TEHNOLOKI MENADMENT Doc. Dr. Vladimir Stojanovi I dio 1.

Defininisanje "tehnoloki progres" pojma "tehnika" ,"tehnologija" i

Pod "tehnikom" se podrazumeva sredstava za rad u najirem smislu rei

skup

pod "tehnikim progresom" treba podrazumevati pronalaenje novih i usavravanje postojeih sredstava za rad "Tehnoloki progres" predstavlja sastavni deo proizvodnog procesa u kome se odreenim mehaniko-tehnikim postupcima i hemijsko tehnolokim procesima sirovine pretvaraju u gotov proizvod Galbrajt, pod tehnologijom tretira "sistematsku primenu organizovanog znanja za praktine aktivnosti Galbrajt iznosi svoja razmiljanja o velikim preduzeima uz konstataciju da je prevlast velikih preduzea posledica komplikovane prirode moderne tehnologije

sistema, obuhvatajui fleksibilne proizvodne sisteme, robote, automatizaciju. 5.Industrijska revolucija Intezivan tehnoloki razvoj oveanstva belei se u periodu od 1820 do 1900. godine To je doba industrijskog razvoja doba koga karakteriu znaajna otkria meu kojima vano mesto zauzima otkrie parne maine Taj istorijski period razvoja nazvan je industrijska revolucija, koja u dananje vreme prelazi u informatiku revoluciju Budue "revolucije" verovatno pripadaju biotehnologijama i bio-inenjeringu U okviru industrijske revolucije najee se navode tri kljuna razdoblja: Razdoblje do kraja 18-og veka predstavlja period energetskog inenjerstva, kada se ljudska energija menja radom maina, Period od kraja 19-og veka, je doba mehanizacije kada je korienje elektrine energije uslovilo mahanizaciju, i Razdoblje od 1950-te godine, se navodi kao doba automatizacije, koje je zasnovano na razvoju informatike i tehnologije mikroipa. 6.Razvoj kroz promene u oblasti organizacije i upravljanja

Doba pred-tejlorizma koje se karakterie uvoenjem novih radnih navika, novih disciplina Doba masovne proizvodnje Frederik V. Tejlor i njegovi sledbenici (Henry Gantt, Frenk i Lilian Gilbreth kola naunog menadmenta),

Robert Solow je na osnovu istraivanja kretanja produktivnosti rada u nepoljoprivrednom sektoru SAD, u periodu od 1909. do 1949. godine, naveo da je tehniki progres doprineo poveanju produktivnosti rada za oko 88%. 2.Pojam i osobenosti tehnolokog razvoja Evolucija shvatanja pojma tehnologije Shvatanje pojma tehnologije je evoluiralo od ranijeg iskljuivog posmatranja kroz procese u materijalnoj proizvodnji do dananjeg daleko ireg smisla i to zahvaljujui: a) prisustvu i delovanju tehnologije u svim oblicima ovekove aktivnosti kako u materijalnoj proizvodnji tako i van nje, i b) evidentnim i znaajnim uticajima tehnologije u svim oblastima ovekovog delovanja. 3.Odnos tehnologija, ovek i drutvo kroz tri ciklusa 1. Ciklus poveanja dohotka koji dovodi do rasta tehnolokih dostignua 2. Uvean dohodak daje osnov novim tehnolokim inovacijama u obliku novih i poboljanja postojeih proizvoda 3. Visoki rast dohotka omoguava rast ivotnog standarda 4.Razlikovanje tehnologije na osnovu korienja tipa resursa Tehnologije se razlikuju na osnovu tipa resursa koje koriste: 1) IT (informacione tehnologije) resursi su informacije; 2) Tradicionalne proizvodne tehnologije fiziki resursi i fizika oprema u proizvodnji 3) Savremene proizvodne tehnologije (hibridne tehnologije) koje obrauju fizike resurse pod kontrolom automatizovanih informacionih

Doba fleksibilne proizvodnje u kome se najvei znaaj u upravljanju daje tehnologijama "Ako tehnologiju shvatimo kao veliki motor, silni akcelerator, onda znanje moemo shvatiti kao njegovo gorivo. Doli smo na raskre procesa ubrzanja u drutvu, jer se motor svakim danom sve obilnije i obilnije napaja." Alvin Toffler 7.Savremeni tehnoloki TEHNOLOGIJA) sistem (SAVREMENA

Sa razvojem novih tehnologija, pa i intenzivnom potronjom prirodnih resursa, ljudska civilizacija ostvaruje viziju stalnog ekonomskog rasta i materijalnog uspona. Evidentan materijalni rast, kao vekovna paradigma,podstie nekontrolisano troenje prirodnih resursa sa nesagledivim posledicama unitavanja prirodne sredine. Reenje se trai u razvoju novih tehnologija koje su usmerene ne samo ka poveanju produktivnosti i efikasnosti, ve i utedama prirodnih resursa 8.Pristupi u razmatranju upravljanja tehnolokim razvojem Postoje dva pristupa u razmatranju upravljanja tehnolokim razvojem:

Globalni pristup je teko ostvariv jer ovek jo nije u stanju da tano predvidi i da utie na dogaaje izazvane tehnolokim razvojem Lokalni pristup upravljanja tehnolokim razvojem ogleda se u tome da se u odreenoj firmi moe upravljati putem savremene opreme i veih ulaganja u sektor za istraivanje i razvoj,

putem novih tehnologija proizvodnje modernizacije postojeih pogona

ili

9.Tehnoloki razvoj kao proces Tehnoloki razvoj je veoma sloen proces Uzajamno povezane i koordinirane aktivnosti su usmerene na stvaranje novih i usavravanje postojeih tehnologija Prioritetni ciljevi tehnolokog razvoja su dostizanje sledeih performansi: 1. efikasnost, 2. efektivnost, 3. kvalitet, 4. produktivnost, 5. fleksibilnost, 6. automatizacija i softizacija proizvodnje, 7. zatita ivotne sredine, 8. nanotehnologija. 10.Novi nauni principi

i kapitala prelazom od maufakture na fabrika postrojenja, zatim na fordovsko-tejlorovski metod monopola, a od njih ka elastinim, malim firmama, podinjenim transnacionalnim kompanijama. 13.Tehnologija i ekonomske ere 1. Agrarna era do 1760. 2. Industrijska era 1760 1950. 3. Informaciona era 1950 2000. 4. Era biomaterijala od 2000. 14.Uslovljenost nauno-tehnikog progresa

Zahvaljujui pre svega naunim otkriima u prvoj polovini dvadesetog veka, dolo je do uspostavljanja novih naunih principa: umesto determinizma ustanovljen je princip neodreenosti, umesto kontinuiteta princip diskontinuiteta i

Nauno-tehniki progres je uslovljen interaktivnim razvojem nauke, tehnike i tehnologije, a izvori nauno-tehnickog progresa nalaze se u manufakturnoj proizvodnji 16-18. veka, kada dolazi do postepenog pribliavanja nauno-teorijske i tehnike delatnosti. Materijalna proizvodnja u ranijem periodu je postepeno evoluirala na osnovu sakupljenog empirijskog iskustva. Uporedo se odvijao progres u nauno-teorijskim znanjima o prirodi.

umesto naunika posmatraa prirodnih zbivanja, usvojen je princip naunika - stvaraoca

Dotadanja znanja su se nalazila pod uticajem teologije i skolastike, pa samim tim nisu imala znaajniji uticaj na proizvodnju. 15.Znaaj 16-og veka za tehnoloki progres

H. Kahn uvodi pojam razvoja sa moguim iznenaenjima. To se pre svega odnosi na dopunu trendova koji su prepoznatljivi pomou odgovarajuih indikatora.

Pokuaji da se snaga vode koja je pokretala mlinove iskoriste za potrebe irenja manufakturne proizvodnje zahtevali su odreeno teorijsko izuavanje procesa mehanike; nastaju odreene teorije: teorija toka-zamajca, Ijeba, teorija vodenog pritiska, otpora i trenja. Manufakturni period razvija prve naune i tehnike elemente krupne industrije.

Paljiva analiza indikatora, koji se mogu interpretirati kao spoljanji pokazatelji iznenaenja, moe dati informacije o postojanju iznenaujueg razvoja, ali ne i o sadraju samog iznenaenja. 11.Faze ekonomskog razvoja zemlje po Valter Rostovu naglaava tehnike inovacije i identifikuje pet faza ekonomskog razvoja zemalja: 1. Faza tradicionalno drutvo, dominacija poljoprivrede i neznatna iskorienost potencijalnih resursa. 2. Faza znatni rast trgovine, rast eksternih uticaja i modernizacija proizvodnje. 3. Faza evidentan prelaz u industrijsko drutvo. 4. Faza sazrevanje novog industrijskog drutva. 5. Faza fordizam - masovna serijska proizvodnja. Rast kvartarnih delatnosti, materijalnih dobara i alokacija resursa u socijalno blagostanje (Evropa u XX veku). 12.Tehnoloke revolucije

Naunici, poput Galileja, Njutna, Torielija daju ogroman doprinos stvaranju naune reputacije. 16.Znaaj 18-og veka za tehnoloki progres Kraj 18. veka obeleen je nastankom mainske proizvodnje zahvaljujui rezultatima naunotehnikog rada velikog broja istraivaa Pojava parne maine Dona Vata bila je pre svega "plod nauke", a ne samo konstruktorskotehnike delatnosti. Mainska proizvodnja otvorila je nove mogunosti tehnoloke primene nauke, a njen progres je sve vie uslovljen progresom nauke. Sve to predstavlja novu etapu nauno-tehnikog progresa, u kojoj se nauka i tehnika uzajamno podstiu pa se samim tim i njihov razvoj sve vie ubrzava. Javljaju se usko specijalizovani oblici naunih istraivanja koji imaju zadatak da stvore uslove za to bru implementaciju teorijskih otkria.

1. 2. 3.

Polazei sa aspekta pojava svih tehnikih inovacija, veina istraivaa zakljuuje da je svet preiveo tri tehnoloke revolucije: Tehnoloka revolucija bazirana iskljuivo na energiji uglja i pare; Revolucija elektrine energije i nafte i Postindustrijska revolucija, koja se povezuje sa mikroelektronikom, biotehnologijom i atomskom energetikom. Tehnoloke revolucije su bile praene odreenim promenama oblika organizacije rada

 1) 2) 3) 4)

Prema klasifikaciji UNESCO-a, naunoistraivake i razvojne radove moemo podeliti u etiri grupe: grupa koju ine fundamentalna, bazna ili osnovna istraivanja, grupa za primenjena istraivanja, i grupa razvojnih istraivanja.

