Marija Knjiga

Marija Babovi RODNE EKONOMSKE NEJEDNAKOSTI U KOMPARATIVNOJ PERSPEKTIVI: EVROPSKA UNIJA I SRBIJA
Marija Babovi RODNE EKONOMSKE NEJEDNAKOSTI U KOMPARATIVNOJ PERSPEKTIVI: EVROPSKA UNIJA I SRBIJA
Izdavai Socioloko udruenje Srbije i Crne Gore Institut za socioloka istrazivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu i SeConS Grupa za razvojnu inicijativu
Recenzenti Dr Mina Petrovi Dr Slobodan Cveji
Dizajn i tampa Dosije studio, Beograd
ISBN 978-86-913927-0-3
Tira 500
Marija Babovi
RODNE EKONOMSKE NEJEDNAKOSTI U KOMPARATIVNOJ PERSPEKTIVI: EVROPSKA UNIJA I SRBIJA
Beograd, 2010.
enama 20. veka Marti, Mariji i Ivani
SADRAJ
Akronimi drava lanica EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Mapiranje teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1 Ekonomske nejednakosti u dominantnim pristupima . . . . . . . . . 1.1.1. Dominantna sociologija o ekonomskim nejednakostima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1.2. Ekonomske nejednakosti u dominantnim ekonomskim pristupima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1.3. Ekonomske nejednakosti u okviru pristupa socijalne ukljuenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Rod i ekonomske nejednakosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.1. Rodne nejednakosti u sociolokoj perspektivi . . . . . . . . . 1.2.2. Rodne ekonomske nejednakosti iz perspektive feministike ekonomije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Mapiranje stvarnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Nejednakosti u participaciji na tritu rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.1. Teorijski okvir prouavanja rodnih nejednakosti na tritu rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.2. Rodne nejednakosti na tritima rada u EU . . . . . . . . . . . . 2.1.3. Rodne nejednakosti na tritima rada u Srbiji . . . . . . . . . . 2.1.4. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Nejednakosti u sferi distribucije ekonomskih resursa . . . . . . . . . 2.2.1. Teorijski okvir prouavanja nejednakosti u distribuciji ekonomskih resursa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.2. Nejednakosti u pristupu i distribuciji resursa na podruju EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.3. Nejednakosti u pristupu i distribuciji resursa u Srbiji . . . 11 12 18 19 20 28 36 43 44 57 66 70 75 75 96 122 139 142 142 159 179
7
Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija
2.2.3. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Rod, rad i porodica nejednakosti u sferi privatnosti . . . . . . . . . 2.3.1. Teorije pomirenja profesionalnog i porodinog ivota i rodnih odnosa u domainstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3.2. Usklaivanje rada i brige oporodici u EU . . . . . . . . . . . . . . 2.3.3. Podela rada i moi u domainstvima u Srbiji. . . . . . . . . . . 2.3.4. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Mapiranje politika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Politike rodne ravnopravnosti u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.1. Zakonski i institucionalni okvir za rodnu ravnopravnost 3.1.2. Politike rodne ravnopravnosti od znaaja za otklanjanje ekonomskih rodnih nejednakosti. . . . . . . . . . . . . . . . 3.1.3. Ocene politika rodne ravnopravnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Politike rodne ravnopravnosti u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.1. Istorijsko naslee rodnih politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.2. Institucionalno organizacioni okvir za rodnu ravnopravnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2.3. Politike rodne ravnopravnosti od znaaja za eliminisanje ekonomskih rodnih nejednakosti . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Zakljuak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zakljuak: interakcija stvarnosti, teorija i politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prilog 1: Analitika matrica rodnih ekonomskih nejednakosti . . . . . . . . . . Prilog 2: Tabele i grakoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
193 196 197 212 232 246 248 252 252 257 278 288 289 292 296 301 304 313 323 325
Grakoni
Grakon 1: Klasna ema Erika Olina Rajta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 2: Rejov model funkcionalne i personalne distribucije dohotka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 3: Neoklasina, marksistika i institucionalistika mapa rada . . Grakon 4: Organizacija rada u kapitalistikim ekonomijama . . . . . . . . . .
8
24 29 77 79
Sadraj
Grakon 5: Stope aktivnosti mukaraca i ena prema obrazovanju, EU27, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 6: Stope aktivnosti mukaraca i ena prema starosti EU27 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 7: Stope zaposlenosti mukaraca i ena radnog uzrasta (1564) za odabrane zemlje u EU, 2009. Godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 8: Stope zaposlenosti prema polu i stepenu obrazovanja, EU27, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 9: Zaposlenost prema profesionalnom statusu EU27 2009.. . . . Grakon 9: Stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposelnosti prema starosti, Srbija, 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 10: Stope aktivnosti po starosti i polu, Srbija, 2009. . . . . . . . . . . . Grakon 11: Stope zaposlenosti prema polu i starosti, Srbija, 2009. . . . . Grakon 12: Stope nezaposlenosti prema starosti i polu, Srbija, 2009. . . Grakon: 13: Zaposleni mukarci i ene prema profesionalnom statusu, Srbija, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 14: Pojedinci koji su koristili internet u proseku bar jednom nedeljno, prema starosti i polu, u %, EU27, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 15: Uee osoba sa zavrenom srednjom kolom meu enama i mukarcima uzrasta 2564 godin, EU27, 2008. . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 16: Uee osoba koje su napustle kolovanje pre zavretka srednje kole meu mladim enama i mukracima (1924), EU27, % . . . Grakon 17: Oekivano trajanje ivota na roenju za mukarce i ene, 2007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 18: Upotreba raunara prema starosti i polu u Srbiji 2008. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 19: Upotreba interneta prema starosti i polu u Srbiji 2008. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 20: Obrazovna struktura ena i mukaraca radnog uzrasta (1564), Srbija, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 21: Korisnici penzija prema polu, Srbija, 2006. . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 22: Stope rizika od siromatva prema polu i najeem statusu na tritu rada, Srbija, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 23: Stope zaposlenosti mukaraca i ena starosti 2049 godina, prema broju dece, EU27, 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
100 101 102 104 108 126 126 128 128 131 169 170 171 173 184 184 187 188 192 213
9
Grakon 24: Obrasci zaposlenosti parova, pema zemljama EU27, 2007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 25: Parovi sa oba zaposlena partnera prema broju dece, 2007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 26: Vremenska ravnotea izmeu posla i porodice prema zemljama razliitih reima pomirenja, EU, 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 27: Ravnotea izmeu porodinog i profesionalnog ivota prema dimenziji optereenja, EU, 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 28: Dnevno ukljuivanje u kune poslove prema polu i zemlji, EU27, 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 29: Stope zaposlenosti ena i mukaraca prema branom statusu, Srbija, 2006.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Grakon 30: Stope zaposlenosti ena i mukaraca prema broju dece, Srbija, 2006. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gakon 31: Obavljanje rada u domainstvu ena iz parova razliitih obrazaca zaposlenosti i razliitih vrednosnih orijentacija . . . . . . . . . . . . . .
215 218 225 226 228 234 235 240
Tabele
Tabela 1: Goltorpova klasna ema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 2: Privatni i javni patrijarhat prema stanovitu Silvije Volbi . . . . . . Tabela 3: Komponente iskorienosti rada: Klasini okvir radne snage . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 4: Komponente neiskorienosti rada: redenisani okvir . . . . . . . . Tabela 5: Stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta (1564), prema polu, za period 20072009. . . . . . . . . . . . . Tabela 6: Uee zaposlenih sa deliminim radnim vremenom u ukupnoj zaposlenosti, EU 27, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 7: Indeksi sektorske rodne segregacije, EU 27, 2007. . . . . . . . . . . . . Tabela 8: Struktura zaposlenih prema zanimanju, EU27, 2009. . . . . . . . . . Tabela 9a: Zemlje EU u kojima radnice belee najvee uee meu zaposlenim enama, 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 9b: Zemlje EU u kojima slubenice i tehniarke belee najvee uee meu zaposlenim enama, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10
24 51 86 87 100 106 111 112 113 113
Sadraj
Tabela 10: Struktura zaposlenih mukaraca prema zanimanju, EU27, 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 11: Kategorizacija zanimanja prema statusu i rodnom sastavu u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 12: Indeksi segregacije prema zanimanju, EU 27, 2009. . . . . . . . . . Tabela 13: Uee mukaraca i ena na rukovodeim poloajima, EU27, 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 14: Jaz u zaradama mukaraca i ena, EU27. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 15: Stope aktivnosti zaposlenosti i nezaposlenostistanovnitva radnog uzrasta (1564), EU27 i Srbija, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 16: Zaposleni prema profesionalnoj strukturi u Srbiji, Rumuniji, Grkoj i Poljskoj, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 17: Ispitanici stari 15 i vie godina prema aktivnosti, polu i regionu, u % . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 18: Sekorske strukture zaposlenosti ena i mukaraca u Srbiji, 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 19: Strukture zaposlenih ena i mukaraca prema zanimanju, Srbija, 2009. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 20: Uee ena meu nosiocima farmi, EU 27, 2007. . . . . . . . . . . . Tabela 21: Uee osoba sa preoptereenih stambenim trokovima prema polu, starosti i izloenosti riziku od nansijskog siromatva, EU27, 2008. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 22: Uee osoba koje ive u prenaseljenom stambenom prostoru prema polu i riziku od nansijskog siromatva, EU27, 2008.. . . Tabela 23: Finansijska iskljuenost tipova domainstva i ena i mukaraca prema grupama zemalja razliitih stopa nansijske iskljuenosti, EU25, 2003. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 24: Stope rizika od siromatva ena i mukaraca, EU27, 2008. . . . Tabela 25: Vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju u domainstvima seoskih ena angaovanih u poljoprivrednoj proizvodnji, Srbija, 2008. . Tabela 26: Razlozi nekorienja interneta, prema polu, Srbija, 2006, u %.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 27: Uplaivanje PIO osiguranja kod ena i mukaraca, u % . . . . . . Tabela 28: Korisnici smetaja ustanova socijalne zatite prema polu, Srbija, 2006. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
114 115 116 117 119 125 132 135 135 136 161
163 164
167 177 180 185 189 190

11
Tabela 29: Uee parova razliitih obrazaca zaposelnosti . . . . . . . . . . . . . Tabela 30: Radni aranmani parova prema zemljama . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 31: Ukupan kuni rad osoba 2074 za odabrane zemlje EU, 2002.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 32: Broj sati koji se proseno utroe na kuni rad i brigu o lanovima porodice prema polu, EU, 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 33: Domainstva u Srbiji prema distribuciji optereenja radom uporedni podaci za 2003. i 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 34: Raspodela kunih poslovau Srbiji, uporedni podaci za 2003. i 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 35: Domainstva prema zaposlenosti branog para i podeli kunih poslova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 36: Domainstva prema tipu kunog budeta, uporedni podaci za Srbiju 20032007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 37: Izvrna uloga u rasporeivanju nansijskih sredstava, Srbija, 20032007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tabela 38: Strateko upravljanje nansijskim sredstvima, Srbija, 20032007.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
221 222 228 230 236 237 239 243 244 244
Okviri
Okvir 1: Pokazatelji nejednakosti unutar domainstva . . . . . . . . . . . . . . . . . Okvir 2: Primer rodne analize budeta: Velika Britanija . . . . . . . . . . . . . . . . . Okvir 3: Rodni meinstriming u aktivnim merama trita rada u EU . . . . . Okvir 4: Rodni meinstriming u politikama usmerenim na smanjenje jaza u zaradama u EU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Okvir 5: Rodni meinstriming u politikama usklaivanja porodinog i profesionalnog ivota u EU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 261 264 269 273
12
IZJAVA ZAHVALNOSTI
elim da se zahvalim LSE Global Governance centru za podrku u izradi ove studije, koja je bila omoguena kroz LSE/OSI stipendiju u okviru programa podrke za Jugo-istonu Evropu. Posebnu zahvalnost dugujem Dr Vesni Bojii-Delilovi, za svesrdnu podrku koju mi je pruila tokom studijskih boravaka na univerzitetu LSE. Zahvaljujem se i Institutu za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu i SeConS Grupi za razvojnu inicijativu, za pristup vrednim bazama podataka i publikovanje ove studije. Miljenja i stavovi izneti u knjizi iskljuivo su moja odgovornost.
AKNOWLEDGMENT
I would like to express my gratitude to the LSE Global Governance for the support in development of this study through LSE/OSI fellowship programme for South-East Europe. Special thanks are due to Dr Vesna Bojii-Delilovi, for the wholehearted support she provided during my study visits at LSE. I am likewise grateful to the Institute of Sociological Research of the Faculty of Philosophy in Belgrade and to the SeConS Development Initiative Group, for the access to the valuable data sets and publication of this study. The views expressed in this book fall under responsibility of the author.
13
AKRONIMI DRAVA LANICA EU

BE BG CZ DK DE IE EE EL ES FR IT CY LV LT LU HU MT NL AT PL PT RO SL SK FI SE UK Belgija Bugarska eka Danska Nemaka Irska Estonija Grka panija Francuska Italija Kipar Letonija Litvanija Luksemburg Maarska Malta Holandija Austrija Poljska Portugal Rumunija Slovenija Slovaka Finska vedska Velika Britanija
14
UVOD
Studija o rodnim ekonomskim nejednakostima proistekla je iz nastojanja da se ponudi sistematska analiza rodnih nejednakosti u sferi ekonomske participacije i distribucije ekonomskih resursa i to u uporednom okviru, koji omoguava da se stanje u Srbiji sagleda u odnosu na Evropsku uniju (EU). injenica je da sistematskih i obuhvatnih analiza rodnih ekonomskih nejednakosti odavno nije bilo u Srbiji. Vredne analize bile su prisutne u domaoj nauci (na primer, Mili, 1994, 2004, Blagojevi, 2002, Krsti, Reilly, 2000), ali su bile ili ograniene na pojedine aspekte ili su se odnosile na period koji se ve smatra istorijskom prolou. Dinamine promene koje se odvijaju poslednjih godina ne samo u Srbiji, ve i Evropi, pa i globalnom drutvu uopte, nametnule su potrebu da se ekonomski aspekt rodnih nejednakosti sagleda na sistematski i obuhvatan nain. I vie od toga, inilo se potrebnim da se denie relativno obuhvatan i sistematski analitiki okvir na temelju koga je potrebno prouavati rodne ekonomske nejednakosti. Ne samo u domaoj, ve i u stranoj vodeoj literaturi, ove nejednakosti se najee posmatraju u sferi participacije na tritu rada, to nuno suava, a time i iskrivljuje sliku o rodnim ekonomskim nejednakostima. Rodne ekonomske nejednakosti predstavljaju vaan oblik drutvenih nejednakosti, a pitanje drutvenih nejednakosti oduvek je bilo osetljivo pitanje u drutvenim naukama i politikim diskursima. Snane debate su se vodile oko toga ta su nejednakosti, da li su one prirodne ili predstavljaju oblik socijalne nepravde, kako se najadekvatnije mogu izmeriti, koliko su velike u datom drutveno-istorijskom kontekstu, i da li i ta povodom njih uraditi? Pritom, naune rasprave nisu bile nita manje strastvene od politikih, samo su se odvijale drugaijim jezikom i argumentacijom. Meutim, otvaranje pitanja rodnih nejednakosti, kao jednog posebnog oblika drutvenih nejednakosti, podiglo je strasti u nauci i politici na jo vii nivo. Ova strast posledica je toga to se i u prvom i u drugom sluaju, pitanje nejednakosti sutinski odnosi na pitanja (pre)raspodele moi. Otuda i ne ude (mada zabrinjavaju) reakcije koje se esto uju u raspravama o pitanjima rodnih nejednakosti, poput: pa i nema neke razlike (u poloaju mukaraca i ena), ili u redu, ali razlika je beznaajna; pa ako su neravnopravne (ene) nek se same izbore za bolji poloaj; pa i mukarcima je teko, u redu je to vee uee ena u politici, ali emu insistirati ba na 30%? i tako dalje. Ovi citati samo su neki primeri
15
backlasha u Srbiji, meu predstavnicima naune i politike zajednice, a poslednju frazu je ak izgovorila ena na (lokalnoj) politikoj funkciji pre svega nekoliko godina (pri emu nije mislila da to uee treba da bude preko 30%). Ono to je zauujue, jeste da i meu istraivaima posveenim prouavanju nejednakosti, ovaj oblik nejednakosti nije privukao dunu panju. Iskustva su, meutim, pokazala, da strasti u raspravi nemaju snagu ni priblinu podacima. I najtvrdokorniji branioci teze da su rodne nejednakosti feministika izmiljotina bi makar ublaili ili promenili argumentaciju nakon predoavanja vrstih dokaza o rodnim nejednakostima. Jo jedan vaan motiv za izradu studije, predstavljala je potreba da se studentkinjama i studentima sociologije, a naravno i drugih srodnih nauka, stavi na raspolaganje relativno kondenzovana rasprava o razliitim ekonomskim aspektima rodnih nejednakosti, kojima se bavimo u okviru razliitih kurseva na studijama sociologije, na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Stoga je ova knjiga namenjena najpre njima, ali i svim drugim zainteresovanim itaocima i itateljkama koje ova tema zanima. Analiza ronih ekonomskih nejednakosti u ovoj studiji postavljena je dosta iroko. Namera je bila da se istovremeno ponudi sistematski pregled relevantnih teorija i metodolokih pristupa, opis i analiza stanja u Evropskoj uniji i Srbiji, kao i pregled najvanijih politika koje predstavljaju vane determinante oblikovanja sistemskih okvira u kojima se rodni odnosi uspostavljaju i menjaju. Zbog toga knjiga obuhvata tri kljune oblasti: mapiranje teorija, mapiranje stvarnosti i mapiranje politika. Mapiranje je termin pozajmljen iz geograje, koji opravdano asocira na puku deskripciju odreenog (u ovom sluaju socijalnog) prostora. Meutim, on je prenoenjem u oblasti socijalnih istraivanja dobio i druge konotacije. Naime, ne samo da se iza ovog termina krije nastojanje da se odreeno podruje opie, poput reljefa, u horizontalnom i vertikalnom prostoru, zabelee rasporedi odreenih grupa ili karakteristika, ve i nastojanje da se potrae determinante koje takvu socijalnu mapu oblikuju. U tom smislu, mapiranje ne znai nuno samo puki opis, ve i objanjenje nastanka date, empirijski rekonstruisane mape. Tako treba shvatiti i tri centralna dela knjige. Pored toga, potrebno je naglasiti da se termin stvarnost ovde koristi uslovno, u smislu oznaavanja objektivnih stanja i procesa, sa namerom da naglasi empirijske slojeve stvarnosti. U irem smislu, ta stvarnost je uvek subjektivizovana, jer je posredovana interpretacijama drutvenih aktera meu kojima su neki naunici, teoretiari, istraivai a neki politiari. Stoga bi bilo ispravnije rei da i same teorije i politike predstavljaju ovu stvarnost. No, ovde e pod stvarnou biti shvaen ovaj ui, empirijski aspekt stvarnosti, kako bi se izbeglo neodgovarajue korienje termina stanje, zbog toga to nam je namera da se bavimo i procesima i odnosima, dakle i dinamikom ovog empirijskog aspekta drutvene stvarnosti.
16
Uvod
U prvom delu se, dakle, mapiraju teorije drutvenih, ekonomskih i rodnih nejednakosti. U njihovom sueljavanju, sukobljavanju, povezivanju, nastaju novi pristupi koji omoguavaju da usmerimo istraivaku panju na polja drutvene stvarnosti koja su ranijim pristupima ostala izvan fokusa panje. Ili, da data podruja stvarnosti vidimo na nov nain i produbimo, ili jednostavno promenimo razumevanje odreenih pojava. Kada su u pitanju rodne ekonomske nejednakosti, taj proces je zapoeo relativno nedavno (mereno vremenom razvoja drutvenih nauka), tekao je dosta sporo, uz mnogo sukoba i otpora. Iz potrebe da se prouavanju rodnih ekonomskih nejednakosti pristupi u izvesnoj meri i iz istorijsko-teorijske perspektive, prvi deo je podeljen u dve vee celine. U prvom poglavlju se izlau klasini dominantni socioloki i ekonomski pristupi, ali i prisup sa stanovita socijalne ukljuenosti, koji se odnedavno razvija na razmei drutvenih nauka i primenjenih politika, a koji je znaajan za inovacije u oblasti naunih istraivanja, kao i za razumevanje konceptualne osnove savremenih javnih politika u EU (i sve vie u Srbiji). Nastoje se sagledati naini na koje su dominantni pravci u sociologiji i ekonomiji tretirali ekonomske nejednakosti bilo u okviru irih drutvenih nejednakosti, ili kao posebnu formu nejednakosti. Vodea socilogija i ekonomija, u svojim razliitim varijantama, nisu poklanjale panju rodnim nejednakostima. Tek sa prodorom feminizma drugog talasa, pitanja rodnih nejednakosti, pa i onih ekonomskih, poinju da se postavljaju u drutvenim naukama. Stoga je drugo poglavlje u prvom delu posveeno pregledu najvanijih feministikih pristupa i prodoru rodnih pristupa u drutvene nauke (pre svega u sociologiju i ekonomiju). Nastoji se sagledati kakvo mesto zauzimaju ekonomske nejednakosti u objanjenju rodnih nejednakosti. Pregled najvanijih sociolokih i ekonomskih feministikih pristupa ima za cilj i da neposrednije ukae na iroku teorijsku pozadinu pristupa od koga se polazi u analizi rodnih ekonomskih nejednakosti u drugom delu studije. Meutim, teorijske rasprave i pristupi nisu ogranieni samo na ovaj deo studije. Dok se u prvom delu nastoje na optiji nain mapirati teorije, problemska podruja i metodoloki pristupi, odgovarajue specine teorije od neposrednijeg znaaja za konkretne analize izloeni su i u drugim delovima knjige, kao osnova empirijskih analiza posebnih aspekata nejednakosti. Drugi deo knjige posveen je mapiranju stvarnosti. Ovo je i centralni deo studije, jer se u njemu nastoje sistematski opisati, i koliko je mogue objasniti, brojne dimenzije rodnih ekonomskih nejednakosti. Na samom poetku drugog dela denisan je analitiki pristup na kome se temelje analize u ovoj studiji, a koji ne pretenduje da pripada ni jednom posebnom pravcu, dok se moe rei da po disciplinarnom karakteru pripada ekonomskoj sociologiji. Sama struktura drugog dela denisana je analitikim pristupom. U njega su
17
smetene tri celine. Prvo poglavlje posveeno je nejednakostima na tritu rada, ali ne bez ograda i preispitivanja pojmova rada, trinog rada i plaenog rada, koji se najee izjednaavaju u dominantnom ekonomskom diskursu, a time i potcenjuje vrednost ukupnog rada (posebno ena). Drugo poglavlje posveeno je nejednakostima u pristupu i distribuciji ekonomskih resursa, pri emu panja ne ostaje ograniena samo na ekonomske forme kapitala, ve se delimino usmerava i prema kulturnom i socijalnom. Nejednakosti se posmatraju preko dimenzije pristupa i distribucije ovih resursa, kao i preko ishoda takvh distribucija, sa posebnim fokusom na nejednakosti u rizicima od siromatva i socijalne iskljuenosti. Tree poglavlje usmerava panju na ekonomske nejednakosti unutar porodice i domainstva i konikata koji nastaju pri usklaivanju kunog i trinog rada. Poslednji deo studije posveen je mapiranju javnih politika. Nain na koji se problemi rodnih nejednakosti vide u savremenim politikama, kao i oblikovanje zakona, mera i programa usmerenih na promene rodnih odnosa, ovde su u uem fokusu panje.
Kao to je ve pomenuto, studija nudi uporednu analizu rodnih ekonomskih nejednakosti. Uporedni okvir je moda neuobiajen, s obzirom da se na jednoj strani analizira stanje u Evropskoj uniji, nadnacionalnoj tvorevini koju ini veliki broj heterogenih drutava, a na drugoj strani drutvo Srbije, pojedinane drave, koja pritom nije ni lanica Unije. Meutim, ovakav komparativni okvir proistekao je iz zainteresovanosti da se sagleda stanje u Srbiji u odnosu na EU i njene pojedinane lanice, posebno s obzirom na (dodue spore), procese prikljuenja Srbije EU. Meutim, dostupni podaci nisu omoguili sistematsko i dosledno poreenje po svim analitikim dimenzijama. Ono to bi bila uobiajena strategija istraivaa, jeste da svoj analitiki okvir prilagodi dostupnim podacima. No, to nije bila i strategija primenjena u ovoj studiji. Naime, polo se od ocene da je veoma vano teorijski konzistentno denisati rodne ekonomske nejednakosti na to obuhvatniji nain, a ne samo ponuditi opis stanja prema dostupnim podacima. Zbog toga se nije odustalo od pojedinih elemenata analize uprkos nedostupnosti podataka ili njihovoj neadekvatnosti za doslednu komparativnu analizu. Ovakva metodoloka tvrdoglavost u slubi teorijske doslednosti, uostalom imala je za cilj da ukae i na vane praznine u podacima koje svedoe o zanemarivanju pojedinih aspekata rodnih ekonomskih nejednakosti. Time se ukazuje i na podruja koja je buduim istraivanjima i zvaninim statistikim praenjima potrebno osvetliti, u cilju boljeg razumevanja ovog aspekta nejednakosti. Istine radi, do pre nekoliko godina ovakvo uporedno istraivanje ne bi ni bilo mogue. Napori da
18
Uvod
se rodne nejednakosti, pa i mnogi drugi drutveni fenomeni sagledaju na osnovu podataka zvanine statistike u Srbiji, liili su na pokuaj da se sportska hala osvetli baterijskom lampom. Danas su statistika praenja u Srbiji obuhvatnija, rodno osetljivija i to je vano, usklaena (bar u pojedinim kljunim aspektima) sa metodologijama EU, zbog ega je poduhvat postao izvodljiv. Ipak, u mnogim aspektima statistike EU daleko su sosticiranije, ali i pristupanije, jer je veini podataka mogue direktno pristupiti na internet stranama Eurostata. Meutim, iako su podaci zvaninih statistika u pojedinim delovima studije inili glavnu empirijsku osnovu za analizu, korieni su i rezultati naunih istraivanja, posebno u oblastima koje nisu obuhvaene zvaninim statistikama. No, nauna istraivanja najee su ograniena na odreen broj drutava te samo parcijalno zadovoljavaju uslove komparativnog okvira postavljenog u ovoj studiji. Domaa istraivanja iji e nalazi biti korieni za analize u ovoj knjizi velikim delom pripadaju kontinuiranim istraivakim naporima da se pojedini aspekti rodnih nejednakosti u Srbiji osvetle, a ta istraivanja sproveli su, u okviru razliitih projekata, SeConS Grupa za razvojnu inicijativu i Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
19
1. MAPIRANJE TEORIJA
Sintagma drutvene nejednakosti moe prizvati nezamislivo veliki broj vizuelnih asocijacija kod italaca: belog nadzornika na plantai pamuka koji sa biem u ruci nadzire crnog roba; plemkinju sa napuderisanom perikom kojoj sluavka zatee steznik; aavog rudara koji kopa ugalj tri stotine metara ispod kancelarije nasmeenog vlasnika koji broji zelene novanice; radnika na pokretnoj traci koji sklapa automobil dostupan tek depu njegovog menadera; domaicu opasanu keceljom kojoj suprug pred odlazak na posao ostavlja novac za nabavku hrane koju e pripremiti... i tako u nedogled. Ove karikaturne vizuelne asocijacije samo su neke od moguih asocijacija drutvenih nejednakosti. Neki vie akciji orjentisani itaoci verovatno e prizvati u svest slike nepreglednih kolona ljudi u protestu razliitog pola, rase, zanimanja, ciljeva i ideologija iskazanih preko transparenata. Dok e oni skloniji globalizacijskim promiljanjima verovatno zamiljati naizmenine slike Menhetna i Kibere, det-set modne revije u Parizu i prljavog tekstilnog sweatshopa u angaju, koktela najviih funkcionera neke velike banke sa obiljem egzotinih akonija na vedskom stolu i gladne dece u subsaharaskoj Africi... Prouavanje drutvenih nejednakosti staro je gotovo koliko i sama misao o drutvu, a sa razvojem drutvenih nauka ono postaje sve sistematinije i sloenije. Rasprava o drutvenim nejednakostima ne zavrava se u podruju nauka, ve predstavlja i znaajan deo svakodnevnog razmiljanja o svetu u kome ivimo. Tako upisivanje sintagme drutvene nejednakosti u gugl pretraiva (www.google.com), bez navodnika, izbacuje gotovo est miliona, a sa navodnicima, 360 hiljada veza sa stranicama na kojima se ova sintagma bar spominje. Da bi se sa ovako irokom i sloenom temom izalo na kraj, potrebno je podvrgnuti je strogoj disciplini. Zbog toga je u ovom poglavlju osnovni zadatak da se jasno denie pristup na osnovu koga e se prouavati rodne ekonomske nejednakosti. No, da bi se to uinilo na zadovoljavajui nain, potrebno je denisati osnovne pojmove i saeto prikazati u kom pravcu su se kretala prouavanja nejednakosti u kljunim naunim disciplinama od znaaja za ovu studiju. Potrebno je i otvoriti najvanija pitanja na koja e kasnije analize pruiti osnove za odgovor. Stoga ovaj prvi tematski deo studije treba da ponudi odgovore na sledea pitanja:
21
ta su to ekonomske nejednakosti za razliku od drutvenih i u kakvoj su vezi sa ovim drugim? Na koji nain se ekonomske nejednakosti prouavaju u sociologiji i ekonomiji? Odnosno ta su kljuni aspekti nejednakosti za ove dve discipline i na koji nain, kojim metodama se one nastoje izmeriti i analizirati? Na ta se misli kada se govori o rodnim ekonomskim nejednakostima? Kakav znaaj imaju ekonomske nejednakosti za ukupne rodne nejednakosti? Napokon, od kakvog znaaja su rodne ekonomske nejednakosti za ukupne drutvene nejednakosti?
Prikupiti odgovore na ova pitanja u vrlo heterogenoj i obimnoj literaturi nije nimalo lako. Veliina zadatka vrlo esto navede autore da elegantno preskoe ova pitanja i jednostavno preu na opisivanje stanja i trendova u nejednakostima, kako god ih denisali. Uz sve rizike neuspeha i pojednostavljenog izlaganja, ovde e ipak biti uinjen pokuaj da se itaocima ponude vani elementi za mozaik koji e predstavljati analitiku osnovu za prouavanje rodnih ekonomskih nejednakosti u ovoj studiji. U tom cilju ovaj prvi tematski deo studije obuhvata tri poglavlja: u prvom su izloena shvatanja drutvenih i ekonomskih nejednakosti iz perspektive tri dominantna pristupa: sociolokog, ekonomskog i pristupa socijalne ukljuenosti; u drugom su izloena shvatanja ekonomskih nejednakosti iz perspektive feministikih i rodnih studija; dok je u treem poglavlju izloen analitiki okvir na osnovu koga se rodne ekonomske nejednakosti analiziraju u ovoj studiji.
1.1 Ekonomske nejednakosti u dominantnim pristupima

Dve kljune naune discipline koje se bave prouavanjem ekonomskih nejednakosti su sociologija i ekonomija. Gotovo da je nemogue u saetom prikazu najvanijih stanovita (koji predstavlja zadatak ovog poglavlja) zabeleiti sve aspekte problema i heterogenost pristupa na osnovu kojih se ovaj fenomen prouava. Ova heterogenost ishodi ne samo iz razliitih disciplinarnih okvira iz kojih dve nauke pristupaju problemu ekonomskih nejednakosti, ve i brojnih stanovita unutar svake discipline koja na razliite naine vide uzroke, posledice, pa i samu sutinu pojma ekonomskih nejednakosti. Ipak, ako se prihvati teza da obe discipline poseduju neto to se moe nazvati dominantnim, konvencionalnim ili vodeim (engl. mainstream) pristupima, onda se pored niza razlika o kojima e biti rei u ovom poglavlju, moe istai da je
22
Mapiranje teorija
neosetljivost na rodne aspekte nejednakosti bila zajednika karakteristika dominantnih pravaca i u ekonomiji i u sociologiji sve do pre nekoliko decenija. No, u ovom poglavlju u centru panje bie osnovna shvatanja ekonomskih nejednakosti i to ne samo u sociologiji i ekonomiji, ve i u okviru multidisciplinarnog i vie primenjenog pristupa socijalne iskljuenosti.
1.1.1 Dominantna sociologija o ekonomskim nejednakostima

Ekonomske nejednakosti shvataju se u sociologiji kao poseban oblik drutvenih nejednakosti. U nezaobilaznom Haralambosovom udbeniku za studente sociologije, drutvene nejednakosti denisane su u najoptijem smislu kao nejednaka distribucija socijalnih resursa meu pripadnicima drutva (Haralambos, Holborn, 2008:18). Kao tri najvanija resursa na ijoj se neravnomernoj distribuciji temelje drutvene nejednakosti navedeni su: mo, presti i materijalno bogatstvo. 1. Mo predstavlja vrstu drutvenog odnosa u kome odreeni pojedinci ili grupe mogu nametnuti svoju volju drugim pojedincima i grupama, savladati njihov otpor i proizvesti promene u njihovom delanju u eljenom smeru. 2. Presti predstavlja koliinu ugleda koja je povezana sa odreenim socijalnim poloajima ili karakteristikama pojedinaca i grupa, kao i sa njihovim ivotnim stilovima. 3. Materijalno bogatstvo predstavlja posedovanje materijalnih resursa koji se smatraju vrednim u odreenom drutvu (Ibid). U sociolokom reniku univerziteta Kembrid, drutvene nejednakosti denisane su kao nejednaka distribucija ansi, nagrada i moi izmeu pojedinaca, domainstava i grupa (Manza, 2006: 286). Prema ovoj deniciji, nejednakosti se mogu prouavati u dva kljuna aspekta: sa stanovita nejednakih ishoda (rezultata pocesa rasporeivanja resursa) i sa stanovita nejednakih ansi za ukljuivanje u aktivnosti na osnovu kojih se obezbeuju dati resursi. Ekonomske nejednakosti u sociologiji prouavaju se, pre svega, u podruju klasno-slojnih nejednakosti, odnosno u oblasti socijalne stratikacije. Socijalna stratikacija predstavlja poseban oblik drutvenih nejednakosti u kome su drutvene grupe rasporeene u hijerarhijskom poretku na osnovu prestia i materijalnog bogatstva koje poseduju (Haralambos, 2008: 19). Razumevanje drutvenih i ekonomskih nejednakosti u sociologiji menjalo se u skladu sa dominantnim teorijskim paradigmama. No ve meu sociolokim klasicima, zapaaju se znaajne razlike u poimaju nejednakosti.
23
Naslee sociolokih klasika

Na svojim poecima, u 19. veku, sociologija se u velikoj meri razvila upravo na prouavanjima drutvenih nejednakosti. Dva klasina mislioca dala su kljuan doprinos razvoju prouavanja nejednakosti: Marks i Veber. Za Marksa ekonomske nejednakosti predstavljaju kljunu osnovu drutvenih nejednakosti. On je ekonomske nejednakosti video primarno u odnosu drutvenih grupa prema sredstvima za proizvodnju koja predstavljaju kljuni resurs reprodukcije drutva, a time i osnovu moi drutvenih grupa. Vlasnici sredstava za proizvodnju kapitalisti na osnovu posedovanja ovog resursa istovremeno stiu mogunost prisvajanja dela vrednosti koji su radnici ostvarili u proizvodnji (prot) ali stiu i drutvenu mo. Radnici, koji ne poseduju sredstva za proizvodnju, ve samo sopstvenu radnu snagu su eksploatisana drutvena klasa upravo zbog toga to deo vrednosti ostvaren njihovim radom prisvajaju vlasnici sredstava za proizvodnju. Za Marksa drutvene klase nisu samo objektivne klase, odnosno grupe denisane na osnovu odnosa prema sredstvima za proizvodnju i poloaja u sistemu reprodukcije drutva, ve su i subjektivne klase. To znai da na osnovu zajednikog poloaja u sistemu proizvodnih odnosa pripadnici jedne klase razvijaju i zajedniku klasnu svest koja predstavlja osnovu njihovog organizovanja i delovanja kao kolektivnog drutvenog aktera. Odnos izmeu klasa je odnos zavisnosti i sukoba. Veber je takoe shvatao klase u ekonomskom smislu. One nastaju u trinim ekonomijama u kojima se pojedinci takmie za ekonomske dobitke. Klasa je grupa pojedinaca koji dele slian poloaj u trinoj ekonomiji, a na osnovu koga dobijaju i sline ekonomske nagrade. Tako je u Veberovoj teoriji klasni poloaj pojedinca denisan njegovim poloajem na tritu rada. Pripadnici iste drutvene klase imaju i sline ivotne anse. Naime, njihov ekonomski poloaj direktno utie na njihove anse da obezbede resurse koji se smatraju poeljnim u datom drutvu. Poput Marksa i Veber je tvrdio da je najvea klasna podela izmeu onih koji poseduju sredstva za proizvodnju i onih koji ne poseduju. Oni koji poseduju znaajno vlasnitvo imae i najvie ekonomske nagrade i superiorne ivotne anse. Meutim, Veber odbacuje Marksove teze o sukobu klasa kao i pretpostavku da drutvena mo poiva iskljuivo na ekonomskoj moi. Za razliku od Marksa, Veber je ukazao da razlike postoje i meu onima koji ne poseduju sredstva za proizvodnju. Kvalikacije i usluge koje na tritu nude ljudi razliitih zanimanja imaju razliite trine vrednosti. Pored drutvene klase u Veberovoj teoriji stratikacije znaajan je i pojam socijalnog statusa. Dok se klase formiraju na osnovu nejednake distribucije ekonomskih nagrada, statusne grupe se formiraju na osnovu nejednake raspodele drutvenog prestia. Zanimanja, etniko poreklo, religijska alijacija, ivotni stilovi, u razliitim
24
Mapiranje teorija
drutvima povezani su sa razliitim drutvenim ugledom. Statusne grupe ine pojedinci koji imaju sline nivoe drutvenog prestia. U mnogim drutvima klasni i statusni poloaj su tesno povezani i preklapaju se. Meutim, unutar jedne klase moe postojati vie statusnih grupa na primer plemstvo i nova kapitalistika klasa u periodu ranog industrijalizma. Iako ove grupe pripadaju vlasnikoj klasi, one su istovremeno podeljene na razliite statusne grupe koje odlikuju razliit drutveni presti i ivotni stilovi (Haralambos, Holborn, 2008: 2930).
Funkcionalizam
Mnogobrojne kasnije, pa i savremene teorije stratikacije oslanjale su se bilo na Marksovu ili na Veberovu teoriju. Pojedini savremeni sociolozi ostali su dosta blizu ovim klasinim teorijama, dok su se drugi u znaajnijoj meri udaljili, ipak zadravajui poetne premise. Jedan od najuticajnijih pravaca sredinom 20. veka bio je funkcionalizam. Predstavnici ove orijentacije sutinski polaze od premise da su sva poznata drutva bila obeleena nejednakostima, a da ove nejednakosti poivaju na podeli rada. Odnosno, neki pojedinci obavljaju poslove koji su znaajniji za ukupno funkcionisanje drutva od drugih, te zbog toga dobijaju i vie nagrade. U jednoj od najuvenijih funkcionalistikih teorija stratikacije (Davis, Moore, 1945, nav. prema Haralambos, 2008: 2223) istie se da je osnova funkcionisanja svakog drutva efektivno dodeljivanje i obavljanje uloga. To znai da sve uloge od znaaja za funkcionisanje drutva treba neko da obavlja; uloge treba da budu dodeljene pojedincima koji su najsposobniji da ih obavljaju; ti pojedinci moraju biti adekvatno obueni za te uloge; uloge se moraju obavljati savesno. Mehanizam preko koga se obezbeuju efektivna raspodela i obavljanje uloga jeste socijalna stratikacija. To je sistem koji dodeljuje nejednake nagrade i privilegije za razliite uloge u drutvu (Ibid). Prihvatajui ovo stanovite uz manja neslaganja, a pod uticajem liberalnih ekonomskih teorija Fridmana i Hajeka, britanski sociolog Saunders razvija teoriju stratikacije koja istie u prvi plan koncept meritokratije. On razlikuje tri tipa jednakosti: 1) Formalnu ili zakonsku jednakost koja podrazumeva da su svi lanovi drutva jednaki pred zakonima i propisima. To znai da se o pojedincima sudi na osnovu onoga to ine sa stanovita legalnosti denisane zakonskim okvirom i propisima u datom drutvu. 2) Jednakost ansi koja znai da svi ljudi imaju jednake anse da postanu nejednaki. Pojedinci se takmie za uspeh i oni koji ostvaruju vee zasluge dobijaju i vee nagrade.
25
3) Jednakost u rezultatima koja podrazumeva da bez obzira na investiranje razliitih napora, na kraju pojedinci bivaju jednako nagraeni. Dok se zalae za prva dva oblika jednakosti, Saunders odbacuje trei, ne samo kao nepodsticajan (jer destimulie ljude da ulau vee napore) ve i kao nepravian (zato to razliite napore nagrauje jednakim nagradama) (Ibid). On zakljuuje da su razvijena kapitalistika drutva u velikoj meri meritokratska drutva. Maral i saradnici kritikovali su ovo meritokratsko vienje socijalne stratikacije. Analizirajui drutvenu pokretljivost u Velikoj Britaniji, oni su pokazali da su obrasci pokretljivosti pod znaajnim uticajem klase, ak i u sluaju jednakih obrazovnih postignua. Naime, osobe poreklom iz radnike klase imaju manje ansi od osoba iz vie klase da dostignu vie drutvene poloaje, ak i kada imaju isto obrazovanje (Marshall et al. 1988).
Rajt i Goltorp
U savremenoj sociologiji dva najuticajnija predstavnika marksistike i veberijanske teorije klasa, odnosno drutvene stratikacije, su ameriki sociolog Erik Olin Rajt i britanski sociolog Don Goltorp. Prvi je revidirao i operacionalizovao Marksovu teoriju klasa, dok je drugi na temelju Veberove teorije razvio uvenu klasno-slojnu emu koja je primenjena u brojnim (ne samo autorovim) istraivanjima. Rajt smatra da u svakom nainu proizvodnje postoje polarizovane drutvene klase iji su poloaj i interesi denisani poloajem u procesu proizvodnje. U kapitalistikom nainu proizvodnje radnika klasa je liena sredstava za proizvodnju i prinuena da prodaje svoj rad vlasnicima kapitala buroaziji usled ega biva istovremeno eksploatisana i podvrgnuta dominaciji. Meutim, i u uslovima odsustva izraene polarizacije, mogu se uoiti suprotstavljeni poloaji u nainu proizvodnje. Menaderi, tako, zasnivaju svoj poloaj na osnovama svojstvenim za obe klase, s obzirom da istovremeno prodaju svoj rad kapitalistima (usled ega su i eksploatisani) ali i kontroliu rad radnika (usled ega njima i dominiraju). Pored toga, konkretna drutva retko poivaju samo na jednom nainu proizvodnje. Tako kapitalistika drutva mogu sadrati i neke nekapitalistike forme proizvodnih odnosa. Na primer, ona mogu naslediti jednostavne proizvodne oblike u kojima su proizvoai istovremeno i vlasnici i radna snaga. Rajt ih naziva sitnom buroazijom i datira njihovo pojavljivanje jo u periodu feudalizma. Danas se ove kategorije najee nazivaju samozaposlenima. Pored toga, on prepoznaje i polu-autonomne zaposlene kategorije koje se danas esto oznaavaju kao slobodne
26
Mapiranje teorija
profesije koji ne poseduju sredstva za proizvodnju ali raspolau znaajnom autonomijom nad svojom radnom snagom (Wright, 1980: 181182). Grafikon 1: Klasna ema Erika Olina Rajta
Izvor: Wright, 1980: 181.
Ovaj pristup je kritikovan zbog statinosti, mehanicizma i sirovog determinizma (Marshall et al, 1988: 24). Na operacionalnom, istraivakom nivou, Rajtov pristup zahteva informacije o vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju, stepenu autonomije pojedinaca u radu i ukljuenost u donoenje odluka i nadzor nad zaposlenima. Goltorp razvija svoj pristup u prouavanju klasno-slojnih nejednakosti na Veberovoj teoriji. Klase su denisane na osnovu poloaja na tritu rada i to u okviru posebnih zanimanja. U objanjenju svog klasnog pristupa Goltorp navodi da ovakva klasikacija nastoji da kombinuje kategorije prema zanimanjima iji su pripadnici ... sa jedne strane slini, u pogledu izvora i nivoa prihoda, stepena ekonomske sigurnosti i ansi za ekonomsko napredovanje; a sa druge strane, slini prema poloaju u sistemu autoriteta i kontrole nad procesom proizvodnje u koji su ukljueni, a time i stepena autonomije u obavljanju svojih radnih zadataka i uloga (Goldthorpe, 1980: 39). Polazei od ovakvog pristupa, Goltorp je identikovao tri klase u britanskom drutvu koje obuhvataju 11 uih kategorija.
27
Tabela 1: Goltorpova klasna ema

Klasa Servisna I II Prelazna IIIa IIIb IVa IVb IVc V Radnika VI VIIa VIIb Sloj Vii strunjaci, rukovodioci i politiari, direktori velikih preduzea, krupni vlasnici Nii strunjaci, rukovodioci i politiari, vii tehniari, direktori malih preduzea, nadzornici nemanuelnih zaposlenih Rutinski nemanuelni zaposleni u administraciji i trgovini Radnici u linim uslugama Sitni vlasnici, zanatlije... sa zaposlenima Sitni vlasnici, zanatlije... bez zaposlenih Farmeri i sitni zemljoposednici, samozaposleni ribari Tehniari nieg ranga, nadzornici manuelnih radnika Kvalikovani manuelni radnici Polukvalikovani i nekvalikovani manuelni radnici (ne u poljoprivredi) Poljoprivredni radnici
Izvor: Erikson, Goldtorpe, 1992.
Goltorpov pristup je istovremeno bio jedan od najuticajnijih, ali i najkritikovanijih. Pojedini kritiari stavili su primedbu da uslovi na tritu rada fragmentiu drutvo na toliko brojne podele da nije mogue nedvosmisleno ukazati gde se jedna klasa zavrava a druga poinje. Veina marksistiki orijentisanih autora zamerila je to ovakav klasni pristup prenaglaava distributivni sistem a zapostavlja sistem proizvodnje. Marksisti su inae bili kritiki orijentisani prema svakom pristupu (ukljuujui i Goltorpov) koji za osnovu klasne diferencijacije uzima zanimanja. Prema njihovom miljenju, na taj nain se kategorije denisane na osnovu tehnikih odnosa u proizvodnji postavljaju umesto kategorija denisanih na osnovu socijalnih odnosa u proizvodnji (vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju) (Wright, 1980: 182). Poseban napad na Goltorpovu i itavu vodeu sociologiju klasa i stratikacije doao je sa feministikih pozicija. Zamereno je da se prouavanja klasa odnose iskljuivo na muku populaciju, ime se ignoriu nejednakosti koje obeleavaju ivote ena (o emu e biti vie rei u narednom poglavlju).
28
Mapiranje teorija
Mehanizmi uspostavljanja drutvenih nejednakosti

U nastojanju da na jednostavan i duhovit nain objasni mehanizme uspostavljanja drutvenih nejednakosti arls Tili je ponudio sledei model (Tilly, 2005). U najjednostavnijoj verziji on sadri etiri elementa: 1) skup poloaja radnih mesta, slubenih poloaja, itd. 2) skup nejednakih nagrada pripisanih tim poloajima 3) mehanizme razvrstavanja (engl. sorting mechanisms) kojima se pojedinci smetaju na razliite poloaje i 4) pojedince koji se razlikuju prema karakteristikama na osnovu kojih mehanizmi razvrstavanja vre njihovo rasporeivanje na poloaje (Ibid: 19). Tili kae da ovakav model priziva u matu dinamian scenario: pojedinci dolaze do skenera, prolaze evaluaciju, bivaju nameteni na odgovarajui poloaj, a potom preuzimaju nagradu odreenu za dati poloaj. U neto sloenijoj verziji ovog modela, elementi su u interakciji. Na primer, broj i karakteristike osoba koje se prijavljuju za razvrstavanje (kao u sluaju ponude radne snage) utie na distribuciju i karakter poloaja (ponude poslova, odnosno karakteristike potranje za radnom snagom). Kritiari i branioci nejednakosti, prema Tilijevom sudu, u osnovi polaze od istog modela. Kritiari napadaju ove mehanizme razvrstavanja kao nepravine, neekasne ili ak destruktivne. Oni istiu da postavljanje ljudi na prestine ili deprivilegovane poloaje na temelju rase, roda, starosti, nacionalnosti ili zike privlanosti, proizvodi nepravdu, zanemaruje vredne talente i teti pojedincima i drutvu. Branioci sistema obino naglaavaju razlike meu pojedincima u energiji, znanju, kvalikacijama, inteligenciji, snazi. Oni ukazuju da mehanizmi razvrstavanja zapravo doprinose uspenijem delovanju sistema, jer razmetaju na data mesta one sa najboljim karakteristikama (Ibid: 20). Predlozi da se ovakvi sistemi nejednakosti promene, usmereni su na promene u jednom ili vie elemenata: promene u poloajima koje poveavaju anse za razliite grupe da dospeju na te poloaje, ujednaavanje nagrada za poloaje uporedno jednake vrednosti, promene u mehanizmima razvrstavanja i adekvatnija priprema potencijalnih kandidata za procese razvrstavanja. Kritika rodnih nejednakosti u zapoljavanju, na primer, izloila je sva etiri predloga: promene radnih mesta tako da ne daju prednost mukim telima, uspostavljanje jednakih nagrada za poslove jednake vrednosti, nadziranje zapoljavanja tako da ne bude rodno diskriminativno, obezbeivanje odgovarajuih obuka za ene tako da se poveavaju njihove anse za zapoljavanje na radnim mestima na kojima su ranije bili zaposleni preteno mukarci (Ibid).
29
Tokom itave ljudske istorije irok spektar resursa koji proizvode vrednosti sluili su kao osnova za stvaranje nejednakosti meu drutvenim kategorijama. Relevantni resursi su relativno oskudni, oni su predmet prisvajanja i mogu da proizvedu nove vrednosti u kombinaciji sa drugim resursima. Istorijski sistemi nejednakosti zavisili su od kontrole jednog ili vie ovakvih resursa: sredstava prinude (ukljuujui oruje, zatvore, policiju), rada (posebno kvalikovanog ili efektivno koordinisanog); ivotinja koje su sluile kao hrana ili sredstva za proizvodnju; zemljita i prirodnih resursa koji su na njemu locirani; institucija u kojima se obezbeuju posveenost i solidarnost; maina, posebno onih koje konvertuju sirove materijale, proizvode dobra ili usluge, prevoze osobe, dobra, usluge ili informacije; nansijskog kapitala; informacija, posebno onih koje omoguuju protabilnu, sigurnu ili koordiniranu akciju; medija koji prenose takve informacije; nauno tehnikog znanja koje olakava intervenciju (bilo dobru ili zlu) u ljudsko blagostanje. Svi ovi resursi omoguuju dobit za one koji ih poseduju ili kontroliu. Kada su oskudni i relativno lako se prisvajaju, oni omoguavaju eksploataciju i deniu anse aktera koji ih poseduju, odnosno ne poseduju, to jest, stvaraju nejednakosti (Ibid: 23). U savremenim drutvima, prema Tilijevom miljenju, posedovanje, odnosno kontrola nad etiri kljuna resursa stvaraju osnovu za nejednakosti. To su nansijski kapital, informacije, nauna znanja i mediji. Svi ovi resursi se nalaze pod kontrolom relativno uskih socijalnih mrea u poreenju sa svetskom populacijom. Ovi resursi se koncentriu u malom broju privilegovanih enklava u odnosu na koje su ostali (veinski) delovi sveta deprivilegovani (Ibid: 24). Iako Tilijevo stanovite nije usmereno na prouavanje nejednakosti po modelu teorija stratikacije koje su dominirale sociologijom do 1980ih godina, ono je svakako znaajno iz dva razloga. Prvo, ono nedvosmisleno ukazuje na posedovanje, odnosno kontrolu vanih resursa kao izvor nejednakosti. Drugo, ono ukazuje na resurse koji su u savremenim uslovima od kljunog znaaja za uspostavljanje nejednakosti izmeu drutvenih grupa unutar pojedinanih drutava, kao i izmeu drutava na globalno-svetskoj sceni. Bez obzira na razlike u izloenim teorijskim i istraivakim pristupima, vano je uoiti da se u sociologiji prouavanje poloaja u ekonomskoj sferi drutvene reprodukcije smatra za jedan od temeljnih stubova drutvenih nejednakosti. Bilo da se shvataju kao nejednakosti u vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju, u kontroli radnog procesa, u ansama za zauzimanje poloaja na tritu rada, u obavljanju razliitih zanimanja i sledstveno tome nejednakim nagradama i moi, ekonomske nejednakosti predstavljaju vanu, ako ne i kljunu dimenziju drutvenih nejednakosti.
30
Mapiranje teorija
1.1.2 Ekonomske nejednakosti u dominantnim ekonomskim pristupima

Prouavanje nejednakosti u ekonomskoj nauci bilo je relativno marginalno u periodu stabilnog rasta razvijenih Zapadnih drutava nakon Drugog svetskog rata. Meutim, od 1970ih godina sa publikovanjem Senove studije O ekonomskoj nejednakosti (1973) i Etkinsonove studije Ekonomija nejednakosti (Atkinson, 1975), kao i sa razvojem rasprava o jednakosti u krugovima politikih lozofa (Rawls, 1971; Nozick, 1974; Dworkin, 1981a, 1981b) interes za prouavanje nejednakosti raste. Tome svakako doprinose i dinamine promene u razvijenim drutvima. Nakon to su se u duem periodu nejednakosti odravale na stabilnom nivou, tokom 1980ih godina u Velikoj Britaniji i SAD dolazi do izrazitog poveanja disperzije dohotka. Istraivanja su pokazala da dolazi do rasta nejednakosti u distribuciji dohotka meu domainstvima, do poveanja razlike u dohotku najviih rukovodilaca i zaposlenog sa dohotkom na nivou nacionalne medijane. Uee domainstava sa vrha drutvene lestvice (na primer 1% sa najviim dohotkom) u ukupnom dohotku na agregatnom nivou znaajno se povealo. A na suprotnoj strani drutvene lestvice siromatvo i socijalna iskljuenost postaju znaajan problem koji privlai panju istraivaa. Osim toga, globalizacija postaje izuzetno vaan faktor koji oblikuje ekonomske i politike uslove na nacionalnom, regionalnom i svetskom nivou. Uee prota u nacionalnom dohotku razvijenih zemalja raste, a pokretljivi kapital preti da destabilizuje poloaj radnika u razvijenim zemljama (Salverda et al, 2009: 5). Otuda se interes za prouavanje nejednakosti poveava i u ortodoksnoj, a posebno u heterodoksnoj ekonomiji1. Motivacija za prouavanje nejednakosti je raznovrsna. Neki pristupi polaze od normativnih stanovita, poduprtih nekom od teorija o socijalnoj pravdi, pa analiziraju nejednakosti zbog toga to smatraju da one nisu pravedne. Drugi su, pak, motivisani isto instrumentalnim razlozima, jer nastoje da ustanove da li i koliko postojee nejednakosti pogoduju ili ometaju dobro funkcionisanje ekonomije. Prouavanje nejednakosti posebno je izraeno u ekonomiji razvoja, gde se vode intenzivne rasprave o tome koliko su nejednakosti (ne)povoljne za ekonomski rast. Iako se ekonomske nejednakosti ponekad deniu dosta iroko kao nejednakosti koje se ispoljavaju u ekonomskim posledicama ili imaju ekonomske uzroke (Ibid: 8), one se najee u istraivanjima deniu kao nejednakosti u dohotku, raspodeli bogatstva, ili poloaja na tritu rada.
1 Pod ortodoksnom ekonomijom najee se podrazumeva dominanta neo-klasina ekonomija (engleski esto oznaena kao mainstream ekonomija), dok se u hetorodoksne ekonomske pravce svrstavaju nova politika ekonomija, institucionalna ekonomija, socijalna ekonomija, feministiki pristupi i sl.
31
Nejednakosti u dohotku i bogatstvu

Brojni autori su svesni da se ekonomske nejednakosti ne daju svesti na nejednakosti u dohotku i bogatstvu, ali smatraju da je to dobra polazna osnova, posebno u nastojanjima da se one sagledaju u komparativnom okviru. Razlike u linom dohotku i bogatstvu, u bilo kojoj vremenskoj taki, jesu uske, mada, mogu biti povezane sa irim pitanjima slobode i mogunosti, i kao takve neto znae. To je jo tanije kada se prouavaju ekonomske nejednakosti unutar jedne drave, zbog toga to se moe pretpostaviti da iri uslovi utiu na isti nain na sve pojedince. U tom duhu mi prouavamo nejednakosti u dohotku i bogatstvu: ne zbog toga to objanjavaju sve razlike, ve zbog toga to predstavljaju vanu komponentu tih razlika. (Ray, 1998: 170, italik u originalu). Ekonomske nejednakosti mogu se posmatrati preko nejednake distribucije aktuelne potronje ili dohotka, preko distribucije bogatstva ili ak ukupnog prihoda tokom itavog ivota. U tom smislu prouavanje nejednakosti moe biti usmereno na kratkorone i dugorone nejednakosti. Aktuelni dohodak ukazuje na nejednakosti u datoj vremenskoj taki, ali takve nejednakosti, ukoliko su izrazito privremene, mogu biti relativno nekodljive, kako sa etikog stanovita, tako i sa stanovita njihovih posledica po ekonomski sistem. Stoga pitanje nejednakosti u prihodima u nekoj vremenskoj taki treba da se sagleda u irem kontekstu pokretljivosti u kojoj meri je svaka kategorija prihoda zatvorena ili otvorena (Ibid: 171). Grafikon 2: Rejov model funkcionalne i personalne distribucije dohotka
Izvor: Ray, 1998: 172.
32
Mapiranje teorija
Pored visine prihoda, za prouavanje nejednakosti znaajno je i ispitivanje izvora prihoda. Ova distribucija dohotka u zavisnosti od njegovih izvora naziva se funkcionalnom distribucijom dohotka. Ona ukazuje na dobitke od razliitih faktora proizvodnje, kao to su rad (razliitih kvalikacija), kapital u razliitim formama, zemljite i sl. Funkcionalna analiza nejednakosti treba da ustanovi na koji nain su zapravo razliiti faktori proizvodnje distribuirani izmeu pojedinaca i domainstava u jednom drutvu. Rej prikazuje nain na koji su dve dimenzije dohodovnih nejednakosti zdruene u jedinstvenom modelu analize. Od leve strane grakona ka desnoj, prvi skup strelica pokazuje kako se dohodak generie iz proizvodnog procesa. Proizvodnja angauje rad za koji se isplauje plata, ukljuuje upotrebu zemljita ili opreme, nansijskog kapitala za koji se plaa renta, a na osnovu ega se generie prot. Svakako, za proizvodnju su potrebni i drugi elementi (sirovine, poluproizvodi i sl.), ali su ti inputi opet negde proizvedeni, po istom principu, pa se konano svi dohoci koji su generisani u proizvodnom procesu mogu klasikovati kao dohoci od rada razliitih kvalikacija, renti i prota. Distribucija dohotka prema ovim razliitim kategorijama je funkcionalna distribucija dohotka. Drugi skup strelica pokazuje kako razliite kategorije prihoda teku prema domainstvima. Pravac i veliina ovih tokova zavise od vlasnitva nad razliitim faktorima proizvodnje, kao i njihovim kombinacijama. Domainstvo koje moe da ponudi samo rad (na primer domainstvo broj 3 u grakonu) ostvaruje samo prihod od rada. Nasuprot tome, domainstva koja poseduju deonice preduzea, zemlju koju rentiraju i radnu snagu (kao to je domainstvo broj 2) dobijaju prihode iz sva tri izvora. Rej istie da je veoma vano analizirati distribuciju dohotka na ovaj dvostepen nain iz dva razloga. Prvo, poznavanje izvora prihoda moe znaajno uticati na to kako se ocenjuje rezultat. Recimo, novac koji se dobija na osnovu socijalne zatite moe se shvatati drugaije od istog iznosa ostvarenog iz rada. Drugo, funkcionalna distribucija govori mnogo toga o odnosu nejednakosti i drugih ekonomskih i drutvenih uslova. Kao ekonomista koji se bavi prouavanjem razvoja, on pre svega misli na ekonomski rast. Da bi se razumeli naini na koje se ekonomske nejednakosti stvaraju u drutvu, potrebno je razumeti kako su distribuirani i nagraeni razliiti faktori proizvodnje (Ibid: 172173).
Nejednakosti na tritu rada

Drugo vano podruje u kome se ispoljavaju i prouavaju ekonomske nejednakosti, jeste trite rada. Ekonomska nauka se u ovom podruju usmerava pre svega na analize procesa usklaivanja ponude i tranje rada, razlii33
tih formi segmentacije trita i zarade. U ekonomiji postoje razliite tradicije u analizi trita rada, meutim, dominantnu poziciju svakako ima pristup neoklasine teorije trita rada. Ovaj pristup, koji pojedini autori oznaavaju kao pristup voen principima ekasnosti (engl. eciency-driven) (Tilly, 2006), polazi od pretpostavke klasinog, ortodoksnog, pristupa o savreno konkurentskom tritu, na kome akteri radnici i preduzea imaju savrene informacije, maksimiziraju koristi od zarada i nisu u mogunosti da individualno utiu na cenu rada koja se na datom tritu uspostavlja. Zarade reaguju na promene u ponudi i tranji rada, a radnici mogu da se slobodno kreu u odgovoru na ove promene izmeu razliitih delova trita rada. Trite rada lii na trite ostalih roba, pa se dobro razvijena teorija cena moe se primeniti i na analize pojava na tritu rada, posebno u oblasti procesa uspostavljanja cene rada (Kalleberg, Sorensen, 1979: 354). Polazei od klasinog stanovita, u neo-klasinoj ekonomiji razvijeni su brojni pristupi koji polaze od referentnog okvira savreno kompetitivnog trita. Ukratko, model savrene konkurencije vodi zakljuku da svaki radnik dobija platu jednaku marginalnoj produktivnosti rada koji obavlja. Produktivnost rada zavisi od sposobnosti radnika i karakteristika posla. Ovaj pristup sugerie da radnici uvek mogu nai posao ukoliko su spremni da prihvate zarade i radne uslove kompatibilne sa svojim sposobnostima, to zapravo implicira da nezaposleni biraju da ne rade, zato to ocenjuju dostupne poslove kao nedovoljno privlane. Drugim reima, savrena konkurencija na tritu rada vodi ekasnoj alokaciji resursa (Cahuc, Zylberberg, 2004: 246). Ako pretpostavka savrene konkurencije nije ispunjena, razlike u zaradama reektuju druge elemente, a ne razlike u produktivnosti. Zato je, po miljenju neo-klasinih ekonomista vano prouavati prepreke savrenoj konkurenciji. Kahuc i Zilberberg navode tri najvanija tipa prepreka: norme i vrednosti, prepreke ulasku na trite rada i nepotpunost informacija. Brojne empirijske studije ukazuju da socijalne norme kao to su jednakost ili moralnost utiu na formiranje zarada. Na primer, rezultati istraivanja sprovedenog na uzorku od 300 osoba ukljuenih u oblikovanje politika zarade (menaderi kompanija, predstavnici sindikata, struni konsultanti i dr.) ne podravaju nijednu od teorija o rigidnosti zarada, izuzev one koja naglaava uticaj smanjenja zarada na radni moral radnika. Druga istraivanja su pokazala da radnici imaju jako oekivanje da njihove zarade budu pravine i jednake sa kolegama (Beweley, 1998; Adams, 1963; Argyle, 1989, nav prema Cahuc, Zylberberg, 2004: 246). Prepreke ulasku na trite rada mogu poticati od prisustva jakih koalicija radnika, sindikata, situacija prisustva jedne rme u specinom rezervoaru rada (engl. monopsony), diskriminacije i sl. Diskriminacija predstavlja jednu od najvanijih prepreka ulasku na trite rada. To je situacija u kojoj su pri34
Mapiranje teorija
padnici odreenih grupa tretirani na drugaiji nain prilikom ulaska na trite rada ili nagraivanja, ne zbog razlika u produktivnosti i kvalikacijama, ve zbog odreenih karakteristika koje nisu povezane sa produktivnou, kao to su rasa, pol, etnicitet i sl. Beker je istakao da izvor diskriminacije mogu biti preferencije poslodavaca i radnika (Becker, 1957). Prema Bekeorom stanovitu, onda kada su poslodavci nespremni da zaposle predstavnike odreenih socio-demografskih grupa, radnici koji pripadaju tim grupama prinueni su da prihvate nie zarade nego drugi, kako bi poslodavcima kompenzovali za nespremnost da ih zaposle. Tako poslodavci sa inklinacijama ka diskriminaciji plaaju diskriminisanim radnicima nie zarade, ispod njihove marginalne produktivnosti, to naruava principe savreno konkurentskog trita rada. Meutim, savreno konkurentsko trite eliminie diskriminaciju, zbog toga to na trite ulaze rme koje ne diskriminiu radnike ve im plaaju zarade jednake njihovom marginalnom proizvodu. One na taj nain istiskuju diskriminatorske rme sa trita (Ibid). Becker navodi i sluajeve u kojima radnici vre diskriminaciju. Naime, radnici koji pripadaju veinskoj grupi mogu oseati averziju prema radnicima iz manjinskih grupa. Stoga u situacijama kada treba zaposliti radnike iz obe grupe, poslodavci moraju obezbediti radnicima veinske grupe kompenzaciju tako to e im platiti zarade vee od njihove produktivnosti. Ova kompenzacija se nansira iz razlika u zaradama manjinskih radnika. Opet, ovakva situacija ne moe da se javi u uslovima savrene konkurencije, gde savrena mobilnost radnika garantuje da nijedna rma nee zapoljavati lanove obe grupe u isto vreme pod navedenim uslovima (Ibid). Sve u svemu, istiu neoklasini ekonomisti, evidentno je da se diskriminacija od strane poslodavaca i zaposlenih ne moe desiti u savreno konkurentskom tritu, u kome su po deniciji svi radnici plaeni prema svojoj marginalnoj produktivnosti. Stoga je diskriminacija nuno povezana sa nesavrenom konkurencijom. Ogranienja u mobilnosti (geografskoj, izmeu vrsta poslova) omoguuje rmama da vre monopolsku mo. Radnici sa identinim produktivnim sposobnostima e imati razliite zarade ako se nalaze na tritima u kojima uslovi pokretljivosti variraju (Ibid). Treu kljunu prepreku idealno kompetitivnom tritu rada predstavlja nedostupnost potpunih informacija. Na strani poslodavaca nepotpune informacije o radnicima pri regrutovanju, vode nastojanju da se zaposle stariji, iskusniji radnici, ili da se organizuju sloene procedure selekcije. Otuda esto stariji radnici imaju i vie zarade, uprkos injenici da je marginalna produktivnost njihovog rada jednaka mlaim, neiskusnijim radnicima. (Cahuc, Zylberberg, 2004: 247). Prema neoklasinim ekonomistima, savrena konkurencija na tritu rada mora voditi razlikama u zaradama koje rezultiraju iskljuivo iz toga to su neki poslovi tei od drugih, a neki radnici kompetentniji od drugih. Razlike
35
koje se javljaju zbog teine posla i radnih uslova objanjene su hedonistikom teorijom zarada, ije je premise skicirao jo Adam Smit na kraju 18. veka, a koje je u novije vreme formalizovao Rozen (Rosen, 1974). U zamenu za nadnicu, radnik mora da izvede skup zadataka koji su manje ili vie teki, u zavisnosti od sloenosti, brzine, radnog okruenja, rizika od nesree i povrede i ak u zavisnosti od socijalnog prestia povezanog sa tim poslom. Adam Smit je istakao da radnici sa istim nivoom kompetencija treba da budu razliito plaeni ukoliko su njihovi radni uslovi razliiti. Hedonistika teorija zarada koju je predloio Rozen ukazuje na heterogenost zarada koja proistie iz tih razlika u kompenzacijama (engl. compensating dierentials). On ukazuje da mehanizam savrene konkurencije obezbeuje nagradu za radnike koji obavljaju najtee poslove. Taj mehanizam takoe omoguuje radnicima, ije su preferencije prirodno heterogene, da odaberu koliko e biti teak posao koji obavljaju u kontekstu razlika u zaradama stvorenih konkurencijom. Ovi mehanizmi takoe obezbeuju ekasno socijalno rasporeivanje radnika na poslove. Prema hedonistikoj teoriji zarada, mehanizmi savrene konkurencije omoguuju radnicima da odaberu razliite radne uslove, pri emu e razlike u zaradama kompenzovati veu teinu nekih poslova (Cahuc, Zylberberg, 2004: 252). Razlike u zaradama koje su povezane sa kompetencijama pojedinaca objanjene su teorijom humanog kapitala, koja poiva na ideji da zbog razlika u obrazovanju pojedinci imaju razliitu vrednost na tritu rada. Osnovu ove teorije postavio je Beker (1964). Prema teoriji humanog kapitala, razlike u zaradama vie su posledica razlika u vrsti, nego koliini rada (odnosno produktivnosti). Razlike u vrsti rada su relevantne za individualnu produktivnost (i stoga za razlike u zaradama), a proistiu iz razlika u obrazovanju, sposobnostima, iskustvima i obukama tokom rada. Obrazovanje i obuka, smatra se, predstavljaju investicije pojedinaca. Stoga razlike u zaradama proistiu iz naknada za trokove obrazovanja i obuke, koji su deo humanog kapitala zaposlenih. Za prouavanje nejednakosti na tritu rada znaajne su i teorije o dualnom tritu rada. Poetnu teoriju razvili su ekonomisti kasnih 1960ih, iz serije kvalitativnih istraivanja getoiziranih i lokalnih trita rada (Harrison, 1972, nav. prema Kalleberg, Sorensen, 1979). Ovo stanovite polazi od pretpostavke da je trite rada podeljeno u dva distinktivna sektora izmeu kojih postoji malo ansi za pokretljivost. Primarni sektor se sastoji od poslova sa relativno visokim zaradama, dobrim radnim uslovima, ansama za napredak u karijeri, poslova koji nude stabilno zaposlenje i koji se obavljaju u uslovima doslednog sprovoenja radnih propisa. Sekundarni sektor obuhvata slabo plaene poslove, koji se obavljaju u nepovoljnim radnim uslovima i nude slabe anse za napredak, sa personalizovanim odnosima izmeu radnika i poslodavaca koji otvaraju prostor za kapriciozne oblike rukovoenja. Ti poslovi su nesigurni i karakterie ih visoka uktuacija (Piore 1975, nav. prema Kalleberg, Sorensen,
36
Mapiranje teorija
1979). Prema teoriji dualnog trita rada, klju za segmentiranje trita nalazi se pre svega u razlici izmeu dobrih i loih poslova a ne izmeu kvalikovanih i nekvalikovanih radnika. Sekundarno trite rada funkcionie prema principima koji se znaajno razlikuju od onih koje istiu neoklasini ekonomisti, a radnici su spreeni da izau iz tog sektora pre svega zbog institucionalnih ogranienja i nedostatka dobrih poslova. Stoga zaposlenost u sekundarnom sektoru esto odlikuje skrivena nezaposlenost, a pokuaji da se ovaj problem rei moraju se usmeriti na stvaranje radnih mesta umesto na dodatnu obuku radnika. Ova teorija je doivela iroku primenu u istraivanjima nejednakosti na tritu rada. Naila je, meutim, i na velike kritike. Pojedini autori smatraju da se koncept pokazao plodnim za istraivanja trita rada zemalja u razvoju, ali da nije uspeo na zadovoljavajui nain da pristupi kompleksnim problemima razvijenih drutava. Oni su ukazali da u odnosu na teoriju dualnog trita rada koncept unutranjeg trita rada nudi bolji potencijal za prouavanje sloenih procesa razmetanja radne snage i nejednakosti. Koncept unutranjeg trita rada razvili su institucionalni ekonomisti 1950ih u pokuaju da objasne razliite trine strukture koje uspostavljaju grupe kao to su rme, vlade, sindikati i druge organizacije. Unutranje trite rada ukazuje na sloena pravila koja ureuju kretanje radnika izmeu radnih mesta unutar administrativne jedinice, kao to su preduzea, kompanije ili slube zapoljavanja (Dunlop, 1966, nav. prema Kalleberg, Sorensen, 1979). Ova trita treba razlikovati od spoljnjih trita rada na kojima su uspostavljanje cena rada, alokacija radne snage i obuka, pod kontrolom trinih sila. Koncept unutranjeg trita rada povezan je sa konceptom dualnog trita rada, u kome se istie da primarno trite rada, pre svega obuhvata unutranja trita rada. Nasuprot tome, veina poslova sekundarnog trita rada ne pripada unutranjim tritima rada. Sekundarna trita rada odlikuju brojne take ulaska i izlaska, slaba pokretljivost preko granica i zastupljenost nisko plaenih ili neprijatnih poslova (Kalleberg, Sorensen, 1979: 359). Kritike neoklasinih teorija trita rada su brojne i dolaze sa razliitih pozicija: od takozvanih heterodoksnih pristupa u ekonomiji ili iz drugih drutvenih disciplina, poput sociologije, antropologije i sl. Zamera im se to to ne uzimaju dovoljno u obzir socijalnu determinisanost ponude i tranje rada, uticaj normi i vrednosti na oblikovanje preferencija poslodavaca i radnika, ulogu socijalnih mrea, relevantnih drutvenih institucija kao to su sistemi brige o deci porodici, i sl. Rad ne proistie iz napora izolovanih pojedinaca koji odgovaraju na potrebe trita, ve iz socijalnih odnosa izmeu radnika, poslodavaca i potroaa (Tilly and Tilly, 1998:4). Zbog toga za prevladavanje nejednakosti nisu dovoljne intervencije poput dodatnih investicija u tehnike vetine, ve su potrebne drutvene promene (Tilly, 2006).
37
Nejednakosti u mogunostima
Jedno od veoma uticajnih stanovita o ekonomskim nejednakostima poslednjih decenija je i stanovite ekonomiste i nobelovca Amartje Sena (1973). Njegovo stanovite se razlikuje od preovlaujuih pristupa u prouavanju ekonomskih nejednakosti po tome to premeta naglasak sa nejednake distribucije dohotka ili bogatstva na mogunost delovanja. Naime, princip jednakosti ne treba da bude umeten u distribuciju resursa i dobara, ve u mogunosti delovanja (engl. functioning). Optuujui Roulsa (pod ijim je uticajem razvio i sopstveni pristup) za fetiizam robe zbog usmerenosti na primarna dobra koja treba da budu ujednaena izmeu pojedinaca, Sen tvrdi da zapravo ono to treba ujednaiti izmeu pojedinaca jeste sposobnost da se deluje. To je sposobnost da se obavljaju odreene vrste zadataka neophodne za normalan ivot da se bude zdrav, pismen, sposoban da se kree i td. Tako je Sen identikovao, kao etiki vano, ljudsko stanje izmeu posedovanja dobara i uivanja blagostanja. Sen je denisao mogunosti (capability) kao skup potencijalnih delovanja koje osoba moe da ostvari i tvrdio je da pravda zahteva samo izjednaavanje mogunosti izmeu pojedinaca. Naime, vano je da su ljudima jednako dostupni skupovi opcija izmeu kojih treba da izvre izbor, a ne da su jednaki rezultati njihovog izbora. U tom smislu postoji velika razlika izmeu osobe koja gladuje zbog nemogunosti da kupi hranu i one koja trajkuje glau. Obe mogu imati isti nivo dnevnog unosa kalorija, mada su njihove mogunosti veoma razliite (Sen, 1973). Senov pristup je inspirisao Program Ujedinjenih nacija za razvoj da izgradi pristup humanog razvoja, kao alternativni pristup prouavanja razvoja u odnosu na vodeu ekonomiju. No, uprkos ovim alternativnim pristupima u prouavanju ekonomskih nejednakosti unutar ekonomske nauke, moe se uopteno zakljuiti da analiza nejednakosti u distribuciji dohotka predstavlja dominantan oblik prouavanja ekonomskih nejednakosti. Pritom, ovaj nain posmatranja ekonomskih nejednakosti nipoto ne ostaje u granicama ekonomije, ve se primenjuje i u drugim drutvenim naukama. Prouavanje ekonomskih nejednakosti kao nejednakih ansi za ekonomsku participaciju na tritu rada takoe zauzima znaajno mesto, a upravo ono predstavlja jedan od kljunih aspekata prouavanja ekonomskih nejednakosti u takozvanom konceptu socijalne ukljuenosti.
1.1.3 Ekonomske nejednakosti u okviru pristupa socijalne ukljuenosti

Prouavanje ekonomskih nejednakosti kroz koncept socijalne ukljuenosti, u poreenju sa prethodnim pristupima, novijeg je datuma, manje
38
Mapiranje teorija
je razvijeno i vie je usmereno na oblast primenjenih naunih analiza i primenjenih politika2 (engl. Policies). Ono to znaajno razlikuje ovaj pristup od prethodnih, jeste nastojanje da se drutvene, pa i ekonomske nejednakosti, ne posmatraju preteno prema ishodima, rezultatima (kao to su poloaji prema zanimanju, visini dohotka i sl.), ve u samim drutvenim procesima kroz koje se nejednakosti uspostavljaju. Druga osobenost ovog pristupa je to to se ne bavi ukupnim drutvenim nejednakostima, odnosno ne stavlja u fokus panje podjednako sve drutvene grupe. Njegov pojmovno-teorijski i metodoloki aparat oblikovan je za analizu procesa koji generiu takve nejednakosti koje pojedine drutvene aktere iskljuuju iz odreenih drutvenih sfera i dovode u stanje nedovoljnih resursa za obezbeivanje sopstvene reprodukcije (stanje siromatva). U tom smislu, ovaj pristup usmerava panju na nejednakosti pri dnu socijalne lestvice, a ne i na nejednakosti koje se, recimo, uspostavljaju izmeu viih i srednjih slojeva. Istovremeno, ovaj pristup je multidisciplinaran, jer u nastojanju da obuhvati sve relevantne aspekte socijalnog iskljuivanja, angauje znanja sociologije, ekonomije, antropologije, socijalnog rada, kao i disciplina koje se bave obrazovanjem, zdravljem, i td. Pristup socijalne ukljuenosti oslonjen je na socioloku tradiciju prouavanja siromatva i socijalne iskljuenosti, a ustanovljen je i kao zvanini okvir za oblikovanje socijalnih politika u Evropskoj Uniji. Brojni autori povezuju razvoj koncepta sa pomirenjem i udruivanjem dve znaajne evropske tradicije u prouavanju nejednakosti: francuskog koncepta socijalne iskljuenosti u republikanskoj tradiciji denisanja osnova drutvene solidarnosti i anglosaksonskog koncepta siromatva u liberalnoj tradiciji istraivanja problema vezanih za neuspehe trine participacije (vie o tome u Babovi, 2010a).
Tri paradigme socijalne iskljuenosti

Hilari Silver, pronalazi korene savremenog koncepta socijalne iskljuenosti u tradicijama tri paradigme koje su dominirale u evropskoj socijalnoj misli. To su paradigme solidarnosti, specijalizacije i monopola. Ove paradigme polaze od razliitih shvatanja socijalne integracije, pripisuju iskljuenost razliitim uzrocima i utemeljene su u razliitim politikim lozojama: republikanstvu, liberalizmu i socijaldemokratiji. Svaka nudi objanjenja viestrukih formi socijalne deprivacije ekonomske, socijalne, politike i kulturne. Vrlo je vano
2 Ovde se razlikuju politika (engl. politics) i primenjena politika (engl. policy) kao dve relativno odvojene arene oblikovanja drutvenih tokova. Dok se pod politikom razumeju procesi uspostavljanja odnosa moi izmeu drutvenih grupa i njihovog pregovaranja o temeljnim drutvenim ciljevima i vrednostima koji oblikuju temelje drutvenog sistema, pod primenjenom politikom razumeju se konkretne politike, strategije, mere, kojima se ovi opti ciljevi ostvaruju.
39
istaknuti da su sve tri paradigme suprotstavljene konzervativnim paradigmama koje shvataju socijalnu integraciju na organicistiki, rasni ili korporativistiki nain, kao i neo-marksisikim koncepcijama kapitalistikog drutvenog poretka koje negiraju mogunosti socijalne integracije u uslovima kapitalistikog drutva (Silver, H: 1994). Paradigme su idealno-tipske konstrukcije i treba imati u vidu da se u stvarnosti pojedinanih drutava mogu nai osobene kombinacije elemenata iz vie paradigmi. Paradigma solidarnosti je svojstvena francuskoj republikanskoj tradiciji, kao to je ve naznaeno. Prema ovoj paradigmi, do socijalne iskljuenosti dolazi kada se prekidaju socijalne veze izmeu pojedinca i drutva denisane kao solidarnost. Nacionalni konsenzus, kolektivna svest ili opta volja, povezuju pojedinca sa drutvom preko razliitih institucija posredovanja. Procesu iskljuenosti suprotni su socijalna integracija i socijalna ukljuenost (koja se esto shvata kao proces preko koga se ostvaruje integracija). U klasinom, dirkemovskom uenju, integracija i ukljuenost vie impliciraju asimilaciju u dominantnu kulturu. Meutim, veina novijih naina upotrebe termina je primerenija post-modernim diskursima, poto inkorporira multikulturne pojmove o obnavljanju osnova solidarnosti u kojima se dominantna kultura prilagoava manjinskim kulturama koliko obratno (Ibid: 542). Paradigma specijalizacije je svojstvena Anglo-amerikom liberalizmu. Liberalna koncepcija graanstva naglaava ugovornu razmenu prava i obaveza i razdvaja sfere u socijalnom ivotu. Iskljuenost se shvata kao posledica specijalizacije, socijalne diferencije, podele rada i odvajanja podsistema drutva. Liberalizam shvata socijalni poredak kao mree dobrovoljnih razmena izmeu autonomnih pojedinaca koji imaju sopstvene interese i motivacije. Specijalizovane socijalne strukture su sainjene od odvojenih, konkurentskih, ali ne nuno nejednakih sfera, koje vode uspostavljanju meuzavisnosti izmeu njih. Iskljuenost rezultira iz neadekvatnog razdvajanja socijalnih sfera, od primene pravila neodgovarajuih za datu sferu ili od prepreka slobodnom kretanju i razmeni izmeu sfera. Zbog postojanja odvojenih socijalnih sfera, iskljuenost moe imati viestruke uzroke i dimenzije. Isti pojedinac moe da bude iskljuen u jednoj, ali ne nuno i u drugim sferama. Specijalizacija titi slobode i moe biti ekasna, sve dok iskljueni pojedinci imaju pravo da se kreu izmeu granica. Iskljuenost predstavlja formu diskriminacije u meri u kojoj granice izmeu grupa sputavaju individualne slobode uea u socijalnoj razmeni. Meutim, grupna i trina konkurencija i liberalna dravna zatita individualnih prava spreavaju delovanje tih formi iskljuenosti. U drutvenoj nauci, liberalni individualizam esto je reektovan u metodolokom individualizmu koji je tretirao grupne karakteristike kao osobine pojedinaca (Ibid: 543).
40
Mapiranje teorija
Paradigma monopola je uticajna u evropskoj levici i shvata iskljuenost kao posledicu formiranja grupnog monopola. Oslanjajui se snano na klasinu misao Vebera i u manjoj meri Marksa, ona shvata socijalni poredak kao prinudan, nametnut preko skupa hijerarhijskih odnosa moi. Prema ovoj socijalno-demokratskoj ili koniktnoj paradigmi, iskljuenost proistie iz odnosa klasa, statusa i politike moi i slui interesima onih koji su integrisani. Socijalno zatvaranje se postie kada institucije i kulturne distinkcije stvaraju granice koje dre druge izvan, nasuprot njihovoj volji. Oni koji se nalaze unutar socijalnih entiteta uivaju monopolski poloaj u kontroli oskudnih resursa. Monopol stvara veze izmeu zajednikih interesa insajdera. Procesi socijalnog zatvaranja su evidentni u segmentaciji trita rada. Posebne granice iskljuenosti mogu se ucrtati unutar ili izmeu nacionalnih drava, lokalnih zajednica, rmi ili drutvenih grupa. Socijalno zatvaranje proizvodi nejednakosti (Ibid: 543).
Pojam socijalne ukljuenosti/iskljuenosti

Tokom 1990ih pojavila se nova verzija koncepta socijalne iskljuenosti koja je kombinovala elemente francuske i anglo-saksonske tradicije. Iako je socijalna iskljuenost postala dominanti konceptualni okvir, siromatvo, i to primarno posmatrano kao nansijsko siromatvo, zadralo je vano mesto unutar tog okvira. Etkinson smatra da je razlog tome ulazak kapitalizma u period dubokih i dugotrajnih strukturnih promena koje su uticale na sve drutvene sfere (Atkinson, 1999). Zbog toga se pojavila potreba za pojmom koji moe da obuhvati irok spektar posledica proizvedenih strukturnim promenama. Koncept socijalne iskljuenosti je dinamian, ukazuje na procese i posledice...on iskazuje multidimenzionalnu prirodu mehanizama preko kojih pojedinci i grupe bivaju iskljueni iz uea u drutvenim razmenama, iz komponenti, praksi i prava na socijalnu integraciju i identiteta...ide ak i dalje od uea u radnom ivotu: osea se i ispoljava se u oblasti stanovanja, obrazovanja, zdravlja i pristupa uslugama... (EC 1992: 8). Meutim, Etkinson istie da je ovaj pristup uglavnom deskriptivan, da mu nedostaje jasna denicija iskljuenosti ili identikacija uzronih procesa (Atkinson, 1999). S obzirom da je koncept socijalne ukljuenosti postao osnova praenja stanja u pogledu siromatva i socijalne iskljuenosti u EU, kao i empirijska osnova za reforme socijalne politike, zvanino su usvojene i osnovne denicije socijalne ukljuenosti, iskljuenosti i siromatva. Savet EU denie drutvenu ukljuenost ...kao proces koji omoguuje da oni koji su u riziku od siromatva i drutvene iskljuenosti dobiju mogunost i sredstva koja su potrebna za puno uee u ekonomskom, drutvenom i kulturnom ivotu i postizanju ivotnog standarda i blagostanja koji se smatraju normalnim u drutvu u kojem
41
ive. Ona osigurava njihovu veu participaciju u donoenju odluka, to utie na njihove ivote i ostvarenje osnovnih prava (Council of EU, 2004: 8). Drutvena iskljuenost denisana je kao proces kojim su odreeni pojedinci gurnuti na ivicu drutva i spreeni u punom uestvovanju u drutvu zbog svog siromatva ili nedostatka osnovnih znanja i mogunosti za doivotno uenje, ili kao rezultat diskriminacije. Ovo ih udaljuje od zaposlenja, prihoda i mogunosti obrazovanja, kao i od drutvenih mrea i okvira i aktivnosti zajednice. Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa vlasti i organima donoenja odluka i na taj nain se esto oseaju nemonim i nesposobnim da uzmu kontrolu nad odlukama koje utiu na njihov svakodnevni ivot (Council of EU, 2004: 8). Napokon, kao siromani odreeni su oni pojedinci ili porodice iji su resursi (dobra, novani prihodi i usluge iz javnih i privatnih izvora) toliko mali da ih iskljuuju iz minimuma prihvatljivog naina ivota u dravi lanici u kojoj ive (Council, 1975). U studiji namenjenoj denisanju indikatora za praenje drutvene ukljuenosti u Srbiji, socijalna ukljuenost denisana je ire, kao pristup drutvenim resursima, institucijama i procesima koji omoguuje obnavljanje resursa pojedinanih lanova drutva, kao i itavih drutvenih grupa na nain koji omoguuje da zadovoljavaju svoje potrebe, ostvaruju prava i obezbede najmanje minimum prihvatljivih uslova ivota za dato drutvo, kao i da se na aktivan nain ukljuuju u ivot svoje zajednice (Vlada RS, 2009). Drutvena ukljuenost se u okviru ovog koncepta shvata multidimenzionalno i dinamiki. To znai da pojedinci i drutvene grupe mogu biti iskljueni po jednoj ili vie dimenzija, kao to su uee na tritu rada, odnosno zaposlenost, pristup obrazovanju, socijalnim uslugama, uee u socijalnim mreama i organizacijama i sl. Meutim, socijalno ukljuivanje, odnosno iskljuivanje predstavlja dinamiki proces u kome se faktori iskljuivanja kombinuju na razliite naine tako da kod nekih pojedinaca i grupa dovode do privremene i parcijalne iskljuenosti (na primer, privremen gubitak zaposlenja) do viestruke i dugotrajne iskljuenosti (kao u sluaju dugotrajne nezaposlenosti osoba niskih kvalikacija, koje ive u uslovima teke materijalne deprivacije i povlae se iz irih socijalnih mrea). Ovi viestruki dugotrajni oblici socijalne iskljuenosti stvaraju niske ivotne anse za budue generacije, usled ega se poveava verovatnoa reprodukcije ovih grupa na drutvenim marginama. U svrhu praenja stanja u pogledu drutvene iskljuenosti i siromatva u EU je razvijena relativno sosticirana metodologija koja obuhvata irok spektar indikatora koji omoguuju uporedive nalaze irom Unije, a na osnovu kojih se informacije o stanju prikupljaju redovnim anketama o prihodima i ivotnim uslovima (Statistics on Income and Living Conditions SILC). Socijalna ukljuenost operacionalizovana je preko sledeih dimenzija: nansijskog siromatva, materijalne deprivacije, zaposlenosti, obrazovanja i zdravlja (na
42
Mapiranje teorija
operacionalizaciji socijalne participacije jo uvek se radi), a indikatori praenja se neprestano razvijaju i usaglaavaju (vie o tome u Babovi, 2010a).
Ekonomska iskljuenost
Ekonomska iskljuenost predstavlja vaan aspekt socijalne iskljuenosti. U savremenim, trinim drutvima, ona se moe denisati kao iskljuenost pojedinaca, domainstava i itavih drutvenih grupa iz razvojnih sektora ekonomije, ili ak iz trinih sektora ekonomije, kao i procesa distribucije ekonomskih resursa, usled ega oni bivaju spreeni da zadovolje svoje potrebe, ostvare svoja prava, razviju svoj ljudski kapital i dostignu zadovoljavajui standard i kvalitet ivota (Babovi, 2010b). Na operacionalnom nivou, kao kriterijum u oceni ekonomske ukljuenosti/iskljuenosti u savremenim trinim drutvima, namee se pristup razliitim tritima: tritu rada, tritima roba i usluga, nansijskim, tritima nekretnina i sl. Svakako najvaniji je pristup tritu rada, s obzirom da kroz zaposlenost u razliitim oblicima, pojedinci i njihova domainstva ostvaruju ekonomske resurse kojima obezbeuju ivotni standard, zadovoljavaju potrebe i esto poveavaju anse za druge oblike socijalne ukljuenosti (ostvarivanje socijalnih prava, uee u razliitim socijalnim mreama i sl.). Siromatvo predstavlja jedan od oblika ekonomske iskljuenosti, pre svega u smislu iskljuenosti iz (re)distribucije ekonomskih resursa neophodnih za uspostavljanje minimalnog zadovoljavajueg ivotnog standarda. Odnos izmeu siromatva i drugih formi ekonomske iskljuenosti je vieznaan. Ekonomska iskljuenost sa trita rada svakako predstavlja vaan faktor siromatva3. Siromatvo se stoga, moe posmatrati preteno kao posledica iskljuenosti sa trita rada. Sa druge strane, siromatvo je mogue posmatrati i kao relativno autonomni oblik ekonomske iskljuenosti zato to spreava uee na tritima roba i usluga, stanova, spreavajui time adekvatno zadovoljavanje potreba i ivotne uslove siromanih. Trei analitiki pristup pak moe tretirati siromatvo i kao uzrok ekonomske iskljuenosti sa trita rada, kao i drugih oblika socijalne iskljuenosti, zbog toga to u uslovima nedovoljnih resursa, siromanima biva ogranien pristup kvalitetnom ili visokom obrazovanju, obukama, informacijama, kreditima za investiranje u ekonomsku aktivnost, tehnologijama, pa i socijalnim mreama koje imaju veliku ulogu u stvaranju funkcionalnih kanala u zapoljavanju. Siromatvo je ta3 Recimo, istraivanja siromatva u Srbiji pokazala su da su nezaposlenost i neaktivnost osnovni uzroci siromatva i socijalne iskljuenosti. Domainstva gde je nosilac nezaposleno lice imala su manju potronju u proseku za 24% u urbanim podrujima, odnosno, za 22% u ruralnim podrujima, u odnosu na domainstva sa zaposlenim nosiocem (Krsti, 2008).
43
koe multidimenzionalni fenomen i pored nedovoljnosti nansijskih resursa podrazumeva razliite oblike materijalne deprivacije, odnosno nemogunosti da se zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe. Kao i u sluaju razliitih stratikacijskih pristupa i ekonomskih pristupa u prouavanju nejednakosti, tako je i koncept socijalne ukljuenosti izloen brojnim kritikama. Kako je istakla Sandra Kroger (2008), razlog za iroku prihvaenost koncepta socijalne ukljuenosti neki autori nalaze u njegovoj multidimenzionalnosti, a drugi pre u njegovoj nejasnoi i nepreciznosti. Nepreciznost koncepta, odnosno odsustvo preciznih denicija, doprinelo je njegovoj politizaciji, posebno u evropskom kontekstu gde je koncept povezan sa razliitim lozofskim, sociolokim i tradicijama u socijalnoj politici. Pored toga, koncept tei da klasikuje ljude na ukljuene i iskljuene, dok situacije u stvarnosti mogu biti mnogo sloenije, poto ljudi mogu biti iskljueni u nekim aspektima, a ukljueni u drugim. Dalje, koncept prenosi ideju normativne poeljnosti da se bude ukljuen u iru grupu, pre svega naciju, dok se zanemaruju oni koji namerno ive na naine i pod uslovima koji odstupaju od oblika kvalikovanih kao normalnih (Kroger, 2008). Rum zakljuuje da je koncept ostao previe nekoherentan i konfuzan, to je dobro posluilo kao referentan okvir za razliite politike (Room, 1999). Meutim, potrebno je napomenuti, da iako je tano da akademski konsenzus oko denicije i znaaja koncepta socijalne iskljuenosti nije uspostavljen, u oblasti primenjenih istraivanja i politika postignute su najvanije saglasnosti i koncept je relativno precizno operacionalizovan, sa kontinuiranim nastojanjima da se njegova operacionalizacija dalje unapredi. Opisani pristupi (ali i brojni drugi pristupi koji nisu mogli biti izloeni u ovako ogranienoj analizi) koji su razvijeni u sociologiji, ekonomiji, kao i multidisciplinarni pristup o socijalnoj ukljuenosti, nesumnjivo su znaajno doprineli razumevanju ekonomskih nejednakosti u savremenim drutvima posve razliitih tipova. Meutim, njihovi doprinosi razumevanju rodnih ekonomskih nejednakosti najee su odsutni ili tek vrlo ogranieni (izuzev u sluaju pristupa socijalne ukljuenosti). Tek sa prodorom feministikih pravaca u sociologiji i ekonomiji pitanje rodnih ekonomskih nejednakosti dobija na punom znaaju, a brojne feministike teorije i istraivanja doprinose najpre da se kljuna pitanja postave, a zatim i da se u odgovor na njih ponude nova objanjenja. esto se u ocenama doprinosa sociologije i ekonomije razumevanju rodnih odnosa polazi od stanovita koliko su se dve nauke uspele otvoriti za prouavanje rodnih nejednakosti. Meutim, legitimno je postaviti i obrnuto pitanje: koliko su ekonomija i sociologija dobile od enskih ili rodnih studija? Naredno poglavlje ponudie odgovor na oba pitanja.
44
Mapiranje teorija
1.2 Rod i ekonomske nejednakosti

