizacija u cilju podizanja nivoa demokratinosti i transparentnosti njihovog rada, pa time i popravljanju njihovog kredibiliteta. Takoe, Vlada e putem nezavisne Komisije za autorsko pravo, podrati procese ozdravljenja odnosa izmeu organizacija i korisnika. Zdrava kulturna industrija moe poivati samo na odnosima izmeu autora, odnosno interpretatora, s jedne, i korisnika (izdavaa, muzikih i filmskih producenata, RTV privrednih drutava), s druge strane, koji obezbeuju pravian balans njihovih interesa i nemaju elemente zloupotrebe jae pregovarake pozicije jedne strane. Potreba za izgradnjom takve ugovorne kulture u ovoj vrsti poslovanja prevazilazi okvire edukacije i zadire u domen organizovane

33

pomoi drave udruenjima autora i interpretatora da izrade modele ugovora o ustupanju autorskih i interpretatorskih prava korisnicima.

2. Planirane aktivnosti 1) Uspostaviti centre za transfer tehnologije bar na dva dravna univerziteta

Kombinovanjem sredstava iz inostranih projekata i sredstava iz budeta Republike Srbije neophodno je da se bar na dva univerziteta u Republici Srbiji osnuju centri za transfer tehnologije. Oprez i postupnost u osnivanju takvih centara je neophodna jer drava ne moe na dui rok da preuzme obavezu finansiranja njihovog rada. Cilj je da takvi centri budu finansijski samoodrivi zahvaljujui proviziji koju ubiru od ekonomskih efekata uspenih projekata u kojima su posredovali. Zato je racionalno da se oni osnuju tamo gde ima najvie izgleda za uspean poetak njihovog rada. Na osnovu sporazuma izmeu vie univerziteta, odnosno univerziteta i nauno-istraivakih organizacija ti centri bi u poetku servisirali i potrebe drugih univerziteta i nauno-istraivakih organizacija.
2) Izraditi modele ugovora kojim se ureuju odnosi u projektima saradnje univerziteta,

odnosno nauno-istraivakih organizacija sa privredom Na osnovu dobre prakse u Republici Srbiji i inostranstvu, a u okviru pozitivnih propisa Republike Srbije, Vlada e podrati izradu modela ugovora kojima se reguliu odnosi uesnika u projektima saradnje univerziteta, odnosno nauno-istraivakih organizacija sa privredom. Tim modelima ugovora e biti definisani prava i obaveze institucije, zaposlenih istraivaa i privrednih partnera unutar projekta. Njihova primena nee biti obavezna, ve je njihov cilj da pomognu uesnicima projekta da oblikuju svoje odnose na kvalitetan nain i tako obezbede nesmetani razvoj saradnje.
3) Pomoi finansiranje zatite oznaka geografskog porekla tradicionalnih i specifinih

proizvoda Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede e, putem javnog konkursa pozvati proizvoae poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, odnosno njihova udruenja u Republici Srbiji da prijave svoje projekte zatite oznaka geografskog porekla proizvoda i, na osnovu unapred postavljenih kriterijuma, odabrati nekoliko za koje e finansirati izradu strunog elaborata, kao i druge neophodne aktivnosti. Takoe, Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede e raditi na unapreenju proizvodnje vina, kao i rakije i drugih alkoholnih pia sa geografskim poreklom kroz mere finansiranja dela trokova kontrole proizvodnje ovih proizvoda i trokova izdavanja evidencionih markica (markice kvaliteta i porekla) za vina, rakije i druga alkoholna pia sa geografskim poreklom.

34

4) Ponuditi privrednim subjektima, na komercijalnoj osnovi, uslugu dijagnostikovanja

statusa intelektualne svojine Ovu uslugu, koja je sada u pilot fazi, Zavod e standardizovati, usavriti i ponuditi svim privrednim subjektima na komercijalnoj osnovi.
5) Unaprediti metode procene ekonomske vrednosti intelektualne svojine privrednih

subjekta i afirmisati poslovne transakcije sa intelektualnom svojinom Intelektualna svojina, kao specifino ekonomsko dobro, ima svoju vrednost koja zavisi od niza faktora. Procena te vrednosti je visoko struan posao koji mora postati deo rutine u iskazivanju vrednosti privrednih subjekata ili pojedinih intelektualnih dobara u svojini tih subjekata. To je preduslov za odvijanje raznovrsnih poslovnih transakcija sa intelektualnom svojinom. Vlada e obezbediti vodi za procenu vrednosti intelektualne svojine i izraditi prirunik dobre prakse za obavljanje poslovnih transakcija sa intelektualnom svojinom.
6) Zavod e sistematski sprovoditi pojaan nadzor nad radom organizacija za kolektivno