17.Trea etapa nauno-tehnikog progresa

Za treu etapa nauno-tehnikog progresa moe se rei da se pod njenim uticajem iri front naunih disciplina orijentisanih na razvoj tehnike, zahvaljujui njenoj povezanosti sa savremenom nauno-tehnikom revolucijom. Taj iri front podrazumeva ukljuivanje biologa, genetiara, filozofa, psihologa u reavanju tehnikih i tehnolokih zadataka. Razvoj tehnikog progresa direktno ili indirektno je u zavisnosti od ogromnog broja discipline drutvenih nauka pa se sa puno prava moe istai oiglednost vodee uloge nauke u odnosu na tehniku. Otkria radioelektronike, atomske energija, fotonike, holografije, hemije polimernih materijala, laseri, genetika i dr. uslovljavaju nicanje sasvim novih grana proizvodnje. Nauno-tehniki progres proima ne samo industrijsku, ve i ostale sfere: poljoprivredu, saobraaj, medicinu, obrazovanje, usluge. Pojavom visokih tehnologija, gde posebno istiemo mikroelektroniku, dolazi do stvaranja sasvim nove terminologije, koje istraivai esto koriste i nije sporna njihova komparativna prednost. U vremenu industrijske civilizacije komparativne prednosti su bile prepoznatljive u sledeem: raspoloivost prirodnih koliina ruda i sirovina, resursa velikih

20.Cilj fundamentalnih istraivanja Odreena fundamentalna istraivanja mogu imati za cilj proirivanje naunih znanja ili saznanja o nekoj oblasti ili problemu ne ulazei u mogunost njene praktine primene, te se zato nazivaju usmerena fundamentalna istraivanja. Usmerena istraivanja mogu biti; deskriptivna i tematska. 21.Primenjena istraivanja

Primenjena istraivanja imaju presudan znaaj koji se ogleda u tome to imaju za cilj da savladaju probleme njihove praktine primene radi zadovoljenja neke ljudske potrebe, polazei od poznatih zakonitosti razvoja prirode i drutva kao i od krajnjeg rezultata fundamentalnih istraivanja.

Ova istraivanja, pruajui metodoloku osnovu, zahtevaju dalje usmeravanje i koncentrisanje na odreeni problem, integriui sve ukljuene subjekte u okviru jedne ili vie nauno istraivakih institucija. 22.Razvojna nauna istraivanja

raspoloivost energetskih potencijala i izvora, raspoloivost jeftine manuelne radne snage. Od navedenih komparativnih prednosti direktno je zavisila snaga zemlje u industrijskom dobu. Veoma je jednostavno bilo meriti snagu jedne zemlje jer su bila potrebna samo dva pojma: tona i megavat. Trei pojam koji se odnosio na radnu snagu je bio kao "pozitivna konstanta"

Razvojna nauna istraivanja sainjavaju treu etapu u procesu savremenog tehnolokog razvoja i zasnivaju se na brojnim pokazateljima fundamentalnih i primenjenih istraivanja. Svrha im je da sve rezultate dovedu u stadijum u kome se mogu praktino primeniti u proizvodnji, kako bi se i na taj nain ostvarila odreena ekonomska iIi socijalna korist. Kao rezultat razvojnih istraivanja najee se ne dobijaju nova nauna saznanja, jer se ona uglavnom temelje na brojnim empirijskim, tehnikim i naunim saznanjima iz raznih oblasti. Meutim ima sluajeva da razvojnim istraivanjima budu otkrivena nova, neoekivana saznanja koja su u rangu novih naunih otkria

18.Komparativne prednosti informacione ere etiri najznaajnije komparativne prednosti informacione ere su: 1. znanje, 2. masovna i jeftina manuelna i mentalna radna snaga, 3. stvaranje novih inovativnih struktura (tehnoparkova, tehnopolisa, inkubatora malog biznisa),i 4. neophodnost kapitala za dinamiku tehnoloku modernizaciju. 19.Klasifikacija naunih istraivanja Klasifikacija UNESCO-a

23.Vrste istraivanja i njihove funkcije

Cilj svih akcija i promena koje ovek preduzima i uvodi na polju materijalne proizvodnje i van nje je stvaranje drutvenog napretka u kome je uvek ovek na centralnom mestu. Preduslov ekonomskog napretka je permanentni tehnoloki i ekonomski napredak, ali to ne znai da svaki tehnoloki i ekonomski napredak predstavlja i drutveni razvoj.

Naprotiv, moe biti i obrnuto. Oigledan primer su uvedene tetne tehnologije kako po prirodno okruenje tako i za okolinu i zdravlje ljudi.

24.Naunoistraivaki kadar Kadar angaovan u procesu istraivanja i razvoja deli se na tri osnovne kategorije: a) naunici i inenjeri, b) tehniari i c) ostalo pomocno osoblje. U kategoriji "nauni radnici i inenjeri" su: 1) Lica sa zavrenim univerzitetskim obrazovanjem zaposlena u oblasti prirodnih, tehnikih i drutvenih nauka, 2) Lica sa obrazovanjem ekvivalentnim univerzitetskom, i 3) Lica sa niim obrazovanjem od univerzitetskog pod uslovom da to priznaje nacionalno zakonodavstvo. Lica sa zavrenom srednjom kolom uz bar jednogodinju obuku za poslove koje obavljaju, svrstana su u kategoriju "tehniara" 25.Tehnoloki razvoj i njegova kompleksnost

27.Povezanost tehnologije, ekonomije i drutva

Promene koje savremeni tehnoloki razvoj prouzrokuje u privredi i drutvu, sadanja etapa je sa pravom okvalifikovala kao treu naunotehnoloku revoluciju, "...kao najdinaminiji faktor privrednog i drutvenog razvoja"

Kompleksnost tehnolokog razvoja iziskuje njegovo svestranije sagledavanje.

Na osnovu dosadanjih istraivanja, uticaj tehnolokog razvoja na privredni razvoj u osnovi je trojak, i ogleda se u sledeem: 1. poboljanju produktivnosti, 2. promeni materijalne strukture proizvodnje, i 3. uticaju na poveanje tempa rasta privrede. 28.Uticaj tehnolokog razvoja na kvalitet faktora proizvodnje

Sutina tehnolokog napretka kao procesa koji omoguuje: a) stvaranje novih i poboljanje postojeih sredstava i metoda kreiranja nove vrednosti koje obezbeuju utedu u radu; b) nastanak novog proizvoda/usluge ili poboljanje postojeeg, i c) unapreenje organizacije i upravljanja tehnolokim procesima u cilju stvaranja novih vrednosti. Tehnoloki razvoj obuhvata: 1. Inovativne procese koji obuhvataju generisanje novih tehnologija 2. Razvoj nauke i intenzitet nauno-istraivakih aktivnosti 3. Postojee institucije i aktere u nacionalnom sistemu inovacija 4. Rast produktivnosti 5. Proces obrazovanja i razvoja kadrova 6. Razvoj procesa za stvaranje nove vrednosti, uslovljenih promenama tehnologije 7. Informacione i komunikacione tehnologije Poveanje kvaliteta ivota ljudi i 9. Ekoloku dimenziju tehnolokog razvoja. 26.Povezanost tehnologije, ekonomije i drutva

Dejstvo tehnolokog razvoja na kvalitet faktora proizvodnje se ostvaruje kroz: usvaravanje sredstava za rad, iznalaenje novih metoda i postupaka,

iznalaenje novih vidova energije, i razvoj subjektivnog (ljudskog) faktora. 29.Tehniki nivo proizvodnje

Tehniki nivo proizvodnje uslovljava stepen korienja nauke i odreuje stepen spremnosti tehnike baze proizvodnje za realizaciju novih naunih ideja.

Na osnovu naunih dostignua i otkria dolazi do kvalitativnih promena u svim granama savremene tehnike; menjaju se tehnika sredstva, ali i tehnoloke metode proizvodnje. Sprovodi se automatizacija u proizvodnji, kompletna elektrifikacija privrede i prelazak na nove izvore energije: atomsku i solarnu energiju, energiju vetra, biogasa. 30.Karakteristike naunih saznanja

8.

Sva nauna saznanja su karakteristina po time to su internacionalna pa samim tim nemaju nacionalno obeleje. Eventualna ogranienja u njhovom vaenju i primeni nastaju u meunarodnim tokovima naunih informacija ako su takvog karaktera

poverljivosti pa ih matina drava svrsta u kategoriju dravnih tajni. Izmeu razvijenih zemlja uspostavljaju brojni ekonomski, pravne i finansijski kontakti u oblasti nauke i tehnologije. Ta saradnja se odvija kroz razliite forme kao to su: (1) zajednika ulaganja u istrazivanja i razvoj, (2) transfer tehnologija, patenata i licenci, ukljuujuci i inenjering, (3) osnivanje specijalizovanih organizacija za meusobnu saradnju, (4) utvren model razmene nauno-tehnolokih informacija. Izmeu razvijenih zemalja meunarodna razmena nauno-tehnolokih dostignua moe se podeliti na: (1) komercijalnu razmenu u vidu patenata i licenci i (2) nekomercijalnu razmenu.

Nauno-istraivake institucije su obino nosioci te saradnje, a mogu da budu i kompanije, drava preko svojih organa, itd.

Prerastanje nauke u direktnu proizvodnu silu, zbog uzajamnog delovanja nauke, tehnike i proizvodnje, te jaanja interakcije izmeu njih i smanjivanja vremena potrebnog da nova nauna ideja nae adekvatnu praktinu primenu. Savremena etapa drutvene podele rada, povezana je sa preobraenjem nauke u vodilju ekonomske i socijalne delatnosti, masovnog karaktera. Kvalitativni preobraaj faktora proizvodnih snaga dovodi do naune organizacije i racionalizacije, te do novog znanja koje menja trokove sirovina, opreme i radne snage (softizacija tehnologije). Promena sadraja rada i dominantnost stvaralakih elemenata u radu. Nalaenje vetakih materijala i novih, potencijalno obilnih izvora energije, sa definisanim svojstvima. Rast obrazovanja, slobodnog vremena i opte kulture ljudi; poveanje socijalnog i ekonomskog znaaja informacione delatnosti; nagli razvoj sredstava telekomunikacije i masovne komunikacije. Porast uzajamnog uticaja i kompleksnog istraivanja sloenih problema razliitih nauka. Ubrzanje ukupnog drutvenog progresa, internacionalizacija itave ljudske delatnosti, potreba regulacije ekolokih problema.

31.Tehno-fizioloka evolucija

Sredinom dvadesetog veka, poinje naunotehnika revolucija i oznaava kvalitativnu transformaciju proizvodnih snaga na osnovu transformisanja nauke u vodei faktor proizvodnog razvoja i u direktnu proizvodnu silu Menja se karakter drutvene proizvodnje, kao i struktura proizvodnih snaga, drutvena podela rada i struktura drutva Na taj nain ona vodi ka naglom porastu produktivnosti rada, utie na kulturu, odnos drutva i prirode, te doprinosi progresiji naunotehnikog progresa U drugom delu pedesetih godina dvadesetog veka, pod uticajem naunih uspeha, u mnogim zemljama se formiraju nacionalni dravni organi za upravljanje naunom delatnou. Javljaju se direktne spone izmeu naunih i tehnikih istraivanja, elektronski raunari nalaze iroku primenu u naunim istraivanjima, proizvodnji, a neto kasnije i u upravljanju. Pojava raunara oznaava nastanak laganog prenoenja logike funkcije sa ljudi na stroj, a u budunosti i prelazak na kompleksnu automatizaciju proizvodnog procesa, gde je naroiti znaaj imala pojava kibernetike. Pod uticajem znaajnih naunotehnikih otkria pedesetih godina, dolazi do rasta uzajamne interakcije nauke, tehnike i proizvodnog procesa i pojave perioda nauno-tehnike revolucije. Savremenu etapu nauno-tehnike revolucije karakterie sledee :

II dio 32.Nain upravljanja tehnolokim razvojem

Globalni nain upravljanja tehnolokim razvojem je teko ostvariv zbog globalnosti, stihije i gigantskih okvira tehnolokog razvoja, iji svaki dalji stepen otpoinje revolucijom (industrijska, nauno-tehnika, informaciona). Svaki period tehnolokog razvoja naziva se obino novom erom (agrarna, industrijska, informaciona, biotehnoloka). Sigurno da se ne moe upravljati nastankom era, jer humani resursi ipak nisu u stanju da tano predvide sled dogaaja izazvanog tehnolokim razvojem, dobrim delom zbog nedovoljnog nivoa usaglaenosti oko najznaajnijih svetskih problema. Lokalni nain upravljanja tehnolokim razvojem, koji se odnosi na konkretnu kompaniju sprovodi se uglavnom putem nabavke nove opreme ili veih ulaganja u sektor za istraivanje i razvoj

to omoguava razvoj nove tehnologije proizvodnje ili osavremenjavanje postojee proizvodnje. 33.Merenje nivoa i dinamike tehnolokog razvoja Postoje razliite podele pokazatelja i metoda merenja nivoa i dinamike tehnolokog razvoja, a jedna od uobiajenih je podela na: (1) parcijalne, i (2) sintetike pokazatelje.