Akademsko prouavanje rodnih nejednakosti ima relativno kratku istoriju datira tek od kasnih 1960ih godina i podstaknuto je drugim talasom feminizma. Feministika kritika drutvenih nauka optuila je vladajue pristupe da su rodno slepi, jer su ignorisali iskustva, interese, identitete i probleme ena. Pod pritiskom Drugog talasa feminizma pitanje razlika i nejednakosti izmeu ena i mukaraca postaje sve znaajnije u drutvenim naukama od 1970ih godina. Veliki broj ena koncentrisanih u ovim naukama omoguio je prodor u analizi i kritici rodnih nejednakosti. Time je razvoj prouavanja rodnih nejednakosti zapravo predstavljao jednu od posledica rodnih nejednakosti izraene segregacije u naunom prostoru koju karakterie visoka koncentracija ena u drutvenim naukama, a mukaraca u prirodno-tehnikim (Pilcher, Whelehan, 2005). Meutim, razvoj izuavanja rodnih nejednakosti nije tekao glatko, niti je obeleen homogenim pristupom. Mogue je uoiti tri vane karakteristike razvoja rodnih studija u drutvenim disciplinama. Prvo, prodor feministikih perspektiva u teorije, istraivanja, politike i najire javno mnenje nije tekao bez otpora. Jaanje uticaja feministikih pravaca izazvalo je kontra-napad (takozvani backlash) anti-feministikih orijentacija u nauci, politici i najiroj javnosti. Drugo, unutar feminizma postojale su razliite orijentacije koje su bitno drugaije razumevale rodne nejednakosti, kao i njihove uzroke i mogua reenja. Tree, rodne studije su od samog poetka bile preteno enske studije, da bi se tek u novije vreme prolisale vie kao rodna perspektiva, koja podrazumeva da se poloaj ena prouava u odnosu na poloaj mukaraca i obratno. Socioloki i ekonomski pristupi u prouavanju rodnih nejednakosti smanjuju distancu izmeu ovih disciplina. Feministike orijentacije esto prelaze disciplinarne granice u nastojanju da posegnu za obuhvatnijim objanjenjima korena nejednakosti i formi njihovog ispoljavanja. Ipak, razlike izmeu feministike sociologije i ekonomije mogu se prepoznati u nizu aspekata. Jedan od najvanijih je primarna usmerenost sociologije na objanjenje ukupnih rodnih nejednakosti, u kojima ekonomski aspekti imaju nekada veu, a nekada manju ulogu. Druga razlika ispoljava se u veoj metodolokoj sosticiranosti i preciznosti analiza ekonomskih nejednakosti u ekonomskim pristupima. Stoga e u prvom delu ovog poglavlja panja biti posveena razumevanju porekla i formi ukupnih rodnih nejednakosti, kao i uloge ekonomskih nejednakosti u ovim optim rodnim nejednakostima, to usmerava izlaganje preteno na socioloke pristupe. U drugom delu panja e biti posveena primarno rodnim ekonomskim nejednakostima, to usmerava izlagane preteno prema ekonomskim feministikim pristupima.
45
1.2.1. Rodne nejednakosti u sociolokoj perspektivi

Do 1970ih godina dominantna sociologija preteno se usmeravala prema podruju javnog ivota u kome su dominirali mukarci, dok je ignorisala podruje privatnosti u kojoj se preteno odvijao ivot ena. U najboljem sluaju osoben strukturalni poloaj ena nije prepoznat a stoga i injenica da iskustva ena nisu ista kao iskustva mukaraca, usled ega je polna razlika vana eksplanatorna varijabla; a u najgorem sluaju, enska iskustva su namerno ignorisana ili iskrivljavana. tavie, naini na koje mukarci podreuju ene i dominiraju njima bili su ili ignorisani ili shvaeni kao prirodni (Abbott et al, 2005: 10). Takvu sociologiju, autorke nazivaju malestream sociologijom4 (Ibid). One sumiraju feministiku kritiku dominantne sociologije u pet kljunih taaka: (1) teorije i koncepti bili su relevantni primarno za mukarce, a istraivanja su se najee sprovodila na uzorcima iskljuivo muke populacije; (2) saznanja dobijena na osnovu ovih pristrasnih istraivanja su generalizovana tako da se odnose na celu populaciju; (3) oblasti socijalnog ivota od posebnog znaaja za ene bile su retko izuavane i nisu smatrane znaajnim (na primer, kuni rad, raanje i sl.); (4) kada su ene obuhvaene istraivanjima esto su prikazivane na seksistiki i iskrivljen nain; (5) kada su pol i rod ukljueni u istraivanja kao varijable, jednostavno su bili dodati, ignoriui injenicu da eksplanatorne teorije koje se nalaze u pozadini istraivanja opravdavaju podreenost i eksploataciju ena (poput Parsonsovog stanovita o ekspresivnoj ulozi ena kao vane pretpostavke funkcionisanja socijalnog sistema) (Ibid: 910). U prouavanju rodnih nejednakosti dva pitanja su centralna: U emu se nejednakosti ispoljavaju? Zbog ega se uspostavljaju, odnosno, ta je poreklo ovih nejednakosti? Razliiti feministiki pravci nude ponekad i vrlo razliite odgovore na ova pitanja. Razlike se ispoljavaju prvo u znaaju koji se uopte pridaje ekonomskim nejednakostima, a potom u nainu na koji se razumeju i prate ekonomske nejednakosti. U literaturi koja se bavi prouavanjem razvoja feminizma i feministikim debatama, uz manje razlike, brojne feministike orijentacije svrstavaju se u jedan od sledeih pravaca: radikalni, marksistiki (u odnosu na koji se esto razlikuje socijalistiki), pristup dualnog sistema, liberalni, Crni, postmoderni i kritiki feminizam (Abbott et al, 2005, Bryson, 2003, Tong, 2009)5. Meu ovim pristupima postoji saglasnost da su ene izloene
4 Ovde autorke koriste igru rei. U svakoj nauci se dominantni pristupi i paradigme nazivaju mainstream pa se po analogiji dominantno muka sociologija naziva malestream. Pojedine feministkinje tvrde da vie nije korisno razlikovati ove perspektive, jer meu njima postoji preklapanje, zbog toga to svaki od njih obuhvata prilino razliita stano-
46
Mapiranje teorija
represiji, ali i razlike u objanjenju uzroka te represije, kao i u strategijama promene rodnih odnosa. Dok neki pravci i autorke postavljaju ekonomske nejednakosti (u raznovrsnim oblicima) u sredite rodnih nejednakosti (marksistiki, socijalistiki, liberalni feminizam, teorija dualnog sistema), drugi pravci i autorke panju vie usmeravaju ka drugim formama nejednakosti, samo marginalno analizirajui pitanja ekonomskih nejednakosti (radikalni, postmoderni feminizam). Osim toga, vano je uoiti da svaki od navedenih pravaca sadri odgovarajue teorije, istraivaki opus i politiku orijentaciju.
Patrijarhat ka uzrok rodnih nejednakosti

Za radikalne feministkinje rodne nejednakosti su proizvod autonomnog sistema patrijarhata i predstavljaju primarni oblik drutvenih nejednakosti. One se ne bave ekonomskim nejednakostima na sistematski, elaboriran i obuhvatan nain. Autorke ove orijentacije ukazuju da postoji osobena enska priroda koja je sputana ili iskrivljena tokom istorije. Stoga je najvaniji zadatak nju preispitati i osloboditi. Uzrok represije nad enama, nalazi se u patrijarhatu, sloenom sistemu muke dominacije koji preovlauje u svim aspektima drutvenog i kulturnog ivota. Po svojoj prirodi, patrijarhat je trans-istorijski i globalan, to znai da su sve ene pod represijom, bez obzira na istorijske, nacionalne, kulturne, klasne, rasne ili etnike razlike (Millett, 1970, nav. prema Bryson, 1992: 166). Porodica se vidi kao kljuni instrument represije nad enama koja se ostvaruje preko seksualnih i materinskih obaveza, kao i sredstvo za muku kontrolu nad enskim telima (Ibid: 175176). Meu radikalnim feministkinjama postoje neslaganja o poreklu represije i moguim reenjima. Neke radikalne feministkinje kao to je ulamit Fajerston veruju da je poreklo represije nad enama u njihovoj biologiji, posebno u injenici da raaju6 (Firestone, 1972: 9). Druge radikalne feministkinje veruju da su silovanje i nasilje mukaraca nad enama metode preko kojh su mukarci uspostavili i odrali svoju mo (Daly, 1978: 361). Zbog toga to su
vita, ali i zato to pojedina znaajna stanovita ne mogu da se dosledno svrstaju ni u jednu. Ona ukazuje na etiri bioloka uzroka podinjenosti ena: 1) tokom itave istorije ene su u nemilosti biologije (zbog menstruacije, menopauze, enskih bolesti, dojenja, brige o deci), to ih je dovodilo u zavisnost od mukaraca (bilo da je re o oevima, muevima, brai, ljubavnicima, klanovima, vladama); 2) ovekovo potomstvo je u mnogo duem periodu nesamostalno i zavisno od nege odraslih nego to je potomstvo ivotinjskih vrsta; 3) zbog toga je meuzavisnost izmeu majke i deteta univerzalna, postoji u svakom drutvu i svakom istorijskom trenutku i deo je psihologije i majki i dece; 4) prirodne reproduktivne razlike izmeu polova vode direktno prvoj podeli rada a kasnije i uspostavljanju klasa (Firestone, 1972).
47
mukarci shvaeni kao neprijatelji enskog oslobaanja,7 mnoge radikalne feministkinje odbacile su bilo kakvu podrku mukaraca u njihovoj borbi za prava ena.8 U oceni radikalnog feminizma, Pamela Ebot i saradnice ukazuju da je ovaj pravac ukazao kako su i najintimniji, lini odnosi u sutini politiki, to jest odnosi moi. Radikalne feministkinje su dokumentovale univerzalnost patrijarhalnih odnosa, ali nisu uspele adekvatno da objasne kako su ene podreene i eksploatisane od strane mukaraca u kontekstu kontinuiteta ili promena. Nisu uzele u obzir raznovrsne forme patrijarhalnih odnosa u razliitim drutvima. Zanemarile su pitanje oblikovanja iskustava mukaraca i ena s obzirom na druge razlike osim rodnih (klasne, etnike, rasne, starosne i sl.). Bioloka objanjenja, iako bitno razliita od ne-feministikih teoretiara, jednako su redukcionistika i otvaraju prostor za socio-bioloke teorije koje bi se suprotstavile feministikim teorijama, na osnovu tvrdnje da su uloge ena prirodno determinisane (Abbot et al: 3334).
Kapitalizam kao uzrok rodnih nejednakosti

Marksistiki feminizam vidi pre kapitalizam nego patrijarhat kao uzrok represije nad enama. Marksistike feministkinje priznaju da marksizam u originalnoj verziji nije adekvatan za ovakvu vrstu objanjenja, pa ulau napore da ga prilagode potrebama objanjenja razloga zbog kojih su ene iskljuene iz javne sfere, a njihov angaman ogranien na neplaeni rad u kui. One su se morale suoiti sa tekim zadatkom da u svoj pristup integriu injenicu da su ene bile u podreenom poloaju i pre kapitalizma, kao i da se suoe sa sumnjama da e uklanjanje kapitalistikog naina proizvodnje rezultirati emancipacijom ena, koje su bile poduprte primerima socijalistikih drutava. U svakom sluaju, marksistike feministkinje priznaju da borba izmeu polova nije svodiva na borbu izmeu klasa, ali daju prioritet ovoj drugoj. Prema njihovom sudu, glavna karakteristika savremenog drutva je kapitalizam, u
7 Ovaj pravac naglaava razlike izmeu mukaraca i ena (pre nego to nastoji da ih prevlada), zbog ega je esto etiketiran kao ginocentrizam (engl. gynocetrism) pristup centriran oko ene. Separatistike feministkinje tvrde da ene moraju da se organizuju nezavisno od mukaraca izvan drutva dominiranog mukarcima. Malobrojne, poput feministkinja okupljenih oko Revolucionarne feministike grupe iz Lidsa u Velikoj Britaniji (Leeds Revolutionary Feminist Group) tvrdile su da samo lezbejke mogu biti prave feministkinje, poto jedino one mogu biti nezavisne od mukaraca. Radikalna grupa enski supremacisti tvrdi da ene nisu samo jednake mukarcima ve i superiorne u odnosu na njih. One ele da matrijarhat zameni parijarhat, to jest, da vladavinu mukaraca zameni vladavina ena.
48
Mapiranje teorija
kome su ene izloene posebnim oblicima represije najee uspostavljenim preko iskljuivanja ena iz plaenog rada i ograniavanja na kuni rad. Postavljanje ena u ovakav poloaj, u funkciji je reprodukovanja kapitalistikog naina proizvodnje i to na tri naina: 1) ene obavljaju neplaeni kuni rad kojim obezbeuju reprodukciju sadanjih generacija radnika; 2) one reprodukuju i socijalizuju nove generacije radnika; 3) one su potroai dobara i usluga koje proizvodi kapitalizam (Abbott et al, 2005: 36). Evelin Rid naglaava da su iste kapitalistike ekonomske sile i socijalni odnosi koji su doneli represiju jedne klase nad drugom, jedne rase nad drugom i jedne nacije nad drugom, donele i represiju jednog pola nad drugim (Reed, nav. prema Tong, 2009: 107). Iako tvrdi da u patrijarhalnom drutvu ene zauzimaju podreene poloaje u odnosu na mukarce, nije smatrala da su sve ene jednako potinjene mukarcima, niti da su sve ene osloboene krivice za represiju nad enama. Naprotiv, smatrala je da su buroaske ene odgovorne za represiju nad mukarcima i enama iz radnike klase. Ona ne poziva sve ene da se ujedine u borbi protiv mukaraca. Umesto toga, ona podstie potinjene ene da se prikljue potinjenim mukarcima u klasnoj borbi protiv zajednikih kapitalistikih ugnjetaa. ene, kao i mukarci predstavljaju vieklasni pol (Ibid). Proleterske ene imaju malo toga zajednikog sa buroaskim enama koje su ekonomski, socijalni, politiki, kao i seksualni partneri buroaskih mukaraca. Buroaske ene nisu ujedinjene sa proleterskim enama, ve sa buroaskim mukarcima u odbrani privatne svojine, proterstvu, militarizmu, rasizmu i eksploataciji proleterskih ena (Ibid). Najvei problem marksistike feministike teorije je to to ne naglaava dovoljno naine na koje mukarci vre represiju nad enama, niti na naine na koje mukarci imaju koristi od neplaenog enskog rada. Iako marksistike feministkinje priznaju da je neophodno sagledati znaaj patrijarhalnih odnosa i naina na koje se oni prepliu sa kapitalizmom, njihovo shvatanje je statino i proputa da prepozna kongruentnosti izmeu interesa patrijarhata i kapitala. Njihova usmerenost na kapitalizam isputa iz analize rodne nejednakosti u drugim tipovima drutava, posebno one koje su obeleile post-kolonijalnu fazu drutava u razvoju. Poput radikalnog feminizma, tei da ostane apstraktan i udaljen od svakodnevnih iskustava ena (Abbott, 2005: 37). Iako uticaj marksizma na feministike teorije ostaje evidentan u brojnim savremenim pristupima, od 1980ih godina uticaj marksistikog feminizma slabi, a njega potiskuje feministika kritika teorija.
49
I patrijarhat i kapitalizam su uzroci rodnih nejednakosti

Feministika teorija dualnog sistema takoe je snano oslonjena na marksistiku tradiciju i nastala je 1980ih godina kao odgovor socijalistiki orijentisanih feministkinja na debate izmeu radikalnih i klasinih marksistikih feministkinja. Autorke ove orijentacije smatraju da je vano na odgovarajui nain artikulisati marksistiku klasnu teoriju sa feministikom teorijom patrijarhata, u cilju objanjenja rodnih nejednakosti. U tom smislu ova orijentacija nastoji da sauva marksistiku ekonomsku osnovu ali i da inkorporira elemente radikalnog feminizma teoriju patrijarhata. Kljuno pitanje za ovaj pravac feminizma su uzroci eksploatacije ena od strane mukaraca i dominacije mukaraca nad enama. Hajdi Hartman istie da je marksizam rodno slep i da patrijarhalna represija prethodi kapitalizmu. Marksizam i feminizam su poput braka mua i ene opisanog u engleskom zakonu: marksizam i feminizam su jedno, a to jedno je marksizam (Hartmann, 1979: 1). Oblik eksploatacije ena u kapitalizmu bitno je drugaiji u odnosu na druge tipove socio-ekonomskih sistema. U poljoprivrednim drutvima mukarci rade izvan kue, a ene rade i u kui i na poljima. Sa industrijalizacijom, mukarci se ukljuuju u plaeni rad, a ene bivaju ograniene na rad u kui. Autorke ovog pravca upuuju na Engelsov zakljuak da je odvajanje javne i privatne sfere nastupilo sa industrijalizacijom. ene su potinjene istovremeno od vladajue klase i od mukaraca. Muki kapitalisti odreuju uslove pod kojima ene prodaju svoj rad, a muki radnici dobijaju novane i druge benecije na osnovu injenice da je rad ena nagraen po nioj stopi od rada mukaraca. Oni imaju istovremeno i koristi od neplaenog kunog rada ena. Da bi se razumela represija nad enama, potrebno je istraiti polnu podelu rada u domainstvu, kao i na tritu rada, ali i odnos izmeu njih. Reproduktivni rad ena ograniava njihov pristup plaenom radu, a ogranien pristup plaenom radu je ono to mnoge ene podstie na ulazak u brak. Ideologija braka i materinstva kao primarnih uloga ena treba da odbrani takvo stanje. Podela izmeu javne i privatne sfere i ograniavanje ena na drugu, pogoduje ne samo kapitalistima, ve i mukarcima. Mukarci od ovih promena imaju koristi, jer razvijaju nove osnove moi u javnoj sferi kojoj ene nemaju pristup (Abbott et al., 2005: 38). Uprkos nastojanju da razvije sloenije objanjenje uporednih poloaja ena i mukaraca u poreenju sa radikalnim ili klasinim marksistikim feminizmom, teorija dvostrukog sistema kritikovana je zbog nedostatka teorijske sosticiranosti (na primer, zato to nije bila u stanju da artikulie prirodu dualnosti kapitalizma i patrijarhata). Kritikovana je i zato to marginalizuje druge oblike moi (razliite od, ali povezane sa klasom i rodom), kao to su rasa i etnicitet, niti da uzme u obzir globalnu dinamiku u oblikovanju odnosa izmeu patrijarhata i kapitalizma (Abbott et al. 2005: 40).
50
Mapiranje teorija
Patrijarhat kao sistem

Stanovite Silvije Volbi o patrijarhatu kao sistemu, teko je svrstati dosledno u odreeni pravac. Ovo stanovite, meutim, veoma je znaajno i uticajno, a u razliitim raspravama o feminizmu, ono se ipak svrstava u neku od pro-marksistikih orijentacija (teoriju dualnog sistema ili socijalistiki feminizam). Silvija Volbi kritikuje Goltorpov pristup prouavanju klasa kao pristrasan, zbog toga to za osnovu klasnog poloaja uzima poloaj mukarca, takozvanog nosioca domainstva. Ovakav metodoloki pristup stvara probleme, jer se ne moe dosledno primeniti na sve tipove domainstava (jednoroditeljska u kojima su nosioci obino ene, domainstva sa svim nezaposlenim lanovima, samaka domainstva, brane parove u kojima su ene zaposlene a mukarac nije i sl.). Reenje kome konvencionalna klasna analiza pribegava u ovim sluajevima je da se klasni poloaj domainstva pripie na osnovu poloaja ene. Time se uvodi drugi metod klasikacije na osnovu koga ene mogu nekada imati sopstveni klasni poloaj a nekada im se pripisuje muevljev klasni poloaj, ime klasna analiza gubi preciznost. Druga Goltorpova greka ishodi iz potcenjivanja znaaja zaposlenosti ena. Naime, on je tvrdio da ene prave prekide u karijeri za razliku od mukaraca, te da i kada su zaposlene imaju mnogo manje povoljan poloaj na tritu rada od mukih lanova domainstva, jer su i manje plaene i ne ostvaruju socijalne benecije poput mukaraca. Meutim, brojna istraivanja su pokazala da upravo prihodi ena znaajno doprinose prihodima domainstva i spreavaju da mnoga domainstva padnu ispod linije siromatva. Na kraju, za Silviju Volbi problem u konvencionalnoj klasnoj analizi predstavlja i to to ona ne uspeva da adekvatno prouava nejednakost koja se ispoljava preko podele rada u domainstvu (Walby, 1990: 810). Prema autorkinom sudu patrijarhat mora da ostane centralna kategorija za feministiko razumevanje drutva. Meutim, njena denicija patrijarhata se razlikuje od ostalih. Naime, ona tvrdi da postoji est patrijarhalnih struktura koje ograniavaju ene i odravaju muku dominaciju: plaeni rad, patrijarhalni odnosi u domainstvu, patrijarhalna kultura, seksualnost, muko nasilje nad enama i drava. Upotreba pojma struktura je od posebnog znaaja zbog toga to ukazuje na eksplicitno odbacivanje biolokog determinizma, kao i na odbacivanje stanovita da je svaki pojedinani mukarac u dominantnom poloaju a svaka ena u podreenom (Walby, 1990: 20). Svaka od navedenih struktura relativno je nezavisna u odnosu na druge, ali su istovremeno i meusobno povezane, meuzavisne i meusobno se podstiu. Svaka struktura se odrava ili menja preko akcija ena i mukaraca, ali postojanje strukture istovremeno ograniava izbore koje ljudi, a posebno ene, mogu vriti. Patrijarhat nije ksna i nepromenljiva karakteristika drutva i ona prihvata
51
mogunost da moe doi do promena u prirodi patrijarhata. Ona ne razmatra samo odnose izmeu ena i mukaraca kao izvor nejednakosti. Tvrdi da postoje i nejednakosti izmeu ena utemeljene na etncitetu i klasi i raspravlja o nainima na koji patrijarhat, rasizam i kapitalizam stupaju u interakciju. Privatni patrijarhat je individualni patrijarhat, u kome muka glava domainstva kontrolie ene individualno i direktno u relativno privatnoj sferi doma. Mukarac u ulozi mua ili oca je direktni podjarmljiva i korisnik. ene ostaju potlaene zato to su spreene da uu u javnu sferu u oblastima kao to su zapoljavanje i politika. Proizvodnja u domainstvu bila je najvanija struktura privatnog patrijarhata, ali njen znaaj danas opada. Zaokret od privatnog patrijarhata ka javnom, delom je posledica prvog talasa feminizma9. Ove kampanje su se odvijale u kontekstu razvoja kapitalistike ekonomije i vee potranje radne snage ekspanzivnog kapitalizma. Odvijale su se i u kontekstu postojanog pritiska sindikalno organizovanih mukih radnika da se enama ne dozvoli pristup plaenom radu, kako ne bi bili izloeni veoj konkurenciji na tritu rada. Rezultat tih napora bila je serija kompromisa u kojima su ene ostvarile vei pristup javnoj sferi, kapitalisti su bili sposobni da zaposle vie ena u svojim preduzeima, a radnici da se osiguraju da e zaposlenost ena biti ograniena. Upravo ovi kompromisi vodili su do pojave novog oblika javnog patrijarhata (Ibid). Javni patrijarhat je oblik u kome ene imaju pristup i javnim i privatnim sferama. One nisu izbaene iz javne arene, ali su u njoj podreene. Segregirane su u odreenim poslovima koji su loije plaeni i imaju nii status od mukaraca. Drava i zaposlenost postaju dominantne strukture patrijarhata, ali i druge strukture ostaju znaajne. ene nisu toliko vie eksploatisane od individualnih patrijarha, ve kolektivno od mukaraca u javnim arenama10.
9 Izmeu 1850. i 1930. godine ene u SAD i Velikoj Britaniji su vodile kampanje za mnogo vie od prava glasa. Zahtevale su i sankcionisanje predatorksog mukog seksualnog ponaanja, pristup zaposlenju, obuci i obrazovanju, reformu zakonskog statusa udatih ena tako da mogu da poseduju imovinu, olakavanje razvoda i zakonskog razdvajanja pod uslovima boljim za ene, itd. Silvija Volbi ukazuje da su opisane promene pre svega svojstvene Zapadnim razvijenim drutvima i njihovim dominantnim populacijama. Ona navodi i odstupanja od ovog glavnog trenda promena u patrijarhatu. Na primer, muslimanske ene su u poreenju sa drugim enama vie ograniene porodinim strukturama i time vie podlone privatnom patrijarhatu nego javnom. Afro-karipske ene su vie nego druge etnike grupe ukljuene u plaeni rad i predvode svoje porodice i stoga su vie izloene javnom patrijarhatu. Dalje, uoava polarizaciju poloaja ena iz razliitih klasa. anse za zapoljavanje su poele da se otvaraju za visoko obrazovane ene. Meutim, patrijarhat ostaje vrlo restriktivan za ene iz radnike klase i onih sa niim kvalikacijama. U postfordistikoj ekonomiji mnoge ene su i dalje ograniene na nisko plaene, nesigurne, poslove sa deliminim radnim vremenom.
10
52
Mapiranje teorija
Tabela 2: Privatni i javni patrijarhat prema stanovitu Silvije Volbi

Forma patrijarhata Dominantna struktura Privatni Proizvodnja u domainstvu Zaposlenost Drava Seksualnost Nasilje Kultura 19. vek Individualni Iskljuivanje Javni Zaposlenost/ rava Proizvodnja u domainstvu Seksualnost Nasilje Kultura 20. vek Kolektivni Segregacija
ire patrijarhalne strukture
Period Nain eksproprijacije ena Patrijarhalna strategija
Izvor: Walby, 1990: 24.
Dok neke autorke dovode u pitanje korisnost itavog koncepta patrijarhata (na primer, Anna Pollert, 1996), druge ocenjuju pristup kao izuzetno plodan zbog toga to je obuhvatan, a tree ukazuju da nisu sve strukture patrijarhata podjednako jasno konceptualizovane, niti se posveuje panja subjektivnim stanjima ena (Ibid, 7677).
Nejednaka prava i anse kao uzrok nejednakosti

Liberalni feminizam predstavlja najumereniju, ali i najraireniju struju feminizma, koja je moda najjednostavnija za razumevanje zbog koncepata jednakih prava i jednakih ansi. Ebot i saradnice ocenjuju ovaj pravac u feminizmu kao dominantan i sutinski reformistiki. Ocenjuju ga i kao modernistiki pravac zbog posveenosti humanizmu (verovanju u napredak oveanstva), emancipaciji (slobodu od nepotrebnih socijalnih, politikih i zakonskih ogranienja) i stvaranju pravednog drutva koje preteno shvataju kao meritokratsko (mo i nagrade su distribuirani iskljuivo na temelju sposobnosti i uloenih napora a ne na rodnim privilegijama) (Abbott et al, 2005: 31). Pod uticajem liberalne politike misli, feministkinje ovog pravca zagovaraju da su ene i mukarci isti (koriste termin istost engl. sameness), zbog jednakih sposobnosti za racionalno miljenje i racionalnu akciju. U sociologiji, liberalne feministkinje su nastojale da pokau da uoljive razlike izmeu polova nisu imanentne, ve rezultiraju iz socijalizacije ili uspostavljanja polnih uloga. Bisli istie da liberalne feministike politike strategije reektuju koncepciju sutinski polno neizdiferencirane ljudske prirode to jest, poto su ene iste
53
kao mukarci, one treba da budu sposobne da ine ono to ine i mukarci (Beasley, 1999: 52). Liberalne feministkinje stavljaju vei naglasak na prava pojedinaca da se nadmeu u javnoj sferi (na primer, na tritu rada) i istovremeno smatraju da pojedinci imaju obavezu da uestvuju u javnom ivotu (na primer, u politici ili preko socijalnih doprinosa za programe blagostanja). One naglaavaju da je nejednak poloaj ena uslovljen vetakim barijerama koje se postavljaju na putu njihovog punog uea u javnoj sferi, usled ega nisu u mogunosti da ostvare svoje ljudske potencijale, kao jednake s mukarcima. Jedan od kljunih politikih ciljeva liberalnog feminizma je ostvarivanje jednakosti u ansama. Liberalni feminizam zatim zahteva i jednakost u smislu istog tretmana, na primer jednake plaenosti za rad jednake vrednosti. Na akcionom nivou, liberalne feministkinje su se borile protiv zakona i praksi koji su davali prednost mukarcima nad enama, ili koji su imali za cilj da zatite ene. One su zagovarale donoenje zakona kojima se zabranjuje diskriminacija ena i uvode zatitna socijalna prava, kao to je porodiljsko odsustvo, nadoknada za roditeljsko odsustvo i sl. Liberalni feminizam bio je izloen razliitim kritikama, posebno zbog nekritikog prihvatanja mukih vrednosti kao ljudskih vrednosti. Tong kritikuje liberalne feministkinje zbog toga to vrednuju rodno-neutralni humanizam vie od rodno-specinog feminizma (Tong, 1998, p. 31). Socioloka istraivanja sa reformistikih pozicija ne prouavaju ivotna iskustva ena, ne dovode u pitanje koncepte i orua razvijena da istrae drutvo iz perspektive mukaraca. Iznad svega, one ne uspevaju da zaista objasne nejednakost ena, poto ne uzimaju u obzir strukturno poreklo i implikacije rodnih nejednakosti. One ih jedva i opisuju. Njihova vera u zakonodavstvo i obrazovanje kao reenja rodne diskriminacije ignorie nevidljiva, strukturna ili kulturna ogranienja koja mogu proizvesti takve prakse. Ipak, istraivanja sprovedena u ovoj feministikoj orijentaciji pokazala su na koje naine su enama uskraene jednake anse i na koje naine se odvija diskriminacija. Takoe, one su dovele u pitanje stanovita po kojima se nejednakosti izmeu mukaraca i ena mogu adekvatno objasniti razlikama u biolokom polu (Abbott et al, 2005: 33).
Rasizam i kolonijalizam kao uzroci nejednakosti

Crni i post-kolonijalni feminizam nastaju iz potrebe da se rodne nejednakosti sagledaju u tenjoj povezanosti sa etnikim i rasnim razlikama, kolonijalizmom i rasizmom. Iako prethodni pristupi naglaavaju potrebu da se u prouavanjima nejednakosti posveti panja rasnim problemima, po miljenju
54
Mapiranje teorija
predstavnica Crnog11 feminizma oni to nisu uinili na adekvatan nain. Upotrebu ovog termina kritikovale su post-kolonijalne feministkinje istiui da on skree panju sa vanih razlika (i uzroka) u iskustvu rasizma, homogenizujui prisilno razliite identitete i iskustva. Termin post-kolonijalni oznaava grupe ljudi iji je identitet oblikovan, bar delimino zajednikom istorijom ili iskustvom potinjavanja kolonijalnoj moi i esto migracijama (Abbott et al, 2005: 33). Crne i post-kolonijalne feministkinje tvrdile su da univerzalna stanovita belih feministkinja ne obezbeuju odgovarajua teorijska objanjenja za jedinstvena iskustva i strukturne poloaje Crnih i post-kolonijalnih ena. One istiu, na primer, da odnos izmeu belih ena i belih mukaraca nije isti kao odnos izmeu Crnih ena i Crnih mukaraca. One ne poriu da su ovi odnosi patrijarhalni, ali tvrde da patrijarhat i kapitalizam ne distribuiraju mo jednako izmeu Crnih i belih mukaraca, pa se ee uspostavlja solidarnost izmeu belih mukaraca i ena nego izmeu belih i Crnih mukaraca. Crne i post-kolonijalne feministkinje optuuju bele feministkinje da su previe homogenizhovale iskustva ena iz svoje perspektive i na osnovu svojih prioriteta. Ovo se posebno odnosi na radikalne feministkinje koje insistiraju da je seksualna represija najvanija forma moi, iz ega proistie i njihov stav da ene imaju vie toga zajednikog meu sobom nego sa bilo kojim mukarcem. Za razliku od toga, one istiu da usmeravanje na aspekte rase i etniciteta otkriva da je vea solidarnost uspostavljena izmeu mukaraca i ena koji se suoavaju sa iskustvima rasizma i etnocentrizma (Beasley, 1999: 111). Poput tvrdnji da je Kristifor Kolumbo otkrio Ameriku, ili da je Australija stara neto vie od 200 godina, tako i tvrdnje belih feministkinja da je porodica kljuno mesto represije nad enama predstavlja etnocentrizam. ene koje ive u post-kolonijalnim i zemljama u razvoju, dovode u pitanje pretpostavku da postoji opte, kolektivno iskustvo enskog roda. Druga zamerka upuena feministkinjama Zapadnih drutava odnosi se na tendenciju da se Crne i post-kolonijalne ene vide kao bespomone rtve seksizma i rasizma. Time se ignoriu aktivni napori Crnih ena da se odupru represiji i aktivno oblikuju svoje ivote. Iz istog razloga ne uzimaju se u obzir sloene interakcije izmeu rase i polnih razlika u odnosu na kulturne prakse koje su nepoznate enama na Zapadu12. Dalje,
11 Naziv Crni (sa velikim c) koristi se da ukae na grupu ljudi koja ima subjektivni oseaj pripadanja ne zbog boje koe, ve zbog zajednikog iskustva marginalizacije, represije i rasizma. U tom smislu, re je vie o politikom nego rasnom terminu (Abbott et al, 2005: 47). Tako ermen Grir raspravlja o nekim vrlo sloenim pitanjima koja su koriena u feministikim debatam o praksama odstranjivanja klitorisa (koju je na primer Meri Dali opisala kao genitalno sakaenje genital mutilation). Grir ukazuje kako je u razgovorima sa enama iz Somalije, od kojih su mnoge bile podvrgnute odstranjivanju klitorisa, naila kod njih na jednako veliko zgraavanje zbog spremnosti ena na Zapadu da poveava-
12
55
bele feministkinje se optuuju za teorijski rasizam, zato to oekuju da crne ene piu o svojim iskustvima pre nego da doprinesu razvoju feministike teorije. Od Crnih feministkinja se oekuje da piu iz srca o svojim iskustvima dok bele feministkinje treba da piu iz glave i ponude teoriju prema kojoj e se iskustva Crnih ena objasniti (hooks, 1982, 1984). Patria Hil Kolins, Rouz Bruer i druge autorke shvataju kao zadatak Crnog feminizma razumevanje rase, klase i roda kao simultanih snaga (Hill Collins, 1990, Brewer, 1993). Crne ene imaju deprivilegovan poloaj zato to su crne, zato to su ene i to pripadaju radnikoj klasi, ali njihovi problemi su vie od sume ovih delova: svaka nejednakost osnauje i multiplicira druge nejednakosti. Rouz Bruer je tako sumirala tri najvanije karakteristike koje odlikuju ekonomske nejednakosti Crnih ena u SAD, ustanovljene brojnim istraivanjima: (1) proces premetanja od kunog ka plaenom industrijskom ili slubenikom radu nije dovren i partikularizovan je po regionima i klasama; (2) integracija Crnih ena u meunarodnu podelu rada u nisko plaenom uslunom radu uglavnom ne obezbeuje dovoljan porodini prihod; (3) dolazi do rastueg siromaenja i fragmentacije Crnih ena, dece i njihovih porodica (Brewer, 1993: 19). Crni feminizam je pokrenuo veoma vana pitanja o heterogenosti iskustava i poloaja ena. Naglaavanje da ene nisu homogena kategorija, te da je znaajno za razumevanje rodnih nejednakosti uzeti u obzir niz drugih karakteristika, kao i drutveno istorijske uslove oblikovanja i ispoljavanja ovih nejednakosti, izvrilo je snaan uticaj na postmoderni i kritiki feminizam.
Kultura kao izvor nejednakosti

Postmoderni feminizam je mobilisao postmodernu kritiku autoriteta, statusa nauke, istine, istorije, moi, znanja i subjektivnosti, unosei transformativnu rodnu dimenziju u postmodernu teoriju i razvijajui novi nain shvatanja rodnih razlika13 (Weedon, 1997: 171, nav. prema Abbott et al, 2005: 40). Postmoderne feministkinje istiu da postmodernizam predstavlja stil ili nain razmiljanja koji je primereniji razumevanju savremenog sveta od moderniju grudi ugradnjom silikona i time osakate svoja tela kako bi bile seksualno privlanije za mukarce (Greer, 1999). Denifer Saul istie u svojoj raspravi o Zapadnim osudama islamske prakse zabraivanja ena, da se ova praksa iz Zapadne perspektive homogenizuje, a da ona zapravo poseduje razliite forme koje su povezane sa razliitim (mada na mnoge naine problematinim) praksama i oblicima zabraivanja. Po njenom miljenju, na Zapadu su ove prakse previe simplikovane i pogreno shvaene (Saul, 2003: 266). Termin postmoderno ukazuje na razliite ideje koje su nastale pod uticajem posebne grupe francuskih socijalnih teoretiara, ukljuujui Bodrijara, Deridu, Fukoa, Liotara.
13
56
Mapiranje teorija
stikih ideja. Time se odbacuje mogunost da se opie, analizira ili objasni realnost na objektivan ili nauni nain. Svo znanje je istorijski i kulturno specino. Takozvane Nove francuske feministkinje (naziv potie od potrebe da se distanciraju od ranijeg vie humanistikog pristupa Simon de Bovoar), kao to su Elen Siksuz, Dulija Kristeva i druge, istiu da ne moemo zaista znati ta znai biti ena u okviru patrijarhalnog drutva, zbog toga to svo znanje i mukaraca i ena jeste patrijarhalno. Smatraju da ne postoji intrinzini kvalitet, niti univerzalni sadraj ene, ve da tek treba saznati ta sve znai biti ena iz njene sopstvene perspektive. Za postmodernu teoriju identitet je viestruk i okviran. Rasa, pol, starost, seksualnost, itd, su konstantno revidirani i uspostavljani pregovorima. Odbacivanjem ideje o centralnom jezgru koje ini osobu, postmodernizam premeta panju sa subjekta kao manifestacije svoje sutine ka subjektu u procesu nikad unitarnom i nikad potpunom (Abbott et al, 2005: 42). Nepotpuni subjekti subjekti koji se uvek razvijaju takoe tee da budu meusobno razliiti. Postmoderni feminizam, za razliku od veine prethodnih pravaca vidi pre podruje kulture, jezika, kao polje u kome se generiu rodne nejednakosti. Stoga usmeravaju svoja izuavanja upravo na ova podruja umesto na aspekte ekonomskih nejednakosti. Ovi pristupi vide svoj osnovni cilj u dekonstrukciji mukog jezika i maskulinom shvatanju sveta (Ibid). Kao vaan doprinos postmodernog feminizma istaknuto je prepoznavanje razlika izmeu mukaraca i izmeu ena, izmeu formi mukosti i enskosti (Tong, 2009: 270271). Neke kritike, meutim, optuuju postmoderne feministkinje za to to gube iz vida nejednakosti i represiju i pogreno ih redukuju na razlike u upotrebi jezika. Silvija Volbi istie da naglasak na razlike pre nego na nejednakosti vodi postmoderne pristupe prema konceptualizaciji moi kao visoko disperzivnoj, pre nego koncentrisanoj na jasnim pozicijama ili u jasnim grupama. Odgovor postmoderne misli na kompleksnost sveta je poricanje uzronosti i makro-socijalnih koncepata. Volbijeva je vrlo suprotstavljena tim tendencijama. Ona priznaje da postoje znaajne razlike izmeu grupa ena, ali misli da je koncept patrijarhata i dalje validan (Walby, 1990: 1516).
Kultura i ekonomija
Feministika kritika teorija nastala je iz pokuaja da pomiri emancipatorski naglasak feminizma (i njegovo modernistiko naslee) sa kritikim zapaanjima postmodernizma. Ebot i saradnice zakljuuju da se upravo na ovom teorijskom raskru nalaze neki od najinteresantnijih i najplodnijih dostignua savremene feministike teorije. Feministika kritika teorija se povezuje sa
57
nizom ideja koje poivaju istovremeno na konceptualnim osnovama poststrukturalistike kritike modernizma i postavljaju ih u revidirani marksistiki feministiki pristup. Predstavnice ovog pravca se usmeravaju na aproprijaciju enskog rada (kako u smislu plaenog, tako i u smislu neplaenog kunog rada) kao iskustva koje je zajedniko za veliki broj ena. U kontekstu kapitalizma koji je postao istinski globalan i u kome je ivot vie nego ikada komodikovan, vei deo Marksove kritike kapitalizma ostaje adekvatan (Hartsock, 1998: 401). Predstavnice kritikog feminizma smatraju da su odnosi polnih razlika oblikovani primarno aproprijacijom enskog rada i naglaavaju ideju da socijalni svet nije sainjen od stvari ve od procesa, zbog ega se socijalne pojave moraju razumeti u kontekstu socijalnog totaliteta. Sejla Benhabib i Drusila Kornel ukazuju da se tradicionalna marksistika kategorija proizvodnje koja podrazumeva aktivnost subjekta nad objektom (proizvodom rada) ne moe odnositi na veliki deo rada koji obavljaju ene (na tritu ili u kui), koji umesto odnosa subjekat-objekat podrazumeva odnos izmeu subjekata. Tvrde da marksistiki naglasak na proizvodnju umanjuje socijalni znaaj enskog rada i trivijalizuje drutvene i ekonomske uloge ena (Benhabib, Cornell, 1987). Od kritike teorije autorke ove orijentacije preuzimaju interes za ulogu kulture u odravanju represivnih socijalnih odnosa. Tako naglaavaju potrebu da se shvate i materijalni i kulturni oblici moi u podruju rodnih razlika. Dok neke autorke koje se smatraju predstavnicama ovog pristupa (kao to su Sejla Benhabib, Nensi Hartsok, Sandra Harding i Iris Merion Jang) dele zajedniki stav sa postmodernistikom koncepcijom subjektivnosti kao procesa, one odbacuju naglasak koji postmodernizam postavlja na te procese kao diskurzivne. Postmodernizam se esto kritikuje da vodi pluralizmu, relativizmu i izrazito individualistikim politikama. Da bi se to izbeglo, feministike kritike teoretiarke istiu da je feminizmu potrebna opta teorija represije i oslobaanja, ali ona koja je utemeljena na ivim iskustvima ena i mukaraca. Feministika kritika teorija tako ostaje na sredini izmeu metanarativa liberalnog, radikalnog ili marksistikog feminizma i postmodernistikog odbacivanja opte teorije. Prikazani feministiki pristupi samo su neki od najmarkatnijih pristupa koji su obeleili oblikovanje rodnih studija preovlaujue socioloke orijentacije. Ono to im daje obeleje sociologije kao opte drutvene naune discipline jeste upravo potreba da se rodne nejednakosti sagledaju viedimenzionalno, kao i da se u potrazi za uzrocima nejednakosti posegne za ekonomskim, kulturnim, etnikim, rasnim, strukturnim, sistemskim, istorijskim, pa nekad i biolokim iniocima. Prepoznatljiv otisak socioloke orijentacije moe se sagledati i u nastojanjima znaajnog broja pristupa da se ekonomske nejednakosti sagledaju kroz prizmu klasnih nejednakosti i socijalne stratikacije, na koju god se socioloku tradiciju one oslanjale. Iako izmeu vie socioloki
58
Mapiranje teorija
orjentisanog feminizma i ekonomskog feminizma postoje znaajna podruja preklapanja, ovaj drugi ipak poseduje distinktivne karakteristike zbog koga mu je posveena i posebna panja.
1.2.2. Rodne ekonomske nejednakosti iz perspektive feministike ekonomije

Podsticaji za razvoj feministike ekonomije odvijali su se pod istim uslovima kao i u sociologiji. Feminizam drugog talasa otvorio je poetkom 1970ih godina brojna pitanja rodnih nejednakosti i izvrio pritisak da se ona ukljue u nauna prouavanja. Poveanje broja ena u disciplini omoguilo je i da se stvori kritina masa autorki koje poinju da preispituju dominantne pristupe sa stanovita prouavanja roda. Meutim, kako to istiu Drusila Barker i Suzan Feiner, ekonomiji je, za razliku od drugih drutvenih nauka, bilo potrebno jo 20 godina da se konstituie samosvesna feministika zajednica. Tako je ranih 1990ih, osnovana Meunarodna Asocijacija za Feministiku Ekonomiju (IAFFE), a 1995. godine pojavio se prvi broj asopisa Feministika ekonomija (Feminist Economics) (Barker, Feiner, 2004: xiii). Osnove feministike ekonomije uspostavljene su na radovima autorki koje su delovale iz tri razliite tradicije u ekonomskoj misli i nauci: neoklasine ekonomije, institucionalne ekonomije i marksistike politike ekonomije. Ovi pristupi, oslonili su se na pojedina vana postignua iz okvira ne-feministike ekonomije, ali su se razvili i u otrom kritikom odnosu prema njenoj rodnoj neosetljivosti. Feministika ekonomija tokom vremena napredovala je od izuavanja kljunih aspekata rodnih ekonomskih nejednakosti, poput onih na tritu rada ili u sferi neplaenog kunog rada, ka kompleksnijim i obuhvatnijim analizama koje seu i u oblasti makroekonomije, roda i razvoja, reima blagostanja i sl. Ovde e biti izloeni najvaniji aspekti prouavanja rodnih ekonomskih nejednakosti u opusu feministike ekonomije.
Nova paradigmatska osnova prouavanja rodnih ekonomskih nejednakosti

Posebni aspekti prouavanja ekonomskih nejednakosti u feministikoj ekonomiji ne mogu se shvatiti u punoj meri ukoliko se prethodno ne uzmu u obzir neke temeljne promene u naunim pardigmama u osnovi ovih pravaca. Iako, kao to je ve reeno, veliki broj istraivanja ekonomskih nejednakosti, bar u poetku poiva na osnovnim postulatima konvencionalne ekonomije, razvoj rodnih ekonomskih analiza vodi sutinski dekonstrukciji konvencionalne ekonomije i njenoj rekonstrukciji na novim temeljima. Kritikovana su shvatanja i objanjenja trita i naina funkcionisanja trinih drutava. Ocenjeno je da
59
ovakva shvatanja poivaju na izrazito androcentrinom Zapadnom stanovitu o individualnom akteru. Ovaj tip kritike bio je praen otvorenom debatom o prirodi trita i nainima na koje se ostvaruju, kao i ograniavaju ciljevi i akcije pojedinaca u zajednicama. Koncept ekasnosti koji ima centralno mesto u ekonomskim analizama kritikovan je na temelju toga da pareto optimalnost pretpostavlja da se mere ekonomskog blagostanja mogu pratiti na osnovu jedne metrike i da distribuciona pitanja moraju ostati izvan ekonomske nauke (Barker, 1995). Feministika ekonomija dovodi u pitanje osnovnu paradigmu neoklasine ekonomije o pojedincu kao racionalnom ekonomskom akteru. Autorke ove orijentacije istiu da, kao to ne postoji univerzalni ljudski subjekat, tako ne postoji ni univerzalni ekonomski akter. Pretpostavka o univerzalnoj ekonomskoj racionalnosti brie duboke razlike izmeu domaice vie klase u Egiptu, ene beskunice u urbanim centrima SAD, ena u izbeglikim kampovima i maloletnim seksualnim radnicama u Junoj Aziji. Neoklasina ekonomija insistira da su svi sutinski isti oni su svi racionalni ekonomski agenti koji nastoje da maksimiziraju svoju korisnost unutar dvostrukog ogranienja vremena i dohotka (Barker, Feiner, 2004: 6). Feministika alternativa istie da rod, rasa, etnicitet i nacija predstavljaju analitike kategorije koje nisu jednostavni opisni atributi pripisani racionalnim akterima, koji su u svim drugim aspektima isti. Feministika ekonomija izuava odnose izmeu ena i mukaraca, kao i izmeu razliitih grupa ena. Ona ne pretpostavlja da su ovi odnosi na bilo koji nain esencijalni, optimalni ili prirodni. Odbacujui tradicionalna stanovita o enama i mukarcima, nudi perspektivu iz koje se socijalni odnosi mogu videti na nove naine. Pojedinci ne prethode socijalnim odnosima. Svi aspekti individualnih iskustava su posredovani drutvom. Pojedinci stiu svoja verovanja o religiji, ekonomiji i rodnim ulogama preko interakcija sa kulturom. Meutim, pojedinci nisu puki statini proizvod drutava i kultura. Oni deluju u okviru ogranienja kulture, politike i ekonomije. Priznati da su ljudi oblikovani okolnostima, ne znai poricati njihovu sposobnost da oblikuju svoj svet (Ibid). Dalje feministiki orijentisane autorke smatraju da sredinji problem ekonomije ne treba da bude racionalni izbor pojedinaca ve obezbeivanje blagostanja pojedinaca i zajednica (Beneira, 2003: 43). Feministkinje nisu jedine koje su postavile to pitanje. Pridruile su se horu drugih glasova koji dolaze iz razliitih perspektiva. Kenneth Boulding je, recimo, tvrdio da je moderna ekonomija otila potpuno prema shvatanju ekonomskog ivota kao drutva organizovanog na razmeni, a izgubila oseaj da je to proces obezbeivanja ljudske rase, ili ak itave biosfere. Drugi autori su, pak, istakli da je konvencionalna ekonomija nezainteresovana za socijalna pitanja poput siromatva, zdravstvene zatite pogoranja socijalnih uslova i slinih pitanja. Feministi60
Mapiranje teorija
ke ekonomistkinje su dodale novu dimenziju tome, naglaavajui znaaj neplaenog rada, rada uloenog u brigu o drugima (engl. caring labor) i itave ekonomije brige o drugima (engl. care economy) za obezbeivanje ljudskog blagostanja. Usmeravajui se na vanu ulogu ena u obezbeivanju ljudskog blagostanja one su dale veliki doprinos novom promiljanju ekonomije. Osvetlile su prirodu i funkcije neplaenog rada i doprinele otvaranju pitanja podzastupljenosti enskog rada u nacionalnim radnim statistikama i nacionalnim raunima, ukazujui na znaaj neplaenih aktivnosti za socijalnu reprodukciju i funkcionisanje ekonomije (Ibid).
Nejednakosti na tritu rada

Tokom 1950ih godina neoklasina ekonomija poinje da istrauje razloge porasta uea ena u radnoj snazi. Dejkob Minser i drugi ekonomisti prouavali su razloge zbog kojih je dolo do ovog porasta upravo u periodu poveanja porodinog dohotka (koji, pretpostavlja se, treba da bude u negativnoj korelaciji sa ponudom rada). Pokazalo se da je porast plata, uslovljen ekonomskim rastom u tom periodu, poveao inicijative ena da se angauju u plaenom radu, umesto da ostanu kod kue. Tvrdilo se da je taj efekat supstitucije vei nego to je efekat rasta dohotka koji je indukovao ene da ostanu u kui (Mincer, 1962). Minserov rad, kao i rad drugih ekonomista koji su ga sledili, predstavljao je prelaz ka sve veoj zainteresovanosti da se ekonomske analize primene na razumevanje sfere domainstva. To je bio vaan korak u ukljuivanju pitanja enskog rada u nauni opus vodee ekonomije. Dostignua teorije humanog kapitala primenjena su u istraivanjima rodnih razlika u zaradama, obrazovnim postignuima i izborima vezanim za obrazovanje i obuku, kao i determinanti zarada i nezaposlenosti. Tokom 1970ih i 1980ih institucionalna ekonomija rada u SAD kombinovala je marksistiki i institucionalni pristup u analizi strukture trita rada i naina na koji je ona povezana sa stratikacijom, kao i klasnim, rasnim i rodnim nejednakostima (Edwards et al, 1973). Institucionalisti su istraivali istorijske i savremene procese segregacije, segmentacije i diskriminacije na tritu rada i kritikovali model kompetitivnog trita rada. Ponudili su i alternativne pristupe razumevanju nejednakosti u zaradama. Teorija segmentacije imala je brojne implikacije za analizu rodnih nejednakosti. Meutim, ni ovde rod nije bio inkorporiran kao integralni deo modela. Bar u poetku, ene su samo dodate analizi kako bi se opisalo njihovo pozicioniranje i uslovi uea na tritu rada, pre nego da se objasni zato je segmentacija urodnjena (Beneira 2003: 38). Feministkinje su iskoristile ove pristupe da bi razvile obuhvatno razumevanje rodnih nejednakosti na tritu rada i ukazale na jednakost ansi kao
61
jedno od centralnih pitanja unapreenja rodne ravnopravnosti. U toj oblasti preduzeta su brojna istraivanja. Jedan pravac istraivanja usmerio se na analizu uea ena u radnoj snazi, faktora koji utiu na njihovu participaciju u sferi plaenog rada, kao to su politike zapoljavanja, porodine politike i sl. (Strober, 1984; Power, Rosenberg, 1995; Trzcinski, 2000; Rubery et al, 2001). Ova istraivanja bila su usmerena na ispitivanje radnih reima, razlike u vezi sa rasnom, klasnom, etnikom pripadnou i seksualnou, hijerarhije na tritu rada koje su povezane sa rodnom diskriminacijom i segregacijom (Ammott, Matthaei, 1991; Power, Rosenberg 1995; Rubery et al, 1998). Vaan doprinos ovih radova sastoji se u tome to su ukazali da je poloaj ena u sferi plaenog rada u bilo kom drutvu manje uslovljen postojeim zakonima o jednakim ansama, a vie uslovljen institucionalnim faktorima kao to su politike aktivnog zapoljavanja, rasporeivanje vremena izmeu plaenog i neplaenog rada, socijalne sigurnosti i prava, i institucionalnog reima utvrivanja zarada (Laufer, 1998; Rubery et al, 1998; Bruegel, Perrons, 1998). Time su analizama podvrgnuta i znaajna pitanja kao to su uticaji reima blagostanja na zapoljavanje ena, eme minimalnog dohotka, kao i brojne politike pomirenja privatnog i profesionalnog ivota mukaraca i ena (MacDonald, 1998; Albelda, 2001). Autorke feministike orijentacije povezale su teoriju segmentacije trita rada sa rodnom segregacijom i naglasile kako su obe povezane sa procesima socijalizacije izvan radnog mesta gde su se reprodukovale i transformisale (Hartman 1976, Strober, 1984). U novije vreme, analizirane su i rodne nejednakosti u uslovima takozvane ekonomije zasnovane na znanju koje odlikuju razvijena drutva (Walby, et al, 2007).
Nejednakosti u ekonomiji domainstva

Feministika ekonomija izvrila je u ovoj oblasti snaan napad na takozvanu novu ekonomiju domainstva (New Household Economics). Ovaj pristup razvili su 1960ih godina nobelovac Geri Beker i drugi teoretiari humanog kapitala. U okviru ovog pristupa, trino orijentisani koncepti i modeli primenjeni su na proizvodnju u domainstvu. Analiza rasporeivanja vremena na razliite aktivnosti koristila se u cilju objanjenja polne podele rada u kui i odluka lanova domainstva da se ukljue u trini plaeni rad. Asimetrije u podeli rada i nejednakosti u distribuciji kunog rada objanjene su preko individualnih izbora koji su se odigravali pod pretpostavkom maksimizacije koristnosti. Ovi izbori su se, kako se pretpostavljalo, odvijali u okviru harmoninog domainstva u kome pojedinci donose individualne odluke, iako one utiu na kolektivnu dinamiku domainstva. Taj tip analiza otvorio je nove teorijske
62
Mapiranje teorija
i empirijske pravce istraivanja i druga pitanja kao to su ekonomija braka i izbori u vezi sa ponudom rada, eljeni broj dece i stope fertiliteta. Metodoloki, ovi neoklasini modeli sutinski su sledili pristup dodaj ene i promeaj14. Mada informativni i sa naglaskom na matematike i kvantitativne analize, ovi modeli su imali ograniene domete iz feministike perspektive. Zarobljeni ortodoksnim analitikim okvirom i osnovnim pretpostavkama neoklasinog modela, oni nisu mogli ni da postave, a kamoli da odgovore na pitanja koja je otvarao enski pokret o rodnoj socijalizaciji, nejednakostima, asimetrinim odnosima moi. Pretpostavka o harmoninom domainstvu nije bila od koristi za razumevanje sukoba interesa i odnosa dominacije/subordinacije u domainstvu. A pretpostavka o zajednikoj maksimizaciji koristi zahtevala je agregaciju pojedinanih ukusa i preferencija meu lanovima porodice, to je bilo problematino. Veran ikakoj koli ekonomije i oslanjanjem iskljuivo na ekonomska objanjenja, Beker je razvio analize dalje u pravcu kvantitativnih modela podele rada u domainstvima i porodicama, koje je video kao delimino determinisane biolokim razlikama, a delimino razliitim iskustvima i investicijama u ljudsko ponaanje. Ovo parcijalno socio-bioloko objanjenje poloaja ena u domainstvu i na tritu rada bilo je u otrom kontrastu sa konstruktivistikim pristupima koji su dolazili iz feministike teorije. Neoklasini radovi ekonomije domainstva uglavnom su nastavili da ignoriu rodne analize i feministika pitanja u svojim radovima (Beneira, 2003: 3536). Autorke feministike orijentacije ocenile su novu ekonomiju domainstva kao fatalno pojednostavljenu, irelevantnu ili pogrenu u razumevanju problema ena (Bergman, 1995). Kritika Bergmanove ukazuje da ovaj pristup opisuje institucije kao benigne a pojedince kao aktere sposobne da ostvare svoje ciljeve preko trita, upuujui time na zakljuak da je dravna intervencija bespotrebna i da ak moe biti tetna. Autorka, meutim, ukazuje na brojne primere u kojima je dravna intervencija potrebna (Ibid). Znaajan doprinos u prouavanju rodnih odnosa unutar ekonomije domainstva dao je i Amartja Sen svojim modelom pregovaranja. U ovom modelu pojam kooperativnog konikta opisuje dinamiku domainstva na mnogo realistiniji nain. Mada su feministiki orijentisane autorke kritikovale Senovo shvatanje dinamike pregovaranja u domainstvu (Beneira, Roldan 1987), njegova primena teorije igara na domainstvo kao prostor u kome se odvija kooperativni konikt bila je inovativna i donela napredak u odnosu na harmonini model racionalnog izbora. Kritikujui neoklasino shvatanje od14 Kovanicu dodaj ene i promeaj prvobitno je upotrebila Doroti Smit u lanku iz 1974. Godine enska perspektiva kao radikalna kritika sociologije, sa namerom da istakne kako ukljuivanje pitanja ena nije sutinski promenilo bazine pretpostavke u pravcu enske perspektive (nav. prema Warton, 2005: 4).
63
nosa u domainstvu, Sen je istakao da je konikt interesa izmeu mukaraca i ena razliit od drugih konikata. On stavlja naglasak na mogunosti kooperacije i konikta koji rezultiraju iz uslova u kojima mukarci i ene ostvaruju svoju razliitu pregovaraku mo (Beneira, 2003: 39). Tako se debata o kunom radu kasnih 1960ih i 1970ih fokusira na prirodu domaeg rada i njegove funkcije unutar ekonomskog sistema kao izvora odravanja i reprodukcije radne snage. Debata se fokusira na naine na koje neplaeni kuni rad doprinosi sniavanju trokova odravanja i reprodukciji sadanjih i buduih generacija radnika. Ona je bila znaajna jer je dala legitimitet feministikim pitanjima unutar marksistike paradigme, ali nije uspela da identikuje i analizira implicitne rodne odnose izvan kunog rada i podele rada u domainstvu kako bi ponudila odgovore na specinija pitanja o rodnim nejednakostima i reprodukciji. Feministika kritika ove debate istakla je ogranienja tradicionalne marksistike koncepcije akumulacije, koja je ignorisala ulogu reproduktivnog rada (Himmelweit, Mohun, 1977, Molyneux 1979; Beneira, 1979).
Rodne nejednakosti, razvoj i globalizacija

Prouavanje rodnih nejednakosti sa stanovita socio-ekonomskog razvoja, kao i u okviru procesa globalizacije, takoe predstavlja vano podruje istraivanja u okviru feministikih ekonomskih pravaca. Prekretnicu u prouavanju rodne dimenzije razvoja predstavljao je rad Ester Boserup objavljen 1970. godine. Autorka je pokazala da proces razvoja nije rodno neutralan i ukazala na brojne primere marginalizacije ena tokom procesa modernizacije i razvoja (Boserup, 1970). Ona je ukazala da tokom procesa modernizacije enama biva uskraen pristup obuci, pravima na imovinu (posebno zemljite), obrazovanje i tehnologiju. Ove prepreke proizvode i kolonijalne i postkolonijalne vlasti, zapostavljajui injenicu da su ene u subsaharskoj Africi i Jugo-istonoj Aziji tradicionalno imale autonomnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji. Ovaj nedostatak resursa doveo je do toga da tokom poljoprivrednih reformi produktivnost poljoprivredne proizvodnje mukaraca raste, ali ne i produktivnost ena. U sluajevima industrijske modernizacije, ene su bile daleko manje zastupljene meu industrijskom radnom snagom u velikim modernim fabrikama, pa je njihova ekonomska participacija uglavnom ostala ograniena na kunu zanatsku proizvodnju. Autorka je ukazala da su na strani potranje za radnom snagom, ovakvom poloaju ena doprineli faktori kao to su regulacije trita rada i predrasude poslodavaca, dok su na strani ponude rada najvaniji faktori bili problemi u usklaivanju zaposlenosti u modernom sektoru sa porodinim odgovornostima. Iznad svega, ene su se
64
Mapiranje teorija
suoavale sa preprekama u obrazovanju i obuci za moderne vetine, to je ograniilo njihovu ekonomsku ulogu na neplaeni rad u domainstvu (Boserup, 1970: 214). Rad Boserupove pokrenuo je eru istraivanja u oblasti roda i razvoja. Marginalizacija ena tokom razvojnih procesa prouavana je irom sveta. Meutim, pojedini autori i autorke su zauzeli neto drugaije stanovite. Oni nisu ukazivali na iskljuivanje ena iz razvojnih procesa, ve su analizirali naine na koje su ene ukljuene u razvoj. Beneira i Sen su smatrali da je kljuni koncept podreenost a ne iskljuivanje i marginalizacija (Beneira, Sen, 1981). Ova podreenost ena dobija razliite oblike zbog toga to ekonomska organizacija u kapitalistikoj modernizaciji dobija vrlo razliite forme (plantae, male komercijalne farme, radno ili kapitalno intenzivne tehnologije i industrijalizaciju orijentisanu na izvoz). Deprivilegovan poloaj ena u novim oblicima plaenog rada nije primarno posledica tradicionalnih kulturnih praksi i predrasuda, ve naina na koje novi oblici proizvodnje stvaraju nesigurne i hijerarhijske strukture poslova. Beneira i Sen su takoe kritikovale Boserupovu zbog zapostavljanja znaaja reproduktivnog rada i ukazale na potrebu da se na nov nain artikuliu pitanja plaenog i neplaenog rada (Ibid). Prouavanje roda i razvoja se od navedenih problema okrenulo ka novim temama od 1980ih godina. Planiranje razvoja zamenili su liberalizacija i privatizacija. U ekonomiji razvoja postaje dominantna neoklasina ekonomija koja je kao glavne prepreke razvoju identikovala politiki indukovane distorzije u cenama, kao to su precenjene kursne stope, kontrola uvoza i kredita. Smatralo se da e deregulacija ekonomije ukloniti ove prepreke i omoguiti rast i poboljanje ivotnog standarda. Ova teorija je primenjena preko stabilizacionih politika Meunarodnog monetarnog fonda (MMF) i politika strukturnog prilagoavanja Svetske banke (SB). Promene u politikama vodile su i premetanju fokusa istraivanja sa sektorskih premetanja izmeu tradicionalnih i modernih sektora ekonomije, ka sektorskim premetanjima izmeu sektora koji su iskljueni iz meunarodne trgovine i onih koji su ukljueni u meunarodnu trgovinu. Transfer radne snage iz prvog sektora u drugi treba da omogui rast, s tim to prema teorijama strukturnog prilagoavanja ovi procesi ukljuuju zaposlenu radnu snagu a ne mobilizaciju vika radne snage (Peterson, Lewis, 1999). Feministika kritika ukazala je da teorija strukturnog prilagoavanja podrazumeva neogranieni viak enskog rada, dostupnog da popuni manjak radne snage u javnom i drugim sektorima koji ostaju izvan tokova meunarodne trgovine (kao to su zdravlje, obrazovanje, vodoprivreda, higijena i sl.), dok istovremeno taj enski rad treba da obezbedi reprodukciju domainstava i socijalnih mrea u zajednici (Ibid). Od poetne usmerenosti na rodnu podelu rada, osobeni poloaj ena u ruralnim oblastima, poloaju ena na meunarodnim i lokalnim tritima
65
rada, tokom 1980ih i 1990ih dolazi do ekspanzije inovativnih rodnih analiza u oblasti makroekonomije, ivotne sredine meunarodne trgovine, prava na imovinu, obrazovanje, kao i procese feminizacije siromatva. U ovim novijim istraivanjima u centru panje se nalaze procesi ekonomskog restrukturiranja i njihovih efekat na rodne nejednakosti, feminizaciju rada, porast neformalnog rada ena, uticaj globalizacijskih procesa na ekonomske rodne nejednakosti.
Makroekonomija
Feministike analize ukazale su i na slabosti makroekonomskih modela. Pre 1990ih, feministika makroekonomija usmerila se preteno na kritiku bruto nacionalnog i bruto domaeg proizvoda (BNP, BDP), koji se najee koriste kao mere ukupnog proizvoda zemlje. Autorke feministike orijentacije ukazale su da je ekonomija mnogo ira od sume privatnih i javnih preduzea, dobara i usluga koji se u datom trenutku vrednuju u novanom smislu. Ona obuhvata i vreme provedeno u porodinom radu, investicije u ljudski kapital preko brige o deci i obrazovanja, trokove iscrpljivanja prirodnih resursa i degradacije ivotne sredine (Folbre, 1994: 253). Pojedine autorke zagovaraju potpuno odbacivanje postojeih makroekonomskih modela i njihovu zamenu alternativnim modelima koji su konzistentniji sa rodnim pitanjima. Tako je Hejzel Henderson konstruisala makroekonomski model koji ukljuuje nemonetarni proizvodni rad i ekonomsku prirodnu resursnu osnovu, kao i tradicionalni BNP, kako bi ekonomska aktivnost bila adekvatnije obuhvaena, ali i ljudsko delovanje na prirodu (Henderson, 1991, nav. prema Peterson, Lewis, 1999). Njen model ekonomije je predstavljen slikovno kao vieslojna torta u kojoj su zvanina trina ekonomija i novane transakcije samo najvii sloj. Taj sloj ne ukljuuje samo proizvodnju privatnog sektora koja poiva na javnom sektoru proizvodnje poput vlade, infrastrukture, formalnog obrazovanja merenog preko BNP, ve i ilegalnih aktivnosti u kojima se obavljaju novane transakcije. Ispod ovog sloja nalazi se nemonetarni, ali proizvodni sloj koji obuhvata socijalne kooperative, kontra-ekonomiju, ukljuujui i ilegalne radionice (sweat shops), neplaeni porodini i rad u zajednici, dobrovoljni rad, kunu proizvodnju i poljoprivrednu proizvodnju za potronju u domainstvu. Ova dva sloja poivaju na sloju prirode, nae resursne osnove (Ibid). Predloeni su i drugi alternativni modeli makroekonomije (up. Jennings, 1994, Pietila, 1996) koji mogu predstavljati osnovu za dalji razvoj feministikih alternativa aktuelnim makroekonomskim modelima. U skladu sa naporima da se ekonomija vidi na drugaiji nain u odnosu na konvencionalne pristupe, uvaavajui doprinos sfera ekonomije koje su izvan glavnih tokova, a u kojima ene ostvaruju vane, a najee i kljune
66
Mapiranje teorija
uloge, feministike autorke smatraju da se moraju redenisati kriterijumi na osnovu kojih se ocenjuju performanse jedne ekonomije. Barker i Feiner istiu sledee kriterijume kao kljune: 1) Pravinost koju shvataju znatno ire od ranije predoenog liberalno feministikog shvatanja jednakih prava i jednakih ansi za uestvovanje u ekonomiji. Naime, ne radi se samo o tome da li e pojedinci imati anse da uestvuju u ekonomiji bez obzira na rasnu, klasnu pripadnost ili rod, ve i da li e oni koji nemaju pristup trinom dohotku biti u stanju da uivaju drutveno prihvatljiv ivotni standard? 2) Doprinos ekonomije poboljanju kvaliteta ivota. Ovde ukljuuju kriterijume kao to su kvalitet dokolice, zdravlja, obrazovanja i uslova rada, tako da merenje doprinosa ekonomije see mnogo dalje od tradicionalne potroake korpe dobara i usluga kao mere blagostanja. 3) Ekonomska sigurnost, odnosno anse da uesnici u ekonomiji mogu na osnovu te participacije da izdravaju sebe i svoje porodice. 4) Potencijalna rasipnost ekonomske aktivnosti. Vie se ne moe ignorisati mera u kojoj proizvodnja i potronja rasipaju ljuske i ne-ljudske resurse (Barker, Feiner, 2004). Sumirajui doprinos feministike ekonomije, Lurdes Beneira ukazuje na dva kljuna postignua. Prvo, ona je ukazala na socijalnu konstrukciju i ekonomske osnove podreenosti ena, sa znaajnim implikacijama za razumevanje faktora koji dovode do razliitih oblika rodnih nejednakosti i hijerarhijskih odnosa moi. Ovaj doprinos znaajan je ne samo zbog mogunosti da se njime podstaknu odgovarajue politike i akcije, ve i da one sutinski odgovore na pitanja potreba i interesa ena. Drugo, feministika ekonomija je postavila izazove pred neke temeljne paradigme i pretpostavke u ekonomskoj nauci, a time podstakla i njen dalji razvoj, kao i kritiku ulogu ekonomske profesije u drutvenim procesima (Beneira, 2003: 47).
1.3. Zakljuak
Cilj prvog dela studije bio je da se izloe najvaniji teorijski i istraivaki temelji prouavanja rodnih ekonomskih nejednakosti. U prvom poglavlju mapiranje najvanijih teorijskih i istraivakih pristupa obuhvatilo je socioloke, ekonomske pristupe, ali i multidisciplinarni pristup socijalne ukljuenosti. Zadatak u ovom poglavlju bio je da se u izlaganje uvedu osnovni pojmovi,
67
koncepcije, teorije i metode na osnovu kojih se prouavaju ekonomske nejednakosti i koji odraavaju razliita shvatanja ovog fenomena. Pokazalo se da svaki od opisanih pristupa pridaje veliki znaaj ekonomskim nejednakostima, mada ih denie na razliite naine. Za socioloke pristupe ekonomske nejednakosti su jedan od kljunih elemenata irih drutvenih nejednakosti. One se esto deniu preko poloaja u sistemu drutvene reprodukcije u kome se kombinuju kriterijumi vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju i poloaja na tritu rada koji je preteno uslovljen karakteristika humanog kapitala (obrazovanja, kvalikacija). Naglasak je kod nekih autora na prvom (kao kod Rajta), a kod nekih na drugom (kao kod Goltorpa). Socioloki pristupi nastoje da vre poveu ekonomske nejednakosti sa nejednakostima u ekonomskoj ili ire, drutvenoj moi. Od 1980ih godina ekonomske nejednakosti u prouavanju drutvene diferencijacije bivaju zanemarene kod znaajnog broja autora orijentisanih na razlike u ivotnim stilovima, potronji i sl., ali uprkos ovim tendencijama, stratikacijske analize koje polaze od ekonomskih nejednakosti ostaju znaajne (up. Crompton et al, 2000) i o njima e kasnije biti vie rei. Ekonomska nauka se u prouavanju nejednakosti primarno usmerava na nejednaku distribuciju dohotka i bogatstva, kao i na nejednakosti na tritu rada. U dominantnim pristupima, nejednakosti se posmatraju kao rezultat razlika u produktivnosti, kvalikacijama, odnosno, humanom kapitalu. One su legitimna pojava na kompetitivnim tritima rada koja podstie ekasniju alokaciju resursa (preko irenja informacija i pokretljivosti radne snage). Heterodoksni pristupi posveuju vie panje socijalnim iniocima koji utiu na oblikovanje ekonomskih nejednakosti. Prouavanje ekonomskih nejednakosti u okviru pristupa socijalne ukljuenosti znaajno je ne samo po nastojanjima da analizira ekonomske nejednakosti kroz procese na osnovu kojih se uspostavljaju (zapoljavanje, obrazovanje, pristup socijalnim uslugama od znaaja za oblikovanje ekonomskih ansi), koliko i kroz rezultate (nejednakost u dohotku, siromatvo, materijalna deprivacija), ve i po tome to danas predstavlja i kljunu konceptualnu osnovu na kojoj se oblikuju socijalne politike u EU, a od skora i u Srbiji. Svaki od navedenih pristupa, nesumnjivo je znaajno doprineo razumevanju ekonomskih i drutvenih nejednakosti. Meutim, njihovi doprinosi razumevanju rodnih ekonomskih nejednakosti najee su bili odsutni ili tek vrlo ogranieni (izuzev u sluaju pristupa socijalne ukljuenosti). Tek sa prodorom feministikih pristupa, ekonomija i sociologija poinju da unapreuju razumevanje rodnih ekonomskih nejednakosti. Iako izrazito heterogeni, feministiki pristupi ukazali su na izraene nejednakosti u rodnim odnosima i na deprivilegovan poloaj ena u drutvima posve razliitih tipova. Kod veine ovih pristupa ekonomske nejednakosti se shvataju kao jedan od kljunih
68
Mapiranje teorija
aspekata, a esto i determinanti optih rodnih nejednakosti. Ekonomske nejednakosti se prouavaju u interakciji sa drugim oblicima nejednakosti i obuhvataju vrlo irok spektar problema od nejednakosti u sferi plaenog rada, neplaenog rada u domainstvu, do optijih pitanja nejednakosti u procesima razvoja, globalizacije i sl. Izuavanje rodnih nejednakosti u poetku je uspostavljeno kao prouavanje podreenog poloaja ena. Ono to se naziva rodnim studijama zapravo su najee bile enske studije. Feministika kritika je ponekad podrazumevala samo percepciju ena, zaboravljajui da su i mukarci rodna bia. Postepeno, meutim, narastajui na profeministikoj politici mukaraca, poeo je i razvoj mukih studija tokom 1980ih godina. Studije o mukarcima i mukosti (engl. masculinity) mnoile su se tokom 1990ih (Connell, 1995, Kimmel, Messner 1989) u meri u kojoj su muke studije danas prepoznate kao specijalizovana oblast akademskog istraivanja. U postmodernim i post-strukturalistikim pristupima, sama ideja o enama i mukarcima kao unikovanim kategorijama dovedena je u pitanje. Ovi teorijski pristupi bili su kljuni pokretai sve veeg priznavanja razlika ne samo izmeu rodova ve i unutar rodnih kategorija. Nejednakosti i razlike utemeljene na klasi, seksualnosti, etnicitetu, starosti, religijskoj orijentaciji i graanskom statusu postaju znaajni aspekti koji se izuavaju. Neke pristalice enskih studija, smatraju da razvoj rodnih studija moe umanjiti znaaj i vidljivost enskih problema. Pojedine autorke tvrde da su enske studije izgubile samopouzdanje i uticaj, te da rodne studije predstavljaju razvodnjavanje enskih studija, odnosno, predstavljaju znak da je feministiko znanje obuzdano i rekonstituisano u dominantnim akademskim krugovima. Meutim, prouavanje rodnih odnosa ostaje veoma znaajno u drutvenim naukama. Prvo, prouavanje roda ostaje multi i inter-disciplinarno i to je njegova kljuna snaga koja ima dubok uticaj na savremene teorije i stavove. Drugo, rodna pitanja dublje prodiru u centralne oblasti disciplina. Tree, feminizam ostaje centralno stanovite u studijama rodnih odnosa (Pilcher, Whelehan, 2005: xii-xiii). Na kraju prvog poglavlja otvorena su dva pitanja. Prvo se ticalo doprinosa koncenvencionalne ekonomije i sociologije razumevanju rodnih nejednakosti, posebno ekonomskih. Izlaganje u ovom poglavlju upuuje na sloen zakljuak. Do 1970ih godina i u sociologiji i u ekonomiji razvijene su vane teorije i metode prouavanja nejednakosti. Njihov doprinos razumevanju optih nejednakosti bio je nesumnjiv, ali su njihovi doprinosi u objanjenju vanog podruja nejednakosti rodnih odnosa gotovo u potpunosti izostali. S obzirom da je prouavanje rodnih odnosa podrazumevalo i znaajno redenisanje teorija i metoda u ovim naukama, moe se zakljuiti da je dopri69
nos konvencionalnih pristupa u sociologiji i ekonomiji u prouavanju rodnih ekonomskih nejednakosti bio posredan i uslovan. Drugo pitanje koje je postavljeno pre izlaganja u ovom poglavlju ticalo se obrnutog doprinosa koliko su ekonomija i sociologija dobile od rodnih pristupa? ini se da izlaganje u ovom poglavlju nedvosmisleno priziva odgovor dobile su mnogo toga. Iznad svega, prouavanja rodnih odnosa i posebno poloaja i uloga ena, bacila su svetlo na oblasti do kojih reektori ovih nauka pre toga nisu dopirali. Time su doprinela da i ove nauke obuhvatnije i adekvatnije sagledaju i istrauju drutvenu stvarnost u svojim disciplinarnim granicama, ali i da iz njih iskorauju kada je potrebno posegnuti za sloenijim objanjenjima.
70
2. MAPIRANJE STVARNOSTI
Cilj ovog centralnog dela studije jeste da ponudi sistematski opis stanja u pogledu rodnih ekonomskih nejednakosti i to u komparativnoj perspektivi. Iz perspektive rodnih studija prouavanje ekonomskih nejednakosti ne predstavlja jednostavno ukljuivanje varijable pola u analizu, ve bitno drugaije episemoloko polazite. Ako zamislimo da je polazni okvir jednog pristupa prouavanje (optih) ekonomskih nejednakosti, onda e rodne nejednakosti predstavljati jednu od dimenzija ekonomskih nejednakosti, a varijabla pola biti jedna od varijabli koje objanjavaju deo ekonomskih nejednakosti, zajedno sa nekim drugim, poput rase, etniciteta, obrazovanja, klase i sl. U najboljem sluaju, ovoj varijabli e biti priznat status jedne od kljunih. Meutim, ako zamislimo da polazni okvir prouavanja predstavljaju rodne nejednakosti, onda e osnovne paradigme, pretpostavke, istraivaki problemi i metode biti drugaije kongurisani. Ekonomske nejednakosti ovog puta e predstavljati jednu od dimenzija ukupnih rodnih nejednakosti, pa e i pretpostavke o oblicima i deterministikoj ulozi ekonomskih nejednakosti u ukupnim rodnim nejednakostima biti formulisane drugaije. Ekonomske varijable, u ovom sluaju, imae ulogu da objasne deo rodnih nejednakosti, zajedno sa nekim drugim varijablama, poput rase, etniciteta, obrazovanja, klase. Zbog toga e i nain na koji se vide ekonomske nejednakosti, polja u kojima se one uspostavljaju i ispoljavaju biti sagledani na drugaiji nain. Ovo poglavlje ima upravo za cilj da prebaci itaoca u drugu perspektivu. No, bez obzira da li je konani cilj razumevanje rodnih nejednakosti ili optih drutvenih nejednakosti, veoma je vano razumeti na koji nain se uspostavljaju deterministiki odnosi izmeu ekonomskih i rodnih nejednakosti. To, sa jedne strane, omoguava pristupima usmerenim na opte drutvene nejednakosti da prepoznaju dublje determinante rodnih nejednakosti koje se kriju iza, recimo, razliitih stopa zaposlenosti, nezaposlenosti, zarada mukaraca i ena. Istovremeno, to omoguava pristupima kod kojih je centralni fokus na rodnim nejednakostima, da prepoznaju znaaj ekonomskih determinanti koje se kriju iza, recimo, nejednake moi u domainstvu, ili u sferi politikog odluivanja. Zbog toga je vano, pre nego to se upustimo u opis stanja, denisati polazni teorijsko-analitiki okvir koji predstavlja osnovu za dalje izlaganje. Pristup u ovoj studiji sutinski pripada drugom pristupu, ali se usmerava samo
71
na jedan aspekt nejednakosti ekonomske. Meutim, analitiki okvir nuno ukljuuje i pojedine druge aspekte i forme rodnih nejednakosti, onda kada se one javljaju kao vane determinante ili posledice ekonomskih nejednakosti. Pod pojmom rod se podrazumeva socio-kulturna konstrukcija uloga mukaraca i ena, kao i karakteristika koje se pripisuju mukosti (engl. masculinity) i enskosti (engl. femininity). Dok je pol bioloki (pre-socijalizacijski) aspekt identiteta sa kojim se neka osoba raa, rod je deo identiteta koji se stie tokom procesa socijalizacije (Abbott et al, 2005: 8). Pod rodnim ekonomskim nejednakostima podrazumevaju se svi oblici nejednakosti izmeu mukaraca i ena koji se javljaju u podruju proizvodnje, distribucije i potronje dobara, shvaenih u irem smislu kao materijalnih i ne-materijalnih dobara, koji su od znaaja za reprodukciju i kvalitet ivota pojedinaca, domainstava, drutvenih grupa ili za blagostanje drutava u celini. U skladu sa ovakvom denicijom, rodne ekonomske nejednakosti e biti analizirane preko dve kljune dimenzije: 1. Nejednakih mogunosti uestvovanja u sferi proizvodnje dobara (u irem smislu materijalnih i nematerijalnih), na osnovu kojih se ostvaruju poloaji u drutvenoj podeli rada u jednom drutvu. 2. Nejednake distribucije ekonomskih resursa koja istovremeno determinie mogunosti za ukljuivanje u ekonomske aktivnosti u sferi proizvodnje dobara, kao i mogunosti za obezbeivanje socijalne reprodukcije i kvaliteta ivota. Ove dve najoptije dimenzije od kojih se jedna odnosi na mogunosti participacije u proizvodnji resursa a druga na poloaj u distribuciji resursa, sadre itav niz uih aspekata ekonomskih nejednakosti koje nije uvek lako dosledno razdvojiti. Stoga su poglavlja u ovom delu studije usmerena na tri najvanija podruja u kojima se dva osnovna tipa ekonomskih rodnih nejednakosti ispoljavaju: 1. Nejednakosti u participaciji na tritu rada, a time i mogunosti uestvovanja u sferi rada koji je drutveno priznat i materijalno nagraen u savremenim trinim drutvima; 2. Nejednakosti u distribuciji resursa od znaaja za ekonomsku aktivnost i uspostavljanje ivotnog standarda; 3. Nejednakosti u podeli kunog rada i ekonomskom odluivanju u domainstvu. Svako od navedenih polja, zapravo se moe shvatiti kao jedna od osnovnih dimenzija rodnih ekonomskih nejednakosti u okviru koje se moe registrovati niz posebnih, uih dimenzija, a dalje, za svaku od uih dimenzija potrebno je denisati odgovarajue indikatore preko kojih se ispituju rodni
72
Mapiranje stvarnosti
odnosi u datom aspektu. Tako se nejednakosti u participaciji na tritu rada ispoljavaju u nizu aspekata: nejednakostima pri ukljuivanju u ponudu radne snage, nejednakim ansama za obezbeivanje zaposlenja, kao i irokom spektru nejednakosti u pozicioniranju na tritu rada u pogledu vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju, sektora delatnosti (prema privrednim granama, izmeu formalnog i neformalnog), zanimanja, ali i nejednakim nagradama za obavljeni rad. Kada je u pitanju druga osnovna dimenzija rodnih ekonomskih nejednakosti, u naem analitikom okviru ona e biti prouavana kroz nejednakosti u pristupu i distribuciji vanih ekonomskih, kulturnih i socijalnih formi kapitala. Ove dimenzije ekonomskih nejednakosti esto su zapostavljene u istraivanjima rodnih ekonomskih nejednakosti, ali i u zvaninim metodologijama praenja stanja na kojima se temelji oblikovanje javnih politika. Pojedinim aspektima se, dodue, posveuje velika panja (na primer, pristupu i vlasnitvu nad zemljitem), u nerazvijenim podrujima sveta, dok se drugima poklanja umerena panja, ali ne postoje sistematini i precizni podaci na osnovu kojih bi bilo mogue sagledati nejednakosti izmeu ena i mukaraca (kao u sluaju stanovanja). Stoga e drugo poglavlje u ovom delu biti obeleeno nizom praznina, ali identikovanje ovih praznina takoe je vaan zadatak u daljim nastojanjima da se prouavanje rodnih ekonomskih nejednakosti unapredi. Osim toga, pojedine ue dimenzije bie posmatrane preko vrlo svedenih i krajnje nedovoljnih aspekata. Na primer, u okviru imovinskih nejednakosti ak ni osnovni podaci o vlasnitvu nad zemljitem, ili stambenim prostorom nisu dostupni, a da ne spominjemo sosticiranije pokazatelje, poput vlasnitva nad vrednijom pokretnom imovinom, i sl. U principu, za merenje imovinskih nejednakosti bilo bi potrebno sainiti prilino dugaku listu pokazatelja, ili predloiti izvesne sloene mere poput kompozitnih indeksa, ali to je mogue uiniti samo u okviru posebnih naunih istraivanja, a ne i na osnovu podataka dostupnih u zvaninim statistikim evidencijama, to onemoguava sistematske uvide u komparativnom okviru. Trea osnovna dimenzija rodnih ekonomskih nejednakosti pre svega obuhvata nejednakosti u podeli kunog rada i porodinih obaveza, kao i nejednakosti u pristupu nansijskim resursima u domainstvu. Meutim, analiza ovih dimenzija nejednakosti tesno je povezana sa obrascima zapoljavanja mukaraca i ena, pa e i ovom aspektu, koji se danas prepoznaje kroz koncept pomirenja porodinog i profesionalnog ivota biti posveena znaajna panja. Detaljnija matrica osnovnih, uih dimenzija i indikatora na osnovu kojih se prate i analiziraju rodne ekonomske nejednakosti priloena je u prilogu 1.
73
Potrebno je napomenuti da analitika matrica obuhvata samo neke dimenzije i pokazatelje koji su ocenjeni kao najvaniji, i da se prouavanje rodnih ekonomskih nejednakosti nipoto ne zaustavlja na datim predlozima. Kao to je ve napomenuto, nejednakosti e biti analizirane u komparativnoj perspektivi. U aspektima za koje su dostupni podaci, stanje e biti prikazano za Srbiju i Evropsku Uniju. Potrebno je napomenuti i da su sva tri poglavlja strukturirana na isti nain, odnosno obuhvataju tri ue celine. Prvo se izlau najvanije teorijske pretpostavke, operacionalizacije i metodologije praenja datog aspekta, da bi potom bilo prikazano stanje u EU, a zatim i stanje u Srbiji.
2.1. Nejednakosti u participaciji na tritu rada

Jedan od najvanijih aspekata rodnih ekonomskih nejednakosti u savremenim drutvima, kako onim razvijenim, ali i onim u razvoju, predstavljaju nejednake anse za ukljuivanje u trite rada, kao i nejednakosti koje se ispoljavaju kroz razliite forme pozicioniranja na tritu rada i nagraivanju. U narednom poglavlju bie izloene najvanije teorijske i metodoloke pretpostavke na osnovu kojih e se u preostala dva poglavlja analizirati rodne ekonomske nejednakosti na tritima rada u Evropskoj Uniji i Srbiji.
2.1.1. Teorijski okvir prouavanja rodnih nejednakosti na tritu rada

Da bismo razumeli kako izgleda uee u sferi rada iz perspektive rodnih odnosa, potrebno je odgovoriti na neka posve osnovna pitanja: ta je rad, a ta trite rada? U kojoj meri se ova dva preklapaju u savremenim drutvima? Shodno tome, od kakvog je znaaja pitanje jednakog ili nejednakog pristupa tritu rada? Tek kad potraimo odgovore na ova pitanja, upustiemo se i u ono sredinje pitanje: Kako izgledaju rodne nejednakosti na savremenim tritima rada u EU i Srbiji?
Rad i trite rada