ostvarivanje autorskog i srodnih prava i objavljivati rezultate tog nadzora

V. PODIZANjE JAVNE SVESTI I OBRAZOVANjE

1. Stanje u oblasti

Stvaranje, zatita i primena intelektualne svojine nisu mogui bez ljudi koji su osposobljeni da na tome uspeno rade. U izgradnji takvih ljudskih potencijala bitnu ulogu imaju podizanje javne svesti i obrazovanje. Pod podizanjem javne svesti se podrazumevaju mere i akcije koje su usmerene na iri krug ljudi koji, po pravilu, nemaju neposredne profesionalne ciljeve ili ambicije u toj oblasti. Shvatanje pojma i znaaja intelektualne svojine, odnosno njene pravne zatite i posledica krenja propisa u ovoj oblasti, znaajni su za svakoga, budui da je u dananje vreme skoro nemogue izbei kontakt sa ovom problematikom u praktinom ivotu. Jedno od obeleja pravne zatite intelektualne svojine jeste to ona, za razliku od svojine na telesnim stvarima, nije oigledna, i pravila njene zatite esto izmiu laikom intuitivnom oseaju za doputeno ili nedoputeno. Otuda je visoka javna svest o ovoj problematici, kao vid preventive, jedna od najbitnijih poluga za unapreenje suzbijanja prava intelektualne svojine. Takoe, ekonomija koja je zasnovana na intelektualnim dobrima podrazumeva da ljudi od najranijeg uzrasta budu u kontaktu sa informacijama o ekonomskom potencijalu intelektualne svojine i izazovima njenog stvaranja. Negovanje kulta kreativnosti na svim poljima je uslov za uspostavljanje jedne preduzetnike klime u drutvu, koja je primerena tom tipu savremene ekonomije.

35

Na ovom polju se u Republici Srbiji nedovoljno radi. Sporadino postoje propagandne kampanje koje sprovode subjekti iji poslovni interesi su ugroeni masovnim povredama prava intelektualne svojine (npr. Amerika privredna komora, SOKOJ) ili Zavod povodom Svetskog dana intelektualne svojine (26. april svake godine). Od sistematski osmiljenih aktivnosti pod pokroviteljstvom Vlade vredi pomenuti Takmienje za najbolju tehnoloku inovaciju u Republici Srbiji, koje ve 6 godina sprovodi Ministarstvo prosvete i nauke, uz pomo Fakulteta tehnikih nauka Univerziteta u Novom Sadu, RTS-a i Privredne komore Srbije. Meutim, za delotvornije promovisanje intelektualne svojine u Republici Srbiji neophodno je uiniti vie. Pri tom, posebna panja se mora posvetiti deci osnovnih kola, koja su ne samo budui korisnici intelektualne svojine, ve i budue jezgro kreativne populacije Republike Srbije. Kvalitetna propagandna kampanja koja bi bila primerena njihovom uzrastu, na dui rok bi dala bolje rezultate nego bilo koja kampanja usmerena prema dananjim odraslima, ije poverenje u dravne propagandne akcije je znatno manje, a motivacija da menjaju steene navike slaba. To, naravno, ne znai da odraslu populaciju treba zaobii u ovom poslu. Ali podizanje svesti te populacije mora biti zasnovano na povezivanju intelektualne svojine i promocije odreenih praktinih interesa upravo tih ljudi (npr. u formi zatite potroaa i sl.). U promovisanju tehnike kulture i inovacija vanu ulogu imaju i izlobe pronalazaka. Takvih izlobi u Republici Srbiji ima. Meutim, zbog nepostojanja jedinstvenih kriterijuma, i odsustva saradnje meu udruenjima pronalazaa, ne postoji takmiarska izloba pronalazaka najvieg dravnog ranga. Postojanje ureenog sistema takmienja, kao i takve izlobe bi privuklo panju medija i predstavljalo znaajan doprinos podizanju javne svesti o intelektualnoj svojini. Obrazovanje je, za razliku od podizanja javne svesti, sistematska i institucionalizovana aktivnost prenoenja znanja onima koji imaju odreene (aktuelne ili potencijalne) profesionalne interese u vezi sa intelektualnom svojinom. Zavisno od ciljne grupe, vrste i nivoa znanja koje se prenosi, obrazovanje u oblasti intelektualne svojine se moe odvijati u okviru akreditovanih programa nastave na fakultetima (kao zaseban predmet ili kao deo odreenog predmeta) ili univerzitetima (interdisciplinarne studije), ali i u drugim institucijama koje imaju kadrovske i organizacione kapacitete za to. Kad je re o nastavi na fakultetima, situacija u Republici Srbiji je raznolika. Dok se na veini pravnih fakulteta Pravo intelektualne svojine izuava kao obavezni ili opcioni predmet na odreenom nivou studija, na tehnikim i umetnikim fakultetima to, sa retkim izuzecima, nije sluaj. Posebno je problematino to budua tehnika inteligencija Republike Srbije, po pravilu, nema priliku da dobije nikakvo znanje iz oblasti intelektualne svojine tokom kolovanja. Znaajan korak u pravcu unapreenja obrazovanja uinjen je nedavnim otvaranjem Edukativno-informativnog centra u Zavodu. Njegovo otvaranje i prvih dve godine rada predmet su projekta koji finansira Evropska unija. Cilj je da se, u izvrsnim prostorno-tehnikim uslovima, zainteresovanoj publici prue krai obrazovni programi, koji su pre svega usmereni na