Parcijalni pokazatelji su mnogobrojniji i mogu se razloiti, integrirati i dezintegrirati na raznovrsne nivoe, sektore i jedinice prouavanja.

Najvie su u upotrebisledei parcijalni pokazatelji: 1. stope i brzine difuziranja inovativnih tehnologija 2. proizvodnje i potronje elektrine energije, 3. hemizacije procesa proizvodnje, 4. intenzivnosti investiranja u osnovna sredstva, 5. putanje kretanja produktivnosti rada, 6. tehnike opremljenosti rada, 7. izmene strukture industrijske proizvodnje, kvalifikacije i kvalifikacione struktura zaposlenih, 8. intenziteta istraivako-razvojne i inovativne aktivnosti, 9. bilansa meunarodne razmene tehnolokih dostignua. Sintetiki pokazatelji tehnolokog razvoja su malobrojniji

Osnovni izvor neopredmeenog tehnolokog progresa su poslovne i organizacione promene, vee znanje zaposlenih uz poveanju efikasnosti korienja faktora prozivodnje, bez neto-akumulacije kapitala. 36.Savremena tehnologija, produktivnost i kvalitet

Praktino se produktivnost i kvalitet prouava kroz analizu: efikasnosti (vrednost realizovanog outputa i uloenog inputa) produktivnost se izuava analizom efikasnosti kao odnos uloenih resursa i realizovane proizvodnje (manji trokovi po jedinici proizvoda uz vei profit),

efektivnosti (vrednost realizovanog outputa za kupce proizvoda) produktivnost se izuava analizom efektivnosti kao ukupna proizvodnost sa aspekta krajnjeg konzumenta, kupca proizvoda na tritu (rastua fleksibilnost i vie razliitih proizvoda). 37.Osobine modernog tehnolokog razvoja

najznaajniji je globalna produktivnost. To je produktivnost koja izraava zbirni efekat tehnolokih usavravanja i inovacija na utede u ivom i opredmeenom radu.

Moderni tehnoloki razvoj je stalan, na nauci zasnovan proces usavravanja materijalnih elemenata proizvodnje (sredstva, predmeti rada i izvori energije), proizvodnih metoda, organizacije i upravljanja proizvodnjom, kroz usavravanje postojeih i stvaranje novih proizvoda, to dovodi do irenja kruga drutvenih potreba i njihovog potpunijeg zadovoljenja.

34.Uticaj tehnolokog progresa na produktivnost

Tehnoloki progres predstavlja jedan od faktora koji znaajno utie na produktivnost rada a samim tim i na stopu rasta. Neki od pokazatelja za merenje tehnoloskog progresa: razni aspekti produktivnosti; tehnoloki nivo opreme; nivo kvalifikacija i kvalifikaciona struktura; brzina i stepen irenja novih tehnologija; unapreenje inovativnosti; razvojnih istraivanja i

U osnovne inioce razvoja u savremenim uslovima moemo smatrati: 1. esencijalna, primenjena i razvojna istraivanja, 2. nauno-istraivaki potencijal zaposlenih, 3. potrebna sredstva za finansiranje njihovog naunoistraivakog i razvojnog rada, 4. optimalan stepen koncentracije i centralizacije proizvodnje, 5. moderna nauno-tehnoloka politika zemlje, i 6. razvoj meunarodne nauno-tehnoloke saradnje.

38.Nauno-tehnoloki razvoj i proizvodni faktori

proizvodnja i potronja elektrine energije; i

unapreenje istraivanje razvoja i inovativne aktivnosti. 35.Vidovi tehnolokog progresa

Nauno-tehnoloki razvoj deluje na poboljanje proizvodnih faktora putem unapreenja sredstava i predmeta rada, kao i tekueg rada kroz razvijanje njegovih proizvodnih mogunosti. Sveukupan tehnoloki razvoj pojedinane firme, privredne grane ili privrede u celini, izuava se promatranjem stepena globalne produktvnosti:

1.

Razlikujemo dva vida tehnolokog progresa i to: Opredmeeni tehnoloski progres koji podrazumeva takavu promenu koja poveava nivo autputa kao direktna posledica poveanja neto-akumulacije kapitala ili zamene dotrajale opreme savremenom. Neopredmeeni tehnoloski progres ima kao rezultat pozitivno pomeranje funkcije proizvodnje, ali bez dodatih investicija.

a1 = P /R+S a1 = globalna produktivnost; P = bruto proizvodnja; S = trokovi osnovnih i obrtnih sredstava (kapitala); R = izdaci za radnu snagu (rad) 39.Tri osnovne etape nastanka tehnologija

1. 2. 3.

2.

Na osnovu dosadanjih znanja u oblasti nastanka pojedinih tehnologija mogue je izdvojiti tri osnovne etape: pronalazak, inovacija, i difuzija. Svaka etapa poseduje niz osobenosti za pojedine tehnologije, a to govori o potekoama pri

predvianju razvoja nove tehnologije, pogotovo jer se ne radi samo o isto tehniko-tehnolokim dimenzijama nove tehnologije, ve o vrlo irokim drutvenim uticajima.

Pronalazak predstavlja prvi koncept o novom materijalu, maini i radnom procesu; nastaje kao produkt potreba znanja u odgovarajuoj oblasti i napora pojedinaca ili grupe, prema problemu koji je ovim pronalaskom obuhvaen.

kompjuterski inenjering (CAE), robotika, fleksibilni sistemi proizvodnje (FMS) i kompjuterski integrisana proizvodnja (ClM) 41.Faktori procesa prostorne difuzije Proces prostome difuzije kroz nekoliko faktora: 1. Izvor inovacija i adopter inovacija. Izvor inovacija je region koji ima veu gustinu inovacija; to je centar ekonomske aktivnosti u kome se realizuje nezavistan rast koji se proiruje i u manje razvijene regione. Adopter inovacija predstavlja region koji ima manju gustinu inovacija; on prihvata inovacije pod direktnim ili indirektnim uticajem regiona sa veom gustinom inovacija. 2. Prostorna difuzija se tretira kao difuzija kroz urbanu hijerarhijsku strukturu, a parametar koji izaziva hijerarhijsku difuziju je protok informacija ili interakcije oko inovacija. 3. Difuzija inovacije kontrolie stepen difuzije pre nego li inovacija doe do adoptera to se moe objasniti Braunovim gleditem trita i infrastrukture u kojem navodi da je "oigledno da ako inovacija nije dostupna u, ili blizu lokacije potencijalnog adoptera, on uopte nee imati mogunost da vri adopciju". 4. Apsorpcija adoptera - faktor koji pokazuje sposobnosti adoptera da prihvataju inovacije.

Na primer: parna maina je pronalazak pojedinca, dok je internet pronalazak raznovrsnih istraivakih timova.

Inovacija je itav postupak uvodjenja pronalazaka kojom se preuzima rizik koji je u direktnoj vezi sa novinom u procesu ili tehnologiji. Da bi se realizovala inovacija potrebno je da se investira u novu tehnologiju i strunjake, a profit dolazi tek kasnije. Difuzija inovacije predstavlja neophodan proces za valorizaciju inovacije U irem tehnolokom smislu, difuzija inovacije je neizostavan proces njene potvrde, odnosno svojevrsne valorizacije.

4.

Period usvajanja inovacija je vreme za koje inovacije dopiru do adoptera i predstavlja jedan od najsuptilnijih parametara u procesu difuzije inovacija.

40.Difuzije moderne tehnologije

Model prostorne difuzije koji pojanjava fenomen difuzije moderne tehnologije kroz regione je zasnovan na jednaini difuzije i ima tri parametra: apsorpcionu mo; difuziju inovacije; i vremenski period inovacije.

42.Analiza osetljivosti procesa difuzije inovacije Analiza osetljivosti tei da ispita uticaj pojedinanog parametra jednaine modela na proces difuzije inovacije. Promene pojedinih parametara dovode do niza konsekvenci: 1. Rast koeficijenta apsorpcione mogunosti () dok su drugi parametri konstantni, izraen je poveanim brojem adoptera. 2. Rast difuzivnosti inovacija (D) dok su drugi parametri konstantni, takoe je izraen veim brojem adoptera. 3. Rast perioda adopcije inovacija (t) dok su drugi parametri konstantni, isto tako, je iskazan poveanim brojem adoptera. 43.Opcije ubrzanja difuzije proizvodnih tehnologija

potreban

za

adopciju

Na proces difuzije moderne tehnologije proizvodnje utiu brojni inioci koji su inkorporirani u navedene parametre; analizira se osetljivost modela da bi se sagledalo kako svi parametri zajedno utiu na mehanizam prostome difuzije. Bri stepen difuzije novih tehnologija ima ogromno znaenje, jer je u vezi sa veom industrijskom produktivnou i kvalitetom proizvoda. Moderne tehnologije proizvodnje: projektovanje i proizvodnja kompjuterima (CAD/CAM),

Kako bi se ubrzale difuzije proizvodnih tehnologija, predloene su brojne politike opcije:

1.

Odabir centara rasta u regionu, izvoru difuzije.

Na primer, jedan grad koji poseduje visoku tehnologiju moe da bude fokusiran kao potencijalni izvor difuzije za susedne gradove koji poseduju niu tehnologiju. Poveanje apsorpcione moi regiona poboljavanjem kontrolnih promenljivih u oblastima: a. Edukacija i osposobljavanje postojeeg fonda zaposlenih za adaptaciju novim proizvodnim tehnologijama; b. obuka nove radne snage da bi se poveao broj tehniara angaovanih u srodnim tehnologijama; c. razmatranje dostignua istraivaa i/ili profesora u srodnim tehnologijama. 44.Nain poboljanja difuzivnost inovacija Poboljana difuzivnost inovacija dobija se putem:

Razlkuju se opteprivredni - granski i kapitalni koeficijent firme, u zavisnosti od toga da li posmatramo privredu kao celinu, grane ili pojedinane firme. Opteprivedni kapitalni koeficijent predstavlja zbirni rezultat kapitalnih koeficijenata u pojedinim granama. Kapitalni koeficijent ima, gledano na dugi rok, tendenciju pada pod teinom stalnog tehnikog progresa. Kapitalni koeficijent nalazi upotrebu u ekonomskoj analizi, a najvanija uloga mu je u: merenju makroekonomskih efekata investicija, ispitivanju efektivnosti supstitucije rada kapitalom i tehnikog

2.

merenju ekonomskih rezultata progresa posmatrane privrede . 47.Novi pristup integralnih poboljanja

finansiranja obrazovanja iskorienja fondova;

efektivnog

revidiranja dravnih propisa kako bi se olakala modernizacija proizvodnih tehnologija; dravnih finansijskih programa, koji imaju zadatak da prikupljaju, obrauju i daju pravovremene i precizne informacije preduzeima moderne tehnologije proizvodnje, to moe biti vredan izvor za modernizovanje tehnologije cele privrede.