Sa stanovita jednog drutva, aktivnosti kao to su proizvodnja automobila, nega bolesnika, izrada odee, hranjenje bebe, prodaja voa i kuvanje ruka, predstavljaju aktivnosti potrebne za njegovu reprodukciju. Zapaanje u funkcionalistikom maniru, ukazae da neke od ovih aktivnosti imaju veu
74
vanost za njegov opstanak i reprodukciju nego druge. Zamislimo samo ta bi se desilo u dva imaginarna drutva u prvom niko nee da proizvodi automobile, a u drugom niko nee da hrani bebe? U veini savremenih drutava postoji izraena podvojenost ovih aktivnosti u zavisnosti od toga da li se obavljaju na tritu, odnosno da li su razmenjene, ili se obavljaju izvan njega. Stoga se i sfera rada vrlo esto ograniava samo na rad koji se ostvaruje na tritu rada, i jo ue, na plaeni rad. arls i Kris Tili tako upozoravaju da denisanje radne snage, odnosno aktivne populacije kao zaposlenog plus nezaposlenog stanovnitva koje aktivno trai zaposlenje, poiva na snanoj trinoj predrasudi (Tilly, Tilly, 1998:23). Autori deniu rad kao svaki ljudski napor koji dodaje upotrebnu vrednost dobrima i uslugama, koji su, bar u naelu dostupni drugima (Ibid, 22). Upotrebnu vrednost deniu dosta iroko, kao dobra ili usluge koji podravaju bilo koju aktivnost druge osobe. U meri u kojoj (a) ljudski napor dodaje vrednost dobru ili usluzi na osnovu koje moe da podri aktivnosti drugih osoba osim proizvoaa i (b) ti drugi mogu pod odreenim uslovima da polau pravo na upotrebu proizvoda ili usluge, ovaj napor se denie kao rad (Ibid). U tom smislu konverzacija, pesma, dekoracija, postavljanje stola, batovanstvo, spremanje kue i popravka polomljenih igraaka, ukljuuju rad u meri u kojoj omoguavaju zadovoljenje potreba. Zahvaljujui ovakvim kriterijumima, a za razliku od konvencionalnih stanovita koja najee iz sfere rada iskljuuju netrine napore, Tili i Tili iskljuuju ne-socijalne napore. Recimo, kada neko podie tegove iskljuivo zbog linog zadovoljstva on nee po ovim kriterijumima obavljati rad. Ukoliko to, pak, ini na radost sportskih navijaa, dizanje tegova e proi kriterijum za klasikovanje u radnu aktivnost. Ukoliko elimo da upotrebimo neko dobro za zadovoljavanje potreba, kau dalje autori, na raspolaganju nam stoje etiri mogunosti: 1) da ga proizvedemo sami, 2) da ga prisvojimo, 3) kupimo ili 4) uinimo da ga neko drugi proizvede za nas. Pre 20. veka najvei deo rada u svetu odvijao se u jednom od tri oblika organizacije rada: domainstvu (poput farme ili porodine radionice), lokalnoj zajednici (na primer, u lovakoj grupi ili selu) i velikim organizacijama (kao to je plantaa i vojska). Trita rada se razvijaju kada opcija 3 (za potroae) i opcija 4 (za snabdevae) postanu dominantne opcije. Ona se formiraju preteno u okviru kapitalizma, sistema proizvodnje u kome nosioci kapitala podrani zakonom i dravnom moi, donose kljune odluke koje se tiu karaktera i alokacije rada. ak i u dananjem svetu vei deo rada se odvija izvan regularne zaposlenosti za platu. Samo je predrasuda Zapadnog kapitalizma i njegovih industrijskih trita rada ograniila svet stvarnog rada na plaeni rad (Ibid).
75
I dok institucionalna ekonomija, sociologija i feministiki pristupi kritikuju redukcionizam u shvatanju rada, neoklasina ekonomija, u ijem se temelju nalazi shvatanje o racionalno motivisanoj razmeni koja dominira ekonomskim ivotom, smatraju da se veina radnih aktivnosti u svim vremenima i mestima prilagoava manje ili vie modelima kompetitivnih trita (Ibid: 17). Temeljne razlike u shvatanju sfere rada i uloge trita u njoj autori pokazuju na primeru tri distinktivne paradigme15: neoklasine, marksistike i institucionalistike. Neoklasina ekonomska paradigma svoje mapiranje sfere rada zasniva na dva kljuna kriterijuma: koliini potrebnog ljudskog kapitala (od sposobnosti koje poseduju mnogi ljudi do visoko specijalizovanih vetina) i stepenu konkurencije (od ne-trita, preko monopola do visoke kompetitivnosti). Tako profesije podrazumevaju visok nivo humanog kapitala, ali i odreena ogranienja u konkurenciji, dok nekvalikovani rad pada u ugao denisan visokom konkurencijom, ali relativno niskim nivoom humanog kapitala (grakon 3). Prema tom stanovitu, u granicama koje postavlja konkurencija, rad koji sadri vie nivoe humanog kapitala ima i veu cenu. Za marksistiku paradigmu dva kljuna kriterijuma su proporcija radne snage na ponudi i kontrola nad proizvodnim resursima od strane proizvoaa. Svaki nain proizvodnje ima sopstvenu logiku, pri emu svaki crpi dinamiku iz nekog oblika eksploatacije. Trita rada pripadaju iskljuivo kapitalistikom nainu proizvodnje. Tako istorijska evolucija kapitalizma tee od donjeg desnog ugla (grakon 3), to jest od niske ponude rada u uslovima visoke kontrole proizvoaa nad proizvodnim sredstvima, ka gornjem levom uglu, to jest visoke ponude rada u uslovima niske kontrole proizvoaa nad sredstvima rada. Za institucionalistiku paradigmu dva kljuna kriterijuma za mapiranje sfere rada su uloga obiaja i stabilnost ukljuenosti u organizaciju. Ekonomska racionalnost deluje samo unutar ogranienja uspostavljenih obiajima, verovanjima i postojeim socijalnim odnosima. Stoga vei deo prolog i sadanjeg iskustva rada izlazi izvan okvira trita. Trita deluju ekasno samo uz iroku potporu kapitalistikim vlasnikim pravima i zajednikim shvatanjima. U institucionalnoj paradigmi rad u domainstvu predstavlja istovremeno i model stabilne ukljuenosti u organizaciju rada i obiajno denisane radne aranmane, dok se nasuprot njemu nalazi sekundarno trite rada koje zavisi od mobilne radne snage i neprestane reorganizacije proizvodnje (Ibid, 1718).
15 Naravno, opise tri paradigme autori daju samo kao ilustracije u idealno-tipskom obliku, pri emu su u potpunosti svesni da brojna pojedinana stanovita u okviru ovih orijentacija mogu kombinovati elemente razliitih paradigmi i tako odstupati od navedenih istih modela.
76
Grafikon 3: Neoklasina, marksistika i institucionalistika mapa rada
Izvor: Tili i Tili, 1998: 18.
Autori izlau i sopstvenu mapu sfere rada u kojoj polaze od dva nova kriterijuma: kratkorone monetarizacije rada i nametanja vremenske discipline u izvravanju rada. Prvi podrazumeva verovatnou da e akter koji obavlja rad u neposrednoj budunosti dobiti novanu nadoknadu za obavljeni rad. Drugi podrazumeva meru u kojoj druge osobe odluuju o vremenu rada aktera koji izvrava rad, pa u tom smislu ukazuju na stepen autonomije rada. Svaka zasebna forma rada (grakon 4) obeleena je donekle razliitom organizacijom radnog procesa, sa specinim kombinacijama tehnikih uslova i varijacijama u rasporeivanju elemenata rada izmeu njegovih razliitih aspekata. Stoga i svaki radni proces ima za ishod donekle razliite odnose ukljuenih aktera, to vodi ka uspostavljanju osobenih oblika socijalne organizacije
77
rada. Tokom poslednjih tri stotine godina rad se u zemljama Zapada masivno pomerio prema tritu rada (gornji desni ugao u grakonu 4), uz este intervencije dravnih institucija, domainstava i organizacija kao to su sindikati, profesionalna udruenja i sl. Meutim, i danas, znaajan deo rada odvija se izvan tog podruja. U zoni visoke monetarizacije ali slabe vremenske discipline jo uvek se nalaze zanati i umetnosti, koji obuhvataju vrlo razliite poslove od ulinih muziara, preko komiara koji nastupaju na TV ili u pozoritima, do izrade umetnike grnarije koja se prodaje. Neke granice ostaju porozne, kao to je sluaj sa preduzetnicima i samozaposlenima koji se esto nalaze na granici sa neformalnim sektorom. Podruje neformalnog rada se preklapa sa tritem rada, ali obuhvata i deo rada izvan trita, kao u sluaju povremenih plaenih usluga kunih popravki, ali i u sluajevima prodaje droge, seksualnih usluga i drugih nelegalnih aktivnosti. Rad u domainstvu obuhvata sve oblike proizvodnje koji se ostvaruju u domainstvu za potrebe lanova, bez obzira na novane nagrade. Napokon, dobrovoljni rad ine neplaeni oblici rada koji se kreu od prijateljskih usluga do humanitarnih aktivnosti i organizovanih grupa za pritisak i sl. Ovaj oblik rada, je poput rada u domainstvu, slabo vidljiv (Ibid 3032). Grafikon 4: Organizacija rada u kapitalistikim ekonomijama
Izvor: Tili i Tili, 1998: 31.
78
Ovako obuhvatan pogled na sferu rada veoma je vano imati na umu kada se prouavaju razliite forme nejednakosti, a pre svega, rodne ekonomske nejednakosti. Razlog za to je najmanje dvostruk. Suavanjem rada na formalni trini plaeni rad iskljuuju se velike koliine ukupnog rada koji obavljaju preteno ene u savremenim drutvima, ime se njihova uloga u drutvenoj reprodukciji marginalizuje. Pored toga, iskljuenost sa trita rada umanjuje anse pojedinaca, porodica i grupa da obezbede sopstvenu reprodukciju, odnosno kvalitetne ivotne uslove, bez obzira na ukupnu koliinu rada koji obavljaju. Otuda i brojni feministiki pristupi vre pritisak da se sama konceptualizacija rada redenie, a onda i njegovo vrednovanje.
Participacija u radnoj snazi

Statistika zaposlenosti i nacionalnog dohotka istorijski je oblikovana tako da prikuplja informacije o nivou ekonomske aktivnosti i promenama tokom vremena i da obezbedi osnovu za ekonomske politike i planiranje. U kapitalistikim ekonomijama, trite se shvata kao jezgro ekonomske aktivnosti. Uee u radnoj snazi i ukljuivanje proizvodnje u nacionalne raune, stoga je bilo denisano u odnosu na povezanost tih aktivnosti sa tritem, ili u zavisnosti od toga da li se rad obavlja za platu ili prot. Problem potcenjivanja rada ena u statistikama o zaposlenosti i nacionalnim raunima esto je istican jo od 1970ih godina (Boserup, 1970; Beneria, 1992; Folbre and Able, 1989). To potcenjivanje moe se uoiti posebno u etiri oblasti ekonomskih aktivnosti: 1) naturalnoj ekonomiji (engl. subsistence production), 2) neformalnom plaenom radu, 3) proizvodnji u domainstvu i 4) dobrovoljnom radu. Kod naturalnih ekonomskih aktivnosti i neformalnog rada problem je vie metodoloke prirode i tie se mogunosti unapreenja metodologije prikupljanja podataka na osnovu kojih se vre procene radne snage i stvorene vrednosti u ovim oblastima ekonomije. U sluaju kunog i dobrovoljnog rada problem je vie konceptualne prirode (Beneira, 1992). Prema konvencionalnim pristupima rad u domainstvu nije ukljuen niti u jednu statistiku o nacionalnim raunima i zaposlenosti, zbog toga to se smatra da ne ulazi u okvir ekonomije ukoliko se ne obavlja kao aktivnost za koju sledi neka vrsta naknade. Slian problem se javlja i kod dobrovoljnog rada. Boserup je meu prvima ukazala na znaaj enskog rada u naturalnoj, takozvanoj ekonomiji opstanka, u kojoj se proizvodi ne iznose na trite ve slue za zadovoljavanje potreba domainstava, ili se neposredno razmenjuju sa drugim domainstvima (u naturalnoj formi). Ona je ukazala da iskljuivanje naturalne ekonomije iz nacionalnih rauna dovodi do toga da ekonomije u razvoju izgledaju siromanije nego to jesu u odnosu na razvijene zemlje, ali i
79
da njihov rast izgleda vii od stvarnog (Boserup, 1970: 63)16. Metode za procenu vrednosti ovih aktivnosti i proporcije stanovnitva koje je u njima angaovano, preporuio je sistem UN, posebno za zemlje u kojima je ovaj oblik ekonomije inio znaajan deo. Meutim, denicija ekonomskih dobara i usluga nije bila u potpunosti jasna. Ukljuivanja naturalne ekonomije u nacionalne raune oslanjalo se na opravdanja da je ovaj deo ekonomije samo korak udaljen od trinih razmena (Beneira, 1992: 1548). Kako je pokazao Blejds, na osnovu istraivanja na uzorku od 70 zemalja, ukljuivanje naturalne ekonomije u nacionalne raune je dovelo do velikih varijacija izmeu zemalja, jer je odluka o tome ta ulazi u ovu ekonomiju sutinski arbitrarna. Neke zemlje su ukljuivale i batovanstvo, noenje vode, pripremanje hrane i sl. Nije bilo mogue povui jasnu granicu izmeu naturalne ekonomije i kunog rada (Ibid). Za razliku od naturalne ekonomije koja se smatra supstitucijom trita, kuni rad se esto ak ni ne denie kao ekonomska aktivnost. Beneira to ilustruje tipinim primerom koji se navodio u udbenicima iz ekonomije: mukarac koji je oenio svoju kunu pomonicu, doprinosi padu BNP, jer vrednost njenog rada izlazi iz okvira nacionalnih rauna, iako ena o kojoj je re obavlja iste poslove kao i pre, samo sada u ulozi supruge (Beneira, 1992). Razlog za to je shvatanje da neplaeni rad ne treba ukljuiti u nacionalni dohodak, a da osoba koja ga obavlja ne treba da bude uraunata u radnu snagu zato to nije uesnica na tritu i usled ega se ne vidi kao ekonomski znaajna. Zbog toga sve do skora nje ni bilo pokuaja da se kuni rad ukljui u nacionalne raune i statistiku rada. Imajui u vidu da rad u kui obuhvata veliki broj razliitih aktivnosti, Luzel je 1989. godine podsetio na ono to je jo 1930ih godina istakla Margaret Reid, da u nacionalne raune treba ukljuiti one vrste kunog rada za koje moe biti angaovana plaena osoba izvan domainstva. Problem je u tome to je teko denisati poslove koji bi spadali u ovu kategoriju, ali i u tome to ne postoji standard produktivnosti za kunu ekonomiju (Ibid). Upravo zbog ovog raskola izmeu kunog neplaenog rada i trinog rada, pojedine autorke nazivaju trita rada urodnjenim institucijama (Elson, 1999). Ona se nalaze na raskru izmeu aktivnosti na osnovu kojih ljudi brinu o sebi, svojoj deci, roacima i prijateljima, i aktivnosti koje obavljaju za novanu nadoknadu. U cilju isticanja razlike izmeu trine i ekonomije socijalne brige (engl. caring economy) prvi tip se esto oznaava kao proizvodna a drugi kao reproduktivna ekonomija (Ibid). Ovakvo razlikovanje, iako iroko prihvaeno, za socioloki orijentisane pristupe moe biti problematino, jer i jedan i drugi tip aktivnosti doprinose reprodukciji drutva i pojedinaca, porodica i grupa. No, bez obzira na ove terminoloke nedoumice, kao vaan problem se prepoznaje injenica da se doprinos reproduktivne ekonomije
16 Jo 1947. godine, Kuznec je ukazao na potrebu da se unaprede jo uvek mladi sistemi nacionalnih rauna tako to e obuhvatiti i naturalnu ekonomiju.
80
proizvodnoj ekonomiji ne prepoznaje niti priznaje. Naprotiv, trite deluje na nain koji deprivileguje aktere angaovane u reproduktivnoj ekonomiji. Naime, institucije trita rada konstruisane su tako da za poslodavce vreme koje zaposleni provedu u neplaenoj brizi o drugima predstavlja iskljuivo trokove, a ne dobiti. Institucije trita rada reektuju samo neposredne trokove vremena oduzetog od rada kako bi se posvetilo brizi o deci ili nezi bolesnih lanova porodice. One ne prepoznaju dobiti od odravanja rezervoara radne snage iz koga poslodavci regrutuju zaposlene, niti razvoj interpersonalnih vetina koje ishode iz vaspitanja u koje roditelji ulau napore (Ibid: 612). Odnosno, institucije trita rada ne uspevaju da odgovore na pitanje Ko plaa za decu? (Folbre, 1994). Poslednjih decenija uinjeni su razliiti napori da se rad u sektorima koji izlaze iz okvira formalnog trita rada zabelei statistikim praenjima. Metodologija koja se nalazi u osnovi ovih praenja je od izuzetnog znaaja. Od naina na koji su denisane osnovne kategorije u odnosu na poloaj na tritu rada, indikatora preko kojih se prate veliina i struktura tih kategorija i trendovi promena, sutinski zavise dometi i granice svakog pokuaja da se odslika sfere rada i poloaj razliitih aktera na njoj. Meunarodna organizacija rada (International Labour Organzation ILO) predstavlja kljunu instituciju koja brine o denicijama, metodologijama, prikupljanju podataka u oblasti rada na meunarodnom nivou. Pored toga, ILO je 1999. godine uspostavio sistem praenja stanja na tritima rada u svetu koji polazi od jedinstvenog skupa kljunih indikatora trita rada (key labour market indicators) i sadri elektronsku bazu17 sa podacima za veliki broj zemalja. Tokom poslednjih 10 godina poetna lista kljunih indikatora trita rada je unapreivana i ona danas sadri 20 indikatora. Denicije pojmova i mera Meunarodne organizacije rada danas predstavljaju standard u praenju stanja u sferi rada, i oblikuju matricu prema kojoj se ova sfera vidi i na osnovu koje se prikupljaju podaci o velikom broju zemalja (ukljuujui i one koje su ukljuene u komparativni okvir nae analize). Stoga e ove osnovne denicije i mere predstavljati i polaznu osnovu nae analize. Kada je u pitanju pristup tritu rada, otvara se osnovno pitanje: koliko ljudi se u jednom drutvu uopte ukljuuje u trite rada, bilo da na njemu ve ima zaposlenje ili nastoji da se zaposli. Ovaj deo populacije, prema meunarodnim standardima usvojenim jo 1982. godine18 naziva se ekonomski aktivnom populacijom.
17 18 Bazi podataka prikazanih pema kljunim indikatorima trita rada moe se pristupiti na sledeoj internet strani ILO: http://kilm.ilo.org/KILMnetBeta/default2.asp Meunarodni standardi za denisanje ekonomski aktivne populacije, zaposlenosti, nezaposlenosti i podzaposlenosti usvojeni su na 13. Meunarodnoj konferenciji statistia-
81
Ekonomski aktivna populacija obuhvata sve osobe, oba pola, koje snabdevaju ponudu rada za proizvodnju ekonomskih dobara i usluga denisanih u okviru sistema nacionalnih rauna Ujedinjenih nacija tokom odreenog vremenskog perioda. Prema tim sistemima proizvodnja ekonomskih dobara i usluga ukljuuje svu proizvodnju i obradu primarnih proizvoda bilo za trite ili linu potronju, proizvodnju svih drugih dobara i usluga na tritu i, u sluaju domainstava koja proizvode takva dobra i usluge za trite, odgovarajuu proizvodnju za sopstvenu potronju. (Rezolucija o statistici ekonomski aktivne populacije, zaposlenosti, nezaposlenosti i podzaposlenosti, usvojena na 13. meunarodnoj konferenciji statistiara rada, oktobar, 1982). Dakle, ekonomski aktivna populacija obuhvata zaposleno i nezaposleno stanovnitvo, to nas upuuje da potraimo i denicije za ove kategorije. Prema istoj rezoluciji zaposleno stanovnitvo obuhvata sve osobe iznad odreene starosne granice19 koje su tokom odreenog perioda, bilo tokom jedne nedelje ili dana, pripadali jednoj od sledeih kategorija: (a) Plaeni rad: 1) oni koji su radili: osobe koje su obavljale neki rad20 za platu ili nadnicu u novcu ili naturi; 2) oni koji imaju formalno zaposlenje ali u referentnom periodu nisu radili, ve su privremeno odsustvovali sa posla21 (a) Samozaposlenost22: 1) oni koji su radili: osobe koje su tokom referentnog perioda obavljale rad za prot ili porodinu dobit u novcu ili naturi,
ra rada 1982. godine. Meunarodnom konvencijom o donjoj starosnoj granici, naelno ova starosna granica postavljena je na 15. godina starosti, dok je za sektore sa tekim zikim uslovima koji mogu ometati razvoj dece granica postavljena na 18. Godina (ILO, 1973). Neki rad je operacionalizovan u vremenskom smislu kao barem jedan sat rada u referentnom periodu. Privremeno odsustvo sa posla ukljuuje odsustvo zbog bolesti, povrede, praznika, odmora, trajka ili zatvaranja pogona (engl. lockout), odsustvovanja zbog obrazovanja ili obuke, porodiljskog i roditeljskog odsustva, smanjenja ekonomske aktivnosti, privremene dezorganizacije ili suspenzije sa posla zbog vremenskih nepogoda, kvarova, nedostatka sirovina, goriva, tokom kojeg nije naruen formalni status zaposlenosti. Prema odrednicama rezolucije, kategorija samozaposlenih obuhvata poslodavce, osobe koje rade samostalno, lanove zadruga, neplaene pomaue lanove domainstva angaovane u porodinom poslu, osobe angaovane u proizvodnji ekonomskih dobara i usluga za potronju u domainstvu (samo ako takva proizvodnja daje znaajan doprinos ukupnoj potronji u domainstvu).
19
20 21
22
82
2) oni koji imaju preduzee ali ne rade: osobe koje imaju preduzee, farmu ili pruaju sluge, a koje su privremeno odsustvovale sa rada zbog specinih razloga (Ibid).23 Kategorija nezaposlenih obuhvata sve osobe iznad odreene starosne granice, koje su tokom referentnog perioda ispunjavale sledee uslove: a) Nisu bile zaposlene niti obavljale rad u bilo kom obliku gore denisanom; b) Trenutno su dostupne za radno angaovanje, odnosno, mogu da ponu da rade odreenom roku; c) Trae zaposlenje, odnosno preduzimaju odreene korake24 u referentnom periodu da pronau zaposlenje ili se samozaposle. Ekonomski neaktivna populacija obuhvata sve osobe, bez obzira na starost, ukljuujui i osobe ispod starosnih granica denisanih za aktivnu populaciju, koje nisu bile ekonomski aktivne prema ranije izloenoj deniciji ekonomski aktivnog stanovnitva. Ova kategorija obuhvata sve osobe koje nisu bile ni zaposlene ni nezaposlene tokom referentnog perioda zbog: a) b) c) d) Obrazovanja Angaovanja u obavezama vezanim za domainstvo Penzionisanja, starosti Ili drugih razloga, poput bolesti, nesposobnosti, invaliditeta i sl.
Ova kategorija obuhvata sledee funkcionalne pod-kategorije: a) Studente i uenike b) Domaice/domaine c) Lica sa prihodima (penzionere, osobe koje se izdravaju od rente i sl.) d) Ostale (osobe koje se izdravaju od socijalne pomoi, privatne nansijske pomoi, deca koja ne pohaaju kolu, itd.).
23 Osobe koje su se nalazile u statusu pripravnika i koje su dobijale nadoknadu za rad bilo u novcu ili naturi spadaju u kategoriju plaenog rada, kao i pripadnici oruanih snaga. Takoe, studenti, domaice i druge osobe koje su preteno bile angaovane u ne-ekonomskim aktivnostima tokom referentnog perioda, ali u u istovreme bile ukljuene u plaeni ili samostalan rad, ulaze u kategoriju zaposlenih, a dalje se razvrstavaju prema istim principima kao i ostali (Ibid). Ovi koraci obuhvataju: registraciju kod agencija i slubi za zapoljavanje, prijave poslodavcima, obilaenje poslodavaca, oglaavanje u novinama i praenje oglasa u novinama i na internetu, traenje pomoi od prijatelja, roaka i poznanika da se pronae posao, nabavljanje zemljita, opreme, nansijskih sredstava, dozvola potrebnih za pokretanje sopstvenog posla.
24
83
Rezolucijom se preporuuje da, kada je potrebno, nove funkcionalne kategorije mogu biti uvedene kako bi se identikovale osobe koje su angaovane u neplaenom dobrovoljnom radu i druge osobe koje su angaovane u marginalnim aktivnostima koje izlaze iz okvira ekonomskih aktivnosti (Ibid). Imajui u vidu ranije izlaganje o irem shvatanju rada, ekonomskih, proizvodnih i reproduktivnih aktivnosti, ove vodee denicije kojih se danas pridrava veina analiza podruja rada ostavljaju i dalje izvesne nedoumice, ma koliko nastojale da obuhvate razliite forme radnih aktivnosti. ini se da ve sama odrednica ekonomski aktivne populacije nije posve adekvatna, jer iskljuuje odreene kategorije angaovane u zonama izvan okvira denisanih rezolucijom. Recimo, da li bismo za baku, penzionerku, koja svakodnevno uva unuie i priprema obroke za porodicu svoga sina ili erke, rekli da je ekonomski neaktivna? Ili, da se posluimo izjavom jedne od ispitanica iz istraivanja Meg Lukston u Kanadi: Kada razmiljam o tome ta radim svaki dan kuvam obroke za svoju porodicu, pripremam cerealije za doruak i sendvie za ruak, a meso i krompir za veeru. Nita neobino. Ali kada pomislim na sve one hiljade drugih ena koje to isto ine, onda shvatim da ja ne pravim samo porid (vrsta jela, prim. autorke). Ja sam deo itave armije ena koje hrane zemlju. (Luxton, 1980, nav. prema Tili i Tili, 1998: 22). Istini za pravo, za pomenutu baku se ne moe rei da je uesnica u tritu rada u strogom smislu, jer njen rad nije na ponudi slobodne razmene. Ona ne trai zaposlenje i ako bi je neko pozvao da radi za platu, verovatno bi odbila, jer njen ekonomski angaman nije ni motivisan novanom nadoknadom. Ali, da li je to iskljuuje iz radne snage? Ona obavlja rad i proizvodi upotrebnu vrednost. Zamislimo da nije nje ili njene spremnosti da se posveti porodici, ta porodica bi verovatno morala da plati privatnu trinu uslugu ili se osloni na podrku javnih usluga ako su dostupne. Otuda i potreba da se ovaj segment ekonomije nazove ekonomijom socijalne brige, ali prema postojeim denicijama, veliki broj osoba angaovanih u ovoj ekonomiji nee se smatrati radnom snagom i bie klasikovan u kategoriju ekonomski neaktivnih. Konceptualno, radna snaga predstavlja proizvodni potencijal ljudi u jednoj ekonomiji, pri emu zaposleni predstavljaju iskorien rad, a nezaposleni nedovoljno iskorien rad. Stopa uea u radnoj snazi, ili stopa aktivnosti, predstavlja udeo aktivnih u stanovnitvu radnog uzrasta i ukazuje zapravo na udeo proizvodnog potencijala u stanovnitvu radnog uzrasta (odnosno deo stanovnitva koji moe biti angaovan u ekonomskim aktivnostima). Meunarodna organizacija rada je svesna izvesnih slabosti koje su prisutne u aktuelnim denicijama i metodologiji, posebno sa stanovita registrovanja rada
84
ena. U dokumentu ene na tritu rada: merenje napretka i identikovanje izazova (ILO, 2010a) na slabosti je ukazano na sledei nain (tabela 3). Tabela 3: Komponente iskorienosti rada: Klasini okvir radne snage
Indikator/ Denicija komponenta Suma osoba koje Radna snaga su zaposlene ili nezaposlene Interpretacija Ali...
Aktuelni proizvodni potencijal Videti denicije ekonomije ...takoe ukljuuje neku nedovoljnoiskorienu radnu snagu (obeshrabrene radnike25 i dr.), tj. neke elemente proizvodnog potencijala. ...takoe ukljuuje neki nedovoljno iskorieni rad ukoliko je re o malom broju radnih sati, niska zarada ili neusklaenost kvalikacija (podzaposlenost i osobe zaposlene u neadekvatnim uslovima26) ili o kategoriji koja ima zaposlenje ali ne radi. ...uska denicija iskljuuje neke kategorije (obeshrabrene radnike i druge koji su svrstani u neaktivne)
Neaktivni
Suma osoba koje nisu ni zaposlene ni nezaposlene
Populacija koja se ne ukljuuje u ekonomsku aktivnost (neiskoriena)
Zaposleni
Osobe koje su radile samostalno ili za platu bar jedan sat tokom referentnog perioda
Iskorieni rad
Nezaposleni
Osobe koje nisu radile, spremne su da rade i aktivno trae zaposlenje
Nedovoljno iskorien rad
25
26
Pod obeshrabrenim radnicima podrazumevaju se osobe koje ne mogu da se svrstaju u nezaposlene zbog toga to nisu aktivno traile zaposlenje tokom poslednje etiri nedelje, odnosno u referentnom periodu. Ove osobe su obeshrabrene prethodnim neuspenim pokuajima, pa su odustale od traenja zaposlenja, mada bi se mogle ukljuiti u rad ukoliko bi im posao bio ponuen. Podzaposlenost ili neadekvatna zaposlenost predstavljaju oblike radnih angamana u kojima je radno vreme krae od eljenog, plata niska a radno mesto podrazumeva kvalikacije nie od onih koje zaposleni poseduje.
85

...blago potcenjena zbog iskljuivanja nekih kategorija (obeshrabrenih radnika i drugih koji su svrstani u neaktivne)
Stopa aktivnosti
Radna snaga/ stanovnitvo radnog uzrasta * 100
Relativna veliina aktuelnog proizvodnog potencijala u ekonomiji
Stopa neaktivnosti
Neaktivni/ stanovnitvo radnog uzrasta * 100 Zaposleni/ stanovnitvo radnog uzrasta * 100
Stopa zaposlenosti
Stopa
Nezaposleni/radna snaga * 100
...blago precenjena Relativna veliina aktuelnog zbog ukljuivanja neproduktivnog potencijala u nekih kategorija ekonomiji (obeshrabrenih radnika i drugih) ...blago precenjena Udeo iskorienog rada u zbog ukljuivanja ekonomiji nekih kategorija podzaposlenih ...moe biti preuska Relativna veliina nedovoljno zato to su drugi iskorienog rada u oblici nedovoljno proizvodnom potencijalu iskorienog rada svrstani meu ekonomije zaposlene i neaktivne.
Izvor: ILO, 2010a: 10.
Izloeni (danas dominantni) koncept radne snage istovremeno je i preuzak i preirok. Ve smo ukazali kako neke oblike rada iskljuuje, a opet stoje i prigovori da je previe obuhvatan (svrstava u zaposlene osobe koje su radile tek jedan sat u referentnom periodu), te ne omoguuje preciznije uvide u nedovoljnu iskorienost radne snage. Nezaposlenost se denie vrlo usko, pa su neke zemlje pribegle labavijim denicijama nezaposlenosti. Zbog potrebe da se neiskorienost enskog rada preciznije izmeri, ILO je predloio i alternativni okvir (tabela 4). Tabela 4: Komponente neiskorienosti rada: redefinisani okvir
Indikator/komponenta a) Nedovoljno iskorien rad zbog kratkog vremena Denicija Osobe koje su radile ispod odreenog broja sati, a koje ele i mogu da rade due radno vreme 1) Zaposleni sa punim radnim vremenom iji je dohodak ispod odreene denisane linije Interpretacija Nedovoljna iskorienost proizvodnih kapaciteta zaposlene populacije u smislu duine radnog vremena
b) Zaposlenost sa niskim zaradama
Neadekvatne zarade
86
2) Osobe koje rade krae od punog radnog vremena sa niskom zaradom po satu 3) Osobe koje rade due od punog radnog vremena sa niskim prihodima Zaposleni na radnim mestima koja zahtevaju kvalikacije nie od njihovog obrazovanja Osobe koje nisu ekonomski aktivne i dostupne su za rad, koje su traile posao tokom poslednjih 6 meseci, ali nisu u poslednje 4 nedelje, zbog obeshrabrenosti neuspenim pokuajima. Nedovoljna iskorienost proizvodnog kapaciteta zaposlenog stanovnitva u smislu kvalikacija (delimino izgubljena dobit od investicija uloenih u njihovo obrazovanje)
c) Zaposleni ije kvalikacije nisu dovoljno iskoriene
d) Obeshrabreni radnici
Nedovoljna iskorienost produktivnog potencijala ekonomije zbog obeshrabrenosti da se trai posao.
Osobe koje nisu ekonomski aktivne, koje su dostupne za rad, ali e) Drugi neaktivni dostupni koje nisu aktivno traile za rad posao tokom poslednje 4 nedelje iz razloga drugih osim obeshrabrenosti. Nedovoljna iskorienost rada Suma komponenti od a do e + nezaposleni
Nedovoljna iskorienost produktivnog potencijala ekonomije zbog drugih razloga (npr. nisu znali gde da trae posao) Stepen neadekvatne razmene izmeu ponude i tranje rada
Izvor: ILO, 2010a: 25.
Ovaj redenisani koncept sa odgovarajuim indikatorima, primenjen je na podacima koji su bili dostupni za sedam zemalja. Rezultati su pokazali da novi indikatori ukazuju na vee rodne nejednakosti nego to to ine standardni indikatori, u smislu da je neiskorienost enske radne snage vea nego neiskorienost muke (Ibid: 24). Ili, ako preformuliemo nalaz u duhu naeg stanovita, podaci ukazuju da je ukljuenost ena u radnu nagu sa najproduktivnijim potencijalom uporedno manja u odnosu na mukarce. Naalost, podaci na osnovu kojih bi bilo mogue primeniti navedeni koncept u naem istraivanju, nisu bili dostupni, pa bi trebalo razmiljati o mogunostima da se ubudue ovakva analiza sprovede na podacima Ankete o radnoj snazi.
87
Segregacija na tritu rada

Pristup tritu rada, odnosno, participacija u radnoj snazi, tek je poetni aspekt ispoljavanja i ispitivanja rodnih nejednakosti na tritu rada. Ovaj aspekt vie ukazuje na nejednakosti na granicama trita rada u odnosu na ostale forme ekonomskog angamana populacije i ukazuje na njihovu poroznost, odnosno otvorenost za drutvene aktere razliitih karakteristika. On je od izuzetnog znaaja jer ukazuje na nejednakosti koje se javljaju pri ukljuivanju u sistem proizvodnje dobara, u mogunostima sticanja statusa produktivnog potencijala u drutvu kao i nagrada za taj status, odnosno participaciju. Meutim, kada se panja usmeri iskljuivo na prostor trita rada, dakle unutar njegovih granica, moe se uoiti irok spektar novih formi nejednakosti. One se ispoljavaju kao nejednakosti u ansama da se na tritu rada zauzmu odreeni poloaji, ili da se ukljui u pojedine segmente trita rada koji se razlikuju prema nizu kriterijuma i karakteristika: sektorima delatnosti, stabilnosti zaposlenja, kvalikovanosti radne snage, stepenu regulacije, koliini moi, autonomije aktera rada, visini zarada i sl. Onda kada su nejednakosti u ansama izraene, postoji i znaajna tendencija da se ene i mukarci natproseno koncentriu u pojedinim poloajima ili segmentima trita rada. U tom sluaju zapravo se javljaju procesi rodne segregacije na tritu rada. Ve je pomenuto da su znaajan doprinos prouavanju trita rada kao prostora sa nejednakim poloajima dale teorije dualnog trita rada i teorije segmentacije trita rada. Prema ovim teorijama, pojedinani poslovi se grupiu u odreenim oblastima trita rada. Izmeu ovih skupova poslova postoje sistematske razlike u brojnim karakteristikama. Tako su pojedini autori pokazali da su vie zarade, pristup obuci na radnom mestu i mogunosti da se autonomno denie radno vreme meusobno pozitivno korelirani, a negativno korelirani sa uestalou nadzora, repetitivnou rada i rizicima od gubitka posla (Jencks, Perman, Rainwater, 1988). Uoavanje ovakvih pravilnosti u grupisanju poslova, odnosno radnih mesta, inspirisalo je koncept segmentacije trita rada. Segmentacija ne ukazuje samo na grupisanje poslova, ve i na prepreke u pokretljivosti izmeu tih skupova poslova. Radnici esto itav radni vek provedu u istom segmentu. A svaki segment deluje po drugaijim pravilima, ima razliite sisteme kvalikacija i regrutuje zaposlene iz razliitih socijalnih mrea (Tili i Tili, 1998: 171). Rajh i saradnici shvataju segmentaciju trita rada kao istorijski proces njegove podele na pod-trita, odnosno segmente, koji se meusobno razlikuju u brojnim karakteristikama i pravilima ponaanja. Segmentacija moe biti horizontalna i vertikalna, a autori prepoznaju etiri kljuna procesa segmentacije koja su oblikovala trita rada u razvijenim industrijskim drutvima. Prvi je vodio podeli trita rada na primarno i sekundarno, pre svega prema karak88
teristikama stabilnosti. Poslovi u primarnom segmentu zahtevaju i razvijaju stabilne radne navike, obezbeuju obuku na radu, relativno visoke zarade i mogunost napredovanja. Poslovi u sekundarnom segmentu ne zahtevaju, a esto i obeshrabruju stabilne radne navike, nude niske zarade, obeleeni su visokom uktuacijom, a anse za napredovanje su male. Drugi proces je vodio daljoj segmentaciji unutar primarnog trita rada na podreene i nezavisne primarne poslove. Podreeni primarni poslovi su rutinski i podstiu razvoj personalnih karakteristika kao to su zavisnost, disciplina, potovanje pravila i autoriteta i prihvatanje ciljeva preduzea. U ovom segmentu koncentriu se proizvodni industrijski i neproizvodni inovniki poslovi. Za razliku od njih, nezavisni primarni poslovi podstiu i zahtevaju kreativnost, sposobnosti reavanja problema, inicijativnost. U ovom segmentu visoka je dobrovoljna uktuacija a individualna motivisanost i postignua visoko su nagraeni. Trei proces vodi rasnoj, a etvrti rodnoj segregaciji trita rada. Naime, pojedini poslovi su rasno etiketirani, na temelju predrasuda i diskriminativnih institucija trita rada, pri emu geografska segregacija ima vanu ulogu u odravanju rasnih segmenata trita rada. Po slinom principu pojedini poslovi su rodno etiketirani, pa je pristup ovim poslovima ogranien za pripadnike drugog roda (Reich, et al, 1973). Kako dolazi do segmentacije trita rada? Tili i Tili navode da se veina objanjenja moe svrstati u funkcionalnu ili istorijsku perspektivu. Funkcionalistiko stanovite najvanije razloge pronalazi u principima ekasnosti. Uslovi kao to su mogunosti napredovanja, plata, stabilnost zaposlenja, najee su povezani sa poloajima za koje su potrebne vrednovane kvalikacije ili znanja, zbog toga to su znaajnije za uspeno funkcionisanje sistema. Podela tranje na tritima roba i usluga u stabilni i uktuirajui segment, dovodi i do podela izmeu velikih rmi na primarnom tritu rada i malih na sekundarnom, ili na stabilno jezgro radne snage i uktuirajuu periferiju radne snage na tritu rada ili u pojedinanoj kompaniji. Istorijski pristupi, pak, naglaavaju razliite korene segmentacije trita rada. Stinkomb je uoio da mnogi poslovi i organizacije zadravaju forme jo iz perioda u kome su prvi put uspostavljeni (npr. eleznica, zanatska proizvodnja). Rajh i saradnici smatrali su da je segmentacija posledica nastojanja poslodavaca da uspostave kontrolu nad radnom snagom najpre preko dekvalikacije, a potom preko podela nastalih tokom razvoja sindikalnog organizovanja (Tili i Tili, 1998: 174175). Meutim, ovo jo uvek ne objanjava zato i kako dolazi do segregacije pojedinih drutvenih grupa na tritu rada. Odnosno, ako se poslovi diferenciraju na razliite segmente prema nizu karakteristika, zato se pojedine drutvene grupe natproseno koncentriu u odreenim segmentima? Tili i Tili smatraju da su organizacija trita rada i socijalna segregacija logiki dva odvojena procesa, ali da manevri poslodavaca i zaposlenih esto ine da oni ko89
incidiraju. Do segregacije dolazi prilikom usklaivanja radne snage sa radnim mestima. Ovo usklaivanje obuhvata tri procesa: zapoljavanje, unapreenje i odvajanje (bilo preko otputanja ili svojevoljnog naputanja organizacije) (Ibid: 182). U najjednostavnijem neoklasinom modelu, usklaivanje radne snage sa radnim mestima odvija se kroz uzajamni proces potrage. Poslodavci trae najjeftinije radnike koji poseduju humani kapital potreban za dati posao (ili najkvalikovanije radnike dostupne po odreenoj ceni). Radnici trae najbolje plaene poslove koje mogu nai na nivou svojih kvalikacija. Obe strane su voene principom produktivnosti: na jednoj strani re je o produktivnosti u procesu proizvodnje, na drugoj strani, re je o produktivnosti u kontekstu ostvarivanja ciljeva radnika da maksimiziraju svoje zadovoljstvo. Dakle, unutar granica, poslodavci preferiraju jeftin i bolje kvalikovan rad. Meutim, poslodavci u praksi ne vre efektivne potrage za najjeftinijim potencijalnim radnicima datog kvaliteta, koji su obino ene, stariji radnici i predstavnici rasnih i etnikih manjina (Ibid). Reskin i Rus su ukazale da redovi poslova opisuju relativnu poeljnost poslova iz perspektive radnika, ali redovi kvaliteta (koji su u analizi autorki denisani kao rodni redovi) ureuju poredak meu radnicima iz perspektive poslodavaca. Radnici koji se nalaze na viim pozicijama u redovima kvaliteta bre se i dalje pomeraju u redovima poslova. Obe strane u proces ulaze sa irim interesima nego to su cena rada, kvantitet i kvalitet radne snage i sl. Potpuniji model, kojim se nastoje objasniti procesi usklaivanja radne snage sa radnim mestima, prema miljenju autorki, mora obuhvatiti i socijalne odnose kako bi se razotkrili ovi iri interesi. Stoga se ispitivanje procesa usklaivanja mora proiriti na druge vane faktore, kao to su individualne preferencije, socijalne mree, pregovaranje i inercija (Reskin, Roos, 1990). Ovi faktori se preklapaju i meusobno osnauju. Na primer, poslodavac moe zaposliti manje kvalikovanog radnika, ali koji je pripadnik njegove etnike grupe. Radnik moe prihvatiti manje plaen posao da bi radio sa prijateljima i sl. Tako poslodavci i radnici zapravo streme viestrukim ciljevima koji su posledica ograniene racionalnosti (Ibid). Elison Mekiven Skot navodi itav niz faktora koji dovode do rodne segregacije na tritu rada. Kulturno utemeljeni stavovi o rodu i radu imaju izuzetno veliku ulogu jer predstavljaju pozadinske, netransparentne, temeljne pretpostavke o rodnim ulogama i odnosima. Autorka prepoznaje tri kljuna kulturna aksioma koji se nalaze u pozadini iskljuivanja ena sa trita rada ili njihovog ograniavanja na pojedina zanimanja: shvatanje uloge ene u porodici kao prirodne, shvatanje odnosa izmeu mukaraca i ena kao odnosa nadreenosti i podreenosti i shvatanja koja su povezana sa imanentnim rodnim razlikama (na primer, da su mukarci racionalni a ene emotivne). Ovi
90
stavovi se usvajaju tokom procesa socijalizacije i prenose izmeu generacija, pa nije lako uticati na njihovu promenu. Statistika diskriminacija takoe predstavlja vaan oblik diskriminacije. Re je o praksi da se pojedinanom akteru pripisuju osobine za koje se veruje da su svojstvene grupi kojoj pripada. Tako poslodavci nee zapoljavati ene na temelju predrasude da su ene generalno manje produktivne, ili nee zapoljavati ene uzrasta za koji se pretpostavlja da je uzrast za raanje i podizanje dece i sl. Pored toga, stavovi i individualne odluke poslodavaca i radnika oblikovani su istorijskim procesima tokom kojih su brojna zanimanja dobila oznaku enskih ili mukih. Zakonski faktori mogu se ispoljiti preko ogranienja slobodnom ulasku u zanimanja bilo time to neposredno propisuju uslove koji proizvode prepreke ili to ne sankcioniu diskriminativna ponaanja poslodavaca (MacEwen Scott, 1994). Prouavanje segregacije na tritu rada sa stanovita teorija dualnog trita rada ili teorija segmentacije trita rada, suoava se u praksi sa nizom prepreka i ogranienja. Ako izuzmemo teorijske probleme u denisanju sloenih kombinovanih kriterijuma na osnovu kojih se identikuju razliiti segmenti trita rada, moe se navesti jo itav niz prepreka koje proistiu iz nedostupnosti sistematskih podataka o pojedinim aspektima segmentacije i zatim segregacije na viim nivoima agregacije, i to posebno u uporednim okvirima. Zbog toga se u prouavanju rodne segregacije na tritu rada istraivanja najee fokusiraju na pojedine dimenzije koje se smatraju kljunim. Jedna od takvih dimenzija je rodna segregacija prema zanimanjima. Pored toga, u literaturi o rodnim nejednakostima na tritu rada panja se posveuje i segregaciji prema sektorima delatnosti, kao i vertikalnoj segregaciji koja nastaje kao posledica ogranienih ansi za napredovanje na rukovodee poloaje. Ovaj poslednji oblik se preklapa sa segregacijom prema zanimanjima, dok segregacija prema sektorima delatnosti, ne opisuje dovoljno dobro nejednakosti, s obzirom da predstavlja horizontalni oblik segregacije. Ipak, razliita istraivanja su pokazala da ene ee nego mukarci rade u malim i rmama sa radno intenzivnom tehnologijom proizvodnje (England, 1992). Rodna segregacija prema zanimanjima se moe meriti preko objektivnih ili subjektivnih pokazatelja. Objektivne mere se konstruiu izraunavanjem rodne proporcije u zanimanju, na osnovu istraivanja ili popisnih podataka. Ova metoda je uspeno koriena u velikom broju studija, a njena prednost je u tome to omoguuje da se stepen rodne segregacije izmeri vrlo precizno, ali i u tome to omoguuje uporedivost podatka u uslovima kada se koriste iste klasikacije zanimanja. Najvei nedostatak ove metode je to to je jedinica merenja zanimanje, a ne posao, a rodna segregacija je visoko osetljiva na nain na koji su klasikovani podaci o zanimanjima i kako su agregirani. Pojedine autorke ukazuju da je segregacija najizraenija upravo na nivou najvee dea91
gregacije podataka, to jest na nivou poslova ili ak radnih zadataka (MacEwen Scott, 1994). Zanimanja su skupovi poslova i najvei broj konvencionalnih klasikacija zanimanja predstavljaju agregate tih skupova. Proces agregacije moe prikriti meru segregacije. Na primer, zanimanje nastavnik e agregirati uiteljice u osnovnim kolama sa (preteno mukim) profesorima u srednjim kolama. Zanimanje ista e obuhvatiti muke istae ulica i enske istaice kancelarija, i sl. Neka zanimanja su homogenija nego druga, pa su manje osetljiva na efekte agregiranja. Stoga su objektivne mere segregacije najbolje kad su utemeljene na visoko deagregiranim podacima. Subjektivne mere mogu prevladati ove nedostatke, ali su visoko podlone efektima naina na koje je postavljeno pitanje, individualnog razumevanja kljunih pojmova kao to su posao, rad, radno mesto i sl. (Ibid: 6). Merenje rodne segregacije najee dobija oblik utvrivanja stepena u kome data situacija odstupa od standarda potpune integracije, putem takozvanog indeksa segregacije. Potpuna integracija bila bi ostvarena kada bi mukarci i ene uestvovali u svakom zanimanju sa identinom proporcijom kojom uestvuju u ukupnoj radnoj snazi. To znai da se ovim indeksom zapravo utvruje mera u kojoj uee ena i mukaraca u pojedinim zanimanjima (ili drugaije denisanim segmentima trita rada) odstupa od uea u radnoj snazi. Rodna segregacija na radnom mestu ima i zike i socijalne oblike, a moe biti rezultat ogranienja ili izbora. Brojna istraivanja, meutim, ukazuju da ogranienja imaju vaniju ulogu u procesima rodne segregacije (MacEwen Scott, 1994). Naime, institucionalni, zakonski okviri, norme, obiaji, sistemi vrednosti, socijalne strukture, vani su faktori koji oblikuju uslove na tritu rada i dovode do razliitih formi rodne segregacije. Oni nekada deluju posredno, preko ogranienih mogunosti obrazovanja i sticanja kvalikacija potrebnih za pristup odreenim poslovima i segmentima trita rada, a nekad direktnije preko dostupnosti resursa potrebnih, recimo, za pokretanje sopstvenog posla. Vanu ulogu imaju i socijalne mree, jer se preko njih ire informacije o dostupnim poslovima ili radnicima, povezuju akteri i sl. Meutim, onda kada su drutvene grupe socijalno segregirane, takve su i njihove mree, pa su i njihovi dometi za ukljuivanje pripadnika na trite rada ogranieni na pojedine segmente. Neto kasnije bie izloen i nain na koji e segregacija biti analizirana u ovoj studiji. No, pre toga, potrebno je ukazati na jo jedan kljuni aspekt rodnih nejednakosti na tritu rada nejednakosti u zaradama.
Rodne nejednakosti u zaradama

Razlike u zaradama predstavljaju jedan o kljunih pokazatelja rodnih ekonomskih nejednakosti. Iako je ovaj aspekt nejednakosti tesno povezan sa
92
prethodnim, vano je pristupiti mu zasebno, jer je re o drugaijem problemu. Rodne razlike u zaradama najee se deniu kao rodni jaz u plaenosti (engl. gender pay gap), a zbog znaaja koji im se pridaje u objanjenju ukupnih rodnih ekonomskih nejednakosti, one predstavljaju vrlo vano podruje prouavanja u ekonomiji i sociologiji i praenja stanja u zvaninim statistikama. U prouavanju rodnog jaza u plaenosti, kao i objanjenju njegovog porekla, mogu se uoiti pristupi razliitih teorijskih zalea: od teorije o humanom kapitalu, stanovita o dualnom, unutranjem tritu rada, segmentaciji trita rada, teorija o konkurenciji, strukturalistiki i post-strukturalistiki pristupi i dr. Neoklasina ekonomija obino denie diskriminaciju na tritu rada kao nejednako nagraivanje zaposlenih za rad jednake produktivnosti. Prema oceni neoklasinih ekonomista, znaajan deo jaza u zaradama moe se objasniti trinim uslovima ili razlikama u obrazovanju i humanom kapitalu, kao i dodatnim pokazateljima produktivnosti. Diskriminacija se pripisuje rezidualnoj, neobjanjenoj komponenti razlika u zaradama (Figart, 1999). Jaz u zaradama izmeu ena i mukaraca moe da se izrauna na vie naina. Jedan od osnovnih je odnos prosenih zarada, to pokazuje uee prosenih zarada ena u zaradama mukaraca. esto se relativan poloaj ena u odnosu na mukarce, kada su zarade u pitanju, daje kao procentualni iznos za koji mukarci zarauju vie u odnosu na ene. Procentualni odnos razlike prosenih zarada mukaraca i ena po asu i prosenih zarada mukaraca po asu (takozvani unadjusted gender pay gap) predstavlja metod na osnovu koga se u zvaninoj statistici EU prati jaz u zaradama. Meutim, jedan od najpreciznijih naina da se jaz u zaradama izrauna tako da iskae meru diskriminacije, predstavlja razlaganje jaza na razliite komponente. Tako jedna komponenta pokazuje deo razlike koji je pod uticajem nekih objektivnih karakteristika zaposlenih mukaraca i ena (kao to su obrazovanje, radno iskustvo, grana delatnosti i sl.), dok druga komponenta pokazuje razlike u vrednovanju mukaraca i ena u uslovima istih karakteristika. Na taj nain identikovan jaz neposrednije ukazuje na meru diskriminacije iskazanu kroz razlike u plaenosti. Nezadovoljni objanjenjima neoklasinog pristupa autori i autorke ekonomske feministike orijentacije ukazali su na znaaj segmentacije trita rada, ali i drugih institucionalnih i ne-trinih faktora, u objanjenju jaza u zaradama. Dok neoklasini ekonomisti naglaavaju da razlike u zaradama proistiu preteno iz niih investicija u humani kapital, ovi autori i autorke ukazuju da su razlike u produktivnosti uslovljene irim socijalnim institucijama. Dugotrajna istorija rodne podele rada, stanovita po kojima ene ne zasluuju porodinu platu, prakse diskriminacije u zapoljavanju i unapreivanju na vie poloaje, doprinose nejednakostima u zaradama. Istraivanja su pokazala
93
da je jaz u plaenosti manji u zanimanjima u kojima dominiraju ene, mada su i u njima malobrojni mukarci vie plaeni (Ibid). Trajman i Hartman su meu prvima pokazali da je uee ena u datom zanimanju negativno korelirano sa visinom zarada (Treiman, Hartmann, 1981). Njihova metodologija je primenjena u brojnim istraivanjima, a premetanje fokusa izuavanja na rodnu segregaciju prema zanimanjima dovelo je do novog znaajnog pokazatelja nejednakosti: uticaja uea ena u zanimanju na nivo zarada. Efekti profesionalne segregacije na jaz u zaradama upotrebljeni su kao kljuni argument u zagovaranjima za formulisanje politika jednake plaenosti za rad iste vrednosti. Meutim, smatra se da pojedinani indikator nejednakosti u zaradama vie skriva nego to otkriva realno stanje. U industrijalizovanim zemljama dolo je do opadanja realnih zarada mukaraca i do vee polarizovanosti zarada meu enama. Globalno ekonomsko restrukturiranje ubrzalo je ujednaavanje zarada mukaraca i ena na dole (Figart, 1999). Princip jednake plaenosti za rad jednake vrednosti usvojen je kao jedan od najvanijih meunarodnih principa za uspostavljanje vee rodne jednakosti. Ovaj princip denisan je Konvencijom o jednakoj plaenosti Meunarodne organizacije rada (No. 100), koja je usvojena jo 1951. godine, a koju je do 2006. godine, ratikovalo preko 160 drava.
Okvir za analizu rodnih nejednakosti na tritu rada u EU i Srbiji

Analiza rodnih nejednakosti na tritima rada u Evropskoj uniji i Srbiji usmerie se na dva osnovna aspekta ovih nejednakosti, od kojih e svaki biti prouen preko nekoliko kljunih dimenzija i na osnovu indikatora koji su relativno iroko prihvaeni u naunoj literaturi, i u zvaninim statistikim praenjima usklaenim sa standardima Meunarodne organizacije rada i Eurostata. Prvi aspekt tie se prvenstveno mogunosti da se ukljui u trite rada i da se obezbedi zaposlenost, dok se drugi odnosi na nejednakosti u poloajima na tritu rada i nagradama za ostvareni rad. Nejednakosti u ansama za participaciju u radnoj snazi, bie analizirane preko osnovnih karakteristika aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti ena i mukaraca. Nejednakosti u poloajima na tritu rada bie ispitivane preko niza dimenzija: uea u formalnom i neformalnom tritu rada, poljoprivrednom i nepoljoprivrednom sektoru, u zaposlenosti sa punim i deliminim radnim vremenom, segregacije prema zanimanjima, horizontalne sektorske segregacije, mogunosti napredovanja na rukovodee poloaje i participacije u razliitim segmentima radne snage denisanih na osnovu vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju i radne autonomije, kao i preko rodnog jaza u zaradama.
94
2.1.2. Rodne nejednakosti na tritima rada u EU

Da bi se potpunije razumeli savremeni trendovi u poloaju ena i mukaraca na tritima rada u EU, potrebno je sagledati ih u drutveno-istorijskom kontekstu. Zbog toga e najmarkantniji istorijski trendovi rodnih nejednakosti na tritima rada biti vrlo saeto prikazani. Velike promene u participaciji ena u radnoj snazi desile su se sa industrijalizacijom i razvojem kapitalizma u Zapadnoj Evropi. Pre ovih krupnih drutvenih promena u domainstvima koja nisu pripadala aristokratiji ili slojevima gradskih zanatlija27 bilo je uobiajeno da itava porodica (ukljuujui i decu) bude angaovana u radu, bilo u okviru poljoprivredne proizvodnje ili nekog oblika kune industrije28. ene i rad nisu bili nekompatibilni. U ranim fazama industrijalizacije, radni angaman ena i dece je nastavljen, jednim delom zbog toga to su domainstva sada morala da se oslone iskljuivo na prodaju sopstvenog rada i to u uslovima vrlo dinaminih promena, drugim delom zbog rastuih potreba industrijskog kapitalizma da apsorbuje velike koliine radne snage u uslovima radno intenzivnih tehnologija proizvodnje. Netano bi bilo rei da rodna podela rada nije postojala i pre toga, u uslovima preovlaujue poljoprivredne proizvodnje u okviru domainstva. Naprotiv, ene su uvek bile subordinisane mukoj glavi domainstva. U tom smislu, rodni odnosi su na izvestan nain preneti u novu industrijsku i kapitalistiku strukturu (Charles, 1993: 96). Tokom napretka industrijalizacije i razvoja kapitalizma, prvo deca bivaju iskljuena iz sfere rada, a za njima i veina ena. U vezi sa razlozima istiskivanja ena iz radne snage u ovom periodu postoje razliita objanjenja. Prema jednom objanjenju, njihovo ograniavanje na sferu brige o porodici i domainstvu predstavljalo je najjeftiniji nain da se obezbedi reprodukcija radnike klase za potrebe kapitala. Tokom 19. veka radno vreme dece i ena je smanjivano, a zatitno reformatorsko zakonodavstvo je postepeno iskljuilo decu iz sfere rada i ukljuilo u obrazovni sistem, uvoenjem obaveznog obrazovanja. To je produilo period zavisnosti dece od roditeljske brige i smanjilo, mada ne i eliminisalo uee ena u radnoj snazi. Ovaj proces se poklopio sa smanjenjem potranje za radnom snagom nakon poetnih faza radno intenzivne kapitalistike industrijalizacije (Ibid, 1993: 92). Tvrdi se da su ovi procesi bili znaajni za obezbeenje reprodukcije radnike klase, pre dravne interven27 28 Srednjevekovna zanatska proizvodnja u gradovima obavljala se u sistemu gildi kojima ene nisu imale pristupa. Kuna industrija predstavljala je zapravo jedan od vodeih oblika organizacije rada na prelasku iz feudalizma u kapitalizam i obino je predstavljala kombinovan porodini rad u poljoprivredi i tekstilnoj (ili drugoj zanatskoj) proizvodnji.
95
cije u pravcu ogranienja duine radnog vremena. Uticaj na istiskivanje ena iz radne snage imala je i sve snanija buroaska ideologija porodice. Pojedini argumenti istiu i bioloke, reproduktivne faktore. Naime, u uslovima visokog fertiliteta, ene su bile manje pouzdana radna snaga zbog estih trudnoa i roditeljstva. Opet, pojedine autorke vrlo ubedljivo istiu i da je uzrok istiskivanja bila konkurencija izmeu mukaraca i ena u radnikoj klasi. Silvija Volbi podrobno dokumentuje procese i dogaaje koji su vodili ograniavanju rada ena (up. Walby, 1990). Ona zakljuuje da su mukarci bili zainteresovani da ouvaju cenu rada i prednost u zapoljavanju, ali istovremeno i besplatan rad u odravanju domainstva i porodice. Oni su iskoristili svoje prednosti bolje sindikalne organizovanosti, te vrili pritisak da se enama onemogui uee na tritu rada (Ibid). Ovi procesi su doveli do institucionalizacije rodne podele rada u radnikoj klasi, koja je oliena u modelu takozvanog mukog hranioca porodice (engl. male bradwinner model). Meutim, u fazi razvijenog industrijalizma i kapitalizma, izmeu dva svetska rata, dolazi do izvesnih promena. Razvoj masovne proizvodnje za masovnu potronju, redenisao je granice izmeu domainstva i ire ekonomije. Domainstva su vre povezana sa trinom ekonomijom, a mogunost da se radni intenzitet u domainstvu smanji zahvaljujui novim proizvodima, otvara vie prostora za izlazak ena na trite rada. Ove promene ipak su imale najvie uticaja na mlae ene, poto se od majki i udatih ena i dalje nije oekivalo da rade, sem ukoliko bi ih na to naterala ekonomska nuda (Crompton, et al. 2007). U zemljama koje je kasnije zahvatila industrijalizacija i ovaj postepen zaokret ka izlasku ena na trite rada odigrao se kasnije. Uspostavljanje socijalistikih sistema u Centralnoj i Istonoj Evropi, dovelo je do znaajno drugaijeg poloaja ena u radnoj snazi. ene su bile masovno ukljuene u trite rada, a ekonomska participacija ideoloki se esto ocenjivala kao drutvena odgovornost. Briga o deci u velikoj meri je poivala na dravnim uslugama. Meutim, sa ulaskom u procese post-socijalistike transformacije, zaposlenost ena je znaajno opala, a rodne razlike posmatrane prema stopama zaposlenosti i nezaposlenosti se znaajno poveale. Sa odmaklim procesima transformacije ene su uspele da poboljaju poloaj na tritu rada, ali je on i dalje nepovoljniji (u smislu zaposlenosti i nezaposlenosti) nego u periodu socijalizma (UN, 2009). Pojedine autorke tvrde da pojava modela domaice u porodici sa mukim hraniocem nije sutinski bila uslovljena industrijalizacijom, ve buroaskom ideologijom. U nekim drutvima, poput Holandskog, ovaj model je uspostavljen ak i pre industrijalizacije, dok je u drugim zemljama, poput Finske, izostao kao norma.
96
U teorijama o dravi blagostanja, ove istorijske uslovljenosti smatraju se izuzetno vanim u objanjenju nacionalnih specinosti u rodnim odnosima i odnosu zaposlenosti i porodinih uloga ena (up. Esping-Andersen, 1999; Taylor-Gooby, 2004). No, bez obzira na pojedine razlike, u veem delu Zapadne Evrope, model porodice sa mukim hraniocem bio je dominantan i nakon Drugog svetskog rata, za vreme uspona drava blagostanja. On je bio prilagoen uslovima takozvanog zlatnog doba razvoja Evrope izmeu Drugog svetskog rata i 1970ih godina. Razvoj evropskih drava blagostanja tokom u ovom periodu odvijao se pod izrazito povoljnim okolnostima koje odlikuju etiri kljuna faktora: relativno kontinuiran ekonomski rast generisan preteno velikim, stabilnim proizvodnim sektorima koji su obezbeivali visoke nivoe zaposlenosti populacije; stabilne nuklearne porodine strukture koje su obezbeivale brigu o deci, nemonima, starima i drugim grupama zavisnim od tue nege; vlade sposobne da upravljaju nacionalnim ekonomijama preko irokih neo-kejnzijanskih politika koje su beleile kontinuirano nisku nezaposlenost i sigurna primanja; politike sisteme u kojima su koalicije radnika i srednjih slojeva uspevale ekasno da vre pritisak na oblikovanje politika u pravcu svojih interesa, te da obezbede odgovarajue nadoknade i usluge za svoje potrebe, kao i legitimnost poreskih posledica takvih reenja.
Stopa nezaposlenosti u ovom periodu bila je izrazito niska u proseku se kretala oko 2.6% (izmeu 1960. i 1973. godine) (Cameron, Wallace, 2002). Meutim, puna zaposlenost predstavljala je zapravo dominanto punu zaposlenost mukaraca. Od 1980ih godina, drutveno-ekonomski kontekst poinje znaajno da se menja. etiri meupovezana procesa stvaraju nove strukture stvaraju nove uslove koji nameu transformacije zapadno-evropskih drava blagostanja: (1) globalizacija sa intenziviranom meunarodnom konkurencijom, (2) restrukturiranje ekonomije obeleeno deindustrijalizacijom i porastom uea sektora usluga, (3) demografsko starenje evropske populacije i (4) promene u porodinim strukturama i funkcijama. Globalna trgovina i pokretljivost kapitala pokrenuli su proces premetanja industrijske proizvodnje u regione koje karakterie nia cena rada, slabo razvijen sindikalizam i zatita prava na radu. Tehnoloke promene uslovljene informatikom revolucijom (uporediti Castells, 2000), takoe su dovele do radikalnih promena u ekonomskim strukturama i na tritima rada evropskih drava. Procesi deindustrijalizacije znaajno su smanjili uee nekvalikovanih industrijskih radnika an97
gaovanih u masovnoj proizvodnji.29 Razvoj uslunog sektora, meutim, ne samo da nije u mogunosti da jednostavno apsorbuje viak radne snage otputene iz opadajueg industrijskog sektora (zbog neodgovarajuih kvalikacija), ve on predstavlja radno-intenzivni, nisko produktivni sektor ekonomije. irenje tercijarnog sektora podrazumeva pre svega irenje nisko produktivnih poslova koje obavlja nisko kvalikovana radna snaga, i to u rastuem procentu enska. Ovo poslednje zbog toga, to veliki broj poslova u uslunom sektoru predstavlja trine verzije poslova u domainstvu koje su ene ranije obavljale kroz neplaeni kuni rad, kao na primer, priprema i serviranje hrane, ienje i line usluge, pranje i sl. (Esping-Andersen, 1999: 105). U uslovima politika deregulacije, u procesima globalizacije i postindustrijalizacije, dolazi do znaajnih promena na tritu rada u Evropi, pre svega u obliku porasta nezaposlenosti, promena sektorskih struktura zaposlenosti, eksibilizacije radnih aranmana i feminizacije radne snage. Stopa nezaposlenosti u EU porasla je sa prosenih 2.6% iz prethodnog perioda, na 9.9% krajem 20. veka. Istovremeno, u SAD je nezaposlenost porasla sa 2.9% na 7.4% (Ibid). Krajem 20. veka Evropa gubi ekonomsku trku ne samo u poreenju sa SAD, ve i novim globalnim igraima na ekonomskoj sceni, meu kojima su i zemlje Istone Azije, Indija, Brazil i dr. Stopa nezaposlenosti u EU raste, produktivnost opada, smanjuju se investicije u nove tehnologije i nauni razvoj30. Efekti nedavne globalne ekonomske krize dodatno pogoravanju performanse evropske ekonomije31 i kao to emo videti, u nekim drutvima dovode do znaajnijih promena u pojedinim aspektima rodnih nejednakosti. Sa navedenim promenama dolazi do opadanja modela mukog hranioca domainstva i do feminizacije trita rada.
Uee u radnoj snazi

Uprkos pomenutim trendovima masovnog izlaska ena na trita rada tokom poslednjih decenija, na prostoru Evropske unije jo uvek su izraene
29 30 Izmeu 1979. i 1993. godine, u zemljama OECD, uee zaposlenost u industriji u proseku je smanjeno za 22% (Esping-Andersen, 1999: 103). Tako je 2009. godine BDP po glavi stanovnika u SAD bio za 48% vei nego u EU27. Stopa zaposlenosti je za 5% vea u SAD nego u EU, evropski radnici rade 15% manje nego ameriki, dok je stopa participacije 2004. godine bila za 9% manja (Eurostat, Johansson, et al, 2007). BDP je opao za 4% u 2009. godini, industrijska proizvodnja je pala na nivoe iz 1990ih, a 23 miliona ljudi (10% aktivne populacije) sada je nezaposleno. Javne nansije su teko pogoene decitom od 7% BDP u proseku i sa nivoima duga od preko 80% BDP. Potencijal za rast je prepolovljen, a brojni investicioni planovi, talenti i ideje bie protraeni zbog nedostatka sredstava (EC, 2010b).
31
98
rodne nejednakosti u ueu na tritu rada. Uee ena u radnoj snazi, izmereno stopom aktivnosti, i dalje znaajno zaostaje za ueem mukaraca (tabela 5). Tabela 5: Stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta (1564), prema polu, za period 20072009.
Indikator Opta Stopa aktivnosti32 Stopa zaposlenosti33 Stopa nezaposlenosti34 70.6 65.7 7.1 2007 M 77.7 72.7 6.6 63.6 58.7 7.8 Opta 71 65.8 7.0 2008 M 77.9 72.4 6.6 64.1 59.2 7.5 Opta 71 64.4 8.9 2009 M 77.6 70.3 9.0 64.4 58.5 8.8
Izvor: Eurostat, baza podataka trita rada35
Starost i obrazovanje predstavljaju znaajne faktore ukljuivanja u radnu snagu. Podaci ukazuju da se rodne razlike u stopama aktivnosti smanjuju sa viim nivoima obrazovanja, ali rastu sa starou (grakoni 5 i 6). Na nivou EU zapaaju se inverzni trendovi u kretanju stopa aktivnosti kod mlade i starije populacije. U EU27, ali i veini drava lanica, u kategorijama mladih ena i mukaraca (2024) registruje se pad stopa aktivnosti, nasuprot porastu ovih stopa kod srednjih (2554) i starijih (5564) kategorija (tabela 1, prilog 2). Ovaj trend nije nov, ve je na njega ukazano i u ranijim istraivanjima koja su se temeljila na podacima iz prethodne decenije (1990ih) (Duncan, Pfau-Enger, 2000). Trend opadanja stopa aktivnosti kod mladih objanjen je poveanjem uea u visokom obrazovanju, koje se snano podstie razvojnim politikama u EU.
32 33 34 35
Proporcija aktivnog stanovnitva (zaposlenog+nezaposlenog) u odnosu na stanovnitvo radnog uzrasta. Proporcija zaposlenih u odnosu na ukupan broj lica radnog uzrasta (15-64 godine). Proporcija nezaposlenih u odnosu na aktivno stanovnitvo radnog uzrasta. Podacima pristupljeno 15.07.2010. godine na adresi http://epp.eurostat.ec.europa.eu/ portal/page/portal/employment_unemployment_lfs/data/database
99
Grafikon 5: Stope aktivnosti mukaraca i ena prema obrazovanju36, EU27, 2009.

100 90 80
90.5 81.1 68.8 64

Mukarci ene
84.1
70 60 50 40 30 20 10 0
44.3
ISCED 0 2
ISCED 3 4
ISCED 5 6
Grafikon 6: Stope aktivnosti mukaraca i ena prema starosti EU27 2009.

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 20 24 25 54 55 64
91.7 78.3 67 57.9 58.8

Mukarci
40.4
ene

36 Prema standardizovanoj klasikaciji ISCED, kategorije 02 obuhvataju osobe bez kole i obrazovanje nie od zavrene srednje kole, kategorije 34 obuhvataju zavrenu srednju kolu i vie nivoe obrazovanja ne-univerzitetskog tipa, dok kategorije 56 obuhvataju univerzitetsko obrazovanje. http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=lfsq_agaed&lang=en http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=lfsq_agaed&lang=en
37 38
100
Ispitivanje razloga za slabije ukljuivanje ena u ponudu radne snage ukazuje na porodine obaveze i brigu o deci kao vanim faktorima ne izlaska na trite rada. Meu neaktivnim enama u EU27 15% je navelo da ne trai zaposlenje zbog brige o deci ili drugim lanovima porodice, dok je 12% navelo druge porodine razloge. U isto vreme, meu neaktivnim mukarcima samo 1% je navelo da ne trai zaposlenje zbog brige o deci, a 1.7% zbog drugih porodinih razloga. No, pitanju izlaska na trite rada u kontekstu razliitih porodinih aranmana i porodinih obaveza bie posveeno vie panje u poslednjem poglavlju ovog dela studije. Sada emo obratiti panju na razlike u zaposlenosti i nezaposlenosti mukaraca i ena. Grafikon 7: Stope zaposlenosti mukaraca i ena radnog uzrasta (1564) za odabrane zemlje u EU, 2009. godine
ene 80
73.4 72.8 73.6 68.1 72.8 67.8 66.8 60.2 62.5 60.8 57.1 59.2 57.5 56.6 56.7 48.7 46.1 38.3 69.1 70.9
Mukarci
70
60
50
40
30
20
10
0 Lt Ee Lv Fi Se Lu Cz It El Mt
Nosioci politika u EU prepoznali su problem nepovoljnog stanja na tritu rada, pa su poveanje zaposlenosti predvideli kao jedan od tri kljuna cilja u razvojnoj strategiji za period 20002010. godine. Naime, Lisabonskom strategijom, predvieno je da do kraja decenije treba ostvariti optu stopu zaposlenosti od 70%, a stope zaposlenosti ena od 60%. Meutim, ciljevi u po39 Dostupno na adresi: http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=lfsa_ ergaed&lang=en
101
gledu zaposlenosti nisu ostvareni (tabela 5). Uprkos tome to cilj u pogledu stopa zaposlenosti ena nije ostvaren, primetan je konstantan porast zaposlenosti ena, i to vei od porasta zaposlenosti mukaraca. U periodu izmeu 2003. i 2008. godine stopa zaposlenosti ena porasla je u EU27 za 4.2 procentnih poena (sa 55.0% na 59.1%), dok je stopa zaposlenosti mukaraca porasla za 2.5 procentna poena (sa 70.3% na 72.8) (EC, 2010: 2). To je rezultiralo smanjenjem razlika izmeu stopa zaposlenosti ena i mukaraca sa 15.4 na 13.7 procentnih poena. Ovaj napredak, meutim, ne menja injenicu da su stope zaposlenosti mukaraca i dalje znaajno vie od stopa zaposlenosti ena. Razlike u stopama zaposlenosti mukaraca i ena znaajno variraju izmeu drava lanica (grakon 7). Najnie stope zaposlenosti ena belee se na Malti, u Italiji i Grkoj (gde je zaposleno manje od polovine ena radnog uzrasta), dok se najvie stope (od preko 70%) belee u Danskoj i Holandiji. U tri baltike drave, Estoniji, Litvaniji i Letoniji, registruju se ak vie stope zaposlenosti ena u odnosu na mukarce. Meutim, ova promena u odnosu stopa zaposlenosti u korist ena posledica je efekata globalne ekonomske krize koja je najvie pogodila sektore u kojima su dominantno bili zaposleni mukarci (nansijski, industrijski, graevinski i sektor saobraaja). Tako je u periodu 20072008. godine stopa zaposlenosti mukaraca pala za preko 10 procentnih poena u Litvaniji, 12 u Estoniji, a ak 17 u Letoniji. U istom periodu stope zaposlenosti ena opale su za 1procentni poen u Litvaniji, 2 u Estoniji, i 7 u Letoniji. Ako se izuzmu tri navedene zemlje kod kojih je do promena u odnosu zaposlenosti mukaraca i ena dolo delimino upravo zbog izraene rodne nejednakosti (zaposlenost ena u sektorima pogoenim ekonomskom krizom daleko je zaostajala za zaposlenou mukaraca), u ostalim lanicama EU stope zaposlenosti mukaraca su vie od stopa zaposlenosti ena. U ovom aspektu najmanje rodne razlike se registruju u Finskoj (gde su gotovo izjednaene) i vedskoj. Nasuprot ovim zemljama, Malta Grka i Italija pokazuju izrazito visoke razlike u stopama zaposlenosti ena i mukaraca od 32, 24 i 22 procentna poena (grakon 7). Poput aktivnosti, i zaposlenost je znaajno povezana sa nivoom obrazovanja. U 2009. godini stopa zaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta (1564) koje ima nivo obrazovanja ispod zavrene srednje kole (ISCED 02) iznosila je u EU27 tek 45.7%, dok je stopa zaposlenosti stanovnitva sa zavrenom srednjom kolom i viim obrazovnim nivoima koje ne pripada univerzitetskom obrazovanju (ISCED 34) iznosila 68.5% a osoba univerzitetskog obrazovanja (ISCED 56) 82.5%. Rodne razlike u stopama zaposlenosti najizraenije su u kategoriji sa najniim obrazovanjem, a najmanje izraene u kategoriji stanovnitva sa visokim obrazovanjem (grakon 8).
102
Grafikon 8: Stope zaposlenosti prema polu i stepenu obrazovanja, EU27, 2009.

100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 ISCED 0 2 ISCED 3 4 ISCED 5 6
85.8 79.4 74 62.7 54.2

ene
37.5
Mukarci
Izvor: Eurostat, baza podataka trita rada 40
Pokazatelji nezaposlenosti manje ukazuju na rodne nejednakosti, nego pokazatelji zaposlenosti. Razlika izmeu stopa nezaposlenosti mukaraca i ena radnog uzrasta (1564) iznosila je u 2009. godini tek 0.2% (u korist enske populacije). Meutim, kada se posmatraju razlike izmeu drava lanica, mogue je uoiti nekoliko razliitih grupa zemalja. Jednoj pripadaju zemlje kod kojih je usled ekonomske krize dolo do zaokreta u odnosu stopa nezaposlenosti ena i mukaraca. U ovim zemljama period pre krize obeleavale su vie stope nezaposlenosti ena u odnosu na mukarce. Meutim, usled gubitka radnih mesta u sektorima visoke zaposlenosti mukaraca, dolazi do znaajnog poveanja muke nezaposlenosti koja premauje ensku. U ovoj grupi nale su se Irska, Litvanija, Estonija i Letonija, u kojima su stope nezaposlenosti mukaraca utrostruene za samo dve godine (20072009). U ovim zemljama odnos izmeu stopa nezaposlenosti mukaraca i ena ne samo da se izokrenuo u korist ena, ve su stope nezaposlenosti mukaraca dostigle znaajno vii nivou u odnosu na stope nezaposlenosti ena (preko 6 procentnih poena). U drugoj grupi nalaze se zemlje u kojima trend promena ima isti pravac, samo to razlike u stopama nezaposlenosti nisu velike (kreu se do 2 procentna poena). U ovoj grupi nalaze se Velika Britanija, Rumunija, Finska, Danska, Nemaka, vedska, Maarska, Austrija, Bugarska i Slovenija. U treoj grupi nalaze se zemlje u kojima su stope nezaposlenosti ena i dalje vie
40 http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=lfsq_ergaed&lang=en
103
u odnosu na stope nezaposlenosti mukaraca, pri emu su razlike znaajno vee (preko 5 procentnih poena) samo u Grkoj (grakon 1, prilog 2). Znaajne razlike u stopama nezaposlenosti javljaju se izmeu kategorija razliitih obrazovnih karakteristika. Tako u EU27, u populaciji radnog uzrasta obrazovanja nieg od zavrene srednje kole (ISCED 02) stopa nezaposlenosti iznosi 14.8%, u populaciji srednjeg obrazovanja (ISCED 34) iznosi 8.4%, a u populaciji visokog obrazovanja (ISCED 56) iznosi 5%. U okviru kategorija istog nivoa obrazovanja ne uoavaju se znaajnije razlike prema polu. Na nivou EU27 uee dugorono nezaposlenih (preko godinu dana) vee je za 3% meu nezaposlenim enama nego meu nezaposlenim mukarcima (34.8% prema 31.8%). U 9 drava lanica uee dugorono nezaposlenih je vee meu mukarcima (u Velikoj Britaniji, vedskoj, Finskoj, Rumuniji, Austriji, na Malti, u Letoniji, Francuskoj i Irskoj), dok je u ostalim zemljama vie dugorono nezaposlenih meu enama, a u Danskoj i na Kipru se u ovom pogledu ne ispoljavaju razlike. Pojedine drave lanice napravile su u ovom pogledu znaajan napredak u toku poslednjih devet godina. Naime, stope dugorone nezaposlenosti41 ena bile su poetkom decenije izrazito visoke u Bugarskoj, Grkoj, Poljskoj i Slovakoj (preko 10%), dok su u 2009. godini znaajno opale najvie u Poljskoj i Bugarskoj (na oko 3%) (tabela 2, prilog 2). Meutim, pitanje ukljuenosti ena u radnu snagu ne zaustavlja se na pitanju izlaska na trite rada i zapoljavanju. Veoma je vano uoiti i stepen u kome su ene ukljuene u trite rada, a to se najee izvodi posmatranjem zaposlenosti sa punim i deliminim radnim vremenom42. Na nivou EU gotovo treina zaposlenih ena radi u okviru radnih aranmana sa deliminim radnim vremenom. Razlike izmeu zaposlenih mukaraca i ena u ovom aspektu su veoma izraene (tabela 6). Tabela 6: Uee zaposlenih sa deliminim radnim vremenom u ukupnoj zaposlenosti, EU 27, 2009.
Ukupno Mukarci EU27 Be Bg 18.4 24.2 2.0 7.5 9.2 1.7 ene 31.3 42.5 2.2
41 42
Stopa dugorone nezaposlenosti predstavlja proporciju lica nezaposlenih due od jedne godine u aktivnom stanovnivu radnog uzrasta. U radnoj statistici Eurostata razlika izmeu zaposlenosti sa punim i deliminim radnim vremenom temelji se na samoproceni ispitanika, izuzev u Holandiji gde je zaposlenost sa deliminim radnim vremenom denisana kao radno vreme krae od 35 sati nedeljno, dok je zaposlenost sa punim radnim vremenom denisana kao radno vreme od 35 sati nedeljno i vie.
104
Ukupno Mukarci Cz Dk De Ee Ie El Es Fr It Cy Lv Lt Lu Hu Mt Nl At Pl Pt Ro Sl Sk Fi Se UK 5.0 25.1 25.4 8.4 21.6 5.9 13.1 17.7 14.1 7.5 8.9 8.1 16.2 5.4 10.7 47.9 23.7 7.4 8.5 8.4 9.8 3.2 14.2 26.5 25.3 2.1 13.2 8.5 4.9 10.6 3.0 5.1 6.0 4.5 3.9 8.1 7.2 3.7 3.8 4.0 23.8 7.8 4.8 4.7 8.0 7.3 2.3 9.0 12.9 10.5 ene 8.8 38.2 44.7 11.6 34.0 10.3 23.3 30.6 28.2 11.7 9.6 9.0 32.6 7.3 23.8 75.8 42.1 10.5 12.8 8.9 12.8 4.4 19.5 41.4 42.0
Znaajne razlike uoavaju se izmeu starih i novih lanica EU. Odnosno, ovaj oblik zaposlenosti znatno je manje zastupljen u nekadanjim socijalistikim zemljama. Razlozi za to su viestruki. U nekadanjim socijalistikim
43 http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=lfsq_eppga&lang=en
105
zemljama ponuda radnih mesta sa deliminim radnim vremenom je znatno oskudnija, a tradicija zaposlenosti ena sa punim radnim vremenom jo uvek predstavlja naslee prethodnog perioda. Mada, kao to emo videti u poslednjem poglavlju, u ovim zemljama ponuda socijalnih usluga nije razvijena u meri koja bi objasnila veu sklonost ka zapoljavanu sa punim radnim vremenom, znaajnu ulogu igra oslanjanje na neformalne mree socijalne podrke koje je izraenije nego u veini starih lanica EU. Generalno se moe zakljuiti da su, uprkos pozitivnim trendovima iskazanim u pravcu smanjenja jaza u participaciji na tritu rada, rodne nejednakosti u pogledu uea u radnoj snazi i dalje izraene u EU, kao i veini drava lanica. Meutim, ovo je tek povrinski sloj nejednakosti na tritu rada i potrebno je sada sagledati dodatne aspekte nejednakosti koji se ispoljavaju u razliitim poloajima na tritima rada.
Nejednakosti u poloajima na tritu rada

Jedan od osnovnih aspekata pozicioniranja na tritu rada ogleda se u profesionalnom statusu uesnika na tritu rada. Podsetimo se nekih teorijskih pristupa koje smo ranije izloili. Rajt, na primer istie da je za ukupan socijalni poloaj drutvenih aktera od presudnog znaaja kakve poloaje zauzimaju u sferi proizvodnje. Za njega su najvaniji pokazatelji kontrola nad sredstvima rada i stepen autonomije u radu. Mapiranje pozicioniranja radne snage prema profesionalnom statusu pribliava se ovom stanovitu. Ovaj indikator poloaja na tritu rada nalazi se i na listi kljunih indikatora trita rada Meunarodne organizacije rada i predstavlja jedan od standardnih pokazatelja u zvaninim statistikim praenjima stanja na tritu rada u EU. Meutim, nain na koji je ovaj indikator operacionalizovan, razlikuje se izmeu dve navedene institucije. Naime, ILO razvrstava zaposlene u tri kategorije: radnike zaposlene za platu, samozaposlene i pomaue lanove domainstva (osobe koje pomau u porodinom poslu)44. Pratei u dugom periodu trendove na svetskom nivou, ILO je prepoznao tendenciju da sa razvojem zemlje obino dolazi do znaajnog premetanja radne snage iz poljoprivrede u industriju i usluge, usled ega se i kategorije samozaposlenih i pomauih lanova domainstva znaajno smanjuju, a kategorija zaposlenih radnika raste. Prema ovoj klasikaciji poloaj zaposlenih u datom trenutku se registruje prema tipu radnog ugovora koji zaposleni ima sa drugim osobama ili organizacijama, a on zapravo odraava stepen ekonomskog rizika, jainu integrisanosti u dato zaposlenje i stepen autoriteta koji taj akter ima u odnosu na organizaciju ili druge uesnike u istom radnom procesu.
44 Taj metod klasikacije utemeljen je na Meunarodnoj klasikaciji prema statusu zapslenosti (International Classication by Status in Employment ICSE) iz 1993. godine.
106
Za razliku od ILO, Eurostat razlikuje jo jednu kategoriju zaposlenih prema profesionalnom statusu preduzetnike, odnosno poslodavce. Ovde e podaci biti prikazani prema Eurostat klasikaciji. Kao poslodavci se klasikuju svi zaposleni koji rade u sopstvenom preduzeu, profesionalnoj praksi, ili na svojoj farmi, koji primaju zaradu ili ostvaruju prot, a zapoljavaju jedno ili vie lica. Samozaposleni su osobe koje rade samostalno u sopstvenom preduzeu, profesionalnoj praksi, na farmi ili drugaijem samostalnom poslu na osnovu koga zarauju platu ili ostvaruju prot, ali ne zapoljavaju druga lica. Zaposleni radnici su osobe koje rade u javnim ili privatnim preduzeima, i dobijaju kompenzaciju u obliku plate, nadnice, drugih novanih ili naknada u naturi. Pomaui lanovi domainstva (ili porodini radnici) su osobe koje pomau drugom lanu porodice da vodi farmu ili drugi posao, ukoliko ve nisu klasikovani u drugu kategoriju zaposlenih45. Izrazito najvei broj zaposlenih u EU spada u kategoriju zaposlenih radnika (grakon 9). Meutim, moe se uoiti da je meu enama uee zaposlenih radnica vee, a samozaposlenih i preduzetnica manje u poreenju sa mukarcima. Grafikon 9: Zaposlenost prema profesionalnom statusu EU27 2009.
Preduzetnici 100% Samozaposleni Zaposleni radnici Pomau i lanovi doma instva
1.4
0.9
2.1
80%
60%
84.4
80.9 88.3
40%
20%
0%
9.9 4.3
Ukupno
12.2 6
Mukarci
7.2 2.4
ene

45 Denicije dostupne na internet strani Eurostata, na dan 28.06.2010. http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/employment_unemployment_lfs/ methodology/denitions http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do
46
107
U svim dravama lanicama ene zaostaju za mukarcima u pogledu zapoinjanja samostalnog posla bilo u obliku preduzetnitva ili samozaposlenosti. Meutim, najvee rodne razlike koje se javljaju u pogledu uputanja u samostalan posao u obliku preduzetnitva zabeleene su u Irskoj, Grkoj i na Kipru, a u pogledu samozaposlenosti u Irskoj, Grkoj i Rumuniji (tabela 3, prilog 2). Procesi ekonomskog restrukturiranja, globalizacije, diversikovanja ekonomije u ruralnim sredinama47 i transformacije trita rada, doveli su do znaajnog opadanja udela pomauih lanova domainstva u zaposlenosti unutar EU. Dok je 1990ih godina udeo pomauih lanova u ukupnoj zaposlenosti bio neto ispod 10% (Hakim, 2004: 34), prema podacima Eurostata u 2009. godini, ova kategorija inila je 1.4% zaposlenih u EU27. Pritom, ene ine veinu ove kategorije, sa ueem od 63%. Ipak, postoje znaajne razlike izmeu lanica EU u pogledu zastupljenosti ove kategorije stanovnitva. Uee kategorije pomauih lanova domainstva u ukupnoj zaposlenosti ena izrazito je nisko u veini drava lanica i u znaajnijem procentu se registruje samo u Poljskoj, Sloveniji (oko 5%), Grkoj (9.5%) i Rumuniji (17%). Razlike izmeu drava lanica se ne ispoljavaju samo u veliini grupe, ve i u njenoj strukturi prema delatnostima. U zemljama sa malim ueem poljoprivredne proizvodnje pomaui lanovi bivaju preteno angaovani u uslunim delatnostima, dok u zemljama sa veim ueem agrarnog sektora preteno uestvuju u poljoprivrednom radu. Meutim, poslednjih godina i u zemljama June Evrope uoavaju se znaajni trendovi promena. Formalna zaposlenost, sa punim ili deliminim radnim vremenom, i to preteno u prehrambenoj industriji ili tekstilnoj proizvodnji u okviru moderne kune industrije, zamenjuju sve vie neplaeni rad na farmama. U Italiji i Portugalu, rastui broj ena preuzima i uloge nosilaca farmi, a u paniji, sezonski plaeni rad predstavlja sve znaajniji oblik zaposlenosti ena u ruralnim oblastima. Trend sve veeg broja ena koje preuzimaju upravljanje farmama povezan je sa trendom rastueg zapoljavanja mukaraca (farmera) izvan gazdinstva. Prodor uslunog sektora u ruralne oblasti takoe vodi sve veem zapoljavanju ena u tercijarnom sektoru. Pored promena u ekonomskim strukturama i tritima rada u ruralnim sredinama, jedan od kljunih trendova zasluan za smanjenje ove kategorije stanovnitva svakako je naputanje ruralnih sredina i odlazak u gradove, posebno mlaeg stanovnitva (Montelatici, 2007). Drugi vaan aspekt rodnih nejednakosti na tritu rada predstavlja segregacija prema privrednim sektorima zaposlenosti. Na nivou EU27 struktura
47 Oko 2000. godine, EU je promenila fokus svojih ruralnih razvojnih politika sa pretene usmerenosti na poljoprivrednu proizvodnju ka ekonomskom diversikovanju ruralnih sredina. Pored preraivakih delatnosti i klasinog uslunog sektora, posebnu podrku dobijaju programi razvoja lokalnog turizma, ekoloke proizvodnje i sl.
108
zaposlenosti prema privrednim sektorima ukazuje na izrazitu servisnu ekonomiju: 67% zaposlenih radi u sektoru usluga, 28% u industriji i 5% u poljoprivredi. Izuzev Rumunije, u svim dravama lanicama zaposleni u uslugama ine vie od polovine ukupne zaposlenosti (grakon 2, prilog 2). Na nivou EU, kao i u svim dravama lanicama mukarci ine veinu zaposlenih u sektorima poljoprivrede i industrije, dok ene ine veinu zaposlenih u uslunom sektoru u svim dravama osim u Grkoj, Italiji i na Malti (tabela 4, prilog 2). Kada se struktura zaposlenosti prema sektorima posmatra unutar rodnih kategorija, uoava se da su u svim lanicama EU ene veinski zaposlene u sektoru usluga. U veini drava lanica, takav je sluaj i sa mukarcima (mada je meu njima uee zaposlenih u uslugama nie a zaposlenih u industriji vie), izuzev u Estoniji, ekoj, Rumuniji, Sloveniji i Slovakoj gde meu mukarcima preovlauje zaposlenost u industriji (tabela 5, prilog 2). Ranije je pomenuto da je kod ispitivanja rodne segregacije na tritu rada, bolji pokazatelj segregacija prema zanimanjima nego prema sektorima delatnosti. Osim toga, izneta su i zapaanja da pokazatelji segregacije daju mnogo bolju sliku na niim nivoima agregacije. Ipak, ovde su prikazani i nalazi o sektorskoj segregaciji, koji su izvedeni na vrlo visokom nivou agregacije. Segregacija je ispitivana izmeu tri gruba sektora: poljoprivrednog, industrijskog i uslunog, na nivou 1 standardizovane klasikacije privrednih grana48. U cilju utvrivanja stepena sektorske rodne segregacije primenjen je indeks segregacije (koji se na engleskom esto naziva i dissimilarity index), po metodi koju su Dankan i Dankan denisali jo 1955. godine, a koja predstavlja jednu od najee primenjivanih metoda ispitivanja segregacije. Ovaj indeks pokazuje procenat ena ili mukaraca koji bi trebalo da promene delatnost u kojoj rade ili svoje zanimanje, da bi se postigla ravnomerna distribucija radne snage po polu. Na nivou EU27 indeks segregacije iznosi 25.4%, to znai da bi trebalo da etvrtina zaposlenih promeni sektor delatnosti kako bi se uspostavila ravnomerna raspodela prema polu. Posmatrano na nivou drava lanica, uoava se da najnie indekse segregacije imaju Rumunija i Bugarska, a najvie Estonija, Irska, panija, Slovaka, i zanimljivo Finska (tabela 7). Tabela 7: Indeksi sektorske rodne segregacije, EU 27, 2007.
Be 25.4 Lt 26.8 Bg 16.6 Lu 22.4 Cz 25.3 Hu 24.8 Dk 22.8 Nl 21.9 De 26.9 At 26.3 Ee 32.0 Pl 25.1 Ie 35.6 Pt 24.7 El 21.1 Ro 13.6 Es 32.5 Sl 24.1 Fr 24.5 Sk 30.9 It 24.5 Fi 31.5 Cy 27.9 Se 26.2 Lv 29.7 Uk 24.4

48 49 NACE 1.1 revizija iz 2008 godine. http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/setupModifyTableLayout.do
109
Karakteristke zaposlenosti ena i mukaraca prema zanimanju, daju bolju sliku o pozicioniranju na tritu rada i segregaciji, nego njihovo sektorsko razmetanje. Meutim, za potrebe ove analize preuzeti su podaci Eurostata na prvom nivou klasikacije zanimanja50, pa rezultate treba uzeti sa oprezom, jer oni otkrivaju tek povrinu rodnih razlika i ukazuju na minimalni nivo profesionalne segregacije. Ipak, i ovako grubi, podaci ukazuju na znaajne razlike u zanimanjima koja obavljaju ene i mukarci. Na nivou EU27, struktura zaposlenih prema zanimanjima prua relativno ujednaenu distribuciju na osnovne kategorije zanimanja (tabela 8). Tako se ene vie koncentriu u grupi uslunih radnika, uz relativno ravnomerno rasporeivanje izmeu zanimanja belih okovratnika (slubenika i tehniara), strunjaka, i na kraju obinih, nekvalikovanih radnika. Mukarci se vie koncentriu u zanimanjima zanatlija i srodnih radnika, a potom relativno ravnomerno rasporeuju izmeu belih okovratnika, strunjaka, fabrikih radnika. Meu mukarcima rukovodioci imaju vee uee nego meu enama, a nekvalikovani radnici manje (tabela 8). Tabela 8: Struktura zaposlenih prema zanimanju, EU27, 2009.
EU27 Rukovodioci Strunjaci Tehniari Slubenici Usluni radnici Polj. radnici Zanatlije Fabriki radnici NKV radnici Vojska Nepoznato Ukupno Ukupno 8.4 14.4 16.6 10.8 14 3.9 13.3 8.1 9.6 0.6 0.3 100 ene 6.3 15.5 19.9 16.4 21.2 3.1 3.0 3.0 11.1 0.1 0.3 100 Mukarci 10.2 13.4 13.9 6.1 8.0 4.5 21.9 12.4 8.3 1.1 0.3 100

50 51 Meunarodna standardizovana klasikacija zanimanja (International Standard Classication of Occupations ISCO88). http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=lfsa_egais&lang=en
110
Kao kljuni trend promena u strukturi trita rada esto se navodi simultani porast zanimanja u takozvanoj ekonomiji znanja (engl. knowledge based economy) koja su povezana sa informatikim i telekomunikacijskim poslovima i tehnologijama i porast uslunih zanimanja u okviru ekonomije nege (engl. caring economy) koje obuhvataju raznovrsne line i usluge za podrku porodici, odravanja domainstva, brige o deci, starima (Perrons, 2005). Tvrdi se da zbog ovog simultanog porasta zanimanja i zaposlenosti pri vrhu i dnu, trite rada poprima sve vie strukturu peanog sata. Tokom 1990ih najbri porast, sa jedne strane, beleila su zanimanja kompjuterskih strunjaka, menadera i nansijskih strunjaka, a na drugoj strani zanimanja negovateljica, frizerki, razliitih zanimanja vezanih za odravanje domainstva i sl. Zaposleni u ekonomiji znanja esto su pod pritiskom vremena, a zaposleni u ekonomiji usluga pod pritiskom nedovoljnih prihoda, jer je rad u ekonomiji nege nie plaen usled toga to je radno intenzivan i nisko produktivan. Dajan Perons ukazuje da klasne podele koje poivaju na uslugama koje radnika klasa obavlja za srednju klasu stvaraju i podele meu enama. Osim toga, dolazi i do znaajnih promena u ugovornim odnosima zaposlenih i u sektorima ranije stabilne zaposlenosti (brojne oblasti industrijske proizvodnje) usled deregulacije i individualizacije radnih ugovora. Autorka ocenjuje da je jedan od pokretaa navedenih promena dominacija neoliberalizma utemeljenog na Vaingtonskom konsenzusu irom planete. Privatizacija, snana konkurencija i deregulacija vode trendovima smanjenja regularno zaposlene radne snage na minimum u svim sektorima, uz istovremeno poveanje obima eksibilne radne snage (Perrons, 2006). Meu dravama EU, javljaju se znaajne razlike u pogledu strukture zaposlenosti mukaraca i ena prema zanimanjima, to ukazuje i na razlike u rodnim stratikacijskim osnovama. Meutim, s obzirom na kompleksnost problema stratikacije, odnosno zbog stava da je presecanje klasnih i rodnih podela nemogue adekvatno prouavati samo na osnovu standardnih agregata zanimanja, u ovoj studiji nee biti sprovedena i stratikacijska analiza52. Meutim, podaci o strukturama zanimanja meu enama i mukarcima, posmatrani na nivou pojedinanih drava lanica upuuju na nekoliko vanih nalaza. Meu enama se uoavaju dva osnovna tipa strukture prema zanimanjima. Najrasprostranjeniji tip predstavlja takvu strukturu u kojoj meu zaposlenim enama kvalikovane i nekvalikovane radnice (preteno u uslugama) belee vee uee nego ene koje obavljaju slubenika i tehniarska zanimanja ili strunjaka i menaderska (tabela 9a).
52 Vie o vrednovanju razliitih stratikacijskih pristupa u prouavanju rodnih nejednakosti pogledati u Crompton, 1996.
111
Tabela 9a: Zemlje EU u kojima radnice belee najvee uee meu zaposlenim enama, 2009.
% zaposlenih ena
Bg Ee El Es Fr Cy Lv Pl Pt Ro Sl Sk Fl Se UK Hu Lt
Ie
Stru. i 23 28 26 23 20 17 27 28 17 14 28 19 26 25 26 24 33 34 rukovod. Slubenice 24 31 28 27 39 38 29 25 24 23 32 36 32 35 36 34 23 29 i tehniar. KV i NKV 53 41 46 50 41 45 44 47 59 63 40 45 42 40 38 42 44 37 radnice
Drugi tip strukture prema zanimanjima karakterie najvee uee slubenica i tehniarki meu zaposlenim enama (tabela 9b), dok od dva navedena tipa odstupa samo Belgija u kojoj najvee uee belee strunjakinje (35% prema 34% radnica i 31% slubenica i tehniarki). Tabela 9b: Zemlje EU u kojima slubenice i tehniarke belee najvee uee meu zaposlenim enama, 2009.
% zaposlenih ena Cz
Stru. i rukovod. Slubenice i tehniar. KV i NKV radnice
Dk 19
42
De 17
47
It 18
43
Nl 27 40 33
At 15 43 42
17
43
40
39
36
39
Osim toga, potrebno je naglasiti i neka znaajnija odstupanja od dominantnih tipova struktura. Naime, Rumuniju odlikuje visoko uee poljoprivrednica meu radnicama (preko treine), dok panija, Kipar i Portugalija belee znaajno vee uee nekvalikovanih radnica nego druge zemlje. Kada su u pitanju strukture zaposlenosti mukaraca, uoava se da u svim davama lanicama, izuzev Holandije (u kojoj najvee uee belee strunjaci i rukovodioci), najvee uee belee kvalikovani i nekvalikovani radnici (tabela 10).
53 http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=lfsa_egais&lang=en
112
Tabela 10: Struktura zaposlenih mukaraca prema zanimanju, EU27, 2009.

