SADRZAJ

1.0

Pasivna mrezna oprema.03

1.1

UTP Kablovi...04

1.1.2 Konektori UTP kablova..05 1.2 1.3 STP kabli.05 Koaksijalni kabli.....06

1.3.1 Konektori za koaksijalni kabli.06 1.4 Fiber opticki kabli...07

1.4.1 Konektori optickih kablova.07

2.0

Aktivna mrezna oprema08

2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 2.6

Mrezna kartica.09 HUB....10 Repeater..11 Bridge..12 Switch..13 Router..14

Literatura15

1.0 PASIVNA MREZNA OPREMA

Pasivna mrena oprema predstavlja najjednostavniju komponentu raunarskih mrea. Atribut pasivna potie od ciljne karakteristike komponenti ove kategorije da nad mrenim saobraajem ne izvre nikakvu izmenu. Pasivne komponente mree ine: 1. utinice
2. kablovi 3. paneli za prespajanje i za zavravanje kablova (patch panel) 4. kablovi za prespajanje (patch cabel)

5. rek ormani 6. kanalice za voenje kabla Za prenos signala izmeu raunara veina dananjih mrea koristi kablove koji se ponaaju kao mreni prenosni medijumi. Postoji mnogo razliitih tipova kablova koji mogu da se primene u razliitim situacijama. Njihov broj je izuzetno veliki i obuhvata vie od 2000 razliitih tipova. Veina dananjih mrea koristi tri osnovne vrste kablova: 1. koaksijalne kablove
2. kablove sa upredenim paricama (twistedpair)

3. optike kablove Kroz upredene parice i koaksijalni kabl prenose se elektrini signali, dok se kroz optika vlakna prenose signali u vidu svetlosnih impulsa. Za ispravan rad mree potrebno je da se kablovski sistem (kablovi i prikljuni elementi) formira od komponenti koje zadovoljavaju odreene tehnike standarde. Kablovi koji se koriste u jednoj mrei zavise od vie parametara: 1. binarni protok 2. pouzdanost kabla 3. maksimalnu duinu izmeu vorova 4. zatitu od elektrinih smetnji 5. poduno slabljenje 6. tolerancije u oteanim uslovima rada 7. cenu i optu raspoloivost kabla
2

8. lako povezivanje i odravanje

1.1 UTP kablovi

Kabl je medijum kroz koji se prenose informacije izmeu mrenih ureaja i raunara. Postoji nekoliko tipova kablova koji se upotrebljavaju u mreama. U nekim sluajevima u mrei e se koristiti samo jedan tip kabla, dok e se u drugim mreama upotrebljavati vie razliitih tipova. Izbor kabla je vezan za topologiju mree, protokol i veliinu mree. Razumevanje karakteristika razliitih tipova kablova i toga kako oni utiu na druge aspekte umreavanja je veoma bitno za projektovanje kvalitetne mree. Kablovi sa upletenim paricama postoje u etiri izvedbe: oklopljeni i neoklopljeni. Neoklopljeni (UTP) kabl je najpopularniji i obino najbolje reenje za kolske mree. Iskustvo govori da je, ukoliko to sredstva dozvoljavaju dobro upotrebiti oklopljeni kabl za vertikalno kabliranje (STP kabl, kod koga je svaka parica obavijena metalnom folijom radi zatite od spoljanjih elektromagnetnih zraenja). Veze izmeu spratova prolaze kroz svakakve graevinske konstrukcije, pa je zgodno obezbediti se. Kvalitet UTP kabla moe varirati u zavisnosti od prenika parice i kvaliteta i debljine njene izolacije. UTP kabl koji obino sreemo primenjen u raunarskim mreama je sastavljen od etiri para ica (parica) unutar gumenog omotaa. Svaki par ica je upleten kako bi se smanjilo presluavanje,. to je korak upredanja parice manji ( vie upletena), vea mu je otpornost na interferencije, a i cenu mu raste. Moderni industrijski standardi za raunarsku mreu napravljeni su od strane EIA/TIA i u okviru ove asocijacije ustanovljene su etiri osnovne kategorije UTP kablova, od kategorije 3 do kategorije 6e, detaljno propisanih po standardu EIA/TIA-568.

1.1.2 Konektori za UTP kabli

Standardni konektor za UTP kabl nosi oznaku RJ-45. On je nalik konektoru RJ-11 koji smo videli na svojim telefonima, sa tom razlikom to prima osam umesto etiri provodnika. Montiranje konektora na kabl je posao koji zahteva adekvatan alat, strpljenje i iznad svega kvalitetan kabl.

1.2 STP kabli

STP kabl se sastoji od parica, od kojih je svaka obmotana metalnom folijom (tzv. ekran) da bi se spreili spoljanji elektromagnetni uticaji (efekat presluavanja nastao elektromagnetnom indukcijom od signala iz susedne parice, spoljanji elektromagnetni uticaji i dr.). Nedostatak UTP kabla je to je osetljiv na ove uticaje, dok STP kabl to nije. Kada je potrebno razvui kabl kroz neku energanu ili roentgen odeljenje bolnice, ili kada se kablovi raunarske mree vode kroz iste kanalice sa drugim telekomunikacionim i energetskim kablovima koristi se STP kabl. On je malo krui i tee je montirati konektore na njega, a i RJ-45 konektori su za ovu namenu oklopljeni i malo drugaije izgledaju, ak je i raspored izolovanih provodnika drugaiji.