U organizacijama koje nisu osposobljene za uenje i koje zaostaju po svom tehnolokom nivou, stilu menadmenta, inovativnosti i kvalitetu proizvoda, kao i poslovnosti i kulturi zaposlenih, za razliku od poznatog pristupa kontinualnih (priratajnih) poboljanja primenjenog kod japanskog, amerikog i evropskog modela izvrsnosti, mora se primeniti novi pristup integralnih poboljanja. On se sastoji od: - poboljanja prema novim performansama, - primene procesa osposobljavanja za uenje, - priratajnih poboljanja i - inovativnih skokova. 48.Istraivako razvojni plan aktivnosti preduzea

a)
b)

c)
d)

e)
45.Formula prosenog kapitalnog koeficijenta

f)

Pri utvrivanju plana istraivako razvojnih aktivnosti, menadment jedne organizacije treba da ima u obzir konkretne faktore: imena projekata istraivanja po odreenim oblastima, nosioce i izvrioce; planirano vreme realizacije projekta; nauno-istraivake i druge organizacije koje e uestvovati u realizaciji projekata; finansijska sredstva za realizacija projekata; naini za uspostavljanje saradnje sa nauno istraivakim organizacijama koje uestvuju u realizaciji projkata; i mere za realizaciju plana istraivakog rada.

Kada osnovne proizvodne fondove razdelimo na dva osnovna dela, obzirom na razliitu ulogu u procesu proizvodnje, dobijamo formulu prosenog kapitalnog koeficijenta, koji svaki od delova komparira sa ostvarenom proizvodnjom.

49.Kvantitativne metode merenja tehnolokog razvoja

Kt Kg k= + Y Y Kt kapitalna oprema Kg graevinska komponenta Y ostvarena proizvodnja 46.Koeficijenti firme

1. 2.
3. 4. 5.

Najpraktinije kvantitativne metode merenja tehnolokog razvoja su: Aritmetiki indeks Abramovitz-a, Geometrijski indeks, Metod J. Tinbergen-a, Metod L. Johansen-a, Metod H.F. Lydall-a, Dinamiki input-output V. Leontiev-a, Funkcija proizvodnje tipa Cobb-Douglas,

6.
7.

8. CES proizvodna funkcija, 9. HIPF - proizvodna funkcija, 10. VES proizvodna funkcija, 11. Ostali tipovi agregatnih proizvodnih funkcija. 50.Proizvodne funkcije

Proizvodne funkcije su prvi put, kao orue ekonomske analize, definisane na mikro nivou, u vidu relacije izmeu utroka pojedinih faktora proizvodnje (razliitih vrsta rada, energije, materijala) i odgovarajueg obima proizvodnje. Na taj nain, proizvodna funkcija poprima oblik: Q = G (x1, x2......xn )

b) Kreiranje novih proizvoda ili novih vrsta ve prisutnih proizvoda i c) Promena proizvodne tehnike, kroz supstituciju osnovnih sredstava tehniki usavrenijim sredstava, uvoenjem modernije tehnike preko novih investicija u ve postojee grane, ili izgradnjom potpuno novih grana. 53.Tehnoloko prognoziranje

1. 2. 3. 4.

gde je: Q obim proizvodnje, G faktori proizvodnje i (x1, x2.....xn) utroci proizvodnje izraeni u naturalnim veliinama.

Promena tehnologije izaziva promene na relaciji utroci - obim proizvodnje, kao i u samoj kompoziciji utroaka. Poto se ovakve promene mogu izraziti proizvodnom funkcijom, dolo se na ideju da se njome meri tehnoloki napredak. Pri tome su utroci agregirani u dve grupe: rad (L) i kapital (K), pa je proizvodna funkcija oblika: Q = F (K, L)

Tehnoloko prognoziranje predstavlja "aktivnost koja obuhvata metode probablistike procene budueg razvoja ili irenja neke, tehnike i tehnologije", koja treba da prui odgovor na pitanja koja se mogu grupisati: koliki je vremenski period je dovoljan za neku inovaciju ili irenje postojee tehnologije, koji su materijalni resursi i strunjaci neophodnini za inovaciju, kakvi su krajnji rezultati inovacije ili irenja postojee tehnologije i poetni uslovi potrebni da bi se realizovala inovacija i njena difuzija.

54.Znaaj informacija za ocenu tehnolokih promena Od naroitog zn za ocenu tehnolokih promena su sledee informacije: 1. stopa difuzije tehnologije (prodor nove tehnologije u konkretnoj delatnosti), 2. stopa supstitucije tehnologije (zamena jedne tehnologije odgovarajuom), 3. kvantifikacija tehnoloke inovacije (broj novih dogaaja dn godine), kao i 4. vremenski interval inovacije (vreme koje protekne izmeu invencije i njene komercijalizacije). 55.Podele metoda tehnolokog predvianja Razlikuju se viestruke podele brojnih metoda tehnolokog predvianja, uzimajui u obzir elemente: vremena, irine i osobenosti samog procesa predvianja; najpodesnija je podela koja sve metode tehnolokog prognoziranja grupie na: 1) metode intuicionog predvianja, 2) metode eksploratornog tehnolokog predvianja, i 3) metode normativnog tehnolokog predvidanja. 56.Metode intuicionog predvianja Metode intuicionog predvianja su doprle u oblast tehnolokog prognoziranja uz znaajne rezultate. Posebno se to odnosi na"Delfi" metod. Posmatrana grupa metoda tehnolokog prognoziranja se dalje deli na tri podgrupe: 1) brojne opcije "Brainstorming" metode 2) "delfi" metod, i 3) metoda individualne prognoze.

Obino su merenja izvrena na nivou ukupne privrede, a relacija izmeu agregata (Q, K i L) pokazuje tehnologiju te privrede, ba kao to odreena relacija na mikro nivou ukazuje na tehnologiju tog proizvodnog procesa. 51.Osobenosti tehnikog progresa proizvodne funkcije 1) efikasna tehnologija, 2) tehnoloki pozicinirana ekonomija obima (returns to scale), 3) kapitalno intenzivna tehnologija, kao i, 4) elastinost supstitucije proizvodnih inilaca , rada i kapitala.

Nabrojane osobenosti proizvodnih funkcija omoguavaju merenje tehnikog progresa, a ako se progres izraava preko efikasnosti proizvodnje i ekonomije obima naziva se neutralni, jer ne izaziva izmene u relacijama inioca, u graninoj stopi i elastinosti supstitucije.

52.Definisanje tehnikog progresa a) Permanentan proces usavravanja sredstava i predmeta rada i izvora energije, uz lansiranje novih proizvodnih metoda i naina organizacije, kao i upravljanja proizvodnjom, u ijem se produktu postie poveanje drutvene produktivnosti rada;

57.Metode eksploratornog tehnolokog predvianja

Metode eksploratornog tehnolokog predvianja polaze od prolosti preko sadanjosti ka budunosti, analizirajui sve mogue anse koje se mogu iskoristiti. One tee da projektuju tehnoloke mogunosti narednog perioda, oslanjajui se na postojei nivo naunog saznanja kao i praktinog iskustva u posmatranoj oblasti. Eksploratorne metode tehnolokog predvianja koriste vie tehnika istovremeno, sa ciljem da se stvore nove tehnoloke informacije i otkriju osobenosti novih tehnolokih reenja.

Analizirana grupa metoda tehnolokog predvianja se deli na sedam podgrupa koje koriste specifine tehnike i metode: 1. Metodi ekstrapolacije vremenskih serija, 2. Ekstrapolacija krivim obvojnicama, 3. Metod supstitucije, 4. Metod korelacije trendova, 5. Metodi analogije, 6. Metod morfoloke analize, i 7. Probabilistiko eksploratorno predvidanje. 58.Metode normativnog tehnolokog predvianja

60.Problemi u realizovanju procesa tehnolokog predvianja u organizaciji Pri realizovanju procesa tehnolokog predvianja u organizaciji nastaju izvesni problemi, koji su u vezi sa: samim prikupljanjem podataka; vremenskim usaglaavanjem predvianja i rezultata predvianja sa potrebama organizacije; nedovoljnim uvidom u stvarne potrebe za tehnolokim predvianjima u organizaciji,

neadekvatnim odabirom strunjaka pri sprovoenju metoda tehnolokih predvianja;

nedovoljnu spoznaju vrha najviih menadera za potrebe primene tehnolokih predvianja u preduzeu; loim odabirom metoda predvianja prema konkretnoj situaciji. 61.Delfi metoda

1.
2.

3.

Metode normativnog tehnolokog predvianja posmatraju budue vreme, tako to se prvo postave ciljevi i zadaci narednog perioda, a potom se radi analiza kreui ka sadanjosti kako bi se uvidelo da li se dati ciljevi mogu realizovati, koji su im limiti, odnosno kavim se inputima i tehnologijom moe raspolagati. Metode normativnog tehnolokog predvianja su: pattern td, metoda sistemske analize, i matrice odluivanja. za komparaciju i odabir metoda

Delfi metod se sprovodi ispitivanjem grupe eksperta serijom upitnika, a postoji vei broj modaliteta njegovog pristupa. On moe da se realizuje ispitivanjem od strane ekspertskog tima korienjem serije upitnika, na sledei nain: Definie se prvo tim za koordinaciju (5-10 strunjaka), koja ima za cilj da: organizuje, sprovodi, obradi i analizira rezultate predvianja.

59.Parametri predvianja

Za komparaciju i odabir metoda predvianja uzimaju se u obzir sledei parametri: precizan metod; primenjivi podaci; precizan vremenski period, kao i precizno odreeni trokovi. Precizno odreeni trokovi zavise od: upotrebljene metode predvianja; sveobuhvatnosti metode, raspolaganja bitnim podacima, i vremenskog perioda i regiona predvianja. Trokovi se sastoje iz trokova prikupljanja i prezentiranja podataka, strune i finansijske podrke, educiranja zaposlenih za korienje odgovarajue metodologije, primena same metodologije i trajanje, te laka i brza primenjivost metoda predvianja.

Tim ine strunjaci izabrani na osnovu: znanja za sprovodjenje Delfi metoda, 2. poznavanja statistike obrade rezultata predvianja, kao i 3. poznavanja konkretne oblasti predvianja. Uslov za izbor anketiranih strunjaka je neophodan prag nauno-tehnikih i primenjivih, praktinih saznanja iz konkretne oblasti predvianja. 62.PATTERN metoda 1.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
9.