36

osposobljavanje ljudi da praktino primene znanja iz oblasti intelektualne svojine. Planirano je da se plan nastave i obrazovni materijali izrade prema potrebama posebnih grupa korisnika (predstavnici privrede, nauno-istraivakih institucija, sudije, inspektori, tuioci, predstavnici medija, umetnika udruenja i sl.). U izradi obrazovnog materijala i programa nastave uestvovae strani eksperti. Izloeno stanje podizanja javne svesti kvalitetno informisani segmenata sistema: od primene iste. navodi na zakljuak da je neophodno da se preduzme niz mera u cilju i obrazovanja u oblasti intelektualne svojine. Ovo posebno zato to su i obueni ljudski resursi preduslov za valjano funkcionisanje svih stvaranja intelektualne svojine, preko njene pravne zatite, do privredne

2. Planirane aktivnosti 1) Obezbediti da celokupni javni sektor, kroz politiku javnih nabavki i u svom tekuem

radu, potuju prava intelektualne svojine Znaajan propagandni efekat na planu podizanja javne svesti o intelektualnoj svojini moe se postii adekvatnim ponaanjem Vlade i javnog sektora. Osnovno je da u svojim tekuim poslovima ministarstva, agencije, fondovi, kole i fakulteti, zdravstvene ustanove, medijski javni servis i dr. Imaju propisane procedure koje imaju za cilj spreavanje vrenja povreda prava intelektualne svojine. Primera radi, potrebno je eliminisati korienje nelicenciranog softvera, onemoguiti nabavku i korienje bilo koje robe koja je proizvedena ili stavljena u promet povredom prava intelektualne svojine, onemoguiti neovlaeno korienje autorskih dela putem njihovog emitovanja, umnoavanja i sl. Navedeno bi se se postiglo izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama (Slubeni glasnik RS, broj 116/08).
2) Prevesti i objaviti sve propagandne broure koje je pripremila Svetska organizacija za

intelektualnu svojinu za razliite ciljne grupe Svetska organizacija za intelektualnu svojinu je pripremila vie od dvadeset publikacija na razliite teme iz oblasti prava intelektualne svojine, koje su atraktivno dizajnirane i namenjene razliitim ciljnim grupama (dravnim slubenicima, malim i srednjim preduzeima, autorima, pronalazaima, mladima itd.). One su ponuene nacionalnim upravama za intelektualnu svojinu da ih prevedu na lokalni jezik i objave, bez obaveze plaanja naknade. Zavod je ve objavio pet publikacija koje su namenjene malim i srednjim preduzeima. Potrebno je da se povea taj broj, i na taj nain stvori solidna osnova za kampanje podizanja javne svesti o intelektualnoj svojini. Broure se objavljuju na slubenom sajtu Zavoda i u papirnoj formi.
3) Dati vei publicitet Svetskom danu intelektualne svojne

37

Organizacija Ujedinjenih Nacija odredila je 26. april kao svetski dan intelektualne svojine. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu za taj dan objavi glavni moto proslave, nekoliko propagandnih postera i prigodnih video klipova, a direktor te organizacije poalje poruku svetu. Zavod je i do danas nalazio naine da se ovaj dan obelei, ali je to uvek bilo nedovoljno medijski ispraeno. Vlada e podrati obeleavanje Svetskog dana intelektualne svojine zvaninim obraanjem javnosti, i doprineti da poruke koje se na taj dan alju, imaju vei publicitet.
4) Podrati propagandne kampanje vezane za promociju intelektualne svojine

Pored Zavoda, i drugi organi dravne uprave treba da budu ukljueni u propagandne kampanje vezane za promociju intelektualne svojine putem (su)pokroviteljstva i/ili (su)finansiranja odgovarajuih propagandnih akcija, nevezanih za obeleavanje Svetskog dana intelektualne svojine.
5) Obogatiti slubeni sajt Zavoda sadrajem koji popularie intelektualnu svojinu i koji je

okrenut mladima Mnoge nacionalne uprave za intelektualnu svojinu u svetu imaju vrlo atraktivan propagandni materijal na svojim sajtovima, a posebno je znaajan onaj koji je upuen dejem uzrastu. Takav materijal se moe koristiti ne samo na nain to e mu neko nasumino ili sluajno pristupiti, nego i tako to se on koristi u planski osmiljenim akcijama u kolama i drugim institucijama.
6) U okviru Edukativno-informativnog centra Zavoda izraditi plan aktivnosti podizanja

javne svesti o intelektualnoj svojini Svoju ve postojeu aktivnost podizanja javne svesti o intelektualnoj svojini Zavod mora unaprediti tako da je nee sprovoditi ad hoc po pozivu zainteresovane strane, ve e nuditi razliitim ciljnim grupama unapred koncipirane programe.
7) Nastaviti i podrati postojee takmienje za najbolju tehnoloku inovaciju godine