% zaposlenih mukaraca
Be
Strunjaci i rukovodioci Slubenici i tehniari KV i NKV radnici
Bg 17 12 70
Cz Dk De 17 23 59
25 24
Ee 28
Ie 36
El 24
Es 21
Fr 25
It 18
Cy 22 18 58
31 22 46
24 50
24 50
11 58
14 50
14
60
17
61
23
50
26
55
Lv Strunjaci i rukovodioci Slubenici i tehniari KV i NKV radnici 25 12 63
Lt 26 10 57
Hu 20 13 59
At 19 27 44
Pl 18 14 61
Pt 15 16 67
Ro 12 9 77
Sl 22 21 55
Sk 15 18 66
Fl 33 16 50
Se 26 24 50
UK 34 17 48
Visoko uee strunjaka i rukovodilaca u Velikoj Britaniji i Irskoj, duguje se, pre svega, visokom ueu menadera (gotovo petina zaposlenih), dok se u Finskoj i Belgiji vie duguje ueu strunjaka. Pored toga, kada se strukture prema zanimanju posmatraju uporedno izmeu ena i mukaraca u pojedinanim drutvima, uoavaju se interesantne razlike izmeu starih i novih lanica EU. Naime, u nekadanjim socijalistikim zemljama uee strunjaka i rukovodilaca vee je meu enama nego meu mukarcima, dok je u starim EU dravama situacija obrnuta. Izuzetak su Belgija Grka, Portugal i panija. Ove zemlje zajedno sa Bugarskom, Letonijom, Litvanijom, Maarskom, Poljskom, Slovakom, Rumunijom i Slovenijom belee vee uee zaposlenih koji obavljaju strunjake i menaderske poslove meu enama nego meu mukarcima. U Danskoj, Holandiji, Nemakoj, Irskoj, Francuskoj, Kipru, Austriji, Finskoj, Velikoj Britaniji i vedskoj, uee strunjaka i rukovodilaca vee je meu zaposlenim mukarcima nego meu zaposlenim enama. U tri zemlje: ekoj, Estonji i Italiji nema razlika u ovom pogledu izmeu mukaraca i ena. Istovremeno, u svim dravama lanicama osobe koje obavljaju slubenika i tehniarska zanimanj belee vee uee meu enama, dok kategorije radnika belee vee uee meu mukarcima. Fagan i Barel su na osnovu podataka o zanimanjima ena i mukaraca u EU na nivou dva ISCO klasikacije, ustanovili u kojim zanimanjima su preteno zaposleni mukarci, a na kojima ene. Klasikovali su zanimanja najpre na zanimanja belih i plavih okovratnika, a onda su unutar svake od ovih kategorija denisali ue kategorije u zavisnosti od uea ena i mukaraca i potom identikovala primere takvih zanimanja (tabela 11).
113
Tabela 11: Kategorizacija zanimanja prema statusu i rodnom sastavu u EU

ISCO dvocifreni kod Zanimanja belih okovratnika u kojima izrazito dominiraju mukarci (manje od 20% zaposlenih u ovim zanimanjima su ene) Zanimanje
Na nivou 2 ISCO klasikacije nema ovakvog zanimanja
11 12 Zanimanja belih okovratnika u kojima dominiraju mukarci (2039% zaposlenih su ene) 21 24 31 Zanimanja belih okovratnika u kojima su pomeani ene i mukarci (4060% zaposlenih su ene) 13 34 22 Zanimanja belih okovratnika u kojima dominiraju ene (6179% zaposlenih su ene) 23 33 41 42 Zanimanja belih okovratnika u kojima izrazito dominiraju ene (80% i vie zaposlenih su ene)
Zakonodavci i vii dravni slubenici Menaderi korporacija Fiziari, matematiari, inenjeri Drugi strunjaci (npr. nansijski, biznis, socijalni rad) Fiziari, matematiari, inenjeri, struni saradnici Menaderi malih preduzea Drugi struni saradnici (npr. nansijski, biznis, socijalni rad) Strunjaci u prirodnim i medicinskim naukama Strunjaci u obrazovanju Saradnici u obrazovanju Kancelarijski slubenici Slubenici za rad sa klijentima Saradnici u prirodnim naukama i medicini (na primer medicinske sestre)
32
71 Zanimanja plavih okovratnika u kojima izrazito dominiraju mukarci (manje od 20% zaposlenih u ovim zanimanjima su ene) 72 81 83
Iskopavanje i gradnja Metalurgija, mainstvo i sl. Stacionarni fabriki radnici i operateri Vozai i pokretni fabriki radnici
114
61 73 74 82 93 Zanimanja plavih okovratnika u kojima su pomeani ene i mukarci (4060% zaposlenih su ene) Zanimanja plavih okovratnika u kojima dominiraju ene (6179% zaposlenih su ene) Zanimanja plavih okovratnika u kojima izrazito dominiraju ene (80% i vie zaposlenih su ene) 91 92 51 52 Kvalikovani poljoprivredni radnici, ribolovci Precizna tehnika, runi zanati i tampa Proizvodnja hrane, tekstila i prerada drveta Mainski operateri i monteri Ostali radnici ienje, kune usluge, ulini prodavci i sl. Poljoprivredni radnici, ribolovci i srodni radnici Line i usluge zatite Prodavci i demonstratori Na nivou 2 ISCO klasikacije nema ovakvog zanimanja
Zanimanja plavih okovratnika u kojima dominiraju mukarci (2039% zaposlenih su ene)
Izvor: Fagan, Burchell, 2002: 22.
Jo jedan pokazatelj segregacije prema zanimanjima predstavlja indeks segregacije. Vrednost Dankanovog indeksa segregacije prema zanimanjima via je nego prema sektorima delatnosti i na nivou EU iznosi 34.6%. To znai da bi trebalo prerasporediti preko treine zaposlenih u druga zanimanja kako bi se postigla idealna proporcija ena i mukaraca u okviru pojedinanih zanimanja. Ovaj indeks ima najvie vrednosti u Estoniji, na Kipru, u Maarskoj, ali i Finskoj, a najnie u Luksemburgu i Rumuniji (tabela 11). Tabela 12: Indeksi segregacije prema zanimanju, EU 27, 2009.
Be 35.4 Lt 39.8 Bg 32.7 Lu 29.8 Cz 37.5 Hu 38.4 Dk 35.6 Nl 31.7 De 38.7 At 34.2 Ee 46.4 Pl 37.3 Ie 37.5 Pt 36.1 El 34.0 Ro 29.4 Es 37.7 Sl 30.9 Fr 37.2 Sk 39.5 It 33.0 Fi 39.4 Cy 40.4 Se 33.3 Lv 35.8 Uk 36.9

54 http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=lfsa_egais&lang=en
115
Nejednakosti u poloaju na tritu rada ogledaju se posebno u slabijim ansama ena da zauzmu rukovodee poloaje. Dostpuni podaci Eurostata naalost grupiu u istu kategoriju zakonodavce, visoke dravne slubenike i menadere, pa je nemogue stei dovoljno preciznu sliku o ueu ena na najviim rukovodeim poloajima sa ekonomskom moi. Podaci ukazuju da je efekat staklenog plafona, odnosno prepreka za pokretljivost na najvie poloaje i dalje veoma prisutan u podruju EU. Izmeu drava lanica se zapaaju znaajne razlike u ovom pogledu, pri emu se naelno vea zastupljenost ena na rukovodeim poloajima registruje u nekadanjim socijalistikim zemljama. Tabela 13: Uee mukaraca i ena na rukovodeim poloajima, EU27, 2009.
Mukarci EU27 Be Bg Cz Dk De Ee Ie El Es Fr It Cy Lv Lt Hu Mt Nl At Pl Pt Ro 64.4 62.0 61.4 65.6 73.0 70.0 58.6 55.1 69.4 72.9 58.4 72.9 86.6 47.3 57.2 57.7 72.7 71.9 74.0 60.4 63.2 62.1 ene 35.6 38.0 38.6 34.4 27.0 30.0 41.4 44.9 30.6 27.1 41.6 27.1 14.2 52.7 42.8 42.3 26.3 28.1 26.0 39.7 36.8 37.9
116
Sl Sk Fi Se UK 54.7 61.4 65.1 65.3 63.6 45.3 38.5 34.9 34.7 36.4
Znaajan aspekt rodnih nejednakosti na tritu rada predstavlja i pristup sektoru formalne zaposlenosti. U zemljama u razvoju ovo je jedan od najvanijih pokazatelja preko koga se analiziraju rodne ekonomske nejednakosti. Naime, uoeno je da sa razvojnim i globalizacijskim procesima ene imaju ogranien pristup modernim sektorima zaposlenosti, usled ega njihovo ukljuivanje na trite rada esto ostaje koncentrisano u zonama neformalne ekonomije (Kabeer, 2008; Beneira, 2003). Meutim, u EU nije ovakav sluaj. Zvanina statistika praenja, na alost ne omoguuju precizne i sistematske uvide u razliite oblike neformalne zaposlenosti, ali pojedina istraivanja ukazuju da su mukarci ee uesnici u neformalnom radu nego ene, kako u Zapadnoevropskim dravama lanicama, tako i u lanicama sa socijalistikom prolou. Meutim, ista istraivanja pokazuju da iako su mukarci vie nego ene angaovani u neformalnom radu, uslovi rada za ene u neformalnom sektoru su nepovoljniji (Renoy et al, 2004). Neformalno trite rada na mnogo naina predstavlja odraz formalnog trita rada. Rodna segregacija rada (u neformalnom radu) je tesno povezana sa strukturama rodne podele rada u formalnoj ekonomiji i u porodici (Pfau-Enger, 2003: 3). ene se najee angauju u neformalnim sektorima trgovine, ugostiteljstva i linih usluga (u Slovakoj, Estoniji, Maarskoj i Bugarskoj), poljoprivredi (u Maarskoj i Poljskoj), uslugama brige o deci i starima (u Poljskoj i Maarskoj), uslugama zdravstvene zatite i socijalnog rada i obrazovanja (u Estoniji). Jedino se u Bugarskoj ene preteno angauju u proizvodnim aktivnostima, pre svega u industriji koe tekstila (Renoy et al, 2004). U Zapadnoj Evropi postoji znaajna nezadovoljena potranja za uslugama za domainstvo, poput ienja, pripremanja hrane, uvanja dece i sl. Taj rad uglavnom obavljaju ene neformalno angaovana radna snaga. Istraivanja ukazuju da su u neformalnoj ekonomiji zarade ena znatno nie od zarada mukaraca, te da je u ovom podruju rodni jaz u plaenosti daleko vei. Recimo, istraivanje u Holandiji je pokazalo da mukarci zarauju po satu 50% vie nego ene u zoni neformalne ekonomije (van Eck, Kazemier, 1989, nav. prema Renoy et al, 2004: 183). Osim toga, pojedinim istraivanjima zabeleeno je da je rad u neformalnoj ekonomij za ene esto osnovno zaposlenje, a ne sekundarni posao kao kod mukaraca (Williams, Windebank, 1998, nav.
55 http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do
117
Prema Renoy et al, 2004: 183). Autori ovaj nalaz obrazlau time to je za ene neformalni posao najee izraz ekonomske nude, dok je za mukarce izvor dodatne zarade. Uoeno je i da mukarci imaju autonomniji poloaj u okviru neformalnog rada, dok su ene manje nezavisne i ee izloene nepovoljnim radnim uslovima, posebno ene koje nemaju relativno stabilan posao na formalnom tritu rada i kojima to nije dodatno zaposlenje. One se esto angauju u nelegalnim radionicama koje posluju izvan zakonskog okvira (engl. sweatshops) i sl. U dravama Zapada, u ovakvoj situaciji najee se nalaze imigrantkinje. Tek neto boljim uslovima rada izloene su ene koje rade za privatna domainstva, a brojna kvalitativna istraivanja pokazala su da se u stvarnosti odnos izmeu ene i domainstva uspostavlja vie kao odnos sluge i gospodara nego zaposlenog i poslodavca (Pfau-Enger, 2003). Kao najvaniji faktor navedenih karakteristika neformalne zaposlenosti ena navode se: Snana uloga kulturnog modela domaice u porodici sa mukim hraniocem domainstva koji je predstavljao dominantan model tokom 1950ih i 1960ih godina i jo uvek vri uticaj; Kultura prihvatanja podreenosti slukinje u domainstvu, koja je utemeljena na dugoj tradiciji posluge u domainstvima viih klasa; Dostupnost jeftinog enskog rada; Pukotine u dostupnosti socijalnih usluga, pre svega brige o deci i starima; Nedostatak jeftinog rada za domainstva na formalnom tritu rada (Renoy et al, 2004).
Karakteristike neformalne zaposlenosti ena esto se povezuju sa karakteristikama razliitih reima blagostanja. U egalitarnim, socijal-demokratskim reimima nije prisutna niti kultura niti potreba za neformalnim radom ena u uslugama za domainstva, zahvaljujui dareljivoj ponudi javnih usluga za brigu o porodici. U konzervativnim reimima blagostanja, poput Zapadne Nemake, kultura i potreba za uslugama za domainstvo vodila je porastu neformalnog rada u sektoru privatnih domainstava. U Mediteranskim zemljama kulturne norme se snano protive formalnoj zaposlenosti ena i vre pritisak da ostanu u kui i brinu o domainstvu (Pfau-Enger, 2003). Dakle, opti zakljuci o rodnim razlikama u pogledu neformalne zaposlenosti ukazuju da se ene u EU ree angauju u neformalnoj ekonomiji nego mukarci, ali da su uslovi njihovog neformalnog rada nepovoljniji u odnosu na mukarce. Na kraju emo posvetiti panju jo jednom, izuzetno vanom aspektu rodnih nejednakosti na tritu rada rodnom jazu u plaenosti. Naalost, u ovom pogledu statistike su sporije pa su poslednji podaci dostupni tek za 2006. godinu. Vrednosti jaza u plaenosti prikazani u narednoj tabeli pred118
stavljaju razliku izmeu prosenih bruto zarada po asu mukaraca i ena, kao proporcije u odnosu naprosenu bruto zaradu po asu mukaraca. Tabela 14: Jaz u zaradama mukaraca i ena, EU27.
1995 EU27 Be Bg Cz Dk De Ee Ie El Es Fr It Cy Lv Lt Lu Hu Mt Nl At Pl Pt Ro Sl Sk Fi Se UK 15 26
56
2000 16 13 : 22 15 21 25 19 15 15 13 6 26 20 16 15 21 11 21 20 : 8 17 12 22 17 18 21
2005 15 7 15 19 18 22 25 9 9 13 12 9 25 16 15 14 11 4 18 18 10 9 13 8 24 20 16 16
2006 15 7 14 18 17 22 : 9 10 13 11 : 24 16 16 14 11 3 : 20 12 8 10 8 22 20 16 21
17 12 : : 15 21 27 20 17 13 13 8 29 : 27 19 22 : 23 22 : 5 21 14 : :
Izvor: Eurostat, baza podataka trita rada

56
http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=earn_gr_hgpg&lang=en
119
U najnovijim procenama buduih trendova promena struktura na tritima rada u EU, ocenjuje se da e u periodu izmeu 2010. i 2020. godine doi do daljeg pada zaposlenosti u primarnom i sekundarnom sektoru privrede. Tako je procenjeno da e u primarnom sektoru biti ugaeno 2.5 miliona radnih mesta (uglavnom u poljoprivredi), a u industriji oko 2 miliona radnih mesta. Procenjuje se da e u istom periodu doi do daljeg porasta uslunog sektora i uslunih zanimanja (oko 7 miliona novih radnih mesta). Ovaj porast radnih mesta oekuje se pre svega u sektoru trinih usluga i to posebno u sektorima distribucije i saobraaja. Manji porast broja radnih mesta oekuje se u sektoru ne-trinih usluga i to uglavnom u sektoru zdravstvene zatite i obrazovanja. Manja stopa rasta zaposlenosti u sektoru javnih usluga predvia se zbog planiranih redukcija zposlenosti u javnoj administraciji predvienih politikama budetskih ogranienja. Dalje se predvia da e do 2020. godine uee menadera i strunjaka meu zaposlenima porasti na 42%. Trend polarizacije u strukturi trita rada, na koji je ukazala Dajan Perons bie i prema ovim procenama nastavljen, jer e porasti broj nisko kvalikovanih uslunih poslova, dok e radna mesta rutinskih slubenika biti redukovana (Cedefop, 2010). Ukoliko su navedene procene tane, i ukoliko se obrasci sektorske i segregacije prema zanimanjima ne promene, to e za ene pre svega znaiti gubitak zaposlenja na slubenikim radnim mestima i u javnoj administraciji (gde se izrazitije koncentriu) i dostupnost radnih mesta u nestabilnim, nisko plaenim i radno intenzivnim trinim uslugama. Za mukarce to e znaiti gubitak zaposlenosti u poljoprivredi i industriji, uz poveanu dostupnost radnih mesta u zanimanjima u okviru ekonomije znanja koja zahtevaju visoke kvalikacije. Promene e pogoditi i jedne i druge, pri emu e ene biti izloene rizicima od silazne pokretljivosti na tritu rada, a mukarci, pre svega stariji proizvodni radnici, sa problemima nezaposlenosti, s obzirom da ni programi dokvalikacije ne mogu za veliki deo ove radne snage obezbediti premoavanje jaza u obrazovanju i kvalikacijama. U tom smislu i oni e biti potisnuti prema sektoru trinih usluga, pre nego prema ekonomiji znanja. Zbog navedenih problema, u EU se planiraju i sprovode politike kojima se nastoje umanjiti, odnosno otkloniti navedeni obrasci segregacije, kao i podii kvalikacije radne snage, posebno mladih koji se jo obrazuju ili se nalaze na prelasku od sistema obrazovanja ka tritu rada. No, o ovim politikama bie vie rei u poslednjem delu studije.
2.1.3. Rodne nejednakosti na tritima rada u Srbiji

Drutvo Srbije odlikuju brojne specinosti u odnosu na zemlje iz podruja EU. Za poetak, Srbija ne pripada ovoj nad-nacionalnoj tvorevini, mada je u procesu prikljuivanja. Sa starim lanicama EU nema mnogo slinosti, izuzev sa junoevropskim zemljama u kojima preovlauju tradicionalistike
120
vrednosti u pogledu rodnih odnosa, a uee ena na tritu rada je nisko i esto nepovoljno. Srbija moda deli vie slinosti sa zemljama biveg socijalistikog bloka, ali od njih se razlikuje tegobnim ulaskom u post-socijalistiku transformaciju i decenijom kriza izazvanim blokiranjem promena, ratovima i sankcijama, zbog ega je izgubila korak u ekonomskom razvoju, bar u odnosu na uspenije zemlje iz ove grupe. Opet, sa nekim od ovih zemalja ima slinosti (na primer Rumunijom i Poljskom), kao u sluaju zastupljenosti i znaaja poljoprivrednog rada i ruralnih uslova ivota znaajnog dela populacije. No, ovo su tek poetne opaske. Sliku o ekonomskim rodnim nejednakostima u Srbiji predstojea analiza tek treba da pokae, a time omogui i detaljnije poreenje sa drutvima EU. Da bi se sadanje stanje rodnih nejednakosti na tritu rada u Srbiji moglo potpunije razumeti, potrebno je saeto ukazati iz kakvih je drutveno-istorijskih tokova poniklo i u kakvim se aktuelnim socioekonomskim procesima oblikuje.
Socio-ekonomski kontekst
U periodu socijalizma, rodni reimi su sadrali osobenu protivrenost stoga to su ene u sferi javnosti, odnosno zapoljavanja, obrazovanja, socijalnih benecija, ostvarivale visoko uee, dok su se u sferi privatnosti reprodukovali neravnopravni odnosi u kojima su ene preuzimale veinu odgovornosti za brigu o porodici i domainstvu (Mili, 1994; Blagojevi, 2002). Meutim, socijalizam je doneo enama znaajno poboljanje poloaja u dva kljuna aspekta: obrazovanju i zapoljavanju. Zahvaljujui ekspanziji obrazovanja, ruenju pravnih, obiajnih i tradicionalnih normi koje su diskriminisale ene u sferi obrazovanja (u kojima je ulogu odigrala i ideologija jednakosti), jo od sedamdesetih godina prolog veka dolazi do izrazito velikog skoka u ueu ena u obrazovanju na svim nivoima (Mili, 1994:40). Obrazovanje je pospeilo drutvenu pokretljivost ena navie i istovremeno omoguilo jaanje poloaja ena unutar porodice snaei njihov pregovaraki potencijal (Blagojevi, 2002)57. Meutim, globalne drutvene promene kroz koje je Srbija prola u poslednjih dvadeset godina odrazile su se i na promene u rodnim reimima58.
57 Danas je, na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja rodna nejednakost gotovo eliminisana u veinskom stanovnitvu i odrava se samo u marginalizovanim drutvenim grupama, bar kada je re o obuhvatu enske dece procesima kolovanja. Poslednjih godina, u visokom obrazovanju enska populacija belei ak vee uee od muke, ali meu magistrima i doktorima nauka ene su zastupljene sa 3032% (Babovi, 2007). Meutim, uprkos ovim globalnim trendovima, obrazovne anse nisu jednake za sve kategorije ena. ene na selu, kao i ene iz pojedinih manjinskih grupa su u znaajnoj meri deprivirane u mogunostima dostizanja visokih obrazovnih nivoa. Pod rodnim reimima se podrazumevaju relativno strukturirani odnosi izmeu mukaraca i ena, mukosti i enskosti, u institucionalnom i vaninstitucionalnom okrue-
58
121
Nakon sloma socijalizma, u uslovima uruavanja institucija, produbljivanja ekonomske krize, nesigurnosti i nestabilnosti usled ratova i drastinog propadanja materijalnog standarda veine stanovnitva, u Srbiji se uoavaju trendovi retradicionalizacije i repatrijarhalizacije (Blagojevi, 2002: 294). Ove trendove odlikuje znaajno povlaenje ena iz sfere javnosti, pre svega sa formalnog trita rada, u sferu privatnosti u kojoj njihovi resursi bivaju stavljeni u funkciju obezbeivanja opstanka porodice i domainstva. Naime, u socijalistikom sistemu ene su beleile visoko uee u radnoj snazi njihova stopa aktivnosti se kretala oko 70% (Arandarenko, 1997: 31). Meutim, ekonomsko propadanje tokom blokirane transformacije 1990ih godina, istiskuje ene sa trita rada, potiskuje ih ka sferi privatnosti u kojoj preuzimaju brigu o porodici u izrazito nepovoljnim uslovima propadanja ivotnog standarda i kraha institucija socijalne brige (vie o tome u Blagojevi, 2002; Mili, 2004). Ovu pojavu pojedine autorke opisuju kao samo-rtvujui mikro-matrijarhat, jer se mo ena premeta i artikulie primarno u sferi privatnosti, uz intenzivno troenje enskih resursa u domainstvu kako bi se ublaili negativni efekti oteane tranzicije (Blagojevi, 2002: 294). Re je o rodnom reimu koji poiva na izrazito asimetrinim odnosima, ulogama i oekivanjima. Sa ulaskom u period intenzivne transformacije nakon 2000. godine, poloaj ena na tritu rada dodatno je pogoran procesima privatizacije i ekonomskog restrukturiranja. Podaci iz Ankete o radnoj snazi pokazuju da je 2005. godine ovo pogoranje trendova u zaposlenosti ena dostiglo najniu taku (Babovi, 2007), da bi nakon toga trendovi poeli da ukazuju na postepeno poboljanje. Meutim, potrebno je neto blie sagledati socio-ekonomske uslove nakon 2000. godine, kako bi se jasnije sagledao kontekst u kome se oblikuju poloaji ena i mukaraca na tritu rada. Period intenzivne tranzicije (20012008) kroz koji je Srbija prolazila sa zakanjenjem u odnosu na druge zemlje biveg socijalizma obeleen je dinaminim rastom BDP koji se duguje prvenstveno sektoru usluga sa prosenom stopom rasta bruto dodate vrednosti od 7%. U 2008. godini sektor usluga je generisao 2/3 bruto dodate vrednosti Srbije, to je za 9.4% vie nego u 2000. godini. Najbri rast ostvarili su sektori saobraaja (16%), trgovine (14%) i nansijskog posredovanja (5.5%). Kao posledica dugogodinjeg procesa restrukturiranja i privatizacije, industrija je ostvarila znaajno manji rast sa prosenom stopom rasta BDV od 1%, usled ega je njeno uee u strukturi BDV smanjeno sa 26.7% na 20.4%59 (RZR, 2009: 5). Tranzicioni rast u Srbiji se primarno bazirao na domaoj agregatnoj tranji (izvozna tranja je zbog struknju, na nivou diskursa i na nivou praksi. Ova strukturacija je opredmeena u razliitim rodnim ulogama, razliitim rodnim identitetima i razliitim rodnim reprezentacijama... (Blagojevi, 2002: 311) Posebno je izraen pad preraivake industrije sa 21% na 16% (Ibid).
59
122
ture privrede i njene nekonkurentnosti bila etiri puta nia). Produktivnost rada i dalje je niska u Srbiji, a jedinini trokovi rada, su u 2008. godini, nakon viegodinjeg rasta opali, pre svega zahvaljujui niem rastu plata u odnosu na rast BDP. Meutim, uprkos dinaminom rastu BDP, Srbija i dalje zaostaje za drugim zemljama u CIE60. Ekonomski rast u ovom periodu nije praen porastom zaposlenosti (engl. jobless growth). Naprotiv, usled intenzivnog restrukturiranja ekonomije koje se odvijalo kroz simultane procese svojinske i sektorske transformacije, dolo je do porasta nezaposlenosti, te do strukturnih neusklaenosti ponude radne snage sa potranjom. Osnovni pokazatelji trita rada ukazuju na konstantno nisku stopu zaposlenosti uprkos varijacijama od nekoliko procentnih poena i rast stope nezaposlenosti do 2006. godine . Blagi pozitivni trendovi zabeleeni tokom 2007. i 2008. godine se nakon ispoljavanja ekonomske krize preokreu i prema podacima poslednje ankete o radnoj snazi u 2009. godini dolazi ponovo do pogoranja: stopa nezaposlenosti je u odnosu na prethodnu godinu porasla sa 14.7% na 17.4% (RZS, 2009). Opisani trendovi ekonomske transformacije i ekonomskog rasta praeni su i pozitivnim socijalnim trendovima: smanjenjem stope siromatva i porastom vrednosti na indeksu humanog razvoja, a materijalne nejednakosti merene Gini koecijentom iako pokazuju trend porasta tokom poslednje decenije, ipak su manje nego to su bile sredinom 1990ih61. Iako su nejednakosti porasle, siromatvo se u istom periodu smanjilo. Stopa siromatva opala je sa 14% u 2002. na 6.6% u 2007, a dubina siromatva sa 3% na 1.3% (RZS, 2008). Ovaj pad siromatva se pripisuje porastu realnih zarada i ekasnijem targetiranju ugroene populacije socijalnim transferima. Ipak, procenjuje se da je siromatvo zastupljeno u veoj meri nego to ukazuju podaci, zbog toga to uzorkom istraivanja nisu dovoljno obuhvaene najranjivije grupe poput izbeglica, interno raseljenih lica, romske populacije. U opisanom kontekstu i mukarci i ene se suoavaju sa ozbiljnim problemima da se ukljue na trite rada i da, onda kada su u njemu, ouvaju poloaj zaposlenosti (posebno stabilne i isplative). Meutim, kao to e se videti iz analize koja sledi, ove nedae ne pogaaju jednako ene i mukar60 Tako izvetaj o razvoju Srbije u 2008. (RZR) pokazuje da samo Bugarska sa priblino istim brojem stanovnika ostvaruje priblino ist BDP, dok su ostale zemlje u znaajnoj prednosti. Recimo, Maarska sa 35% vie stanovnika ostvaruje tri puta vei BDP od Srbije, Rumunija sa tri puta vie stanovnika ostvaruje etiri puta vei obim ekonomije, Hrvatska sa 40% manje stanovnika ima oko 40% vei BDP, a Slovenija sa 3,7 puta manje stanovnika oko 10% vei BDP od Srbije. Sa BDP po stanovniku od 4 500 Eur Srbija je etiri puta manje razvijena od Slovenije koja se najvie pribliila razvijenim zemljama EU (prosek za EU 15 je 29 000 Eur) (RZS, 2008: 5). Gini koecijent je porastao sa 0.29 u 2002. godini na 0.34 u 2005. godini, da bi se spustio na 0.30 u 2008. (up. Tabelu X) to je jo uvek nie za 0.7 poena u odnosu na 1996.
61
123
ce. Po istom principu kao u prethodnom poglavlju i ovde e analiza poi od mogunosti uea u radnoj snazi, da bi se potom ukazalo na nejednakosti u pozicioniranju na tritu rada.
Ukljuivanje u trite rada

Trite rada u Srbiji generalno pokazuje loije performanse u odnosu na EU27. Opte stope aktivnosti i zaposlenosti su znaajno nie od stopa na nivou EU27, dok je stopa zaposlenosti gotovo dvostruko via (tabela 12). Tabela 15: Stope aktivnosti zaposlenosti i nezaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta (1564), EU27 i Srbija, 2009.
EU27 Ukupno Stopa aktivnosti Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti 71.0 64.4 9.0 Mukarci 77.6 70.3 9.1 ene 64.4 58.5 8.9 Ukupno 60.6 50.4 16.9 Srbija Mukarci 68.7 58.1 15.5 ene 52.8 43.0 18.6
Izvor: za EU Eurostat, za Srbiju RZS, ARS, 2009: 19.
Kada se osnovni indikatori trita rada uporede sa indikatorima drava lanica, uoava se da Srbija stoji znatno loije od veine zemalja EU. Nie stope aktivnosti ena od Srbije imaju samo Italija i Malta, niu stopu zaposlenosti ena ima samo Malta, dok Srbija ima stopu nezaposlenosti ena viu od svih drava lanica (mada panija ima gotovo istu stopu sa 18.5%). Ni mukarci u Srbiji ne stoje mnogo bolje u poreenju sa predstavnicima svoga pola u zemljama EU. Niu stopu aktivnosti imaju samo mukarci u Maarskoj, niu stopu zaposlenosti samo mukarci u Letoniji i Litvaniji, a viu stopu nezaposlenosti mukarci u Nemakoj, paniji, Letoniji i Litvaniji. Rodne nejednakosti u participaciji na tritu rada, izraene su i u EU, kao i u Srbiji, s tim to je razlika u stopama aktivnosti izmeu mukaraca i ena u Srbiji neto vea nego u EU (15.9 procentnih poena prema 13.2), kao i stopa zaposlenosti (15.1 pp prema 11.8). Stope nezaposlenosti mukaraca i ena u EU su gotovo izjednaene, dok se u Srbiji i dalje odrava razlika od preko 3 procentna poena. Najslabije anse da se uspeno ukljue u trite rada generalno imaju mladi oba pola (2024). Njihova stopa zaposlenosti je izrazito niska, znaajno nia i od kategorije starijih pripadnika radne snage, dok je njihova stopa nezaposlenosti vie nego dvostruko vea od populacije glavnog radnog uzrasta (2554).
124
Grafikon 9: Stope aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti prema starosti, Srbija, 2009.

70 60 50 40 30 20 10 0 Stopa aktivnosti Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti
64.2 53.7 46 39.3 35.4 27.7 16.3 9.9 39.7

20 24 25 54 55 64
Izvor: RZS, ARS, 2009.
Grafikon 10: Stope aktivnosti po starosti i polu, Srbija, 2009.

Mukarci 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 20 24 25 29 30 34 35 39 40 44 45 49 50 54 55 59 60 64 ene
125
Razlike u stopama aktivnosti, zaposlenosti i nezaposlenosti izmeu mukaraca i ena prisutne su u svim starosnim kohortama. Uoava se da razlike u stopama aktivnosti rastu sa starou populacije, pa su tako najvie u tri najstarije starosne kohorte iz kontigenta radnog uzrasta i iznose preko 28 procentnih poena u grupi starih 5559 godina, a 20 procentnih poena u najstarijoj kohorti (grakon 10). Vano je napomenuti i da se razlike u aktivnosti izmeu mukaraca i ena ispoljavaju na razliite naine u zavisnosti od nivoa obrazovanja. Nisko obrazovane ene, odnosno ene bez kole i sa zavrenom ili nepotpunom osnovnom kolom pokazuju izrazito nisko uee u aktivnom stanovnitvu, dok ene sa viom kolom i fakultetskim obrazovanjem imaju vie stope aktivnosti od mukaraca istog obrazovnog nivoa. Meutim, da bi slika o aktivnosti bila potpunija, potrebno je obratiti panju i na neaktivnu populaciju. Kako su pokazala ranija istraivanja, kod neaktivne populacije razliitih obrazovnih nivoa, uoavaju se znaajne razlike izmeu mukaraca i ena u pogledu razloga za neaktivnost. Naime, dok su kod mukaraca glavni razlozi neaktivnosti u svim obrazovnim kategorijama odlazak u penziju pa potom kolovanje, kod ena iz niih obrazovnih kategorija najprisutniji razlog je briga o porodici i kunim obavezama, da bi u kategoriji ena srednjeg obrazovanja najvaniji razlozi bili odlazak u penziju i kolovanje, a u kategoriji sa visokim obrazovanjem penzionisanje (Babovi, 2007). Grafikon 11: Stope zaposlenosti prema polu i starosti, Srbija, 2009.
Mukarci 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 20 24 25 29 30 34 35 39 40 44 45 49 50 54 55 59 60 64 ene
126
Slini trendovi se zapaaju i kod stopa zaposlenosti (grakon 11), dok stope nezaposlenosti pokazuju manje razlike, i tavie u dve najstarije starosne grupe su vie kod mukaraca nego kod ena (grakon 12). Ova injenica ne izaziva uenje, zbog toga to se ene starije od 45 godina izrazito teko zapoljavaju i obeshrabrene znatno ee prelaze u status neaktivnih, povlae se u domainstvo, dok mukarci pod pritiskom modela mukog hranioca porodice ee nastoje da se iznova zaposle. Potrebno je napomenuti da je u prethodnih pet godina dolo do smanjenja razlika u stopama zaposlenosti ena i mukaraca (radnog uzrasta). Naime, u 2005. godini stopa zaposlenosti za mukarce je iznosila 61.2% a za ene 40.8% (RZS, ARS 2006a), to ukazuje da je razlika u periodu 20052009. smanjena sa 20 na 15 procentnih poena. U istom periodu smanjena je i razlika u stopama nezaposlenosti. S obzirom da je u 2005. godini stopa nezaposlenosti ena iznosila 27.4%, a mukaraca 17.6% (RZS, ARS, 2006), ova razlika je smanjena sa oko 10 na 3 procentna poena. Grafikon 12: Stope nezaposlenosti prema starosti i polu, Srbija, 2009.
Mukarci 45 40 35 30 25 20 15 10 5 0 20 24 25 29 30 34 35 39 40 44 45 49 50 54 55 59 60 64 ene
Dugorona nezaposlenost je veliki problem na tritu rada u Srbiji. Ona pogaa gotovo podjednako i ene i mukarce. Ipak, meu nezaposlenim enama neto je vie osoba koje su nezaposlene due od godinu dana (69.5%) nego meu nezaposlenim mukarcima (65.8%) (RZS, 2010). I meu enama
127
i meu mukarcima uee dugorono nezaposlenih je dvostruko vie nego u EU. Stopa dugorone nezaposlenosti62 via je kod ena nego kod mukaraca (11.8 prema 10.2), kao i stopa veoma duge nezaposlenosti63 (7.7 prema 6) (Vlada RS, 2010b). Predoeni podaci o osnovnim karakteristikama ukljuivanja na trite rada ukazuju da je stanje nepovoljno i za ene i za mukarce. Ipak, tekoe ukljuivanja u trite rada i posebno obezbeivanje zaposlenja, pogaaju nesrazmerno snanije ensku populaciju. Situacija je jo znatno nepovoljnija za ene iz marginalizovanih drutvenih grupa. ene iz populacije raseljenih lica, Romkinje, ene sa invaliditetom i ene iz ruralnih sredina suoavaju se sa izrazito velikim tekoama pri ukljuivanju na trite rada. Naalost, dovoljno precizna i redovna evidencija na osnovu koje je mogue pratiti ekonomske nejednakosti kod ena i mukaraca iz ovih grupa ne postoji. Iako ne sasvim pouzdani, podaci iz Ankete o radnoj snazi64 o rodnim nejednakostima meu Romima ukazuju na izrazito nepovoljan poloaj Romkinja. Stopa zaposlenosti mukaraca u 2009. godini, koji su se u ARS izjasnili kao Romi, iznosila je 42.6%, dok je stopa zaposlenosti Romkinja iznosila tek 10.3%. Istovremeno, stopa nezaposlenosti Roma iznosila je 28.0%, a Romkinja ak 68.2%.65 Podaci dobijeni Anketom o ivotnom standardu iz 2007. godine ukazuju da je poloaj ena sa invaliditetom izrazito nepovoljan. Njihova stopa zaposlenosti iznosila je 20.9%, dok je stopa zaposlenosti mukaraca sa invaliditetom iznosila 32.4%. Istovremeno, stopa nezaposlenosti ena sa invaliditetom iznosila je 15.9%, dok je za mukarce iz iste drutvene kategorije iznosila 11.6%. Za pripadnike oba roda u grupi osoba sa invaliditetom svojstvena je izrazito visoka stopa neaktivnosti, mada je ona ipak znaajno via kod ena (63.3% za mukarce, a 75.1% za ene) (RZS, 2008a). Prema podacima Ankete o ivotnom standardu sprovedene iste godine na velikom uzorku interno raseljenih lica, stopa zaposlenosti mukaraca iz ove populacije iznosila je 47.4%, dok je kod ena iz iste populacije iznosila samo 20.1%. Istovremeno, stopa nezaposlenosti mukaraca iznosila je 28.9%, a ena ak 48.3%. Ovi podaci ukazuju nesamo na izrazito nepovoljno stanje pogledu zaposlenosti raseljenih lica, ve i na izrazito velike rodne nejednakosti u pogledu uea na tritu rada. Navedeni podaci ukazuju na dvostruku marginalizaciju ena iz ranjivih grupa. One pripadaju drutvenoj grupi koja se suoava sa ozbiljnim problemima ukljuivanja u sferu ekonomije u odnosu na optu populaciju, a po osnovu
62 63 64 Uee lica nezaposlenih 12 i vie meseci u radno aktivnom stanovnitvu. Uee lica nezaposlenih due od 2 godine u radno aktivnom stanovnitvu. S obzirom da je izjanjavanje o etnikoj pripadnosti ispitanika dobrovoljno, te da se ne moe oekivati da je anketa zabeleila sve pripadnike romske populaciji u uzorku, kao i da pripadnici romske populacije nisu obuhvaeni Anketom o radnoj snazi na posve reprezentativan nain, navedene podatke je potrebno uzeti sa izvesnom dozom opreza. Izvor: RZS, Anketa o radnoj snazi, april 2009.
65
128
rodne pripadnosti su potisnute i u nepovoljniji poloaj u odnosu na mukarce iz svoje referentne grupe. Kada je re o intenzitetu ukljuenosti na trite rada u obliku zaposlenosti sa deliminim ili punim radnim vremenom, potrebno je napomenuti da u ovom aspektu Srbija deli sudbinu sa drugim bivim socijalistikim drutvima. Naime, zaposlenost sa deliminim radnim vremenom marginalno je prisutna i kod ena i kod mukaraca. Meu zaposlenim mukarcima tek je 8.3% zaposleno je sa radnim vremenom kraim od punog, dok je takvih meu enama 10.4% (RZS, 2010).
Nejednakosti u poloajima na tritu rada

Dok je prethodna analiza imala zadatak vie da odgovori na pitanje da li i koliko se ene ukljuuju u radnu snagu u poreenju sa mukarcima, u ovom odeljku se nastoje ponuditi odgovori na pitanje: na koji nain su ene ukljuene u trite rada u poreenju sa mukarcima? Podaci o profesionalnom statusu zaposlenih u Srbiji ukazuju na znaajne razlike u pozicioniranju ena i mukaraca na poslovima koji se razlikuju po vlasnitvu nad sredstvima za Grafikon: 13: Zaposleni mukarci i ene prema profesionalnom statusu, Srbija, 2009.
Preduzetnici 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Samozaposleni Zaposleni radnici Pomau i lanovi
4.5 14.6
65.8 70.6
24.9 4.7
Mukarci
12.5 2.4
ene
129
proizvodnju, autonomiji rada, ugovornom odnosu i naknadi za obavljeni rad. ene se znatno ree nego mukarci uputaju u preduzetnitvo i samozaposlenost, ee rade za poslodavce i znaajno ee pomau drugim lanovima domainstva u porodinom poslu bez novane nadoknade (Grakon 13). U poreenju sa zemljama EU, Srbija pokazuje slinosti samo sa Rumunijom i donekle Grkom u pogledu strukture zaposlenih prema profesionalnom statusu (tabela 13). Meutim, od ovih zemalja istovremeno se i razlikuje: u odnosu na Rumuniju, pre svega po neto viem ueu preduzetnika i samozaposlenih, a u odnosu na Grku po niem ueu preduzetnika meu mukarcima, niem ueu samozaposlenih meu enama i viem ueu pomauih lanova domainstva. Tabela 16: Zaposleni prema profesionalnoj strukturi u Srbiji, Rumuniji, Grkoj i Poljskoj, 2009.
Srbija M Preduzetnici Samozaposleni Zaposleni radnici Pomaui lanovi domainstva 4.7 24.9 65.8 4.5 2.4 12.5 70.6 14.6 Rumunija M 1.8 22.3 69.7 6.1 0.7 10.3 71.9 17.1 M 10.9 24.3 61.9 3 Grka 4 16.5 70 9.5
Izvor: za EU Eurostat, za Srbiju RZS, ARS, 2009.
Po ueu preduzetnika meu zaposlenim licima, mukarci u Srbiji blago zaostaju za prosekom EU (4.7% naspram 6% u EU), dok se ene nalaze na nivou proseka. U zemljama EU ene generalno belee nisko uee preduzetnica. Tako uee preduzetnica meu zaposlenim enama u Srbiji tek neznatno zaostaje za Nemakom, Poljskom i Portugalom, i neto vie za Grkom, panijom, Maarskom i Italijom. U pogledu uea samozaposlenih meu zaposlenim enama, Srbija pokazuje niu vrednost samo u odnosu na Grku. Kada se kategorije preduzetnika i samozaposlenih posmatraju prema rodnom sastavu, uoava se da je tokom poslednjih pet godina dolo do poveanja uea ena meu zaposlenima iz ovih grupa. Naime, u kategoriji preduzetnika uee ena se povealo sa 23.8% u 2005. godini na 28.4% u 2009. godini. Istovremeno, uee ena u kategoriji samozaposlenih koji ne zapoljavaju druge radnike poraslo je sa 23.9% na 26.8% (RZS, ARS, 2006a, 2009a). Meutim, podatke o ueu ena meu preduzetnicima i samozaposlenima treba uzeti sa izvesnom dozom opreza. Pojedina istraivanja upuuju na nalaze da se izvestan broj preduzetnica nalazi samo formalno meu osnivaima preduzea, ali da stvarnu preduzetniku funkciju u njihovim predu130
zeima obavljaju mukarci (najee muevi) (up. Popovi-Panti, Petrovi, 2007). Meutim, kada se ugao posmatranja promeni i kada se u istom periodu posmatra uee preduzetnica meu zaposlenim enama, primeuje se da ono stagnira (u 2005. inilo je 2.5%), ime se onda njihovo poveano uee u ukupnoj kategoriji preduzetnika moe pre objasniti povlaenjem odreenog broja mukaraca iz ovog oblika zaposlenosti. To potvruju i apsolutni brojevi iz Anketa o radnoj snazi. U 2005. godini meu preduzetnike je bilo klasikovano 88.103 mukarca i 27.492 ene, dok je u 2009. godini registrovan 70.391 preduzetnik i 26.893 preduzetnice (grakon 3, prilog 2). Malo je istraivanja koja dublje otkrivaju specinosti i tekoe sa kojima se suoavaju preduzetnice. U jednom od retkih istraivanja preduzetnica (Markov, 2005) izdvojila su se dva motiva kao najvanija za otpoinjanje samostalnog posla: ekonomska nuda, odnosno, potreba da se zarade sredstva za izdravanje porodice, i potreba ena da kroz preduzetniku aktivnost dokau vlastite sposobnosti, ostvare slobodu i samoinicijativu. Kao glavne probleme u voenju posla, preduzetnice iz uzorka su navele: Probleme u odnosima sa mukim kolegama u poslovnom svetu koji se ispoljavaju kroz omalovaavanje i marginalizovanje sa jedne strane i udvaranje, odnosno uznemiravanje sa druge strane. Probleme u usklaivanju porodinih obaveza sa poslovnim obavezama, koji proistiu iz nesrazmernog optereenja kunim i porodinim obavezama (veinu obaveza obavljaju ene), a koje je teko postii uz intenzivni preduzetniki angaman, i sa druge strane, oteano ostvarivanje poslovnih obaveza (poslovnih putovanja, dueg radnog vremena) zbog porodinih obaveza. Nepovoljni stav drutvene sredine prema enama u biznisu (opte nepoverenje i negativno vrednovanje), koji je posebno izraen u manjim, patrijarhalnim sredinama i koji je ak prisutan i kod mueva/partnera preduzetnica (Ibid).
Dok su ene manjinski zastupljene u kategoriji preduzetnika i samozaposlenih, one ine veinu u kategoriji pomauih lanova domainstva. Re je o jednoj vrlo osobenoj drutvenoj grupi smetenoj na marginama drutvene zajednice, koja spada u kategoriju zaposlenih, ali koja radne aktivnosti obavlja izvan formalnog, pa i neformalnog otvorenog trita rada u okvirima privatne porodine organizacije rada i to preteno poljoprivrednih domainstava. Rad ove drutvene kategorije odvija se u uslovima koji nisu regulisani zakonima i pravilima kojima se ureuje formalno, pa ni onim nepisanim pravilima koja ureuju neformalno trite rada. U tom smislu, ova kategorija zaposlenih nema denisanu platu, odmore, bolovanja, socijalne benecije i sl. Istovremeno, pripadnici ove grupe sebe percipiraju esto kao neaktivnu po131
pulaciju, pa se ene, koje ine veinu ove kategorije u razliitim istraivanjima esto izjanjavaju da su domaice. Kao to smo ve opisali, savremeni trendovi u ekonomiji i na tritima rada u EU, vode iezavanju kategorije pomauih lanova domainstva angaovanih u poljoprivrednoj proizvodnji. U Srbiji, meutim, ona jo uvek predstavlja relativno znaajan deo radne snage, preteno enske, sa itavim nizom problema u socio-ekonomskom poloaju i ostvarivanju prava. Ova kategorije obavlja rad izvan sfere formalnog trita rada (bez ugovora) i bez novane nadoknade. Uee ena u ovoj kategoriji belei porast sa 69.6% u 2005. godini na 72.3% u 2009 (RZS, ARS, 2006a, 2009a). Izrazita veina kategorije pomauih lanova u porodinom poslu (91.4%) angaovana je u poljoprivredi, dok su preostali pripadnici ove kategorije uglavnom angaovani u trgovini i ugostiteljstvu. Istraivanje iz 2008. godine o seoskim enama u statusu pomauih lanova domainstava angaovanih u poljoprivredi pokazalo je da je ak 44% ena dospelo u ovaj poloaj zbog gubitka zaposlenja, te da ovu kategoriju karakterie izrazito nepovoljan poloaj ne samo u ekonomskom aspektu ve i u pogledu ostvarivanja kljunih socijalnih prava (zdravstveno, penzijsko osiguranje, dostupnost razliitih formi socijalne pomoi) (Babovi, Vukovi, 2009). Ove ene su izloene velikim imovinskim nejednakostima, zbog snanih obiajnih normi da se imovina prenosi na muke naslednike (o emu e biti vie rei u narednom poglavlju); intenzivno su ukljuene u poljoprivrednu proizvodnju na gazdinstvima (vie od polovine radi due od punog radnog vremena na imanju); ne uestvuju u donoenju odluka o organizovanju proizvodnje. Ovo istraivanje je pokazalo da poloaj pomaueg lana domainstva najee nije izbor, ve zadatost ili nuda. Sa stanovita meugeneracijske pokretljivosti, u velikom broju sluajeva one ostaju na istom poloaju kao i roditelji. Sa stanovita unutargeneracijske pokretljivosti uoava se da je znaajan broj ena, iskusio silaznu drutvenu pokretljivost, odnosno da je zbog gubitka posla bio prinuen na status pomaueg lana domainstva. Zbog neodgovarajueg poloaja u sferi rada ove ene esto nemaju mogunosti ni da ostvare elementarna socijalna prava, pa tako ak 17% nije imalo zdravstveno osiguranje, a 93% nije uplaivalo penzijsko-invalidsko osiguranje. Na ovaj nain one ostaju potpuno nezatiene u sluaju povreda i invaliditeta, a materijalnu zbrinutost u starosti mogu da temelje iskljuivo na nekom obliku porodine penzije ukoliko nadive supruga ili drugog lana porodice na osnovu ijeg izdravanja stiu ovo pravo (Ibid). Visoko uee ruralnog stanovnitva u ukupnoj populaciji Srbije, niske anse zapoljavanja ena iz ruralnih sredina u nepoljoprivrednim sektorima, i visoko uee pomauih lanova meu enama angaovanim u poljoprivrednoj proizvodnji, predstavljaju jednu od kljunih specinosti Srbije u oblasti zapoljavanja ena u poreenju sa drutvima sa podruja EU (izuzev
132
Rumunije). Istraivanje o socijalnoj iskljuenosti u ruralnim oblastima Srbije (Cveji et al, 2010) pokazalo je da se u ovim podrujima (u kojima jo uvek ivi oko 43% ukupnog stanovnitva Srbije) meu enama belei manje uee aktivnih lica nego meu mukarcima. Takoe, uee zaposlenih u nepoljoprivrednim sektorima je znaajno manje meu zaposlenim enama nego meu zaposlenim mukarcima. Istovremeno, uee nezaposlenih lica vee je meu enama nego meu mukarcima (tabela 14). Tabela 17: Ispitanici stari 15 i vie godina prema aktivnosti, polu i regionu, u %
Srbija ene Zaposleni van poljoprivrede Zaposleni u poljoprivredi Nezaposleni Neaktivni Ukupno 19.7 25.6 9.0 45.7 100 Mukarci 33.5 27.5 7.4 31.6 100
Izvor: Cveji et al, 2010: 72.
Nepoljoprivredna zaposlenost ena u Srbiji generalno sporo raste. U 2005. godini uee ena meu zaposlenim radnicima za platu u nepoljoprivrednom sektoru66 iznosilo je 40.2% (RZS, ARS, 2006), da bi u 2009. godini poraslo na 42.4% (RZS, ARS, 2010). Ili, posmatrano iz drugog ugla, zaposlenost u poljoprivredi belei i dalje visoko uee meu enama, ali i neto vie meu mukarcima (tabela 14). Sektorske strukture zaposlenosti ena i mukaraca u Srbiji znaajno se razlikuju. ene su veinski zaposlene u sektoru usluga (65% ukupne zaposlenosti ena), potom u poljoprivredi (18.9%), dok je u industriji zaposleno samo 16.4% zaposlenih ena. Najvei procenat zaposlenih mukaraca takoe radi u sektoru usluga, ali znaajno manji u poreenju sa enama (45.1%), dok i dalje znaajan procenat radi u industriji i srodnim delatnostima (34.6%) i u poljoprivredi (20%). Indeks sektorske segregacije u Srbiji isti je kao i za EU 27 (tabela 15), dok u poreenju sa pojedinanim dravama lanicama Srbija spada u zemlje sa srednjim vrednostima. Indeks segregacije pokazuje blago poveanje u odnosu na 2004. godinu, kada je iznosio 23.3% (Momilovi, 2006).
66 U ovom izvetaju nepoljoprivredi sektor je denisan ire nego u saoptenjima zvanine statistike. Dok u zvaninoj klasikaciji RZS u nepoljoprivredne delatnosti spadaju samo rudarstvo, industrija energetika i graevinarstvo, u ovom izvetaju su meu nepoljoprivredne delatnosti ukljuene i uslune: trgovina, ugostiteljstvo, saobraaj, nansijsko posredovanje, dravna uprava, obrazovanje, zdravstvo, socijalne usluge i sl.
133
Tabela 18: Sektorske strukture zaposlenosti ena i mukaraca u Srbiji, 2009.

Sektor delatnosti Poljoprivreda Ribarstvo Vaenje ruda i kamena Preraivaka industrija Proizvodnja el. energije, gasa i vode Graevinarstvo Trgovina na veliko i malo, opravka Hoteli i restorani Saobraaj, skladitenje i veze Finansijsko posredovanje Poslovi s nekretninama, iznajmljivanje Dravna uprava i socijalno osiguranje Obrazovanje Zdravstveni i socijalni rad Dr. komunalne, drutvene i line usluge Domainstva sa zaposlenim licima Eksteritorijalne organizacije i tela Indeks segregacije ene 18.9 0.5 14 0.5 1.4 17.8 3.9 3 3.1 3.8 5.5 9.1 13.2 4.8 0.6 0.2 Mukarci 20.3 0.1 1.6 21.5 2.9 8.6 12.8 2.3 8.4 1.6 3.6 5 3.9 2.4 5 0.1 0 25.4
Izvor: RZS, 2010: 25.
Kada se struktura zaposlenosti ena i mukaraca posmatra prema zanimanjima, uoava se da meu zaposlenim enama visoko uee belee zaposlene u zanimanjima tehniara i slubenika, radnice u uslugama i poljoprivredi i ene zaposlene u strunjakim zanimanjima. Dankanov indeks segregacije prema zanimanju je vii nego prema sektoru delatnosti. Njegova vrednost se nije znaajnije promenila u odnosu na 2004. godinu, a u poreenju sa zemljama EU Srbija se i u ovom pogledu nalazi oko sredine (tabela 16).
134
Tabela 19: Strukture zaposlenih ena i mukaraca prema zanimanju, Srbija, 2009.
ene Rukovodioci Strunjaci Tehniari Slubenici Radnici u uslugama Poljoprivredni radnici Zanatlije Fabriki radnici Elmentarna zanimanja Vojna lica Indeks segregacije 4.6 15.4 19.5 8.3 19.1 16.6 4.5 1.9 10.2 0 Mukarci 6.6 8.8 11.1 4.9 10.4 17.6 20.5 12.2 7.5 0.5 29.8
Izvor: RZS, 2010: 28.
Osim toga, anse za napredovanje na rukovodee poloaje u sferi rada izrazito su slabe za ene i u tom aspektu se ne naziru poboljanja. Podaci Agencije za privredne registre ukazuju da je prohodnost ena na poloaje direktora preduzea vrlo ograniena. U 2005. godini ene su bile zastupljene sa 20.8% meu direktorima privrednih drutava, dok su u 2009. godini bile zastupljene sa 20.6%67. Slina je zastupljenost ena na drugim rukovodeim poloajima, poput lanstva u upravnim odborima, poloajima predsednika kompanija i sl. Za razliku od zemalja Evropske unije, u Srbiji je neformalna zaposlenost vea meu enama nego mukarcima. U 2009. godini, meu zaposlenim enama 22.3% bilo je neformalno zaposleno, dok je takvih meu zaposlenim mukarcima bilo 19.2% (Vlada RS, 2010b). Struktura neformalnih radnih aktivnosti se razlikuje u zavisnosti od toga da li se neformalni posao obavlja kao dodatni, uz formalnu zaposlenost, ili predstavlja osnovni posao. Iako je i u prvom i u drugom sluaju rad u poljoprivredi najea vrsta neformalne radne aktivnosti, u meu onima kod kojih neformalni rad predstavlja dodatni posao poljoprivredne aktivnosti uestvuju sa 25.8% kod ena i 34.2% kod mukaraca, dok je kod onih kojima je to osnovni posao uee poljoprivrednih aktiv67 Izvor za 2006: baza podataka Agencije za privredne registre iz novembra 2006. Izvor za 2009: baza podataka APR iz avgusta 2009.
135
nosti znaajno vee, i to posebno kod ena (kod ena uestvuje sa 53.8%, a kod mukaraca sa 41.3%). Kod ena koje kombinuju formalnu zaposlenost sa dodatnim radom, nakon rada u poljoprivredi najzastupljeniji je rad u trgovini, a zatim uvanje dece i pomo starima. Kod mukaraca iz iste kategorije iza rada u poljoprivredi najzastupljeniji je rad u zanatstvu, a potom ziki rad. Kod ena koje iskljuivo obavljaju neformalne oblike rada, iza rada u poljoprivredi najzastupljeniji je rad u trgovini, dok je kod mukaraca iz iste grupe na drugom mestu ziki rad (Babovi, 2007). Jedan od kljunih pokazatelja ekonomskih nejednakosti izmeu mukaraca i ena predstavlja i jaz u plaenosti za rad jednake vrednosti68. U 2004. godini jaz prosenih zarada ena i mukaraca po asu iznosio je 16% (Momilovi, 2006) 69. Analiza je pokazala da broj godina radnog staa kod mukaraca ne utie na nivoe zarada, dok broj asova rada ima znaajan uticaj na nivo zarada i kod ena i kod mukaraca, s tim da svaki dodatni as rada poveava zaradu ena vie nego to dodatni as rada poveava zaradu mukarca. Obrazovanje je znaajno i kod jednih i kod drugih s tim da kod ena, one koje su bez kole zarauju u proseku manje za 34% od ena sa srednjom kolom, dok mukarci bez kole zarauju u proseku za 9% manje od mukaraca sa srednjom kolom. Sa druge strane, fakultetsko obrazovanje, magistratura i doktorat nauka donose enama za 49% veu zaradu u odnosu na ene sa srednjom kolom, a mukarcima za 34% veu zaradu od mukaraca sa srednjim obrazovanjem. Sudei prema navedenim podacima, kod ena je obrazovanje posebno znaajan faktor u formiranju zarada (Ibid). Autorka je utvrdila da je i teritorija na kojoj zaposlene osobe ive takoe bitna determinanta visine zarada. Tako mukarci i ene koji ive na teritoriji Beograda zarauju 30% i 23% vie, respektivno, u odnosu na one koji ive u Centralnoj Srbiji, a mukarci i ene koji ive na teritoriji Vojvodine zarauju vie 16% i 12%, respektivno, u odnosu na one koji ive na teritoriji Centralne Srbije. Kada je zanimanje u pitanju, mukarci menaderi, funkcioneri, zakonodavci, zarauju 37% vie, a strunjaci 28% vie, u odnosu na slubenike.
68 Potrebno je napomenuti da statistika sluba u Srbiji ne prati ovaj pokazatelj na posve odgovarajui nain. U Srbiji se razlike u plaenosti prate preko odnosa prosenih mesenih zarada mukaraca i ena u odnosu na prosene mesene zarade za sve zaposlene u Srbiji. U EU, jaz u plaenosti ena i mukaraca prati se preko tzv. undajusted gender pay gap koji predstavlja procentualni odnos razlike prosenih zarada mukaraca i ena po asu i prosenih zarada mukaraca po asu. Idealno, izraunavanje jaza u platama izmeu ena i mukaraca treba da se sprovodi po metodologiji koja e kontrolisati efekte razliitih determinantama koje utiu na plaenost ena i mukaraca (obrazovanje, sektor, duinu staa i sl.), kako bi se mogla jasno izmeriti razlika koja proistie iz diskriminacije a ne drugih vie objektivnih karakteristika radne snage. Ovde je jaz u zaradama mukaraca i ena predstavljen kao procentualni odnos razlike prosenih zarada mukaraca i ena po asu i prosenih zarada mukaraca po asu (undajusted gender pay gap).
69
136
ene menaderi, funkcioneri, zakonodavci, zarauju 30% vie, a strunjakinje 13% vie u odnosu na slubenice. Analiza je pokazala da izmeu mukaraca slubenika i uslunih radnika, kvalikovanih proizvodnih radnika i vojnih lica nema znaajnih razlika u zaradama. Meutim, uslune radnice, i ene trgovci zarauju 18% manje, kvalikovane radnice u poljoprivredi 45% manje, proizvodne radnice 19% manje a nekvalikovane radnice 21% manje u odnosu na slubenice (Ibid). Pored toga, autorka je izloila i rezultate analize na osnovu koje je mogue identikovati neobjanjeni deo razlika u zaradama, koji se pripisuje diskriminaciji (adjusted gender pay gap). Rezultati ove analize ukazali su da su u 2004. godini ene zaraivale na mesenom nivou u proseku 17% manje od mukaraca, dok su po asu rada zaraivale u proseku manje za 14% u odnosu na mukarce. Dekompozicija posmatranog jaza u zaradama ukazala je da zaposlene ene imaju bolje obrazovne karakteristike (koje doprinose poveanju zarada), meutim, mukarci imaju u proseku dui radni sta i rade vei broj sati, to pozitivno utie na nivo zarade. Rezultati analize pokazuju da su za ista zanimanja, ene uvek loije plaene u odnosu na mukarce. Stoga autorka zakljuuje da se razlika u zaradama izmeu mukaraca i ena moe pripisati samo diskriminaciji, jer niz posmatranih karakteristika stavlja ene u bolji poloaj u odnosu na mukarce, ali su za iste karakteristike u proseku mukarci bolje plaeni od ena (Ibid). Izloeni podaci o razliitim aspektima rodnih nejednakosti na tritu rada ukazuju da se ene suoavaju sa velikim brojem ozbiljnih prepreka u uspenom ukljuivanju na trite rada.
2.1.4. Zakljuak
U ovom poglavlju analizirali smo rodne nejednakosti na tritima rada, koje predstavljaju jedan od kljunih oblika rodnih ekonomskih nejednakosti, mada ne i jedini. Videli smo da se estoka polemika vodi oko osnovnih koncepcija i denicija preko kojih se prouava i prati ekonomska aktivnost populacije u savremenim drutvima. Kritiki orijentisani pristupi dovode u pitanje usku fokusiranost na trite rada, svojstveno neoklasinim ekonomskim pravcima, ali i zvaninim statistikim praenjima koja podupiru razliite politike od ekonomskih i razvojnih, preko politika zapoljavanja do socijalnih politika. Meutim, iako je vano imati na mu da se sfera rada u savremenim drutvima (pa i onim koje odlikuju dinamina, sveproimajua trita i visok stepen deregulacije) ne ograniava na trite rada, nesporno je da ukljuivanje u trite rada i pozicioniranje na njemu na presudan nain determinie ekonomske, ali i socijalne aspekte ivotnih uslova pojedinaca, porodica i itavih grupa. Stoga
137
je u ovom poglavlju puna panja bila posveena brojnim aspektima rodnih nejednakosti na tritima rada u EU i Srbiji. Podruje Evropske unije prua u ovom pogledu vrlo heterogenu sliku. Nismo se bavili detaljnijim longitudinalnim trendovima na osnovu kojih bismo mogli da zakljuujemo o tome koliko se drave lanice kreu u pravcu konvergencije u nizu aspekata. Za sada, razlike su jo uvek znaajne i ukazuju da se rodni reimi oblikuju i prenose na trite rada, ali i kao to emo videti kasnije, rodni odnosi polako vode eroziji starih i uspostavljanju novih rodnih reima. Razlike u EU javljaju se du razliitih linija podele izmeu drava sa razliitim modelima blagostanja, izmeu starih i novih lanica, pri emu istorijska naslea igraju veliku ulogu. U osnovi, velika transformacija u starim dravama lanicama odigrala se poslednjih nekoliko decenija sa masovnim izlaskom ena na trite rada, ali je za veliki broj ena u ovim drutvima to ukljuivanje delimino u aranmanima sa skraenim radnim vremenom i ne moe se uporediti sa modelom pune zaposlenosti mukaraca iz zlatnog doba drava blagostanja. Za drave lanice sa socijalistikom prolou, velika promena u ovom aspektu ila je donekle obrnutim smerom, raniju punu zaposlenost ena zamenilo je istiskivanje sa trita rada tokom tegobnih faza tranzicije, da bi sa odmaklim procesom njihov poloaj na tritu rada bio obnovljen. Meutim, rodne nejednakosti vidljive su u brojnim aspektima i to na celom podruju EU. One su negde manje a negde vie izraene, ali se moe zakljuiti da ne postoji nijedna zemlja sa posmatranog prostora u kojoj su u svim posmatranim aspektima izostale rodne nejednakosti. Analiza je ukazala na sledee najvanije oblike rodnih nejednakosti na tritima rada u EU: Uee ena u radnoj snazi i dalje je znaajno nie nego uee mukaraca, s izuzetkom nordijskih zemalja koje odlikuju egalitarniji rodni reimi. Prohod ka zaposlenosti za ene je tei u veini drava lanica, a i onda kada se zapoljavaju, u znatno veem procentu to ine u eksibilnim oblicima zaposlenosti sa skraenim radnim vremenom. Rodne razlike u participaciji na tritu rada poveavaju se kod starijih i manje obrazovanih kategorija stanovnitva. Mukarci i ene u EU imaju nejednake anse da se upuste u preduzetnitvo i nau u ulozi poslodavaca. U svim dravama lanicama, ene se ree nego mukarci uputaju u preduzetnitvo i samozaposlenost i znatno se ee nalaze u poziciji zaposlenih radnika. Razlike u ovom pogledu posebno su izraene u Irskoj, Grkoj, Rumuniji i na Kipru. Rodna segregacija prema sektorima delatnosti izraena je u veini drava lanica, kao i segregacija prema zanimanjima. ene se koncentriu u zanimanjima belih okovratnika i uslunih radnica, dok se
138
mukarci koncentriu u tehniarskim i radnikim zanimanjima. Efekat staklenog plafona i dalje je snano prisutan, na ta ukazuju podaci o manjinskoj zastupljenosti ena na rukovodeim poloajima. ene u EU uestvuju u neformalnoj ekonomiji ree nego mukarci, ali su njihovi uslovi rada, ukljuujui i plaenost, nepovoljniji u odnosu na mukarce angaovane u istom sektoru. Veliki deo enskog neformalnog rada odvija se u sektoru usluga za domainstva, nisko kvalikovanim trinim uslugama i u nekolicini zemalja u poljoprivredi. Ipak, precizni podaci o obimu ovog rada, kao i podrobnijim karakteristikama nisu za sada dostupni. Jaz u zaradama ena i mukaraca i dalje je visok na nivou EU, kao i izrazite veine drava lanica, i pokazuje tendenciju sporog i blagog opadanja uprkos snanim politikama usmerenim na uspostavljanje jednake plaenosti za rad jednake vrednosti.
Rodne nejednakosti na tritu rada u Srbiji veoma su izraene, a u ovom pogledu Srbija poseduje niz specinosti u odnosu na veinu lanica EU. Participacija ena u radnoj snazi i zaposlenost nie su od gotovo svih zemalja EU, dok je stopa nezaposlenosti meu najviima. Srbiju odlikuje jo uvek znaajna zaposlenost ena u sektoru poljoprivrede, po emu se moe uporediti samo sa Rumunijom. U vezi sa tim zaposlenost ena odlikuje visoko uee pomauih lanova domainstva u poljoprivredi, kao i niske anse ena iz ruralnih sredina da se zaposle u nepoljoprivrednom sektoru. Poput zemalja EU, zaposlene ene u Srbiji najee se nalaze u statusu zaposlenih radnica koje rade za platu kod poslodavaca. Rodna segregacija u Srbiji u pogledu sektora zaposlenosti i zanimanja, kree se na nivou proseka za EU 27, kao i rodni jaz u zaradama. U posebno nepovoljnom poloaju nalaze se ene iz marginalizovanih drutvenih grupa: raseljene ene, Romkinje, ene sa invaliditetom i ruralne ene. Opisane nejednakosti na tritu rada vana su determinanta ekonomskih nejednakosti olienih u nejednakoj distribuciji resursa i potronji. Sa druge strane, one su delimino i determinisane ovim nejednakostima, pre svega zbog manjih ansi ena da poseduju resurse od znaaja za ekonomsku aktivnost, pristupe novim tehnologijama i tritima informacija. O ovim oblicima nejednakosti vie e biti rei u narednom poglavlju.
2.2. Nejednakosti u sferi distribucije ekonomskih resursa

Rodne nejednakosti u sferi raspodele resursa znaajne su iz dva razloga: sa jedne strane one utiu na ekonomske potencijale ena i mukaraca i deter139
miniu uslove pod kojima uestvuju u sferi ekonomskih aktivnosti; sa druge strane, determiniu njihov ivotni standard, ivotne mogunosti i uslove. Stoga je vano ovom aspektu nejednakosti pristupiti u dve kljune dimenzije: preko nejednakosti u pristupu resursima i nejednakost u ishodima ivotnim uslovima i mogunostima. Osim toga, izvesna panja bie posveena i resursima koji nisu ekonomski u osnovnoj formi, ali koji se mogu konvertovati u ekonomske resurse bilo u cilju jaanja ekonomskih potencijala ena i mukaraca ili u cilju unapreivanja njihovog ivotnog standarda, a time i raznovrsnih ivotnih ansi. U ovom poglavlju najpre e biti izloena najvanija teorijska stanovita i metodoloki pristupi, a prikaz stanja u EU i Srbiji bie u pojedinim aspektima ogranien zbog nedostupnosti posve odgovarajuih podataka.
2.2.1. Teorijski okvir prouavanja nejednakosti u distribuciji ekonomskih resursa

Zbog injenice da je ovo podruje prouavanja rodnih nejednakosti izrazito iroko, a u pojedinim aspektima i nedovoljno osvetljeno, analiza u podruju nejednakosti u pristupu resursima e se usmeriti prema imovinskim, nejednakostima u pristupu nansijskim tritima, primanjima na osnovu programa socijalne zatite i informaciono-komunikacionim tehnologijama (information and communication technologies ICT), kao vanom faktoru rada u savremenim ekonomijama znanja. etiri navedena skupa resursa spadaju neposredno u ekonomske resurse preko ije distribucije se posmatraju rodne nejednakosti. Pored toga, panja e biti posveena i nekolicini resursa od kljunog znaaja za ekonomski potencijal i ivotni standard ena i mukaraca, pre svega obrazovanju i pristupu razliitim uslugama socijalne zatite koji predstavljaju znaajnu podrku u dve kljune oblasti ekonomskog angaovanja na tritu rada i u reprodukciji domainstva i porodice, ali pruaju i zatitu od socijalnih rizika koji vrebaju ene i mukarce u uslovima brzih i opsenih drutvenih promena. U oblasti nejednakosti kao ishoda, izlaganje e se primarno usmeriti na nejednakosti u rizicima od siromatva, to e nuno vratiti u analizu i pojedine oblike nejednakosti izloene u prethodnom poglavlju.
Nejednakosti u pristupu resursima

Termin resursi moda nije sasvim adekvatan i valjalo bi pre koristiti termin oblici kapitala. Naime resursi, u uem smislu, predstavljaju izvore razliitih dobara (materijalne, kao i ne-materijalne) ili vrednosti, dok kapital predstavlja sama dobra (materijalna i ne-materijalna) i u njima sadrane vrednosti, na osnovu kojih drutveni akteri mogu da ostvaruju participaciju u
140
ekonomskoj reprodukciji drutva, kao i sopstvenu bioloku i socijalnu reprodukciju. U irem smislu, pak, resurs moe predstavljati dobro koje ima potencijal (vrednost) da postane kapital. S obzirom da je u ovoj analizi fokus panje na pristupu razliitim izvorima kapitala, pa tek onda i na njegovoj distribuciji, preteno e biti korien termin resursi. Razlog tome je potreba da se jasnije sagledaju prepreke u pristupu izvorima kapitala, kao i sami procesi pristupanja, prisvajanja resursa i njihovo aktiviranje u kapital. Tako pristup nansijskim tritima u savremenim razvijenim drutvima predstavlja jednu od vanih determinanti ekonomske i drutvene participacije i pozicioniranja, ali nansijsko trite nije kapital, ve je to novac u bilo kom obliku. Meutim, kapital ostaje u krajnjoj instanci kljuna kategorija analize, zbog toga to je nejednaka distribucija kapitala kljuni ishod na osnovu koga posmatramo socio-ekonomske nejednakosti. Kapital se javlja u razliitim formama, a u sociolokoj teoriji iroko je prihvaena Burdijeova uvena distinkcija izmeu ekonomskog, kulturnog i socijalnog kapitala (Bourdieu, 1986)70. Ekonomski kapital se moe direktno konvertovati u novac i moe biti institucionalizovan u formi svojinskih prava; kulturni kapital se moe konvertovati u ekonomski kapital pod odreenim uslovima i moe biti institucionalizovan u obliku obrazovnih kvalikacija; dok se socijalni kapital sastoji od drutvenih obligacija (veza), koje se, pod odreenim uslovima, mogu konvertovati u ekonomski kapital i mogu biti institucionalizovane u formi socijalnih statusa i titula (Ibid). U ovom izlaganju je naglasak primarno na ekonomskim formama resursa, mada e panja biti posveena i kulturnom kapitalu, pa i pojedinim formama socijalnog kapitala (mada e o njemu biti vie rei u narednom poglavlju). U raspravama o imovinskim nejednakostima izmeu ena i mukaraca esto se koristi termin rodni imovinski jaz (engl. gender asset gap). Za razliku od rodnog jaza u zaradama, kome je posveeno daleko vie panje u istraivanjima rodnih odnosa, ali i zvaninim statistikim praenjima i politikama, o rodnom imovinskom jazu se malo zna. Jo jednom, znaajan doprinos u pokretanju ove teme i ukazivanju na znaaj ove dimenzije nejednakosti dale su feministiki orijentisana ekonomija i sociologija. Kada se govori o imovinskom jazu esto se naizmenino koriste termini kapital i bogatstvo, a pod njima se najee podrazumeva neto vrednost imovine koja obuhvata nekretnine, opremu i sredstva za rad, potrona dobra u domainstvu i nansijska sredstva u raznolikim oblicima, (kao to su gotovina, sredstva na raunima, akcije, penzijski fondovi i sl.), umanjene za dugovanja (hipoteke, pozajmice i
70 Za Burdijea kapital predstavlja akumulirani rad (u svojoj materijalizovanoj ili inkorporisanoj, otelovljenoj formi) koji, kada je prisvojen na privatnoj osnovi odstrane pojedinanog ili grupnog socijalnog aktera, omoguuje svojim vlasnicima da prisvajaju socijalnu energiju u formi opredmeenog ili ivog rada (Bourdieu, 1986).
141
sl.) (Deere, Ros, 2010). Razlike u distribucji ovako denisane imovine izmeu mukaraca i ena nazivaju se rodnim imovinskim jazom. Znaaj imovinskih nejednakosti je viestruk. Imovina moe predstavljati izvor sredstava za potronju u meri u kojoj moe biti konvertovana u novac. Ona moe imati upotrebnu vrednost ili obezbediti usluge, predstavljati izvor prihoda u vidu rente, ili sluiti kao garancija za kredit. Imovina moe ublaiti efekte krize ili nepovoljnih ekonomskih perioda u ivotnom ciklusu, s obzirom da se moe zaloiti ili prodati. Ona determinie socijalni status i ivotne anse sadanjih i buduih generacija, u oblasti obrazovanja, zapoljavanja i politikog uticaja. Akumulacija kapitala je znaajna na svim nivoima prihoda i imovine. Pojedine autorke su pokazale da prouavanje imovinskog siromatva, umesto prihodovnog, omoguuje mnogo bolje razumevanje siromatva kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Tako se, recimo pokazalo, da je u SAD imovinsko siromatvo obino vee nego dohodovno siromatvo (Deere, Ros, 2010). Osim toga, ispitivanje razlika u prihodima obezbeuje statinu sliku siromatva, dok prouavanje distribucije bogatstva i imovinskog siromatva bolje ilustruje dinamiku razvoja ekonomskih nejednakosti tokom ivotnih ciklusa porodica i pojedinaca. Faktori koji utiu na uspostavljanje rodnog imovinskog jaza kriju se esto u zakonskim okvirima, institucionalnim strukturama, ukljuujui i obiajne norme. Preko denicija graanskih prava, zakona o svojini i porodinih zakona, drava denie principe i uslove pod kojima drutveni akteri mogu akumulisati, kontrolisati i prenositi imovinu. Obrasci nasleivanja i brani reimi imali su kljunu ulogu u denisanju pristupa ena zemljitu, stanovanju i drugim oblicima kapitala (Agarwal, 1997). Obiajne norme nasleivanja razlikuju se po tome u kojoj meri priznaju enama pravo na vlasnitvo. Nasleivanje preko muke linije (patrilinearno), podrazumeva da se svojina prenosi preko mukih lanova porodice i predstavlja najei oblik nasleivanja u Africi i Aziji (a kao to emo videti jo uvek i u ruralnim podrujima Srbije). Takvi obrasci nasleivanja dovode ene u poloaj neplaene porodine radne snage na porodinim farmama, ili ih primorava da postanu poljoprivredne nadnike radnice. U matrilinearnim sistemima, nasleivanje svojine tee preko majine linije, uz brojne varijacije u praksi. Brani svojinski reimi utiu na sudbinu ena u sluaju udovitva ili razvoda (Deere and Ross, 2006). Kada ive na muevljevoj imovini, ene u ovakvim uslovima nemaju kontrolu nad branom imovinom, koja u sluaju raskida braka ili udovitva esto ostaje u muevljevoj porodici. Zakoni koji ograniavaju vlasnika prava udatih ena imali su veliki istorijski znaaj u stvaranju imovinskih nejednakosti. Nasuprot tome, zakoni koji podravaju ravnopravno nasleivanje izmeu dece, bez obzira na pol, ili zakoni koji su podrali vlasnika prava udovica i udovaca, imali su veliki istorijski
142
znaaj na smanjenje ili otklanjanje imovinskih nejednakosti. Dalje, specini zakoni koji su denisali prava na dravne penzije ili socijalnu zatitu, kao i zakoni na osnovu kojih je reformisan agrarni sektor, jo od poznog 19. veka uticali su na mogunosti ena da akumuliraju i kontroliu razliite oblike ekonomskog kapitala, u razvijenim drutvima zapadne hemisfere (vie o tome u Deere, Ros, 2010). Porodine i drutvene norme takoe su imale uticaja na obrasce prenoenja imovine, akumulaciju i kontrolu nad resursima najee preko procesa nasleivanja imovine. Trita, a posebno trite rada, u uslovima poveanog zapoljavanja ena uticala su na mogunosti ena da akumuliraju ekonomski kapital. Stoga su problem niih zarada ena, rodne segregacije na tritu rada, kao i reproduktivnog rada ena u domainstvu, vane determinante rodnog imovinskog jaza (Ibid). Meutim, prouavanje imovinskog rodnog jaza suoava se sa nizom metodolokih problema. Veina procena distribucije imovine, kao i dohotka, vri se na nivou domainstva. i onda kada se panja posveti rodnom aspektu, nejednakosti se identikuju preteno izmeu domainstava iji su nosioci mukarci i onih iji su nosioci ene. Meutim, feministika ekonomija je pokazala da bogatstvo domainstva i njegovih individualnih lanova nisu nuno ista stvar. ene i mukarci mogu iveti u istim domainstvima, ali mogu imati bitno razliit stepen kontrole nad resursima domainstva. Osim toga, problem se javlja i kod nastojanja da se nejednakosti identikuju bar izmeu domainstava predvoenih mukarcima i domainstava predvoenih enama. U sluaju samakih domainstava ovaj problem, naravno, ne postoji. Ali u sluaju vielanih domainstava ovo postaje ne samo metodoloki ve i konceptualni problem. Naime, prema istraivakim i statistikim podacima ispostavlja se da ene esto ive u domainstvima iji su nosioci mukarci, dok mukarci obino ne ive u domainstvima iji su nosioci ene. Razlog za to je najee automatsko pripisivanje titule nosioca domainstva odraslom mukarcu, od strane istraivaa (pa tek u njegovom odsustvu identikovanje ene kao nosioca), ili rasprostranjena tendencija da sami ispitanici navode mukog lana kao nosioca domainstva (esto i ako je to mladi mukarac koji jo uvek ivi sa majkom). Ovakva istraivaka praksa i vrednosni stavovi predstavljaju velikim delom naslee nekada dominantnog modela mukog hranioca porodice i kod ispitanika i kod istraivaa. Veliko je pitanje koliko je uopte bitno imenovati nosioca domainstva u socijalnim istraivanjima i zvaninim statistikim praenjima. Pojedina istraivaka iskustva pokazala su da se jednako dobro mogu prikupiti i obraditi podaci onda kada se u domainstvu odabere glavni ispitanik/ca a potom itavo domainstvo rekonstruie na osnovu srodstva sa tom osobom (Babovi,Cveji, 2002; Babovi 2009, 2010c). Stoga se analize distribucije bogatstva koje pridaju veu panju rodnim aspektima esto rukovode principima razlikovanja tipova domainstava u zavisnosti od sastava,
143
pa porede domainstva parova sa domainstvima samih ena i mukaraca, domainstva sa decom i bez dece i sl. (Deere, Ros, 2010). Iz navedenih, ali i drugih razloga, sistematsko praenje rodnog imovinskog jaza suoava se sa ozbiljnim nedostatkom podataka. Mada postoje brojna istraivanja na mikro nivou, precizni podaci na nacionalnom nivou ne postoje ni u najrazvijenijim zemljama, a pogotovo ne u onim manje razvijenim. Za to postoji vie razloga. Prvo, daleko je manje informacija o imovini nego o prihodima. Istraivai esto smatraju da je podatke o prihodima lake prikupiti nego podatke o imovini, jer ljudi esto i ne znaju pravu vrednost svoje imovine. Iako e esto znati priblinu trinu vrednost svoje kue, nee uvek znati vrednost svoje penzije. Opet, u sredinama gde nije razvijeno trite nekretnina, teko je i izraunati vrednost nepokretne imovine, sa ime se, recimo, istraivanja sprovedena u ruralnim delovima Srbije esto suoavaju. Dalje, istraivai prikupljaju veinu podataka o imovini na nivou domainstva, ali ne i na nivou pojedinaca. Tako se esto moe dobiti informacija da li dato domainstvo poseduje stambenu jedinicu ili ne, ali ostaje nepoznato ko je od lanova domainstva vlasnik te nekretnine. Zbog toga je od posebnog znaaja za prouavanje rodnih ekonomskih nejednakosti ispitati unutranju distribuciju resursa u domainstvima. Tree, vlasnika prava mogu u pojedinim sredinama biti veoma komplikovana. Sa jedna strane, ona su determinisana zakonskim okvirom, ali u praksi esto se ostvaruju pod snanim uticajem obiajnih normi, pre svega u procesu nasleivanja (ovo je svojstveno drutvima u subsaharskoj Africi, delovima Azije, ali i u ruralnoj Srbiji). Sam koncept vlasnitva moe biti vrlo kontekstualno uslovljen, pa tako u pojedinim zemljama ene mogu biti vlasnice useva ali ne i zemljita na kojima su ti usevi proizvedeni (Gray, Kevane, 1999). No, ovoj studiji prouavanje nejednakosti u pristupu resursima nee biti ogranieno samo na imovinske nejednakosti,ve i na druge oblike resursa koji se ne mogu smatrati imovinom u standardnom znaenju ovog pojma. Zbog toga emo ukazati na pojedinane tipove resursa o za koje e biti izlone teorijske osnove prouavanja, a preko kojih e nejednakosti biti empirijski prouavane u EU i Srbiji: 1. Pristup zemljitu. Zemljite je vaan proizvodni resurs u podrujima koja se jo uvek ekonomski oslanjaju na poljoprivredu. U pojedini podrujima u svetu zapaaju se trendovi feminizacije poljoprivredne radne snage zbog izraenijih trendova migracija mukaraca iz ruralnih oblasti. Ovi trendovi svojstveni su brojnim zemljama u Aziji, Africi i Latinskoj Americi (ILO, 2008). Meutim, pored pristupa zemljitu u ruralnim podrujima je vaan i pristup infrastrukturi (pijaoj vodi, prevozu, energiji, i sl.) i uslugama koje su od znaaja za ekonomski potencijal i poloaj ena i mukaraca. O faktorima koji do144
prinose imovinskim nejednakostima u pogledu posedovanja zemljita i stambenog prostora, kao to su zakoni, trita rada i nekretnina, obiajne norme u procesima nasleivanja i uspostavljanja branih imovinskih odnosa ve je bilo rei, pa ih ovde neemo ponavljati. Vano je samo dodati da su pojedina istraivanja pokazala da zbog ukupnih imovinskih nejednakosti, ali i oteanog pristupa nansijskim tritima, u manje razvijenim podrujima sveta razvoj trita nekretnina ne dovodi automatski do smanjenja imovinskih nejednakosti u posedovanju zemljita i stambenog prostora (Deere, Ros, 2010). Zbog slabog ekonomskog potencijala, ene ne mogu doi u posed nekretnina preko trita. Umesto toga, pokazalo se da za njih bolji kanal sticanja vlasnitva nad nekretninama predstavlja nasleivanje, onda kada se njegovi obrasci transformiu u pravcu vee rodne ravnopravnosti (Ibid). 2. Pristup stanovanju. Kao to je ve reeno, vlasnitvo nad stambenim prostorom doprinosi nezavisnosti ena, njihovoj zikoj i ekonomskoj sigurnosti, ali i pregovarakoj moi koju imaju unutar domainstva ili u lokalnoj zajednici (Mirafatab, 2001). Bez adekvatnog stanovanja, teko je obezbediti i odrati zaposlenje, zdravlje, kvalitetno obrazovanje, a ea je i pojava nasilja nad enama (UNHABITAT, 2003). Zbog toga se u prouavanjima uslova stanovanja znaaj pridaje ne samo posedovanju stambenog prostora, ve i njegovom kvalitetu. U ovu svrhu esto se koriste sloeni indeksi materijalne deprivacije koji obuhvataju i komponentu kvaliteta stanovanja (vie u Babovi, 2010a). Istraivanja na svetskom nivou pokazuju da je meu osobama koje se suoavaju sa deprivacijom u stanovanju i beskunitvom, sve vie ena i dece (UNHABITAT, 2003). Poveane rizike od beskunitva imaju pojedine kategorije ena, kao to su: rtve porodinog nasilja, udovice, razvedene ili razdvojene ene, starije ene, samohrane majke, ene koje ive u plemenskim zajednicama, ene sa invaliditetom, one koje ive u podrujima ratnih sukoba, imigrantkinje i ene iz etnikih i rasnih manjina (UN, 2009). Nedostatak stambenih resursa spreava ene i u pristupu nansijskim tritima, jer im nedostaju garancije za pozajmice. 3. Pristup nansijskim tritima i uslugama. Pristup ena nansijskim uslugama, ukljuujui tednju, osiguranje, doznake iz inostranstva i kredite, od kljunog su znaaja za njihovu ekonomsku participaciju i kvalitet ivota. U ovom aspektu nejednakosti u pristupu ekonomskim resursima esto se koristi koncept nansijske iskljuenosti, kao jedne od vanih dimenzija ekonomske i ire, socijalne iskljuenosti. Finansijska iskljuenost predstavlja nedostatak mogunosti pojedinih drutvenih grupa da ostvare pristup formalnom nansijskom sistemu (Santiago et al, 2005). Finansijska ukljuenost se denie kao ponuda dostupnih nansijskih usluga za grupe pod rizikom od socijalne iskljuenosti od strane formalnog nansijskog sistema, poput novanih isplata
145
u zemlji i doznaka iz inostranstva (engl. remittances), tednji, pozajmicama i osiguranju (Thorat, 2007). Inkluzivni nansijski sistem olakava alokaciju resursa i time smanjuje trokove protoka i konverzije kapitala. Pristup odgovarajuim nansijskim uslugama moe znaajno unaprediti svakodnevno upravljanje i raspolaganje novcem, otkloniti uticaj neformalnih izvora pozajmica koje su esto eksploatatorske. Finansijski sistem poveava ekasnost i blagostanje tako to obezbeuje sredstva za sigurne oblike tednje i novane transakcije (Sarma, 2008). U istraivanjima rodnih aspekata nansijske iskljuenosti zapaeno je da u mnogim podrujima sveta ene nailaze na prepreke u pristupu formalnim nansijskim uslugama (UN, 2009). Formalne nansijske usluge obezbeuju javne i privatne banke, osiguravajue kompanije, hipotekarne organizacije i kreditne kompanije. Ove usluge su iroko, mada ne univerzalno, dostupne u razvijenim zemljama. Oko 89.6% populacije u EU 15 i 91% populacije u SAD ima bankovni raun (UN, 2006). S obzirom da i siromani mukarci i ene tede, kao i bolje stojei, mada u malim i neredovnim koliinama, oni treba da budu sposobni da konvertuju tu uteevinu u upotrebljivo velike koliine novca koji su im potrebne za razliite svrhe: trokove vezane za pojedine ivotne cikluse, (kao to su roenje deteta, venanje, kupovina kunih ureaja) i investiranje u nove mogunosti koje unapreuju ivotne uslove (Rutheford, 2000). Zbog toga to formalni nansijski sistemi ne doseu do siromanih, osmiljeni su sistemi mikro nansiranja, koji predstavljaju vano sredstvo za unapreenje ekonomskih potencijala ena. Pristup ena uteevini je od kljunog znaaja za njihovo ekonomsko osnaivanje, poto uteevina moe da olaka potronju u sluaju varijacija u prihodima, a omogui nansijske investicije direktno ili indirektno preko dokazivanja kreditne sposobnosti. 4. Pristup novim tehnologijama. Kada se govori o novim tehnologijama, najee se misli na moderne informaciono-komunikacione tehnologije. U naem izlaganju to e preteno i biti sluaj. Meutim, ne treba zaboraviti da za ene i mukarce u brojnim podrujima sveta pristup modernim poljoprivrednim tehnologijama takoe predstavlja faktor poveanja produktivnosti rada, uspenog ekonomskog ukljuivanja i time obezbeivanja kvalitetnih uslova ivota. Prepreke u pristupu novim tehnologijama vode umanjenim sposobnostima za adaptaciju na promenljive uslove na tritu rada, podstiu ve postojee diskriminacijske norme i prakse i spreavaju irenje informacija i znanja. Uloga informacionih i komunikacionih tehnologija je od velikog znaaja, jer pristup ovim tehnologijama omoguuje enama da tede vreme, adekvatno se informiu, a time i lake ukljuuju u trite rada. Svakako dostupnost samih tehnologija, kao i posedovanje vetina korienja ovih tehnologija, od velikog su znaaja za ukljuivanje u razvojne sektore ekonomije visoko kvalikovanih informatikih usluga, koje ine jezgro razvijenih ekonomija zasnovanih na
146
znanju. Meutim, dostupnost mobilnih telefona i interneta jednako je vana i u ruralnim oblastima i manje razvijenim podrujima sveta za koje se ne bi moglo rei da poseduju znaajnije razvijeni sektor ekonomije znanja i informacija. Pokazalo se da mobilni telefoni i internet omoguuju enama u ruralnim oblastima da poveaju svoje ekonomske anse preko pristupa novim tritima na osnovu informacija o aktuelnim trinim cenama poljoprivrednih proizvoda (UN, 2009). Ipak, najvei broj ena u ovim podrujima nema pristup ovim tehnologijama. Takoe, pristup komunikacionim centrima, kao to su telecentri71 (engl. telecottages) i internet kafei (engl. cybercafes) otean je za mnoge ene zbog neodgovarajueg lokalnog prevoza, neodgovarajueg radnog vremena, nedostatka vremena zbog obaveza na farmi i u kui i sl. (Ibid). 5. Pristup socijalnim uslugama. itav niz socijalnih usluga je od izuzetnog znaaja za ekonomske potencijale i ivotne uslove ena: od obrazovanja, preko zdravstvene zatite do socijalne zatite. U tom aspektu panja se usmerava na dostupnost formalnog obrazovanja i ukljuivanje ena u razliite obrazovne nivoe, ali i dostupnost dodatnih formi obrazovanja, posebno onih koje poveavaju mogunosti za ukljuivanje na trite rada ili unapreenje ekonomske aktivnosti. Ukljuenost u sisteme zdravstvenog osiguranja i pristup zdravstvene zatite smatraju se znaajnim sredstvima unapreenja humanog kapitala stanovnitva. Pristup penzijskom osiguranju i fondovima, u razvijenim zemljama predstavlja takoe jedan od znaajnih aspekata prouavanja rodnih ekonomskih nejednakosti. Istraivanja su pokazala da mukarci ee imaju pristup zaposlenju koje obezbeuje socijalne benecije, ukljuujui zdravstveno i penzijsko osiguranje, kao i da su prosene penzije mukaraca u proseku vie nego penzije ena. Zbog ranije opisanih nejednakosti u poloaju na tritu rada, kao i doskoranjih trendova slabe zaposlenosti ena, ove nejednakosti se uoavaju u dananjim generacijama penzionera i penzionerki. U zemljama u razvoju, zaposlenost u javnom sektoru je primarni izvor penzijskog osiguranja, ali se malo zna o rodnim razlikama u ovom pogledu (Deere, Ros, 2010). Napokon, pristup uslugama porodine podrke predstavlja izuzetno vanu determinantu za ekonomsko angaovanje ena, pre svega u obliku brige o deci i starima, ali i u formi podrke za razliite probleme poput siromatva, porodinih problema, nasilja nad enama i sl. Meutim, ovim irim resursima socijalne podrke panja e biti vie posveena u narednom poglavlju, dok e na ovom mestu fokus analize preteno biti usmeren na ekonomske resurse i obrazovanje.
71 Re je o informaciono-komunikacionim slubama koje se lociraju u ruralna podruja, kako bi lokalnom stanovnitvu bio omoguen pristup ovim tehnologijama na raun lokalne zajednice. U ovim slubama esto se sprovode i obuke za korienje IC tehnologija, pored toga to se pruaju i neposredne usluge korienja interneta.
147
Pristup i kontrola na ekonomskim resursima od kljunog su znaaja ne samo za ostvarivanje rodne jednakosti i osnaivanje ena, ve i za odriv, inkluzivni i pravian rast i razvoj drutava. Razliita istraivanja ustanovila su da rodna jednakost u distribuciji ekonomskih resursa ima viestruke pozitivne efekte za niz razvojnih ciljeva, ukljuujui i smanjenje siromatva i blagostanje dece. Registrovani su ekasni rezultati na mikroekonomskom nivou, pre svega u vidu poveane produktivnosti domainstava, kao i na makroekonomskom nivou u vidu pozitivne sinergije izmeu rodne jednakosti i ekonomskog rasta (UN, 2009). Meutim, kako se istie u svetskom izvetaju Ujedinjenih nacija o ulozi ena u razvoju, dugotrajne nejednakosti u distribuciji ekonomskih i nansijskih resursa postavile su ene u nepovoljan poloaj u odnosu na mukarce sa stanovita potencijala uestvovanja u razvojnim procesima i doprinosa ovim procesima. Nejednak pristup resursima ograniava kapacitete ena da ostvare veu poljoprivrednu produktivnost, angauju se na tritu rada kroz postojane oblike zaposlenosti, ali i da obezbede materijalni standard koji omoguava kvalitetno zadovoljavanje potreba i bolje ivotne anse. Stoga su problemi u pristupu resursima visoko povezani sa pojavama kao to su siromatvo, migracije, urbanizacija, kao i poveani rizici od nasilja. Ovde emo vie panje posvetiti rizicima od siromatva.
Rod i rizici od siromatva