Obino se Pattern metoda objanjava kao pruanje pomoi planiranju putem tehnike procene brojeva vanosti i zasniva se na: definisanju ciljeva narednog perioda koje treba ostvariti; prioritetu znaaja postavljenih ciljeva prema datim kriterijumima; utvrivanju tehnolokih alternativa koje su vane za realizaciju proverenih ciljeva. Osnovni cilj Pattern metode je da prui pomo planerima u profiliranju dugoronog razvoja, a sutinske metodoloke komponente sainjavaju: struktura stabla vanosti; kriterijumi vanosti; brojevi vanosti (ponderacioni koeficijenti); odreivanje numere najvee vanosti; obrada podataka i izlazni outputi.

 1.
2.

3. 4.

Prema tome, osnovne faze primene PATTERN metoda su : izgradnja stabla vanosti; diferenciranje kriterijuma; utvrivanje brojeva vanosti; obrada podataka i izlazni outputi odreivanje broja najvee vanosti

konvergentnog razmiljanja. Osobenom idejom, koju dalje proiruje bez limita njenih mogunosti, karakterie se divergentno razmiljanje, koga prati konvergentno razmiljanje i sve protok novih varijanti moguih, zadovoljavajuih reenja problema. Kreativnom reenju podleu: Inoviranja tekuih proizvoda i usluga, prema zahtevima kupaca, Snienje trokova, i inovacije proizvodnog procesa, Radikalno inoviranje proizvoda, usluga i procesa, Definisanje strategije i Oznaavanje novih mogunosti trita.

1. 2.
3. 4.

63.Brainstormig metoda

1.
2.

3.

Prevod ove kreativne i vrlo praktine metode, koja nastaje pedesetih godina, glasio bi modana oluja, ili "oluja mozgova". Brainstorming metoda se svrstava u grupu intuitivnih metoda koji primenjuju: uvaavanje svih moguih razmiljanja i ideja ne uzimajui u obzir njihov znaaj, apsolutnu slobodu miljenja, i maksimalni kvantitet izraavanja neobinih misli, koje raaju ideje.

5.

66.Metoda kompariranja trokova Metoda kompariranja trokova predstavlja nain definisanja ranga tehnologija, gde se za kompariranje uzima bruto profit i odnos bruto profita i fiksnih investicija. U zemljama u razvoju se moraju koristiti i drugi pokazatelji, obzirom da trokovi nemaju presudnu ulogu kod rangiranje ve to moe da bude i minimalna upotreba limitiranih resursa, na primer. Metode ranga ocene se koriste za ocenu efikasnosti tegnologije uzimajui u obzir limitiranja u posmatranoj privredi vezana za investicije, energiju, uvozne sirovine, zaposlene radnike. Prva metoda, kod koje se odabira tehnologija sa najvie utede, ne odgovara realnom stanju jer se ne uzimaju u obzir ostali faktori koji daju realniji pogled na teinu odreenog limitirajueg faktora. Zato se koristi druga metoda u kojoj se svakom ograniavajuem faktoru dodeljuje teinski faktor, a raunica za odreeni parametar se izvodi na sledei nain:

Metoda se sastoji iz sledeih etapa: 1. Uvodna etapa zadatog problema, 2. Iznoenje osnovnog problema, 3. Ponovna definicija osnovnog problema, 4. Sakupljanje ideja, 5. Procenjivanje ideja, i 6. Sastavljanje liste predloga. 64.Scenario metoda

Scenario oznaava projektovanu sliku okruenja i znai moguu, ali ne i sigurno utvrenu budunost. Deskripcijom etapnog razvoja hipotetike situacije, tendencija je da se fokus usmeri na one akcije kojima se izbegavaju opasnosti i koriste anse. Oba pristupa, normativni i eksploratorni, se kod ove metode primenjuju, uz raunarsku simulaciju. Profiliraju se indikatori i prate promene kao i razlozi promena ovih indikatora. utvruju se naredni dogaaji koji mogu uticati na ove indikatore, kako bi se utvrdio: najbolji, najloiji i najverovatniji scenario budunosti. Utvruju se naredni dogaaji koji mogu uticati na ove indikatore, kako bi se utvrdio: najbolji, najloiji i najverovatniji scenario budunosti. Bilo koji od ovih scenarija mora imati neke opte osobine: upeatljivost, konzistentnost, razmatranje vanih faktora,

Teina = rang parametra za odreenu tehnologiju X teinski faktor parametra 67.Metod AHP

Tomas L. Saaty je razvio metod AHP (Analytical Hierarchy Process) u cilju reavanja problema odluivanja sa veim brojem donosioca odluka, kriterijuma i u viestrukim vremenskim periodima Ova metoda ima odreene prednosti i veoma je esta u upotrebi; ogleda se u prilagoenju mogunostima donosioca odluke u sluajevima veeg broja faktora i alternativa o kojima se istovremeno odluuje. Izvodi se prirodnim, hijerarhijskim ralanjavanjem (dekompozicijom) generalnog problema i odreenim ve primenjivanim skalama poreenja. Koncept ove metode viekriterijumskog odluivanja zasniva se na odreivanju celokupne znaajnosti skupa relevantnih faktora - atributa (kriterijuma, alternativa) koji se odnose na konkretan, analizirani problem odluivanja.

slinost sa ostalim scenarijima, korisnost i primenjiivost. 65.Metode i tehnike kreativnog razmiljanja

Kreativnost oznaava razvoj nove, originalne ideje koja je od vanosti za pojedinca, preduzee ili drutvo u celini. Proces kreativnog razmiljanja se sastoji iz: divergentnog i

Postojei kompleksan problem sa vie kriterijuma, perioda odluivanja i donosioca odluka, dekomponuje se u odgovarajui broj hijerarhijskih nivoa dodeljivanje teina, u obliku niza matrica poreenja parova nad kojima se izvodi dalji postupak (normalizacija teina). Teine se koriste za evaluaciju atributa na svakom nivou celokupne hijerarhije.

tehnologije, to pokazuje d je vreme d se supstituie postojea, novom tehnologijom.

Ekstrapolacija u tehnolokom predvianju ukazuje na verovatne pravce kretanja tehnologije u buduem periodu.

68.NEWTECH Expert Choice i njene prednosti

NEWTECH Expert Choice predstavlja ekspertski sistem za podrku odluivanju o savremenim tehnologijama i primenjen je uz pomo Expert Choice softverskog paketa.

70.Stablo relevantnosti

Svaka odluka ovog ekspertskog sistema o odabiru savremenih tehnologija, analizira na stotine promenjivih, pri emu strunjak koji direktno odluuje mora da rangira relativni znaaj svake od promenjivih (znaajnih za odluivanje) prema konkretnim uslovima, u njegovom preduzeu. Prednosti NEWTECH sistema za podrku su: 1. ustupa odreenu diferenciranu strukturu kao osnovu razumevanja kompleksnosti problema usvajanja nove tehnologije u preduzeu; 2. poseduje sposobnost za prepoznavanje potrebnih profila strunjaka iz razlitih organizacionih nivoa; 3. daje mogunost da se iskoriste prednosti timskog odluivanja, uz puno uvaavanje znanja i iskustva svakog zaposlenog u organizaciji. 4. NEWTECH koristi AHP metod analitikog hijerarhijskog procesa, to pretpostavlja da se u tom modelu svaki faktor vrednuje u komparaciji sa drugim faktorima istog nivoa i u vezi je sa faktorom na viem nivou hijerarhije, prema: znaaju, preferenciji i verovatnoi. 5. Expert Choice i AHP metod su inkorporirani u softverski paket NEWTECH koji je adaptibilan za donoenje sloene odluke o tome da li usvojiti novu tehnologiju u poslovnom subjektu. 69.S kriva

Stablo relevantnosti je metoda koja treba d ukae na ciljeve i alternativne naine njihovog ostvarenja. Ono upuuje na potencijaln tehnologije i opsean program istraivako razvojne aktivnosti; za preduzee vano d napravi razliku izmeu veeg broja tehnologija i da se opredeli koje tehnologije da podre jer poseduju neophodan potencijal. Stbl relevantnosti pomae d se odabere specifian projekat istraivanja iz seta projekata, a na hijerarhijski nain na stblu se araniraju ciljevi, podciljevi i zadaci, kko bi se sagledali svi alternativni naini ostvarenja cilja. Potom se ocenjuje verodostojnost odreenih zadataka i podciljeva u odnosu na opti cilj. Jedna od varijanti ovoga metoda i Pattern tehnika, zasnovana n teoriji odluivanja i pomae d se sagleda poeljnost ciljeva i izvri izbor oblasti tehnologije iji razvoj neophodan d se ciljevi ostvare.

Prema scenariju panel eksperata treba napraviti stbl relevantnosti koje stavlja u odnos fazne sa konanim cilm i predstavlja oblik analize kritinog ut 71.Analiza parametara

Ova analiza je proizvodni ekvivalent procene tranje.

U tehnolokom predvianju najee se koristi trend i kriva oblika latininog slova S ; Ona predstavlja nain koji sledi ivotni ciklus proizvoda ili tehnologija. Po njoj tehnoloki progres usporen u fazi uvnja, ubrzan pri prihvatanju (difuziji) i ponovo usporen u fazi zrelosti proizvoda ili

Oslanja se na pretpostavku da tehnoloka otkria zavise od tempa po kome se deavaju tehnoloke promene, i brzine kojom novi metodi zamenjuju stare. Izvesni pronalasci su zasnovani na drugima, i svi zajedno su, u izvesnom smislu, pod uticajem spremnosti i sposobnosti industrije da zameni stare metode novim. 72.Analiza sistema

Prouavanje postojeih sistema kao to su transport, komunikacije, graevinarstvo, moe

dovesti do identifikovanja slabosti u njima to, za uzvrat, moe ukazati na mogunosti za tehnoloka unapreenja.

Postojei sistemi mogu se takoe projektovati na budua okruenja da bi se otkrile hipotetine ili potencijalne problematine oblasti.

Na primer, planeri autoputeva esto dramatizuju potrebu za novim metodama efikasnog masovnog transporta, ukazujui na beznadenu neadekvatnost postojeih eleznikih i putnih sistema, da zadovolje buduu populaciju glavnih metropola. 73.Akcije konkurenata

uspostavljanju, jaanju i razvijanju njihovih naunih i tehnolokih infrastruktura i u njihovom naunom istraivanju i tehnolokim aktivnostima, kako bi pomogle da se proire i transformiu privrede zemalja u razvoju. 75.Podela transfer tehnologije Transfer tehnologije se prema osnovnim osobenostima i karakteru deli na: 1. Vertikalni transfer koji sadri aktivnosti povezane za nauno-istraivaki rad; poev od fundamentalnih naunih istraivanja, preko primenjenih i razvojnih istraivanja do inovacija, novog proizvoda ili procesa; i 2. Horizontalni transfer koji predstavlja prenos tehnolokog znanja - opredmeenog i neopredmeenog, u bilo kojoj od etapa vertikalnog transfera tehnologije na nova podruja ljudske aktivnosti. 76.Horizontalni transfer tehnologije na mikro nivou Na mikro nivou jedne poslovne jedinice, horizontalni transfer tehnologije ine procesi: 1. prenoenja strane razvijene tehnologije u domae preduzee; 2.difuzije tehnolokih pronalazaka izmeu domaih preduzea u okvirima nacionalne ekonomije; 3.transfera tehnologije iz domaih u strana preduzea, van dravnih granica; i 4. obrnutog transfera tehnologije koji se odnosi na odlazak eminentnih strunjaka iz manje razvijenih u razvijenije zemlje.