Ve est godina se pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i nauke uspeno odrava takmienje za Najbolju tehnoloku inovaciju godine. Taj program ima veliki edukativnopropagandni znaaj u domenu intelektualne svojine. Neophodno je da on bude nastavljen i unapreen, uz uee Edukativno-informativnog centra Zavoda.
8) Unaprediti sistem takmiarskih izlobi pronalazaka

Postojea udruenja pronalazaa u Republici Srbiji svake godine odravaju niz izlobi pronalazaka, od kojih neke imaju i takmiarski karakter. Pri tom, zbog izostanka saradnje i koordinacije izmeu njih, nije ustanovljen sistem selekcije pronalazaka, na osnovu kojeg bi se organizovala takmiarska izloba najvieg ranga, koja bi se, uz pomo Vlade, pretvorila u vaan

38

medijski dogaaj. Neophodno je promeniti tu situaciju i, uz pomo jedinstvenih kriterijuma, uspostaviti stepenovanje izlobi pronalazaka, kao i ustanovljenje dravne takmiarske izlobe pronalazaka.
9) Uvesti izuavanje Prava intelektualne svojine na Pravosudnoj akademiji

Nedavno je u Republici Srbiji osnovana Pravosudna akademija sa ciljem, pored ostalog, da permanentno inovira znanje sudija i tuilaca u cilju poveanja efikasnosti i strunosti njihovog rada. U okviru programa rada Pravosudne akademije, Pravo intelektualne svojine mora nai svoje posebno mesto.
10)

Podrati da se na tehnikim, ekonomskim, poljoprivrednim, umetnikim fakultetima i fakultetima za menadment uvedu nastavni sadraji o osnovama intelektualne svojine

Studenti tehnikih i umetnikih fakulteta imaju posebnu potrebu za odreenim nivoom znanja u oblasti intelektualne svojine. Budui inenjeri moraju od samog poetka svoje profesionalne karijere biti senzibilisani za pravno-ekonomsku problematiku kreativnosti u oblasti tehnike. Analogno vai i za budue stvaraoce u oblasti kulture i umetnosti, kojima autorsko i srodna prava predstavljaju jednu od osnova ekonomske egzistencije. Stoga, kurikulumi tehnikih i umetnikih fakulteta moraju sadrati odreene oblike nastave iz intelektualne svojine, koji bi bili prilagoeni specifinostima njihove budue struke.
11)

Povezati Edukativno-informativni centar Zavoda sa univerzitetima, drugim obrazovnim institucijama, nauno-istraivakim organizacijama i privrednim komorama radi koordinisanja obrazovnih aktivnosti u oblasti intelektualne svojine

Za sve oblike obrazovnih programa u oblasti intelektualne svojine, koji nisu obuhvaeni nastavom na akreditovanim obrazovnim institucijama Republike Srbije, koordinacionu ulogu mora preuzeti Zavod preko svog Edukativno-informativnog centra. Ta uloga podrazumeva povezivanje sa univerzitetima, drugim obrazovnim institucijama, nauno-istraivakim organizacijama i privrednim komorama radi utvrivanja obrazovnih potreba za odreene ciljne grupe, kao i radi izvoenja odgovarajuih oblika obuke.

VI. AKCIONI PLAN Akcionim planom detaljnije se opisuju ciljevi, mere i aktivnosti, pokazatelji za njihovo praenje, odgovorne institucije i vremenski rokovi za realizaciju aktivnosti. Akcioni plan za sprovoenje strategije razvoja intelektualne svojine u Republici Srbiji odtampan je uz ovu strategiju i ini njen sastavni deo.

39

VII. ZAVRNA ODREDBA Ovu strategiju objaviti u Slubenom glasniku Republike Srbije. 05 Broj: 30-4852 U Beogradu, 23. juna 2011. godine Tanost prepisa overava ZAMENIK GENERALNOG SEKRETARA Milo Todorovi PREDSEDNIK

dr Mirko Cvetkovi, s.r.