Dok prethodni aspekti nejednakosti upuuju vie na nejednakosti u pristupu resursima, dakle procesima pristupanja, prisvajanja, upotrebe i konvertovanja razliitih resursa, prouavanje rizika od siromatva vie upuuje na ishode oliene u stanjima siromatva. Ova dva aspekta objedinjena su u savremenom zvaninom pristupu EU u praenju socijalne iskljuenosti i siromatva, kao i politikama usmerenim na njihovo suzbijanje. U ovom pristupu siromatvo se shvata samo kao jedna, mada kljuna, dimenzija socijalne iskljuenosti, a interakcija izmeu siromatva i socijalne isljuenosti se posmatra dvosmerno, pri emu siromatvo moe predstavljati rezultat razliitih formi iskljuenosti (sa trita rada, iz obrazovanja, socijalnih mrea i sl.), ali moe biti i uzrok socijalne iskljuenosti (nemogunost obavljanja ekonomskih aktivnosti, obrazovanja ili uestvovanja u socijalnom ivotu zajednice zbog nedovoljnosti ekonomskih resursa). Na praktinom nivou, socijalna iskljuenost se u EU prati preko sledeih dimenzija: 1. Finansijskog siromatva koje se shvata kao ukupni prihod domainstva ispod utvrene linije siromatva;
148
2. Materijalne deprivacije koja predstavlja nezadovoljenost osnovnih potreba (za ishranom, stanovanjem, kupovinom odee, lekova i sl.); 3. Iskljuenosti sa trita rada (posebno dugotrajne, kao i u sluajevima domainstava koja nemaju nijednog zaposlenog lana); 4. Iskljuenosti iz sistema obrazovanja zbog koje stanovnitvo ne uspeva da stekne kvalikacije potrebne za zapoljavanje; 5. Zdravlja i pristupa uslugama zdravstvene zatite. Iako se u EU prepoznaje i znaaj politike, socijalne i kulturne participacije, ove dimenzije za sada nisu ukljuene u procese praenja socijalne iskljuenosti, niti u ciljeve politika koji se usaglaavaju na nivou EU. Zvanini koncept socijalne ukljuenosti izloen je stalnim preispitivanjima, pa se oekuje da u buduim revizijama ukljui i dimenzije kojima za sada nije posveeno dovoljno panje. Ako pokuamo da pristup denisan u ovoj studiji uporedimo sa pristupom EU, onda se moe rei da bi aspekti navedeni u okviru pristupa resursima (ukljuujui i pristup tritu rada izloen u prethodnom poglavlju) mogli vie da ukau na probleme socijalne iskljuenosti, obuhvatajui (dimenzije 35 iz EU pristupa), dok bi se aspekti iz ovog dela vie odnosili na problem siromatva (dimenzije 12 EU pristupa). Meutim, ne treba ispustiti iz vida da je pristup u ovoj studiji iri od pristupa socijalne iskljuenosti, jer se bavi ekonomskim nejednakostima generalno, a ne samo nejednakostima izmeu onih koji jesu i nisu siromani, ili onih koji su ukljueni u socijalnu zajednicu ili iz nje iskljueni. Osim toga, analitiki okvir u ovoj studiji je iri od analitikog okvira socijalne iskljuenosti, jer obuhvata i niz dimenzija koje nisu sadrane u ovom poslednjem, poput imovinskih nejednakosti, pristupa drugim tritima osim trita rada, nejednakostima unutar domainstva i u okviru kunog rada i sl. Ipak, ova dva pristupa se u velikoj meri preklapaju. Stoga e na ovom mestu panja biti fokusirana na rodne aspekte siromatva. Kao rezultat nejednakih vlasnikih prava, prekida u karijeri zbog podizanja dece, nejednakoj podeli porodinih odgovornosti, pozicioniranju u nepovoljnijim sektorima rada i usled manjih nivoa zarada, mukarci i ene nemaju jednake anse da se obezbede od razliitih socijalnih rizika, poput starosti, bolesti, invaliditeta ili drugih ivotnih problema. U savremenoj literaturi, jedno od vanih podruja prouavanja rodnih ekonomskih nejednakosti jesu upravo nejednaki rizici od siromatva, a brojni pristupi ukazuju na procese feminizacije siromatva u dananjem svetu. Meutim, ovaj koncept feminizacije siromatva sadri razliite pretpostavke i predmet je vanih debata u naunim krugovima. No, pre nego to njemu posvetimo panju, potrebno je rei nekoliko osnovnih napomena o samom pojmu siromatva.
149
U literaturi o siromatvu postoje velike razlike u miljenjima ta zapravo ovaj pojam podrazumeva. Pojedini pristupi deniu siromatvo izrazito usko, pa ga svode na nedovoljnost nansijskih sredstava za zadovoljenje osnovnih ivotnih potreba. U drugim pristupima ono se shvata neto ire iako naglasak ostaje na materijalnim aspektima, pa se shvata kao osobeni ivotni standard koji odlikuje nezadovoljenost potreba. Jo ire denicije siromatva obuhvataju pored materijalnih elemenata i nematerijalne, pa se siromatvo gotovo poistoveuje sa socijalnom iskljuenou, zato to podrazumeva i nemogunost uestvovanja u drutvu u razliitim oblicima. Ipak, iskljuenost se u ovom sluaju posmatra iskljuivo kao posledica nedostatka nansijskih ili materijalnih resursa. Kod ovih pristupa dolazi do velikog preklapanja koncepta siromatva sa konceptom socijalne iskljuenosti (vie o razliitim pristupima u Alcock, 2006). Bitno drugaiji pristup siromatvu, ponudio je indijski nobelovac, Amartja Sen. On tvrdi da prihodi i ivotni standard nisu vani sami po sebi, ve zbog toga to odreuju nain ivota koji neka osoba vodi. Siromatvo se shvata kao odsustvo mogunosti slobode izbora i ostvarenja ljudskih potencijala, razvoja i ivotnog blagostanja (Sen, 2000, 1992, 1981, Nussbaum, Sen, 1993). Ovaj pristup nalazi se u osnovi koncepta humanog razvoja (human development) Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (United Nations Development Programme UNDP). U literaturi se esto razlikuju apsolutno i relativno siromatvo. Apsolutno siromatvo se denie kao nivo prihoda ili potronje porodica i pojedinca ispod denisanog minimuma ivotnih potreba kao to su hrana, odea, obua, stanovanje, grejanje i sl. Osnovne ivotne potrebe ine tano navedene koliine i strukturu potronje za ove potrebe. Po pravilu, taj skup elementarnih potreba zasniva se na stvarnoj potronji najsiromanijih lanova drutva, uz prilagoavanja prema odreenim meunarodno priznatim standardima za ishranu. Koncept apsolutnog siromatva esto je bio kritikovan zato to ne uzima u obzir opti standard ivota koji preovladava u jednom drutvu. Kritiari smatraju da nije mogue odrediti apsolutni minimum ivotnih potreba, te da nije mogue kvantikovati taj minimum za sve pripadnike jednog drutva ili pak za pripadnike brojnih razliitih drutava, da bi se postigla meunarodna uporedivost podataka. Pojam apsolutnog siromatva ne uspeva da adekvatno ukljui, na primer, kulturne potrebe ili standarde stanovanja koje sutinski zavise od karaktera drutva i zajednice u kojoj ive pojedinci koje posmatramo. Na primer, posedovanje televizora ili tekue vode u stanu ili kui moe biti standard u razvijenim zemljama, ali ne nuno i u siromanim i zaostalim drutvima Afrike. Iz tih razloga, esto se koristi koncept relativnog siromatva. Relativno siromatvo se odreuje kao minimum prihvatljivog standarda ivota u jednom drutvu. Ono se ne izraava preko apsolutnog novanog
150
iznosa, ve kao procenat medijane prihoda ili medijane potronje. Ako drutvo postaje bogatije, linija siromatva e rasti, ako drutvo siromai, linija e se sputati. Koncept relativnog siromatva zasnovan je na ideji da pojedinci treba da dele ivotne obrasce koji vladaju u datom drutvu, kao i da imaju line koristi od opteg prosperiteta. Relativnom siromatvu stavlja se zamerka da zanemaruje injenicu da ak i u razvijenim drutvima ima ljudi koji ne uspevaju da zadovolje osnovne ivotne potrebe. Dalje, esto se prigovara da je linija relativnog siromatva arbitrarno postavljena. Konano, tvrdi se da relativno siromatvo skree panju sa bede i materijalne deprivacije kao kljunih aspekata siromatva. Evropska unija je usvojila koncept relativnog siromatva iz dva razloga. Prvo, smatra se da je kljuni izazov EU da omogui svim stanovnicima da uestvuju u blagodetima visokih stopa rasta i podizanja opteg nivoa blagostanja, a ne samo da dostignu osnovni standard ivota, kao to je sluaj u manje razvijenim delovima sveta. Drugo, smatra se da ono to nazivamo prihvatljivim standardom ivota u velikoj meri zavisi od optih uslova socijalnog i ekonomskog razvoja i varira od zemlje do zemlje, ak i unutar EU (EC, 2004). Zato se u EU koristi indikator rizik od siromatva, pa se za osobe i porodice iji je prihod ispod 60% medijane prosenih prihoda po jedinici potronje72 kae da su u riziku od siromatva (engl. at-risk-of-poverty), a ne prosto siromani, jer se podrazumeva da prihod ispod te linije nije nuan ni dovoljan uslov da se bude siromaan. Pored razlikovanja apsolutnog i relativnog siromatva potrebno je razlikovati i nansijsko siromatvo od materijalne deprivacije. Finansijsko siromatvo predstavalja nedostatak nansijskih sredstava da se podmire osnovne ivotne potrebe (u konceptu apsolutnog siromatva) ili raspoloiva nansijska sredstva nia od denisane linije (kao u konceptu relativnog siromatva). Analiza nansijskog siromatva usmerava se na dve stvari: (1) prihode ili rashode domainstava i (2) odreenu liniju siromatva. Linija siromatva moe biti denisana kao apsolutna linija (u novanom iznosu) ili kao odnos prema, na primer, prosenim prihodima. U oba sluaja, nansijski su siromani oni iji su prihodi ispod te linije. Materijalna deprivacija se odnosi na nesposobnost pojedinaca ili domainstava da zadovolje potrebe i priute potrona dobra koja se u njihovom drutvu smatraju tipinim. Rodni pristupi u prouavanju siromatva dali su nekoliko znaajnih doprinosa istraivanjima ove pojave: ukazali su na izrazitu viedimenzionalnost siromatva i njegovu dinamiku prirodu, ukaz li na znaaj prouavanja proce72 Dohodak po potroakoj jedinici dobija se deljenjem dohotka domainstva sa modikovanom OECD skalom koja daje ponder 1 prvom odraslom, 0.5 ostalim odraslima starosti 14 i vie godina i ponder 0.3 svakom detetu starosti ispod 14 godina.
151
sa unutar domainstva i ukazali na znaaj odnosa moi, akcije i subjektivnosti drutvenih aktera (Chant, 2007). Shvatanje da na blagostanje ljudi utiu brojni faktori pored plaenog rada, pokrenulo je evoluciju pristupa u prouavanju siromatva, poput Senovog koncepta o pravima i mogunostima, koncepta ranjivosti i siromatva kao procesa (Chambers, 2006). Iako prihodi nedvosmisleno pokreu druge aktivnosti i predstavljaju motor reprodukcije (Gonzales de la Rocha, 2001), ova stanovia ukazuju na znaaj niza aktivnosti koje preduzimaju razliiti lanovi domainstva (kuni rad, proizvodnja za potrebe domainstva), zajedno sa pristupom javnim uslugama i infrastrukturi. Na primer, ak i kada ljudi imaju ograniena primanja, problem moe biti prevladan javnim uslugama zdravstvene zatite, sistemom materijalne podrke, kao to je na primer, subvencionisano stanovanje. Pored toga, osim ekonomskih, postoje i druge vane komponente resursne osnove domainstva, kao to su obrazovanje, vetine i socijalni kapital bilo u obliku srodnikih ili prijateljskih mrea podrke ili u obliku organizacija u zajednici koje pruaju neku vrstu socijalne podrke. Tako su ovi pristupi uneli vaan aspekt dinamike u prouavanje siromatva, jer su sa opisa stanja i merenja karakteristika siromatva obratili panju i na socio-ekonomske strategije pomou kojih pojedinci i grupe nastoje da izbegnu ili ublae posledice siromatva. Resursi i potencijali koje poseduju domainstva mogu se skladititi, akumulirati, razmenjivati ili mobilisati, kako bi se generisali vei prihodi ili druge dobiti na osnovu kojih je mogue kratkorono i dugorono izbei ili smanjiti efekte siromatva. Tako Rakodi navodi pet vanih tipova resursa u domainstvu: 1. Humani kapital koji obuhvata kvalikacije, znanje, zdravlje, kontrolu nad radom; 2. Socijalni kapital koji obuhvata odnose poverenja, uzajamnosti i razmena koje olakavaju saradnju i mogu obezbediti neformalne mree sigurnosti meu siromanima73; 3. Prirodni kapital koji obuhvata razliite prirodne resurse poput zemljita, vode, biodiversiteta na ivotnom podruju domainstva i sl; 4. Fiziki kapital koji podrazumeva bazinu infrastrukturu kao to su saobraaj, sklonite, snabdevanje vodom i sanitacija, energija, komunikacije i sl; 5. Finansijski kapital koji obuhvata zarade, tednju, penzije, doznake, socijalne transfere i sl. (Rakodi, 1999).
73 Socijalni kapitl moe se javiti i u negativnom obliku kao nasilje, nepoverenje, prevara i sl.
152
Ova resursna osnova domainstva determinie izglede domainstva da proliu manje ili vie uspene ekonomske strategije sopstvene reprodukcije (Babovi, 2009a). Kada je u pitanju drugi doprinos rodnih pristupa prouavanju siromatva obino se navode dva kljuna argumenta. Prvi predstavlja ukazivanje na potrebu da se podaci deagregiraju ispod nivoa domainstva zbog toga to nije primereno porediti domainstva razliite veliine i sastava prema agregatnim prihodima. Ovaj problem delimino je reen primenom skala jedinica potronje, ime se, dodue samo metriki, kontrolie veliina domainstva (i delimino sastav, jer deca dobijaju manji ponder). Drugi, vaniji argument proistie iz bitno drugaijeg shvatanja domainstva nego to je to bilo uobiajeno u takozvanoj novoj ekonomiji domainstva. Naime, kada se prihodi ili resursi domainstva posmatraju na agregatnom nivou, podrazumeva se da domainstvo predstavlja jedan egalitarni kolektivitet unutar koga se resursi rasporeuju po principu jednakih delova. Meutim, u domainstvima to najee nije sluaj (Razavi 1999). Silvija ant ukazuje na niz istraivanja koja su pokazala na koji nain se resursi nejednako distribuiraju izmeu lanova domainstva razliitog pola i starosti. Neka od ovih istraivanja ukazala su na dva glavna razloga za nejednak tretman na osnovi roda u resursno oskudnim domainstvima. Prvi se tie ekasnosti, jer domainstva investiraju manje u ene zato to pretpostavljaju da e dobiti od tih investicija biti nie. Drugi se tie kulturnih predrasuda u korist mukaraca. Ove nalaze podrao je niz empirijskih istraivanja koja su pokazala da su ene (i devojice) esto izloene sekundarnom siromatvu u domainstvima predvoenim mukarcima, jer se u njih investira manje nego u muke lanove domainstva zbog oekivanja da e i manje doprineti njegovom materijalnom obezbeenju. Pored toga, uoeni su i svojevrsni obrasci ekonomskog zapostavljanja, kada mukarci zadravaju deo svog prihoda za linu diskrecionu potronju zanemarujui potrebe enskih ukuana i dece (Kabeer, 2003). Stoga je za rodnu dimenziju siromatva vano ne samo ispitivanje prihoda i nivoa resursa u domainstvu, ve i obrazaca potronje. Takoe, vano je ispitati i iz kojih (ijih) prihoda se nansiraju odreeni oblici potronje domainstva kao celine i pojedinih njegovih lanova (Chant, 2006). Okvir 1: Pokazatelji nejednakosti unutar domainstva Mogadam je navela neke osnovne pokazatelje nejednakosti unutar domainstva: Razliito vrednovanje pojedinaca; Nevrednovanje rada enskih lanova domainstva, posebno kunog i netrinog rada;
153
Odsustvo kontrole ena nad imovinom i prihodima (ukljuujui i prisvajanje zarada ena od strane mukaraca); Prinuivanje ena na raanje i podizanje dece; Slabije ukljuivanje devojica u obrazovni sistem u poreenju sa deacima; Kontrola mukaraca nad trokovima domainstva, investicijama i migracijama; Nedostatak kontrole ena nad procesima formiranja porodice, veliinom porodice i razvodom; Nemogunost devojica da uestvuju u roditeljskim odlukama koje se tiu njihove udaje; Porodino nasilje; Obezbeivanje ishrane i zdravstvene zatite u skladu sa interesima mukaraca; Ubijanje enskih odojadi (Modhadam, 1997, nav. prema Chant, 2007). Ova stanovita su doprinela velikom teorijskom zaokretu od poimanja domainstva kao unitarne jedinice ka poimanju domainstva kao kolektivne jedinice. Ve je pomenuto da je ovaj zaokret najvidljiviji u razlikama izmeu modela domainstva kao harmonine jedinice, onako kako ga shvata nova ekonomija domainstva i Senovog stanovita o kooperativnom koniktu kao temeljnom procesu koji obeleava ivot domainstva. Ova stanovita ukazuju da uloge i obligacije unutar domainstva dovode do veeg pritiska na ene da potine sopstvene potrebe potrebama drugih lanova domainstva. Najvaniji doprinos ovih pristupa je naglaavanje potrebe da se ispita ono to se deava unutar domainstava, pre nego da se ona svedu na prazne kutije voene prirodnim procesima dobrovoljnog konsenzusa ili zajednikom maksimizacijom blagostanja (Chant, 2007: 43). Naglaavanje subjektivnosti u prouavanjima siromatva omoguilo je da se prepoznaju razliite rodne strategije kojima se nastoje savladati posledice siromatva. ene mogu da vre izbore koji se na prvi pogled ine neracionalnim, ali uz dublje razumevanje konteksta njihova racionalnost postaje razumljiva. Ovom aspektu panja se posveuje u okviru takozvanog koncepta razmene (engl. trade o ). Tako ene mogu svesno uskratiti sebi i svojoj deci pristup odreenom resursu, kako bi zauzvrat poveale anse pristupu drugim resursima. Ove subjektivne dimenzije rodnih aspekata siromatva obino se ispituju posebnim metodologijama, a jedna od najpoznatijih je procena siromatva uz participaciju ispitanika (Participatory poverty assessment PPA).
154
Ova metodologija omoguuje da se uzroci i posledice siromatva istrae u povezanosti sa kontekstom, kao i da se u obzir uzmu subjektivni doivljaji siromatva. Naglaavanje subjektivne dimenzije siromatva ukazalo je i na znaaj samopotovanja, dostojanstva, izbora, moi, kao vanih aspekata preko kojih treba razumeti ovaj fenomen. U savremenim rodnim pristupima u prouavanju siromatva esto se ukazuje na pojavu feminizacije siromatva. Meutim, nije uvek jasno ta se pod ovom sintagmom podrazumeva. Silvija ant ukazuje da ova sintagma zapravo oznaava tri stvari: da ene imaju nadproporcionalni udeo meu siromanima, da se taj trend produbljuje, i da je poveano uee ena meu siromanima povezano sa poveanjem broja domainstava iji su nosioci ene. Zapaanja o feminizaciji siromatva esto vode zakljucima da su domainstva predvoena enama najsiromanija meu siromanima (Chant, 2006: 205). Autorka istie vie kritikih primedbi na ovakvu konceptualizaciju feminizacije siromatva. Prvo, ene su predstavljene ili kao homogena grupa, ili su diferencirane iskljuivo na temelju toga da li ive sa partnerima ili ne. Time se zapostavlja injenica da domainstva sa enskim nosiocima mogu pripadati veoma razliitim tipovima: od samakih domainstava ena, preko domainstava samohranih majki sa malom decom, do sloenih viegeneracijskih domainstava. Osim toga, i u domainstvima predvoenim enama mogu iveti mukarci, a pretpostavka da su domainstva predvoena enama po deniciji ranjivija od domainstava predvoenih mukarcima, nosi konotaciju saaljenja i nemoi. Naprotiv, prema autorkinom miljenju, osloboena starijeg mukog patrijarha, ova domainstva mogu postati prostor za snaenje potencijala, u kome se zadaci ravnopravnije dele meu lanovima, i kod svih podstie proaktivan pristup. Osim toga, za razliku od domainstava sa starijim mukarcima, koji su esto glavni potroai umesto glavni hranioci, ene su manje optereene istovremenim izdravanjem mueva, dece i drugih srodnika (Ibid 46). Ipak, autorka smatra da iz vie razloga ne treba napustiti koncept feminizacije siromatva, ve ga pre treba revidirati. Razlozi za to su sledei: Termin je dobro poznat i uao je u iroku primenu; Pokazao se kao znaajan u politikoj praksi, jer je doprineo da se strategije za smanjenje siromatva proliu sa znaajnim komponentama namenjenim unapreenju rodne ravnopravnosti i osnaivanju ena; Termin postaje plodniji kada obuhvati ne samo deskripciju trendova u pogledu zastupljenosti ena meu siromanima, ve ikada obrati panju na optereenja koja nose ene u nastojanjima da savladaju posledice siromatva (Ibid: 38).
155
Autorka ocenjuje da je verovatno potrebno zadrati princip klasikacije domainstava prema nosiocu domainstva u statistikim praenjima i razliitim merama rodnih nejednakosti. Meutim, potrebno je obezbediti i izvesne dodatne deagregacije domainstava predvoenih enama prema fazama u ivotnom ciklusu, branom i fertilnom statusu i sl. Potrebno je obezbediti nova znanja o razlikama izmeu ena, kao to su one uslovljene starou, etnicitetom, i dovesti te karakteristike u vezu sa razliitim faktorima rizika (Ibid: 46). Predoeni teorijski pristupi usmereni na prouavanje nejednakosti u pristupu i distribuciji resursa ukazuju na izuzetno iroko polje ispoljavanja rodnih nejednakosti. U narednim delovima poglavlja bie analizirano stanje u EU i Srbiji, prema navedenim dimenzijama u meri u kojoj su za to dostupni podaci. Meutim, potrebno je napomenuti da e unutranjim oblicima nejednakosti, odnosno distribuciji resursa u domainstvu, biti posveena samo delimina panja i to u kontekstu analize siromatva. Vei deo analize odnosa moi u domainstvu, podele rada i odluivanja, bie izloen u narednom poglavlju.
2.2.2. Nejednakosti u pristupu i distribuciji resursa na podruju EU

Nain na koji jedna drava ili administrativni entitet na sub i nad-nacionalnom nivou ureuju statistika praenja i baze podataka, govore o nainu na koji zapravo vide razliite oblasti drutva kojim upravljaju/administriraju, ba kao to i teorije, metodologije i analize u naunim istraivanjima vide stvarnost koju prouavaju. Rodna statistika u EU, u tom smislu pokazuje da se na ovom podruju veliki znaaj pridaje rodnim aspektima, a uostalom o tome svedoe i brojne politike usmerene na unapreenje rodne jednakosti o kojima e vie rei biti u poslednjem delu studije. Meutim, podaci dostupni iz regularnih statistikih praenja ukazuju da postoje depovi u rodnoj statistici koji ukazuju da su pojedini aspekti rodnih nejednakosti zanemareni u poreenju sa drugima, poput rada i zapoljavanja, rizika od siromatva, i sl. Svaki pokuaj da se ostvare sistematski uvidi u imovinske nejednakosti, posebno u aspektu pristupa zemljitu i stanovanju, suoava se sa problemom odsustva rodno deagregiranih podataka kako u sektorskim izvetajima, tako i u izvetajima o stanju u pogledu rodnih nejednakosti. Stoga e i prikaz stanja u EU prema ranije denisanim dimenzijama pristupa resursima i rizika od siromatva biti neujednaen, a pojedini aspekti neosvetljeni.
156
Pristup zemljitu i sredstvima za poljoprivrednu proizvodnju

Problem pristupa zemljitu i sredstvima za poljoprivrednu proizvodnju veoma je znaajan za populaciju koja ivi u ruralnim oblastima i svoju egzistenciju temelji na proizvodnji poljoprivrednih proizvoda. Meutim, dok ovaj aspekt predstavlja jedan od goruih problema i kljunih aspekata rodnih nejednakosti u nerazvijenim delovima sveta, u podruju EU njemu se pridaje daleko manji znaaj, pa se panja posveuje naelnijim pitanjima ruralnog razvoja i problema siromatva i iskljuenosti ruralne populacije, nego neposrednijim pitanjima pristupa imovini i sredstvima za proizvodnju. Razlog tome je verovatno, injenica da je izrazito mali deo populacije angaovan u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i da su institucionalni, infrastrukturni, i drugi uslovi koji oblikuju pristup poljoprivrednim resursima znatno ureeniji nego u ostalim, manje razvijenim delovima sveta. Ipak, jo uvek znaajan deo EU populacije ivi u ruralnim oblastima denisanim prema kriterijumima OECD74. Naime, tek 26% regiona na NUTS3 nivou75 spada u urbane, dok je 40% klasikovano u srednje ruralne, a 34% u dominantno ruralne oblasti. Meutim, u ovom pogledu javljaju se velike razlike izmeu drava lanica. Tako u zemljama Istone i June Evrope (izuzev Italije), skandinavskim zemljama, kao i Irskoj i Francuskoj, preovlauju ruralni regioni; u veini istonih zemalja (sem Poljske) samo regioni glavnih gradova su klasikovani kao urbani; samo u tri Zapadne zemlje (Belgiji, Holandiji i Velikoj Britaniji) jasno dominiraju urbani regioni; dok su meu najveim zemljama, Italija i Nemaka negde izmeu preteno ruralnih i preteno urbanih zemalja (EC, 2008: 2). Meutim, zbog diversikacije ekonomija ruralnih podruja, manji deo ruralnog stanovnitva (ak i u preteno ruralnim podrujima) ivi od poljoprivrede. Naalost, podaci o pristupu zemljitu mukaraca i ena nisu dostupni u neposrednoj formi. Raspoloivi izvetaji odnose se na statistiku farmi i poljoprivredne proizvodnje, pa je na osnovu njih mogue zakljuivati vie o ulozi ena i mukaraca u voenju farmi, nego o vlasnikom statusu nad zemljitem i sredstvima za proizvodnju. Ovi podaci se prikupljaju istraivanjem o strukturi poljoprivrednih poseda (Farm structure surveys FSS) koje sprovodi Eurostat.76 Podaci o nosiocima i rukovodiocima farmi stoga predstavljaju najblii opis pristupa ena i mukaraca poljoprivrednim resursima. No, da bi se podaci bolje razumeli, potrebno je uiniti nekoliko napomena. Na podruju EU, na poljoprivrednim farmama angaovano je 14.6 miliona ljudi, od ega su 41%
74 75 76 Prema OECD standardima, podruja su klasikovana na osnovu gustine naseljenosti na: dominantno ruralna, srednje ruralna i dominantno urbana (EC, 2008: 2). Nomenklatura teritorijalnih jedinica OECD. Ova istraivanja se sprovode svakih 23 godine izmeu poljoprivrednih popisa koji se sprovode na svakih 10 godina (Eurostat, 2009).
157
ene. Najvei deo poljoprivredne proizvodnje na farmama obavljaju lanovi domainstva u ijem se posedu farme nalaze. Na nivou EU, 89% lica angaovanih u radu na farmama su lanovi porodice nosioca farme. Meutim, uee porodinih farmera u ukupnom broju zaposlenih na farmama znaajno varira izmeu drava lanica. Tako, na primer, u Poljskoj, Irskoj i Sloveniji porodini rad na farmama ini preko 90% ukupnog rada, dok u ekoj i Slovakoj porodini rad uestvuje u ukupnom radu na farmama tek sa oko 20% (Marquer, 2009: 17). Obnavljanje farmi i tehnoloki napredak, dovode do iezavanja malih farmi i poveanja broja velikih. Ovaj proces se ubrzava u uslovima naglih promena u ekonomskom ili zakonskom kontekstu. U tom smislu, distribucija poljoprivrednih poseda pokazuje tendenciju migracija iz kategorija manjih ka kategorijama veih farmi. Izmeu 2005. i 2007. godine ukupan broj farmi u EU27 smanjen je za 600.000, a ova cifra ukljuuje i 370.000 farmi u Rumuniji. Na nivou EU vie od polovine farmi poseduje zemljite od 5ha, dok jedna petina poseduje zemljite od preko 20ha. Najvee uee velikih farmi belei se u ekoj, Slovakoj, Velikoj Britaniji, Estoniji, Danskoj, Luksemburgu i Francuskoj, a najvee uee malih farmi belei se u pet junoevropskih drava Grkoj, Italiji, Kipru, Malti i Sloveniji. Prema denicijama Eurostata, nosilac farme je osoba koja ubire dobiti od poslovanja farme, dok je rukovodilac osoba koja donosi svakodnevne odluke o poslovanju farme. Poljoprivredni posed moe biti porodina farma (u kojoj rukovodilac moe biti nosilac farme, ili to moe biti drugi lan porodice), moe biti farma u posedu osobe izvan domainstva ili moe biti u vlasnitvu pravnog lica. Podaci iz FSS pokazuju da je u 90% sluajeva nosilac farme i rukovodilac, a da samo 4.4% farmi u EU27 nisu porodine farme (odnosno, nalaze se u posedu pravnih lica, predstavljaju grupe poseda ili rukovodilac nije lan porodice ija je farma). Jedan od pet nosioca farmi u EU27 je ena. Meutim, ta proporcija se veoma razlikuje meu dravama lanicama (tabela X). Tabela 20: Uee ena meu nosiocima farmi, EU 27, 2007.
EU27 23.9 Mt 9.7 Be 14.4 Lt 38.2 Bg 13.2 Lu 21 Cz 15.7 Hu 13.8 Dk 11.8 Nl 5.4 De 9.1 At 32.8 Ee 36.7 Pl 23.2 Ie 9.7 Pt 26.2 El 29 Ro 19.2 Es 27.6 Sl 24.7 Fr 22.6 Sk 14.3 It 30.9 Fi 10.6 Cy 21.8 Se 11.6 Lv 43.4 Uk 14.4
Izvor: Marquer, 2009: 23.
Predoeni podaci ukazuju na izraene rodne neravnotee u poloajima upravljanja i ubiranja dobiti od poljoprivredne proizvodnje. Meutim, prepo158
znat je trend porasta uea ena meu nosiocima farmi. Ovaj trend se obrazlae injenicom da se mukarci u veem broju zapoljavaju izvan poljoprivrede i prenose farme na supruge i zapaa se prvenstveno u junoevropskim zemljama (EC, 2000). Naalost, uporedni podaci o veliini farmi iji su nosioci ene i mukarci nisu dostupni, kao ni podaci o tome da li postoje znaajne razlike izmeu farmi s nosiocima razliitog pola u odnosu na to da li su vie orijentisane na trite ili na proizvodnju za sopstvene potrebe. Iz nekih parcijalnih uvida uoava se da su u pojedinim zemljama, farme iji su nosioci ene u proseku manje od farmi iji su nosioci mukarci. Tako u paniji prosena veliina prvih iznosi 9.5 ha, dok prosena veliina drugih iznosi 15.5 ha (Ibid). Izvetaj o socijalnoj isljuenosti u ruralnim podrujima u EU ukazuje na jo nekoliko aspekata rodne neravnotee. Naime, u Junim i Istonim dravama lanicama zapaeni su trendovi snanih migracija ena iz sela u gradove, to dovodi do maskulinizacije ruralne populacije i posledino, niskim stopama fertiliteta. U pojedinim ruralnim oblastima mediteranskih zemalja (Juna Italija, panija, Grka), ene odlaze u gradove u potrazi za zaposlenjem, dok u istonim zemljama (posebno Poljskoj i Rumuniji) tee da migriraju u inostranstvo. U drugim zemljama, poput Francuske, zapaeni su specini rizici od socijalne iskljuenosti kod siromanih mukih farmera, koji esto ostaju samci zbog toga to ene nisu spremne da dele sa njima nepovoljne ivotne uslove. Osim toga, zapaeni u i trendovi demografskog starenja ruralne populacije, u svim zemljama. Izvesne razlike uoavaju se izmeu zapadnih i istonih drava lanica. U zapadnim zemljama izraen je problem samih starih ena u ruralnim oblastima, dok je u istonim i junim zemljama zapaen problem odlaska ena iz seoskih oblasti usled prepreka u zapoljavanju i obavljanju isplativih ekonomskih aktivnosti (EC, 2008).
Pristup stanovanju
U pogledu stanovanja, problem nedostatka podataka takoe predstavlja ozbiljnu prepreku u analizi rodnih nejednakosti. Statistika o stanovanju i stambenim uslovima preteno se odnosi na nivo domainstva i razliiti aspekti stanovanja se posmatraju prema tipu domainstva. Osim osnovne statistike o stambenom statusu i karatkeristikama stanovanja, u EU se poseban znaaj pridaje problemima stanovanja u okviru praenja socijalne iskljuenosti i siromatva. Meutim, ni u ovoj oblasti statistike nisu dostupni podrobniji uvidi sa rodnog stanovita. Opet, kao zaseban problem u vezi sa pristupom stambenim resursima prepoznaje se problem beskunitva, ali ni o njemu ne postoje precizni podaci, zbog toga to ova populacija izmie standardnim uzorcima na kojima se sprovode redovna istraivanja. Izvesni uvidi prisutni su u oblasti stambenog poloaja ena iz ranjivih grupa (Romkinja, imigrantkinja,
159
i sl.), meutim, ali nisu dovoljno sistematini. Ni nauna literatura o rodnim nejednakostima u oblasti stanovanja ne nudi precizne, sistematske niti obuhvatne uvide, to ostavlja ovo polje rodnih nejednakosti kao prilino maglovito podruje. Dostupni podaci nam doputaju da sagledamo u kojoj meri se ispoljavaju rodne razlike u tri aspekta: nansijske preoptereenosti zbog trokova stanovanja, prenaseljenosti stambenog prostora i materijalne deprivacije u stanovanju. Na nivou EU se meu enama uoava neto vee uee osoba koje su preoptereene trokovima stanovanja nego meu mukarcima, ali razlika nije znaajna. Ako se posmatraju odvojeno ene i mukarci iji su prihodi vii od 60% nacionalne medijane ekvivalentih prihoda, a odvojeno ene i mukarci iji su prihodi ispod ove medijane, odnosno linije siromatva, uoava se da su razlike tek neto vee kod drugih i to u pojedinim zemljama lanicama, ali ne i na nivou EU. Zapravo, prema ovom pokazatelju znaajnije rodne razlike ispoljavaju se tek u grupi najstarijeg stanovnitva (65 i vie godina) iji se prihodi nalaze ispod linje siromatva (tabela 21). Osim u Danskoj i Irskoj, u dravama lanicama meu enama sa prihodima ispod linje siromatva vie su zastupljene osobe preoptereene trokovima stanovanja. Pored toga, najvee razlike javljaju se izmeu najstarijih ena i mukaraca u Luksemburgu, Holandiji, Letoniji i Slovakoj. Tabela 21: Uee osoba sa preoptereenih stambenim trokovima77 prema polu, starosti i izloenosti riziku od finansijskog siromatva, EU27, 2008.
Prihodi iznad linije siromatva ene ukupno EU27 Be Bg Cz Dk De Ee 77 7.9 7.5 8.9 10.0 2.8 18.3 1.3 Mukarci ukupno 7.1 6.7 7.9 8.7 2.3 17.4 1.3 Prihodi ispod linije siromatva ene ukupno 38.4 45.1 34.8 49.7 28.9 69.3 12.2 Mukarci ukupno 37.8 42.8 33.1 44.6 37.7 68.8 14.6 Prihodi ispod linije siromatva ene 65+ 35.3 45.0 35.1 44.9 9.0 76.8 7.6 Mukarci 65+ 29.2 39.5 28.5 43.5 11.7 69.2 2.1
Ovaj indikator predstavlja uee domainstava kod kojih ukupni trokovi stanovanja (zakup, rauni za komunalne usluge, struju i sl.) prelaze polovinu ukupnih raspoloivih prihoda domainstva.
160
Ie El Es Fr It Cy Lv Lt Lu Hu Mt Nl At Pl Pt Ro Sl Sk Fi Se UK 1.7 12.4 3.6 3.1 4.1 1.3 3.1 1.0 1.2 5.1 2.2 10.5 1.8 6.1 5.2 12.6 2.1 4.3 2.9 3.7 10.0 1.8 10.8 3.8 2.8 3.5 0.9 2.8 0.8 1.0 3.4 1.8 9.5 1.5 4.2 5.1 10.6 2.1 2.5 2.4 2.4 9.4 12.2 66.8 24.9 18.3 27.6 7.2 29.1 20.0 21.5 35.7 14.8 46.1 29.4 33.1 21.7 43.9 20.4 28.7 18.3 48.3 46.6 12.2 65.3 27.2 16.5 25.7 5.9 25.4 21.2 19.7 34.6 14.0 47.0 24.1 31.0 22.0 41.0 22.0 24.3 19.5 48.7 46.1 4.2 49.0 9.0 18.0 26.1 4.3 34.5 12.7 26.9 48.9 17.5 57.2 24.0 27.3 5.4 50.4 22.3 43.7 10.5 48.4 42.6 11.0 41.2 7.1 10.7 16.8 0.6 21.0 7.0 0.4 44.3 10.1 41.1 14.8 22.2 4.7 41.2 17.8 33.5 5.3 45.1 35.9
Izvor: Eurostat, statistika prihoda i ivotnih uslova78
Kada se rodne razlike u stanovanju posmatraju prema drugom indikatoru prenaseljenosti stambenog prostora79 uoava se slina tendencija. Naime, razlike izmeu mukaraca i ena iji su prihodi iznad linije siromatva su beznaajni, i esto se javljaju u korist ena (ene ree nego mukarci ive u prenaseljenim stanovima). Razlike su tek neto izraenije izmeu ena i mukaraca koji imaju prihode ispod linije siromatva i opet se javljaju u korist ena. Meutim, u kategoriji najstarijih iji su prihodi ispod linije siromatva,
78 79 http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do Ovaj indikator predstavlja proporciju osoba koje ive u domainstvima koja raspolau povrinom stambenog prostora manjom 810 m po lanu domainstva.
161
razlike su veoma izraene, ali ovaj put u korist mukaraca (meu enama je znaajno vie onih koje ive u prenaseljenim stanovima) (tabela 22). Tabela 22: Uee osoba koje ive u prenaseljenom stambenom prostoru prema polu i riziku od finansijskog siromatva, EU27, 2008.
Prihodi iznad linije siromatva ene Mukarci pp Ukupno Ukupno razlika EU27 Be Bg Cz Dk De Ee Ie El Es Fr It Cy Lv Lt Lu Hu Mt Nl At Pl Pt Ro 15.9 2.6 47.7 28.2 5.2 4.7 41.4 3.7 24.4 2.4 6.6 21.1 0.9 60.6 49.8 4.0 45.1 3.7 1.0 12.4 46.9 13.1 54.1 16.2 2.9 45.8 27.3 5.3 5.0 40.6 4.0 24.8 3.1 7.9 22.3 0.8 57.2 48.0 4.6 46.7 4.1 1.3 12.1 48.2 14.0 54.8 0.3 0.3 1.9 0.9 0.1 0.3 0.8 0.3 0.4 0.7 1.3 1.2 0.1 3.4 1.8 0.6 1.6 0.4 0.3 0.3 1.3 0.9 0.7 Prihodi ispod linije siromatva ene Mukarci pp Ukupno Ukupno razlika 28.1 11.2 51.0 49.0 20.7 18.0 43.8 9.4 34.5 7.4 22.6 33.4 2.7 55.4 51.7 30.1 65.1 3.9 7.4 33.0 66.6 24.7 60.7 30.5 12.0 55.0 52.2 24.5 19.7 46.4 7.9 36.1 6.9 28.6 37.7 3.6 56.2 56.2 34.3 66.4 2.4 5.2 36.7 67.7 25.5 66.1 2.4 0.8 4.0 3.2 3.8 1.7 2.6 1.5 1.6 0.5 6.0 4.3 0.9 0.8 4.5 4.2 1.3 1.5 2.2 3.7 1.1 0.8 5.4 Prihodi ispod linije siromatva ene 65+ 31.4 13.6 58.8 46.9 29.2 21.3 47.3 7.2 38.8 7.7 26.1 39.8 4.3 59.0 55.1 32.8 62.8 2.5 8.7 38.2 65.3 25.8 65.6 pp Mukarci 65+ razlika 10.0 1.0 23.3 29.0 0.0 3.9 30.0 0.4 18.0 1.1 4.0 10.0 1.6 39.3 31.4 21.4 24.9 0.6 0.0 6.8 54.1 6.6 23.9 21.4 12.6 35.5 17.9 29.2 17.4 17.3 6.8 20.8 6.6 22.1 29.8 2.7 19.7 23.7 11.4 37.9 1.9 8.7 31.4 11.2 19.2 41.7
162
Sl Sk Fi Se UK 38.4 40.7 3.9 7.3 5.3 38.4 42.1 4.2 7.5 5.4 0.0 1.4 0.3 0.2 0.1 48.2 52.3 15.0 26.9 11.5 45.8 59.7 19.0 33.4 11.2 2.4 7.4 4.0 6.5 0.3 47.9 54.5 19.9 35.6 11.8 38.9 31.1 14.2 2.9 0.5 9.0 23.4 5.7 32.7 11.3
Izvor: Eurostat
Zanimljivo je da se u pogledu materijalne deprivacije u stanovanju ne javljaju znaajne rodne razlike, pa ni u kategoriji najstarijih. Kao to je ve reeno, za sada nema pouzdanih podataka o stanovnitvu izloenom najekstremnijoj deprivaciji u pogledu stanovanja beskunicima. Dostupni, nepotpuni podaci o beskunicima u velikim evropskim metropolama ukazuju da u ovoj kategoriji stanovnitva dominiraju mukarci. Tako je zabeleeno da je u oblasti Pariza (Ile-de-France) meu 15.000 beskunika bilo 35% ena, dok je meu beskunicima u Londonu registrovano 87% mukaraca, a 2006. godine u Madridu, 86% mukaraca (2010b: 112). Predoeni podaci daleko su od podataka koji su potrebni da se osvetle elementarni uvidi u rodne imovinske nejednakosti u oblasti stanovanja i na osnovu njih nije mogue izvesti ni osnovne generalizacije o ovom aspektu nejednakosti. U ovoj oblasti potrebno je uiniti mnogo vie napora da se odgovarajui podaci prikupe, ili, ako ve postoje u bazama podataka, da se ukljue meu podatke dostupne iroj javnosti. Jedini pouzdani zakljuak koji je mogue izvesti iz prikazanih podataka odnosi se na posebno izraenu socijalnu ugroenost starijih ena u oblasti stanovanja, kao i vrlo izraenih rodnih nejednakosti izmeu najstarijeg stanovnitva izloenog rizicima siromatva.
Pristup nansijskim tritima

U analizama pristupa nansijskim uslugama u EU poklanja se takoe posebna panja u okviru ire politike socijalne ukljuenosti. U cilju ispitivanja rizika od nansijske iskljuenosti, identikovanja drutvenih grupa koje se suoavaju sa tekoama u pristupu nansijskim institucijama i uslugama, sprovedeno je veliko viegodinje istraivanje na podruju EU. Ovim istraivanjem ipak nisu bile obuhvaene sve drave lanice, pa i podaci nisu dovoljno reprezentativni za ceo prostor EU. U studiji objavljenoj na osnovu podataka iz ovog istraivanja, nansijska iskljuenost se denie kao proces u kome se ljudi suoavaju sa tekoama pristupa ili upotrebe nansijskih sluga i proizvoda, na glavnom tritu, koje odgovaraju njihovim potrebama i omogu163
avaju im da vode normalni drutveni ivot u drutvu kome pripadaju (EC, 2008b: 9). U navedenoj studiji analizirani su sledei aspekti pristupa nansijskim uslugama: pristup standardnim nansijskim transakcijama (uplata plate, penzije na bankovni raun, izdavanje elektronskih kartica i ekova, plaanje elektronskim putem, podizanje gotovine i sl.), kao i pristup tednji, osiguranjima i kreditima. Podaci iz istraivanja ukazali su da u 2003. godini 7% stanovnitva EU15 (starih lanica) i 34% stanovnitva EU12 (novih lanica) nije imalo pristup nijednoj od navedenih nansijskih usluga, te da su se mogli identikovati kao nansijski iskljueni. Stopa nansijski iskljuenih znaajno se razlikovala izmeu pojedinanih drava lanica i kretala se od 1% u Danskoj, Belgiji, Luksemburgu i Holandiji, do 40% u Poljskoj i 48% u Letoniji. Razlike se ispoljavaju i kada su u pitanju pojedinane dimenzije oteanog pristupa nansijskim uslugama. Tako se u aspektu iskljuenosti iz standardnih nansijskih transakcija razlike kreu od 2% osoba bez tekueg rauna u Holandiji do 78% takvih osoba u Grkoj (mada je Grka specina zbog toga to je u vreme istraivanja veliki broj onih koji nisu imali tekui raun imao tedni raun). Pritom je procenat osoba bez ikakvog bankovnog rauna bio najvii u Letoniji (68%). U aspektu pristupa kreditnim uslugama, najnii procenat osoba bez ikakvih kreditnih sredstava (ukljuujui i revolving kartice) zabeleen je u Francuskoj (14%), a najvii u Letoniji (80%). Napokon, kada je u pitanju posedovanje tednog rauna, u vedskoj je zabeleeno samo 7% odraslih bez ovog rauna, a najvie, ponovo u Letoniji 76%. Pokazalo se da je nansijska iskljuenost snano povezana sa nivoom bogatstva zemlje (merenim preko BDP po glavi stanovnika) i stepenom ekonomskih nejednakosti (merenim preko Gini koecijenta), te da je nansijska iskljuenost najmanje zastupljena u bogatim dravama sa malim ekonomskim nejednakostima (Ibid). Kada su u pitanju rodne nejednakosti u pristupu nansijskim uslugama, ova studija prua samo vrlo ograniene uvide. Zapaa se da ene imaju veu verovatnou da budu potpuno nansijski iskljuene nego mukarci, s tim to se i u rodnom aspektu javljaju znaajne razlike izmeu drava lanica. U skandinavskim zemljama, kao i zemljama Beneluksa i kontinentalne Zapadne Evrope, nisu zabeleene znaajnije rodne razlike, dok su one izraenije u novim dravama lanicama i junoevropskim zemljama. Odnosno, istraivanje je pokazalo da se sa veim nivoom nansijske iskljuenosti na nacionalnom nivou, nadproporcionalno poveavaju anse ena da budu nansijski iskljuene. Osim toga, rezultati istraivanja su pokazali i da se kategorija samohranih roditelja (u kojoj je najvie ena), nalazi pod znaajno veim rizikom od nansijske iskljuenosti nego brani par sa decom(tabela 23).
164
Tabela 23: Finansijska iskljuenost tipova domainstva i ena i mukaraca prema grupama zemalja razliitih stopa finansijske iskljuenosti, EU25, 2003.
Stopa nansijske iskljuenosti na nacionalnom nivou Kategorije Niska EU15 Tip Samohrani domainstva roditelj Par sa decom Pol Mukarci ene 4 1 1 1 Srednja niska EU15 12 5 4 6 Srednja visoka EU15 24 10 14 21 EU10 25 9 17 22 Visoka EU10 46 33 35 43 11 5 5 8 40 28 30 37 Sve EU 15 Sve EU 10
Izvor: EC, 2008b: 32.
U izvetaju Svetske banke navodi se da sprovedeno u Velikoj Britaniji posvetilo je vie panje rodnom aspektu nansijske iskljuenosti. Analiza je pokazala da etniko poreklo, roditeljstvo, niski prihodi i nepovoljan status u pogledu ekonomske aktivnosti, poveavaju znaajno anse ena da budu ekonomski iskljuene (Kempson and Whyley, 1998).
Nejednakosti u pristupu novim tehnologijama

Sektor informatikih i komunikacionih tehnologija predstavlja jedan od ekonomskih sektora u najveoj ekspanziji, a kadrovi sa vetinama i znanjima potrebnim za dizajniranje, proizvodnju i upotrebu ovih tehnologija potrebni su u svim ekonomskim sektorima. Prema procenama strunjaka, Evropskoj uniji e do 2020. godine biti potrebno da popuni 105 miliona radnih mesta, od kojih bi trebalo 20 miliona da bude novih radnih mesta a 85 miliona upranjenih penzionisanjem sadanje zaposlene radne snage. Da bi se ovo ostvarilo, uzimajui u obzir demografske trendove, bie potrebno da se ostvari stopa zaposlenosti od 74%, to je znaajno vie od aktuelne stope zaposlenosti (EC, 2010c). ICT sektor obuhvata proizvodnju i usluge povezane sa kompjuterskom opremom i ureajima telekomunikacije. Povezan sa ovim sektorom je i sektor nauke i tehnologije koji obuhvata prirodne nauke, inenjering i tehnologije, medicinske nauke, poljoprivredne nauke, kao i drutvene i humanistike nauke. Trei vaan i blizak sektor predstavlja visoko tehnoloki sektor zasnovan na znanju, koji obuhvata visoke tehnologije proizvodnje, srednji
165
nivo tehnologija proizvodnje, visoko kvalikovane usluge zasnovane na znanju i informacijama i visoke tehnologije. Meu zaposlenima na poslovima strunjaka za kompjutere vie je mukaraca nego ena. Tako je uee zaposlenih na poslovima oznaenim kao kompjuterski strunjaci (ISCO kategorije 213 i 312), u 2006. godini na nivou EU bilo etiri puta vee meu mukarcima nego meu enama (2.6% prema 0.7%). Podzastupljenost ena na poslovima kompjuterskih strunjaka prisutna je u svim dravama lanicama, mada proporcije variraju od 5:1 u Bugarskoj i Holandiji, do 2:1 u Letoniji i Rumuniji. Longitudinalno posmatrano, jaz izmeu zaposlenosti ena i mukaraca u kompjuterskom sektoru vremenom raste, umesto da se smanjuje, pa je tako izmeu 2001. i 2006. godine proporcija mukaraca zaposlenih u kompjuterskim zanimanjima porasla za 0.3%, dok je proporcija ena ostala ista. Osim toga, u ovom pogledu zabeleen je vei jaz meu mladima nego starijim zaposlenim licima, ali to je upravo i generacija u kojoj ima najvie zaposlenih na kompjuterskim poslovima (Eurostat, 2007). Kao to e biti predoeno neto kasnije, ovaj jaz se zapravo javlja kao posledica rodne segregacije u obrazovanju, posebno univerzitetskom. U sektoru istraivanja se belei porast zaposlenosti. Samo izmeu 2000. i 2004. godine broj zaposlenih istraivaa uvean je za 13%. Meutim, mukarci ine veinu i u ovoj kategoriji zaposlenih sa ueem od 75% u ukupnom broju zaposlenih u sektoru istraivanja i razvoja (EC, 2010c). U sektoru nauke i tehnologije, u 2006. godini bilo je zaposleno 74.5 miliona lica u EU. Meu zaposlenima sa visokim obrazovanjem nalazilo se 48% ena. Proseno uee ena u kategoriji istraivaa iznosilo je oko 30% u EU iste godine. Najvei rodni jaz javlja se u ininjerskim naukama. Pored toga, uee ena u kategoriji zaposlenih u visokom obrazovanju iznosilo je 37%, u vladinom sektoru 39%, a u kategoriji rukovodilaca u biznis sektoru tek 19% (Ibid). Jaz izmeu mukaraca i ena zaposlenih u visokom obrazovanju poveava se sa viim akademskim zvanjima. Tako u kategoriji C akademskog osoblja (najnii stepen za osobe koje su tek doktorirale) ene ine 44%, u kategoriji B (poziciji sa neto vie senioriteta) ine 36%, a u kategoriji A (najvie akademske pozicije) ine tek 18%. Kada se posmatra samo oblast prirodnih nauka i tehnologija, ovo uee ena u najviim akademskim zvanjima pada na 7% (Ibid). Predoeni podaci ukazuju da ene imaju manji pristup jezgru ekonomije znanja, to znai da imaju i slabiji pristup kljunim razvojnim sektorima i procesima u EU. Meutim, znanja vezana za informacione i komunikacione tehnologije ne tiu se samo obrazovanja strunih kadrova za potrebe trita rada, ve su preduslov i brojnih drugih ekonomskih i drutvenih aktivnosti. Najnovije istraivanje o upotrebi ICT u EU pokazuje da se mladi mukarci i ene ne razli166
kuju po uestalosti korienja interneta, ali da se razlike odravaju u starijim starosnim grupama, mada se i kod ena i kod mukaraca broj korisnika interneta poveava (grakon 14). Grafikon 14: Pojedinci koji su koristili internet u proseku bar jednom nedeljno, prema starosti i polu, u %, EU27, 2009.
100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 16 24 25 54 55 74 16 24 25 54 55 74
88 87 71 71 66 55 48 38 25 14 26
ene Mukarci
70
2006
2009
Izvor: Eurostat, 2008.
Meutim, razlike izmeu ena i mukaraca javljaju se u pogledu svrhe korienja interneta. Tako su, u 2006. godini, mukarci znatno vie koristili internet za preuzimanje novih programa, igranje, preuzimanje igara i muzike, dok su ene vie koristile internet za formalno obrazovanje, planiranje odmora i pronalaenje informacija o zdravlju (Eurostat, 2008). Isto istraivanje je pokazalo i da su mukarci vetiji u korienju kompjutera nego ene. U ovom aspektu razlike su vee nego u aspektu uestalosti upotrebe kompjutera. U gotovo svim dravama lanicama proporcija mladih mukaraca koji poseduju visoke vetine upotrebe kompjutera vea je od proporcije mladih ena sa istim nivoom vetina. Meutim, promene u upotrebi kompjutera i vetini korienja kompjutera izmeu ena i mukaraca, samo su povrni sloj daleko sloenijeg pitanja ukljuivanja u ekonomiju znanja i korienja tehnologija potrebnih za unapreenje ansi za zapoljavanje, gde se uspostavljaju kljuni rodni odnosi u sferi ekonomske participacije.
167
Nejednakosti u pristupu socijalnim uslugama

Pristup socijalnim uslugama predstavlja aspekt koji je od izuzetnog znaaja za ekonomske nejednakosti, mada se ne moe uvrstiti neposredno u njegove forme, izuzev u komponentama koje se tiu penzija i materijalnih oblika podrke, bilo u novanim transferima ili razliitim oblicima socijalnih subvencija (poput socijalnog stanovanja i sl.), koji bi se mogli neposredno uvrstiti u ekonomske resurse ena i mukaraca. Meutim, kao to je ve pomenuto, drugi oblici resursa mogu pod odreenim uslovima biti konvertovani u ekonomske, pa se ne smeju zanemariti u analizi ekonomskih nejednakosti, zbog toga to znaajno utiu na ekonomsku osnovu i potencijal pojedinaca i domainstava. Zbog toga e na kratko biti posveena panja sledeim socijalnim resursima: obrazovanju, zdravstvenoj zatiti, penzijsko-invalidskom obrazovanju i materijalnim oblicima socijalne podrke, dok e o socijalnim uslugama za brigu o porodici biti vie rei u narednom poglavlju. Grafikon 15: Uee osoba sa zavrenom srednjom kolom meu enama i mukarcima uzrasta 2564 godine, EU27, 2008.
ene 74 72 70 68 66 64 62 60 58 56 54 2000 2008 Mukarci
72.7 70.2 67.6
61.3
Izvor: Eurostat, Statistika obrazovanja i obuke80
Kada je re o obrazovanju, zapaa se da obrazovna postignua EU populacije kontinuirano rastu, a rodni jaz u obrazovanju se znaajno smanjuje.
80 Podaci dostupni na adresi: http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=educ _iatt&lang=en
168
Za manje od 10 godina, jaz izmeu ena i mukaraca sa zavrenom srednjom kolom smanjio se sa oko 6 na oko 2 procentna poena (grakon 15). Ovaj trend registrovan je i u veini drava lanica. Naime, u 18 drava sa EU prostora uee osoba sa srednjim obrazovanjem vee je meu mukarcima nego meu enama, ali se razlike smanjuju. Ipak one ostaju jo uvek znaajno izraene u Austriji, Velikoj Britaniji, na Malti i u nizu nekadanjih socijalistikih zemalja. U preostalih 9 drava jaz je ve 2000. godine bio u korist ena, i mada nije bio veliki, nastavio je da se poveava do 2008. godine (uporediti tabelu 6 iz priloga 2). Grafikon 16: Uee osoba koje su napustile kolovanje pre zavretka srednje kole meu mladim enama i mukarcima (1924), EU27, %
ene 25 Mukarci
20
19.5 17 15.2
15
12.7
10
0 2000 2008
Izvor: Eurostat, Statistika obrazovanja i obuke81
Evropska unija prati obrazovanje i u kontekstu poveanih rizika od socijalne iskljuenosti. Jedan od najvanijih indikatora na osnovu kojih se prate efekti obrazovanja na poveanje rizika od siromatva i socijalne iskljuenosti, predstavlja rano naputanje kolovanja, odnosno izlazak iz kolskog sistema pre navravanja punog srednjeg obrazovanja. Ovaj indikator izraunava se za populaciju mladih (1824), a smatra se pokazateljem jedne od kljunih pre81 Podaci dostupni na adresi: http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset= educ_iatt&lang=en
169
preka da se obezbedi zaposlenost na savremenim tritima rada, odnosno zaposlenost koja treba da omogui pristojne uslove ivota. Prema ovom indikatoru zapaa se da su mladi mukarci vie nego mlade ene izloeni problemu ranog naputanja kolovanja (grakon 16). Tako je u svim dravama lanicama, s tim to se zapaaju velike razlike u proporciji osoba koje rano naputaju kolovanje. Opet, uporedni podaci za period 20002008. pokazuju da se uee mladih koji prevremeno izlaze iz kolskog sistema smanjuje, a napredak u pojedinim zemljama poput Malte i Portugala je veliki u ovom pogledu (tabela 7, prilog 2). Rodni jaz se smanjuje i u visoko kolskom obrazovanju u mladim generacijama. U 2008. godini, devojke su inile 55.3% upisanih na fakultete, a u mladim generacijama vie devojaka nego mladia ima univerzitetske diplome. Tako je u 2008. godini na sto mukaraca koji su stekli univerzitetsku diplomu dolazilo 147 ena. U starijim generacijama se u pogledu visokog obrazovanja ipak, i dalje odravaju razlike u korist mukaraca. Meutim, kao to je ve reeno, rodna segregacija je i dalje izraena u visokom obrazovanju, pa je iste godine na sto mukaraca koji su stekli diplomu iz inenjerskih i drugih prirodno-tehnikih nauka dolazilo samo 33 ena (Eurostat82). Prelazak iz obrazovanja ka zaposlenosti znaajno je tei za ene nego mukarce, i to na svim nivoima obrazovanja, imajui u vidu da se manje ena uspeno zapoljava nakon zavrene kole. Vii nivo obrazovanja poveava anse zapoljavanja i kod mukaraca i kod ena, ali je efekat obrazovanja na zapoljavanje vei u kategoriji ena (Eurostat, 2007b). Drugi vaan aspekt za humani kapital ena i mukaraca, koji je od kljunog znaaja za zapoljavanje, a time i ekonomsko blagostanje, jeste zdravlje. Zdravstveno stanje stanovnitva je u pozitivnoj korelaciji sa nivoom ekonomskog razvoja, razvijenou sistema socijalne zatite, kao i sa stopama aktivnosti, posebno u starijim godinama. Prepreke u ostvarivanju zdravstvene zatite imaju direktan propratni efekat na siromatvo i socijalnu iskljuenost, pogoranjem nansijske situacije (disproporcionalna participacija u trokovima) ili ugroavanjem sposobnosti da se aktivno participira u drutvu. Prepreke ukljuuju nepotpunu pokrivenost zdravstvenim osiguranjem, ogranienja zdravstvene korpe83 koju pokriva javni sistem osiguranja, i participaciju u trokovima84 (Petrovi, 2010).
82 83 Podaci dostupni na adresi: http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/setupModifyTableLayout.do Pojam korpe zdravstvenih benecija denie osnovni paket zdravstvene zatite koji je svima dostupan (ukupnost usluga, aktivnosti i dobara koji se nadoknauju ili direktno obezbeuju javnim zdravstvom). U Velikoj Britaniji, na primer, uveni Nacionalni zdravstveni sistem (National Health System NHS) nema jasno denisanu korpu, dok je ona eksplicitna u Poljskoj (EC, 2008c). http://ec.europa.eu/employment_social/spsi/studies_en.htm#healthcare
84
170
Osnovni socijalni indikator kvaliteta zdravlja populacije je oekivano trajanje ivota. U 2007. godini, oekivano trajanje ivota za ene je u EU iznosilo 82 godine a za mukarce 76 godina. To je poveanje od 4, odnosno 5 godina, u poslednje dve decenije. U bivim socijalistikim zemljama oekivano trajanje ivota je ispod EU proseka i za mukarce i za ene, na ta su u velikoj meri uticali negativni efekti socio-ekonomske tranzicije tokom 1990ih godina. Nakon toga, veina zemalja ove grupe beleila je relativno brz porast oekivanog trajanja ivota, osim Litvanije i Letonije za mukarce, iji je oekivano trajanje ivota u ovim zemljama jo ispod nivoa zabeleenog 1986. godine. Razlike na nivou EU su, dakle, poveane sa proirenjem Unije i dobro ih ilustruje podatak da mukarac u Litvaniji ivi 14 godina krae od mukaraca u vedskoj, a ena u Letoniji 8 godina krae od ene u Francuskoj (Ibid). Grafikon 17: Oekivano trajanje ivota na roenju za mukarce i ene, 2007.
Mukarci 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Hu Ro Ee Dk EU27 Cy Bg Se Sk Fr Lt Nl Pl El ene
Izvor: Petrovi, 2010.
Meutim, od posebnog znaaja za ispitivanje rodnih ekonomskih nejednakosti su indikatori poput pristupa zdravstvenom osiguranju i primarnoj zdravstvenoj zatiti. Meutim, ovi indikatori su tek u pripremi i Eurostat jo uvek ne objavljuje podatke vezane za ove indikatore. U izvetajima EU zapaa se snaan fokus na nejednakosti u pristupu zdravstvenoj zatiti. Meutim, u ovim izvetajima panja se posebno posveuje preprekama u pristupu zdravstvenoj zatiti sa stanovita visine prihoda. Osim toga, uoeno je, da pored prihoda, znaajan uticaj na prepreke u pristupu zdravstvenoj zatiti pokazuju
171
faktori kao to su udaljenost, starost, dok znaajne razlike nisu identikovane s obzirom na nezaposlenost niti prema polu. Ipak, ukazuje se da ene iz ranjivih grupa imaju otean pristup zdravstvenoj zatiti, pogotovo s obzirom na njihove vee rizike od siromatva i socijalne iskljuenosti (Tamsma, Berman, 2004). Kada je u pitanju penzijski rodni jaz, pojedine analize ukazuju da oblici reformi penzijskih sistema, koji se danas primenjuju u zemljama EU, u razliitim aspektima mogu voditi poveanju i smanjenju rodnih nejednakosti u pogledu penzija. Ove reforme penzijskih sistema odvijaju se pod pritiskom demografskih promena koje obeleava starenje populacije, ali i strukturnih socio-ekonomskih promena koje postavljaju izazove pred ranije snane drave blagostanja (bar na prostoru Zapadne Evrope). Opti pravac promena odvija se u smeru premetanja nansijske odrivosti od poslodavaca i drave ka zaposlenima. Delimina privatizacija penzijskih ema, redukcija dravnog sistema PAYGO (pay-as-you-go), dopunjenog tednim emama i vra povezanost penzija sa nivoima doprinosa, obeleavaju generalno ove procese reformi. Sada pojedinci moraju da vode rauna o svojim penzijskim planovima i da se osiguraju za period starosti (Ivoevi, 2009). Penzijske eme, bilo da je re o obaveznim ili dobrovoljnim emama osiguranja, u ovakvim sistemima tee da prenesu i prodube nejednakosti u penzijama, koje su uspostavljene jo na tritu rada (Ivoevi, 2009, Frericks, Maier, Graph, 2007). Radnici zaposleni na nisko plaenim poslovima, meu kojima su ene nadproporcionalno zastupljene, u ovakvim sistemima su znaajno deprivilegovani. Njihova tednja je mala ili neredovna, a njen vei deo mogu potroiti administrativni trokovi. Dalje, vre povezivanje penzija sa nivoima doprinosa, reprodukuje nejednakosti na tritu rada i u doba starosti, imajui u vidu ve opisane razlike u plaenosti mukaraca i ena. Tako se rodni jaz u zaradama prenosi i na rodni jaz u penzijama. Principi na kojima se zasnivaju formule za kalkulaciju penzija takoe mogu doprineti poveanju ovog jaza. Naime, izbor intervala godina na osnovu kog se izraunava visina penzije moe voditi poveanju nejednakosti, ba kao i upotreba tablica oekivanog trajanja ivota, zbog toga to ene u proseku ive due, pa se njihovi penzijski fondovi mogu podeliti na vei broj godina sa manjim mesenim iznosima. U nepovoljnom poloaju nalaze se zaposleni sa deliminim radnim vremenom, meu kojima veinu ine ene. U treini zemalja EU penzijski sistemi su ve delimino privatizovani. Ovi sistemi obino obuhvataju dva stuba: obavezni dravni i dobrovoljni privatni sistem. U Centralnoj i Istonoj Evropi reforma esto podrazumeva uvoenje treeg stuba: obaveznog privatnog sistema individualne tednje (Steinhilber, UNRISD). Penzijske reforme poveale su minimalnu starosnu granicu i za ene i za mukarce irom EU i u mnogim zemljama ova starosna granica je izjednaena izmeu polova. Trend izjednaavanja
172
starosnih granica povezan je sa nastojanjima da se mukarci i ene izjednae i u pogledu roditeljskog odsustva. O efektima takve promene na rodne odnose vode se snane debate. Sa jedne strane istie se da ovakav trend vodi poveanju nezavisnosti ena, promenama u porodinim strukturama i odnosima, te da predstavlja korisno sredstvo za uspostavljanje vee rodne jednakosti meu zaposlenima. Sa druge strane, istie se da ove promene nisu u skladu sa realnim procesima, u kojima ene jo uvek obavljaju veinu kunog neplaenog rada i brigu o podizanju dece. No, o ovim aspektima e biti vie rei u narednom poglavlju. Sada emo posvetiti panju rizicima od siromatva i socijalnoj zatiti.
Nejednakosti u rizicima od siromatva

Prethodne analize rodnih ekonomskih nejednakosti pokazale su da ene u proseku imaju slabije anse da obezbede odgovarajue zaposlenje, a time i pristojan prihod. Na to ukazuju nie stope zaposlenosti, natprosena zastupljenost meu licima zaposlenim sa deliminim radnim vremenom, ali i rodni jaz u zaradama zbog koga su u proseku njihove zarade nie. One imaju stoga i manje ansi da obezbede pristojne penzije, kao i druge socijalne benecije povezane sa statusom na tritu rada. Sistemi socijalne zatite uporno poivaju na pretpostavkama da je enama dostupan prihod mukog hranioca domainstva kao u stara vremena. Svi ovi inioci zajedno doprinose tome da rizici od siromatva u mnogim aspektima i na mnogim podrujima pogaaju nesrazmerno vie ene. Ili, kako tvrde pojedine autorke, samo siromatvo postaje sve vie feminizirano. Prouavanje rodnoj jaza u rizicima od siromatva i rodnih karakteristika siromatva i socijalne iskljuenosti, vano je iz vie razloga. Prvo, u pojedinim drutvenim grupama izloenim poveanim rizicima od siromatva i socijalne iskljuenosti dominiraju mukarci, odnosno ene. Drugo, rodna perspektiva je znaajna i onda kada su rizici od siromatva relativno ravnomerno distribuirani izmeu mukaraca i ena u okviru grupa koje su marginalizovane (poput imigranata, osoba sa invaliditetom, romske populacije i sl.), zato to uprkos jednakom nivou siromatva, uzroci siromatva mogu biti rodno specini, kao i sredstva za izlazak iz stanja siromatva. Tree, siromatvo se reektuje i na rodne odnose i pokazuje izvesnu povezanost sa oblicima ponaanja u kojima ene bivaju izloene nasilju, trgovini ljudima, prostituciji ili drugim oblicima kriminala (Fagan et al, 2006). U 2008. godini u svim dravama lanicama stopa rizika od siromatva bila je vea kod ena nego kod mukaraca, izuzev u Maarskoj gde rodni jaz nije zabeleen i u Poljskoj i Holandiji gde se iza rodnog jaza zapravo kriju vie
173
stope rizika od siromatva kod mukaraca (tabela 24). Meutim, kao to je ranije naglaeno, navedene stope mogu prikrivati pravu meru nejednakosti u rizicima od siromatva, jer se pretpostavlja da su resursi jednako distribuirani unutar domainstva. Istraivanja su pokazala da unutar domainstva esto postoje izraene nejednakosti u distribuciji resursa. Posebno u domainstvima sa niim prihodima zapaeno je da se svakodnevno rasporeivanje novca preputa najee enama, te da one u nastojanju da rasporede oskudna sredstva esto redukuju sopstvenu potronju, kako bi zatitile ivotni standard porodice (Fagan et al, 2006). Tabela 24: Stope rizika od siromatva ena i mukaraca, EU27, 2008.
u% Ukupno EU27 EU15 EU12 Be Bg Cz Dk De Ee Ie El Es Fr It Cy Lv Lt Lu Hu 16.5 16.4 17.3 14.7 21.4 9.0 11.8 15.2 19.5 15.4 20.1 19.6 13.4 18.7 16.2 25.6 20.0 13.4 12.4 ene 17.5 17.4 17.8 15.9 22.9 10.1 12.0 16.2 22.0 16.3 20.7 21.0 14.0 20.1 18.3 27.7 22.0 14.3 12.4 Mukarci 15.6 15.3 16.6 13.6 19.8 8.0 11.7 14.2 16.5 14.5 19.6 18.3 12.7 17.1 14.0 23.1 17.6 12.5 12.4 1.9 2.1 1.2 2.3 3.1 2.1 0.3 2.0 5.5 1.8 1.1 2.7 1.3 3.0 4.3 4.6 4.4 1.8 0.0 12.2 13.7 7.2 16.9 15.7 26.3 2.6 14.1 33.3 12.4 5.6 14.8 10.2 17.5 30.7 19.9 25.0 14.4 0.0 Jaz u procentnim poenima Procentualni jaz
174
Mt Nl At Pl Pt Ro Sl Sk Fi Se UK 14.6 10.5 12.4 16.9 18.5 23.4 12.3 10.9 13.6 12.2 18.8 15.5 10.4 13.5 16.7 19.1 24.3 13.6 11.5 14.5 13.0 20.1 13.7 10.5 11.2 17.0 17.9 22.4 11.0 10.1 12.7 11.3 17.5 1.8 0.1 2.3 0.3 1.2 1.9 2.6 1.4 1.8 1.7 2.6 13.1 1.0 20.5 1.8 6.7 8.5 23.6 13.9 14.2 15.0 14.9
Procentualni jaz u stopama = jaz u procentnim poenima/stopa rizika od siromatva mukaraca
Izvor: Eurostat baza podataka o socijalnoj iskljuenosti85
Rizici od siromatva variraju izmeu starosnih kategorija u veini drava EU. Mladi (1624) i stari (65+) su obino vie izloeni ovim rizicima nego populacija srednjih starosnih kohorti. U obe ove starosne grupe, ene su izloene veim rizicima od siromatva nego mukarci. Rodni jaz u siromatvu je posebno veliki meu starijom populacijom (tabela 8, prilog 2). U pojedinim grupama izloenim rizicima od siromatva i socijalne iskljuenosti dominiraju ene, dok u drugima dominiraju mukarci. U tom smislu rizici od siromatva su rodno specini. Tako ene preovlauju u kategorijama samohranih roditelja, starih osoba sa prihodima ispod linije siromatva, meu rtvama porodinog nasilja i rtvama trgovine ljudima, dok mukarci ine veinu meu bivim osuenicima, nekim grupama beskunika, meu osobama koje rano naputaju kolovanje, a u pojedinim zemljama i meu zavisnicima od droge. ene u ruralnim podrujima posebno su osetljive na rizike od siromatva i socijalne iskljuenosti u pojedinim dravama lanicama. Obino, u ruralnim oblastima ene imaju nie zarade od poljoprivrede i suoavaju se sa veim preprekama u zapoljavanju van poljoprivrednog sektora. One se esto nalaze u statusu pomauih lanova domainstva zbog ega imaju i ogranien pristup socijalnoj zatiti. U Sloveniji su, na primer, ene angaovane u poljoprivredi izloene veim rizicima od siromatva nego ruralne ene
85 http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do
175
zaposlene izvan poljoprivrede (situacija je slina i u Srbiji, kao to emo videti neto kasnije). Meu populacijom sa invaliditetom, ene imaju nie stope zaposlenosti, aktivnosti, a one koje su zaposlene imaju proseno nie zarade. Napokon, domainstva samohranih roditelja su osetljiva na rizike od siromatva zbog smanjenih mogunosti za radni angaman u uslovima nedostatka podrke partnera, ali i socijalnih mrea ili javnih usluga, u brizi o deci. Iako veinu ove kategorije ine samohrane majke, problem se ispoljava i kod samohranih oeva. Pojedina istraivanja pokazuju da samohrani oevi imaju u nekim zemljama vie stope zaposlenosti nego samohrane majke, ali nie u odnosu na optu populaciju mukaraca. U Irskoj su ak stope siromatva vie kod samohranih oeva nego kod samohranih majki (Ibid). Predoeni podaci ukazuju da je i siromatvo rodno specino, te da se nejednakosti u rizicima od siromatva ispoljavaju na vrlo sloene naine. Ipak, slika o ovom aspektu nejednakosti nuno je ograniena, zbog odsustva uvida u distribucije resursa unutar domainstva. Stoga i izloene nalaze treba uzeti samo kao poetnu meru nejednakosti u siromatvu, koja upuuje samo na neke najvanije obrise.
2.2.3. Nejednakosti u pristupu i distribuciji resursa u Srbiji

Nastojanje da se stanje u Srbiji prikae prema izloenom analitikom okviru suoava se sa nizom problema. Ako se statistike u EU nisu dovoljno adekvatne za prouavanje rodnih razlika u nizu aspekata vezanih za pristupe vanim resursima, onda su statistike u Srbiji to jo manje. Ipak, veliku prednost u ovom poglavlju predstavlja to to jedinicu analize predstavlja jedna drava, pa se u nizu dimenzija moemo osloniti na nauna i primenjena istraivanja.
Pristup zemljitu
U Srbiji je pristup zemljitu od posebnog znaaja s obzirom da ruralna podruja ine 85% teritorije Srbije, uestvuju u BDP sa 41% (Bogdanov, 2007: 31), a njihovi stanovnici ine 42% ukupne populacije.86 Srbija je nisko urbanizovana zemlja u evropskim razmerama, ne samo po niskom udelu gradskog stanovnitva ve i po niskoj kvalitativnoj urbanizovanosti (infrastrukturnoj opremljenosti teritorijalnom kapitalu) ostalih tipova naselja, to mnoga ruralna podruja ini neatraktivnim za ekonomska ulaganja i stanovanje (suprotno tendencijama u visoko urbanizovanim zemljama). Privredna struktu86 Republiki zavod za statistiku, Procena stanovnitva, dostupno na adresi: http://webrzs. stat.gov.rs/axd/stanovnistvo/izbor.htm
176
ra ruralnih podruja Srbije visoko je zavisna od primarnog sektora i jo uvek zasnovana na iscrpljivanju prirodnih resursa. U ruralnim sredinama u Srbiji dominira tradicionalna, monofunkcionalna poljoprivreda, usmerena na rast proizvodnje hrane87. Pored toga, dominantan deo aktivnog ruralnog stanovnitva (45%) je zaposlen u poljoprivredi. Ova visoka zavisnost ruralnog stanovnitva od zaposlenosti u poljoprivredi svrstava Srbiju u red najagrarnijih zemalja Evrope (Bogdanov, 2007: 32). Istraivanje o ivotnim uslovima ena (SeConS, UNDP, 2010) sprovedeno na uzorku od 2500 ena i njihovih domainstava na teritoriji Srbije bez Vojvodine, pokazalo je da je u domainstvima koja poseduju zemljite samo u 18% sluajeva bar deo tog zemljita upisan na ene88. Re je preteno o malim povrinama (do 5ha), jer, meu njima samo 0.8% ena poseduje zemljite povrine preko 5ha. Istraivanje o socio-ekonomskom poloaju ruralnih ena u statusu pomauih lanova domainstva, sprovedeno na celoj teritoriji Srbije, ukljuujui i Vojvodinu, pokazalo je da je u domainstvima koja poseduju zemljite bar deo tog zemljita u vlasnitvu ena u 16% sluajeva. Takoe, uglavnom je re o malim povrinama (Babovi, Vukovi, 2008). Isto istraivanje je pokazalo da seoske ene ne poseduju ni sredstva za proizvodnju u znaajnijoj meri (tabela 25). Tabela 25: Vlasnitvo nad sredstvima za proizvodnju u domainstvima seoskih ena angaovanih u poljoprivrednoj proizvodnji, Srbija, 2008.
Sredstvo za rad/ proizvodnju Kombi Kamion Traktor Motokultivator Kombajn % domainstava koja poseduju 2.8 7.4 63.3 32.1 8.5 % Vlasnika mukaraca 92.3 100 90.5 94.1 94.6 % Vlasnika ena89 7.7 0 5.4 3.6 5.4
87
88 89
Za razliku od ovog tradicionalnog tipa poljoprivrede, karakteristinog za nerazvijena podruja u svetu, razvoj moderne poljoprivrede podrazumeva multifunkcionalnu poljoprivredu. EU dokumenti deniu multifunkcionalnu poljoprivredu kao onu koja tei odrivom razvoju u obezbeivanju hrane i drugih netrinih funkcija, kao to su razvoj ruralnih podruja, ivotni standard stanovnitva i ouvanje ivotne sredine. Ovaj procenat je najverovatnije precenjen, s obzirom da istraivanjem nisu bila obuhvaena domainstva bez enkih lanova. Zbir % vlasnika mukaraca i ena nije uvek jednak 100 zato to sluajevi u kojima postoji vie vlasnika, ili se sredstvo vodi na preminulu osobu i sl. nisu prikazani.
177

Prikljune maine Elektrini aparat za muu Moderna tala/ svinjac Silos Mlin Staklenik/plastenik Farma ivine 46.7 13.3 59.6 2.8 7.2 10.0 3.0 93.7 95.6 84.1 100 100 93.2 100 4.1 4.2 11.0 0 0 6.6 0
Izvor: Babovi, Vukovi, 2008: 56.
Ove nejednakosti u vlasnitvu nad sredstvima za proizvodnju odraavaju se snano i na odnose u procesu proizvodnje, koji su izrazito neegalitarni. Naime, ene su intenzivno ukljuene u poljoprivrednu proizvodnju domainstva, ali u najveem broju sluajeva ne uestvuju niti u stratekim odlukama o proizvodnji, pa ni o rasporedu svakodnevnih radnih aktivnosti na imanju. Na kraju proizvodnog procesa, one, kako se pokazalo, u veini sluajeva nemaju pristup ni novcu u domainstvu, zbog ega se moe rei da predstavljaju eksploatisanu radnu snagu (Ibid). Razlog za ovakvo imovinsko stanje seoskih ena su i dalje veoma izraeni obrasci patrilinearnosti u nasleivanju imovine i patrilokalnosti u formiranju domainstva. ene i same esto reprodukuju ovakve obrasce, time to se odriu prava nasleivanja nepokretnosti u korist mukih srodnika. Uoeno je da meu enama koje su bile ukljuene u proces nasleivanja imovine od roditelja, 52% nije nasledilo nita, zbog toga to je imovina otila drugim naslednicima. Pritom, imovina roditelja podeljena je na ovaj nain u najveem broju sluajeva dogovorom naslednika, a ne testamentom ili presudom suda. Tako je istraivanje pokazalo da ene u znaajnoj meri same reprodukuju ove modele nasleivanja imovine, u skladu sa obiajnim pravom, odriui se svojih imovinskih prava, to ih uz patrilokalni model formiranja domainstva stavlja u nepovoljan imovinski status (Ibid: 59). Ipak, treba imati u vidu da su ovi podaci prikupljeni na domainstvima posebne grupe ena, onih koje se nalaze u statusu pomauih lanova poljoprivrednih domainstava. Meutim, podaci iz istraivanja o socijalnoj iskljuenosti na selu, ukazuju da se veina seoskih ena angaovanih u poljoprivrednoj proizvodnji nalazi upravo u ovakvom statusu (Cveji, et al, 2010). Meu registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, tek 19% je registrovano na ene, to opet ne znai da su one i sutinski nosioci poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvu, ve to e178
sto predstavlja manevar meovitih domainstava da odre svoj poljoprivredni status i pristup razliitim programima u uslovima kada je muki lan zaposlen izvan gazdinstva. U svakom sluaju, imovinske nejednakosti i podreen poloaj ena u procesima upravljanja i odluivanja o poljoprivrednoj proizvodnji, prenose se na ostale aspekte njihovog ivota i izlau ih poveanim rizicima od siromatva i socijalne iskljuenosti o emu e kasnije biti vie rei.
Pristup stanovanju
Ni u ovom aspektu rodnih nejednakosti ne moemo se osloniti u veoj meri na zvanine evidencije i statistike. Podruje vlasnitva nad nepokretnostima i dalje nije ureeno na nain koji omoguuje precizne uvide i dostupnost podataka. Vrlo oskudni podaci Republikog geodetskog zavoda iz 2006. godine ukazuju da se ene javljaju u znatno manjem broju kao vlasnici razliitih oblika nekretnina. Od ukupnog broja objekata u svim katastarskim optinama u Srbiji, tek je neto vie od polovine objekata sa upisanim licima za koje je poznat jedinstveni matini broj graana (na osnovu koga je mogue razlikovati lica prema polu). Meu tim licima, samo je 29.7% ena upisanih vlasnica objekata. Kada su u pitanju nekretnine denisane kao posebni delovi (stanovi, poslovni prostori i garae), situacija je neto bolja. Od ukupnog broja ove vrste nepokretnosti, za 62% su upisana lica sa jedinstvenim matinim brojem graana, a meu njima ene ine 42.7% (Babovi, 2007). Uknjieno vlasnitvo nad nepokretnostima je znaajno, izmeu ostalog, sa stanovita pristupa resursima potrebnim za pokretanje ili unapreenje sopstvenog posla, kao i za mogunosti korienja kredita. Naalost, ni istraivanja ne nude adekvatne podatke za ovaj aspekt nejednakosti. Istraivanje o ivotnim uslovima ena (SeConS, UNDP, 2010) je ispitivalo imovinske nejednakosti, ali uzorak nije obuhvatio Vojvodinu, tako da se ne moe zakljuivati o stanju u celoj Srbiji. Prema podacima iz ovog istraivanja meu domainstvima koja ive u stambenom prostoru koji je u vlasnitvu domainstva, vlasnici stambenih jedinica su najee mukarci. Tek 15% ena iz uzorka su vlasnice stambenog prostora, dok su u 40% sluajeva vlasnici njihovi partneri, a samo u 1.7% sluajeva re je o zajednikom vlasnitvu90. Tek neto je bolja situacija sa poslovnim prostorom, jer su ene iz uzorka vlasnice ovog prostora u 19% sluajeva, dok su njihovi partneri vlasnici u 48% sluajeva. Meu enama koje su vlasnice poslovnog prostora manje od polovine (45.5%) su preduzetnice ili samozaposlene, to znai i da koriste ovaj
90 Opet su verovatno podaci precenjeni, s obzirom da su domainstva sa iskljuivo mukim lanvima bila iskljuena iz istraivanja. Preostala domainstva do 100% u vlasnitvu su drugih lanova domainstva ispitanica (roditelja, ili drugih srodnika).
179
resurs. Podaci ne nude uvide u to da li preostale vlasnice poslovnog prostora ubiru dobiti od ovog resursa, ili se vode samo kao formalne vlasnice dok partner ili drugi lan domainstva raspolau ovom nekretninom ili dobitima od njenog izdavanja. Moe se pretpostaviti da u izvesnom broju sluajeva kupovina dodatne nekretnine koja se vodi na enu moe poticati od strategije da se umanje porezi, ali za potvrdu ili opovrgavanje ove pretpostavke podaci iz istraivanja ne nude odgovor. Meu domainstvima iz istog uzorka koja poseduju automobil, tek u 13% sluajeva ovaj automobil je u vlasnitvu ispitanice. Dakle, posmatrano na osnovu etiri vana resursa: zemljita, stambenog, poslovnog prostora, automobila i sredstava za proizvodnju u poljoprivredi, moe se zakljuiti da su imovinske rodne nejednakosti u Srbiji veoma izraene.
Pristup nansijskim tritima