Ova vrsta istraivanja je vrlo bliska istraivanjem marketinga. Njegova svrha je upozna analitiara sa nainima na koje tehnike akcije konkurencije uticati budunost njegove kompanije.

sa da e na

Prognozi se moe pristupiti sa stanovita direktne proizvodne konkurencije, ili u uslovima relativnih tehnolokih mogunosti. Previe uski koncept konkurencije date kompanije moe dovesti do toga da analitiar previdi potencijalne pretnje od strane firmi koje pre toga nisu napadale njegovu poziciju. III deo

ANALIZA TEHNOLOKOG TRANSFER TEHNOLOGIJA 74.Povelja OUN i transfer tehnologije

RAZVOJA

Svaka drava ima pravo da izvlai koristi od napretka i razvoja nauke i tehnologije radi ubrzanja svog ekonomskog i socijalnog razvoja. Sve drave treba da da unapreuju naunu i tehnoloku saradnju i transfer tehnologije, uz dunu panju prema svim zakonitim interesima, ukljuujui, izmeu ostalog, prava idunosti imalaca,snabdevaa i primalaca tehnologije. Sve drave posebno treba da olakaju: pristup zemljama u razvoju dostignuima savremene nauke i tehnologije, transfer tehnologije i stvaranje domae tehnologije u korist zemalja u razvoju, a u oblicima i u skladu s postupcima koji pogoduju njihovim privredama i njihovim potrebama. Sledstveno tome, razvijene zemlje treba da sarauju sa zemljama u razvoju u

77.Analiza procesa transfera tehnologije Analiza procesa transfera tehnologije obuhvata aktivnosti koje su povezane za:

istraivanje, razvoj, inovacione aktivnosti u simbiozi sa modifikacijom, adaptacijom i razvojem tehnologije; kupovinu nove tehnologije; primenjivanje tehnologije; prihvatanje tehnologije;

trini plasman proizvoda/usluga. 78.Tri osnovna tipa tehnolokog transfera 1. direktan transfer, pri kome se tehnologija koristi u istu svrhu; 2. indirektan transfer, gde je korienje tehnologije vezano za novu i drugaiju svrhu; 3. nova primena, kada se tehnologija primenjuje u promenjenom obliku i u potpuno novoj oblasti . 79.Naini odvijanja transfera tehnologija 1. Kupovinom opreme za specifine tehnoloke postupke po sistemu "klju u ruke"; 2. Kupovina licenci industrijske svojine, patenata, igova; 3. Kupovina licenci know-how; 4. Kooperacija; 5. Zajednika ulaganja (joint ventures). 80.Definicija i elementi obuhvatanje Know-how-a

OMPI (Organization mondiale de la propriet intelectuelle) definicija know-how-a: "Pod terminom know-how se podrazumevaju znanja, iskustva i tehnike vetine koje se preteno mogu primeniti u industriji."

Know-how koji u sebi sadri elemente novine i tajnosti, tretira se u prometu tehnologija slino kao industrijska svojina. Kupovinu licenci industrijske svojine esto prati i pruanje svih potrebnih know-how znanja i iskustava za osvajanje proizvodnje licenciranog proizvoda. Moe se izvriti pribavljanje ili ustupanje licence know-how, s tim da je u tom sluaju prenoenje prava korienja vezano sa dosta velikim rizikom usled nenamernog odavanja tajnosti od strane davalaca ili primalaca knowhow usluga. Tehniki know-how obuhvata: specifikaciju sirovina, tehniki standard, maine, ureaje i funkcionisanje, radne norme, specifikaciju kvaliteta i performansi proizvoda.

82.Klasifikacija tehnologije kompanije "Artur D. Little" 1. Bazne tehnologije, koje se u najveoj meri nalaze u osnovi odreene delatnosti; 2. Kljune tehnologije, u kojima je konkurentski uticaj najjai;. 3. Generike (dolazee ili nastajue) tehnologije, se tek stvaraju, prolaze kroz fazu ispitivanja u pilot projektima i prvu primenu. 83.Klasine tehnologije Osnovne osobine klasinih tehnologija predstavljaju:

izraena radna intenzivnost potronja sirovina iz neobnovljivih resursa visoka potronja energije za preradu ekstrakciju i transport sirovina preosetljivost na uticaj ekonomskih i politikih kriza

opadanje akumulativnosti tokom ivotnog ciklusa visok nivo zagaenja i degradacije ekoloke sredine Predstavnici industrija zasnovanih na klasinim tehnologijama su: brodogradnja i drvna industrija, metalurgija i tekstilna industrija, petrohemija. Klasine tehnologije su bile dominantne u razvijenim zemljama pedesetih godina XX-og veka, a potom dolazi do duboke krize klasinih industrija koja traje i danas.

81.Nauka u funkciji tehnolokog razvoja

Nauka predstavlja specifian oblik delatnosti, koji se znaajno razlikuje kako od delatnosti u domenu materijalne proizvodnje, tako i od preostalih oblika duhovne delatnosti. U materijalnoj proizvodnji znanja se koriste iskljuivo u obliku zadatih sredstava, u nauci je njihovo dobijanje glavni cilj, nezavisno od naina na koji se taj cilj realizuje (u obliku teorijskog opisa, sheme, eksperimentalnih podataka ili hemijske formule nekog preparata). Tehnologija kao nauka ima zadatak da utvrdi i izabere one hemijske fizikohemijske, fizike, mehanike ili druge zakonomernosti u okviru prirodnih procesa, koje se mogu i praktino koristiti u cilju efikasnijeg i ekonominijeg voenja proizvodnih procesa, sa najmanjim utrokom resursa, a uz stalno uveanje produktivnosti i efikasnosti. 2007. godine, Nobelovu nagradu za ekonomiju podelila tri amerika naunika: Leonid Hurvic, Roder Majerson i Erik Maskin za utemeljenje teorije koja se bavi oblikovanjem mehanizma (mechanism design theory).

84.Visoke tehnologije Usled dejstva visokih tehnologija nastaje novi sektor industrijske proizvodnje i privreivanja, a to je sektor informacionih tehnologija, koji obuhvata proizvodnju poluprovodnika, komjuterske opreme, telekomunikacionih i telematskih ureaja, lasera i elekonske opreme, senzora i mernih sistema, te proizvodnju svih ureaja i sistema automatizovanog projektovanja, kao i informatizovane kancelarijske opreme. Sektor informacionih tehnologija je toliko dominantan da u razvijenim zemljama zapoljava najvei broj radnika uz tendenciju daljeg rasta. Stepen razvoja informacionog sektora sve vie postaje mera opte razvijenosti odreenih zemalja, te su proizvodne grane informacionog sektora najvitalnije proizvodne grane u razvijenim zemljama. 85.Informatizovane klasine tehnologije

Informatizacija klasine industrijske proizvodnje predstavlja rezultat nastanka informacije kao primarnog resursa visokih tehnologija razvijenih zemalja, u industrijskom dobu, zakljuno sa petom decenijom XX-og veka.

3. komercijalna tajna. 90.Patent

Sirovinska i energetska osnova dotadanjih industrija postala je glavni teret njihovog razvoja, te je neophodno pronai nove resurse koji e, bez poveavanja utroka sirovina i energije, uveati rentabilnost i profit industrije klasinog tipa. 86.Najvaniji tipovi eksterne sredine 1. Modifikovana sredina, podlona brzim promenama. Na primer to su: tehnoloke inovacije, ekonomske promene, promene zakonodavstva, promene kursa konkurencije. 2. Bespotedno okruenje, koje stvara otra konkurencija, stalna borba za trite i potroae. Na primer, okruenje autoindustrije Amerike i Zapadne Evrope, ili Japana i Amerike. 3. Nehomogenost okruja je tipino za firme koje posluju u uslovima globalnog biznisa, Tehnoloki kompleksan poslovni ambijent, u kome se razvijaju elektronika, raunska tehnika i telekomunikacije, odnosno grane koje iziskuju kompleksne informacije i visokokvalifikovane strunjake. 87.Metode reakcija na promene faktora spoljne sredine

Patent je dokument kojim drava jedno tehniko reenje priznaje za pronalazak, a licu kome je on izdat daje iskljuivo pravo na taj pronalazak, to znai zabranu ostalim licima izuzev pronalazaa da taj pronalazak razvijaju, upotrebljavaju ili prodaju. Ugovor izmeu pronalazaa i drave kojim se drava obavezuje da e tokom definisanog perioda tititi iskljuivo pravo pronalazaa, je zapravo patent. Isticanjem ugovorenog roka, drava ima pravo da publikuje dato otkrie koje svima postaje raspoloivo. Patent je svojevrsna isprava nadlenog organa koja se izdaje na zahtev pronalazaa, sa ciljem zatite prava pronalazaa na registrovani pronalazak. U materijalnom pogledu, patent predstavlja pravo korienja zatienog pronalaska na odreenoj teritoriji i za odreeno vreme. Patentna dokumentacija nema kompletne podatke za proizvodnju, a uz patent se mogu davati samo informacije potrebne za registraciju, dok se ostale uvaju kao tajna i prodaju se naknadno kupcu licence. Kupcu patentne licence se moe obezbediti kupovina "know-how"-a (eng. znati kako), koji je esto skuplji od same licence, a definie se ugovorom. Kupac ne zna unapred njegov sadraj, pa prihvata plaanje naknade za neto to mu po obimu i sadraju nije poznato.

3.

"Igranje vatrom", koja podrazumeva donoenje upravljakih odluka nakon promene pojedinih faktora je reaktivni menaderski stil, jo uvek primenjiv u mnogim zemljama tranzicije. Diversifikovanje kapitala i proizvodnje, kao model mogueg smanjenja rizika pri promeni faktora spoljne sredine. Poboljanje organizacione strukture i elastinosti upravljanja, pa firma moe da osniva fleksibilne strukture, profitne centre, strateke biznis-jedinice, radi uveanja konanih rezultata. Strateko upravljanje.

Know-how je svojevrsna tajna vlasnika, i ne moe se zatititi zakonom . 91.Prodaja Know-how-a Kupac delimino treba da se upozna sa prirodom know-how-a, zbog njegovog ocenjivanja; postoji rizik, da vlasnik izgubi monopol na know-how, a da ga nije prodao. Onda vlasnik potencijalnom kupcu prua informacije koje nisu zatiene patentom, izostavljajui kljune momente koji bi mu omoguili samostalno korienje know-how-a. Ukoliko to nije mogue realizovati, tada se stranama preporuuje da zakljue preliminarni ugovor o upoznavanju sa know-how-om, pre izvrene prodaje.

88.Kupovina licenci industrijske svojine i know-how-a Dolaenje do tehnologije putem horizontalnog komercijalnog transfera obavlja se: 1. Kupovinom i prodajom prava intelektualne svojine koja sadrava industrijsku svoljinu i autorsko pravo; 2. Ostalim, viim oblicima saradnje kroz: dugorone proizvodne kooperacije, poslovno-tehniku saradnju i kroz razliite vidove zajednikih ulaganja. 89.Zatita inovacija osnovne metode

1. 2.