1.3 Koaksijalni kabli

Koaksijalni kabl ima jedan jedini bakarni provodnik u svojoj sredini (povratni vod se dobija uzemljenjem). Plastini sloj daje izolaciju izmeu centralnog provodnika i metalnog oklopa oko njega. Oklop spreava pojavu interferencija od fluorescentnih lampi, motora i drugih raunara. Iako ga je teko instalirati, ima veoma irok propusni opseg (moe da podri velike brzine prenosa) i veoma je otporan na interferencije. Moe se upotrebiti za povezivanje raunara na veoj udaljenosti nego UTP, za iste bitske protoke. U raunarskim mreama su se koristili RG-58 t zv. tanki koaksijalni kabl (koji podrava 10Mb/s protok u10Base2 Eternet standardizovanim raunarskim mreama) i 10Base5 tzv. debeli koaksijalni kabl (koji takoe podrava 10Mb/s protok u10Base5 Eternet standardizovanim raunarskim mreama).

1.3.1 Konektori za koaksijalni kabli

Najei konektor u upotrebi kod koaksijalnog kabla (veoma rasprostranjen u video tehnici ) je Bayone-Neill-Concelman (BNC). Postoje razliiti tipovi adaptera za BNC kabl (T adapteri,

terminatori ...). Proces montiranja BNC konektora se vri krimp kletima, pa se zove krimpovanje.

1.4 Fiber opticki kabli

O ovim kablovima ste verovatno najvie sluali, pogotovo kada vam danima ne radi telefon, jer je magistralna mrea Telekoma uglavnom preusmerena na optike kablove. Iako se esto krive za probleme u telekomunikacijama, optiki kablovi predstavljaju veoma pouzdan i brz nain prenosa podataka. Oni su sainjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom obavijenim staklenim omotaem. Vlakna su zatiena sa nekoliko slojeva zatitne obloge. Kroz vlakna se prenosi svetlost (koju proizvodi laserska ili LED dioda). Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne uticaje i najee ine osnovu tzv. kimu (backbone) bilo koje ozbiljnije telekomunikacione mree. Kada se pravi raunarska mrea, obino se izmeu spratova polae optiki kabl (vertikalni razvod) zbog velikih rastojanja i veeg propusnog opsega. Kod polaganja ovog kabla potrebno je potovati pravila o njegovom savijanju jer isuvie veliki ugao savijanja moe spreiti prostiranje svetlosti. 10BaseF je specifikacija koja se odnosi na optike kablove koji nose Ethernet (mreni) signal protoka 10Mbps.

1.4.1 Konektori optickih kablova

Postoje razliiti tipovi konektora koji se montiraju na optike kablove. Neki esto korieni konektori nose oznake kao to su ST ili SC. Sam proces nastavljanja kablova se naziva "zatapanje u elektrinom luku", popularno splajsovanje i zahteva veoma skupu opremu.

2.0 AKTIVNA MREZNA OPREMA

Nakon uvoda u pasivnu mrenu opremu, na red dolazi opis ureaja koji e upravljati saobraajem na mrei. To su takozvane aktivne komponente. Neke su sofisticiranije od drugih, ali imaju istu namenu, da podatke koje aljete transportuju do odredita, kao i da podatke koje vi potraujete dopreme do vas. Povezivanjem aktivne mrene opreme kablovima jo uvek nije napravljena raunarska mrea, jer ona podrazumeva i konfigurisanje mrene opreme.

2.1 MREZNA KARTICA

Mrena kartica je ureaj koji povezuje raunar sa raunarskom mreom. esto se naziva: mreni adapter, mreni interfejs, NIC... Jedan od vanijih elemenata svake mrene kartice je MAC adresa koja ini da ovaj ureaj radi na 2. sloju OSI modela. MAC adresa predstavlja 48-bitni seriski broj koje IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) dodeljuje roizvoau. Mrene kartice su se ranije najee u raunarima mogle nai u vidu zasebnih kartica dok se danas uglavnom integriu u matine ploe raunara. U jednom raunaru se moe nai i vie mrenih kartica, bilo na matinoj ploi, bilo u vidu zasebnih kartica. Mrene kartice uglavnom imaju RJ-45 (UTP), BNC i/ili AUI (Attachment Unit Interface) konektore. Takoe, na mrenim karticama se uglavnom nalaze i LED diode koje slue za praenje aktivnosti kartice. Najee brzine na kojima rade mrene kartice su 10/100/1000 Mbit/s.

2.2 HUB

Literatura
www.wikipedia.com www.gsm-nis.edu.rs Knjiga Uvod u racunarske mreze, autori : Mladen Veinovic i Aleksandar Jevremovic

10