Pregled stanja u EU ve je pokazao da je u Centralnoj i Istonoj Evropi na podruju unije, pristup stanovnitva nansijskim uslugama nepovoljniji nego u zemljama Zapadne EU. Stoga se moe rei da se stanje u Srbiji u ovom pogledu vie pribliava lanicama unije sa socijalistikom prolou. U Srbiji 2009. godine, tek neto preko polovine stanovnitva je posedovalo raun u banci (55.6%), a meu njima je bilo 54% mukaraca i 46% ena. Ili, posmatrano drugaije, meu punoletnim enama raun u banci je posedovalo 52% ena dok je meu punoletnim mukarcima raun imalo 59% (UNDP, istraivanje o socijalnoj iskljuenosti91). Zahtev za kredit je podnelo 24% ena i 29% mukaraca, a kredit je dobilo 94% ena i 92% mukaraca. Broj osoba koje iji je zahtev za kredit odbijen je mali, pa podatke treba uzeti u obzir sa oprezom, ali oni ukazuju da se razlozi ne odbijanja zahteva za kredit razlikuju izmeu ena i mukaraca. Kod ena su ei razlozi nego kod mukaraca nedovoljne garancije i odsustvo kreditne istorije ili nepovoljna kreditna istorija, dok su kod mukaraca ee nego kod ena zastupljeni razlozi poput neodgovarajueg biznis plana, neadekvatne dokumentacije i drugi razlozi. I ene i mukarci u Srbiji ne uspevaju da utede novac u veini sluajeva. Tek 17% mukaraca i 15% ena uspelo je neto da utedi u godini koja je prethodila istraivanju. Rodne razlike se ne ispoljavaju u ponaanju koje se tie pozajmljivanja novca, s obzirom da u je i meu enama i meu mukar91 Za potrebe ove studije analize su sprovedene direktno na bazi podataka iz istraivanja o socijalnoj iskluenosti u Srbiji koje je UNDP organizovao u okviru velikog regionalnog projekta izrade Izvetaja o humanom razvoju a region Centralne i Istone Evrope i Zajednice nezavisnih drava, na temu socijalne iskljuenosti.
180
cima 28% osoba izvestilo da su pozajmili novac od nekoga u godini koja je prethodila istraivanju.
Nejednakosti u pristupu novim tehnologijama

Podaci o zapoljavanju ena u informacionom sektoru i u zanimanjima povezanim sa informatikim tehnologijama nisu dostupni. U izvetajima Ankete o radnoj snazi struktura stanovnitva prema zanimanju prikazana je na osnovu visoko agregiranih skupova zanimanja, pa se ovaj uvid ne moe stei iz redovnih izvetaja, a posebne studije koje se bave ovom tematikom za sada nisu dostupne. Stoga e izlaganje u ovom aspektu biti ogranieno na pristup kompjuterima i internetu, kao vanim resursima za obezbeivanje informacija, uspostavljanja komunikacija i obavljanja aktivnosti koje su vezane ne samo za uspeno zapoljavanje, ve i za itav niz drugih aspekata ivotne organizacije. U studiji o penetraciji kunih raunara i interneta u populaciju Srbije, ukazuje se da Srbija u pogledu dostupnosti ICT nije pokazivala dobre karakteristike. Podatke ipak treba uzeti sa rezervom, obzirom da se temelje na istraivanju koje je sprovedeno 2006. godine, a da je ova oblast izloena veoma dinaminim promenama. Naime, prema takozvanom indeksu mrene spremnosti (networked readiness index NRI), koji predstavlja sloenu meru spremnosti odreene zemlje ili ue zajednice da uestvuje i ostvari korist od razvoja ICT, Srbija se nalazila na 80. mestu od 115 rangiranih zemalja (Petrovi et al, 2006: 21). Od ukupnog broja korisnika interneta u Srbiji, u posmatranom periodu, ene su inile tek 38%. Ili, posmatrano iz drugog ugla, meu enama internet je koristilo 17% osoba, a meu mukarcima, 31%. Oslanjajui se na prethodne trendove porasta upotrebe interneta u Srbiji koji belee prosean godinji rast od 13%, procenjeno je da e do 2010. godine (dakle aktuelnog perioda), u Srbiji biti oko 42% korisnika interneta, to je, recimo, manje nego to je bilo u Sloveniji 2006. godine. Ispitivane su i namere ispitanika da ponu da koriste internet. Vie od polovine ena i mukaraca je navelo da nema nameru da pone da koristi internet, to je navelo autore na zakljuak da e se ovaj veoma izraeni rodni jaz u pristupu internetu odravati jo neko vreme, iako e ukupan broj korisnika interneta rasti (Ibid: 45). Sudei po novijim podacima, autori su imali pravo. U 2008. godini broj korisnika raunara meu enama i meu mukarcima razlikovao se znaajno samo u srednjoj starosnoj grupi (grakon 18), dok se broj korisnika interneta znaajno razlikovao u svim starosnim grupama, izuzev najstarijih, koji i inae vrlo slabo koriste internet (grakon 19).
181
Grafikon 18: Upotreba raunara prema starosti i polu u Srbiji 2008. godine
ene 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 55 74 25 54 16 24 Mukarci
84
86
54 47
10
11
Izvor: RZS, 2008b: 38.
Grafikon 19: Upotreba interneta prema starosti i polu u Srbiji 2008. godine
ene 80 70 60 50 40 30 20 10 0 55 74 25 54 16 24 Mukarci
71 64
46 34
182
Meu mukarcima i enama koji nisu koristili internet znaajna razlika se javlja samo u pogledu veeg neznanja korienja interneta kod ena (tabela 26). Tabela 26: Razlozi nekorienja interneta, prema polu, Srbija, 2006, u %.
Mukarci Nije mi potreban Ne znam da koristim kompjuter Ne mogu to sebi da priutim Ne znam kako se koristi internet Nemam vremena da koristim internet Ne poznajem strane jezike Drugo/nepoznat Ukupno 46 23 26 11 11 8 15 100 ene 48 26 22 16 9 10 11 100
Izvor: Petrovi et al, 2006: 42
Izloeni podaci svakako ne osvetljavaju ni priblino podruje rodnih nejednakosti u pristupu ICT resursima i ukljuivanju u ovaj sektor na tritu rada. Potrebno je uiniti mnogo vie napora da se ovo podruje rodnih odnosa detaljno istrai, jer je ono zapravo jedna od kljunih dimenzija procesa ukljuivanja mukaraca i ena u razvojne procese i segmente drutva. Nepoznavanje ovih procesa snano ograniava i nastojanja da se politikama i merama stanje u pogledu jednakog pristupa razvojnim procesima unapredi. U razliitim sektorskim i razvojnim strategijama u Srbiji, ovom problemu panja nije uopte adekvatno posveena.
Pristup obrazovanju
Kao to je ve naglaeno, masovno ukljuivanje ena u obrazovni sistem odigralo se u Srbiji jo u periodu socijalizma. Ni kasniji trendovi razaranja drutvenih institucija i repatrijarhalizacije, tokom 1990ih godina, nisu ugrozili u znaajnoj meri, osvojena prava na obrazovanje. Tako se moe rei da se poloaj ena u obrazovanju kontinuirano poboljava, ali i da se i dalje odravaju izvesne nie rodnih nejednakosti. Na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja rodna nejednakost gotovo je eliminisana u veinskom stanovnitvu i odrava se samo u marginalizovanim drutvenim grupama, bar kad
183
je re o obuhvatu sadanjih generacija kolskog uzrasta odgovarajuim obrazovanjem. U izvetaju o napretku u ostvarivanju milenijumskih ciljeva razvoja u Srbiji za 2009. godinu, navodi se da obuhvat dece kolskog uzrasta osnovnim obrazovanjem iznosi 95.7%. Meutim, u periodu 20052008. zabeleen je pad obuhvata dece osnovnim obrazovanjem od 1.8%, a posebno zabrinjava pad obuhvata seoske dece, jer je stopa upisa u osnovnu kolu u seoskim podrujima u istom periodu pala sa 81% na 77% (Vlada RS, 2010a). Meutim, razlike u obuhvatu deaka i devojica ne postoje na nivou osnovnog obrazovanja, barem u veinskoj populaciji, dok za manjinske (posebno Rome) i ranjive grupe (naroito decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju) podaci nisu dostupni. U istom izvetaju se uoava tendencija smanjene stope zavravanja osnovne kole meu deacima sa sela, a poveanja stope meu devojicama iz seoskih oblasti. Kada je u pitanju srednjokolsko obrazovanje, izvetaj navodi da je stopa upisa u srednje kole u posmatranom periodu porasla (sa 76.4% na 81.5%), ali da je opala stopa uspenog zavravanja ovog nivoa obrazovanja (sa 85.7% na 82.7%). Rodne nejednakosti na nivou srednjekolskog obrazovanja ispoljavaju se primarno u nepovoljnijem poloaju i postignuima mladia. Tako trogodinje srednje kole upisuje etvrtina mladia a samo 11% devojaka, dok se u gimnazije upisuje 29% devojaka i 19% mladia odgovarajue starosne dobi (Ibid). U studiji o ivotnom standardu iz 2007. godine iznet je podatak da 21% mladia nije obuhvaeno obrazovnim sistemom, dok je to sluaj samo sa 12% devojaka srednjokolskog uzrasta (RZS, 2008a). Meutim, rodne razlike u ukljuivanju u obrazovanje izgledaju drugaije meu siromanim stanovnitvom, kod koga je 50% mladih ena izvan obrazovnog sistema, a 31% mladih mukaraca. Problem ranog naputanja kolovanja (pre navrene srednje kole) izraeniji je u populaciji mladia nego devojaka, ba kao i u EU. Tako je u 2009. godini meu mladiima uzrasta 1924 godine starosti ak 35.9% napustilo kolu pre steene diplome, dok je meu devojkama takvih bilo 23.3% (Vlada RS, 2010b: 41). Prema podacima iz popisa stanovnitva 2002. godine, stopa pismenosti mladih (1524) iznosila je 99.4%, ali je stopa pismenosti meu pripadnicima romske majine bila znaajno nia, sa velikim rodnim razlikama. Tako je stopa nepismenosti mladih Roma iznosila 35.5%, a mladih Romkinja ak 51.6% (Vlada RS, 2010a). Meutim, kada se kulturni kapital (posmatran kroz usku prizmu obrazovanja) posmatra na nivou populacije radnog uzrasta, a ne samo mladih, zapaaju se nepovoljnije obrazovne karakteristike enske populacije u odnosu na muku (grakon 20). Meu enama se registruje vee uee osoba bez kole, kao i onih koje nisu zavrile potpunu osnovnu kolu, a znaajno manje uee belee osobe sa zavrenom srednjom kolom. Obrazovna struktura ena
184
iz ruralnih podruja jo je nepovoljnija, jer vie od polovine ena ima stepen obrazovanja nii od etvorogodinje srednje kole (Cveji et al, 2010). Kod seoskih ena kao najvaniji faktori naputanja kolovanja prepoznaju se jake patrijarhalne norme, jer u 18.5% sluajeva ene tvrde da su napustile kolu zbog pritiska porodice da ostanu i rade u domainstvu ili na poljoprivrednom imanju, dok je u 26% sluajeva razlog bio tradicionalistiki stav porodice da im nije potreban vii nivo obrazovanja. Grafikon 20: Obrazovna struktura ena i mukaraca radnog uzrasta (1564), Srbija, 2009.
100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0%
O
8.8 5.5
8 5
Fakultet Via kola Srednja kola
42.9 54.2
24.9
Nepotpuna O
23.6 15.1 9.1 1.1

Mukarci
Bez kole
5.4
ene
U novim generacijama oigledno su uinjeni znaajni pomaci, bar u veinskoj populaciji, pa u visokom obrazovanju enska populacija belei vee uee od muke, ali meu magistrima i doktorima nauka ene su zastupljene sa 3032%92 . Rodne razlike u visokom obrazovanju ogledaju se u segregaciji prema obrazovnim prolima. ene su zastupljenije u obrazovanju za humanistike nauke i umetnosti, dok mukarci dominiraju u tehnikim naukama (RZS, 2008b: 37). Ova rodna segregacija ukazuje na odravanje patrijarhalnih obrazaca o primerenim enskim i mukim profesijama i prenosi se kasnije na poloaj na tritu rada. Stoga je potrebno usmeriti intervencije primarno prema obrazovnom sistemu, jer je samo merama usmerenim na trite rada nemogue dovoljno ekasno otkloniti nepovoljne obrasce profesionalne
92 Vlada Republike Srbije, Strategija za smanjenje siromatva, 2003:39.
185
segregacije. Potrebno je napomenuti da uprkos boljim obrazovnim postignuima mladih ena, kao i u zemljama EU, samo u jo izraenijem stepenu, postoje vee tekoe njihovog ukljuivanja na trite rada nego kod mladih mukaraca.
Pristup socijalnoj zatiti

Rodni jaz u penzijama veoma je izraen u Srbiji, posebno meu korisnicima invalidskih penzija. On se ispoljava ne samo kroz manju zastupljenost ena meu korisnicima invalidskih i starosnih penzija (grakon 20), ve i u proseno niem iznosu penzija ena u poreenju sa mukarcima. Tako je prosena starosna penzija ena u 2006. godini iznosila 83% prosene penzije mukaraca, dok je prosena invalidska penzija ena iznosila 84% invalidske penzije mukaraca (RZS, 2008b). Grafikon 21: Korisnici penzija prema polu, Srbija, 2006.
70
60.8
60 50
55 45 39.2
ene Mukarci
40 30 20 10 0 Invalidske penzije Starosne penzije
U posebno nepovoljnom poloaju u pogledu penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) su ene sa sela. Iz naredne tabele se moe uoiti da je tek 35.5% ena iz seoskih sredina koje nisu ve ostvarile pravo na penziju, pokriveno ovim osiguranjem. Problem je posebno izraen kod ena koje se nalaze u takozvanom statusu pomauih lanova domainstva, jer one mogu da pristupe penzijsko-invalidskom osiguranju tek preko registrovanog poljoprivredni186
ka u domainstvu koji je najee suprug ili stariji muki lan domainstva. Kvalitativno istraivanje o poloaju ovih ena ukazalo je da i sfera penzijskog osiguranja predstavlja jo jednu vanu arenu u kojoj se ispoljavaju patrijarhalni odnosi moi, jer se u poljoprivrednim domainstvima, inae izloenim visokim rizicima od siromatva i nansijskoj oskudici najee donose odluke da se prvo uplauje penzija nosiocu gazdinstva, a kad se ostvari minimalni obavezni fond, onda se prelazi na uplatu penzija ena. U takvom kontekstu posebno su ugroene mlade ene koje moraju da ekaju na red, a u njemu se nalaze na poslednjem mestu (Babovi, Vukovi 2008). Tabela 27: Uplaivanje PIO osiguranja kod ena i mukaraca, u %
Uplaivanje PIO osiguranja Sami uplauju Uplauje poslodavac Ne uplauju ali nekada jesu Nisu nikad ni uplaivali Ukupno ene 13 22,5 27,3 37,3 100 Mukarci 20,1 29,3 26,5 24,2 100
Izvor: Cveji et al, 2010.
Najvaniji razlog zbog koga seosko stanovnitvo radnog uzrasta ne uplauje PIO je u 81% sluajeva nedostatak novca. Kod 5% ispitanika kao najvaniji razlog navodi se neregistrovana delatnost, odnosno porez na katastarski prihod koji je preduslov za uplaivanje osiguranja, dok 14% tvrdi da uopte ne zna na koji nain bi moglo da uplauje ovo osiguranje. Opisano stanje zabrinjava, jer preko polovine ispitanika radnog uzrasta ne uplauje PIO, ime ostaju potpuno nezatieni u sluaju povreda i invaliditeta, a izlau se izrazito visokim rizicima siromatva u doba starosti (Cveji, et al 2010). Situacija je bolja u pogledu zdravstvenog osiguranja. Istraivanje o ivotnom standardu pokazalo je da u ukupnoj populaciji Srbije 6% stanovnitva nije pokriveno zdravstvenim osiguranjem, ali nije poznato da li se u ovom pogledu javljaju neke razlike izmeu ena i mukaraca (RZS, 2008a). Meutim, sistem zdravstvenog osiguranja postavljen je tako da nudi zatitu vrlo irokim kategorijama stanovnitva, koje preko razliitih osnova mogu da ostvare pravo na zdravstvenu zatitu. Ipak, i u takvim uslovima u ruralnoj populaciji i drugim ranjivim grupama postoji znaajan procenat osoba bez zdravstvenog osiguranja: 15% meu mukarcima iz ruralnih oblasti, 9% meu enama iz ruralnih oblasti (Cveji et al, 2010), ali 14% meu enama pomauim lanovima (Babovi, Vukovi, 2008), a ak 17% meu Romima (RZS, 2008a). Kada je u pitanju pristup uslugama socijalne zatite, do sistematinih podataka teko je doi. Pojedini oblici materijalne pomoi namenjeni su do187
mainstvu, pa nisu pogodni za praenje rodnih razlika, sem u sluaju jednolanih domainstava i porodica samohranih roditelja. Meutim, ovi podaci se ne publikuju prema polu nosioca domainstva. Stanje je jo manje poznato kada su u pitanju razliite usluge socijalne zatite, a precizniji podaci se mogu nai za korisnike smetaja razliitih ustanova socijalne zatite (tabela 28). Iz podataka predoenih u narednoj tabeli zapaa se da su ene ei korisnici domova za penzionere i gerontolokih centara, dok je polna struktura korisnika zavoda za smetaj lica ometenih u razvoju ujednaena. Tabela 28: Korisnici smetaja ustanova socijalne zatite prema polu, Srbija, 2006.
Dom za penzionere Ukupno Starost Tee hronino oboljenje Psihika ometenost Fiziki invaliditet Nesreene stambene prilike Poremeeni odnosi u porodici Ostalo 65.7 62.9 67.1 67.7 58.5 64.6 58.1 68.0 M 34.3 37.1 32.9 32.3 41.5 35.4 41.9 32.0 Gerontoloki centar 66.5 66.0 69.7 73.0 57.7 65.7 62.0 60.9 M 33.5 34.0 30.3 27.0 42.3 34.3 38.0 39.1 Zavod za smetaj lica ometenih u razvoju 49.1 60.6 47.9 46.8 36.4 61.5 45.7 79.0 M 50.9 39.4 52.1 53.2 63.6 38.5 54.3 21.0
Iz dostupnih podataka nemogue je zakljuiti da li su ene izloene u veem procentu razliitim socijalnim rizicima, pa su zbog toga i ee korisnici pomenutih socijalnih ustanova, ili imaju laku prohodnost ka ustanovama smetaja, ili je re o nekim posve drugim razlozima izraenih razlika koje se mogu uoiti na osnovu dostupnih kvantitativnih podataka. Rizicima od siromatva i socijalne iskljuenosti, kao kljunim oblicima socijalnih rizika panja je posveena u narednom odeljku.
Nejednakosti u rizicima od siromatva

U Srbiji je tek odnedavno zapoeto usklaivanje metodologije praenja siromatva i socijalne iskljuenosti sa metodologijom EU. Donedavno, stanje siromatva u Srbiji praeno je na osnovu Ankete o ivotnom standardu i An188
kete o potronji domainstva, po metodologiji Svetske banke, koja u izraunavanju stopa siromatva polazi od potronje domainstva. Za razliku od toga, metodologija EU podrazumeva procene na osnovu prihoda domainstva. Iz navedenih razloga poreenja ranijih nalaza o siromatvu u Srbiji sa stanjem u EU nisu mogua. Iako u Srbiji nije jo sprovedeno prvo istraivanje o prihodima i ivotnim uslovima stanovnitva (EU SILC) 93 na osnovu koga se prati stanje u pogledu siromatva i socijalne iskljuenosti, Republiki zavod za statistiku i Tim za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatva Vlade RS, pripremili su prvi izvetaj koji prikazuje stanje na osnovu usaglaenih EU indikatora. S obzirom da je ovo prvi izvetaj, koji pritom nije utemeljen na podacima iz EU SILC istraivanja, podatke treba uzeti sa izvesnom dozom opreza. Prema ovom izvetaju, relativna stopa rizika od nansijskog siromatva u Srbiji, u 2009. godini iznosila je 17.7% (ukljueni su i prihodi u naturi), to ukazuje da je siromatvo u Srbiji samo neto vie od EU proseka (da podsetimo, stopa rizika od siromatva za EU27 u 2008. godini, iznosila je 16.5%) (Vlada RS, 2010b). Meutim, opte stope rizika od siromatva kod ena i mukaraca gotovo da se uopte ne razlikuju, s obzirom da stopa za mukarce iznosi 17.7%, a za ene 17.8% (to daje procentualni jaz u stopama od samo 0.5%). U poreenju sa zemljama EU, veu rodnu egalitarnost u siromatvu ima samo Maarska, dok su zemlje sa tradicionalno najegalitarnijim reimima, poput vedske i Danske, prema ovom pokazatelju iza Srbije (u Danskoj je procentualni jaz u stopama 2.6%, a u vedskoj 15%). Imajui u vidu znaajno vee rodne nejednakosti na tritu rada, kao i nejednakosti u imovinskim i drugim aspektima (posebno penzijama), ovakvi podaci doista zauuju. Meutim, s obzirom da se siromatvo meri na nivou domainstava a ne pojedinaca, te da vee stope rizika od siromatva ena u zemljama EU esto potiu od vee zastupljenosti samakih domainstava ena u ukupnoj strukturi domainstava, kao i domainstava samohranih roditelja (preteno majki), mogue je da se deo objanjenja male rodne razlike krije u manjoj zastupljenosti samakih i domainstava samohranih roditelja u ukupnoj strukturi domainstava u Srbiji. Stoga e biti veoma vano prouiti dublje rodne razlike u rizicima i karakteristikama siromatva nakon sprovoenja prve EU SILC ankete. Prema podacima iz istog izvetaja, rodne razlike u rizicima od siromatva mogu se uoiti samo u najstarijoj populaciji (65+), u kojoj stopa rizika od siromatva za mukarce iznosi 16.4%, a za ene 19.5% (to daje procentualni jaz u stopama od 19%). Rodne razlike u rizicima od siromatva su izraenije kada se uporede samaka domainstva ena i mukaraca. Naime, samaka muka domainstva imaju stopu rizika od siromatva od 21.3%, dok samaka enska domainstva imaju stopu od 26.2% (to ukazuje na procentualni jaz u stopama od 23%) (Ibid, 20). Meutim, samaka domainstva u Srbiji su pre93 Prvo EU SILC istraivanje planirano je za 2011. godinu.
189
teno domainstva starih osoba, dok je u zemljama EU, bar u grupi starih lanica, meu samakim domainstvima veliki broj mladih osoba koje nisu jo zasnovale porodicu. Domainstva samohranih roditelja imaju znaajno vie stope rizika od siromatva u odnosu na optu stopu (30.6%), i posmatrano u odnosu na druge tipove domainstava, nepovoljnije stope se belee samo kod velikih domainstava branih parova sa troje i vie dece (stopa od 32.7%) (Vlada RS, 2010b: 21). Rodne razlike u stopama rizika od siromatva variraju prema kategorijama denisanim na osnovu pretenog statusa po aktivnosti (grakon 22). Stope mukaraca znaajno su vie i meu zaposlenim i meu nezaposlenim licima, dok su stope ena vie u kategoriji penzionera, i naroito u kategoriji ostalih neaktivnih lica. Grafikon 22: Stope rizika od siromatva prema polu i najeem statusu na tritu rada, Srbija, 2009.
ene 60 Mukarci
50.2
50 40 30 20
44.3 33.4 28
15.5 11
13.2 12.6
10 0 Zaposleni Nezaposleni Penzioneri Drugi neaktivni
Izvor: Vlada RS, 2010b: 22.
U izvetaju koji je posluio za prikaz osnovnog stanja u pogledu rodnih razlika u rizicima od siromatva, specine karakteristike siromatva i socijalne iskljuenosti posebno ranjivih grupa nisu bile predmet izvetavanja. Meutim, dosta toga je poznato iz ranijih praenja siromatva (RZS, 2008a), kao i niza posebnih studija koje se odnose na probleme razliitih ranjivih grupa. Siromatvu su znaajno vie izloeni Romi, interno raseljena lica, i osobe sa invaliditetom (Krsti, 2008, 2010).
190
Brojna istraivanja o problemima ranjivih grupa i njihove socijalne integracije u Srbiji pokazala su da za veliki broj stanovnika problem ukljuivanja u iru zajednicu poinje ve na prvom koraku. Kod Roma i dela populacije raseljenih lica problem lei u nedostatku osnovnih dokumenata kojima bi ostvarili graanski status, a time i razliita prava (pravo na zdravstvenu zatitu, socijalnu pomo, podrku pri zapoljavanju, politiku participaciju itd.) (Cveji, Babovi, 2008; Ili, Cveji, Babovi, 2007). Kod dela seoskog stanovnitva, rizici od siromatva se poveavaju sa izrazitijom usmerenou na nisko produktivnu poljoprivrednu proizvodnju, dok se stari iz ruralnih podruja suoavaju sa problemom odsustva institucionalne integracije i elementarnog socijalnog staranja (nedostatak zdravstvenog i penzijskog osiguranja i sl.) (Cveji et al, 2010). Osim toga, ovoj grupi je pristup institucijama otean teritorijalnom udaljenou i nepostojanjem odgovarajuih transportnih mogunosti. Kod starih je est sluaj da nemaju ni osnovnu informaciju o pravima na usluge socijalne zatite (Satari, Raevi, 2009). Ove grupe se suoavaju sa viestrukom deprivacijom, jer istovremeno imaju otean pristup tritu rada, ili u sluaju starih, nedovoljne prihode na osnovu kojih mogu da obezbede zadovoljavajui ivotni standard, uz otean pristup obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaiti. Pri tome ene iz ovih grupa najee odlikuje uporedno nepovoljniji poloaj u odnosu na mukarce iz iste grupe, na ta je ve ukazano u pojedinim aspektima.
2.2.3. Zakljuak
Analize predoene u ovom poglavlju odnosile su se na posebnu oblast rodnih ekonomskih nejednakosti, koje obuhvataju itav niz razliitih dimenzija u pogledu pristupa resursima od znaaja za ukljuivanje u ekonomske procese i uspostavljanje kvalitetnog ivotnog standarda. Istovremeno, deo analitikog okvira obuhvatio je i rodne razlike u rizicima od siromatva, kao pokazatelja nejednakih ishoda u distribuciji ekonomskih resursa. Rezultati analize pokazali su da su rodne nejednakosti u ovim aspektima sveproimajue, te da se javljaju na irokom podruju EU i da su vrlo izraene u Srbiji. One su viedimenzionanlne i toliko prisutne, da svako neispoljavanje nejednakosti prema pojedinanom indikatoru prvo otvara pitanje o validnosti indikatora i kvaliteta podataka, a tek onda navodi na potragu za objanjenjima odsustva razlike ili prihvatanje injenice da eto, u ponekom aspektu i na nekom mestu, situacija i nije toliko loa. Ipak, prvo zapaanje koje se namee na osnovu izloenih analiza, jeste da se mapiranje ovog podruja rodnih ekonomskih nejednakosti, za razliku od prethodnog (trita rada) suoava sa znaajnim oblastima neocrtanih te191
ritorija. Na nivou EU ovaj problem je dodatno komplikovan potrebom da se za nad-nacionalnu tvorevinu kakva je unija, obezbede agregatni podaci, kao i podaci za sve drave lanice, to nije lako i zahteva dinamine procese prilagoavanja statistikih praenja EU integracijama. U Srbiji, proces ureivanja zvaninih evidencija i statistikih praenja, da budemo objektivni, poeo je od prilino niskog nivoa, i koliko god napredovao, uvek e nam se initi da to nije dovoljno, jer je naih pitanja vie, nego to statistika moe da ponudi odgovora. Ipak, veoma je vano da se u procesima ureivanja evidencija i statistikih praenja vodi rauna o drutveno odgovornoj statistici, koja treba da ima za primarni cilj objektivne deskripcije stanja a ne samo formalizovane izvetaje prema zadatim standardima i potrebama naruilaca, bilo da je re o Vladi, meunarodnim ili domaim organizacijama. U svakom sluaju, potrebno je vriti dalje pritiske da se u redovna praenja uvrste i pokazatelji koji opisuju rodne imovinske nejednakosti, kao i dodatno ranirati postojea praenja za potrebe rodnih analiza. Oni podaci koji su nam bili dostupni, pokazali su da se i u EU i u Srbiji rodne nejednakosti ispoljavaju u nizu dimenzija: u posedovanju nepokretnosti, pristupu nansijskim tritima i uslugama, novim informatiko-komunikacionim tehnologijama i odgovarajuem IT sektoru ekonomije. Pokazano je i da se uprkos stalnim nastojanjima da se obrazovanje stanovnitva unapredi, a jednake anse obezbede za svu decu i mlade u pogledu sticanja znanja i vetina, rodne nejednakosti odravaju. One se ispoljavaju kroz ee ispadanje iz obrazovnog sistema mladih mukaraca i kroz profesionalnu segregaciju u visokom obrazovanju. Snaga rodnih stereotipa je velika, pa se mladii i devojke jo uvek socijalizuju za razliite profesionalne oblasti, to dovodi do njihovog koncentrisanja u pojedinim oblastima visokog obrazovanja, a time stvaraju i preduslovi za kasniju segregaciju na tritu rada. Osim toga, prelaz od obrazovanja ka kolovanju je tei za ene nego za mukarce. Nejednakosti na tritu rada, koje se pripremaju velikim delom u obrazovnom sistemu, nastavljaju se i nakon zavretka radne karijere. Jaz u penzijama jo jedno je gorue pitanje rodnih nejednakosti, i on se ne svodi samo na problem visine penzija ena u odnosu na penzije mukaraca, ve za brojne grupe ena predstavlja elementarnije pitanje mogunosti da se uopte obezbede penzije za doba starosti. Ovaj problem je posebno izraen kod ena iz ruralnih sredina, ena koje rade sa skraenim radnim vremenom, neformalno ili koje prave prekide u karijeri zbog brige o porodici. Ove nejednakosti imaju za ishod i nejednakosti u rizicima od siromatva, jer u gotovo itavom EU prostoru ene su ovim rizicima izloene vie nego mukarci. ene iz samakih, domainstava samohranih roditelja, sa nestabilnim poloajem na tritu rada, domaice i starije ene, izloene su gotovo svuda veim rizicima od siromatva. Situacija je jo nepovoljnija za ene iz manjinskih grupa, imigrantkinje,
192
prisilne migrantkinje (poput raseljenih ena u Srbiji), ene sa invaliditetom, Romkinje i ruralne ene. Meutim, kao to je ve vie puta ukazano, statistike o siromatvu su vrlo ogranienog dometa u rodnim analizama, zbog toga to agregiraju podatke na nivou domainstva. Da bi se nejednakosti u distribuciji resursa bolje razumele, potrebno je pruiti pogled u unutranje procese u domainstvu. To je upravo i na zadatak u narednom poglavlju.
2.3. Rod, rad i porodica nejednakosti u sferi privatnosti

Rodni odnosi u sferi privatnosti, unutar porodice i domainstva, predstavljaju jedno od najdinaminijih podruja savremenih istraivanja rodnih odnosa, pa i politikih intervencija kojima se nastoje podstai promene u pravcu vee rodne jednakosti. Ovo podruje se esto oznaava kao sfera ravnotee profesionalnog i porodinog ivota, zbog toga to odnosi u domainstvu i porodici imaju znaajne posledice na ponaanje ena i mukaraca na tritu rada, i obratno, njihova (ne)ukljuenost na trite rada se odraava i na odnose u domainstvu. Meutim, ovako denisano podruje ukazuje da je fokus analize postavljen tako da obuhvati samo deo unutranje stvarnosti domainstava, onaj koji se neposrednije tie izlaska na trite rada, meusobno oblikovanje radnih obrazaca u plaenom radu i podele odgovornosti u sferi neplaenog rada. Veoma esto analize se i svode upravo na ovu oblast. Meutim, odnosi i procesi u domainstvu su daleko obuhvatniji i sloeniji od usklaivanja radnih obrazaca. Oni podrazumevaju itav niz odnosa i aktivnosti koji oblikuju ivote ljudi u svim kljuni ivotnim dimenzijama. Oni stvaraju nove generacije ljudi socijalizovanih u osobenim sistemima normi i vrednosti, a poivaju na odnosima moi koji nisu oblikovani samo ekonomskom snagom i radnim angamanom mukaraca i ena. Sfera porodice i domainstva je zapravo sfera neprekidnog reprodukovanja i redenisanja rodnih odnosa u kontekstu interakcije domainstva sa socio-ekonomskim okruenjem, ali i pod snagom inercije dugotrajnih kulturnih obrazaca koji deniu rodne uloge i odnose moi. Meutim, to podruje je gotovo nepregledno, a na prvenstveni cilj je da ispitamo rodne ekonomske nejednakosti koje se javljaju u sferi porodice i domainstva kao i njihove povezanosti sa ekonomskim nejednakostima na tritu rada. Stoga e i analiza nuno biti suena na aspekte koji su od neposrednijeg znaaja za temu ove studije. U sreditu panje bie dva kljuna aspekta: obrasci zapoljavanja ena i mukaraca u kontekstu porodinih obaveza i podela rada u domainstvu u uslovima razliitih angamana mukaraca i ena na tritu rada. Panja e u teorijskom delu biti posveena i vanom aspektu upravljanja novcem u domainstvu, kroz koji s ogledaju rodni odnosi moi.
193
Meutim, u empirijskim analizama usmerenim na stanje u EU, ovaj aspekt e izostati zbog nedostupnosti podataka. Moe se rei da u ovoj oblasti postoji bogata istraivaka praksa,ali ograniena na svega nekoliko zemalja, meu kojima prednjai Velika Britanija, u kojoj su ve tradicionalno ovoj temi posveeni pojedini akademski krugovi. U analizi stanja u Srbiji, ovaj aspekat bie obuhvaen, jer su neka pionirska istraivanja u ovom aspektu sprovedena, mada ne na jednako kompleksan nain kao u Velikoj Britaniji.
2.3.1. Teorije pomirenja profesionalnog i porodinog ivota i rodnih odnosa u domainstvu

Rodni odnosi uopte, pa i u domainstvu i porodici, poivaju na vanim materijalnim i ideolokim pretpostavkama. Oni se ispoljavaju u podeli rada i odgovornosti, ali i u idejama i predstavama koje pripisuju mukarcima i enama razliite sposobnosti, stavove, potrebe, uloge, ponaanja, i sl. Rodni odnosi se uspostavljaju na osnovu ovih praksi i ideologija, ali ih i oblikuju, u interakciji sa drugim strukturama i drutvenim hijerarhijama, kao to su klasa, rasa i sl. (Agarwal, 1997). Oni se razlikuju izmeu drutava i istorijskih perioda, jer su znaajno drutveno determinisani. Sve vea zainteresovanost za prouavanje dinamike rodnih odnosa u domainstvu, proistie iz potrebe da se na celovitiji nain shvate ukupni rodni odnosi i rodni reimi. Meutim, pre nego to ukaemo na najvanije aspekte prouavanja rodnih odnosa u domainstvu koji su od znaaja za analitiki pristup u ovoj studiji, potrebno je napraviti razliku izmeu tri razliite jedinice koje e naizmenino biti predmet analize: brani par, porodica i domainstvo. Pored toga, potrebno je sagledati i na koji nain su promene zahvatile ova tri tipa osnovnih zajednica u drutvima od interesa za nau analizu.
Brak, porodica i domainstvo

Brak predstavlja drutveno-polnu instituciju koja je deo ireg institucionalnog kompleksa porodice (Therborn, 2004: 131). Tokom poslednjih decenija dolo je do velikih promena u partnerskim odnosima, pa se pre svega u Zapadnim drutvima uoava porast nevenanih brakova. Kohabitacija se javlja kao uobiajeni uvod u brak ili kao dugoroni izbor partnerske zajednice. Nasuprot estim utiscima, ljudi i ene i danas stupaju u brakove, kao to su i pre sto godina. Naime, u periodu izmeu 1900. i 2000. godine u populaciji ena starih 4549 godina, u 15 zapadnoevropskih zemalja uee ena koje se nikad nisu udavale ak je i opalo za 1% (mada promene na nacionalnom nivou izmeu zemalja znaajno variraju) (Ibid: 182). Uoljive su klasne razlike
194
u obrascima sklapanja braka, pri emu parovi iz radnike klase stupaju u brak u proseku ranije nego parovi iz srednje klase. Belei se i porast razvoda brakova i uea osoba koje su se vie puta udavale/enile (Abott, et al, 2005). Porodica je u sociologiji tradicionalno shvaena kao institucija formirana na temelju srodstva socijalnih veza utemeljenih na srodstvu, braku ili usvajanju koja povezuje pojedince u primarne drutvene grupe i mree. Postoje znaajne razlike u razumevanju porodice. U nekada dominantnoj strukturnofunkcionalistikoj paradigmi, porodica je shvatana kao kljuna institucija drutva koja obavlja sledee funkcije: socijalizaciju (stvara pojedince koji treba da budu integrisani u drutvo usvajanjem dominantnih normi i vrednosti, uloga i sl.); regulie seksualne aktivnosti (u cilju odravanja srodnikih obrazaca i svojinskih prava); reprodukuje socijalni poloaj i obezbeuje materijalnu i emocionalnu sigurnost (Abott et al, 2005:146). Funkcionalistiko stanovite zapravo je svodilo porodicu na nuklearnu porodicu (roditelja i dece), sa rodno denisanom podelom rada odgovarajuom za industrijska drutva, u kojoj mukarci imaju ulogu materijalnog obezbeenja porodice a ene ulogu materijalne i emotivne podrke. Koniktna stanovita o porodici (preteno marksistike orijentacije), odbacila su ovu ruiastu sliku o porodici i otvorila pitanja konikata, ali opet preteno sa stanovita uloge porodice u drutvu. Za njih je porodica prostor u kome se reprodukuje radna snaga potrebna kapitalizmu, i mesto u kome se troe proizvodi kapitalistike proizvodnje. Uprkos razlikama, oba pristupa su prihvatila zdravo za gotovo podelu rada u domainstvu i usmeravajui se na ulogu porodice u drutvu, propustila da podrobnije sagledaju odnose i procese unutar nje. Pojedina stanovita shvatala su savremenu porodicu kao mesto u kome se uspostavljaju sve simetriniji odnosi, to jest, kao mesto u kome uloge ena i mukaraca postaju sve slinije, a odnosi demokratiniji (Willmot, Young, 1973, nav. prema Abott et al, 2005: 147). Feministiki pristupi osporili su ovakva shvatanja porodice. Porodica ne postaje simetrinija i egalitarnija, ve ostaje podruje velikih rodnih nejednakosti, mesto u kome su ene podreene mukarcima. Teko je sasvim saeto sumirati razliita shvatanja o poreklu ovih nejednakosti, ali prema velikom broju stanovita ove nejednakosti proistiu iz poloaja ena u porodici (kao suprugi i majki) i iz dominantnih obrazaca socijalizacije kojima se patrijarhalni sistemi internalizuju i prenose na nove generacije, reprodukujui dominaciju mukaraca nad enama (Ibid). Ova podreenost ena u velikoj meri proistie iz ekonomske zavisnosti ena od mukaraca, oliena je u eksploataciji njihovog neplaenog kunog rada, i prema nekim stanovitima, slui interesima kapitala, dok prema drugim stanovitima, slui interesima patrijarhata. One dovode u pitanje pretpostavke o strukturama i funkcijama porodice. Osporavaju da je nuklearna porodica sa rodnom podelom rada prirodna porodina forma, i uopte ne smatraju da postoji jedna prirodna ili legitimna porodina
195
forma. Istiu da razliiti lanovi porodice na razliite naine doivljavaju porodini ivot, a poseban znaaj pridaju odnosima moi u porodici koji esto rezultiraju u sukobima, nasilju i nejednakoj distribuciji resursa i podeli rada. One dovode u pitanje i osnovno tretiranje porodice kao sfere privatnosti, ukazujui da porodice dobijaju oblike pod snanim uticajem drutvenih i ekonomskih politika i zagovarajui da porodica treba da bude propustljiva za drutvene intervencije (Ibid). U novije vreme, sociolozi poput Dejvida Morgana poeli su da naglaavaju da se porodica bolje moe shvatiti kao skup praksi (nasuprot instituciji), tako da umesto da o porodici razmiljamo kao o neemu u emu smo, adekvatnije je razmiljati kao o neemu to inimo (Morgan, 1999, nav. prema Abott et al, 2005). To podrazumeva da su naa iskustva oblikovana ne samo strukturama, ve i akcijama. Tradicionalno povezivanje porodice sa formalnim brakom i raanjem dece (bar u veini drutava Severo-zapadne hemisfere), danas se povlai, pred veom raznolikou porodinih formi94. Kada se analiziraju ekonomski odnosi, domainstvo predstavlja pogodniju jedinicu analize nego to su porodica i brani par. S obzirom da ono predstavlja zajednicu osoba koje dele stambeni (a time i ivotni) prostor, kao i (bar osnovnu) potronju, te da nekada predstavljaju sloene zajednice sainjene od vie nuklearnih, proirenih, viegeneracijskih porodica ili ak nesrodnika, omoguuju i bolje uvide u poloaj, uloge i procese pregovaranja u pogledu ekonomskih aspekata ivota. Ve je ranije pomenuto osporavanje dominantnog shvatanja domainstva kao unitarne jedinice, kako je to ustoliila nova ekonomija domainstva. Shvatanje po kome lanovi domainstva nastoje da maksimiziraju svoje korisnosti na temelju skupa preferencija iskazanih preko agregatne funkcije korisnosti, i u kontekstu ogranienja budeta, zamenjeno je stanovitima o domainstvu kao zajednici u kojoj se uloge pojedinanih lanova i organizacija ivota domainstva kao celine, uspostavljaju na osnovu sloenih procesa pregovaranja, meusobnog usklaivanja, kao i konikata (Agarwal, 1997). Tek kada se na ovaj nain shvati domainstvo, mogue je uzeti u obzir izuzetno vanu ulogu odnosa moi, jednog od centralnih pitanja rodnih odnosa i nejednakosti. Posmatranje trendova promena domainstava u savremenim razvijenim drutvima ukazuje na velike promene koje su se odigrale poslednjih decenija. U drutvima Zapada, prosena veliina domainstva opada jo od 1970. godina, pre svega zbog pada stopi fertiliteta, porasta razvoda brakova, obrazaca migracija i poveanog oekivanog trajanja ivota (naroito kod ena, usled ega se belei i porast samakih starakih do94 Na primer, u vedskoj, vie od 20% odraslih osoba ive same, dok 25% ivi u partnerskoj vezi ali izvan braka. Polovina dece u vedskoj roena je izvan braka (u ostatku Evrope to je tek treina), a prosena veliina domainstva u ovoj zemlji najmanja je u svetu i iznosi 2.2 osobe (Macionis, Plummer, 2002).
196
mainstava), kao i promena u porodinim formama, kao to je porast uea samakih domainstava, nevenanih parova i samohranih roditelja. Promene koje su zahvatile sva tri tipa zajednica tokom poslednjih nekoliko decenija, esto se posmatraju u svetlu velikih demografskih tranzicija. Prvu demografsku tranziciju, karakteristinu za period 18601960 u razvijenim evropskim zemljama (doba modernizacije drutva), obeleavalo je rano zasnivanje i univerzalnost braka, dominacija nuklearne porodice i retki razvodi, dok je u sluajevima prestanka braka (najee udovitvom) bila izraena tendencija ponovnog ulaska u brak (sa izvesnim oscilacijama navedenih obeleja samo u periodu rata i ekonomske krize). U ovom periodu je bilo malo promena u religijskom i tradicionalnom poimanju braka, iako su zabeleene znaajne promene u strukturi domainstava (pad proirenih porodica, ali i samakih domainstava) usled masovne industrijalizacije i urbanizacije. Tome su doprineli ekonomski razvoj, ali i razvoj drava blagostanja, koji su uticali na smanjenje prepreka zasnivanju braka meu niim slojevima i osamostaljivanje nuklearnih porodica. Dominantni mehanizmi ekonomskog rasta i socijalnog blagostanja u razvijenim zemljama (osim kod socijaldemokratskog reima drave blagostanja) podrazumevali su nisku zaposlenost ena, to je podupiralo snagu braka kao univerzalne institucije (Petrovi, 2009). Drugu demografsku tranziciju obeleava porast starosti pri stupanja u brak, odlaganje braka i roditeljstva, kao i naputanje univerzalnosti braka, to rezultira pluralizacijom (ne)porodinih formi domainstava. Dominacija nuklearne porodice se potiskuje usled porasta samakih domainstava (koja formiraju mladi osamostaljivanjem od roditelja bez zasnivanja braka, kao i razvedeni, kojih je sa porastom stopa razvoda uz opadajuu tendenciju ponovnog zasnivanja braka sve vie), sve vie parova bez dece (usled porasta vanbranih, predbranih i/ili postbranih kohabitacija), kao i jednoroditeljskih domainstava (usled porasta vanbranih raanja i/ili razvoda brakova). Nastanak novih tipova domainstava povezuje se sa post-modernim drutvom ili drutvom kasne moderne koga obeleava post-industrijski razvoj ekonomije, drugi talas sekularizacije, porast znaaja obrazovanja, odnosno porast nivoa obrazovanja, rast ekonomske aktivnosti ena i visoki nivo urbanizacije (Lestheaghe and Moors 2000, nav. prema Petrovi, 2009). Pratei trendove u promenama partnerskih odnosa i porodinih struktura na podruju EU, Kotovska i saradnice su uoile da se javljaju vane razlike izmeu starih i novih drava lanica, kao i drava kandidata za lanstvo u EU. Kljune promene u EU15 zapoele su jo 1960ih godina i ogledaju se u padu spremnosti da se stupi u brak i postane roditelj, porastu razdvajanja i razvoda, kao i porastu partnerskih odnosa u obliku kohabitacije ili prema modelu biti zajedno a iveti odvojeno (Living-Apart-Together-LAT) (Kotowska et al, 2010). Dok su u starim dravama lanicama ove promene poodmakle, one
197
su u novim dravama lanicama zapoele tek 1990ih godina i izraene su u manjoj meri. Brani parovi sa decom i proirene porodice znaajno su ee zastupljene u nekadanjim socijalistikim drutvima nego u EU15. Prosena veliina domainstva za EU15 iznosi 2.9 osoba, dok za nove lanice iznosi 3.3, a u dravama kandidatima 4.1. I dalje visoka univerzalnost braka i odsustvo novih formi organizacije domainstava u post-socijalistikim zemljama, u znaajnoj meri se povezuje sa socijalistikim iskustvom95. Nesporna tendencija ka odlaganju ulaska u brak i roditeljstva u bivim socijalistikim zemljama tokom tranzicijskog perioda povezuje se sa tekoama tranzicije, porastom nezaposlenosti (redukcijom stope aktivnosti ena) i nesigurnosti zaposlenja, padom realnih dohodaka domainstava, znaajnim redukovanjem dravne pomoi porodici (iznosa i vrste davanja), porastom vidljivosti siromatva (Ibid). Pored osobenosti promena u razliitim drutvenim kontekstima, potrebno je ukazati i na znaajne razlike u obrascima partnerskih i porodinih odnosa koji se javljaju izmeu generacija. Tako u nordijskim zemljama, Francuskoj, Nemakoj i Velikoj Britaniji, mladi naputaju porodicu porekla ranije i u veem procentu, dok mladi u istonoevropskim zemljama ive due u roditeljskoj porodici. Kada je u pitanju srednja starosna grupa (3549), kao preovlaujui porodini aranman javlja se brani par sa decom. Ovaj porodini oblik zastupljen je u EU15 u 65% sluajeva, a u EU12u 71% sluajeva. Svega u nekoliko evropskih drava proporcija ovog porodinog modela pada ispod 50%, i to u Nemakoj, Letoniji i Velikoj Britaniji (i za mukarce i za ene), kao i u Irskoj i Estoniji (za ene). U populaciji sledeeg ivotnog ciklusa (5064 godine starosti) registruju se vie diversikovani porodinim aranmanima. U EU15 mukarci u jednakoj proporciji ive u partnerskoj zajednici i sa decom ili u partnerskoj zajednici bez dece (ukupno 81%), dok ene ee ive u partnerskoj zajednici bez dece (39%) nego u partnerskoj zajednici sa decom (35%). U EU12 osobe iz ove starosne grupe generalno ee ive sa decom nego osobe iste starosne grupe u EU15. Najstarija populacija pokazuje dva dominantna porodina oblka: partnersku zajednicu bez dece i samaka domainstva. Razlike su opet velike izmeu pojedinanih zemalja, s tim da u Irskoj i Sloveniji
95 Tokom socijalistikog perioda ove zemlje su prole kroz prvi talas sekularizacije, ali dominantni model ekonomskog razvoja, obeleen industrijalizacijom i ekonomijom nestaice, kao i socijalne zatite, nisu stvorili uslove dugotrajne nansijske/materijalne sigurnosti. Socijalistiki sistem je obezbeivao sigurnost na relativno niskom nivou razvijenosti potreba. Tome treba dodati i specinost obrazovanja podreenog potrebama ouvanja autoritarnog sistema, armaciji kolektivnih vrednosti, prolisanju industrijskog radnitva i opsluivanju hipertrorane partijsko-dravne hijerarhije. Tokom socijalizma, dakle, nije formirana osnova za razvoj postmaterijalistikih vrednosti odnosno drugih preduslova za prevazilaenje ekonominosti braka kao institucije (ak su ouvane i neke premoderne forme, poput proirenih porodica), uprkos relativno visoke aktivnosti ena, relativno liberalnog stava prema abortusu, i razvijene mree institucija za brigu o deci (Petrovi, 2009). .
198
najmanje uee belee stari koji ive u partnerskoj zajednici (38%), dok, na primer na Kipru oni belee uee od ak 81% (Kotowska et al, 2010: 1516). Porodine forme su od velikog znaaja za prouavanje dinamike unutar domainstava. Meutim,istraivanja se esto ograniavaju na prouavanje partnerskih uloga i odnosa, zanemarujui sloenije obrasce porodine dinamike u proirenim domainstvima. Dok u velikom broju zemalja, s obzirom na izloene promene u porodinim strukturama takav pristup moe biti delimino opravdan, u zemljama koje pokazuju vee uee proirenih porodinih formi, ova redukcija moe voditi gubitku znaajnih uvida u unutarporodine procese i odnose. Kao to je ve nagoveteno, tri aspekta su od posebnog znaaja za prouavanje ekonomskih nejednakosti u domainstvu i porodici: zaposlenost ena i mukaraca s obzirom na razliite porodine aranmane u kojima ive, a posebno u odnosu na prisustvo dece u porodici i roditeljske uloge; podela kunog rada i aktivnosti u vezi sa brigom o porodici; odluivanje o novcu u domainstvu, kao jednom od kljunih kanala za uspostavljanje nejednakosti i jedne od najeksplicitnijih manifestacija odnosa moi u domainstvu.
Procesi transformacije porodinih modela sa stanovita promena uloga na tritu rada i podele rada u domainstvu predmet su velikih debata meu politikim opcijama i naunim pristupima. Desniarske ideologije procese transformacije vide kao procese dezintegracije porodice, i zalau se za povratak tradicionalnom modelu. Taj povratak, prema njihovom miljenju mogu je obnavljanjem moralnih normi. Tako autori ove orijentacije esto zagovaraju povratak na porodinu zaradu (engl. family wage), koja pritom nikada nije bila porodina u punom smislu, jer je isplaivana zaposlenim mukarcima (Morgan, 1995, Kristol, 1998, nav. prema Crompton, 2001). Fukujama tako istie da veliki drutveni problemi mogu biti savladani ukoliko ene iznova obnove svoje negovateljske (engl. nurturing) potencijale, koji su im, kako istie, bioloki usaeni. On prepoznaje glavne inioce poveane zaposlenosti ena u faktorima kao to su strukturne promene u ekonomiji, obeleene porastom uslunih poslova, kontrolu fertiliteta i poveanje nezaposlenosti mukih hranilaca domainstva (Fukuyama, 1999: 276, nav. prema Crompton, 2001: 269). Paradoksalno je, meutim, to zagovornici povratka na prethodno zlatno stanje porodinog modela sa mukim hraniocem sa jedne strane zagovaraju obnovu normi i vrednosti na kojima je ovaj model poivao, a sa druge podravaju drutveno-ekonomske promene koje vode procesima deregulacije, nestabilnosti na tritu rada, koje deluju kao vaan faktor pritiska da ene uzmu vee uee na tritu rada (Crompton, 2001).
199
Nasuprot njima, autori ija bi se ideoloka pozadina mogla oceniti kao pozicija levog centra, zagovaraju veu rodnu jednakost u plaenom i neplaenom radu. Ecioni, na primer zagovara model porodice sa dva zaposlena roditelja u kojoj i oevi i majke imaju ista prava i iste odgovornosti (Etzioni, 1997:180, nav. prema Crompton, 2001: 270). Porodina politika nalazi se i u sreditu pristupa treeg puta (Giddens, 1998). Ona se vidi kao kljuno mesto reprodukcije moralnog poretka, zatite i socijalizacije dece. Legitimnost zapoljavanja ena (koja se u ovom pristupu podrazumeva), znai da e se kao posledica javiti decit brige o porodici, koji treba nadomestiti nekom vrstom spoljnje podrke, bilo od strane drave ili od strane trita. Za razliku od nove desnice i levice centra, feministkinje su stavile naglasak na potrebu da se promene stavovi i ponaanja mukaraca. U uticajnom lanku, Frejzer (1994) je ponudila teorijsku evaluaciju moguih alternativa modelu domainstva sa mukim hraniocem. U ove alternative spadaju model sa univerzalnim hraniocem, koji podrazumeva ulazak ena na trite rada pod jednakim uslovima sa mukarcima, i model partitetne brige o porodici (engl. caregiver parity), koji podrazumeva da su aktivnosti brige o porodici nagraene na isti nain kao i trini rad. Analizirajui ova dva modela Frejzer zakljuuje da nijedan od njih zapravo nee omoguiti veu rodnu jednakost. Stoga zagovara treu alternativu ...da se mukarci podstaknu da postanu vie nalik veini dananjih ena to jest, osobe koje primarno obavljaju rad vezan za brigu o porodici (Fraser, 1994: 611, nav. prema Crompton, 2001: 171).
Zaposlenost i kuni rad

Pitanje povezanosti plaenog, trinog rada i neplaenog kunog rada, zapravo predstavlja sutinsko pitanje poloaja ena u sferi drutvene reprodukcije. Dominacija mukaraca razvija se oko potrebe da kontroliu drutvenu reprodukciju na razliitim nivoima: drutvenu reprodukciju, reprodukciju radne snage i bioloku reprodukciju. Prva se odnosi na reprodukciju uslova odranja socijalnog sistema, pa se postavlja pitanje kakve je socijalne strukture potrebno reprodukovati kako bi se obezbedila reprodukcija drutva u celini? Bioloka reprodukcija se odnosi na raanje dece, dok reprodukcija radne snage podrazumeva proces preko koga pojedinci i grupe postaju radna snaga (Beneira, 1979: 206). Razlikovanje tri nivoa reprodukcije olakava analizu naina na koje se uspostavlja rodna podela rada. Beneira smatra da na datom tehnolokom nivou, samo bioloka reprodukcija je nuno povezana sa specinom reproduktivnom funkcijom ena. Uprkos tome, u veini drutava enama su u pripisane i dve druge funkcije od kljunog znaaja za reprodukciju radne snage: podizanje i vaspitavanje dece, kao i svakodnevne aktivnosti odravanja radne snage preko aktivnosti kunog rada (Ibid). Autorka zakljuuje
200
da je to posledica kontrole koja se vri nad reproduktivnim aktivnostima ena, a koja redukuje pokretljivost ena i ini domainstvo primarnim podrujem njihovog rada. Pritom, rodna podela rada izvan domainstva ima tendenciju da reprodukuje odnose moi i hijerarhije i unutar domainstva (Ibid). Stoga su u ovoj dimenziji rodnih ekonomskih nejednakosti od sutinskog znaaja dva pitanja: kako izgledaju obrasci zaposlenosti ena i mukaraca u kontekstu njihovog porodinog statusa i kako se u uslovima razliitih obrazaca zaposlenosti mukaraca i ena oblikuje podela rada i odgovornosti u domainstvu? Oba navedena aspekta potrebno je sagledati prema deskriptivnoj dimenziji, odnosno uoiti da li se i na koji nain odvijaju promene u drutvima koja su predmet nae komparativne analize, a potom posegnuti i za iniocima registrovanih promena. Deskriptivna dimenzija se primarno prati preko statistika zapoljavanja i radnih aranmana ena i mukaraca razliitog porodinog statusa, dok se determinante prate preko niza inilaca, od drutvenih struktura, trendova socio-ekonomskih promena (posebno onih koje su povezane sa tritem rada i blagostanjem stanovnitva), preko relevantnih politika, pa do kulturne zaleine iskazane u normama i vrednostima koje oblikuju ponaanje ena i mukaraca. Kotovska i saradnice (2010) ukazuju na tri vrste determinanti koje utiu na usklaivanje radnog i porodinog ivota. Prvi skup determinanti odnosi se na strukturu porodice i povezan je sa ukupnim radnim optereenjem koje ene i mukarci treba da podnesu u zavisnosti od karakteristika zaposlenosti i karakteristika porodice. Briga o maloj deci i starim osobama u domainstvu u kombinaciji sa zaposlenou sa punim radnim vremenom nosi znaajno vea radna optereenja, nego to je to, na primer u sluaju zaposlenosti osobe koja ivi sama. Optereenje u prvom sluaju moe predstavljati veliki izvor stresa, posebno ako je disproporcionalno skoncetrisano u dunostima jedne osobe. Drugi skup determinanti odnosi se na radne uslove: stabilnost posla, duinu radnog vremena, meuljudske odnose na poslu, vrstu posla i sl. Pojedini poslovi mogu zahtevati veu posveenost i due radno vreme, pa u sluaju njihovog kombinovanja sa brigom o porodici, takoe mogu predstavljati veliki izvor stresa i zamora. Trei skup determinanti odnosi se na ekonomske aspekte. Ekonomska nesigurnost, nedovoljnost prihoda ili razlike u prihodima koje ostvaruju pojedini lanovi domainstva mogu predstavljati vaan izvor porodinih sukoba i individualnih frustracija. Pored tri navedena skupa determinanti, znaajnim se smatraju i kulturni inioci, esto ispitivani preko stavova, a od posebnog su znaaja i kontekstualni faktori, koji se primarno odnose na reime blagostanja i dostupnost razliitih formi socijalne podrke koje mogu doprineti lakem balansiranju profesionalnog i porodinog ivota. Odluke o tome ko e se u porodici zaposliti, a ko ostati u kui i brinuti o deci i domainstvu, snano su utemeljene u porodinim ideologijama. Meu201
tim, one su dodatno determinisane faktorima trita rada. Kao to je predoeno u poglavlju o tritu rada, prosene zarade mukaraca su vie u odnosu na prosene zarade ena, to esto utie na odluku da mukarac obavlja plaeni rad, dok ena ostaje da brine o domainstvu. Ishod ovakvih odluka je nansijska zavisnost ena. ak i kada se zapoljavaju na poslovima sa deliminim radnim vremenom, ene zarauju manje od mukaraca, pa se njihova zarada smatra dopunskom, a njihova ekonomska zavisnost od mukaraca relativno ouvana. Rozmeri Krompton ukazala je na znaajne promene koje su se odigrale poslednjih decenija u pravcu erozije takozvanog modela domainstva sa mukim hraniocem (Crompton, 2001). Ona prepoznaje sledee modele domainstava prema obrascima zaposlenosti ena i mukaraca: 1. Tradicionalni model u kome je mukarac jedini zaposlen lan domainstva a ena u potpunosti posveena brizi o domainstvu. 2. Model u kome je mukarac zaposlen sa punim radnim vremenom, a ena sa deliminim radnim vremenom. Ovaj model predstavlja najblau transformaciju prethodnog, jer ene najee ostaju primarno usmerene na zadatke odravanja domainstva i brige o porodici, a zaposlenje slui kao dopuna kunog budeta i ima za sam radni angaman ene sekundarnu ulogu. 3. Trei model odlikuje dvostruka zaposlenost (i mukarca ene) sa punim radnim vremenom, pri emu se u obezbeivanju brige o porodici domainstva znaajno oslanjaju na dravne usluge. 4. Ovaj model je slian prethodnom po dvostrukim obrascima zaposlenosti, ali se usluge za brigu o porodici obezbeuju primarno na tritu. 5. Poslednji model takoe je nalik na prethodna dva, samo to se briga o porodici i domainstvu jednako deli izmeu zaposlenih partnera (Ibid: 268). Literatura o rodnim odnosima i dravama blagostanja ukazuje na znaajne veze izmeu socijalnih reima i modela zaposlenosti ena i mukaraca. Tako se model broj 3 esto povezuje sa skandinavskim socijal-demokratskim reimima, a model broj 4 sa reimima u Velikoj Britaniji i SAD. Meutim, autorka ukazuje da iako ovi obrasci esto koegzistiraju u pojedinanim drutvima, mada u razliitim proporcijama (Ibid). Analizirajui naine na koji se podela kunog rada adaptira na promene u obrascima zaposlenosti ena i mukaraca, Gereni i saradnici su ukazali na dva dominantna pristupa:
202
1. Pristup o adaptivnom partnerstvu (engl. adaptive partnership) istie da podela kunog rada reektuje promene u obrascu participacije lanova domainstva u formalnoj ekonomiji. Ako se ena zaposli, mu poveava uee u kunim poslovima kako bi kompenzovao smanjeni angaman ene. 2. Pristup o zavisnom radu (engl. dependent Labour) smatra da i u sluaju zaposlenosti, enin posao ostaje od sekundarnog znaaja. Odnosno, socijalne strukture deniu ulogu ena u reprodukciji i pruanju podrke mukoj radnoj snazi kao primarne, tako da angaman ena u kunim poslovima ostaje neosetljiv na promene u njihovom ueu na tritu rada (Gershuny et al, 1994: 151). Autori meutim, zastupaju tree stanovite. Naime, istiu da je proces prilagoavanja izmenjenim radnim ulogama dugotrajan i ak, viegeneracijski, te ga opisuju kao odloenu adaptaciju (lagged adaptation). Nalazi ovih istraivanja su ukazali da iako generalno dolazi po postojanog porasta uea mukaraca u kunim poslovima, da je to jo uvek nedovoljno da kompenzuje vei angaman ena u plaenom radu, pa udate zaposlene ene nose neproporcionalno vei, dvostruki teret plaenog i neplaenog rada (Ibid: 152). Do slinih nalaza dola je i Arli Hoild, koja je ukazala da se veina parova moe smestiti negde izmeu tradicionalnog i potpuno egalitarnog tipa podele kunih obaveza (Hochschild, 1997). Ona je posebnu panju posvetila razliitim sistemima vrednosti koji utiu na ponaanje u domainstvu. Uoila je da su vrednosni sistemi toliko snani da ljudi esto opisuju svoj angaman u kunoj podeli rad vie u skladu sa kulturno usvojenim stereotipima nego stvarnim ivotnim praksama. U svom istraivanju o podeli kunih odgovornosti, Hoild je dola do zakljuka da se javlja veliki raskorak izmeu onog to ispitanici navode da su njihove kune radne aktivnosti i onoga to je ona metodom posmatranja zabeleila. Predstave o rodno adekvatnim aktivnostima toliko su snane, da su ispitanici i ispitanice esto pre spremni da falsikuju stvarnost nego da promene sopstvene stereotipe (Ibid). Njena zapaanja bila su veoma znaajna, jer su ukazala na ogranienost anketnih metoda, pa i dubinskih intervjua u ispitivanju rodne podele rada u domainstvu. Naime, anketno istraivanje vie govori o porodinim mitovima nego o stvarnim praksama. Zbog toga se danas ova vrsta istraivanja pre svega oslanja na podatke dobijene metodom budetiranja vremena ili ispitivanja upotrebe vremena, kod koje se podaci prikupljaju preciznijim upisivanjem obavljenih aktivnosti u dnevnike. Meutim, i ova metoda podrazumeva izvesne rizike. Gereni i saradnici su uoili da se u istraivanjima o upotrebi vremena radno vreme upisuje u celini, bez oduzimanja vremena koje je provedeno u pauzama, askanju i sl, dok se kuni rad belei daleko preciznije, to dovodi do tendencije precenjivanja koliine vremena provedenog u plaenom radu nasuprot neplaenom. S ob203
zirom na to da ene vie obavljaju neplaeni kuni rad, a da je zaposleno vie mukaraca nego ena (pri emu zaposlene ene u pojedinim drutvima rade u poseku krae radno vreme, zbog visoke zastupljenosti u poslovima sa skraenim radnim vremenom), to su i podaci pokazivali sistematsku tendenciju da potcene vreme prosenog ukupnog rada ena u poreenju sa prosenim ukupnim radom mukaraca (Gershuny et al, 1994: 159). Analizirajui longitudinalne uporedne podatke za niz evropskih drava, Gereni i saradnici su registrovali neke najoptije trendove u oblasti podele kunog rada. Podaci iz sredine 1960ih godina ukazali su da su mukarci obavljali oko jedne etvrtine od ukupnog neplaenog kunog rada. To uee popelo se 1970ih godina na oko 30%, a 1980ih se pribliilo ueu od 40%. Svaka zemlja bez izuzetka pokazala je porast uea mukaraca u kunim poslovima u svakom sukcesivnom istraivanju. Istovremeno pokazalo se da proporcija mukog uea u ukupnom radu generalno opada. Dva nalaza zajedno ukazala su na jasan sluaj postepene ili usporene adaptacije. Naime, poveanje uea mukaraca u kunom radu nije potpuno pratilo poveanje uea ena u plaenom radu, ali su dokazi o sporoj adaptaciji ipak bili evidentirani (Ibid: 183). Uspostavljanje razliitih obrazaca zaposlenosti mukaraca i ena i podele kunog rada u kontekstu njihovih partnerskih i porodinih aranmana predstavlja samo jedan aspekt rodnih odnosa i nejednakosti unutar domainstva. Drugi izuzetno vaan aspekt jesu odnosi moi, koji se zapravo reektuju na ukupne rodne odnose, pa i na radne aranmane, podelu kunih obaveza i distribuciju resursa u domainstvu. Ovaj aspekat je mogue ispitivati preko razliitih praksi odluivanja, ali jedan od najrelevantnijih aspekata je odluivanje o novcu.
Odnosi moi i pristup novcu

U prouavanju interakcije izmeu odnosa moi, novca i nejednakosti u braku postoje dva dominantna pristupa: teorija resursa i sociologija roda (Vogler, 1998). Teorija resursa shvata brak kao skup odnosa razmene u kojima najveu mo ima osoba koja najvie doprinosi resursima u braku. U pionirskoj studiji o odnosima moi u braku, Blad i Volf su ukazali da osoba sa veim prihodima ima i veu mo odluivanja, da zaposlene ene imaju vie moi od nezaposlenih i da mo ena raste sa duinom njihovog radnog staa (Blood, Wolf, 1960, nav. prema Vogler, 1998). Iako je niz kasnijih studija potvrdio da sa poveanom zaposlenou ena dolazi i do uveanja njihove moi, paljivije analize ukazale su na niz problema u ovako pojednostavljenoj korelaciji. Prvo, teorija resursa bila je ograniena samo na pitanja donoenja novca u doma204
instvo i zanemarila je naine na koje ekonomija domainstva moe ponititi uticaj unoenja resursa u domainstvo. Drugi problem teorije resursa nalazio se u tome to se domainstvo posmatra kao zajednica izolovana od drutva i ireg sistema rodnih nejednakosti, posebno u oblasti pristupa plaenom radu i plaenosti za rad, koji sistematski utiu na koliinu resursa koje pojedinci unose u domainstvo. Meutim, brojna istraivanja su pokazala da faktori kao to su rodna segregacija na tritu rada i rodni jaz u zaradama, dovode do toga da mukarci sistematski unose vie resursa u domainstvo. Konano, teorija resursa previdela je znaaj ideolokih i kulturnih faktora koji mogu ponititi efekte doprinosa u resursima. Sociologija roda je nastojala da prevlada ove slabosti. Ona se neposrednije usmerila na ekonomiju domainstva, ukazujui na to da sam nain na koji parovi organizuju upravljanje i raspolaganje novcem u domainstvu ima nezavisan uticaj na odnose moi, uticaj koji po snazi prevazilazi puko unoenje resursa u domainstvo (Vogler, 1994, Pahl, 1995). Vogler i Pal su identikovali pet osnovnih tipova kunog budeta: 1. Buet kojim u potpunosti upravljaju ene (the female whole wage system). Mukarci predaju itav prihod enama, zadravajui samo svoj lini deparac i tu se zavrava njihova odgovornost za nansije u domainstvu. U ovom modelu ene nose itav teret brige o nansijama domainstva. 2. Budet kojim u potpunosti upravljaju mukarci (the male whole wage system). Celokupna kontrola nad nansijama domainstva je u rukama mukaraca, to esto ostavlja ene bez linog novca. 3. Budet ogranien na odravanje domainstva (housekeeping allowance system). Mukarci daju enama ksnu sumu novca za trokove odravanja domainstva, dok ostatak novca ostaje pod njihovom kontrolom (najei model kod radnikih i parova srednje klase iz faze fordistikih obrazaca zaposlenosti). 4. Zdrueni budet (pooling system). Sav novac ide u zajedniku kasu i oba partnera smatraju da imaju zajedniki pristup svom novcu u domainstvu (najee u domainstvima u kojima su i ene zaposlene). 5. Nezavisni budeti (independent management system). Partneri imaju nezavisne prihode i nijedan nema pristup ukupnom novcu u domainstvu (Vogler, 1994: 227228). Istraivanje Kerolin Vogler je pokazalo da je najei tip budeta u Velikoj Britaniji tip zdruenog budeta i da je prisutan u oko polovine domainstava. Meutim, paljivija analiza je otkrila da se i kod ovog tipa javljaju
205
tri razliita pod-tipa, u zavisnosti od toga kako su rasporeene strateka kontrola nad nansijama i izvrne funkcije: u jednom tipu mukarci zadravaju strateku kontrolu, u drugom ene, a samo trei pod-tip predstavlja istinski zajedniko raspolaganje novcem i prisutan je u oko petine domainstava u Velikoj Britaniji. Ovo istraivanje znaajno je po tome to je ukazalo da strateku i izvrnu funkciju raspolaganja novcem u domainstvu mogu da obavljaju razliite osobe. Dok jedna osoba moe raspolagati novcem na dnevnoj bazi, druga moe imati strateku kontrolu donosei odluke o alokaciji novca kao i o krupnijim nansijskim poduhvatima. Istraivanje je pokazalo da ene uglavnom imaju izvrnu ulogu u potronji novca, dok mukarci zadravaju strateku kontrolu, uprkos veem ueu ena na tritu rada. Autorka je uoila da su nansijski alokativni sistemi povezani sa nizom varijabli: poloajem lanova domainstva na tritu rada, ivotnim ciklusom domainstva, pripadnou socijalnoj klasi, obrazovanjem, kunom podelom rada, normativnim stavovima prema polnim ulogama i tipovima socijalizacije lanova. Takoe i visina prihoda se javila kao znaajna varijabla, jer u kategorijama najniih prihoda uglavnom ene samostalno upravljaju novanim sredstvima, dok je u kategorijama visokih prihoda ta uloga ee pripisana mukarcima. Zdrueni budet i ravnopravno upravljanje novcem ee se javljaju u domainstvima u kojima su oba partnera zaposlena sa punim radnim vremenom (Ibid: 241243). Novije istraivanje o upravljanju novcem u domainstvu, oslonjeno na podatke iz istraivanja sprovedenog 2002. godine u Velikoj Britaniji, imalo je za cilj da ispita u kojoj meri je dolo do promena u navedenim obrascima odluivanja o novcu (Vogler, Lyonete, Wiggins, 2008). Novi nalazi ukazuju da, uprkos poveanju nezavisnog pristupa novcu ena i opadanja tradicionalnih tipova branih parova u kojima je samo mu zaposlen, kao i porastu kohabitacije utemeljene na idealu jednakosti, nejednakosti u upravljanju i distribuciji novca nisu nestale. Mo se samo vri na neto drugaije naine. Uprkos retorici o podeli odgovornosti i jednakosti u intimnim odnosima, pojava novog oblika delimino udruenog sistema kunog budeta povezana je sa nejednakostima u odluivanju o nansijama u domainstvu, ba kao i tradicionalniji oblici upravljanja kunim budetom. Ovaj nalaz je konzistentan sa nalazima kvalitativnih studija koje su pokazale da tokom opadanja modela domainstva sa mukim hraniocem i poveanim oslanjanjem moi na individualne nansijske doprinose domainstvu, svejedno dolazi do neuravnotenih odnosa moi u kojima odluke o potronji primarno donosi onaj koji je novac i zaradio. U sluajevima kada pojedinci donose autonomne odluke o potronji, meutim, pokazalo se da su i mukarci i ene manje zadovoljni ivotom, nego u sluajevima kada se odluke donose zajedniki. Iako nije bilo mogue na osnovu postojeih podataka poblie ispitati ta su razlozi za to, autori pretpostavljaju da je meu parovima kod kojih postoje razlike u zara206
dama, intimni odnos postao slian poslovnom odnosu, da je vie regulisan trinim modelom razmene, utemeljenim na proporcionalnosti u odnosu na ulaganja, umesto na odnosima jednakosti u kojima svi imaju jednake nagrade, bez obzira na uloge. U takvim sluajevima, partner koji zarauje vie, ima i veu kontrolu nad novcem u domainstvu i laki pristup novcu za linu potronju i tednju (Vogler et al, 2008). Autori ocenjuju da njihovi nalazi pre podupiru Bekovu tezu o marketizaciji intimnih odnosa u procesima porasta individualizovanih partnerskih zajednica, nego Gidensovu tezu po kojoj se individualizovani odnosi mogu konceptualizovati kao visoko egalitarni i radikalno demokratski isti odnosi, koji mogu imati veliki revolucionarni potencijal u podrivanju rodnih nejednakosti u drutvu. Ipak, za razliku od Bekovog stanovita, autori istiu da ovi procesi nisu toliko rezultat poveane individualizacije ena kroz uee na tritu rada, ve su pre rezultat toga to se jednakost denie na klasian liberalan nain u smislu inputa (jednak doprinos resursima domainstva), usled ega parovi ignoriu druge doprinose i doputaju da se trine sile umeste u njihov intimni odnos. Ovo moe biti i jedan od faktora na osnovu kojih se moe objasniti nalaz da se raskid odnosa ee registruje kod parova koji ive u kohabitaciji sa nejednakim prihodima, nego kod parova koji imaju jednake prihode (Ibid). Na izvestan nain, izloeno istraivanje, kao i prethodna pokazuje kako se oblikuju rodni odnosi u domainstvu pod uticajem ideologija. Poznavanje porodinih ideologija je od posebne vanosti za razumevanje odnosa i procesa unutar porodice i domainstva. Porodine ideologije predstavljaju shvatanja o tome kako u porodicama treba da budu podeljene uloge i odgovornosti, te kako ivotne prakse treba da budu organizovane. Porodine ideologije snano oblikuju porodini ivot i determiniu obrasce obrazovanja, zapoljavanja, socijalne zatite, ali i ukupne ivotne stilove i svakodnevne porodine prakse. Ove porodine ideologije manifestuju se na razliitim nivoima, od globalne drutvene kulture, preko porodica i pojedinaca koji ih prenose procesima socijalizacije na nove generacije i tako omoguavaju njihovo reprodukovanje. Kako u podruju uspostavljanja obrazaca zaposlenosti, podele kunog rada i raspolaganja novcem u domainstvu, tako i u brojnim drugim oblastima organizacije ivota u domainstvu i dodeljivanja uloga pojedinanim lanovima, odnosi moi igraju kljunu ulogu. Oni se deniu i redeniu u sloenim procesima pregovaranja. Agarval istie da itav niz faktora moe uticati na pregovaraku mo lanova domainstva. Neki od njih su merljivi, kao u sluaju prihoda ili ire shvaenih ekonomskih resursa koji se unose u domainstvo. Drugi pak, nisu tako lako merljivi i mogu obuhvatiti razliite spoljnje sisteme podrke, ili drutvene norme, institucije, kao i percepcije o doprinosima i potrebama (Agarwal, 1997). Osim toga, pojedini resursi u domainstvu predstavljaju istovremeno determinante pregovarake moi pojedinanih la207
nova domainstva, ali i predmet pregovora. Na primer, moe se pretpostaviti da e ene koje poseduju obradivo zemljite imati jau pregovaraku poziciju u domainstvu od ena koje ne poseduju zemljite. Meutim, nastojanje da se obezbedi pristup obradivom zemljitu, u smislu autonomnog odluivanja ta e se na njemu, koliko i kako prozvoditi i za ije potrebe, podrazumeva najee pregovore u domainstvu. Ishod tih pregovora moe biti pod uticajem niza faktora osim vlasnitva nad zemljitem. Slino tome, socijalne norme najee snano utiu na ishode pregovora, ali one i same mogu biti predmet pregovora, na primer u sluaju nastojanja da se u domainstvu redenie podela kunog rada. Meutim, pregovori u domainstvu ne odvijaju se u vakuumu. Oni mogu biti snano ogranieni faktorima izvan domainstva, u iroj zajednici ili dravi. Tako na primer, pregovori o upisu dece u obdanite bie izlini ukoliko u zajednici ne postoji ovakva vrsta usluge socijalne podrke. Pregovaranje u domainstvu treba posmatrati i kao sekvencijalni proces. Ishod pregovora u jednom trenutku moe ojaati ili oslabiti poziciju jedne od strana i time uticati na njene anse u buduim pregovorima. Tako resursi distribuirani u jednom trenutku, ine osnovu pregovarake moi u sledeoj fazi. Samo pregovaranje ne mora da bude eksplicitno i esto to i nije. Nekada su odnosi moi toliko neuravnoteeni da otvaranje pregovora izostaje kao mogunost. Oni se implicitno odvijaju u procesima, kao u sluaju inercije u odricanju imovine pri nasleivanju u korist mukih srodnika. Na kraju, Agarval istie da su sami uslovi pregovaranja predmet ili ishod pregovora. Odnosno, ve injenica ko uestvuje u kojoj vrsti odluivanja, pod kojim uslovima, ko donosi kljune odluke, ishod je eksplicitnih ili implicitnih pregovora (Ibid). Naalost, u nastavku, tokom empirijske deskriptivne analize nee biti mogue ui u sve navedene aspekte rodnih odnosa i nejednakosti u domainstvu. Raspoloivi podaci ne doputaju ovakve visoko ranirane i produbljene analize. Stoga e prikaz stanja podruju EU biti primarno usmeren na dva kljuna aspekta: obrasce zapoljavanja ena i mukaraca razliitog porodinog statusa i podelu kunog rada. Analiza e dakle biti fokusirana na ono to se naziva pomirenjem porodinog i profesionalnog ivota. Stanje u pogledu odluivanja o novcu u domainstvu dostupno je samo za Veliku Britaniju, pa e u odeljku o EU ovaj aspekt biti isputen. Kada je u pitanju opis stanja u Srbiji, dostupni podaci i analize temelje se na pojedinim istraivanjima, ija se metodologija razlikuje u odnosu na EU istraivanja, pa e i komparacije biti uslovne.
2.3.2. Usklaivanje rada i brige porodici u EU

Kao to je ranije nagoveteno, u drugoj polovini 20. veka u zemljama irom Evrope dolo je do znaajnih promena u porodinim formama i proce208
sima njihovog formiranja, kao i u obrascima zaposlenosti mukaraca i ena, s obzirom na masovni izlazak ena na trite rada. Meutim, uprkos konstantnom poveanju participacije ena u radnoj snazi, njihove stope zaposlenosti i dalje znaajno zaostaju za stopama zaposlenosti mukaraca irom EU. Znaajne prediktore zaposlenosti ena predstavljaju starost, broj dece, brani status i nivo obrazovanja. Stope fertiliteta u svim dravama lanicama EU su ispod nivoa stopa zamene96. Meutim, uoena je pozitivna korelacija izmeu fertiliteta i stopa participacije u radnoj snazi. Zemlje sa visokim stopama aktivnosti ena (kao to su Danska i vedska) imaju stope fertiliteta koje se pribliavaju nivou stopa zamene, dok je u zemljama sa niskim stopama aktivnosti ena (Poljska, Grka), fertilitet nii (EC, 2005). No, pogledajmo sada kakvi se obrasci zaposlenosti ena i mukaraca uspostavljaju u kontekstu razliitih porodinih statusa i obaveza.
Zaposlenost i briga o porodici

Roditeljstvo ima razliite uinke na stope zaposlenosti ena i mukaraca. Naime, dok mukarci bez dece imaju nie stope zaposlenosti od mukaraca sa decom, kod ena stope zaposlenosti progresivno opadaju sa brojem dece u veini drava lanica. Na nivou EU moe se uoiti trend znaajnog poveanja jaza u stopama zaposlenosti mukaraca i ena sa poveanjem broja dece. Tako meu mukarcima i enama bez dece razlika u stopama zaposlenosti iznosi 4.2 procentna poena, meu onima koji imaju jedno dete ova razlika iznosi 16.8 procentnih poena, u kategoriji sa troje dece poveava se na 23.4 procentna poena, da bi u kategoriji ena i mukaraca sa troje i vie dece iznosila ak 32.1 procentnih poena (grakon 23). Meutim, pojedinane drave lanice pokazuju razliite obrasce u ovom pogledu97. Prvo, razlika se ispoljava u veliini jaza izmeu stopa zaposlenosti mukaraca i ena u zavisnosti od broja dece. Tako je u svim kategorijama sa decom jaz izmeu stopa zaposlenosti mukaraca i ena najnii u Sloveniji, a najvii na Malti (tabela 9, prilog 2). Drugo, pojedine zemlje pokazuju odstupanje od trenda zabeleenog na EU nivou da stope zaposlenosti ena postojano opadaju sa veim brojem dece. Tako se u sedam zemalja (Belgija, Bugarska, eka, Kipar, Slovenija, Slovaka i Finska) moe uoiti da su kod ena sa jednim detetom stope zaposlenosti nie u odnosu na ene bez dece, ali i u odnosu na ene sa dvoje dece. Meutim, u svim dravama lanicama najnie stope zaposlenosti imaju ene sa troje i vie dece (tabela 9, prilog 2). Veliki uticaj na
96 Nivo fertiliteta pri kome kohorta enau proseku ima onoliko dece koliko je potrebno da bi zamenile sebe i svoje partnere u populaciji. Zamena se postie samo kada potomstvo dostigne uzrast od 15 godina. Prema ovom pokazatelju podaci nisu bili dostupni za vedsku i Dansku.
97
209
stope zaposlenosti ena ima obrazovanje. Tako se uoava da meu enama koje imaju isti broj dece, ene sa viim nivoima obrazovanja imaju i znaajno vie stope zaposlenosti (tabela 10, prilog 2). Grafikon 23: Stope zaposlenosti mukaraca i ena starosti 2049 godina, prema broju dece, EU27, 2008.
Mukarci 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 Osobe bez dece Osobe sa 1 detetom Osobe sa 2 dece Osobe sa 3 i vie dece ene
89 82.7 78.5 72.2
92.1
86.7 68.7 54.6
Izvor: Eurostat, statistika trita rada98
Na osnovu podataka iz istraivanja o kvalitetu ivota u EU, Kotovska i saradnice su sagledale rasprostranjenost razliitih obrazaca zaposlenosti parova. Razlikovale su domainstva sa oba zaposlena partnera (engl. dual-earner households), domainstva u kojima je samo zaposlen mukarac (klasini breadwinner male model), domainstva u kojima je zaposlena ena (female breadwinner model) i domainstva u kojima oba partnera nisu zaposlena. Pokazalo se da je na nivou EU, najzastupljeniji model sa oba zaposlena partnera, ali da tek u sedam zemalja ovaj model belei uee na nivou polovine ili iznad toga (u Holandiji, Slovakoj, vedskoj, ekoj, Estoniji, Litvaniji i Danskoj) (grakon 24).
98
Dostupno na adresi http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/employment_ unemployment_lfs/data/database
210
Grafikon 24: Obrasci zaposlenosti parova, prema zemljama EU27, 2007.