Dravna zatita inovacija postoji u mnogim zemljama i omoguava inovatorima znaajne prednosti. To je posredan nain stimuliranja inovativne delatnosti firme i pojedinaca od strane drave. Osnovne metode zatite inovacija su: patenti, autorska prava i

92.Oblici plaanja Know-how-a 1) Rojalti, ili postepene, procentualne isplate za knowhow prema proporcionalno utvrenim pokazateljima prilikom njegovog korienja, prema rastu profita ili gotovih proizvoda. 2) Paualna, unapred ugovorena, jednokratna isplata. Ovakav nain plaanja se koristi kada je izvodljiva prognoza efekata delovanja know-how-a ili kada je cena licence mala. Paualno plaanje se najee primenjuje u uslunoj oblasti ( finansije, pravna pitanja).

3) "Cost plus" oznaava paualnu isplatu ili plaanje dopunskih usluga po uzajamno utvrenim cenama iznad dogovorene cene. Meoviti oblici plaanja se takoe mogu koristiti. 93.Transfer tehnologije

potencijalnih partnera: davalaca i primalaca modernih tehnologija (LINK sistemi), je savremeni metod tehnolokog transfera.

Internet, uz ravijenu informacionu bazu, omoguavaju kompletan pristup svetskim tehnologijama. Transfer tehnologije sainjava: elektronsku pretragu izvora tehnologije, analizu informacija, ukidanje nevanih informacija, organizovanje korisnih informacija, isticanje najzvanijeg materijala, pripremanje sutinskih tekstualnih dokumenata, lini kontakt sa ekspertima, procenu i primenu dobijenih rezultata,

a. b.

Prenos tehnologije ukljuuje obavezno sledee: sutinsko tehnoloko znanje: o proizvodima, proizvodnim procesima i inenjeringu, tehnike i ekonomske usluge za:

projektni menadment novih projekata),

(priprema

c.

d. e.

f.
g.

h.

novu proizvodnju, odravanje i kontrolu kvaliteta proizvoda (proizvodni inenjering), planiranje, testiranje i modifikovanje proizvoda, procesa i proizvodne opreme (IR). poslovodne i usluge upravljanja u organizaciji i implementaciji novih investicionih projekata; voenje, upravljanje i kontrola funkcionisanja proizvodnih kapaciteta uz nabavnu, proizvodnu i prodajnu funkciju, druge aktivnosti vezane za izgradnju proizvodnih kapaciteta i montau opreme. Izraz "transfer tehnologije" uveden je u Americi 1940. godine, kada je federalna vlada postala odgovorna za istraivanja i razvoj na nacionalnom nivou. Glavni ciljevi su bili: vojna, nuklearna, a vremenom i, kosmika istraivanja. SAD su po zavretku drugog svetskog rata transferom tehnologije znatno doprinele obnovi ratom razorene zapadne Evrope. Transfer tehnologije datira od postanka tehnolokog progresa u drutvu i smatra se da e dobijati rastui znaaj i u budunosti.

projektovanje, izgradnja, montaa i nadzor nad izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta (projektni i graevinski inenjering),

pripremu tehnikih izvetaja. 95.U usluge transfera tehnologije se ubrajaju

podrka kompanijama da usavre osobine proizvoda, lansiraju nove proizvode ili usavre postojei proizvodni proces, utvrivanje potrebne ekspertize, lociranje izvora poboljane tehnologije, uz uspostavljanje veze, podrka kompanijama putem uvoenja savremenih tehnologija radi zadovoljavanja rastuih potreba kupaca, kooperativno istraivanje, edukaciju za usvajanje nove tehnologije, pristup specijalizovanoj ekspertizi, smanjenje trokova modifikovanjem postojeih procesa, kraim vremenskim trajanjem perioda izmeu istraivake i razvojne faze i same proizvodne komercijalizacije,

leverid vlastitog istraivanja i razvoja. 96.Oblasti kao izvori znanja Znanje se, zahvaljujui tehnolokoj mrei, moe dobijati iz brojnih oblasti: automatika, medicina, ekologija, graevinarstvo, obrazovanje, avijacija.

94.Prenos informacija o novim tehnologijama putem Interneta

Prenos informacija o novim tehnologijama putem Interneta ili putem specijalizovanih kompanija koje se bave traenjem tehnolokih i naunih informacija i povezivanjem

97.Mogui mehanizmi komereijalizacije

transfera tehnologije i

Fakultetska razmena, publikovanje Konsultovanje sa laboratorijom

konferencije,

Konsultacija sa strunjacima zaposlenim u laboratoriji Program razmene informacija i ekspertiza Ugovor kao instrument akvizacije Ugovor o podeli trokova (in-cash i in-kind sporazumi) Dogovor o kompenzaciji (sporazumni instrumenti) Ugovor o kooperativnom istraivanju i razvoju Dozvola vlade privatnom sektoru; transfer manjinskih prava Dozvola privatnog sektora vladi radi transfera manjinskih prava intelektualne svojine Inovaciono istraivanje malog biznisa

Licence bez know-how-a Prodaja proizvoda bez dokumentacije o odravanju Ponude (nedokumentovane) Komercijalna literatura Trgovake izlobe i sajmovi

Nisko efektivno

IV deo 99.Savremene tendencije u strategiji proizvodnje

Kada je re o savremenim tendencijama u strategiji proizvodnje, njen razvoj ukljuuje: pitanje proizvodnih kapaciteta, broja porudbina, izbor opcije u proizvodnji, kvalitet proizvoda, trokove proizvodnje, primenu razvijenih tehnologija, pouzdanost planiranja isporuke, smanjivanje zaliha, rezervne delove i servisiranje,

Upotreba povoljnosti od strane vladinih agencija (povoljnosti korienja na univerzitetima, industriji, laboratorijama). 98.Procesa difuzije tehnologije

Difuzija tehnolokih inovacija nije zatvoren proces, ve karakterie proces objektivne zamene stare tehnike novom. Zato se nova tehnika ne moe uvesti "odmah", ve postepeno, "korak po korak". Najpre se koristi za postizanje limitiranih ciljeva, a uporedo sa sticanjem iskustva u korienju tehnoloke inovacije, vidokrug njene primena se iri; moe se oekivati da e se posle zavretka poetne faze, difuzija tehnologije odvijati u brem tempu. Kad se modaliteti primene istroe, korienje tehnike dostie nivo zasienja.

poveanje konkurentske prednosti. 100.Eksploatisanje odabrane tehnologije

Od posebne vanosti za organizaciju je izbor tehnologija i naina njihove nabavke. Eksploatisanje odabrane tehnologije mogue je sprovesti na dva naina: 1. Internom eksploatacijom, se smatra korienje tehnologije za projektovanje, razvoj, proizvodnju i prodaju proizvoda. U internoj eksploataciji tehnologije, firme rade i uestvuju u biznisu gde se takve tehnologije koriste, pri Efektivnost transferaneke od njih mogu biti klju uspeha za emu odreeni biznis. 2. Eksternom eksploatacijom, koja podrazumeva transfer svojih tehnoloskih mogunosti na druge firme koje e ih primenjivati u svom Visoko sopstvenom biznisu. efektivno 101.Pogodnost primene eksterne eksploatacije tehnologije

Mehanizam transfera Izgradnja po principu "klju u ruke" Licence sa ekstenzivnim obuavanjem Zajednika ulaganja Dugorona tehnika razmena i pomo Obuavanje u visokorazvijenim ambijentima Proizvodna oprema sa know-how-om Inenjerska dokumentacija s tehnikim podacima Konsalting Licence sa know-how-om

Efektivno

kada se tehnologija firme moe zatititi preko patenata ili autorskog prava; kada firma eli da ue na trite na koje ne moe direktno da prodre zbog privrednih barijera, lokalnog znaenja, itd kada oskudeva u resursima za direktan ulazak na trite; kada eli da razmeni tehnologije sa drugom firmom; kada firma eli da kontrolie potencijalnu konkurenciju putem ugovora o licenci, usmeravajui ih to dalje od istraivakih namera kojima bi one mogle stvoriti svoju tehnologiju, ili ak favorizacijom odreenih konkurenata.

Umereno efektivno

Ponude (dokumentovane) Proizvodna oprema bez know-how-a Komercijalne posete

istraivanja, koja predstavlja nauno-tehnoloku funkciju. 104.Defanzivna inovativna strategija

osnovnu

Defanzivna strategija podrazumeva da preduzee raspolae sopstvenim razvojnim istraivanjima, pa samim tim ova strategija moe da bude istraivaki intenzivna podjednako kao i ofanzivna; Preduzea koja se opredeljuju za defanzivnu inovativnu strategiju oigledno nemaju ambiciju da po svaku cenu budu lideri na tritu, ali i ne ele da budu na zaelju tehnolokih promena. Razlozi za prihvatanje defanzivne strategije su izbegavanje velikog rizika sa kojim se suoava prvi inovator. Defanzivnoj inovativnoj strategiji uglavnom nedostaju aktualna saznanja nastala iz fundamentalnih istraivanja kao i neki istraivako razvojni kapaciteti.

102.Inovativna strategija Inovativna strategija podrazumeva

angaovanje kljunih pojedinaca, neophodne konsultantske aranmane, ugovorno istraivanje, dobre informacione sisteme, personalne veze ili njihovu optimalnu kombinaciju. I pored toga, za jednu inovaciju se ne mogu dobiti sve relevantne nauno-tehnoloke informacije iskljuivo iz jednog izvora, pa se zato ofanzivna strategija ne moe zamisliti bez jake sopstvene istraivako razvojne baze unutar preduzea. Sopstvena istraivako razvojna jedinica ima vanu ulogu u ofanzivnoj strategiji, jer mora da generie nedostupne nauno-tehnike informacije i preuzme predloenu inovaciju do momenta otpoinjanja redovne proizvodnje. Razlikujemo ofanzivnu inovativnu strategiju. i defanzivnu

Defanzivnoj strategiji pripada i opcija kupovine patenata, koja moe da bude vrlo korisna. 105.Imitativne i satelitske strategije tehnolokog razvoja

Ova strategija odgovara pre svega onim preduzeima koja imaju skromnije ambicije, te nisu u mogunosti da odre korak sa ofanzivnim inovatorima. Ta preduzea se opredeljuju da to bolje prate lidera na tritu koji lansira novu tehnologiju u njihovoj grani, a nalazi se na velikoj geografskoj udaljenosti. Zavisno od te udaljenosti, preduzea imitatori se odluuju za kupovinu licenci ili know-how, ali centralni deo njihove strategije zasniva se na to veem irenju tehnologije, razvijanju neophodnih istraivako razvojnih aktivnosti kao i nezaobilaznom obrazovanju radnika. Ulazak na trite zahteva od preduzea koje sledi imitatorsku strategiju tehnolokog razvoja, da ima odreene, najee trokovne prednosti rada, niih investicionih trokova, niih cena energije ili sirovina u odnosu na inovativno intenzivne konkurente.