40

AKCIONI PLAN ZA SPROVOENJE STRATEGIJE RAZVOJA INTELEKTUALNE SVOJINE U REPUBLICI SRBIJI

MERA Doneti Zakon o zatiti poslovne tajne 1 Izvriti neophodne izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima (Slubeni glasnik RS, broj 104/09) Doneti Zakon o patentima (Slubeni glasnik RS, broj 32/04) Doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zatiti prava oplemenjivaa biljnih sorti (Slubeni glasnik RS, br. 41/09) Utvrditi stepen usklaenosti domaih propisa sa Direktivom 2004/48/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 29. aprila 2004. godine o sprovoenju prava intelektualne svojine

ORGAN Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo prosvete i nauke Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo prosvete i nauke Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo prosvete i nauke Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede

AKTIVNOST Izraditi Nacrt zakona o zatiti poslovne tajne

ROK Decembar 2011

REZULTAT/ INDIKATOR USPEHA Utvren Predlog zakona o zatiti poslovne tajne

Izraditi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima Izraditi Nacrt zakona o patentima

Juni 2011

Utvren Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom pravu Utvren Predlog zakona o patentima

Juni 2011

Izraditi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zatiti prava oplemenjivaa biljnih sorti Izraditi analizu domaih propisa sa aspekta njihove usklaenosti sa Direktivom i nainiti spisak propisa koji se moraju izmeniti i/ili dopuniti, sa predlogom izmena i dopuna

Decembar 2011

Utvren Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zatiti prava oplemenjivaa biljnih sorti Izraen dokument koji sadri analizu

Zavod za intelektualnu svojinu

Decembar 2011

41

Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo prosvete i nauke Utvrditi stepen usklaenosti Zakona o oznakama geografskog porekla (Slubeni glasnik RS, br. 18/10) sa Uredbom Saveta ministara EU br. 510/2006 od 20. marta 2006. godine o zatiti geografskog oznaka i oznaka porekla za poljoprivredne i prehrambene proizvode i izvriti neophodne izmene i dopune Zakona o oznakama geografskog porekla Zavod za intelektualnu svojinu

Izraditi nacrte zakona o izmenama i dopunama zakona, radi usklaivanja sa Direktivom Izraditi analizu domaih propisa sa aspekta njihove usklaenosti sa Uredbom sa predlogom izmena i dopuna

Mart 2012

Utvreni predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona, radi usklaivanja sa Direktivom Izraen dokument koji sadri analizu

Decembar 2011

Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo prosvete i nauke

Izraditi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o oznakama geografskog porekla

Mart 2012

Utvren Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oznakama geografskog porekla

Zavriti digitalizaciju postojee dokumentacije

Zavod za intelektualnu svojinu

Sprovesti sve organizacione i tehnike mere za digitalizaciju celokupne dokumentacije o zatraenim i priznatim pravima intelektualne svojine

Decembar 2011

Sva dokumentacija o zatraenim i priznatim pravima intelektualne svojine je u digitalnom obliku, i dostupna korisnicima putem Interneta

Stvoriti tehnike i organizacione uslove za elektronsko administriranje podnesenim

Zavod za intelektualnu svojinu

Sprovesti sve organizacione i tehnike mere za prelazak Zavoda na elektronsko

Decembar 2015

Zavod za intelektualnu svojinu je osposobljen da funkcionie po

42

prijavama

Unaprediti sistem interne kontrole kvaliteta rada u Zavodu

Zavod za intelektualnu svojinu

10

Razmotriti problematiku dvostepenosti u upravnom postupku za sticanje, prestanak i odravanje prava industrijske svojine Razmotriti problematiku upravnog spora o zakonitosti odluka donetih u upravnom postupku za sticanje, prestanak i odravanje prava industrijske svojine Promeniti status Zavoda od organa uprave u javnu agenciju, to podrazumeva i prelazak na reim potpunog ili deliminog samofinansiranja Zavriti transformaciju sistema oznaka geografskog porekla za vina

Zavod za intelektualnu svojinu

administriranje prijavama za priznanje prava industrijske svojine Stvoriti organizacione pretpostavke i usvojiti radne procedure koji obezbeuju kontrolu obima i kvaliteta radnih uinaka Organizovati strunu raspravu i sainiti izvetaj sa preporukom o potrebi preduzimanja daljih koraka

standardima evlade

Decembar 2011

Verifikacija sistema kontrole kvaliteta rada u Zavodu, od strane nadlene agencije za sertifikaciju

Juni 2012

Uvid u realne mogunosti da se ovo pitanje unapredi

Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo pravde

11

Organizovati strunu raspravu i sainiti izvetaj sa preporukom o potrebi preduzimanja daljih koraka

Juni 2012

Uvid u realne mogunosti da se ovo pitanje unapredi

Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo prosvete i nauke

12

Izraditi Nacrt zakona kojim e se urediti status, organizacija i nain finansiranja Zavoda za intelektualnu svojinu Unaprediti kapacitete Ministarstva, Kontrolne organizacije i