Oboje zaposleni Mt El Es Ie Hu It Pl Ro Lu De Bg Pt At Cy Be Lv UK Fi Sl Fr Dk Lt Ee Cz Se Sk Nl EU27 0% 10% 20% Samo mukarac zaposlen Samo ena zaposlena Niko nije zaposlen
19 28 32 35 37 37 39 40 40 40 41 43 43 43 45 46 47 48 48 48 50 51 53 54 57 57 57 59
30% 40%
49 34 31 39 24 28 22 19 28 19 20 21 27 31 16 21 18 15 13 16 17 24 20 19 15 15 15 7 7 8 9 7 6 6 6 7 4 3 5
30 35 32 6 33 32 32 34 7 32 32 30 5 4 31 25 23 25 20
6 6 10
29 29 27 33 29 10 5 7 5 8 5 6 27 23 20 20 22 20 22 21 5
80% 90%
9
100%
50%
60%
70%
Izvor: Kotovska et al, 2010: 34.
Uestalost modela sa oba zaposlena partnera zavisi u velikoj meri od broja i starosti dece u domainstvu. Naime, uoeno je da broj porodica u kojima su zaposlena oba partnera opada sa poveanjem broja dece mlae od 6
211
godina u domainstvu. Na nivou EU, meu parovima starosti 2549 godina, u 54% parova sa jednim detetom, oba partnera su zaposlena, dok je meu parovima sa troje i vie dece takvih tek 29% (Ibid: 34). Autorke ukazuju na znaaj institucionalnih aranmana, pre svega u pogledu ponude usluga podrke porodici, kao i struktura trita rada i rodnih reima na uspostavljanje razliitih obrazaca zaposlenosti mukaraca i ena. U zavisnosti od karakteristika institucionalnog porodinog okruenja, klasikuju zemlje u EU u nekoliko tipova, prema dimenzijama koje je denisala Matisiak: institucionalna (porodine politike), kulturna (rodne norme i vrednosti), strukturna (strukture na tritu rada) i ekonomska (ivotni standard). Prve tri dimenzije determiniu efekat substitucije, i proizvode institucionalne, strukturne i kulturne inkompatibilnosti izmeu zaposlenosti i brige o porodici, dok se etvrta dimenzija odnosi na efekat dohotka (Matysiak, 2008, nav. prema Kotovska et al, 2010: 9). Polazei od navedenih dimenzija, autorke su klasikovale drave u EU u 6 grupa i ove grupe nazvale reimima pomirenja radnog i porodinog ivota (reconciliation regimes). U prvu grupu spadaju nordijske zemlje (Danska, Finska i vedska), koje pokazuju najbolje karakteristike u pogledu usklaenosti profesionalnog i porodinog ivota, u svakoj od dimenzija. Imaju izuzetno razvijene javne usluge za brigu o porodici, izrazito niske barijere za ulazak ena na trite rada, olakan povratak na posao majki nakon prekida u karijeri zbog brige o porodici i relativno eksibilne radne aranmane u smislu dostupnosti poslova sa deliminim radnim vremenom. Politike (o kojima e biti vie rei u poslednjem poglavlju) nisu usmerene samo na obezbeenje blagostanja porodice, ve i na opte unapreenje rodne jednakosti. Neto manje povoljni uslovi za uravnoteen porodini i profesionalni ivot postoje u zemljama Beneluksa (Belgija, Luksemburg i Holandija) i Francuskoj. Ove zemlje se meusobno vie razlikuju nego nordijske. Belgija i Francuska se izdvajaju u ovoj grupi po tome to su porodine politike (family friendly policies) snano usmerene na podsticanje zapoljavanja majki. U pogledu dostupnosti socijalnih usluga podrke pribliavaju se nordijskim zemljama. Razlike izmeu zemalja u ovoj grupi javljaju se u tome to su institucionalne nekompatibilnosti manje u Belgiji i Francuskoj, dok Luksemburg i Holandija pokazuju bolje karakteristike na strukturnoj dimenziji. Pogotovo Holandiju karakterie ponuda izrazito eksibilnih radnih aranmana. Zaposlenost majki je generalano drutveno prihvaena u ovoj grupi zemalja. Treu grupu zemalja ine Anglo-saksonske zemlje, odnosno Irska i Velika Britanija. Ove dve zemlje pokazuju nepovoljnije karakteristike u pogledu pretpostavki za usklaivanje porodinog i profesionalnog ivota, posebno u institucionalnoj i kulturnoj dimenziji. Poto je glavni princip anglo-saksonske drave blagostanja oslanjanje na trite, drava se ne uplie u porodina pita212
nja, sve dok ne nastupe poledice trinih promaaja. Rodna pitanja nisu predmet vee brige u ovom sistemu. Naime, ene nisu obeshrabrene da uestvuju na tritu rada, ali nisu ni posebno podrane u smislu podrke u usklaivanju porodinog i profesionalnog ivota. Dostupnost javnih usluga za podrku porodici je izuzetno niska, a drutvena prihvaenost zapoljavanja majki nia nego u zemljama iz prve dve grupe. Meutim, prednost ovih zemalja je izuzetno eksibilno trite rada, i niske barijere za ukljuivanje ena. Iza ove grupe zemalja, slede zemlje sa nemakog govornog podruja (Nemaka i Austrija), bar u pogledu institucionalne nekompatibilnosti od znaaja za usklaivanje porodinog i profesionalnog ivota. Mada su temeljni principi reima blagostanja u ovim dravama bitno razliiti od anglo-saksonskih drava, socijalna podrka zaposlenim roditeljima je veoma niska. Dareljivi sistemi socijalne podrke u ovim zemljama tradicionalno su bili prilagoeni modelu porodice sa mukim hraniocem, a drutvene norme ne podravaju zaposlenost majki. I ire od toga, smatra se da zaposlenost ene ima negativne posledice na porodino blagostanje. Dostupnost javnih usluga porodine podrke takoe je veoma niska, a prepreke za ulazak ena na trite rada znaajno vie nego u prethodnim grupama zemalja. Junoevropske zemlje predstavljaju petu grupu. Uz nekoliko izuzetaka, one pokazuju visoku institucionalnu nekompatibilnost u pogledu balansiranja porodinog i profesionalnog ivota. U ovim sistemima se preutno podrazumeva da pojedinci ne treba da kombinuju zaposlenost sa porodinim obavezama, ve da treba da se opredele za jedno ili drugo, pri emu se oekuje da se mukarci opredele za zaposlenje a ene za brigu o porodici. Sistem javnih usluga podrke porodici je nerazvijen a nansijska pomo porodicama snano ograniena. Ideologija koja se nalazi u osnovi ovog sistema jeste da porodica predstavlja centralnu jedinicu socijalne zatite, a intervencija drave planira se tek za posledice neuspeha uloge porodice u pruanju zatite. ene u Grkoj, Italiji i paniji nailaze na snane prepreke pri pokuaju da se ukljue u trite rada. Radni aranmani su relativno rigidni, posebno u Grkoj, Italiji i Portugalu. tavie, percepcija rodih uloga u ovoj grupi zemalja je konzervativna. Smatra se da je njihova primarna uloga da budu domaice i brinu o porodici. U skladu sa tim, drutvena prihvaenost zaposlenosti ena je niska. Zbog slinosti, Malta i Kipar su prikljuene ovoj grupi zemalja. Poslednju grupu zemalja ine bive socijalistike zemlje. Karakteriu ih velike institucionalne neusklaenosti u sferi pomirenja porodinog i profesionalnog ivota u svim dimenzijama. Dok su tokom socijalizma ove zemlje preteno imale razvijene politike podrke zapoljavanju ena, procesi sistemskih transformacija uglavnom su ponitili prethodna dostignua. U sadanjim uslovima, post-socijalistike zemlje imaju loiju ponudu usluga zatite i podrke porodici u Evropi. Radni aranmani su rigidniji, a stavovi prema zapo213
slenosti ena opreni. Sa jedne strane se oekuje da ene naprave prekid u karijeri kada dobiju dete, a kada su deca starijeg uzrasta, od njih se oekuje da rade i doprinose kunom budetu. Autorke ocenjuju ovakav stav prema zaposlenosti ena kao pragmatian, jer je uslovljen snanim ekonomskim motivima u uslovima nieg ivotnog standarda. Meutim, autorke izuzimaju iz ove grupe Rumuniju i Bugarsku, uz obrazloenje da je u ovim zemljama materijalni standard nii, pa moe imati uticaj na fertilitet i odluke o zapoljavanju (Ibid: 1011). Poredei navedene grupe zemalja prema zastupljenosti razliitih obrazaca zaposlenosti parova, autorke dolaze do nalaza o velikim razlikama. U nordijskim zemljama, kao i u grupi zemalja Beneluksa sa Francuskom, uee roditelja u parovima sa dvostrukom zaposlenou prelazi 60%, dok u zemljama nemakog govornog podruja i Bugarskoj i Rumuniji, iznositi samo oko 40% (grakon 25). Grafikon 25: Parovi sa oba zaposlena partnera prema broju dece, 2007.
Bez dece 1 dete 2 Dec 3+ dece
3
100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Zemlje nema kog govornog podru ja
2 11
2 20
2 16
1 18
16 19
24 27 21 28 29 31
28
29
62
60
57
54
52 38 37
Bugarska i Rumunija
Anglo saksonske zemlje
Post socijalisti ke zemlje
Juno evropske zemlje
Zemlje Beneluksa i Francuska
Nordijske zemlje
Izvor: Kotowska et al, 2010: 35.
Proporcija parova sa dvostrukom zaposlenou takoe zavisi od starosti najmlaeg deteta, pri emu prisustvo deteta mlaeg od 6 godina u domainstvu dovodi do pada uea parova sa dvostrukom zaposlenou sa 54% na 42% u celom uzorku. I u tom pogledu se uoavaju razlike izmeu grupa zemalja. U zemljama Beneluksa i Francuskoj usluge za brigu o maloj deci (ve od 2 meseca starosti) su iroko dostupne, i drutveno je prihvatljivo da se koriste, pa je i uee parova sa dvostrukom zaposlenou vie. U nordijskim
214
zemljama, u kojima dete provodi prvih godinu dana u kui, delimino zbog preovlaujueg modela dueg dojenja, kao i dostupnosti dobro plaenog roditeljskog odsustva, uee dvostruko zaposlenih parova meu parovima sa malom decom takoe je vie (iznosi 52%). Meutim, u ovom aspektu iznenaujue je visoko i uee dvostruko zaposlenih parova u junoevropskim zemljama, to autorke objanjavaju dostupnou neformalnih usluga za brigu o deci i visokim ueem ena u radnoj snazi u Portugalu (Ibid: 35). Zaposlenost samohranih majki izrazito varira meu grupama drava. Meutim, mogu se uoiti dve zajednike karakteristike irom EU: u svim dravama samohrane majke su manje ekonomski aktivne od majki sa partnerima; i onda kada uestvuju u radnoj snazi, ee se nalaze u statusu nezaposlenosti nego majke sa partnerima. Kada se panja usmeri prema razlikama izmeu drava, uoava se da su samohrane majke ekonomski najaktivnije u nordijskim zemljama, podruju Beneluksa i Francuskoj, kao i u zemljama nemakog govornog podruja. U ostalim zemljama samo manji broj samohranih majki je zaposlen. Autorke ovakvo stanje objanjavaju sistemom socijalne pomoi u Anglo-saksonskim zemljama, kao i nedostatkom usluga za brigu o deci u zemljama June, Centralne i Istone Evrope (Ibid: 36). U objanjenju determinanti od znaaja za oblikovanje razliitih obrazaca zapoljavanja ena i mukaraca identikovani su razliiti faktori. Razliita istraivanja ukazala su i na ne mali znaaj vrednosnih orijentacija i stavova prema zapoljavanju ena. Teorija Ketrin Hakim o preferencijama ena kao kljunoj varijabli za postojanje razliitih obrazaca zaposlenosti izazvala je burne polemike. Naime, prema autorkinom sudu mogu se razlikovati tri tipa ena (sa razliitim preferencijama): 1. ene orijentisane prema domainstvu, koje daju prioritet porodici i povlae se sa trita rada (bilo u potpunosti ili delimino) kada dobiju decu. 2. ene orijentisane prema karijeri, koje daju prioritet zaposlenosti i esto se ne udaju ili nemaju decu. 3. Adaptivne ene, koje predstavljaju najbrojniju kategoriju. One menjaju svoje preferencije tokom ivotnih ciklusa, usmeravajui se u pojedinim fazama primarno prema porodici, a u drugim fazama preteno prema karijeri. Ove kategorije preferencija mogu se nai i kod mukaraca, ali u razliitim proporcijama, poto je meu njima manje onih koji su primarno orijentisani prema domainstvu, kao i adaptivnih mukaraca (Hakim, 2000: 6). Hakim tvrdi da je teorija preferencija nastala kao posledica kontraceptivne revolucije, ekspanzije vrednosti i politika jednakih ansi i promena na tritu rada koje su dovele do poveanja eksibilnih, neproizvodnih zanimanja koja su privlana
215
enama. Ona tvrdi da je nastupilo novo doba u kome ene imaju mogunosti izbora, pa se heterogenost meu enama ispoljila u punoj meri. Ona dalje predvia, da e mukarci zadrati svoju dominaciju na tritu rada, u politici i drugim kompetitivnim aktivnostima, zbog toga to je samo manji broj ena spreman da da prioritet svom zaposlenju na isti nain na koji to ine mukarci. Hakim istie da su Velika Britanija i SAD dobri primeri za primenu teorije preferencija. U ovim zemljama ene su osigurale jednake anse, a eksibilna, deregulisana trita rada (koja su posledica neo-liberalnih ekonomskih politika) omoguavaju enama da slobodno vre izbore, posebno u pogledu zaposlenosti sa deliminim radnim vremenom (Ibid). Teorija preferencija izazvala je velike debate. Kritikovano je njeno prenaglaavanje izbora i zanemarivanje kontekstualnih ogranienja. Dovedena je u pitanje njena klasikacija kategorija na osnovu preferencija, kao i korisnost preferencija kao eksplanatornih varijabli umesto radnih orijentacija ili izbora. Krompton i Lionet su kritikovale teoriju preferencija, ne odbacujui pritom znaaj stavova koji upravljaju ponaanjem drutvenih aktera. One istiu da i strukturna i normativna ogranienja oblikuju odluke ena o usklaivanju karijere i brige o porodici. Takoe, smatraju da identiteti i ponaanja nisu statini, ve se menjaju u procesima adaptacije. Autorke sprovele su uporednu analizu na uzorku 6 evropskih zemalja (Norveka, Finska, Velika Britanija, Francuska, SAD i Portugal). Pole su od pretpostavke da ukoliko je teorija preferencija tana, onda se moe oekivati da e stavovi prema zaposlenosti majki i njihovom uticaju na deji i porodini ivot biti najvanija determinanta radnog ponaanja ena u odnosu na trite rada (Crompton, Lyonette, 2005). Autorke su klasikovale domainstva parova prema radnim strategijama na sledee kategorije: 1. Parovi sa visokom posveenou radu: oba partnera rade due od 40h tokom nedelje; 2. Dvostruki umereni parovi: oba partnera rade izmeu 35 i 40h nedeljno; 3. Neo-tradicionalistiki parovi: mukarac radi preko 40h nedeljno a ena krae od 40h nedeljno, obino sa deliminim radnim vremenom; 4. Alternativni posveeni parovi: oba partnera rade krae od 40h nedeljno, ali jedan radi krae od 35h nedeljno. 5. Tradicionalni parovi: mu radi sa punim radnim vremenom a ena nije zaposlena. Na nivou svih posmatranih zemalja, najvee uee belee dvostruki umereni parovi (tabela 29).
216
Tabela 29: Uee parova razliitih obrazaca zaposlenosti

Tipovi zaposlenosti parova Visoko posveeni Dvostruki umereni Neo-tradicionalni Alternativno posveeni Tradicionalni Ukupno % 10.3 30.2 22.3 20.9 16.3 100
Izvor: Crompton, Lyonette, 2005: 606.
Pokazalo se da na uspostavljanje navedenih kategorija parova veliki uticaj imaju nacionalni reimi na tritu rada. U Francuskoj, u kojoj je zakonom odreena 35-asovna radna nedelja, najmanja je zastupljenost parova sa visokom posveenou karijeri. Sledi Finska, u kojoj je, takoe, prosena radna nedelja zaposlenosti sa punim radnim vremenom kraa. Malo uee neo-tradicionalistikih parova (ene rade obino sa deliminim radnim vremenom) je niska u Finskoj i Portugalu, zbog tradicije pune zaposlenosti i male zastupljenosti poslova sa deliminim radnim vremenom. Britanija koja pokazuje drugi najvii nivo zaposlenosti sa deliminim radnim vremenom meu enama u celoj Evropi, ima najveu proporciju neo-tradicionalistikih parova. Radni aranmani parova su stoga snano uslovljeni nacionalnim radnim reimima i strukturom trita rada prema poslovima denisanim na osnovu duine radnog vremena (tabela 30). Tabela 30: Radni aranmani parova prema zemljama
Tipovi zaposlenosti Visoko posveeni Dvostruki umereni Neo-tradicionalni Alternativno posveeni Tradicionalni Ukupno VB 12.1 16.4 32.4 19.1 20.0 100 Finska 6.5 55.1 12.5 19.7 6.2 100 Francuska Norveka SAD 6.1 36.1 21.8 22.2 13.7 100 7.4 32.4 24.9 28.2 7.0 100 16.9 13.0 17.2 20.0 33.0 100 Portugal 17.0 34.0 11.9 9.5 27.7 100
Izvor: Crompton, Lyonette, 2005: 606.
217
Rezultati istraivanja pokazali su da su osobe iz tradicionalnih parova ispoljile u mnogo veoj meri negativne stavove99 prema zaposlenosti ena, nego osobe iz drugih tipova parova. Ako se pretpostavi da su stavovi indikacija preferencija, onda se moe rei da je znaajno vei tradicionalizam u stavovima zabeleen kod parova sa tradicionalnim obrascima zaposlenosti, zapravo potvrda teorije Hakimove. Meutim, autorke su otile korak dalje i postavile pitanje ta je to to determinie stavove? Pozivajui se na ranije nalaze Himelveita i Sigala, prema kojima ne samo da stavovi utiu na radne obrasce, ve su i pod njihovim uticajem, kao i pod uticajem drugih faktora, autorke su ispitale uticaj niza inilaca. Njihova analiza je pokazala da nie obrazovanje, tradicionalniji radni aranmani i nezaposlenost majki ispitanica predstavljaju najvanije faktore negativnih stavova prema zaposlenosti ena (objanjavaju 15% varijanse u stavovima). ene iz umerenih dvostruko posveenih parova su pokazale pozitivnije stavove prema zaposlenosti ena nego ene iz parova sa neotradicionalnim i tradicionalnim obrascima zaposlenosti. Time su dole do potvrde da zapravo radni aranmani utiu na stavove prema zaposlenosti ena. Interesantno je da prisustvo dece u domainstvu nije pokazalo znaaj, dok obrazovanje ene jeste (Ibid). Sa druge strane, autorke su ispitivale faktore koji utiu na radne aranmane parova. U ispitivanje su ukljuile stavove prema zaposlenosti ena, kao i stavove prema ukljuenosti mukaraca u kune poslove100. Analiza je pokazala da prisustvo dece u domainstvu nije bio znaajan faktor za stavove ena prema zaposlenosti u svim kategorijama, ali je bio izrazito znaajan faktor za tipove radnih aranmana parova. Sve kategorije ena imale su manju verovatnou da imaju dete u domainstvu od ena iz kategorije tradicionalnih obrazaca zaposlenosti. Iza ena iz tradicionalnih parova, prema verovatnoi prisustva deteta u domainstvu nalazile su se ene iz neo-tradicionalnih parova. Zaposlenost majke ispitanice predstavljao je znaajan faktor za stavove ali nije bio znaajan faktor za radno ponaanje. Obrazovanje je i ovoga puta bilo vaan prediktor, pri emu su tradicionalne ene bile znaajno nie obrazovane od
99 Autorke su konstruisale meru stavova prema zaposlenosti ene, uz pomo 5 stavova: Zaposlena majka moe da uspostavi jednako topao i odnos sigurnosti sa decom, kao i majka koja nije zaposlena; Dete predkolskog uzrasta e verovatno patiti ako je njegova majka zaposlena; Porodini ivot trpi ako je ena zaposlena; Zaposlenost je u redu, ali ono to ena zaista eli su dom i porodica; Zadatak mukarca je da zaradi novac, a zadatak ene je da brine o kui i porodici (Ibid: 607). Kao mera za ove poslednje koriena su dva stava: Mukarci treba da obavljaju vie kunih poslova nego to to ine sada; Mukarci treba da vie brinu o deci nego to to ine sada.
100
218
svih ostalih ena, dok su ene sa visokom posveenou karijeri imale najvii nivo obrazovanja (Ibid). Nasuprot tezi Hakimove da preferencije presecaju socijalne klase obrazovne kategorije i kategorije denisane prema sposobnostima, na agregatnom nivou se pokazalo da radni aranmani jesu pod uticajem nivoa obrazovanja. S obzirom na to da su oni sa viim obrazovanjem uglavnom i iz viih socijalnih klasa, njen argument nisu potvrdili podaci iz ovog istraivanja. Starost je takoe vrila uticaj, pri emu su ene iz dualno umerenih parova uglavnom bile mlae nego druge ene, posebno tradicionalne. Iako su tradicionalne ene imale znaajno izraenije negativne stavove prema zaposlenosti ena, nisu zabeleene znaajne razlike u stavovima izmeu njih i zaposlenih ena. Na temelju ovog nalaza, moe se zakljuiti da su strukturni faktori bar jednako, ako ne i vie znaajni od stavova u oblikovanju obrazaca zaposlenosti parova. Izloeno istraivanje ima veliku vrednost zbog toga to je ukazalo da je odnos izmeu stavova i radnih aranmana parova dvosmeran, odnos meusobnog uslovljavanja. ene koje ostaju u kui verovatnije e imati negativnije stavove prema zaposlenosti, ba zato to ostaju kod kue. Poto tradicionalne ene imaju nie obrazovanje od zaposlenih ena, njihove anse za pronalaenje dobro plaenog posla je ogranieno, a slaba ponuda usluga za brigu o deci u drutvima kao to je Velika Britanija, delovae kao jo jedan ograniavajui faktor za njihovo zapoljavanje. Stoga radni aranmani parova ne predstavljaju jednostavan izbor na osnovu preferencija, ve su pre rezultat sloene igre izmeu stavova i specinih strukturnih ogranienja. Usklaivanje porodinog i profesionalnog ivota je izrazito kompleksan zadatak koji vri pritisak u pogledu vremena ali i u pogledu radnih optereenja. Uspostavljanje ravnotee izmeu ove dve sfere zavisi od naina na koji se vreme razporeuje izmeu aktivnosti plaenog rada i aktivnosti odravanja domainstva i brige o porodici. Istraivanje o kvalitetu ivota u EU, omoguilo je uvide u percepciju mukaraca i ena o tome koliko vremena posveuju jednom i drugom tipu aktivnosti, kao i njihovog zadovoljstva ili frustracije zbog datog naina rasporeivanja vremena. Dakle, ovde je re o percepcijama, a ne o objektivnom rasporedu vremena. Meutim, kada se postavi pitanje ravnotee profesionalnog i porodinog ivota, svakako svakako treba najpre utvrditi ta u vremenskom smislu ta ravnotea tano znai? Da li je to jednak broj sati proveden u obe vrste aktivnosti i ako jeste, ko i na osnovu ega odreuje koliki je to broj sati ? Da li je re o punom ili deliminom radnom vremenu na poslu ili u porodici? Sa druge strane, shvatanje ravnotee se poima vie subjektivno, kao oseaj pojedinaca da li su uravnoteeno (to ne znai nuno i jednako) rasporedili vreme izmeu posla i porodice. Ova subjektivna percepcija moda nije sasvim prava mera, ali je mnogo bolji pokazatelj oseanja
219
uravnoteenosti iz koga onda ishode i zadovoljstvo ili frustracija, a potom i obrasci ponaanja koji vode ka manje ili vie harmoninom ivotu pojedinaca i porodica. Kotovska i saradnice ispitivale su ravnoteu izmeu posla i porodinog ivota preko ove poslednje metodologije. Prema njihovom miljenju, sukob izmeu porodinog i profesionalnog ivota javlja se onda kada postoji kompetitivni odnos izmeu vremena namenjenog porodici i vremena namenjenog radu, kada se stres ili umor iz jedne sfere prenose na drugu sferu, kada koliina energije potroena u jednoj sferi menja koliinu energije dostupne za drugu sferu (Ibid, 45). U tom smislu odnos izmeu porodinog i profesionalnog ivota je dvosmeran. Grafikon 26: Vremenska ravnotea izmeu posla i porodice prema zemljama razliitih reima pomirenja, EU, 2007.
Vremenski konflikt Nedovoljno vremena za porodicu Nedovoljno vremena za posao Uravnoteeno
Rumunija i Bugarska
25
44
11
20
Post socijalisti ke
25
39
27
Juno evropske
21
40
11
29
Anglo saksonske Nema ko govorno podru je Beneluks i Francuska
26
39
11
25
18
37
12
33
21
50
21
Nordijske 0%
27
48
19
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Prilikom analize podataka iz istraivanja o kvalitetu ivota u EU izdvojene su etiri kategorije na osnovu ocena uravnoteenosti porodinog i profesionalnog ivota. Prvu ine osobe koje smatraju da su njihov porodini i profesionalni ivot uravnoteeni, dok preostale tri predstavljaju razliite forme neuravnoteenosti: u jednoj se ocenjuje da se nedovoljno vremena posveuje poslu, u drugoj porodici, a u treoj da postoji veoma izraen konikt koji se reektuje u obe
220
sfere. Analiza je pokazala da tek etvrtina zaposlenih graana EU smatra da je uspostavila ravnoteu izmeu profesionalnog i porodinog ivota, dok jedna petina izvetava o izrazitom koniktu izmeu dve oblasti ivota. Osobe koje prijavljuju konikt izmeu porodinog i profesionalnog ivota najmanje su zastupljene u podruju Beneluksa i Francuskoj, a najvie u nordijskim zemljama (grakon 26). ene ee navode da su izloene vremenskim pritiscima nego mukarci. Tako 12% zaposlenih ena u EU15, a 17% u EU12 navodi da ima tekoe na poslu zbog porodinih odgovornosti bar nekoliko puta meseno, dok je meu mukarcima u EU15 takvih 10%, a u EU12 14%. Rodni jaz je izraeniji kada je u pitanju izvetavanje o tekoama u vezi sa porodinim obavezama zbog posla. Sa ovakvim problemom se suoava 61% ena u EU12 i 51% ena u EU15, a oko 50% mukaraca u oba podruja. Grafikon 27: Ravnotea izmeu porodinog i profesionalnog ivota prema dimenziji optereenja, EU, 2007.
Pritisak i na poslu i u porodici Pritisak na poslu ili u porodici Slab pritisak Nema pritiska
Rumunija i Bugarska Post socijalisti ke Juno evropske Anglo saksonske Nema ko govorno podru je Beneluks i Francuska Nordijske
16 14 13 12 8 6 5
0% 10% 20%
53 47 40 44 37 43 43
30% 40% 50% 60%
26 33 41 32 43 40 47
70% 80% 90%
5 6 7 13 12 11 6
100%
Autorke istiu da ovi podaci odstupaju od tipologije o reimima pomirenja, ali ih objanjavaju razlikama u oekivanjima od rasporeivanja vremena koje postoje izmeu zemalja razliitih tipova reima (Ibid 45). Meutim, kada je re o koniktu izmeu porodinog i profesionalnog ivota prema dimenziji optereenja i umora, onda nordijske zemlje pokazuju najmanje izraen konikt, potom zemlje Beneluksa i Francuska, a najvei Centralne i Istone zemlje EU (grakon 27).
221
Na osnovu izloenih podataka, ali i dodatnih analiza, autorke zakljuuju da je u EU porodini ivot vie ugroen radnim obavezama nego obratno (Ibid). No, da bi slika o usklaivanju porodinog i profesionalnog ivota bila potpuna, potrebno je sagledati i kako izgleda podela kunog rada i obaveza vezanih za brigu o deci i starima.
Kuni rad
Podela kunog rada najpreciznije se meri istraivanjima o upotrebi vremena. Podaci o rasporeivanju vremena na razliite vrste aktivnosti dobijaju se u ovim istraivanjima na osnovu relativno preciznog voenja dnevnika aktivnosti ispitanika, a potom se aktivnosti kodiraju prema pojedinim vrstama (plaeni rad, kuni rad, dokolica i sl.), a vremenske strukture se uporeuju prema potrebama istraivaa. Meutim, pored istraivanja metodom merenja potronje vremena, podaci se mogu prikupljati i anketnim istraivanjima. Ovim putem dobijeni podaci su manje precizni, i kao to je ranije nagoveteno, esto pre iskazuju percepcije ispitanika o tome ta bi trebalo da rade, u skladu sa usvojenim obrascima o rodnim ulogama. S obzirom da su podaci iz istraivanja dobijenih upotrebom vremena u posve elementarnom obliku bili dostupni samo za 2002. godinu, vei deo empirijskih opisa oslonie se na ve osvedoene kvalitete studije koju su priredile Kotovska i saradnice, a koja se oslanjana istraivanje o kvalitetu ivota u EU. Ipak, pre toga emo pogledati samo ta kau podaci iz istraivanja o upotrebi vremena za 2002. godinu (Eurostat, 2004). Podaci su prikazani samo za odabrani broj EU zemalja, pa komparativna slika nije potpuna. Meutim, navedeni podaci pokazuju da irom EU, ene sistematski obavljaju veu proporciju kunih poslova, ili da se preciznije izrazimo, provode vie vremena u ovim poslovima nego mukarci (tabela 31). Tabela 31: Ukupan kuni rad osoba 2074 za odabrane zemlje EU, 2002.
Be Ukupno ene Mukarci ene Mukarci 3:36 4:32 2:38 63 37 De 3:17 4:11 2:21 64 36 Ee 4:01 5:02 2:48 64 36 Fr 3:28 4:30 2:21 66 34 Hu 3:51 4:57 2:39 65 35 Sl 3:50 4:57 2:39 65 35 Fl 3:08 3:56 2:16 63 37 Se 3:06 3:42 2:29 60 40 UK 3:18 4:15 2:18 65 35
Sati i minuti u toku dana
Udeo u ukupnom vremenu ena i mukaraca u %
Izvor: Eurostat, 2004: 44.
222
Grafikon 28: Dnevno ukljuivanje u kune poslove prema polu i zemlji, EU27, 2007.
Mukarci Sk El At Pt Mt Bg Cz Cy It Ro Es Hu Ie Fr Dk Pl De Sl Lt UK Ee Lu Lv Nl Be Se EU27 0 10 20 30 40 ene Bar 3 Bar 4
19 23 25 26 29 29 36 37 39 41 43 49 50 51 51 52 53 55 55 57 58
61 72 68 76 67 73 74 80 75 69 77 76 71 87 80 83 85 89 84 79 80 84 80 62 65 68 48
50 60 70
59 59
81 88 83 80
80 90 100
Izvor: Kotovska, et al, 2010: 18.
223
U istraivanju o kvalitetu ivota u EU, angaovanje mukaraca i ena u kunim poslovima ispitivano je preko iskaza ispitanika o tome da li se angauju u kunim poslovima. I u ovom sluaju registrovano je sistematski ve angaovanje ena, uz velike varijacije izmeu zemalja. U narednom grakonu prikazane su proporcije mukaraca ena koji su izjavili da se svakodnevno ukljuuju u kune poslove. U svim zemljama daleko vei broj ena nego mukaraca svakodnevno obavlja kune poslove. Ukljuivanje mukaraca se znaajno razlikuje, pri emu najnie uee belee mukarci u Slovakoj, Grkoj i Austriji, a najvee u vedskoj, Finskoj i Belgiji (grakon 28). U proseku, na nivou EU27, 80% ena je svakodnevno angaovano u kunim poslovima, dok je to sluaj sa 48% mukaraca. Podaci o ukupnom vremenu provedenom u kunom radu i brizi o lanovima porodice potvruju znaajno vei angaman ena. Istraivanjem je ispitivana podela rada i uloga u tri oblasti kunog rada i brige o porodici: obavljanje poslova vezanih za odravanje domainstva (spremanje, ienje, kuvanje, pranje i peglanje i sl.), aktivnosti brige i nege dece, kao i aktivnosti brige o starima, bolesnima i osobama sa invaliditetom u porodici. Iz naredne tabele moe se uoiti da ene u proseku provode vei broj sati u svim navedenim tipovima aktivnosti nego mukarci (tabela 32). Tabela 32: Broj sati koji se proseno utroe na kuni rad i brigu o lanovima porodice prema polu, EU, 2007.
Briga o deci 1834 ene EU27 EU15 EU12 Mukarci EU27 EU15 EU12 23 24 22 17 17 16 13 12 16 8 7 10 9 8 10 8 8 11 6 6 7 8 7 10 8 8 9 34 35 32 29 30 24 15 15 17 13 13 14 17 17 18 17 17 16 9 9 10 11 11 12 11 10 12 3549 5064 Kuni poslovi 1834 3549 5064 Briga o starima i bolesnima 1834 3549 5064
Izvor: Kotovska, et al, 2010: 21.
Naelno, i mukarci i ene se vie angauju u brizi o deci nego u kunim poslovima i brizi o starima i bolesnima. Manji rodni jaz koji se zapaa u brizi
224
o deci u EU12 potie primarno od preovlaujue zaposlenosti ena sa punim radnim vremenom, a ne od veeg ukljuivanja mukaraca u aktivnosti vaspitanja dece. Vreme provedeno u brizi o deci znaajno varira prema starosnim grupama, odnosno ivotnim ciklusima, kao i izmeu starih i novih lanica. Interesantno je da u EU15 i ene i mukarci u starosnim grupama 1849 godina provode vie vremena u aktivnostima brige o deci i njihovom vaspitavanju, u poreenju sa enama i mukarcima u EU12. Ovo se moe objasniti razlikom u obrascima radnog vremena (nie uee zaposlenosti sa deliminim radnim vremenom u zemljama EU12), kao i veim oslanjanjem na podrku proirene porodice. Osim toga, ovim istraivanjem ispitivan je i subjektivni oseaj pravinosti u pogledu optereenja kunim radom i brigom o porodici. Pokazalo se da mnogi mukarci percipiraju da obavljaju manje kunog posla nego to bi to podrazumevala pravina podela rada. Takvih mukaraca je najvie u Francuskoj (73%), a najmanje u Finskoj (22%). Sa druge strane, proporcija ena koje tvrde da obavljaju vie kunog rada nego to bi podrazumevala pravina raspodela uloga najvea je u Luksemburgu (71%), a ponovo najmanja u Finskoj. Autorke su zapazile relativno visoku koherentnost izmeu zemalja u ovom pogledu, koja ukazuje na relativno realistinu procenu nejednake podele rada, uprkos injenici da su procene pravinosti podele rada znaajno kulturno uslovljene (Kotovska, et al, 2010: 20). Poslovi odravanja domainstva uzimaju neto manje vremena nego briga o deci, a na brigu o starim i bolesnim lanovima porodice u proseku se provodi najmanje vremena. Rodni jaz se odrava konzistentno i u oblasti ove dve vrste aktivnosti u domainstvu, s tim da je neto manji nego u podruju brige o deci. Autorke su ispitivale i znaaj uticaj razliitih mikro (karakteristike pojedinaca i domainstava) i makro determinanti (karakteristike reima pomirenja porodinog i profesionalnog ivota). Pokazalo se da prisustvo dece u domainstvu, posebno dece mlae od 13 godina, snano utie na vreme provedeno u kunim obavezama. Meutim, uticaj ove determinante je razliit kod ena i mukaraca, jer se vei efekat pokazuje kod prvih nego kod drugih. Meutim, mukarci koji nemaju dece, u proseku posvete 10 sati rada nedeljno vie kunim poslovima nego mukarci koji imaju decu. Starost takoe predstavlja znaajnu determinantu. Pokazalo se da ene starosti 65 i vie godina provode nedeljno u kunom radu u proseku 12 sati manje nego ene starosti 3549 godina. Osim toga, ene starosti 3549 godina posveuju gotovo jedan sat vie brizi o starima nego ene u grupi najstarijih. Znaajna je struktura domainstva, jer osobe koje ive u proirenim porodicama ili vieporodinim domainstvima u proseku manje vremena provode u kunom radu nego to to ine osobe u nuklearnim porodicama, parovima ili samohrani roditelji. Zaposlenost smanjuje vreme posveeno kunim i porodinim obavezama,
225
mada ona nema uticaja na angaovanje mukaraca u brizi o deci, poto se pokazalo da oni odvajaju u proseku isto vreme za ove aktivnosti, bez obzira na zaposlenost. Kada su u pitanju efekti reima pomirenja profesionalnog i porodinog ivota, autorke uoavaju da se slino vreme odvaja na brigu o deci u sistemima koje karakterie nedostatak drutvene podrke za ovakve aktivnosti i sistemima koji imaju na raspolaganju snanu podrku. One zakljuuju, da se na osnovu uvida iz istraivanja moe oceniti, da u zemljama June Evrope vreme provedeno u brizi o deci vie predstavlja nunost, dok u nordijskim zemljama vie predstavlja izbor. Razlike izmeu reima se iskazuju i preko brige o starima, koja uzima najvie vremena enama u Junoj Evropi, to je rezultat manje razvijenosti sektora usluga za podrku starima. Napokon, vreme koje ene provode u poslovima odravanja domainstva najvie je u zemljama Centralne i Istone Evrope (Ibid: 2425). Uticaj reima blagostanja na obrasce zaposlenosti mukaraca i ena i podelu kunih poslova ispitivali su Gereni i Salivan. Oni su se, dodue, u svojoj analizi posluili standardnom tipologijom reima blagostanja (onako kako ih je izvorno denisao Esping-Andersen). Na podacima iz istraivanja o upotrebi vremena, autori su testirali dve kljune prepostavke: da se izmeu zemalja liberalnog i nordijskog modela javljaju znaajne razlike u vremenu koje ene i mukarci provode u plaenom radu, kao i da se u socijal-demokratskim reimima uspostavlja egalitarnija podela kunog rada nego u liberalnim. Analize su potvrdile samo prvu, ali ne i drugu hipotezu. Naime, pokazalo se da mukarci u skandinavskim zemljama dnevno rade u proseku 26 minuta krae nego mukarci u SAD, a ene u skandinavskim zemljama rade krae 43 minuta u odnosu na ene u SAD. Ove razlike autori su objasnili snanijim regulacijama radnog vremena u skandinavskim zemljama. Meutim, nisu pronaeni znaajni efekti reima na podelu kunog rada, koja se na deskriptivnom nivou pokazala kao egalitarnija u skandinavskim nego liberalnim reimima (Gershuny, Sullivan, 2003).
2.3.3. Podela rada i moi u domainstvima u Srbiji

Drutvo Srbije karakteriu spore promene porodinih struktura i domainstava. Iako poslednjih decenija dolazi do konstantnog pada uea porodinih domainstava (nuklearne, proirene porodice i vieporodina domainstva) i porasta neporodinih domainstava (samakih i partnerskih), ove promene su premalog intenziteta da bi dovele do radikalnijeg pomaka u pravcu zapadno-evropskih porodinih struktura. Izmeu dva popisna perioda (19912002) zabeleen je pad uea porodinih domainstava sa 83.3% na
226
78.3% uz odgovarajui porast neporodinih domainstava sa 16.7% na 21.5% (Petrovi, 2009). Paljiviji pogled na ove osnovne trendove promena ukazuje da u okviru pada porodinih domainstava vei pad belee proirene porodice i vieporodina domainstva (mada i nuklearne porodice belee pad, ali uporedno manji). Sa druge strane, porast uea neporodinih domainstava primarno se duguje porastu samakih domainstava, a ne razliitih oblika vanbranih zajednica. Osim toga, porast samakih domainstava u Srbiji nije produkt alternativnih izbora mlaeg stanovnitva, ve direktna posledica demografskog starenja i ivotnih situacija koje zatiu pojedince u kasnijim fazama ivotnog toka (udovitvo ili razvod). Osim toga, samaka domainstva znatno su zastupljenija kod najniih socijalnih slojeva (nekvalikovanih radnika i marginalizovanih bez posla, redovnih primanja i sl), to potvruje injenicu da nije re o izabranoj, ve nunoj opciji (Ibid). Jo uvek visoko uee proirenih porodica i vieporodinih domainstava u Srbiji prepoznato je primarno kao rezultat rasprostranjenih strategija suivota nekoliko generacija usled stambene i nansijske deprivacije, kao i usled opadanja instituicionalnih kapaciteta brige o starim, bolesnim i deci, koja je rasprostranjena u gotovo svim segmentima stanovnitva. Njih ne karakterie nuno vii nivo tradicionalnosti u poreenju sa nuklearnim porodicama, ve vii nivo humanog kapitala (koncentriu se u srednjim generacijama) i ekasnija strategija za podizanje materijalnog standarda (imaju vii materijalni poloaj u poreenju sa nuklearnim porodicama i samakim domainstvima). Uporedni podaci iz istraivanja o socio-ekonomskim strategijama domainstava u Srbiji za period 20032007. godine pokazuju da je proirena porodica (bila) zastupljena strategija kod svih slojeva, te da se sa porastom materijalnog standarda (otklanjanjem strukturnih prepreka) moe oekivati njeno znaajnije naputanje, pre svega meu viim drutvenim slojevima i u urbanizovanim sredinama (Ibid). Uprkos opisanim promenama, ukupna slika o porodinim strukturama u Srbiji navodi pojedine autorke da ocene stanje kao retradicionalizaciju, odnosno repatrijarhalizaciju koja je obeleila period post-socijalistikih promena. Umesto daljeg suavanja porodinog nukleusa i diverzikacije/individualizacije privatne sfere, u Srbiji je na sceni retradicionalizacija i repatrijahalizacija, koja se, pored ostalog ispoljava kroz visok udeo proirenih, patricentrinih domainstava (oko 1/3), pad nuklearnih formi, uz porast jednolanih i dvolanih (unije starih) i zanemarljivo niske udele alternativnih formi (12%) (Bobi, 2009: 205). U Srbiji je veoma malo istraivanja u oblasti usklaivanja porodinog i profesionalnog ivota ena i mukaraca, a u okviru zvaninih statistikih praenja, tek je u prolee 2010. godine, u okviru Ankete o radnoj snazi prvi put ukljuen poseban modul na ovu temu (rezultati nisu publikovani), a istraiva227
nje o upotrebi vremena priprema se tek za narednu godinu. Stoga emo se u opisu stanja u Srbiji pre svega osloniti na nalaze iz istraivanja o ekonomskim strategijama domainstava, koje je Institut za socioloka istraivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu sproveo u dva navrata: 2003. i 2007. godine, kao i na podatke iz istraivanja o ivotnim uslovima ena u Centralnoj Srbiji.
Obrasci zaposlenosti i radno optereenje u domainstvu

U pogledu zaposlenosti ena i mukaraca razliitog branog statusa u Srbiji je dostupan tek osnovni podatak za 2006. godinu. Rodni jaz u stopama zaposlenosti izraen je u svim kategorijama denisanim na osnovu branog statusa, ali je najmanji meu razvedenim enama i mukarcima. Najvei jaz se uoava u kategoriji oenjenih i udatih (grakon 33). Grafikon 29: Stope zaposlenosti ena i mukaraca prema branom statusu, Srbija, 2006.
80
70
70 60 50 40 30 20 10 0 Razveden Udovica Udovac Udata Oenjen Neudata Neoenjen
55 46 46 42
28 24
Izvor: RZS, 2008b: 56
Za razliku od veine zemalja EU, u Srbiji je stopa zaposlenosti ena sa jednim detetom via od stope zaposlenosti ena bez dece. Ovo je verovatno posledica injenice da meu enama bez dece dominiraju mlade ene, koje
228
se suoavaju sa izrazito velikim preprekama pri ulasku na trite rada. Meutim, sa poveanjem broja dece u domainstvu, stope zaposlenosti ena znaajno opadaju. Tako izrazito najnie stope zaposlenosti imaju ene sa troje i vie dece. Kao i u sluaju EU, kod mukaraca koji imaju decu zapaaju se vie stope zaposlenosti u odnosu na mukarce bez dece. Meutim, razlika je vea nego u podruju EU. Opet ovo se bar delom moe objasniti injenicom da se u Srbiji i mladi mukarci suoavaju sa velikim problemima integracije u trite rada. Sam broj dece u domainstvu nema znaajnog uticaja na varijacije u stopama zaposlenosti, s obzirom da mukarci sa jednim, dvoje, troje i vie dece pokazuju male varijacije u ovim stopama, manje nego u podruju EU (grakon 30). Grafikon 30: Stope zaposlenosti ena i mukaraca prema broju dece, Srbija, 2006.
ene Mukarci
sa 3 dece
80.6 32.9 81.7 56.6 82.9 61.9 66.4 58.6

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90
sa 2 dece
sa 1 detetom
bez dece
Izvor: RZS, 2008b: 56
Istraivanja o ekonomskim strategijama i odnosima unutar domainstva, sprovedena 2003. i 2007. godine (Babovi, 2006, 2009a, 2009b, 2010c), pokazala su da prilagoavanje socijalne organizacije domainstva uslovima na tritu rada u Srbiji pre svega podrazumeva prilagoavanje uslovima poveane nezaposlenosti, kao i prilagoavanje viestrukim radnim aktivnostima kojima pojedinci i domainstva pribegavaju zbog niske cene rada, niskog ivotnog standarda, i nesigurne zaposlenosti. Dok su domainstva i pojedinci
229
bili prinueni da obavljaju vie radnih aktivnosti u nastojanju da obezbede dovoljne resurse za svoju reprodukciju, istovremeno su bili prinueni i da poveaju neplaene kune aktivnosti (proizvodnju za sopstvene potrebe i samostalno obezbeivanje usluga) kako bi sopstvenim netrinim radom kompenzovali nedovoljnost resursa ili njihovo pribavljanje na tritu. Naravno, nisu sva domainstva bila izloena pritiscima prilagoavanja socijalne organizacije u domainstvu pojaanom intenzitetu rada, niti su svi lanovi unutar jednog domainstva podjednako optereeni umnoavanjem radnih aktivnosti. Naalost, analiza na dostupnim podacima ne moe da bude dovoljno precizna, zbog naina merenja radnih optereenja, s obzirom da se temelji na anketnom ispitivanju a ne istraivanju o upotrebi vremena. Ipak, ona moe da prui bar osnovne uvide u rapodelu radnih optereenja u domainstvu u smislu broja razliitih radnih aktivnosti na formalnom i neformalnom tritu rada i raspodeli redovnih kunih obaveza i to pre svega iz rodne perspektive. Prvi aspekt prouavanja radne optereenosti lanova domainstva odnosi se na radne angamane izvan domainstva u razliitim oblicima formalne i neformalne (samo)zaposlenosti. Uzimajui u obzir nain na koji su rasporeena optereenja ovih radnih angamana, domainstva su svrstana u sledee kategorije: 1. Ukoliko u domainstvu nijedan pojedinani lan ne obavlja vie od jedne radne aktivnosti, ak i ukoliko su domainstva izrazito radno diversikovana, domainstvo je svrstano u grupu domainstava bez uoljivog jezgra optereenosti. 2. Ostala domainstva, u kojima najmanje jedan lan istovremeno obavlja bar dve radne aktivnosti izvan domainstva (primarno i sekundarno zaposlenje) svrstana su u domainstva sa uoljivim teitem optereenja, koja se dele na: domainstva u kojima se optereenje koncentrie kod mukih lanova, domainstva u kojima se optereenje koncentrie kod enskih lanova i domainstva u kojima su i muki i enski lanovi znaajno optereeni radom (bar dvostrukim). Podaci o ekonomskim strategijama domainstava su pokazali da je u posmatranom periodu od 2003. do 2007. godine dolo do znaajnih promena u prolima i distribucijama ekonomskih strategija domainstava. Znaajno se poveao broj pro-aktivnih, trino orijentisanih radnih strategija, i to posebno kroz obrasce formalne zaposlenosti (up. Babovi, 2010c). Podaci o
230
radnoj optereenosti lanova domainstva pokazuju meutim, znatno slabije izraene promene. Dodue, promene se kreu u istom pravcu, jer je neto povean broj domainstava u kojima ne postoji takozvano jezgro optereenosti, odnosno u kojima ne postoje lanovi optereeni obavljanjem viestrukih poslova na tritu rada (bilo formalnom ili neformalnom). Blago je opalo i uee domainstava u kojima se identikuju poveana optereenja uslovljena obavljanjem viestrukog rada, ali koja su distribuirana jednako i na ene i na mukarce. Meutim, istovremeno je blago poveano uee domainstava u kojima su radna optereenja koncentrisana iskljuivo meu mukim lanovima i domainstava u kojima su radna optereenja koncentrisana iskljuivo meu enskim lanovima (tabela 33). Tabela 33: Domainstva u Srbiji prema distribuciji optereenja radom uporedni podaci za 2003. i 2007.
Domainstva u % Domainstva prema rasporedu optereenja lanovi nisu optereeni istovremenim obavljanjem vie radnih aktivnosti Teite optereenja na mukarcima Teite optereenja na enama Optereenje distribuirano i na mukarce i na ene Ukupno 2003. 72.5 15.9 4.7 6.9 100 2007. 74.4 16.2 5.2 4.2 100
Izvor: Babovi, 2009b
Uporedni podaci pokazuju da i dalje u uslovima diversikovanih radnih strategija, mukarci, pre nego ene, bivaju nosioci viestrukih plaenih radnih aktivnosti. Meutim, kada se u analizu ukljui druga dimenzija ukupnih radnih aktivnosti obavljanje kunog rada, slika o radnim optereenjima sagledana iz rodne perspektive izgleda neto drugaije. Naime, u oba posmatrana perioda, ispitivana je podela rada u obavljanju poslova odravanja domainstva (kuvanje, pranje sudova i vea, ienje, spremanje kue i peglanje) i brige o deci (nega male dece i briga o kolskim obavezama dece). Podaci o rodnoj podeli kunog rada ukazuju na izrazitu dominaciju patrijarhalnog modela podele rada u domainstvu, u kome veinu kunog rada obavljaju enski lanovi domainstva i to u oba posmatrana perioda. Ipak, trendovi ukazuju da je u ovom aspektu dolo do relativno blagih, ali znaajnih promena koje se ispoljavaju u poveanom angaovanju mukaraca u obavljanju rada u domainstvu (tabela 34).
231
Tabela 34: Raspodela kunih poslova u Srbiji, uporedni podaci za 2003. i 2007.
2003. 2007. Vrsta kunog posla Obavljaju Obavljaju Obavljaju Obavljaju Obavljaju Obavljaju ene mukarci zajedno ene mukarci zajedno Kuvanje Pranje ienje Peglanje Nega male dece Briga o kolskim obavezama dece 90.3 89.1 85.3 90.6 75.7 75.5 3.0 3.1 3.8 2.9 2.7 9.7 6.7 7.8 10.9 6.5 21.6 14.8 85.4 82.8 79.0 84.6 75.0 74.4 9.0 8.5 8.8 8.5 9.2 15.3 5.6 8.7 12.2 6.9 15.7 10.3
Izvor: Babovi, 2009b
Interesantno je da su promene zabeleene upravo u poslovima koji su tradicionalno predstavljali izrazito enske poslove, poput kuvanja, peglanja, pranja sudova i vea, dok promene nisu zabeleene u podeli odgovornosti vezanih za negu male dece i brigu o kolskim obavezama dece. Ipak, uprkos uoenim pozitivnim trendovima, ovi relativno grubi podaci pokazuju i dalje znaajnu neravnoteu u raspodeli kunih obaveza, jer u izrazitoj veini domainstava sve kune poslove uglavnom obavljaju ene. Postavlja se pitanje, emu se duguju zabeleene promene? Iako bi prva pretpostavka mogla ukazivati na mogue poveanje zaposlenosti ena u posmatranom periodu, detaljniji uvid u pojavu pokazuje da nije tako. Naime, podaci Ankete o radnoj snazi pokazuju da u posmatranom periodu nije dolo do znaajnih promena u stopama zaposlenosti ena. Stopa zaposlenosti ena od 20042007101. godine opala je ak za 1% (sa 44% na 43%) (RZS, 2005, 2008). Stoga se otvara pitanje na koji nain je uopte zaposlenost ena povezana sa podelom uloga u domainstvu i ako ono u postojeem kontekstu ne predstavlja kljunu determinantu, koje su to determinante koje utiu na podelu kunog rada? Statistike analize znaajnosti veza pokazale su da nekoliko potencijalnih determinanti treba eliminisati zato to nisu znaajno povezane sa podelom kunog rada. Pre svega, ekonomske strategije koje predstavljaju osobene kombinacije radnih aktivnosti lanova nisu znaajno povezane sa tipom podele kunog rada. Drugo, kulturni kapital domainstva, meren primarno preko formalnog obrazovanja lanova domainstva, kao i slojni poloaj domainstva, ne pokazuju znaajne povezanosti. Tip naselja u kome domainstvo
101 Anketa o radnoj snazi Republikog zavoda za statistiku nudi uporedive podatke tek od 2004. godine zbog promene i usklaivanja metodologije i standarda sa Eurostat.
232
ivi pokazao je znaajnu, ali slabu povezanost koja se ispoljava u veoj zastupljenosti domainstava u kojima ene preteno obavljaju sve kune poslove u ruralnim sredinama u odnosu na urbane. Iz potrebe da se steknu precizniji uvidi u efekte zaposlenosti izvan domainstva na podelu rada u kui, izdvojena su samo domainstva sainjena od nuklearnih porodica i ispitivani su iskljuivo zaposlenost i podela kunog rada (bez brige o deci) suprunika u takvim domainstvima. Meu domainstvima u kojima su ene zaposlene zabeleeno je vee uee domainstava u kojima ene preteno obavljaju navedene poslove, nego to je to bio sluaj u domainstvima u kojima su ene bile nezaposlene. Tabela 35: Domainstva prema zaposlenosti branog para i podeli kunih poslova
Aktivnosti Kuvanje Pranje Spremanje Peglanje Domainstva sa zaposlenim enama i nezaposlenim mukarcima ene Mukarci Zajedno 75.5 72.1 69.8 77.5 11.5 11.0 10.9 9.3 12.9 16.9 19.4 13.2 Domainstva sa oba zaposlena suprunika ene Mukarci Zajedno 86.8 84.4 76.4 86.9 7.6 6.7 7.0 6.1 5.7 8.9 16.6 6.9
Izvor: Babovi, 2009b.
Da bi se ispitala uloga zaposlenosti ena u podeli kunog rada, sprovedena je regresiona analiza. Konstruisana su etiri modela, priemu je u svakom jedan od oblika kunog rada predstavljao zavisnu varijablu, dok su kao nezavisne varijable ukljuene posebno konstruisane varijable zaposlenosti ena i zaposlenosti mukaraca102. Regresiona analiza je pokazala interesantan nalaz. Naime, pokazalo se da za razumevanje podele kunog rada nije znaajna toliko zaposlenost ena, koliko zaposlenost mukaraca. Odnosno, uoeno je da u domainstvima u kojima ene nisu zaposlene, ne postoje velike razlike u podeli kunog rada bez obzira na to da li su mukarci zaposleni ili ne. Znaajne razlike javljaju se u domainstvima u kojima su ene zaposlene u zavisnosti od toga da li su i mukarci zaposleni ili ne (tabela 35)103.
102 Zavisna varijabla konstruisana je kao dummy varijabla koja ima vrednost 1 za sluajeve u kojima ene obavljaju dati posao, a vrednost 0 za sluajeve u kome mu ili zajedno obavljaju dati posao (svi drugi slucajevi u kojima neko spolja, ili van glavnog bracnog para obavlja posao su pretvoreni u system missing vrednosti). Nezavisne varijable zaposlenih ena i zaposlnih mukaraca takoe su konstruisane kao dummy varijable u kojima vrednost 1 imaju sluajevi u kojima su ene/mukarci zaposleni a vrednost 0 sluajevi u kojima ene/mukarci nisu zaposleni. Regresiona analiza je pokazala da je zaposlenost mukaraca znaajno pozitivno povezana sa sledeim zavisnim varijablama: ene preteno kuvaju (sa zaposlenou mukar-
103
233
Meutim, iako je navedena analiza pokazala da je zaposlenost mukaraca znaajno povezana sa optereenjem ena kunim poslovima, ova veza nije bila posebno snana104. Zbog toga je u model uvedena jo jedna varijabla za koju se pretpostavljalo da ima znaajniji uticaj na podelu rada u domainstvu vrednosni stavovi o primerenim mukim i enskim ulogama105. Pokazalo se da ova nezavisna varijabla ima vei uticaj na podelu kunog rada106. Napokon, interakcija razliitih aranmana zaposlenosti suprunika i vrednosnih orijentacija o primerenim mukim i enskim poslovima, ispitana je metodom analize varijanse. Razliiti kuni poslovi obuhvaeni su jedinstvenim indeksom107, a razliiti aranmani zaposlenosti suprunika uhvaeni su jednom nezavisnom varijablom sa etiri modaliteta,108 dok je nezavisna varijabla vrednosti svedena na varijablu patrijarhalnosti.109 Rezultati ove analize pokazali su znaajnu povezanost, kako kroz individualne interakcije nezavisnih varijabli sa zavisnom, tako i kroz njihovu zajedniku interakciju sa zavisnom varijablom (grakon 31). Iz predoenih podataka, uoava se da je patrijarhalni vrednosni sistem generalno povezan sa veim angamanom ena u kunim poslovima u poreenju sa ne-patrijarhalnim vrednosnim sistemom. Zaposlenost zatim deluje kao posredujua varijabla. (Ne)zaposlenost mukarca vodi znatno veim razlikama u optereenosti ena kunim poslovima u kategoriji ne-patrijarhalnih vrednosnih modela, dok manje diferencira u kategoriji patrijarhalnog sistema vrednosti. Otuda su i zaposlene ene koje ive u domainstvu sa nezaposlenim partnerima, u uslovima liberalnog sistema vrednosti najmanje (od svih
ca poveava se verovatnoa da e ena kuvati), ene preteno peru posue i ve i ene preteno peglaju u domainstvu, dok nije statistiki znaajno povezana sa spremanjem kue/stana. Beta koecijent je za varijablu zaposlenosti mukaraca kretao se kod razliitih zavisnih varijabli: .078 (kuvanje), .075 (pranje), i .079 peglanje. Tri stava su ukljuena u indeks patrijarhalnosti: Ako je u braku samo jedan zaposlen, prirodnije je da to bude mukarac, Veina poslova u domainstvu vie odgovara enama, Dobra je ravnopravnost meu polovima, ali je bolje da mukarac ima poslenju re. Ispitanici su se izjanjavali o slaganju sa navedenim stavovima na skali 15 (1= uopte se ne slaem, 5= u potpunosi se slaem). Indeks je zatim podeljen na kategorije koje se kreu od liberalne orijentacije, preko umereno liberalne, ni liberalne ni patrijarhalne, umereno patrijarhalne do patrijarhalne. Za potrebe ove analize, sainjena je dummy varijabla: 0 nisu patrijarhalni, 1= jesu patrijarhalni. Standardizovan koecijent beta iznosio je za ovu nezavisnu varijablu .091 (kuvanje), .099 (pranje) .133 (spremanje), .099 (peglanje). Svakom poslu koji obavljaju ene data je vrednost 1, a potom su sabrane vrednosti, to je dovelo do toga da se indeks kree u rasponu 14. Ovi modaliteti bili su: 1. ena je zaposlena a mukarac nije, 2. oboje su zaposleni, 3. ena nije zaposlena a mukarac jeste i 4. nijedno nije zaposleno. Svi koji nisu iskazali patrijarhalnu orijentaciju dobili su vrednost 0 a tamo gde je ona registrovana pripisana je vrednost 1.
104 105
106 107 108 109
234
ostalih kategorija ena) angaovane u kunim poslovima. ene koje se nalaze u istom porodinom modelu sa stanovita zaposlenosti ali uz patrijarhalni sistem vrednosti obavljae znatno vie kunog rada. Jo jednom se pokazuje da su ene iz domainstava u kojima su oba partnera zaposlena najvie ponele teret kunih poslova, u liberalnom vrednosnom okviru, te se izjednaavaju sa nezaposlenim enama iz domainstava u kojima oba partnera ne rade u zoni izraene patrijarhalnosti (Babovi, 2009b). Grafikon 31: Obavljanje rada u domainstvu ena iz parova razliitih obrazaca zaposlenosti i razliitih vrednosnih orijentacija
To uvodi u analizu jo jednu determinantu od potencijalnog znaaja prosenu starost domainstva.110 Razlike izmeu tipova domainstava prema radnim aranmanima ena i mukaraca po starosti takoe su znaajne. Prosena starost domainstava u kojima je samo ena zaposlena a partner ne, iznosi 43 godine, domainstva u kojima su zaposlena oba partnera imaju prosenu starost lanova od 36 godina, domainstva u kojima ena ne radi a mukarac radi imaju prosenu starost od 41 godine, a domainstva u kojima oba partnera ne rade su najstarija 56 godina. Meutim, ovde se otvara pitanje na koji nain starost lanova domainstva deluje kao determinanta kune
110 Ovde je uraunata prosena starost itavog domainstva, a ne samo glavnog para.
235
podele rada, ako ne preko vrednosnih sistema za koje se pretpostavlja da sa se od starijih ka mlaim generacijama kreu u pravcu opadanja patrijarhalnih i porasta liberalnih sistema vrednosti. Ili se moe pretpostaviti da ovakav trend nije na delu u savremenom drutvu Srbije? To svakako ostaje tema za dalja istraivanja, uz ispitivanje drugih mogunosti da su aranmani zaposlenosti i oblici rodne podele kunog rada posredovani ili determinisani i nekim drugim varijablama. Udaljujui se od empirijskih analiza, potrebno je naglasiti i jednu veoma vanu napomenu. Naime, kao to je ve predoeno, anketni nain merenja podele kunih poslova nije najpogodnije sredstvo, odnosno nije pouzdano u procenama obrazaca podele rada osloniti se na iskaze ispitanika. Ipak, ukoliko se podaci predoeni iz istraivanja o socio-ekonomskim strategijama domainstava u Srbiji uzmu kao grub pokazatelj podele kunog rada i potom sagledaju zajedno sa podacima o radnim aktivnostima van domainstva, onda se dobija neto sloenija slika o ukupnoj radnoj optereenosti mukaraca i ena iz uzorka. Obzirom na injenicu da su ene izraziti nosioci kunog rada, treba naglasiti da i u domainstvima u kojima pojedinani lanovi nisu optereeni viestrukim radnim ulogama na formalnom i neformalnom tritu rada, a u kojima su ene formalno zaposlene, one zapravo obavljaju dvostruki posao plaeni posao na tritu rada i neplaeni kuni posao. Podela rada u domainstvu predstavlja samo jednu sferu u kojoj se iskazuju rodni mikro odnosi moi. Drugo vano podruje tie se upravljanja budetom domainstva i donoenjem odluka o (re)distribuciji i potronji nansijskih sredstava.
Rodni odnosi u odluivanju o budetu domainstva

Istraivanjem o socio-ekonomskim strategijama domainstava prikupljeni su i podaci za ispitivanje odnosa moi u domainstvima koji se reektuju preko upravljanja kunim budetom. Podaci ne omoguuju potpuno uporedive analize sa uticajnim analizama Voglerove i Pala, ali pruaju osnovne uvide u ovaj aspekat rodnih odnosa u domainstvima u Srbiji. Istraivanjem su prikupljeni podaci o tri aspekta upravljanja novcem u domainstvu: meri u kojoj su novana sredstva domainstava u Srbiji centralizovana (prihodi svih lanova se slivaju u jednu kasu), operativnom rasporeivanju sredstava (svakodnevna potronja) i stratekom odluivanju o raspodeli novca (kao pokazatelju nansijske moi u domainstvu). Uporedni podaci za 2003. i 2007. godinu pokazuju blago opadanje uea posve centralizovanih budeta i odgovarajui porast delimino centralizovanih i nezavisnih budeta u domainstvima (tabela 36).
236
Tabela 36: Domainstva prema tipu kunog budeta, uporedni podaci za Srbiju 20032007.
Tip budeta Centralizovan Delimino centralizovan Nezavisni budeti Ukupno % domainstava 2003. 79.8 10.8 9.5 100 2007. 70.8 14.9 14.3 100
Centralizovan budet podrazumeva da zarade svih lanova domainstva idu u jednu zajedniku kasu. Delimino centralizovan budet podrazumeva da deo zarada svih lanova domainstva ide u zajedniku kasu, dok drugi deo lanovi zadravaju za linu potronju. Nezavisni budeti u domainstvu postoje u situaciji kada svaki lan koji ostvaruje prihode u potpunosti raspolae sopstvenim novcem, a postoji meusobni dogovor o tome ko plaa odreene trokove odravanja domainstva. Ipak, koncentracija zarada u jednu, zajedniku kasu ne znai da u svakom sluaju jedan akter upravlja nansijama domainstva. Naprotiv, vrlo je rasprostranjena praksa, uoena i u britanskom istraivanju, da izvrne funkcije i strateko upravljanje novcem budu u rukama razliitih lanova domainstva. Uporedni podaci pokazuju da je u oba posmatrana perioda, u veem broju domainstava izvrna uloga u rasporeivanju novca za svakodnevnu potronju u rukama ena (tabela 6), dok je strateko upravljanje novcem u veem broju domainstava u rukama mukaraca (tabela 7). Ipak, vano je uoiti da je izmeu dva talasa istraivanja dolo do male preraspodele moi u upravljanju novcem domainstva i to u pogledu stratekog odluivanja o budetu, gde je povean broj domainstava u kojima ene donose kljune odluke o raspodeli novca. Tabela 37: Izvrna uloga u rasporeivanju finansijskih sredstava, Srbija, 20032007.
Ko rasporeuje sredstva za svakodnevnu potronju ene Mukarci Nepoznato Ukupno % domainstava 2003. 46.2 35.8 18.0 100 2007. 50.0 34.1 15.9 100
237
Tabela 38: Strateko upravljanje finansijskim sredstvima, Srbija, 20032007.

Ko dri strateke odluke o budetu ene Mukarci Nepoznato Ukupno % domainstava 2003. 26.9 49.6 23.5 100 2007. 32.7 44.8 22.5 100
Naalost, podaci ne ukazuju na znaajniju pojavu pravog demokratskog budetiranja u kome lanovi zajedniki donose odluke o raspodeli i potronji novca. Britanski istraivai su uoili da su nansijski alokativni sistemi povezani sa nizom varijabli: poloajem lanova domainstva na tritu rada, ivotnim ciklusom domainstva, pripadnou socijalnoj klasi, obrazovanjem, kunom podelom rada, normativnim stavovima prema polnim ulogama i tipovima socijalizacije lanova. Takoe i visina prihoda se javila kao znaajna varijabla, jer u kategorijama najniih prihoda, uglavnom ene samostalno upravljaju novanim sredstvima, dok je u kategorijama visokih prihoda ta uloga ee pripisana mukarcima. Zdrueni budet i ravnopravno upravljanje novcem ee se javlja u domainstvima u kojima su oba partnera zaposlena sa punim radnim vremenom (Vogel, u Anderson et al., 1994: 241243)111. Analiza na uzorku iz Srbije pokazuje da se ne javljaju znaajne razlike u sistemima upravljanja novcem u zavisnosti od tipa socio-ekonomske strategije, te da ak i u domainstvima sa diversikovanom strategijom, u kojima su ene nosioci viestrukih radnih strategija, u veem broju sluajeva strateku kontrolu nad novcem imaju mukarci (mada se u ovoj kategoriji ipak znatno ee mogu nai domainstva u kojima strateku ulogu u raspolaganju novcem imaju ene). Razlike u tipovima nansijskih sistema u domainstvu ne javljaju se ni u pogledu klasno-slojne pripadnosti domainstva u svakom sloju u veini domainstava mukarci dre strateku kontrolu nad budetom, izuzev u marginalnoj klasi u kojoj su jednako zastupljena domainstva sa mukarcima, odnosno enama kao lanovima koji imaju strateku kontrolu nad budetom. Regresiona analiza pokazala je jo jau povezanost varijabli zaposlenosti ena i mukaraca i patrijarhalnih sistema vrednosti sa stratekim
111 Po uzoru na navedeno britansko istraivanje, Clarke je sproveo istraivanje u Rusiji i uoio da su ruska domainstva neosetljiva na promene u radnim strategijama, te da zadravaju centralizovane budete (Clarke, 2002), to je slino nalazu istraivanja na uzorku Srbije.
238
raspolaganjem novcem112, nego to je bio sluaj sa podelom rada u domainstvu. Ovoga puta sve tri nezavisne varijable113 pokazuju statistiki znaajnu povezanost sa stratekim upravljanjem novcem, pri emu najjau (negativnu) vezu ovoga puta ima zaposlenost mukarca114. Potom sledi uticaj patrijarhalnih vrednosnih stavova, a slabiju povezanost pokazuje varijabla zaposlenosti ena115. Pritom, zaposlenost mukaraca i patrijarhalne vrednosti su negativno povezane sa preputanjem stratekih odluka o novcu enama, dok zaposlenost ena pokazuje pozitivnu korelaciju. Istraivanje o socio-ekonomskom poloaju seoskih ena koje se nalaze u statusu pomauih lanova domainstava angaovanih u poljoprivredi, ukazalo je na posebno nepovoljan poloaj ovih ena u pogledu pristupa novcu u domainstvu. U domainstvima ovih ena tek u 17.7% sluajeva ene donose kljune odluke o rasporeivanju novca, dok mukarci to ine u 64.4% domainstava. Ovaj podatak ukazuje na znatno vei rodni jaz u odluivanju o novcu u seoskim poljoprivrednim i meovitim domainstvima. Stoga se postavlja pitanje kako u ovakvim uslovima ene dolaze do novca kada im je potreban za neke line potrebe? Gotovo polovina ena iz uzorka (47.8%) trai novac od mua, 33% ima sopstvene fondove iz kojih uzima novac za ovakve prilike, 10% uzima iz zajednike kase, dok ostale uzimaju novac od drugih ukuana (ee mukih nego enskih). ene koje su navele da imaju sopstveni fond za ovakve prilike, taj novac najee obezbeuju od prodaje poljoprivrednih proizvoda ili plaenim radom u drugim gazdinstvima. Istraivanje o ivotnim uslovima ena u Centralnoj Srbiji pokazalo je da 30% ena nema slobodan pristup kunom budetu, niti raspolae linim novcem, te kada imaju potrebu za novcem moraju da trae od drugih ukuana. U 80% sluajeva novac trae od supruga ili nevenanog partnera, a u 70% sluajeva dobiju novac kada zatrae. Ovakav pristup novcu je pokazatelj izrazito neuravnoteenih odnosa moi. Meu ovim enama nalazi se i 8% zaposlenih ena, koje pritom ostvaruju lini prihod. Ova nansijska zavisnost od partnera snano je povezana sa razliitim oblicima ekonomskog zlostavljanja i zapostavljanja ali i drugim formama porodinog nasilja nad enama (vie o tome u Babovi, Gini, Vukovi, 2010).
112 Zavisna varijabla denisana je kao dummy varijabla, pri emu su svi sluajevi u kojima ena donosi strateke odluke o budetu dobili vrednost 1 dok su ostali dobili vrednost 0. Zavisne varijable denisane su na isti nain kao kod modela linearne regresije u sluaju podele kunog rada (kao dummy varijable). Vrednost standardizovanog koecijenta beta iznosi .163. Koecijent beta za varijablu patrijarhalnosti iznosi .142, a za varijablu zaposlenosti ena .107.
113 114 115
239
2.3.4. Zakljuak
Pogled na mikro aspekte rodnih odnosa otkriva vano polje nejednakosti koje se javljaju u sferi kombinovanja i usklaivanja zaposlenosti sa porodinim odgovornostima, kao i podeli kunog rada, brige o lanovima porodice i odluivanju o nansijama domainstva. Rodne nejednakosti pokazuju varijacije izmeu tri navedena aspekta, izmeu posmatranih zemalja, a potom i izmeu drutvenih kategorija denisanih prema razliitim obelejima (starosti, obrazovanju, slojnoj pripadnosti i sl.). Meutim, slika o ovim aspektima dominantno je slika o nejednakostima, jer izuzev vee zaposlenosti ena sa porodinim obavezama u nekolicini evropskih drava, nejednakosti obeleavaju rodne odnose u svim posmatranim aspektima i u veini posmatranih drutava. Zaposlenost udatih ena i majki raste u veini posmatranih drutava, ali i dalje znaajno zaostaje za zaposlenou mukaraca istih porodinih karakteristika. Razlozi porasta zaposlenosti ena su viestruki i kreu se od ekonomskih pritisaka poveanih u uslovima post-industrijalizacije drutava, post-modernizacije sistema vrednosti ivotnih stilova, povlaenja drava blagostanja, poveanja uticaja ideologija rodne ravnopravnosti i jednakih ansi. Ipak, predoene analize ukazuju da ovo ukljuivanje ena u trite rada nije praeno odgovarajuim promenama u odnosima i procesima unutar domainstava. Istine radi, promene se registruju i unutar domainstava, ali ne prate tempo ukljuivanja ena u trite rada, pa se stoga ocenjuju kao procesi odloene ili usporene adaptacije. ene posvuda natproporcionalno obavljaju kune poslove, brinu o deci, starima, bolesnima i drugim lanovima domainstva kojima je potrebna posebna nega. U zemljama koje ne obezbeuju ponudu pristupanih usluga socijalne podrke, ene prilagoavaju svoj angaman na tritu rada porodinim potrebama, pa je njihova integrisanost u trite rada povrnija, a time i nadoknade za radni angaman manje, to ih i dalje odrava u odnosu ekonomske zavisnosti prema dominantnom hraniocu i ometa snanije rebalansiranje odnosa moi u porodici. U drutvima koje karakterie snanija ukljuenost udatih ena i majki u trite rada, problem se ispoljava u obliku dvostruke optereenosti (dual burden), jer mukarci ne kompenzuju na adekvatnom nivou njihov smanjeni kapacitet za obavljanje kunih poslova i brige o lanovima porodice, ali se ispoljava i kroz razliite forme frustracija, stresa, umora i nieg stepena zadovoljstva ivotom. Navedeni problemi prepoznati su kao izuzetno vani u drutvima EU, a unovije vreme sve vie i u Srbiji, usled ega su pokrenute brojne inicijative da se preko odgovarajuih politika, institucionalnih aranmana i konkretnih mera, podstaknu procesi uspostavljanja vee rodne jednakosti na svim nivoima. S obzirom na specine uzroke i aspekte rodnih ekonomskih nejedna240
kosti i ove inicijative obuhvataju vrlo razliite politike, koje emo upoznati u narednom poglavlju. Uporedni podaci iz istraivanja o ekonomskim strategijama domainstava pokazuju da je u periodu 20032007. dolo do blagih promena u podeli kunog rada i upravljanja nansijama domainstva. Promene su zabeleene u poveanom ukljuivanju mukaraca u pojedine vrste poslova odravanja domainstva, kao i veoj zastupljenosti domainstava u kojima ene upravljaju porodinim nansijama. Vrednosni obrasci pokazali su se kao kljune determinante razliitih oblika podele rada i odnosa moi zabeleenih preko odluivanja o nansijama domainstva, dok su se obrasci zaposlenosti mukaraca i ena pokazali kao manje znaajni. Ipak, uprkos uoenim promenama vano je istai da u oba posmatrana aspekta rodni odnosi u domainstvu i dalje ostaju obeleeni izrazito neravnopravnom podelom rada i odluivanja o budetu. Obaveze kunog rada preteno su u nadlenosti ena, dok je upravljanje nansijskim resursima domainstva preteno u rukama mukaraca. Ovakvi odnosi uspostavljaju se u kontekstu jo uvek prisutnih patrijarhalnih vrednosnih orijentacija koje deniu ta su to primerene muke i enske uloge.
241
3. MAPIRANJE POLITIKA
Mapiranje rodnih politika ve na prvom koraku suoava se sa ozbiljnim terminolokim, pojmovnim, konceptualnim, ideolokim i teorijskim tekoama. Na terminolokom nivou problem se javlja kod este naizmenine upotrebe termina ravnopravnost i jednakost u naem jeziku, ili u engleskom equality i equity. Na pojmovnom nivou tekou predstavlja to to se pojmu ravnopravnost esto sutinski pridaje znaenje jednakosti, a pojmu jednakost, bar implicitno niz znaenja koji se tiu socijalne pravde. Na dubljim nivoima, situacija je jo komplikovanija, jer se jednakost denie na veoma razliite naine. Naalost, ovde ne moemo ui u veoma vane i interesantne rasprave o pojmu jednakosti, koje su se 1970ih godina rasplamsale u krugovima politikih lozofa i prelile na sve oblasti drutvenih nauka, i koje upuuju na analizu irokog podruja interakcije izmeu ideja o drutvu i njegovog oblikovanja (Rawls, 1971; Sen, 1973; Dworkin, 1981a, b; Nozick, 1974). Meutim, vano je napomenuti da su u ovim raspravama pojam jednakosti i prava tesno povezani, ali nikako poistoveeni, te da dananji dominantan politiki diskurs na severo-zapadnoj hemisferi uglavnom svodi pojam jednakosti na pojam ravnopravnosti. Ukljuujui se u rasprave o jednakosti i socijalnoj pravdi, Amartja Sen (1992) je ukazao kako se zapravo klju denisanja jednakosti nalazi u odgovoru na pitanje jednakost u emu? Ako iz tog ugla posmatramo dominantan politiki diskurs na severozapadnoj hemisferi, moemo zakljuiti da je preovladalo shvatanje po kome, pojednostavljeno reeno, treba obezbediti jednakost u preduslovima a ne nuno i jednakost u ishodima. U tom smislu danas osnovne norme u politikama razvijenih drutava Zapada predstavljaju jednakost u ostvarivanju prava, jednakost u pristupu razliitim segmentima drutva, jednakost u tretmanu, ili jednakost u ansama i mogunostima (koje je sloenije jer podrazumeva itav niz prethodnih ali i drugih, pre svega, strukturnih, preduslova). Upravo ovo poslednje shvatanje blisko je Senovom shvatanju jednakosti. Meutim, drugo vano pitanje na koje savremene politike moraju da odgovore jeste i jednakost za koga? Odgovor na ovo pitanje gotovo da nije nita manje komplikovan, posebno s obzirom na trendove globalizacije, poveanih migracija i osobenosti nad-nacionalnih tvorevina, kao to je EU. Na nacionalnom nivou odgovor uglavnom glasi svih osoba sa statusom dravljanstva, bez obzira na njihove razliite socijalne i demografske karakteristike. U mnogim (ali ne svim) dravama EU odgovor ukljuuje i legalne imigrante
242
Mapiranje politika
koji su izjednaeni sa dravljanima u politikim i socijalnim pravima. Na nivou EU, pak, situacija je sloenija, poto je neka prava mogue ostvariti samo u nacionalnoj dravi (na primer, pravo na nadoknadu za nezaposlenost), a druga i na nivou EU (na primer, glasako pravo na izborima za evropski parlament). Meutim, veoma je vano naglasiti da se koncepti jednakosti i ravnopravnosti ne mogu svesti na ideju o pristupu pravima (ma koliko obuhvatno ona bila denisana). Oni obuhvataju i itav niz sistemskih, strukturnih i kulturnih preduslova na osnovu kojih se uspostavlja osnova za ostvarivanje rodne ravnopravnosti ili jednakosti. Pre nego to se pristupi mapiranju rodnih politika u EU i Srbiji, potrebno je napomenuti da je pitanje rodne ravnopravnosti postavljeno kao globalno pitanje. Globalni politiki proces unapreenja rodne ravnopravnosti pokrenule su UN, a prekretnicu je predstavljala etvrta svetska konferencija o enama, odrana u Pekingu 1995. godine. Na ovoj konferenciji usvojena je su Pekinka deklaracija i platforma za akciju za jednakost, razvoj i mir (u daljem tekstu Pekinka platforma). Ova platforma predstavlja osnovni strateki plan za osnaivanje ena, koji rearmie fundamentalne principe u pogledu ostvarivanja ljudskih prava ena i devojica, kao integralnog dela univerzalnih ljudskih prava116. Platforma predstavlja najiri okvir koji obavezuje drave lanice da razvijaju politike rodne ravnopravnosti u skladu sa ciljevima postavljenim na svetskom nivou. Na pekinkoj konferenciji denisano je i da e zvanini termin u UN biti rodna ravnopravnost (gender equality), a ne rodna jednakost (gender equity), zbog toga to ovaj poslednji termin podrazumeva i izvesnu interpretaciju socijalne pravde koja je utemeljena na tradiciji, obiajima, religiji i kulturi, a koje su najee na tetu ena (UN, Important Concepts Underlying Gender Mainstreaming). Prema shvatanju UN rodna ravnopravnost podrazumeva da prava, odgovornosti i anse pojedinaca ne zavise od toga da li su roeni kao mukarci ili ene. Ravnopravnost ne znai identinost unapreenje ravnopravnosti ne znai da e ene i mukarci postati isti (Ibid). Ravnopravnost ena i mukaraca ima kvantitativne i kvalitativne aspekte. Kvantitativni aspekti ukazuju na elju da se dostigne jednaka zastupljenost ena po principu ravnotee i pariteta, dok kvalitativni aspekti ukazuju na elju da se ostvari jednak, pravian uticaj na odreivanje razvojnih prioriteta i njihovih ishoda za ene i mukarce. Princip ravnopravnosti podrazumeva da se percepcijama, potrebama i prioritetima ena i mukaraca (koji mogu biti veoma razliiti s obzirom na njihove uloge i odgovornosti) da jednak znaaj u procesima planiranja i politikog odluivanja (Ibid).
116 Sprovoenje ciljeva denisanih Pekinkom platformom redovno se prati i do sada su odrane dva specijalna zasedanja Generalne skuptine UN, na kojima su sprovedene ocene napretka u ostvarivanju ciljeva (2000. i 2005. godine). U martu 2010. godine, na 54. zasedanju Komisije za status ena Ekonomsko socijalnog saveta UN, drave lanice podnele su najnovije izvetaje o napretku u ostvarivanju ciljeva postavljenih Pekinkom platfomom. Na ovom zasedanju Srbija je prvi put podnela izvetaj.
243
Pekinka platforma obuhvata 12 najvanijih tematskih oblasti za unapreenje poloaja ena: siromatvo; obrazovanje i obuku; zdravlje; nasilje nad enama; ratne sukobe; ene i ekonomiju; ene na poloajima moi i politikog odluivanja; institucionalne mehanizme za poboljanje poloaja ena; ljudska prava ena; medije; ivotnu sredinu; a posebna oblast se bavi poloajem devojica. Pekinkom platformom denisana su tri strateka cilja u oblasti institucionalnih mehanizama za poboljanje poloaja ena: 1. Uspostavljanje i jaanje nacionalnih mehanizama i drugih dravnih tela. 2. Integrisanje pitanja poboljanja poloaja ena u zakone, javne politike, programe i projekte. 3. Obezbeivanje odgovarajuih rodnih statistika i informacija potrebnih za planiranje i evaluaciju. Za unapreenje rodne ravnopravnosti i osnaivanje ena na svetskom nivou znaajna je i Konvencija za eliminaciju svih oblika diskriminacije nad enama (The Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination Against Women CEDAW). Usvojena je 1979. godine na Generalnoj skuptini UN i stupila je na snagu kao meunarodni sporazum 1981. godine. Ova konvencija esto se naziva i poveljom prava ena. Ona denie oblike diskriminacije nad enama i postavlja okvire za nacionalne akcije usmerene na otklanjanje ovih oblika diskriminacije, zbog ega predstavlja i platformu za akciju. Diskriminacija se denie kao svako razlikovanje, iskljuivanje ili spreavanje utemeljeno na polu, u politikom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom, graanskom ili drugom podruju (lan 1). Konvencija obezbeuje osnovu za ostvarivanje rodne jednakosti time to zagovara jednak pristup i jednake anse u politikom i javnom ivotu, ukljuujui i pravo glasa, obrazovanje, zdravlje i zaposlenost. Drave potpisnice se obavezuju da e preduzeti odgovarajue mere ukljuujui i zakone i posebne privremene mere, tako da omogue ostvarivanje prava i osnovnih sloboda ena. Pored Pekinke platforme i CEDAW konvencije, UN pridaju veliki znaaj pitanjima rodne ravnopravnosti u okviru milenijumskih ciljeva razvoja i koncepta humanog razvoja117. Ove globalne inicijative za unapreenje politika i
117 Dva od osam osnovnih milenijumskih ciljeva odnose se na pitanja rodne ravnopravnosti (opti cilj unapreenja rodne ravnopravnosti i cilj koji se odnosi na zdravlje majki), mada su razliiti aspekti rodne ravnopravnosti sadrani i u drugim milenijumskim ciljevima (smanjenju siromatva, ostvarivanju univerzalnog obrazovanja, unapreenju zdravlja dece, borbe protiv zaraznih bolesti, zatiti ivotne sredine i unapreenju globalnih partnerstava). U okviru praenja humanog razvoja, UN je dao i znaajan metodoloki doprinos denisanjem mera za rodne aspekte razvoja u vidu rodnog indeksa razvoja (gender-related development index GDI) i osnaivanje ena u vidu indeksa rodnog osnaivanja (gender empowerment index GEM).
244
Mapiranje politika
stanja rodne ravnopravnosti znaajne su, jer predstavljaju najiri okvir u skladu sa kojim se oblikuju specine politike rodne ravnopravnosti u EU, njenim dravama lanicama, kao i Srbiji.
3.1. Politike rodne ravnopravnosti u EU

Kada se analiziraju politike rodne ravnopravnosti u EU potrebno je uzeti u obzir dve poetne karakteristike. Prvo, politike rodne ravnopravnosti poivaju na predoenom shvatanju jednakosti, kao jednakosti u preduslovima (pristupu, ansama, tretmanu). Sa druge strane stanje u oblasti rodnih odnosa prati se preteno preko pokazatelja u ishodima (razliiti oblici nejednakosti), na osnovu ega se dalje reformiu politike koje treba da unaprede stanje rodne ravnopravnosti. Drugo, politike rodne ravnopravnosti su meusektorske politike jer je i pitanje rodnih nejednakosti problem koji obuhvata brojne dimenzije socijalnih poloaja i aktivnosti (usled ega je meusektorsko pitanje) i preseca druge linije diferencijacija kao to su klasa, rasa, etnicitet, starost, obrazovanje i sl. S obzirom da su u EU nadlenosti za razliite oblasti raspodeljene izmeu nivoa unije i nacionalnih drava, to su i ove politike, kao i institucionalni mehanizmi za njihovo oblikovanje i sprovoenje veoma sloeni. Stoga emo ovde prvo ukazati na opte politike rodne ravnopravnosti i institucionalni okvir u kome se one formuliu i sprovode, da bismo posebnu panju usmerili na politike od znaaja za eliminisanje ekonomskih rodnih nejednakosti, a na kraju i na njihove ocene.
3.1.1. Zakonski i institucionalni okvir za rodnu ravnopravnost

U zvaninom politikom diskursu EU, rodna ravnopravnost (gender equality) predstavlja koncept koji znai da sva ljudska bia imaju slobodu da razvijaju line sposobnosti i prave izbore bez ogranienja nametnutih strogim rodnim ulogama; da se razliito ponaanje, elje i potrebe ena i mukaraca u jednakoj meri uzimaju u obzir, vrednuju i podravaju (EC, 1998). Rodna jednakost (gender equity) predstavlja pravian odnos na osnovu roda, koji podrazumeva jednak tretman ili tretman koji je razliit, ali koji se smatra jednakim u smislu prava, benecija, obaveza i mogunosti (Ibid)118. Ugovori na osnovu kojih se konstituie i razvija EU predstavljaju primarno zakonodavstvo. Na osnovu njih se donose sekundarna zakonsko-pravna akta kojima se regulie ivot u EU. Ta akta obuhvataju uglavnom propise, di118 Prevod na srpski: Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, 2004.
245
rektive i preporuke. Ona se donose u institucionalnom trouglu EU koji ine: Savet Evrope (koji predstavlja nacionalne vlade), Evropski parlament (koji predstavlja graane) i Evropska komisija (telo nezavisno od EU vlada koje zastupa kolektivni evropski interes). Politika jednakog tretmana ena i mukaraca utemeljena je jo Ugovorom iz Rima, potpisanim 1957. godine, kada je lanom 119 naglaen princip jednake plaenosti za rad ena i mukaraca. Kasnije je princip jednake plaenosti za rad kodikovan i u obliku direktive119 (75/117), a princip jednakog tretmana proiren tako da obuhvati i oblasti zapoljavanja, obuke za rad, unapreenja i radnih uslova (direktiva 76/207, dopunjena direktivnom 2002/73), jednak tretman u aktivnosti, ukljuujui i poljoprivredu i samozposlenost (86/613), obavezno socijalno osiguranje (79/7), obavezno osiguranje na radu (direktiva 86/378, dopunjena direktivom 96/97), jednak pristup ena i mukaraca robama i uslugama (2004/113), kao i oblasti regulisanja porodiljskog i roditeljskog odsustva (direktive 92/85, 96/34). U 2006. godini usvojena je i integralna direktivna koja objedinjuje prethodne (takozvana pretopljena recast direktiva 2006/54) i nastoji da ih pojasni i meusobno povee (EC, 2009). Ove direktive predstavljaju temelj EU zakona o rodnoj ravnopravnosti, a njihova detaljnija interpretacija est je zadatak Evropskog suda pravde. Ovaj zakonski okvir sadri nekoliko kljunih koncepata: diskriminaciju, pozitivnu akciju i uznemiravanje. Direktna rodna diskriminacija se denie kao situacija u kojoj je jedna osoba tretirana na manje povoljan nain od druge osobe na temelju pola. Ovaj oblik diskriminacije je zabranjen, osim u izuzetnim opravdanim situacijama kada je pol osobe odluujui faktor za obavljanje datog posla (kao u sluaju muke uloge na lmu). Indirektna rodna diskriminacija se denie kao naizgled neutralna primena kriterijuma ili prakse koja sutinski dovodi u nepovoljniji poloaj osobu jednog pola u poreenju sa osobom drugog pola. Na primer, manje povoljan tretman zaposlenih na odreeno vreme se esto smatra indirektnom diskriminacijom ena, s obzirom da ene ine veinu zaposlenih u ovoj kategoriji. Za razliku od sluaja direktne diskriminacije, mogunosti opravdavanja razliitog tretmana su mnogo ire u sluajevima indirektne diskriminacije. Navoenje na diskriminaciju takoe je zabranjeno ovim zakonom, zbog ega se u sluaju oglaavanja radnih mesta koje favorizuje osobe jednog pola i agencija za zapoljavanje smatra jednako odgovornom, kao i poslodavac koji je takvo oglaavanje naloio. Pozitivna akcija denisana je kao skup posebnih mera kojima se obezbeuje relativna prednost pojedinaca ili grupa u cilju eliminisanja podzastupljenosti te grupe u odreenim oblastima drutvenog ivota ili posebnim programima. Poput
119 Direktive imaju ulogu obavezujuih zakona, za razliku od nekih formi propisa i preporuka koje imaju ulogu da preporue i podstaknu, ali ne obavezuju drave lanice da moraju kodikovati u zakonima date predloge.
246
Mapiranje politika
indirektne diskriminacije, pozitivna akcija uzima u obzir svakodnevnu drutvenu stvarnost, ali ide i korak dalje, jer umesto da se usmerava na otklanjanje prepreka, proizvodi akcije koje direktno treba da utiu na promene u karakteristikama i participaciji grupa denisanih na osnovu rodne pripadnosti. Uznemiravanje na temelju pola i seksualno uznemiravanje, poistoveeni su sa rodnom diskriminacijom i eksplicitno su zabranjeni (i ne mogu se pravdati kao u specinim sluajevima direktne diskriminacije). Uznemiravanje se denie kao neprihvatljivo ponaanje u vezi sa polom jedne osobe iji je cilj da narui dostojanstvo te osobe i da kreira neprijateljsko, uvredljivo, poniavajue ili agresivno okruenje. Seksualno uznemiravanje se denie kao bilo koji oblik nepoeljnog verbalnog, neverbalnog ili zikog ponaanja seksualne prirode, usmerenog na naruavanje dostojanstva osobe i stvaranja neprijateljskog, uvredljivog, poniavajueg ili agresivnog okruenja (EC, 2009: 5). Posebnim aspektima evropskog zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji se tiu regulacija u oblasti ekonomske participacije i odnosa, bie posveena panja neto kasnije kada se bude raspravljalo o specinim politikama usmerenim na otklanjanje ekonomskih rodnih nejednakosti. Ovde je potrebno na kratko obratiti panju na institucionalni okvir u EU, preko koga se oblikuju, koordiniraju i sprovode zakoni i politike rodne ravnopravnosti. U oblasti rodne ravnopravnosti postoji itav niz institucija na nivou EU. U okviru Evropske komisije deluje Grupa komesara za osnovna prava, antidiskriminaciju i jednake anse koja ima mandat da oblikuje politike i obezbedi koherentnost aktivnosti Evropske komisije u oblasti osnovnih ljudskih prava, anti-diskriminacije i jednakih ansi, kao i integracije manjinskih grupa, kako bi se osigurala rodna ravnopravnost. Meuresorna grupa za rodnu ravnopravnost, formirana je 1995. godine i okuplja predstavnike svih Uprava Evropske komisije. Njen glavni zadatak je da obezbedi da se pitanja rodne ravnopravnosti na adekvatan nain ukljue u sve relevantne resorne politike (gender mainstreaming), kao i da koordinira sve aktivnosti vezane za rodnu ravnopravnost planirane za datu godinu, a u okviru nadlenosti Evropske komisije. Jedinica Jednakost izmeu mukaraca i ena u okviru Uprave za zapoljavanje, socijalna pitanja i jednake anse, promovie irom EU integralni pristup pitanjima rodne ravnopravnosti, ukljuujui i rodni meinstriming, kao i specine politike mere. Jedinica Jednakost, akcija protiv diskriminacije: zakonska pitanja dopunjuje aktivnosti prethodne i prati da li su postojee inicijative u skladu sa direktivama o rodnoj ravnopravnosti. Savetodavni komitet za jednake anse ena i mukaraca pomae Evropskoj komisiji u formulisanju i sprovoenju aktivnosti usmerenih na unapreenje rodne ravnopravnosti. ine ga predstavnici drava lanica iz odgovarajuih ministarstava i tela u ijoj se nadlenosti nalazi politika rodne ravnopravnosti na nacionalnom nivou,
247
kao i predstavnici poslodavaca i zaposlenih iz organizacija na EU nivou, zatim, predstavnika evropskih nevladinih organizacija i meunarodnih i strunih organizacija kao posmatraa. Visoka grupa za rodni meinstriming predstavlja neformalnu grupu predstavnika drava lanica na visokom nivou, odgovornih za planiranje rodnih politika na nacionalnom nivou. Ova grupa predstavlja forum za planiranje stratekih aktivnosti u vezi sa ostvarivanjem ciljeva iz Pekinke platforme, ukljuujui i razvoj indikatora. Istovremeno pomae Evropskoj komisiji u pripremanju izvetaja o rodnoj ravnopravnosti koji se podnosi Evropskom savetu. Evropski institut za rodnu ravnopravnost je jo uvek u fazi konstituisanja, a njegov zadatak je da obezbedi tehniku podrku komisiji i dravama lanicama u unapreenju politika rodne ravnopravnosti. Komitet za prava ena i rodnu ravnopravnost pri Evropskom parlamentu je odgovoran za denisanje, unapreenje i zatitu prava ena u EU. Visoka grupa za rodnu ravnopravnost Evropskog parlamenta zaduena je za nadzor nad svim aktima koje donosi parlament i ocenu njihove usklaenosti sa direktivama o rodnoj ravnopravnosti. Na nacionalnom nivou, lanovi ugovora i direktive moraju se sprovoditi. To znai, da se zakonski propisi moraju preneti sa EU nivoa u nacionalne zakone i politike. U poetku, ovaj proces se u oblasti rodne ravnopravnosti odvijao primarno preko dodavanja amandmana na postojee zakone, poput Zakona o radu, socijalnom osiguranju, i sl. Pojedine drave (Maarska, Slovaka, vedska, Velika Britanija) donele su i jedinstvene zakone o rodnoj ravnopravnosti, a u novije vreme jednak tretman ena i mukaraca inkorporisan je u optim anti-diskriminacijskim zakonima, koji reguliu i druge forme diskriminacije (prema rasi, etnicitetu, invaliditetu i td.). U pojedinim zemljama princip rodne ravnopravnosti sadran je i u Ustavu (na primer u Grkoj, Nemakoj, Portugalu i paniji). Dakle, osnovni zajedniki ciljevi i smernice za akcije usmerene na ostvarivanje ovih ciljeva deniu se na nivou EU, a potom sprovode kroz odgovarajue zakone i politike na nacionalnom nivou. Stoga je vano sagledati i kakvi su institucionalni kapaciteti rodne ravnopravnosti na nacionalnom nivou drava lanica. Pregled stanja u pogledu razvijenosti insitucionalnih kapaciteta i osnovnih nacionalnih stratekih planova za unapreenje rodne ravnopravnosti predoeni su u izvetaju EU pripremljenom za petnaestogodinjicu usvajanja Pekinke platforme za akciju, a u okviru redovnog petogodinjeg ciklusa podnoenja izvetaja (EU, 2009). Izvetaj je pripremila vedska za vreme predsedavanja EU, a stanje u pogledu institucionalnog okvira praeno je na osnovu tri indikatora: 1. Postojanje tela nadlenog za pitanja rodne ravnopravnosti na najviem dravnom nivou, kao to je kabinet ministra. Ovo telo treba
248
Mapiranje politika
da ima jasno denisan mandat, adekvatne resurse, sposobnost da utie na politiku, da formulie i revidira zakone i obezbeuje obuke osoblja. Vlada treba da ustanovi procedure koje omoguavaju ovom najviem telu da prikuplja informacije o najrazliitijim politikama u ranoj fazi njihovog kreiranja i da doprinosi formulisanju tih politika. 2. Posveenost vlade unapreenju rodne ravnopravnosti merena je preko rasporeivanja sredstava najviem dravnom telu za rodnu ravnopravnost. 3. Rodni meinstriming je ocenjivan na osnovu evaluacija koje sprovode nacionalne vlade u pogledu efekata razliith zakona i politika na stanje rodne ravnopravnosti. Pokazatelj za to je i postojanje meuresornih struktura ija je funkcija da brinu o ukljuenosti rodnih pitanja u razliite resorne politike. Jedan od pokazatelja za ovu dimenziju je i primena rodno osetljivog budetiranja. U izvetaju vedskog predsednitva navodi se da su sve drave lanice imale dravno telo za rodnu ravnopravnost na najviem nivou, a ta tela su imala iroka ovlaenja. Jedino je Grka imala savet sa prilino slabim resursima i nejasnim statusom u poreenju sa vladinim telima. Glavni zadatak vladinih tela za rodnu ravnopravnost je analiza politika, formulisanje politika za vladu, unapreenje implementacije dravnih politika i praenje reformi, zakona i sl. Informisanje i obuke takoe su bile vane aktivnosti ovih tela. Primeena je razlika izmeu dve vrste angamana ovih tela u dravama lanicama. Na jednoj strani, ova tela su ukljuena u pripremu i sprovoenje zakona i politika, u drugom sluaju, vie su ograniena na sprovoenje mera i diseminaciju informacija. Drave u kojima je ovakvo telo nedavno osnovano, uglavnom karakteriu slabi kapaciteti (na primer u Bugarskoj, Poljskoj i Rumuniji). Kada su u pitanju osnovni nacionalni strateki dokumenti za unapreenje rodne ravnopravnosti, konstatovano je da veina drava lanica ima u nekom obliku krovni akcioni plan. Ovakve opte strateke dokumente nije imalo 8 drava (Austrija, Estonija, Nemaka, Grka, Italija, Maarska, Malta i Poljska). Sve drave lanice imaju zakone koji reguliu pitanja jednake vrednosti svih graana i zakone protiv diskriminacije, kao i nezavisna tela za zatitu principa jednakog tretmana. Na kraju, uoeno je da se rodni meinstriming javlja u svim dravama lanicama u nekom od oblika, s tim to se razlike javljaju u stepenu i obuhvatu ukljuivanja rodne perspektive u razliite politike, kao i u upotrebi razliitih tehnika rodnog meinstriminga. Takoe, razlike izmeu drava lanica javljaju se i u pogledu toga koliko je civilni sektor ukljuen u analize, oblikovanje i sprovoenje politika usmerenih na unapreenje rodne ravnopravnosti.
249
3.1.2. Politike rodne ravnopravnosti od znaaja za otklanjanje ekonomskih rodnih nejednakosti