Ofanzivne i defanzivne strategije uglavnom slede velike korporacije u hemijskoj i elektroindustriji, prilagoavajui ih pojedinim linijama ili grupama proizvoda, za razliku od preduzea u manje razvijenim zemljama gde je karakteristina primena defanzivne strategije, pre svega da bi se izbegli rizici zbog nedostatka nauno istraivakog razvoja. 103.Ofanzivna inovativna strategija

Ofanzivna strategija tehnolokog razvoja zahteva od preduzea intenzivna razvojna istraivanja i da od toga ne odstupa, ako za nekoliko godina ne uvede nijednu inovaciju u redovnu proizvodnju. Dolaskom do svoje tehnoloke inovacije, preduzee po pravilu titi tehnoloke inovacije, ne bi li ostvarilo dobit, koji e pokriti visoka, dugogodinja ulaganja u razvojna istraivanja. Primena ofanzivne inovativne strategije nosi odreen stepen rizika na koji preduzee mora da rauna; ima dosta sluajeva kada pojedina preduzea vie godina ne ostvaruju prihod na osnovu sopstvenih istraivanja, a u nekim sluajevima i nikada. Istraivanja su pokazala da kod takvih preduzea nisu bila zastupljena fundamentalna

Osim toga, imitatori imaju utede u izdacima za razvojna istraivanja. U zavisnosti od kontinuiteta tehnolokih promena, zavisi u kojoj meri imitatori mogu da iskoriste svoje prednosti i oslabe uticaj ranih inovatora. 106.Satelitske strategije tehnolokog razvoja

Zavisna strategija u osnovi znai prihvatanje esencijalne satelitske ili subordinatorske uloge u odnosu na tehnoloki snana ili vodea preduzea. Preduzea koja slede ovu strategiju esto i ne pokuavaju da imitiraju tehnoloke promene. Ona to ine samo u sluaju eventualnih zahteva svojih potroaa. Uglavnom, sva velika preduzea imaju brojne satelite oko sebe koji ih snabdevaju raznim proizvodima ili uslugama, posebno u

elektronskoj, automobilskoj mainogradnji.

industriji

oblikovali i organizacije.

ostvarili

strateki

ciljevi

Satelitska preduzea nisu angaovana u razvojna istraivanja i obino su podugovarai podugovaraa. U takvoj ulozi nalaze se mala preduzea u kapitalno-intenzivnim industrijama. Zavisna preduzea su u velikom broju sluajeva odeljenja ili filijale velikih firmi, kojima u odreenim sluajevima podugovarai odgovaraju za ublaavanje fluktuacija na tritu. Mnogobrojna istraivanja ukazuju na postojanje satelitskih preduzea, koja ostvaruju znaajnu dobit, zahvaljujui niskim trokovima, specijalizovanim znanjima i iskustvima, efikasnom upravljanju, itd.

Menadment tehnologija ima za zadatak da omogui to objedinjavanje, povezujui inenjering i nauku. Kada se govori o menadment tehnologiji, naglaava se da je to jedna integrisana praksa, koja je nastala kao odraz globalnog procesa interakcije poslovnih i tehnikih disciplina, i koje treba planirati, razvijati, primenjivati, ili ugraditi tehnoloke mogunosti za proizvode i usluge Funkcije menadment istraivanja i razvoja, tehnoloke inovacije, analize konkurentnosti, organizovanje, strateko planiranje, komunikacije, projektovanja, proizvodnje, marketinga podrka, su svaka na svoj nain nezaobilazne komponente za ugraivanje tehnologije u proces, proizvod ili uslugu

107.Tradicionalna strategija tehnolokog razvoja

Kod tradicionalnih preduzea izmena proizvoda je najee inicirana zahtevom trita. To je u odreenoj meri i prednost tradicionalnog preduzea, jer njihov proizvod ne zavisi od ponaanja konkurencije, nego zavisi iskljuivo od potroaa. to se tie istraivako-razvojnih kapaciteta, tradicionalna i zavisna preduzea ih nemaju, s tim to tradicionalna preduzea mogu da putem novih kreativnih reenja poboljaju svoj proizvod, ali su te kreacije uglavnom estetske prirode.

110.Osnovni cilj funkcionalnih strategija tehnolokog menadmenta

Osnovni cilj funkcionalnih strategija tehnolokog menadmenta je produktivnost i iskorienje novonastalih inovacija ili novih tehnoloko-proizvodnih modifikacija. Rezultat njihove angaovanosti je merljiv jedino kroz sudbinu proizvoda, u programima ili uslugama. Razvoj i proizvodnja razlikuju se u pogledu kompleksnosti karakteristika proizvoda. Proizvod nastaje ili kao produkt masovne proizvodnje ili kao maloserijski fleksibilni proizvod. Masovna proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih serija (izraen kvantitet) proizvoda, uz korienje odreene standardizacije, sa odgovarajuim korienjem dodatnih inovacija i modela.

Tehnolokim zahvatom, tradicionalni proizvod gubi od svoje tradicionalne prepoznatljivosti, a svako estetsko-modno redizajniranje proizvoda moe da donese odreene povoljne efekte na tritu. 108.Oportuna strategija tehnolokog razvoja

Dosta zastupljena "oportuna" ili strategija "utoita", ogleda se u tome, to preduzea koja je sprovode, bez obzira na promene na tritu, uspevaju da nau proizvode i usluge koje trae potroai, a niko drugi ne nudi u koliinama koje trai trite.

Takvo trino utoite zahteva da se uporno brani i uva, bez obzira na prisutne, prolazne tekoe, a proizvodi i usluge nisu uslovljeni istraivanjem i razvojem, ak i kada se odnose na tehnoloki intenzivne grane industrije. 109.Novi menadment pristup upravljanju tehnologijom

Novi pristup upravljanju tehnologijom predstavlja vezu izmeu menadmenta tehnologije, ininjeringa, nauke i discipline upravljanja u cilju planiranja, razvoja i sprovoenja tehnolokih mogunosti - da bi se

Takvi proizvodi mogu da budu tehnoloki kompleksni, ali imaju i odreene mogunosti pojednostavljivanja. 111.Faktori ekonominosti za poveanje efikasnosti preduzea 1. Blagovremeno odobreni projekti i tehnika reenja, koji smanjuju rizik ponovnog projektovanja i implementiranja nepotvrene tehnologije, 2. Akcenat na spreavanju defekata, 3. Kapitalizovanje potencijala prodavaca, 4. Upotrebljivost tehnologije za diverzijikaciju mogunost da se jedna tehnologija prenese sa jednog proizvoda na drugi,

Test metoda, kojom se skrauje vreme testiranja proizvoda i poveava stopa produktivnosti rada zaposlenih u razvoju i proizvodnji 112.etiri osnovna izbora u procesu inkorporacije tehnolokih strategija 1. identifikacija i izbor nove tehnologije, 2. nain ovladavanja tehnologijom - odreivanje metode upravljanja datom tehnologijom, 3. nain korienja inplementacije nove tehnologije, 4. nain proirenja asortimana proizvoda i tehnoloki portfolio na bazi dobro odabrane generike tehnologije (klasteri diverzifikacije proizvoda). 113.Strateko planiranje u okviru tehnoloke strategije

5.

privredna i poslovna udruenja, komore, ministarstva i druge dravne institucije; zavodi za patente. 116.Interna i eksterna eksploatacija tehnologije

1. Interna eksploatacija podrazumeva korienje tehnologije za projektovanje, razvoj, proizvodnju i prodaju proizvoda. U internoj eksploataciji tehnologije, firme rade i uestvuju u biznisu gde se takve tehnologije koriste, pri emu neke od njih mogu biti klju uspeha za odreeni biznis

Strateko planiranje u okviru tehnoloke strategije zahteva ugradnju tehnolokog znanja u ciljeve i potencijale uspeha, ukljuujui i komercijalizaciju znanja kao dela tehnoloke strategije. Strateko opredeljenje, u odreivanju smerova kojima firma eli da razvija svoje tehnoloke mogunosti je znaajno, iz tog razloga, to podrazumeva velike investicije. Strategija tehnolokog razvoja moe se planirati i u posebnim sektorima, ne samo za posebne oblasti, ve i za celokupno preduzee. Sektor na taj nain postaje veoma vaan izvor tehnolokog znanja za istraivanje i razvoj u preduzeu, a tu su i tehnoloke kooperacije sa preduzeima i akademskim ustanovama, kao i kupovina licenci i know-howa.

2. Ekstema eksploatacija podrazumeva transfer svojih tehnolokih mogunosti na druge firme koje ih mogu primenjivati. Firma ne uestvuje direktno u nekom biznisu, ali umesto toga ustupa svoju tehnologiju drugim firmama koji mogu da je koriste. To podrazumeva i odreen transfer znanja i uzimanje licence u sluaju patentirane tehnologije ukljuujui i izradu probnih serija. 117.Tehnoloki klaster

KLASTER (engl. Cluster) oznaava grozd ili hrpu, skupinu istovrsnih stvari. Klaster je rezultat kvalitativno i kvantitativnog poboljanja pozicioniranosti kako na domaem tako i na ino tritu, predstavlja prostorno funkcionalna i strategijski povezana preduzea i odgovarajuih institucija u istoj grani i u odreenom podruju. Preduzea su povezana zajednikim interesima, uz meusobno delovanje po principu povratne sprege. Zbog toga se klaster sastoji od pripadajueg industrijskog, naunog, financijskog i dravnoupravnog sredita. Zbir navedenih elemenata klastera, predstavlja sveukupno veu vrednost, nego pojedinano preduzee ili institucija, pa samim tim klaster simbolizira sinergiju vie istovrsnih elemenata.

114.Vanost istraivanja i izbora strategije velikih kompanija

Proces izbora strategije se sastoji u sledeem: definisanje specifinosti takmiarske strategije, definisanje odreenih tehnologija, formulisanje eksplicitnih tehnolokih strategija u skladu sa internim odlukama, tehnoloki nivo odgovornosti, inventivnost i uvoenje inovacija, tehnoloki izvori, i

118.Formiranje klastera u praksi

nain i nivo iskoriavanja tehnologije. 115.Izvori informacija koji snabdevaju funkciju tehnolokog ispitivanja
lini kontakti sa kupcima, dobavljaima i konkurentima; veze sa istraivakim centrima, univerzitetskim laboratorijama; nauni simpozijumi, kongresi i konferencije; sajmovi, izlobe, prezentacije; specijalizovani asopisi i publikacije; baze podataka; organizacije za istraivanje trita, propagandne agencije;

Formiranje klastera u praksi se sprovodi grupisanjem pojedinih delova (poslovnih funkcija) drutva, proizvodnje, marketinga, istraivanja i razvoja, ili, celih drutava unutar jedne grane ili grupacije, u svrhu ostvarivanja proizvoda i usluga takvih obeljeja koja e biti konkurentna na tritu to je posebno vano u izvozu proizvoda i usluga. Danas se klasteri primjenjuju u gotovo svim delatnostima, u autoindustriji, informacijskoj, drvopreraivakoj i metalopreraivakoj, prehrambenskoj industriji. Klasteri su zasnovani na strategijom utvrenim, sistemskim vezama meu preduzeima, koje mogu biti graene na zajednikim ili komplementarnim proizvodima, procesima proizvodnje, sutinskim tehnologijama, potrebama za prirodnim resursima, zahtevima za odreenim kvalifikacijama i/ili distributivnim kanalima.