Juni 2011

Utvren Predlog zakona kojim se ureuje status, organizacija i nain finansiranja Zavoda za intelektualnu svojinu Obuena i osposobljena Kontrolna organizacija za kontrolu

13

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede

Decembar 2013

43

udruenja proizvoaa vina sa geografskim poreklom Doneti podzakonske akte Doneti novu rejonizaciju vinogradarskih, geografskih proizvodnih podruja Uspostaviti softver (program) za evidencione markice za vina sa geografskim poreklom

proizvodnje vina sa geografskim poreklom po EU standardima Formirana najmanje dva udruenja proizvoaa vina sa geogarfskim poreklom odreenih geografskih oznaka Doneti pravilnici o oznakama za vina sa geografskim poreklom, kontroli proizvodnje vina sa geografskim poreklom i rejonizaciji vinogradarskih geografskih proizvodnih podruja Uspostavljen softver (program) za evidencione markice za vina sa geografskim poreklom Utvren Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne

14

Utvrditi obavezujui sistem jednoobraznog evidentiranja i statistike obrade podataka u vezi sa sankcionisanjem povreda prava intelektualne svojine

Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo pravde Ministarstvo finansija Ministarstvo zdravlja Ministarstvo

Izraditi nacrte zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona i Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine, izraditi Nacrt izmena i

Decembar 2012

44

ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republika radiodifuzna agencija

dopuna Sudskog poslovnika i Pravilnika o upravi u javnim tuilatvima i nacrte pravilnika Zavoda i RRA kojima se uvodi evidencija o povredama i sankcionisanju povreda prava intelektualne svojine

svojine, Sudskog poslovnika, Pravilnika o upravi u javnim tuilatvima i doneti pravilnici od strane direktora Zavoda i nadlenog odbora Republike radiodifuzne agencije, kojima se ureuje jednoobrazno evidentiranje i obrada podataka Juni 2011 Utvren Predlog zakona o optikim diskovima

Doneti Zakon o optikim diskovima 15

Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo prosvete i nauke

Izraditi Nacrt zakona o optikim diskovima

16

Doneti Zakon o izmenama i dopunama Krivinog zakonika (Slubeni glasnik RS, br. 85/05, 88/05 ispr., 107/05 ispr., 72/09 i 111/09) Pravno definisati obavezu Internet provajdera da uvaju podatke o Internet prometu

Ministarstvo pravde

Izraditi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivinog zakonika

Juni 2012

Utvren Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivinog zakonika

17

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog drutva Zavod za intelektualnu svojinu

Izraditi Pravilnik o zadranim podacima i zahtevima vezanim za te podatke i Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti Stvoriti organizacione, kadrovske i pravne pretpostavke za

Decembar 2011

Donet Pravilnik o zadranim podacima i zahtevima vezanim za te podatke Usvojen Zakon o informacionoj bezbednosti Uspostavljena radna jedinica Uprave policije za nadgledanje

18

Aktivnosti policijskog Odeljenja za borbu protiv

Ministarstvo unutranjih poslova

Decembar 2014

45

visokotehnolokog kriminala proiriti stalnim nadgledanjem Internet saobraaja Preispitati raspodelu nadlenosti inspekcija prema Zakonu o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine (Slubeni glasnik RS, br. 46/06 i 104/09 drugi zakon), i izmeniti Zakon u tom delu, sa ciljem koncentracije nadlenosti na manji broj organa koji imaju kapacitet za inspekcijski posao 19 Ministarstvo zdravlja Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Republika radiodifuzna agencija Ministarstvo prosvete i nauke Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo finansija Ministarstvo unutranjih poslova Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

osnivanje radne jedinice za nadgledanje Interneta

Interneta

Na osnovu strune rasprave izraditi Nacrt zakona i izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine

Juni 2012

Utvren Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine

46

Doneti u svim organima koji vre inspekcijsku kontrolu i nadzor u oblasti prava intelektualne svojine uputstvo za postupanje u tom poslu

Ministarstvo prosvete i nauke Ministarstvo finansija Ministarstvo unutranjih poslova Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Izraditi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine kojim e se predvideti obaveza donoenja opteg akta

Juni 2012

Utvren Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim ovlaenjima radi efikasne zatite prava intelektualne svojine

20

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Ministarstvo zdravlja Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republika radiodifuzna agencija Ministarstvo finansija

U svim inspekcijama i drugim nadlenim organima izraditi opti akt (uputstvo) kojim e se urediti detalji postupanja

Decembar 2012

Inspekcijski i drugi nadleni organi postupaju jednoobrazno u postupku kontrole i nadzora u vezi sa zatitom prava intelektualne svojine

U Upravi carina sistematizovati posebno radno mesto koordinatora za intelektualnu svojinu

