Invertujui pojaava

Da bi izbjegli zasienje pojaavaa koristimo negativnu povratnu spregu kod koje se izlazni napon djelimino vraa na ulaz i sabira se sa ulaznim kao kod invertujueg pojaavaa (Slika1).

Slika 1 Invertujui pojaava

A pojaanje pojaavaa bez povratne sprege (otvorene petlje)

Ako na ulaznom stepenu operacionog pojaavaa postoji napon greke iji je pozitivan kraj na () ulazu, tada od njega na izlazu dobijemo vii negativan napon koji je pojaan tipino 100 000 puta i koji se preko otpornika R2 vraa na () ulaz. Ovaj negativni napon se oduzima od ulaznog pozitivnog napona greke i njihova razlika je ukupan napon greke i on je manji od osnovnog napona greke koji je nastao nesavrenom izradom pojaavaa. Ova se razlika takoe pojaava i ponovo oduzima od osnovnog napona greke i tako postaje sve manja i ovo smanjenje ide dok pojaana razlika osnovnog napona greke i vraenog napona ne postane priblina osnovnom naponu greke. U normalnom radu napon izmeu (+) i () ulaza je zanemarljiv u odnosu na ostale napone u pojaavau. Ako je (+) ulaz prikljuen na masu, moemo smatrati da je i potencijal () ulaza priblino jednak potencijalu mase, tj. (+) ulaz je na prividnoj (virtuelnoj) masi. U sutini,

napon U1 se preko otpornika R1 dovodi na () ulaz OP i on se pojaava i invertuje, tj. za pozitivni U1, na izlazu je negativni pojaani napon. Potom se preko R2 i R1 vraa na () ulaz OP. Vraeni napon je suprotnog polariteta i oduzima se od napona koji potie od napona U1 na () ulazu. Razlika napona koji potie od ulaznog napona U1 i vraenog napona je zanemarljivo niska i ona se pojaava operacionim pojaavaem. Struje I1 i I2 su priblino jednake jer je ulazna otpornost OP relativno velika (tipino 1M), a napon izmeu () i (+) ulaza je praktino zanemarljiv (tipino 10V). Struja koja ulazi u () ulaz je
I ul = 10 V = 10 pA 1M

Iz navedenog vidimo da je pojaanje integrisanog OP veoma veliko (u idealnom sluaju beskonano). Ulazna otpornost mu je velika (idealno beskonana), ulazna struja koja ulazi u ulaz je veoma mala, a struje I1 i I2 su jednake. Naponsko pojaanje A je kolinik izlaznog i ulaznog napona
A= U2 U1

Vrijednost napona U1 se moe odrediti ako se izdvoji otpornost R1. Na jedan kraj otpornika R1 je prikljuen pozitivni kraj napona U1, a drugi mu je na prividnoj masi.
U 1 R1 I 1 = 0 U 1 = R1 I 1

Vrijednost napona U2 se odreuje ako se izdvoji otpornost R2. Jedan kraj otpornosti R2 je na prividnoj masi, a drugi na pozitivnom kraju napona U2.
U 2 + R2 I 2 = 0 U 2 = R 2 I 2

Dalje je
A= U2 R I R = 2 2 = ( I1 = I 2 ) = 2 U1 R1 I 1 R1

A=

R2 R1

Naponsko pojaanje je negativno. Ako je na ulazu pozitivni napon U1, na izlazu je pojaan negativan napon U2 i obratno. Ako je na ulazu naizmjenini napon, tada je na izlazu pojaan protivfazni napon.

Neinvertujui pojaava

Slika 2 Neinvertujui pojaava

Ulazni napon U1 je doveden na (+) ulaz. Kako je napon izmeu (+) i (-) ulaza zanemarljivo mali, to ako je U1 prikljuen izmeu (+) ulaza i mase onda isti takav napon postoji priblino izmeu (-) ulaza i mase, tj. na otporniku R1. Kroz otpornike R1 i R2 protie priblino ista struja pa je
U 1 = R1 I U 2 = ( R1 + R2 ) I

Naponsko pojaanje neinvertujueg pojaavaa je dato kao

A=

U 2 ( R1 + R2 ) I = U1 R1 I

A=

R1 + R2 R1

Odavde vidimo da je ovo pojaanje vee ili jednako 1, i uvijek je pozitivno. Ako je na ulazu pozitivan napon, i na izlazu je pozitivan napon ali pojaan. Ako je na ulazu naizmjenini sinusni napon, na izlazu je pojaan taj isti napon u fazi sa ulaznim. Ulazna otpornost ovakvog idealnog pojaavaa je beskonano velika, a kod realnog je relativno velika.