21

22

Osnovati stalno

Ministarstvo

Stvoriti organizacione, kadrovske i pravne pretpostavke za uvoenje koordinatora za intelektualnu svojinu koji bi obavljali poslove koordinacije izmeu Odeljenja za zatitu intelektualne svojine Uprave carina i carinskih slubenika na granici Na osnovu 47

Mart 2013

U carinarnicama i carinskim ispostavama deluju koordinatori za intelektualnu svojinu

Juni 2012

Uspostavljena

koordinaciono telo za saradnju izmeu policije, inspekcija, uprave carina i poreske uprave

unutranjih poslova Ministarstvo finansija Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Ministarstvo zdravlja Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Ministarstvo prosvete i nauke Republika radiodifuzna agencija Ministarstvo pravde

dogovora izmeu pomenutih organa pripremiti odluku Vlade o osnivanju stalnog koordinacionog tela i nainu njegovog rada

institucionalna koordinacija organa na polju operativne zatite prava intelektualne svojine

23

Izvriti koncentraciju teritorijalne nadlenosti graanskih i privrednih sudova koji u prvom stepenu sude u parnicama zbog povrede prava intelektualne svojine Sainiti program meusobne saradnje izmeu policije, carine, inspekcija, Republike radiodifuzne

Izraditi odgovarajui Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o ureenju sudova i Zakona o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava

Decembar 2013

Utvren Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ureenju sudova i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava Usvojen Program saradnje izmeu policije, carine, inspekcija, Republike radiodifuzne agencije, sudova,

24

Ministarstvo unutranjih poslova Ministarstvo finansija

Na osnovu temeljno provedenih priprema, izraditi dokument koji sadri program i nain saradnje 48

Decembar 2011

agencije, sudova, tuilatava i Zavoda za intelektualnu svojinu

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Ministarstvo zdravlja Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Ministarstvo prosvete i nauke Republika radiodifuzna agencija Ministarstvo pravde Zavod za intelektualnu svojinu

izmeu pomenutih organa

tuilatava i Zavoda za intelektualnu svojinu

Osnovati meusektorsku komisiju za praenje povreivanja prava intelektualne svojine u domenu zatite geografskog porekla vina 25

Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Zavod za intelektualnu svojinu Privredna komora Srbije Udruenja proizvoaa vina sa geografskim poreklom Reprezentativno udruenje za zatitu potroaa Zavod za

Organizovati periodino prikupljanje informacija o nelegalnom korienju oznaka za vina sa geografskim poreklom, razmatrati informacije i dostavljati ih nadlenim inspekcijama, kao i razmotriti preduzete aktivnosti i rezultate

Poeti juna 2011

Formirana meusektorska komisija od strane Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i izraeni zapisinici i periodini izvetaji o realizovanim aktivnostima od strane komisije i inspekcije

26

Uspostaviti centre za

Stvoriti 49

Mart 2013

Osnovani

transfer tehnologije bar na dva dravna univerziteta

intelektualnu svojinu Ministarstvo prosvete i nauke

27

Izraditi modele ugovora kojim se ureuju odnosi u projektima saradnje univerziteta, odnosno nauno-istraivakih organizacija sa privredom Pomoi finansiranje zatite oznaka geografskog porekla tradicionalnih i specifinih proizvoda

Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo prosvete i nauke Privredna komora Srbije Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede

organizacione, kardovske, finansijske i pravne pretpostavke za uspostavljanje centara za transfer tehnologije Izraditi modele ugovora

operativni centri za transfer tehnologije bar na dva dravna univerziteta

Decembar 2012

Modeli ugovora ine sastavni deo svake projektne dokumentacije na univerzitetima, odnosno u naunoistraivakim organizacijama

28

Raspisati konkurs za finansiranje postupka zatite oznaka geografskog porekla tradicionalnih i specifinih proizvoda

Mart 2012

29

Ponuditi privrednim subjektima, na komercijalnoj osnovi, uslugu dijagnostikovanja statusa intelektualne svojine

Zavod za intelektualnu svojinu

Stvoriti strune i organizacione pretpostavke da se ova usluga ponudi privredi na komercijalnoj osnovi

Decembar 2012

Pokrenut postupak za zatitu bar pet oznaka geografskog porekla tradicionalnih i specifinih proizvoda, uz potpuno ili preteno finansiranje iz budeta Republike Srbije Privredni subjekti mogu od Zavoda dobiti brzu i strunu uslugu dijagnostikovanja statusa intelektualne svojine

30

Unaprediti metode procene ekonomske vrednosti intelektualne svojine privrednih subjekta i afirmisati poslovne transakcije sa

Zavod za intelektualnu svojinu Privredna komora Srbije

Izraditi vodi za procenu vrednosti intelektualne svojine i prirunik dobre prakse za obavljanje poslovnih transakcija sa

Decembar 2013

Privredni subjekti imaju relevantan izvor informacija o modalitetima poslovnih transakcija sa intelektualnom svojinim na bazi

50

intelektualnom svojinom Obezbediti da celokupni javni sektor, kroz politiku javnih nabavki i u svom tekuem radu, potuju prava intelektualne svojine Ministarstvo finansija

intelektualnom svojinom Izraditi Nacrt zakona i izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama kojim e se uvesti obaveza za sve dravne organe, jedinice lokalne samouprave, prosvetne i zdravstvene ustanove i javna preduzea da u postupku javnih nabavki vode rauna o potovanju prava intelektualne svojine Prevesti i objaviti sve propagandne broure Svetske organizacije za intelektualnu svojinu Svake godine u januaru organizovati sastanak radi dogovora oko sadraja, finansiranja i koordinacije zajednikih aktivnosti povodom Svetskog dana intelektualne svojine 26. aprila U skladu sa mogunostima, Decembar 2012

njene realno procenjene vrednosti Utvren Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama

31

32

Prevesti i objaviti sve propagandne broure koje je pripremila Svetska organizacija za intelektualnu svojinu za razliite ciljne grupe Dati vei publicitet Svetskom danu intelektualne svojine

Zavod za intelektualnu svojinu Privredna komora Srbije Zavod za intelektualnu svojinu Ministarstvo prosvete i nauke

Decembar 2012

Uiniti broure dostupnim javnosti u papirnom i elektronskom obliku na slubenom sajtu Zavoda Bogat, atraktivan i medijski propraen program

Poeti januara 2011

33

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog drutva Privredna komora Srbije Zavod za intelektualnu

34

Podrati propagandne

Poeti januara

Vei broj kvalitetnih

51

kampanje vezane za promociju intelektualne svojine

svojinu Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog drutva Ministarstvo prosvete i nauke Privredna komora Srbije

politiki i finansijski podrati kampanje koje organizuju privredni subjekti ili udruenja

2011

medijskih kampanja koje promoviu intelektualnu svojinu

35

Obogatiti slubeni sajt Zavoda sadrajem koji popularie intelektualnu svojinu i koji je okrenut mladima U okviru Edukativno informativnog centra Zavoda izraditi plan aktivnosti podizanja javne svesti o intelektualnoj svojini Nastaviti i podrati postojee takmienje za najbolju inovaciju godine

Zavod za intelektualnu svojinu

Po ugledu na zavode u pojedinim inostranim zemljama, uiniti sajt atraktivnim za mladu populaciju Svake godinu izraditi Plan aktivnosti

Decembar 2012

Zavod za intelektualnu svojinu

36

Ministarstvo prosvete i nauke Privredna komora Srbije

37

Preduzimati potrebne mere da se takmienje sprovodi svake godine

Plan aktivnosti za 2012. godinu izraditi do decembra 2011. godine Svake godine

Sajt Zavoda, koji pored slubenih informacija, ima i sadraje koji su zabavnoedukativnog karaktera i koji mogu privui mlade Aktivnosti podizanja javne svesti o intelektualnoj svojini Zavod sprovodi planski Takmienje za najbolju inovaciju godine je najprestiniji dogaaj u oblasti promocije intelektualne svojine Uspostavljen hijerarhijski sistem takmienja

Unaprediti sistem takmiarskih izlobi pronalazaka 38

Ministarstvo prosvete i nauke Privredna komora Srbije

39

Podrati uvoenje izuavanja Prava intelektualne svojine na Pravosudnoj akademiji

Pravosudna akademija

U saradnji sa udruenjima inovatora nainiti plan takmiarskih izlobi, utvrditi kriterijume i sistem takmienja Program obuke proiriti sadrajima iz oblasti prava intelektualne 52

Juni 2012

Decembar 2011

Na Pravosudnoj akademiji se predaje i ispituje Pravo intelektualne svojine

40

41

Podrati da se na tehnikim, ekonomskim, poljoprivrednim, umetnikim fakultetima i fakultetima za menadment uvedu nastavni sadraji o osnovama intelektualne svojine Povezati Edukativnoinformativni centar Zavoda sa univerzitetima, drugim obrazovnim institucijama, nauno-istraivakim organizacijama i privrednim komorama radi koordinisanja obrazovnih aktivnosti u oblasti intelektualne svojine

Zavod za intelektualnu svojinu

svojine Na osnovu analize studijskih programa pojedinih grupa fakulteta izraditi predloge nastavnih programa iz oblasti intelektualne svojine Stvoriti odgovarajuu institucionalnu osnovu za koordinaciju

Decembar 2012

Postojanje posebnih nastavnih programa iz oblasti intelektualne svojine koji su prilagoeni pojedinim grupama fakulteta

Zavod za intelektualnu svojinu Privredna komora Srbije

Juni 2012

Zavod je centar koordinacije obrazovnih aktivnosti u oblasti intelektualne svojine

53