Uobiajeno je da se razlikuju tri faze u razvoju evropskih politika rodne ravnopravnosti: politika jednakog tretmana, politika pozitivne akcije i savremeni, takozvani, rodni meinstriming (gender mainstreaming) (Walby, 1997, Crompton, 2000). Principi jednakog tretmana poivaju na liberalnim teorijama ravnopravnosti i graanskih prava. Naglasak je na pojedincima koji treba da budu izloeni jednakom tretmanu pri zapoljavanju i osnovnim uslovima rada, ali sami ishodi njihovog radnog angamana ne moraju biti jednaki. Feministike kritike upozorile su da su politike jednakog tretmana nedovoljno osetljive za izrazite rodne nejednakosti ne samo na tritu rada, ve i u oblasti podele porodinih odgovornosti, zbog ega nisu dovele do veih promena u nejednakostima izmeu ena i mukaraca. Stoga su tokom 1980ih i 1990ih godina u veem broju zemalja tadanjeg prostora Evropske zajednice, a potom i Unije, razvijene politike pozitivne akcije. Ove politike ponikle su na seriji ocena da je za vee promene potrebna i odlunija akcija. To je podrazumevalo oblikovanje posebnih mera usmerenih na ene u cilju eliminisanja ili spreavanja diskriminacije, ili njihovog osnaivanja kako bi se na ravnopravnijoj osnovi mogle takmiiti na tritu rada. Ove mere predviale su i pojedine oblike pozitivne diskriminacije, kako bi se neposrednije uticalo na promene stavova poslodavaca, ali i promene struktura (preko promene proporcije ena na odreenim radnim mestima, mestima odluivanja i sl.). Neoliberalni kritiari su ukazali da politike pozitivne akcije proizvode nove nejednakosti poto naruavaju princip jednakog tretmana i upliu se u mehanizme slobodnog trita rada. Drugi udar kritika doao je iz pravca graanskog univerzalizma (kao u sluaju Francuske), a trei iz pravca pojedinih feministikih orijentacija koje su isticale da ove politike zapravo ne naputaju teren tradicionalnog shvatanja o rodnoj podeli rada i ulozi ena, pa se ene pretvaraju u kolektivne klijente socijalnih usluga, stigmatizuju kao drutveni akteri kojima je potrebna pomo, a time i reprodukuju stereotipi i nejednakosti (Crompton, 2000). Najnoviju, aktuelnu fazu rodnih politika obeleava integrisanje rodnih aspekata u sve relevantne javne politike. Ova politika oznaena je engleskom sintagmom gender mainstreaming, koja se ne moe lako prevesti na na jezik (pa i na veinu drugih), zbog ega e ovde biti korien (grubi) termin rodni meinstriming. Ovaj oblik politike rodne ravnopravnosti postao je veoma uticajan nakon pekinke konferencije. Usvojila ga je Evropska komisija 1996. godine, sa namerom da inkorporira politiku jednakih ansi za ene i mukarce u sve politike Unije. Naglasak promena premeten je sa ena na institucije i strukture, sa namerom da se otklone sistemski i strukturni uzroci rodnih nejednakosti. Rodni meinstriming denisan je u EU kao (re)organizacija, unapreenje, razvoj i evaluacija politikih procesa na nain koji integrie
250
Mapiranje politika
principe rodne ravnopravnosti u sve politike, na svim nivoima i u svim fazama, od strane aktera koji su ukljueni u politiko odluivanje (EC, 1996). Dakle, rodna ravnopravnost je politiki cilj, a rodni meinstriming politiko sredstvo da se taj cilj ostvari. Izbor ovog sredstva proistekao je iz stava da se napori usmereni na unapreenje rodne ravnopravnosti ne smeju ograniiti samo na primene zakona, mera i politika, ve u njih moraju sutinski biti utkane od samog poetka. To je istovremeno znailo da se percepcije o znaaju rodne ravnopravnosti moraju podii na vii nivo kod svih uesnika u donoenju i sprovoenju politika, pa je podrazumevalo i njihovu drugaiju posveenost aktivnostima usmerenim na eleminisanje rodnih nejednakosti. Evropska komisija usvojila je 2006. godine Plan za ostvarivanje jednakosti izmeu ena i mukaraca (Roadmap for Equality between Women and Men 20062010). U ovom stratekom dokumentu izdvojeno je est prioritetnih oblasti za aktivnosti EU usmerene na unapreenje rodne ravnopravnosti: jednaka ekonomska nezavisnost ena i mukaraca; usklaivanje privatnog i profesionalnog ivota (reconciliation of private and professional life); jednaka zastupljenost u odluivanju; otklanjanje svih oblika rodno utemeljenog nasilja; eliminacija rodnih stereotipa; promocija rodne jednakosti u spoljnim i politikama razvoja (EU, 2009: 13). U svakoj od navedenih oblasti denisani su prioritetni ciljevi i akcije. Ovi ciljevi su tesno povezani sa 12 kljunih oblasti Pekinke platforme za akciju. Evropski savet usvojio je iste godine i Evropski pakt za rodnu ravnopravnost, u skladu sa Planom za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Na taj nain sve drave lanice iskazale su spremnost da formuliu i sprovode politike usmerene na unapreenje rodne ravnopravnosti. Na zahtev Evropskog saveta, komisija podnosi godinje izvetaje o napretku u oblasti unapreenja rodne ravnopravnosti. Ovi godinji izvetaji publikuju se pod naslovom Izvetaji o jednakosti izmeu ena i mukaraca. Kljune politike usmerene na unapreenje rodne ravnopravnosti u ekonomskim aspektima obuhvataju pojedine politike iz oblasti makroekonomije, politike zapoljavanja, razliite socijalne politike, politiku razvoja nauke i istraivanja, dok su drugi aspekti rodnih ekonomskih nejednakosti (imovinske nejednakosti, pristup resursima) znatno manje zastupljeni. Evropska komisija je razvila i razliita sredstva za procenu uticaja ovih politika, unapredila specine statistike i razvila nove indikatore za praenje stanja u oblastima politikih intervencija.
Rodno budetiranje
Reforma propisa o Evropskim strukturnim fondovima za period 2000 2006. godine otvorila je mogunost da se u funkcionisanje ovih fondova integrie rodna perspektiva. Ovi fondovi su glavni izvor nansiranja podrke za
251
reforme na regionalnom i lokalnom nivou ekonomskog razvoja i integracije trita rada. Novim pravilima postavljeni su zahtevi da aktivnosti koje se nansiraju iz ovih fondova treba da doprinesu otklanjanju rodnih nejednakosti; da u telima za nadzor ovih fondova treba da bude angaovan jednak broj ena i mukaraca; da kljuni indikatori za praenje treba da budu deagregirani prema polu; da treba da se sprovodi ex ante120 evaluacija efekata na rodnu ravnopravnost; da jednake anse treba da predstavljaju jedan od kriterijuma za utvrivanje nivoa nansijskog doprinosa EU i raspodele sredstava iz fondova izmeu regiona i drava lanica (Elson, 2003). Rodno budetiranje predstavlja jednu od najvanijih oblasti makroekonomskih politika, sa stanovita rodne ravnopravnosti, zato to dodeljivanje sredstava odreuje i ekonomski potencijal pojedinih oblasti drutva da bolje funkcioniu i da se razvijaju. Rodno budetiranje ne znai da se denie odvojen budet za ene, ve da se denisanje budeta osloni na analizu javnih trokova i metoda ostvarivanja javnih prihoda sa stanovita njihovog efekta na ene i devojice u poreenju sa mukarcima i deacima. Kao kljuno pitanje postavlja se: koji e efekat imati data skalna mera na rodnu jednakost, odnosno da li e doprineti poveanju, smanjenju rodnih nejednakosti ili biti bez uticaja na njih? Rodno budetiranje takoe ne podrazumeva da u svakoj oblasti treba rasporediti jednaka sredstva za ene i mukarce. Oni imaju razliite potrebe, o emu se mora voditi rauna prilikom raspodele sredstava (kao, na primer, u sluaju zdravstvenih usluga za trudnice i porodilje). Osim toga, veliki deo javnih trokova odlazi na javna dobra koja se ne rasporeuju samo na pojedince (ulino svetlo koriste i ene i mukarci). Meutim i u oblasti infrastrukturnih investicija postavlja se pitanje da li ene i mukarci u tom pogledu imaju razliite prioritete i ukoliko imaju, da li se prioritetima enske populacije daje jednak znaaj kao i prioritetima muke populacije? Slino je i sa porezima. Rodno osetljiva poreska politika ne znai da prihod od poreza treba da bude ostvaren pola od mukaraca a pola od ena. Vei udeo nacionalnog dohotka ostvaruju mukarci, pa bi princip pravinosti sugerisao da mukarci treba da plate i vei deo poreza, posebno zato to ene doprinose vie nego mukarci reproduktivnom radu. Umesto toga, kljuni princip rodno osetljive poreske politike podrazumeva da poreski sistem ne treba da bude utemeljen na propisima koji reprodukuju zavisnost ena od mukaraca (Elson, 2003). Rodno budetiranje se moe sprovoditi na razliitim administrativnim nivoima: nacionalnom, regionalnom ili lokalnom. Pokazuje se da kad su ishodi oblikovanja politika bolji kada su u proces analiza i pripreme budeta ukljueni razliiti drutveni akteri. Rodno osetljivo buetiranje se najbolje sprovodi
120 To je metod kojim se posledice odreenih mera i aktivnosti procenjuju unapred, pre nego to su sprovedene.
252
Mapiranje politika
kad su procedure budetiranja demokratine, i kada se obezbedi vie prostora za iskazivanje interesa ena. Ono se moe sprovesti na nivou celog budeta (to je relativno redak sluaj), ili na nivou odabranih sektora i programa. Moe ukljuiti trokove novih programa, biti usmereno na pojedine vrste prihoda, promena u poreskom sistemu ili pokrenuti nove zakone. Struktura budeta se moe prikazati na razliite naine. Tako linijska (trokovi na plate, putovanja, opremu, prostor i sl.), funkcionalna (trokovi na velike funkcionalne oblasti poput vojske, policije, obrazovanje, zdravlje i sl.) i administrativna klasikacija (prema institucijama odgovornim za upravljanje fondovima), mogu sluiti prvenstveno za kontrolu, kako bi se trokovi odravali unutar zakonskih granica. Ekonomska klasikacija (nansijske aktivnosti prema ekonomskoj funkciji kao to su tekui trokovi i prihodi, subvencije, transferi, kamate i sl.), slui da se proceni uticaj na makroekonomiju. Programske (trokovi na programe kao skupove aktivnosti usmerenih na iste ciljeve) i teritorijalne klasikacije (prihodi i trokovi geografskih oblasti) su pogodni za analizu uticaja budetskih raspodela na regionalne nejednakosti. Inicijative rodnog budetiranja mogu se vremenski smestiti u neku od faza: planiranja ciljeva, procene efekata raspodele nansijskih sredstava kako bi se ti ciljevi ostvarili, kontrole u cilju identikovanja neusklaenosti, ocena u kojoj meri su ciljevi ostvareni i sl. (Ibid). Neke budetske alokacije sredstava lako je pratiti sa stanovita rodnih efekata (na primer sredstva za sigurne kue, za obuke o rodnoj ravnopravnosti dravnih slubenika i sl.). Meutim, trokovi na ovakve aktivnosti ine samo mali deo ukupnog budeta. U Francuskoj se, recimo procenjuje, da na ove aktivnosti odlazi oko 40 miliona evra, dok je nacionalni budet iznosio 260 milijardi evra u istoj godini. Zbog toga se smatra vanim da se rodna analiza budeta sprovede na nivou celog budeta. Okvir 2: Primer rodne analize budeta: Velika Britanija New Deal programi za nezaposlene u Velikoj Britaniji predstavljaju aktivne mere zapoljavanja iji je cilj da povea zaposlenost osoba radnog uzrasta. Podaci ministarstva obrazovanja i zapoljavanja pokazali su da ene ine samo 27% korisnika ovih programa namenjenim mladima, a samo 16% meu korisnicima programa za dugorono nezaposlene. U 2000. godini, meu uesnicima ovih programa namenjenim samohranim roditeljima, ene su inile 95%. Meutim, analiza je pokazala da 57% sredstava namenjenih new deal programima odlazi na programe za mlade, 23% odlazi na programe za dugorono nezaposlene, a samo% na programe za samohrane roditelje.
Izvor: Rake, 2000.
253
Uprkos deklarativnoj spremnosti da se principi rodne ravnopravnosti integriu u sve oblasti politika i programe, u veini EU zemalja, pojedine oblasti ostaju prilino zatvorene za primenu rodnog meinstriminga. To su uglavnom oblasti nansija, trita kapitala, saobraaja i sl. Veronik Degraf (nav. prema Elson, 2003), primeuje da se pitanja rodne ravnopravnosti spremnije prihvataju u oblastima mekih politika, kao to su politike razvoja ljudskih resursa, nego u oblastima vrstih politika, koje dobijaju i najveu nansijsku podrku.
Politike zapoljavanja
Politike zapoljavanja predstavljaju jednu od centralnih oblasti javnih politika od znaaja za smanjenje nejednakosti u sferi rada. U evropskom zakonskom okviru o rodnoj ravnopravnosti, sadran je veliki broj osnovnih principa u pogledu zapoljavanja, unapreenja na radnom mestu, pristupa programima obuke za rad i radnim uslovima, ukljuujui i uslove otputanja. Evropske regulacije prenete su u nacionalna zakonodavstva najee preko opteg zakona o rodnoj ravnopravnosti, kao i preko amandmana na zakone o radu. Vaan strateki politiki dokument u ovoj oblasti predstavlja Evropska strategija zapoljavanja, koja je denisana jo 1997. godine Ugovorom iz Amsterdama. Neto kasnije, iste godine, na zasedanju u Luksemburgu, dogovoreno je da drave lanice treba da uspostave snanu koordinaciju u oblasti politika zapoljavanja, kako bi se poveala ukupna zaposlenost na podruju EU i to u odrivom obliku. Usklaivanje nacionalnih politika zapoljavanja poelo je da se ostvaruje kroz Otvorenu metodu koordinacije. Taj proces je denisan kao ciklus koji obuhvata sledee kljune faze (na godinjem nivou): Savet usvaja Smernice zapoljavanja, drave lanice odgovaraju na te smernice izradom Nacionalnih akcionih planova (NAP), njih potom analiziraju Komisija i Savet u Zajednikim izvetajima o zapoljavanju; na osnovu te analize, Komisija donosi preporuke o promeni Smernica za zapoljavanje, a na osnovu ovih preporuka, Savet revidira smernice, sa nacionalno specinim preporukama. U vezi sa jednakim ansama ena i mukaraca u oblasti zapoljavanja, u prvom ciklusu denisane su etiri smernice: usklaivanje porodinog i profesionalnog ivota, olakavanje povratka na posao, otklanjanje razliitih oblika rodnog jaza i integracija osoba sa invaliditetom (EC, 2007). Ve nakon prvog ciklusa broj smernica je povean na 22. Ve 2000. godine usvojena je i kljuna razvojna strategija za EU do 2010. godine Lisabonska strategija. Nakon srednjorone evaluacije strategije i ocene nedovoljne ekasnosti u ostvarivanju njenih ciljeva, strategija je revidirana 2005. godine, a vei naglasak je stavljen na ekonomski rast i zaposlenost, zbog ega je postala poznata kao Strategija rasta i poslova (Strate254
Mapiranje politika
gy of growth and jobs). Poveanje zaposlenosti ena predstavlja jedan od tri kljuna cilja u okviru komponente strategije koja se odnosi na zaposlenost. Predvieno je da do 2010. godine stopa zaposlenosti ena dostigne 60% za celu EU, to, kako smo videli iz poglavlja o nejednakostima na tritu rada, nije ostvareno. Na osnovu strategije sainjene su smernice za oblast zapoljavanja kojima se promovie rodni meinstriming u politikama zapoljavanja, ali se ukazuje i na specine intervencije kojima treba unaprediti rodnu jednakost na tritu rada. Izmeu ostalog, istie se da u okviru nacionalnih politika treba promovisati pristup radu sa stanovita ivotnih ciklusa, i to posebno preko poveanja participacije ena u radnoj snazi i smanjenja rodnog jaza u zaposlenosti, nezaposlenosti i plaenosti, kao i preko politika i mera koje vode boljoj usklaenosti porodinog i profesionalnog ivota, ukljuujui pristupanije usluge za brigu deci i dugim lanovima porodice kojima je ova briga potrebna (EU, 2009). Odreeni su i ciljevi za unapreenje brige o deci, tako to je predvieno da do isteka decenije 90% dece uzrasta od 3 godine pa do uzrasta za obavezno kolovanje, treba da budu obuhvaena predkolskim ustanovama za brigu o deci, dok bar 33% dece uzrasta do 3 godine treba da bude ukljueno u ove ustanove. Iako evropska strategija rasta i zaposlenosti prepoznaje znaaj pitanja rodne ravnopravnosti, u pregledu postignua sprovedenom 2006. godine konstatuje se da su Nacionalni reformski programi iz 2005. i 2006. godine samo parcijalno primenili rodni meinstriming, te da posveenost poveanju zaposlenosti ena opada (EC, 2007). Uoena tendencija obrazlae se uklanjanjem specinih rodnih smernica iz smernica evropske strategije zapoljavanja. U istom izvetaju se ocenjuje da su EU politike i zakoni u oblasti rodne ravnopravnosti predstavljale veliki podsticaj za razvoj nacionalnih politika usmerenih na unapreenje rodne ravnopravnosti u oblasti zapoljavanja. Kao primer se navodi Grka, u kojoj su na osnovu EU smernica uinjeni znaajni pomaci, ali i mnoge nove lanice, kojima je politiki okvir EU obezbedio direktan podsticaj da se formuliu rodno osetljive politike zapoljavanja. Politike pune zaposlenosti su prisutne meu starim i novim lanicama EU. Meutim, u ovim politikama naglaavaju se razliiti preduslovi, odnosno putevi za postizanje pune zaposlenosti. U pojedinim dravama naglasak je na obrazovanju, obuci i poveanoj zapoljivosti (kao recimo u Slovakoj i Portugalu), dok je u drugim zemljama vei naglasak stavljen na mere kojima se podstie ukljuivanje u trite rada i aktivnija potraga za zaposlenjem. Ovakvim merama pre svega se vri pritisak na korisnike razliitih oblika socijalne zatite, esto i pod pretnjom da e im socijalna podrka biti uskraena ukoliko ne pokau veu spremnost da se zaposle. Ove mere registruju se u Danskoj (pre svega su usmerene na imigrantsku populaciju), Holandiji (preteno su usmerene na samohrane roditelje) i u Velikoj Britaniji (usmerene su pre svega
255
na korisnike nadoknade za nezaposlenost, ali i samohrane roditelje i druge korisnike socijalne pomoi). Letonija, Litvanija i Slovaka naglasak stavljaju na prostornu pokretljivost radne snage, prema centrima sa veom potranjom za radnom snagom, mada problemi na tritu nekretnina umanjuju efektivnost ovih politika. Prepoznaju se i usmerenosti na stvaranje novih radnih mesta (Francuska, panija, Nemaka i Austrija121), ili na legalizaciju rada koji se sada odvija u neformalnoj ekonomiji (Malta, panija i Italija) (Rubery, et al, 2006). Aktivne mere zapoljavanja predstavljaju vanu komponentu politika zapoljavanja. One predstavljaju javne intervencije u trite rada sa ciljem da se grupe suoene sa tekoama u zapoljavanju na razliite naine podre i potpomognu u procesu zapoljavanja. One imaju za cilj da poveaju anse za zapoljavanje ili mogunosti ostvarivanja adekvatnijih prihoda. U tom kontekstu javne slube za zapoljavanje imaju vanu ulogu, jer predstavljaju posrednike u realizaciji ovih mera. One obuhvataju razliite programe, kao to su programi obuke, razliite inicijative zapoljavanja, integraciju u trite rada specinih grupa (na primer, osoba sa invaliditetom), podsticanje stvaranja novih radnih mesta, poveanje preduzetnitva i samozaposlenosti, kao i eksibilne oblike zapoljavanja poput podele radnog mesta na vie zaposlenih (job sharing), rotacije zaposlenih izmeu radnih mesta (job rotation)122 i sl. Ove dve poslednje mere naroito olakavaju zapoljavanje ena, jer omoguuju da u periodima brige o maloj deci radno vreme ene kompenzuje druga (nezaposlena) osoba, a da pritom njeno radno mesto ostaje sauvano. Tako je u Litvaniji, recimo, predvieno da rotacija moe trajati do 12 meseci, a poslodavac dobija kompenzaciju od polovine minimalne mesene plate za svaku osobu koju zaposli na ova nain. Time se poslodavci stimuliu da zapoljavaju ene bez bojazni da e se suoavati sa nedostatkom radne snage u sluaju roditeljskih odsustva. Inicijative zapoljavanja esto ukljuuju programe ka to je subvencionisano zapoljavanje ili smanjivanje doprinosa za novozaposlene. U cilju unapreenja rodne ravnopravnosti u oblasti zapoljavanja, znaajno je ugraditi principe jednakih ansi u funkcionisanje slubi za zapoljavanje, kao i u samo sprovoenje razliitih mera. To znai da treba da budu otvoreni za sva neaktivna lica (ne samo za nezaposlene), kao i da vode rauna o jednakoj dostupnosti ovih programa za ene i mukarce. Tako, na primer, Danska ima dugu tradiciju brige o rodnoj ravnopravnosti pri zapoljavanju, pa u slubama zapoljavanja rade savetnici i slubenici zadueni iskljuivo za
121 122 Nemaka i Austrija uglavnom su usmerene na podsticanje otvaranja novih eksibilnih radnih mesta. Ove dve poslednje mere olakavaju posebno zapoljavanje ena jer omoguuju da u periodima brige o maloj deci radno vreme ene kompenzuje druga osoba, a da pritom njeno radno mesto ostaje sauvano. Time se poslodavci stimuliu da zapoljavaju ene bez bojazni da e se suoavati sa nedostatkom radne snage u sluaju roditeljskih odsustva.
256
Mapiranje politika
pitanja rodne ravnopravnosti, a u Grkoj i paniji, koje se suoavaju sa velikim problemom niskih stopa zaposlenosti ena, uveden je princip da programi aktivnih mera zapoljavanja treba da obuhvate 60% ena meu korisnicima. Pored angaovanja osoblja zaduenog za brigu o rodnoj ravnopravnosti u procesima zapoljavanja i sprovoenju aktivnih mera, znaajne su i obuke o rodnoj ravnopravnosti slubenika zaposlenih u ovim institucijama. U narednom boksu prikazano je osnovno stanje u pogledu rodnog meinstriminga u politikama zapoljavanja drava lanica. Okvir 3: Rodni meinstriming u aktivnim merama trita rada u EU
Be Ne postoji rodni meinstriming proces ili denisani rodni ciljevi. Najvaniji primer rodnog meinstriminga u merama trita rada je projekat Posao +, koji je usmeren na ex ante i ex post ocene politika zapoljavanja sa stanovita rodne ravnopravnosti. Politika zapoljavanja je dobro usmerena sa stanovita rodne ravnopravnosti. Meutim, preporueno je da aktivne politike zapoljavanja treba da budu ekasnije usmerene na reintegraciju u trite rada specinih grupa ena, posebno ena iz ruralnih regiona. Strategija zapoljavanja u potpunosti zanemaruje rodni meinstriming i stanovite o rodnoj ravnopravnosti. Politike, dokumenti i institucije za unapreenje rodne ravnopravnosti nisu ukljuene u politiku zapoljavanja. Aktivne mere zapoljavanja se primenjuju na sve nezaposlene, nezavisno od toga da li ve primaju nadoknadu za nezaposlene, socijalnu pomo, pomo za otpoinjanje sopstvenog posla, nadoknadu za bolovanje i sl, i usmerene su na individualizovane mere. Strukturne reforme dovele su do uspostavljanja novog institucionalnog okvira, ekasnijeg i transparentnijeg trita rada, na kome su slube za zapoljavanje i optine udruene u novoj formi centara za zapoljavanje. Svaki od 91 lokalnih centara ima zaposlenu osobu zaduenu za rodnu ravnopravnost, a centri obavljaju konsultacije sa osobama strunim za pitanja rodne ravnopravnosti. Velike reforme trita rada sprovedene su poslednjih godina, poput Hartz reformi. Nova ema osnovnog prihoda odreuje domainstvo a ne pojedinca kao korisnika, to dovodi do toga da udate en nemaju nezavisan pristup sredstvima iz ove mere. Sa druge strane, ukljuivanje samohranih majki u programe trita rada je znaajno poboljano. Ostaje problematina reintegracija u trite rada ena koje su odsustvovale sa rada zbog brige o porodici, a njihovo pravo da uestvuju u aktivnim merama trita rada je redukovano vie nego ikada. Vlada je bila prinuena da oceni efekat reforme trita rada na rodnu ravnopravnost. Prve ocene ukazuju da reforma trita rada nisu poboljale poloaj ena na tritu rada, kao ni njihovo uestvovanje u programima zapoljavanja. Evidencija o rodnom meinstrimngu u merama trita rada za ovu zemlju je ograniena.
Bg
Cz
Dk
De
Ee
257

Politika u oblasti aktivnih mera trita rada nije razvijena sa bilo kakvim eksplicitnim stanovitem o rodnoj ravnopravnosti. Ipak, moe se uoiti da poseduje osetljivost na specine probleme osoba sa niskim prihodima i nepovoljnog poloaja na tritu rada, koje mogu biti korisne za znaajan broj ena. Nedavne reforme proirile su kvalikovanost za programe trita rada na samohrane roditelje i suprunike dugorono nezaposlenih. To je otvorilo pristup ovim merama velikom broju ena. Registrovano je vie primera rodnog meinstriminga u aktivnim merama trita rada. Oni ukljuuju kvote za ene meu korisnicima programa zapoljavanja, otvorenost mera za nezaposlene i neaktivne, vie subvencije za ene nego za mukarce koji pripadaju ranjivim grupama, eme generisanja specijalnih poslova za majke sa decom, vie subvencije poslodavcima koji zapoljavaju samohrane roditelje i povratnike na trite rada, ukljuivanje svih ena iz pojedinih ranjivih grupa u integrisane programe za regionalni razvoj. Opti ciljevi u pogledu zapoljavanja nisu praeni konkretnim mreama, osim cilja da ene treba da budu ukljuene sa 60% meu korisnicima programa zapoljavanja. U pogledu mobilizacije neaktivnih, pokrenuto je nekoliko mera, kao to su olakice u socijalnim doprinosima pri zapoljavanju ena na neodreeno vreme, razliiti programi obuke, akcioni planovi u preduzeima i specini programi zapoljavanja ena rtava nasilja. Rodni meinstriming u politikama aktivnog zapoljavanja nije prisutan. Pre nego to su mere oblikovane, nije sprovedena procena njihovog uticaja na rodnu ravnopravnost, ak i onda kada su mere bile jasno usmerene na ene. Tek je nekoliko mera predvienih za samohrane roditelje (preteno majke) i nezaposlene ene, pre svega u smislu obezbeivanja brige o deci. Kada je re o neaktivnim osobama, nisu predviene specine mere za ene, na primer one koje bi se odnosile na majke male dece koje su napravile prekid u karijeri. Rodne analize u sferi zapoljavanja dobijaju sve vei znaaj i u lokalnim administracijama i u javnim institucijama. To je podstaknuto uspostavljanjem lokalnih komiteta za jednake anse u svim javnim institucijama. Iako ovi komiteti nemaju mo donoenja odluka, njihove aktivnosti su dovele do vanih pomaka u denisanju lokalnih politika zapoljavanja, meu kojima su pojedine specino usmerene na ene. Postoji nedovoljna evidencija o rodnom meinstrimingu u politikama zapoljavanja, samo se sporadino ene pominju kao odvojena kategorija. Rodni meinstriming u aktivnim merama zapoljavanja u osnovi je formulisan kao obuka ena nakon prekida u karijeri ili podizanje svesti dravnih slubenika o rodnoj ravnopravnosti. Naelno stanje se ocenjuje kao pozitivno. Znaajna budetska sredstva su izdvojena za aktivne mere zapoljavanja. Mukarci su relativno vie zastupljeni meu korisnicima programa zapoljavanja. Meutim, ponuda kurseva je takva da moe doprineti reprodukciji rodne segregacije na tritu rada.
Ie
El
Es
Fr
It
Cy
Lv Lt Lu
258
Mapiranje politika
Registrovao je nekoliko projekata vezanih za rodnu ravnopravnost. Jedan od njih je projekat nansiran iz Evropskog socijalnog fonda, kojim se prioritetno podstie (re) integracija ena u trite rada. Osim te nekolicine projekata nema dokaza da su druge inicijative obeleene rodnim pristupom. Rodni meinstriming je u razvoju. Potrebne su dodatne analize u cilju utvrivanja u kojim su oblastima dalje potrebne aktivnosti. Nedovoljno je podataka o rodnom meinstrimingu u oblasti zapoljavanja. Nekoliko mera trita rada mogu imati posledice po rodne odnose, meutim, nisu dostupne procene efekata politika zapoljavanja. Vie panje se posveuje participaciji na tritu rada, a veoma malo duini radnog vremena. Uprkos aktivnostima preduzetim u pogledu rodne senzitivnosti u javnoj slubi za zapoljavanje, kao i injenici da se godinama zapoljavanje ena subvencionie vie nego zapoljavanje mukaraca, uglavnom se moe rei da rodni pristup zapoljavanju nije razvijen. Uoava se napredak prilikom analize dokumenata koji se tiu rodnih aspekata zapoljavanja. Do sada je samo jedan strateki dokument sainjen u duhu rodnog meinstriminga, i predvia da mere i aktivnosti u svim aspektima i fazama sadre komponente koji doprinose rodnoj ravnopravnosti. Rodni meinstriming prisutan je samo na nivou praenja stanja. Rodni jaz se prati u razliitim aspektima a njegovo otklanjanje predvia kao jedan od ciljeva politike zapoljavanja, mada sredstva za ostvarivanje tih ciljeva nisu jasna. S obzirom da je Portugal jedna od retkih drava u kojima je ostvaren lisabonski cilj u pogledu stope zaposlenosti ena, ne postoji pritisak da se donesu politike koje bi imale za cilj dalje poveanje zaposlenosti ena. Malo je indikacija o rodnim politikama i merama vezanim za zapoljavanje. Rodna ravnopravnost zauzima vano mesto u politikama zapoljavanja, ali nije prisutan sistematski rodni meinstriming. Aktivne mere trita rada su formulisane na rodno-neutralan nain. Potrebno je posvetiti u ovim politikama daleko vie panje rodnoj ravnopravnosti i poboljanju poloaja ena, kao i obezbediti veu podrku enama. Aktivne mere trita rada denisane su rodno neutralno. To je uglavnom zbog toga to je participacija u radnoj snazi izmeu ena i mukaraca ve dugo gotovo izjednaena. Uee ena u aktivnim merama zapoljavanja nadilazi uee mukaraca, uglavnom zbog toga to je meu enama izraajniji problem dugorone nezaposlenosti. Rodni meinstriming je znaajno prisutan u politikama trita rada i zapoljavanja, kao i dravna infrastruktura za rodni meinstriming u ovoj oblasti. Meutim, teko je oceniti efektivnost takve infrastrukture u nacionalnoj slubi za zapoljavanje, Nacionalnom odboru za trite rada i Administraciji trita rada. Rodnim aspektima poklanja se panja u okviru pojedinih aspekata politike zapoljavanja, umerenih na pojedine drutvene grupe (kao to su samohrane majke), dok u drugim oblastima rodni meinstriming nije prisutan ili je zastupljen u vrlo ogranienom obliku.
Hu
Mt
Nl
At
Pl
Pt
Ro Sl Sk
Fi
Se
UK
Izvor: EC, 2007.
259
Politike za otklanjanje horizontalne i vertikalne rodne segregacije na tritu rada

Ove politike znaajne su za direktne intervencije u nejednakosti na tritu rada, ali i indirektno za eliminaciju nejednakosti u zaradama, zato to segregacija predstavlja i jedan od uzroka jaza u zaradama. Politike usmerene na eliminisanje horizontalne segregacije obino u centralni fokus panje postavljaju mlade ene i devojice, nastojei da podstaknu zainteresovanost za zanimanja koja dugotrajno nose etiketu mukih zanimanja. Ovim politikama previaju se programi koji se sprovode u populaciji mladih srednjokolskog uzrasta, kao i u oblastima obuka nakon srednjeg obrazovanja. U Grkoj se sprovodi program za unapreenje rodne ravnopravnosti u srednjim kolama. Ovim programom obuavaju se nastavnici da registruju rodne nejednakosti u koli i u nastavnim programima, uspostavljaju se slube za planiranje karijere i profesionalno savetovanje, kojima se nastoje otkloniti rodni stereotipi u izboru zanimanja, kao i podstai devojke da prisustvuju poetnim kursevima za zanimanja na kojima su ene podzastupljene. U Velikoj Britaniji, 2003. godine vlada je pokrenula novu inicijativu da se ene podstaknu za obrazovanje u prirodno-tehnikim naukama. Ukupna sredstva namenjena ovom programu iznosila su 1.5 milijardu funti. Politike usmerene na otklanjanje vertikalne segregacije najee predviaju poveanje broja ena na rukovodeim poloajima. U Grkoj se, na primer, predviaju kvote od 30% ena unapreenih na rukovodee poloaje u javnom sektoru. U Sloveniji i paniji su sprovedeni programi usmereni na poboljanje uslova za vertikalnu pokretljivost ena u preduzeima.
Politike usmerene na otklanjanje rodnog jaza u zaradama

Politiki i zakonski okvir u oblasti razlika u zaradama je prilino obiman. Evropski zakon o rodnoj ravnopravnosti zabranjuje i direktnu i indirektnu diskriminaciju u ovoj oblasti. Prema ovim zakonskim normama poslodavci su duni da: Primenjuju iste kriterijume vrednovanja za sve zaposlene; Moraju da uspostave principe nagraivanja koji su razumljivi i transparentni; U denisanju kriterijuma moraju da uzmu u obzir prirodu i tip posla; Kriterijumi se ne smeju zasnivati na diskriminativnim elementima.
Vano pitanje u ovoj oblasti jeste sama denicija plate. Ona ukljuuje ne samo osnovnu zaradu, ve i naknade za prekovremeni rad, specijalne
260
Mapiranje politika
bonuse, dnevnice, nadoknade za obuku, otpremnine u sluaju otputanja ili penzionisanja. Drave lanice su obavezne da ponite kolektivne sporazume, platne razrede, sporazume o zaradama i individualne radne ugovore koji nisu u skladu sa principom jednakih zarada. tavie, predvia se da klasikacija radnih mesta, na osnovu koje se odreuje visina zarada, mora biti utemeljena na istim kriterijumima za ene i mukarce. Zabranjuju se direktna i indirektna diskriminacija u ovoj oblasti. Na nacionalnom nivou ovi zakonski propisi sadrani su ve na nivou ustava drava lanica, kao i posebnih zakona, pre svega zakona o radu ili zakona protiv diskriminacije. Meutim, da bi bila ekasna, politika otklanjanja jaza u zaradama zahteva dodatne napore. U nekim zemljama jednaka plaenost se ukljuuje u kolektivno pregovaranje. tavie to je obavezna komponenta kolektivnog pregovaranja, na koju obavezuje zakon. Pojedine zemlje idu i dalje od toga. Primer moe biti vedski akt o jednakim ansama, prema kome su svi poslodavci koji zapoljavaju 10 i vie osoba duni da godinje ispitaju i analiziraju prakse nagraivanja i da pripreme plan akcije za jednake zarade. Ombudsman za jednake anse treba da osigura sprovoenje ovog akta i ima mo da odredi administrativne kazne za poslodavce koji ne dostave traene informacije. Najvaniji problemi u sprovoenju politika jednake plaenosti u velikom broju drava lanica ispoljavaju se u tome to nedostaju jasne procedure i pravila za primenu principa jednakih zarada. Ova politika podrazumeva i sloene procese odreivanja vrednosti razliitih poslova. esto ne postoje institucije koje su nadlene da informiu uesnike na tritu rada o zakonskim propisima, kao ni institucije koje bi mogle da iniciraju akcije u ovoj oblasti. Osim toga, u nekim zemljama samo pojedinci, a ne grupe ili organizacije (sindikati, nevladine organizacije), mogu podnositi tube u sluajevima diskriminacije u zaradama (EC, 2007). Uspostavljanje dravnih tela specijalizovanih za brigu o rodnom jazu u zaradama moe dodatno pospeiti poboljanje stanja u ovoj oblasti. Na to ukazuju primeri zemalja u kojima su ovakva tela konstituisana. Tako je u Holandiji uspostavljena Radna grupa za jednaku plaenost, koja je zaduena da informie sve relevantne aktere o zakonima u ovoj oblasti. I vie od toga, preduzima mere stimulacije da se propisi potuju. Naime, prvo je sprovedena analiza uzroka rodnog jaza u zaradama, nakon ega su preporuene i mere za poboljanja stanja. Te mere su ukljuile postavljanje jednakosti u zaradama kao obavezne komponente kolektivnih ugovora, obuku u oblasti pregovaranja o jednakim zaradama i uloge radnih saveta u toj oblasti. Dostupnost informacija je vana polazna taka za suzbijanje jaza u zaradama. Nacionalni izvetaji navode razliite mere u tom aspektu. Inovativni primeri ukljuuju zakone kojima se poslodavci obavezuju da obezbede podatke o zaradama. Tako je, na primer, u Danskoj, nakon dugotrajne rasprave, promenjen Zakon o jednakim zaradama ena i mukaraca. Nova verzija za261
kona sada predvia i obavezu poslodavaca da podnose izvetaje o statistici zarada u svojim preduzeima, deagregirane po polu. Ta mera je ograniena na preduzea koja zapoljavaju minimalno 35 lica, kao i ona koja zapoljavaju najmanje 10 ena i 10 mukaraca na istim radnim mestima. U Italiji preduzea sa vie od 100 zaposlenih imaju zakonsku obavezu da obezbede statistike podatke o uslovima zaposlenosti svojih radnika, deagregirano po polu i to na svake dve godine (Ibid). Procena vrednosti poslova jedan je od kljunih elemenata politika i mera za otklanjanje jaza u zaradama. I onda kada se koriste, sistemi za odreivanje vrednosti poslova esto potcenjuju vrednost poslova koji preteno obavljaju ene. Stoga je vano prvo preispitati same kriterijume vrednovanja. U pojedinim zemljama EU preduzete su inicijative da se primene rodno neutralni sistemi vrednovanja poslova (strategija uporedive vrednosti). U Belgiji je sproveden projekat koji je imao za cilj da na obuhvatan nain pokrene promene u oblasti evaluacije poslova i time doprinese smanjenju jaza u zaradama. Projekat je bio usmeren na tri cilja. Prvi je bila revizija postojeih programa obuke, organizacija novih kurseva za obuku socijalnih partnera. Drugi je predstavljala analiza metoda formiranja zarada. Trei je predstavljalo oblikovanje univerzalne, rodno-neutralne metode za vrednovanje i klasikovanje poslova (Ibid). Politike formiranja zarada takoe su znaajne za otklanjanje rodnog jaza u zaradama. Mere predviene ovim politikama kreu se od odreivanja minimalnih zarada, preko centralizacije sistema kolektivnog pregovaranja (ime se smanjuju meusektorske i meuorganizacijske razlike), do redenisanja vrednosti poslova koji su niko plaeni i koje preteno obavljaju ene. Okvir 4: Rodni meinstriming u politikama usmerenim na smanjenje jaza u zaradama u EU
Be Rodni jaz u zarada postavljen je visoko u prioritete rodnih politika. Meutim, otkada je postavljen osnovni zakonski okvir samo je povrna panja posveena efektima zakona, te se ne moe govoriti o sistematskom pristupu u praenju moguih nepovoljnih efekata novog zakona. Problem u ovoj zemlji je nizak nivo zarada, usled ega su politike pre svega usmerene na poboljanje kvaliteta zaposlenosti. Politika otklanjanja rodnog jaza u zaradama je odsutna. Najvaniji noviji politiki dokument Sporazum o blagostanju (Welfare Agreement) ne pominje jednakost u zaradama kao komponentu buduih socijalnih politika, a Ministarstvo za ravnopravnost ne spominje jednakost u zaradama kao jedan od tri najvanija cilja u 2007.
Bg Cz
Dk
262
Mapiranje politika
Vlada ima ogranienu ulogu u denisanju politike zarada izvan javnog sektora. Ali ini se da ne primenjuje sopstvene zakonske obaveze ni u odnosu na jednake zarade u svom sektoru. U akcionom planu Ministarstva za socijalna pitanja postavljen je cilj smanjenja rodnog jaza u zaradama, ali posebni programi nisu sprovoeni. Nove politike usmerene na smanjenje rodnog jaza u zaradama nisu formulisane. Meutim, politike usmerene na odreivanje minimuma zarada i indeksiranje socijalnih isplata verovatno e doprineti smanjenju jaza, posebno e poboljati zarade ena sa niskim platama i u domainstvima sa niskim prihodima. Programi za smanjenje jaza u zaradama ne postoje. Glavni problemi zbog kojih se ne zapaaju napori usmereni na smanjenje rodnog jaza u zaradama su: relativno nisko uee ena u kolektivnom pregovaranju, sloenost koncepta jednake plaenosti za rad jednake vrednosti i nedostatak znanja i buka u ovoj oblasti. Francuski zakon regulie jednaku plaenost, postavlja ovo pitanje u sredite kolektivnog pregovaranja, a predvia i kazne za krenje principa jednake plaenosti. Meutim, do sada ove kaznene mere nisu primenjivane. Jaz u zaradama nije postavljen u dnevni red politika, niti se smatra kljunim pitanjem u procesima kolektivnog pregovaranja. U ovoj zemlji vaniji je problem jaza u zaposlenosti, pa mu se posveuje i vie panje. Nema politike otklanjanja jaza u zaradama. Jedan od prioriteta je podizanje minimalnih zarada na nivo polovine nacionalne medijane dohotka, to predstavlja pozitivan korak, jer u radnoj snazi sa minimalnim zaradama ene ine veinu. Efekti jo uvek nisu poznati. Nema politika usmerenih na otklanjanje rodnog jaza u zaradama. Nema sistematskih politika, ali je problem prepoznat i neke mere su preduzete za smanjenje jaza, pre svega u obliku poveanja plata u nisko plaenim poslovima koje preteno obavljaju ene. U novije vreme rodni jaz u zaradama postavljen je visoko u nacionalnim politikama. Inicijative za smanjenje jaza iskazane su u programu pozitivne akcije i obukama za ene povratnice na trite rada. Jaz u zaradama ukljuen je i u kolektivno pregovaranje. Zarade imaju vrlo marginalno mesto u politici zapoljavanja. Smanjenje jaza u zaradama nije prepoznato kao prioritet. Nije registrovan rodni meinstriming u oblasti zarada, niti u oblastima kao to su socijalna zatita i trite rada.
De
Ee
Ie
El
Es
Fr
It
Cy
Lv Lt
Lu
Hu Mt Nl
263

Malo toga je uinjeno na planu smanjivanja rodnog jaza u zaradama. Nekoliko inicijativa je pokrenuto, ali uglavnom je re o istraivakim projektima, podizanju svesti i informisanju. Registrovano je i nekoliko inicijativa u oblasti kolektivnog pregovaranja. Politike usmere na smanjenje rodnog jaza u zaradama nisu prisutne. Od 2002. godine pitanje rodnog jaza u zaradama gotovo nestaje iz dnevnog reda politika. ini se da je stav aktuelne vlade da ovo pitanje prepusti partnerima u socijalnom dijalogu. Rodna politika u oblasti zarada je odsutna. Rodni jaz u zaradama od nedavno je prisutan u politikoj debati. Problem se spominje u politikim dokumentima, a socijalni partneri su poeli da ukljuuju ovo pitanja u teme o kojima se pregovara. Rodni jaz nije prisutan u politikama, a malo panje mu posveuju i socijalni partneri. esto se vode javne debate o rodnom jazu u zaradama. Formirano je nekoliko radnih i akcionih grupa sa razliitim zadacima u oblasti intervencija usmerenih na smanjenje jaza. Pitanja jednakih zarada regulisana su Zakonom o jednakim ansama, a zatitnik graana u oblasti jednakih ansi nadzire sprovoenje ovog zakona. Ovaj nadzor je olakan s obzirom da na obaveze poslodavaca da analiziraju stanje i formuliu odgovarajue mere. Vlada je uvela razliite mere kojima se nastoji smanjiti jaz u zaradama, kao to je rodna dunost sadrana u Zakonu o jednakosti iz 2006. godine. Meutim, opti pristup politika usmeren je samo na stranu ponude radne snage, dok su aktivnosti usmerene na poslodavce sporadine i marginalne.
At
Pl Pt Ro Sl Sk Fi
Se
UK
Izvor: EC, 2007.
Politike usmerene na lake usklaivanje profesionalnog i porodinog ivota

Ovo je poseban skup politika i mera na osnovu kojih se nastoji simultano intervenisati u oblasti zatite porodice i uslova zapoljavanja. Prema evropskom zakonu o rodnoj ravnopravnosti diskriminacija na osnovu trudnoe se smatra direktnom diskriminacijom i zabranjuje na nivou EU, a na osnovu toga i u svim dravama lanicama. Direktnom diskriminacijom smatraju se i svi oblici nepovoljnog tretmana trudnica usled komplikacija u trudnoi i privremene nesposobnosti za rad. Istovremeno, zatita trudnica i porodilja opravdava razliit tretman u smislu posebnih prava povezanih sa trudnoom i poroajem, kao to je porodiljsko odsustvo, i ne smatraju se diskriminacijom mukaraca (EC, 2009). Dok su ranije ova prava shvatana kao izuzeci od
264
Mapiranje politika
principa jednakog tretmana, danas se pre smatraju sredstvima za ostvarivanje principa jednakog tretmana u oblasti zaposlenosti i brige o deci. Direktiva o zaposlenim trudnicama iz 1992. godine ustanovila je obavezno porodiljsko odsustvo od najmanje 14 nedelja, kao i pravo povratka na isto ili ekvivalentno radno mesto, zaradu i adekvatnu nadoknadu za vreme trudnoe i porodiljskog odsustva. U 2008. godini, Evropska komisija je podnela predlog da se minimum porodiljskog odsustva povea na 18 nedelja (EC, 2008c). Vaan pomak u zatiti trudnica i majki predstavlja i odrednica iz direktive kojom se zabranjuje otputanje ena sa posla od poeka trudnoe do kraja porodiljskog odsustva. Direktivom je takoe postavljen minimalni standard za roditeljsko odsustvo od tri meseca i predvia se da ovo odsustvo mogu koristiti svi roditelji (i majke i oevi) nakon roenja ili usvajanja deteta dok dete ne navri 8 godina. Zaposleni koji se nalaze na roditeljskom odsustvu zatieni su od otputanja i imaju pravo da se nakon odsustva vrate na isti ili ekvivalentan posao. Zatita zaposlenih trudnica, majki i osoba koje koriste roditeljsko odsustvo, na nacionalnom nivou najee je regulisana posebnim zakonima ili u okviru zakona o radu, ili u okviru zakona o zdravstvenoj zatiti. Duina porodiljskog odsustva se razlikuje izmeu drava lanica varira izmeu 14 i 20 nedelja i obavezno je plaeno (od 60% do 100% od prethodne plate). U pojedinim zemljama porodiljsko odsustvo je integrisano u roditeljsko odsustvo (u vedskoj i Portugalu) i moe se deliti izmeu oca i majke (panija). U EU postoje vrlo raznoliki aranmani u pogledu roditeljskog odsustva kako u pogledu trajanja, tako i u pogledu plaenosti. Roditeljsko odsustvo varira od 13 nedelja (Velika Britanija i Irska) do tri godine (eka, Nemaka, panija, Francuska, Maarska, Litvanija, Letonija, Poljska i Slovaka). Neplaeno je u 5 zemalja (panija, Grka, Irska, Holandija, Velika Britanija), plaeno je na niskom nivou u 7 drava lanica (Austrija, Belgija, eka, Francuska, Italija, Poljska, Slovaka), a plaeno je u punom trajanju u vidu procenta prethodne plate u 8 drava (Nemaka, Danska, Finska, Litvanija, Luksemburg, Letonija, vedska i Slovenija). Danas se u mnogim zemljama sprovode politike kojima se nastoje podstai oevi da uzmu roditeljsko odsustvo, ali uprkos tome njihov odziv je izuzetno mali. Ni u jednoj zemlji iz EU uee zaposlenih oeva sa decom ispod starosti od 8 godina meu osobama na roditeljskom odsustvu nije vie od 1%, a u veini zemalja je 0% (EU, 2009). Iako podaci za ovo nisu pouzdani, u izvetaju o napretku u ostvarivanju Pekinkih ciljeva konstatuje se da se roditeljsko odsustvo deli izmeu oba roditelja najee onda kada je odsustvo majki kratko, a ne zbog vee jednakosti. Kada je u pitanju ukljuenost dece u predkolske ustanove, opet se uoavaju velike razlike izmeu drava lanica. U pet drava manje od 30% dece uzrasta 03 godine je na roditeljskoj brizi, u est zemalja to je izmeu 30 i 50%
265
dece, u pet zemalja izmeu 50 i 70%, a u est zemaljavie od 70% dece uvaju roditelji. To zavisi od dostupnosti ustanova za brigu o deci. Tako u Finskoj, u kojoj roditelji mogu koristiti roditeljsko odsustvo dok dete ne navri 3 godine, 70% dece uvaju roditelji. Ukljuenost dece od 3 godine starosti pa do kolskog uzrasta takoe pokazuje velike varijacije. U Belgiji tek 1% dece ovog uzrasta uvaju roditelji, a najvie, 46% u Poljskoj. U nekim zemljama postoji iroka mrea formalnih ustanova za brigu o deci dok u drugima ne postoji, pa se roditelji vie oslanjaju na privatne usluge ili neformalne srodnike mree. Na osnovu izloenih podataka se zakljuuje da je samo devet drava ispunilo cilj iz Barselone, po kome 33% dece starosti 03 godine treba da bude ukljueno u predkolske ustanove. Kada su u pitanju deca od 3 godine starosti do kolskog uzrasta, registruje se da je samo osam zemalja ispunilo cilj iz Barselone (bar 90% dece u predkolskim ustanovama). U Belgiji je obuhvat gotovo 100%, a na drugom kraju je opet Poljska sa 28%. U veini zemalja predkolska briga o deci je kraa od radnog vremena, pa roditelji moraju da kombinuju vie oblika brige o deci, ne mogu da se oslone samo na javne usluge.
Briga o starima u velikoj meri je smetena u porodicu. U Francuskoj se o starim i nemonim licima u 96% sluajeva brine porodica, u paniji u 95%, Italiji 87%, Nemakoj 83%, a Holandiji i vedskoj u 79% sluajeva. Ponuda usluga za brigu o starima je bolja na Malti i u Slovenji nego u drugim zemljama. Ove dve zemlje imaju veliki broj usluga dugotrajne nege i veliki broj negovateljica u odnosu na broj stanovnika. Poljska se u ovom pogledu takoe dobro kotira, jer troi znatno veu proporciju BDP na dugotrajnu negu, dok tri baltike zemlje, Estonija, Litvanija i Letonija, rasporeuju izrazito mala sredstva, a nalaze se meu zemljama sa najstarijom populacijom (EU, 2009).
Okvir 5: Rodni meinstriming u politikama usklaivanja porodinog i profesionalnog ivota u EU
Be Bg Cz Belgija ima dobro razvijen sistem ovih politika, kako u pogledu usluga za brigu o deci, tako i u pogledu prava na odsustvo. Uslovi za kombinovanje porodinog i profesionalnog ivota su se znaajno promenili tokom tranzicije. Debata o ovim politikama tek se pokree u politikim krugovima. O ovim politikama uglavnom se raspravlja u kontekstu poveanja stope zaposlenosti ena, primetan je nedostatak institucionalne podrke za oeve. Politike usklaivanja porodinog i profesionalnog ivota garantuju jednaka prava, ali ne i jednake mogunosti. ene uglavnom koriste roditeljsko odsustvo, ene se zapoljavaju sa deliminim radnim vremenom kako bi brinule o deci, ali u mnogim preduzeima postoje povoljni uslovi za pomirenje karijere i brige o porodici.
Dk
266
Mapiranje politika
Usklaenost profesionalnog i privatnog ivota je vano politiko pitanje, postavljeni su ciljevi u pogledu poveanja mesta u ustanovama za brigu o deci predkolskog uzrasta, a eme roditeljskog odsustva reorganizovane. Meutim, jo uvek su snani otpori modernom konceptu zapoljavanja majki, i u tom smislu koncept jednakih ansi nije ubedljiv. Usluge za brigu o deci su vrlo oskudne. Usklaivanje profesionalnog i porodinog ivota se preteno vidi kao problem ena. U novije vreme su pokrenute znaajne politike u ovoj oblasti, ukljuujui i produeno roditeljsko odsustvo i dodatnu nansijsku podrku roditeljima male dece. Ipak, Irskoj nedostaje razvijen sistem politika u ovoj oblasti, to je na nacionalnom i EU nivou identikovano kao kljuna prepreka daljem poveanju zaposlenosti ena. Ove politike se preteno usmeravaju na formiranje javne infrastrukture ustanova za brigu o deci, starima i osobama sa invaliditetom. Politika usklaivanja porodinog i profesionalnog ivota nalazi se visoko na politikim agendama. U ove napore ukljuuju se i poslodavci velikih preduzea. Zapaa se i zaokret od politika koje s bile usmerene samo na ene ka politikama koje podstiu mukarce da se ukljue vie u porodine obaveze. Francuska politika je snano usmerene na ravnoteu izmeu rada i porodice. Noviji trendovi ukazuju na poveane razlike izmeu ena sa visokim kvalikacijama koje ee koriste usluge brige o deci i nie kvalikovanih ena koje ee koriste mogunosti odsustva sa posla. U Italiji se pitanje usklaenosti zaposlenja i porodinih obaveza vidi preteno kao problem ena. Najvanije politiko sredstvo su porodiljsko i roditeljsko odsustvo. Mukarci koriste ovo odsustvo u izrazito niskom procentu. Politike su vrlo opteg karaktera i nema dovoljno evidencije o njihovom sprovoenju. Debata se tek pokree, ali preovlauje stanovite da je ovo pitanje pre svega problem sa kojim se suoavaju ene. Pitanje je postavljeno kao problem i ena i mukaraca, a nove politike mere (poveana nadoknada za roditeljsko odsustvo, uvoenje roditeljskog odsustva) imaju pozitivan uticaj na rodnu ravnopravnost. Meutim, usluge za brigu o deci i dalje su oskudne. Broj ustanova za brigu o deci je povean, ali i dalje nedovoljan. Odsustvo i nadoknade za odsustvo s prilino velikoduni i pomau roditeljima da ouvaju zaposlenje. Ovo je vano pitanje u politikama u Maarskoj. Zvanini dokumenti se uglavnom fokusiraju na mlade majke koje se vraaju na posao nakon roditeljskog odsustva. Oevi su uglavnom potpuno iskljueni iz politikih mera to doprinosi poveanoj rodnoj podeli rada. Politike su opte i nema evidencije o posebnim merama koje se preduzimaju u ovoj oblasti.
De
Ee
Ie
El
Es
Fr
It Cy Lv
Lt
Lu
Hu
Mt
267

Vano politiko pitanje. Usluge brige o deci postaju dostupnije a uvode se i nove forme odsustva. Ne uzimaju se dovoljno u obzir ivotni ciklusi u oblikovanju politika rodne ravnopravnosti u ovoj oblasti. Uprkos blagom poboljanju u pogledu usluga za brigu o deci, reavanje ovih problema uglavnom ostaje preputeno enama, zbog ega prave znaajne prekide u karijeri. Otvorena je debata o ovim pitanjima, ali se problem i dalje smatra enskim problemom, naglaavajui njihove odgovornosti u brizi o porodici i ne podstiui mukarce da prihvate deo ove brige. Uoava se nedostatak politika kojima se oevi podstiu da uzmu uee u brizi o porodici, a ponuda usluga nije dovoljna. Najvanije mere predviaju direktne subvencije i eme odsustva. Ova politika ima dugu tradiciju u Sloveniji i decenijama je podrana velikodunim obavezujuim regulacijama koje se tiu plaenog roditeljskog odsustva i obezbeivanja subvencionisanih usluga za brigu o deci. Meutim, roditeljstvo se jo uvek vidi kao preteno enska obaveza, to dovodi do posledica u rodnim obrascima zaposlenosti. Tek je zapoeta javna debata o ovim aspektima politike, a do sada predloene mere se preteno usmeravaju na podsticanje eksibilnih aranmana zapoljavanja. Veliki znaaj se pridaje ovim politikama jo od 1990ih. Panja je usmerena na budetiranje vremena, posebno roditelja i njihovog rasporeivanja vremena izmeu posla i porodice. Javne usluge za brigu o deci su univerzalne a eme roditeljskih odsustva dobro razvijene. Uvodi se i bonus za rodnu ravnopravnost koji treba da podstakne oeve da uzmu roditeljsko odsustvo. Vano politiko pitanje, ali najvei broj inicijativa i dalje se zasniva na modelu delimine zaposlenosti ena koje ive sa partnerom i pune zaposlenosti samohranih majki. Mere usmerene na promene u ponaanju mukaraca su znatno ogranienije.
Nl
At
Pl
Pt Ro
Sl
Sk
Fi
Se
UK
Izvor: EC, 2007.
Rodna ravnopravnost u politikama socijalne ukljuenosti i socijalne zatite

Ovde je re o politikama usmerenim na rodne nejednakosti u socijalnim rizicima i poboljanju poloaja ena iz ranjivih grupa, odnosno grupa koje se nalaze pod rizikom od siromatva i socijalne iskljuenosti. Uoeno je da se sa problemima siromatva posebno suoavaju pojedine kategorije ena, kao to su samohrane majke, starije ene, kao i ene iz imigrantske populacije, etnikih manjinskih grupa i ene sa invaliditetom. Prepoznate su vane razlike u uzrocima, razmerama i oblicima socijalne iskljuenosti sa kojim se suoava268
Mapiranje politika
ju ene i mukarci. Od 2000. godine, jedan od vanih ciljeva Otvorene metode koordinacije (OMK) u oblasti socijalne ukljuenosti i socijalne zatite jeste eliminacija nejednakosti u siromatvu i socijalnoj iskljuenosti. Smanjivanje penzijskog jaza izmeu ena i mukaraca prepoznato je kao vaan cilj u okviru penzijske komponente u OMK. U oblasti zdravstvene zatite i dugotrajne nege, rodni aspekt je retko naglaen. Od 2006. godine, kada su tri odvojena socijalna procesa koordinirana u okviru OMK (siromatvo i socijalna iskljuenost, penzije i zdravstvena zatita i dugotrajna nega) objedinjene (engl. streamlined) u integralnu politiku socijalne ukljuenosti i socijalne zatite, posebna panja je posveena rodnom meinstrimingu. Meutim, iz dosadanjih zajednikih izvetaja o stanju i politikama socijalne ukljuenosti i socijalne zatite u EU, uoava se da je naglasak izrazito stavljen na politike zapoljavanja kao glavno sredstvo smanjenja jaza u siromatvu izmeu ena i mukaraca. Utom smislu, ove politike su tesno povezane sa prethodnim politikama zapoljavanja i usklaivanja profesionalnog i porodinog ivota, osim to predviaju i pojedine specine mere za posebno ranjive grupe kao to su Romi, beskunici, osobe sa invaliditetom i sl. Zbog toga u aspektu zapoljavanja izmeu politika socijalne ukljuenosti sa jedne strane i politika zapoljavanja i usklaivanja porodinog i profesionalnog ivota, sa druge, postoji izuzetno veliko preklapanje. Rodna ravnopravnost u penzijskim i emama obaveznog socijalnog osiguranja takoe je denisana odgovarajuim (ranije navedenim) direktivama. eme obaveznog socijalnog osiguranja tiu se zatite u sluaju bolesti, invalidnosti, starosti, nesree na radu, profesionalnih oboljenja i nezaposlenosti. Za razliku od ema obaveznog socijalnog osiguranja, profesionalne penzijske eme predstavljaju rezultat sporazuma izmeu zaposlenih i poslodavaca ili jednostrane odluke poslodavca. U potpunosti ih nansira poslodavac ili zajedno poslodavac i zaposleni. Pravo na ovu vrstu osiguranja proistie iz zaposlenosti kod datog poslodavca (EC, 2009: 16). Suoene sa problemima starenja populacije i porastom koecijenta zavisnosti stare populacije, zemlje irom EU suoene su sa pritiskom reformi penzijskih sistema. Prema principima denisanim u okviru politike socijalne ukljuenosti i socijalne zatite, ove reforme moraju osigurati pravinost kako izmeu generacija, tako i izmeu mukaraca i ena. U zajednikom izvetaju za penzijsku komponentu politike socijalne ukljuenosti (EC, 2010d) ocenjuje se da su zapoete reforme u veini sluajeva rezultirale u irem obuhvatu populacije penzijskim osiguranjem (na primer, ukljuivanje farmera, samozaposlenih, ena sa niskim primanjima) i da su u veoj meri usklaene sa rodnim ulogama (priznavanje vrednosti godina provedenih u brizi o deci). Meutim, jo uvek su prisutni problemi, kao u sluajevima atipinih karijera i kratkorone zaposlenosti.
269
Penzijske politike i mere vre uticaj na rodi jaz u starosti preko dva kljuna aspekta: optih karakteristika penzijskih ema koje mogu ii na tetu ena, kao i preko specinih mera koje su oblikovane u cilju smanjenja penzijskog jaza izmeu ena i mukaraca. Garantovani minimalni prihod u penzijskim emama predstavlja efektivni instrument za spreavanje siromatva u starosti. Ova mera je od posebnog znaaja za ene, poto vei broj ena ima kratak sta, ili su, pak, bile nezaposlene, i koje se stoga u starosti moraju osloniti na porodinu penziju, starosnu penziju ili socijalnu materijalnu pomo. Meutim, problem je to su u praksi ovi iznosi penzija najee ispod linije siromatva. U ovoj oblasti vano je i pitanje starosne granice za odlazak u penziju. U veini drava lanica, u toku je proces izjednaavanja starosnih granica za ene i mukarce. Nia starosna granica za ene podrazumevala je da ak i u situaciji kad nisu pravile prekid u karijeri zbog brige o deci, i kada ostvare pun radni sta, zbog manjeg broja godina staa ostvaruju proseno nie penzije od mukaraca. Meutim, izjednaavanje starosne granice za penziju ne donosi samo po sebi otklanjanje penzijskog rodnog jaza. Neophodan preduslov za to su i jednake mogunosti zapoljavanja i jednaki uslovi na tritu rada, koji tek mogu dati pozitivne efekte u smanjenju jaza u penzijama, prilikom izjednaavanja sarosnih granica (Horstmann, Hullsman, 2009). Pitanje izjednaavanja starosnih granica za penziju postaje jo vanije u kontekstu novijih nastojanja u reformama nacionalnih socijalnih politika da se uspostavi vra veza izmeu doprinosa i penzija u reformisanim penzijskim emama. Meutim, ovaj proces istovremeno ugroava veliki broj ena koje su zaposlene na radnim mestima sa niskim prihodima. U mnogim zemljama stoga se poseban znaaj pridaje dodatnom, preteno privatnom sistemu penzijskog osiguranja. Ipak, i ovaj sistem moe reprodukovati rodni jaz u penzijama, s obzirom na razlike u zaradama mukaraca i ena. Stoga se istie da je vano oblikovati takve privatne penzijske eme koje e premostiti rodne nejednakosti i kompenzovati nepovoljniji poloaj ena, na isti nain kao u javnim PAYGO emama (Ibid).
Rodna ravnopravnost u politikama od znaaja za pristup drugim vanim resursima

Pekinkom platformom predvieno je da se u cilju poboljanja poloaja ena preduzmu koraci kako bi im se omoguio jednak pristup ekonomskim resursima, ukljuujui zemljite, kredit, kao i nauci i tehnologiji, obukama za rad, informacijama, komunikacijama i tritima roba i usluga (UN, 1995: 5). Kada su u pitanju politike od znaaja za rodnu ravnopravnost u pristupu razliitim resursima od znaaja za ekonomsku participaciju i ekonomsko blagostanje, zapaa se da, osim politike u oblasti obrazovanja, istraivanja i razvo270
Mapiranje politika
ja, rodni meinstriming nije prisutan u znaajnijoj meri (kao recimo, u politici zdravstvene zatite i dugotrajne nege), ili je ak potpuno izostao (kao u politikama stanovanja). O pojedinim obrazovnim politikama i merama, posebno onim usmerenim na smanjenje profesionalne segregacije, kao i merama iz oblasti doivotnog uenja, obuke za rad i sl, ve je bilo rei. Stoga e ovde biti pomenute politike koje se tiu smanjenja rodnog jaza u oblasti nauka i istraivanja. Instrument za razvoj nauke i istraivanja Evropske komisije predstavlja Okvirni program sedam (Seventh Framework Programme) i u njemu se vodi rauna o rodnoj ravnopravnosti i smanjenju rodnog jaza u akademskim i istraivakim angaovanjima i postignuima ena i mukaraca. Ovim okvirom se takoe podstiu istraivanja u oblasti rodnih odnosa. Pripremljeni su i programi obuke iji je zadatak da podignu svest o rodnim aspektima razliitih naunih domena meu pripadnicima naune zajednice. Finansiraju se i projekti koji imaju za cilj da identikuju najbolje prakse rodno ravnopravnih oblika upravljanja ljudskim resursima u naunim institucijama. Unapreene su i statistike na osnovu kojih se prate rodne strukture zaposlenih u nauci. EU je postavila cilj da na vodeim poloajima u javnom naunom sektoru treba da bude 25% ena. Ovaj cilj je pretoen u niz akcija koje treba da podstaknu unapreenje ena na ove poloaje (mentorstva, umreavanje, obuke). Analiziraju se i obrasci karijera ena, a ispituju i raspodele sredstava za pojedine naune oblasti u kojima dominiraju ene (EU, 2009). Jednak tretman ena i mukaraca u pristupu robama i uslugama uveden je u evropsko rodno zakonodavstvo nedavno (2004. godine). Ovo predstavlja zapravo, prvi znaajniji izlazak iz podruja zapoljavanja i sa njim povezanim podrujima usklaivanja porodinog ivota i socijalne zatite. Zabranjuju se direktna i indirektna rodna diskriminacija, ukljuujui i nepovoljniji tretman ena zbog trudnoe i materinstva, kao i uznemiravanje, seksualno uznemiravanje i navoenje na diskriminaciju u svim oblastima ponude roba i usluga. Direktiva predvia i pozitivnu akciju. Meutim, direktiva ne obuhvata oblast kao to su mediji i reklamiranje, obrazovanje, a izuzimaju se i robe i usluge koje su namenjene primarno pripadnicima jednog pola, kada je to opravdano. Posebna pravila se primenjuju u oblasti osiguranja. U osnovi, uzimanje u obzir pola pri izraunavanja iznosa premija i naknada ne sme rezultirati u razlikama individualnih premija i naknada. Izuzeci su doputeni u sluaju kada su opravdani, kada se koriste odreeni rodno utemeljeni podaci (kao to je, na primer due proseno trajanje ivota ena). Direktiva je preneta u drave lanice najee preko amandmana na postojee zakone, dok su u nekim zemljama doneti i posebni zakoni kojima se regulie rodna diskriminacija u pristupu robama i uslugama. U pojedinim zemljama u ove zakonske regulacije ukljuene su i oblasti koje direktivna ne pokriva. Pa je tako rodna diskrimina271
cija u obrazovanju sadrana u zakonu u Belgiji, Francuskoj, Slovakoj, vedskoj, Grkoj, Maarskoj, Irskoj, Litvaniji, Malti, Holandiji, paniji i Finskoj. Dok je zabrana diskriminacije u medijima i reklamiranju prisutna u Grkoj, Irskoj, paniji, Malti, Francuskoj i Belgiji (EC, 2009). Pregled najvanijih politika rodne ravnopravnosti nedvosmisleno ostavlja utisak njihove centriranosti oko trita rada i zapoljavanja, a onda i drugih aspekata uglavnom u meri u kojoj su povezani sa centralnim pitanjem zaposlenosti. Rodni meinstriming je predmet iroke debate u naunim krugovima, pa e u narednom delu panja biti posveena razliitim ocenama rodnih politika u EU.
3.1.3. Ocene politika rodne ravnopravnosti

Prema pojedinim ocenama, ukljuivanje pitanja rodne ravnopravnosti u javne politike predstavlja trijumf feminizma. Prema drugim ocenama, negde na ovom putu feministike ideje i ideali su izgubljeni u prevodu, ili su modikovani kako bi se izalo u susret optijim ciljevima (Perrons, 2005). Autori i autorke koji zastupaju ovo poslednje miljenje ukazuju na veliki jaz koji se moe uoiti izmeu politike retorike i stanja u stvarnosti na prostoru EU. Ciljevi poveanja zaposlenosti ena i unapreenja socijalne brige o deci postavljeni su tek relativno skoro, onda kada je prepoznat znaaj uea ena na tritu rada sa stanovita konkurentnosti i produktivnosti. Temeljniji oblici nejednakosti ostaju i dalje pokriveni maglom, u ta se moe uveriti svako nastojanje da se stanje sagleda dalje od statistike rada (Ibid). Literatura o rodnom meinstrimingu u EU je relativno obimna. U toj literaturi generalno se prepoznaju pozitivni pomaci ka veoj rodnoj ravnopravnosti u EU, ali se identikuju i slabosti, odnosno prepreke. Silvija Volbi (2004) sumira kritike rodnog meinstriminga u est taaka i nastoji da sagleda u kojoj meri su ove kritike opravdane: 1. Istie se da su akcije EU uglavnom usmerene na standardne forme zaposlenosti, dok se ene u velikom broju zapoljavaju u nestandardnim oblicima rada. 2. Drugo, prigovara se da su zakoni o jednakom tretmanu za model uzeli muke obrasce ivota i da stoga ne dotiu duboke korene nejednakosti. EU politike i zakonodavstvo, zamera se dalje, ne uspevaju da prepoznaju osobene potrebe ena koje su angaovane u brizi o porodici. Neki smatraju da drava treba da preuzme deo brige o porodici, kako bi se otklonila optereenja sa ena, a zapaa se da EU to ne ini, zbog svog uskog fokusa na potrebe zaposlenih, zbog principa supsidijarnosti usled koga su socijalne politike i mere soci272
Mapiranje politika
3. 4.
5.
6.
jalne zatite preputene dravama lanicama, ali i zbog toga to je projekat EU sutinski neoliberalni projekat. Sprovoenje EU direktiva o rodnoj jednakosti je neujednaeno, kao rezultat nacionalnih razlika u institucionalnim aranmanima. Identikuju se vane oblasti u koje EU politika rodne ravnopravnosti za sada ne zadire, pa se, recimo, navode seksualne preferencije, abortus, i nasilje nad enama. Strategija za unapreenje rodne ravnopravnosti oslanja se vie na meke nego na vrste zakone, to jest, javlja se vie u obliku preporuka nego u obliku obavezujuih zakona. to zajedno sa gubitkom fokusa u rodnom meinstrimingu ograniava ekasnost intervencija. Podrka rodnoj ravnopravnosti je slaba zato to se u Ustavu EU rodna ravnopravnost tretira kao cilj a ne kao vrednost vieg reda. Ovo se esto obrazlae injenicom da je mali broj ena bio ukljuen u pripremu Ustava.
Volbi ukazuje da neke od navedenih kritika nisu odrive. Pre svega ukazuje da je veliki broj aspekata rodne ravnopravnosti sadran u vrstim zakonskim normama, jer je denisan direktivama. Ona upuuje i na novije direktive u kojima je panja posveena nekim najvanijim oblicima nestandardne zaposlenosti, pre svega u obliku rada sa deliminim radnim vremenom i privremene zaposlenosti. Zapaa da su u novije vreme direktive EU poele da prepoznaju znaaj posebnih potreba ena koje se angauju u brizi o porodici i na tritu rada, i pritom dodaje da obezbeivanje javnih usluga nije jedini odgovor na ovaj problem. Volbi primeuje da je EU proirila fokus rodnih politika sa uskog ekonomskog na neekonomska pitanja, ukljuujui i ne-diskriminaciju u oblasti zapoljavanja na temelju seksualnih orijentacija, proirenje pojma trinih usluga na usluge obavljanja abortusa i podsticanje politika za borbu protiv nasilja nad enama (Walby, 2004). Rodni meinstriming se u literaturi najee analizira i ocenjuje prema nekoliko kljunih dimenzija. Prvo, ocenjuje se u kojoj meri je ova metoda oblikovanja i sprovoenja politika zaista razvijena i dosledno primenjena u politikama usmerenim na unapreenje rodne ravnopravnosti. Drugo, ocenjuje se u kojoj meri ova nova politika metoda predstavlja inovativni pomak u odnosu na prethodne rodne politike, i u kakvom je odnosu sa njima. Tree, nastoji se oceniti u kojoj meri je rodni meinstriming zaista doveo do promena u obrascima i stepenu rodnih nejednakosti u stvarnosti. etvrto, ocenjuje se njegova povezanost sa feministikim teorijama, idejama i strategijama promene. Prvi aspekt, dakle, odnosi se na transformaciju samog politikog procesa. Meri Dali (2005) je sprovela analizu rodnog meinsriminga na uzorku od osam drava EU (Grka, Belgija, Fracuska, Irska, Litvanija, panija, vedska i
273
Velika Britanija) i uoila niz vanih trendova. Odgovornosti za pitanja rodne ravnopravnosti su raspodeljena izmeu razliitih jedinica ili odeljenja u dravnom aparatu, za razliku od ranije centralizovane odgovornosti, koja je bila smetena u pojedinano ministarstvo ili odeljenje. Naini na koje se ova decentralizacija ostvaruje se razlikuju izmeu zemalja EU. U Velikoj Britaniji i Irskoj ova decentralizacija se odvijala preko revizije zakona o rodnoj ravnopravnosti u koju su bila ukljuena sva dravna tela. U drugim zemljama (Belgija, Francuska, Grka, Litvanija i panija), metod za raspodelu odgovornosti za rodne politike vie nalikuje principu transferzale, odnosno rodne politike presecaju linije drugih politika i sutinski su meusektorske. Razlike izmeu drava javljaju se u pogledu institucionalne obuhvatnosti rodnog meinstriminga (koliko razliitih ministarstava i tela je ukljueno u proces), i koherentnosti pristupa, koja zavisi od toga da li su politike rodne ravnopravnosti utemeljene u jedinstvenom planu ili strategiji (nasuprot ranijim skupovima mera). U sluaju postojanja opte strategije rodne ravnopravnosti, ili akcionog plana, razliita ministarstva postaju odgovorna za ostvarivanje pojedinanih ciljeva. Trei oblik uspostavljanja rodnog meinstriminga svojstven je vedskoj i ispoljava se kao obuhvatna i sistematska primena rodnih analiza u formulisanju i implementaciji politika. To u praksi znai da akteri iz javnog, privatnog i civilnog sektora (ministarstva, dravne institucije, poslodavci, nevladine organizacije i sl.) postaju aktivni uesnici u procesu, a njihova posveenost doprinosi ekasnom formulisanju i sprovoenju politika (Daly, 2005). Osim razlika u obuhvatu i koherentnosti politikog procesa koji se ostvaruje kroz rodni meinstriming, razlike se uoavaju i u primeni sredstava ili tehnika. Ove tehnike najee obuhvataju obezbeivanje i upotrebu rodno osetljivih statistika, procenu efekata politika i mera (impact assessment) i rodno budetiranje. Meutim, rodni meinstriming se u praksi esto sprovodi selektivno. Koristi se neka od njegovih metoda, ali ne i ceo metodoloki paket. Tekoe u obuhvatnoj primeni rodnog meinstriminga delom potiu od njegove izrazite sloenosti koja zahteva i odgovarajuu obuenost dravnih slubenika, kao i ostalih aktera. Zbog standardizacije ovih tehnika i njihove kljune uloge u itavom procesu formulisanja i implementacije politika, esto se ukazuje na tehnokratizaciju rodnog meinstriminga (Beveridge, Nott, 2002). U zemljama u kojima se rodni meinstriming selektivno sprovodi, on najee obuhvata rodne analize politika. vedska je jedina zemlja iz uzorka istraivanja Meri Dali, koja primenjuje ceo metodoloki paket, jer pored analiza politika, primenjuje i itav spektar relevantnih procedura irom dravne administracije (Daly, 2005). Meu zemljama iz uzorka Dali prepoznaje tri razliite varijante rodnog meinstriminga. Prvu predstavlja pun integrisani pristup koji je registrovan u vedskoj. Rodni meinstriming se primenjuje na sveobuhvatan nain, a u pro274
Mapiranje politika
ces su ukljueni najrazliitiji akteri od drave, do privatnog i civilnog sektora. Druga varijanta zapaa se u Belgiji i Irskoj. Ovu formu naziva ograniena transferzalnost (limited transversality), to znai da je vie ministarstava ili odeljenja ukljueno u proces, ali daleko od toga da je itava dravna hijerarhija ukljuena, a pogotovo nevladini akteri. Trea verzija rodnog meinstriminga, koju odlikuje izrazita fragmentarnost i ogranienost na nekolicinu politikih oblasti, svojstvena je Francuskoj i Velikoj Britaniji, a u manjoj meri Grkoj i paniji. U ovim zemljama, zapravo, pojedinane inicijative nisu povezane sa optom politikom rodne ravnopravnosti (Ibid). Delimine razloge za ovakvo stanje, Dali nalazi u samom konceptu rodnog meinstriminga koji je nedovoljno jasan i izrazito elastian, tako da gotovo svako moe tvrditi da ga primenjuje u oblikovanju javnih politika. Prema njenom miljenju, tehnokratizacija koncepta samo doprinosi njegovoj nepreciznosti. Kao vaan problem u primeni rodnog meinstriminga prepoznata je nedovoljna kompetentnost aktera ukljuenih u proces da dosledno primenjuju ovu politiku metodu. Pritom se ne radi samo o povrnoj obuenosti kadrova za primene tehnika organizovanja politikog procesa, deskriptivnih analiza, formulisanja politika sa stanovita doprinosa otklanjanju rodnih nejednakosti, ve o sutinskom razumevanju rodnih nejednakosti, koje najee manjka politikim akterima. Klara Grid je do slinih zakljuaka dola prouavajui politike prostornog planiranja u Velikoj Britaniji. Naime, pokazalo se da politiari i dravni slubenici od vrha do dna, stariji ali i mlai mukarci uopte nisu upoznati sa konceptom rodnog meinstriminga, a da situacija nije nita bolja ni kod malobrojnih ena angaovanih u odgovarajuim slubama (Greed, 2005). Dil Ruberi istie da, uprkos lakoi s kojom je uveden u politike zapoljavanja u EU, rodni meinstriming ostaje sutinski povran, ogranien na opise stanja bez dubljih razumevanja naina na koje su strukture na tritu rada urodnjene (Rubery, 2005). Ocena inovativnosti rodnog meinstriminga kao politike strategije za ostvarivanje rodne ravnopravnosti tesno je povezana i sa razmatranjima o sponama izmeu ovog politikog pristupa i feministikih teorija i strategija. Ve je ranije navedeno da se u prouavanju razvoja rodnih politika u EU razlikuju tri odvojene faze. Prvu predstavlja politika jednakog tretmana, drugu politika pozitivne akcije, a rodni meinstriming predstavlja treu, najnoviju fazu. Verlo (2005) istie se da tri navedene faze zapravo predstavljaju tri razliite feministike politike strategije. Ona polazi od razlikovanja feministikih strategija koje je istakla Skuajers: strategija inkluzije (inclusion), utemljena je na principu jednakosti, strategija preokreta (reversal), utemeljena je na principu razlika i strategija premetanja (displacement), utemeljena je na principu raznovrsnosti (diversity) (Squires, 2005). Prema miljenju Skuajersove, svaka od ovih strategija unosi razliiti sadraj u meinstriming. Prva unosi ideju o
275
jednakim ansama, druga specino ensku perspektivu, a trea jednakost shvaenu na kompleksan nain, jednakost koja potuje razliitosti. Ove tri koncepcije meinstriminga razliito shvataju i sredstva kojima se on postie: prva se oslanja na birokratska politika sredstva, druga na konsultacije sa enskim organizacijama, a trea na inkluzivne pocese. Kada se meinstriming konceptualizuje kao sredstvo ostvarivanja jednakih ansi birokratskim politikim metodama, njegov potencijal je ogranien individualizmom i elitizmom. On biva zarobljen liberalnim shvatanjem ravnopravnosti unutar trine paradigme distrbucije. Kada se javlja u obliku ostvarivanja interesa ena, kroz sredstva konsultacija sa enskim organizacijama, potencijal meinstriminga je ogranien esencijalizmom i fragmentacijom. U ovom sluaju njegovi dometi su ogranieni politikama sa stanovita identiteta, u kojima se esto priznavanje autentinih interesa favorizuje na tetu pitanja redistribucije. Skuajers istie da meinstriming predstavlja strategiju transformacije, tek kada se konceptualizuje kao sredstvo ostvarivanja jednakosti shvaene na kompleksan nain, uz potovanje razliitosti, a kroz politiku ukljuivanja (Ibid). Za razliku od ovakvog miljenja, Verlo istie da i strategija osnaivanja ena, koja odgovara feministikoj strategiji preokreta, zajedno sa strategijom premetanja, nosi transformacijski potencijal. Autorka zakljuuje da ovi pristupi nisu meusobno iskljuivi, ve se mogu kombinovati u stvarnosti. Rodni meinstriming se esto vidi kao transformativna strategija, zato to tei da preispita i rekongurie rodnost sistema i procesa (Verloo, 2005). Za razliku od ovog stanovita, prisutna su i miljenja da rodni meinstiming zapravo ne poseduje transformacijski potencijal, ve da u sutini predstavlja inegracionistiku strategiju, jer samo uvodi rodnu perspektivu u postojee politike procese, ali ne osporava dominantnu politiku paradigmu (Pollack, Hafner-Burton, 2000). Naime, rodni meinstriming bi trebalo da predstavlja proces u kome ene ne bivaju samo ukljuene u glavne tokove (mainstream), ve redeniu prirodu glavnih tokova (Jahan, 1995:13, nav. prema Pollack, Hafner-Burton, 2000). Prema istim ocenama EU je u sutini usvojila integracionistiki pristup rodnoj perspektivi, to podrazumeva da je rodni pristup integrisan u specine politike EU, umesto da se osnovni ciljevi EU preispitaju iz rodne perspektive (Ibid). Meri Dali smatra da rodni meinstriming nije jednostavno zamenio prethodne pristupe. U zemljama irom EU zapaaju se primeri razliitih naina na koje rodni meinstriming ukljuuje i politike jednakog tretmana i pozitivne akcije. Politika rodne ravnopravnosti evoluira, a tu evoluciju ne treba shvatiti kao uvoenje rodnog meinstriminga umesto prethodnih politika, poto on esto inkorporira njihove elemente. Tako se u nekim zemljama pozitivne akcije ranije usmerene na zapoljavanje, odnosno javnu sferu, sada prenose i na privatnu sferu i pokuavaju da proizvedu promene u porodici (kao u sluaju porodinog nasilja u paniji). Osim toga, fokus pozitivne akcije je proiren,
276
Mapiranje politika
tako da mere koje su ranije bile usmerene na devojice (u obrazovanju) sada se usmeravaju prema deacima koji pokazuju proseno slabija obrazovna postigua. Politika jednakog tretmana takoe se neprestano proiruje, pa je od poetne jednake plaenosti za rad jednake vrednosti, proirena na brojne aspekte sfere zapoljavanja i rada, a potom je proirena i na razliite forme diskriminacije izvan sfere zapoljavanja. Prema miljenju Meri Dali, ispravnije bi bilo rei da tri pristupa zajedno evoluiraju (Daly, 2005). Dali ukazuje na inovativne aspekte rodnog meinstriminga na pet nivoa. Na nivou diskursa ili politike retorike, zapaa se zaokret politikog fokusa sa ena na rodne odnose. Meutim, ona nerado naziva ovaj pristup rodnim, zbog toga to u veini sluajeva zanemaruje analizu odnosa moi. On unosi promene i u institucionalne strukture, jer se konstituiu posebne jedinice odgovorne za kreiranje rodnih politika, a briga o rodnoj ravnopravnosti delegira u razliite strukture vlasti. Meutim, specijalizovane jedinice za rodni meinstrimig esto predstavljaju sutinski jedinice za tehniku podrku, a ne jedinice sa posebnim kompetencijama u oblasti rodnih nejednakosti. Njihov zadatak je najee da obuavaju dravne slubenike u oblasti rodne ravnopravnosti. Na treem nivou politikog procesa nalaze se politika sredstva. I u ovom aspektu Dali uoava vane promene: oslanjanje na rodno fokusirane analize, evaluacije, mehanizme praenja. Na etvrtom nivou nalaze se empirijske evidencije koje se koriste u svrhu praenja stanja i formulisanja politika, gde su takoe uinjeni vani pomaci, jer je rodna statistika daleko razvijenija nego pre i dostupni su novi podaci (najee su to stari podaci sada deagregirani po polu). Na kraju, izmenjeni su i sami procesi politikog odluivanja, jer se u oblikovanje rodnih politika ukljuuje vei broj razliitih aktera. Meutim, Dali smatra da treba biti oprezan u oduevljenju promenama koje je rodni meinstriming doneo. Samo u vedskoj je dolo do sistematskih promena u svim navedenim aspektima. Osim toga, ak i onda kada se registruju vei pomaci u reorganizaciji samog politikog procesa, to jo uvek ne znai da su nosioci aktivnosti sutinski napravili pomake u razumevanju rodnih nejednakosti (Ibid). U pojedinim kritikama se istie da je rodni meinstriming vie ekspertsko-birokratski model oblikovanja javnih politika nego demokratsko-particivativni (Beveridge i Nott, 2002). Sa jedne strane upuene su kritike da iako pretenduje da bude rodni pristup, rodni meinstriming ostaje primarno pristup usmeren na ene (Daly, 2005), dok se sa druge strane upuuju kritike da iroka disperzija odgovornosti izmeu dravnih tela i institucija moe razvodniti politiku rodne ravnopravnosti, odnosno dovesti do naputanja specinih, pozitivnih akcija usmerenih na ene (Stratigaki, 2004). Umesto da postanu svaija odgovornost rodna pitanja mogu postati niija odgovornost ovakvom podelom uloga i nadlenosti (Pollack, Hafner-Burton, 2000). U istom duhu, Dil Ruberi upozorava da je jedan od kljunih razloga za ograniene domete rodnog me277
insriminga u transformaciji javnih politika rodne ravnopravnosti zapravo posledica neodgovarajue motivacije. Naime, dominantni motivi koji se kriju iza ove politike strategije tiu se primarno unapreenja stanja u EU ekonomiji, u smislu vee participacije na tritu rada, ostvarivanja vee produktivnosti i konkurentnosti. Meutim, oblikovanje politika koje zaista vode transformaciji rodnih odnosa moraju poi od motiva socijalne pravde (Rubery, 2005). Dali istie da teorija rodnog meinstriminga ne posveuje dovoljno panje odnosu izmeu drave i drutva. Rodne nejednakosti se mogu ublaiti, ali ne i otkloniti politikama zbog toga to rodne nejednakosti imaju korene u drutvu, a politika nije jedina determinanta koja ovo drutvo oblikuje. Ona zapaa da teoriji o rodnom meinstrimingu nedostaje zapravo teorija promene. Tako rodni meinstriming ostaje preteno pojam usmeren na promene politikih struktura, organizacija, procedura i procesa, a manje prava strategija drutvenih promena. U teorijama se moe nai mnogo vie analiza o samom dizajniranju politikog procesa nego o vezi izmeu tog politikog procesa i drutvenih promena, a to je zbog toga to ovim teorijama najee nedostaje socioloko jezgro (Daly, 2005). Iako je ovo tano za veinu rasprava o rodnom meinstrimingu, ipak je vano prepoznati pristupe koji nastoje upravo da sagledaju vrednost i potencijale rodnog meinstriminga sa stanovita drutvenih promena. Za Silviju Volbi jedno od kljunih pitanja tie se uticaja rodnih politika, pre svega oblikovanih putem rodnog meinstriminga na procese transformacije rodnih reima (Walby, 2004).123 Naime, u razvijenim industrijskim drutvima rodni reimi se preteno oblikuju u javnoj sferi, a razlikuju se u zavisnosti od toga da li su obeleeni dominacijom trinih odnosa, snanom ulogom drave blagostanja ili dominantnom ulogom regulativne politike zajednice. Razlike izmeu tipova rodnih reima stoga su kvalitativne a ne samo razlike u stepenu rodnih nejednakosti. Tako je u razvijenim drutvima Zapada socijaldemokratski rodni reim obeleen ravnopravnijim rodnim odnosima, bogatom ponudom javnih usluga za brigu o porodici koja je podstakla intenzivno ukljuivanje ena na trite rada. Trini model odlikuje parcijalno ukljuivanje ena u trite rada i oslanjanje na trine usluge za brigu o porodici. Trei model, regulativni, svojstven je Evropskoj Uniji. U ovom modelu rodnog reima, ukljuivanje ena u trite rada odvija se primarno na osnovu regulacija kojima se otklanjaju prepreke u vidu diskriminacije, regulie radno vreme u skladu sa potrebama vezanim za brigu o porodici i promoviu politike socijal123 Rodni reim u stanovitu Silvije Volbi predstavlja vrlo sloenu socijalnu konstrukciju koja obuhvata 4 razliita nivoa apstrakcije. Na prvom nivou reim se konstituie u optem socijalnom sistemu. Na drugom nivou reim se konstituie na linijama diferencijacije izmeu privatne i javne sfere, na treem nivou reim se konstituie u sklopu serije domena, ukljuujui ekonomski, politiki, i civilno drutvo, dok se na etvrtom nivou nalaze serije socijalnih praksi (Walby, 2004).
278
Mapiranje politika
nog ukljuivanja. Autorka napominje da nordijske zemlje karakteriu primarno socijaldemokratski reimi, iako pripadaju EU, zbog toga to su ovi rodni reimi uspostavljeni pre ulaska u EU i pre razvoja EU modela. U opisanom kontekstu glavno pitanje za autorku je potencijal EU da kreira novi model rodnog reima u kontekstu globalizacije. Tu se otvaraju dva vana pitanja. Prvo, da li globalizacija dovodi do erozije razliitosti u politikim i socijalnim formama kapitalizma, poslovnih sistema i drava blagostanja? Drugo, da li stvaranje globalne politike zajednice vodi difuziji ideja, ukljuujui i ideje o rodnoj jednakosti? U odgovoru na ova pitanja autorka ukazuje da je do sada EU razvila jedan osoben pristup u tome to planira razvoj uz vrednovanje pitanja socijalne kohezije. Socijalna iskljuenost se ne shvata samo kao nepravina, ve i tetna zbog toga to razara socijalnu koheziju potrebnu za ekasnu, produktivnu i globalno kompetitivnu ekonomiju. Koncept socijalne ukljuenosti je vaan za politiku EU. Ovaj koncept je utkan u EU institucije i ne predstavlja samo ideoloku osnovu za legitimaciju. Pokazatelje za to vidi, na primer, u strukturama odluivanja, kada se sindikati i organizacije civilnog drutva ukljuuju u formulisanje direktiva o zapoljavanju i sl. U aspektu rodnih reima, povezanost feminizma sa politikim odluivanjem u EU je od posebnog znaaja. Ona ne tvrdi da su svi oblici feminizma angaovani u ovom poduhvatu. Radikalni feminizam esto izbegava svaku formu saradnje sa dravom nastojei da izgradi sopstvene paralelne institucije. Meutim, uoava se znaajno poveanje usmerenosti feministikih strategija na dravne regulacije i politiko odluivanje u EU (Walby, 2004). Dajan Perons ocenjuje potencijal rodnog meinstriminga u uslovima nove ekonomije. Ona smatra da uspostavljanje ekonomije zasnovane na znanju, kao izrazito neo-liberalne ekonomije, sadri tendencije poveanja nejednakosti u najrazliitijim oblicima pa i rodnih. U uslovima takve ekonomije, rodni menstriming teko da moe da bude ekasno sredstvo za otklanjanje nejednakosti. Rodni meinstriming u EU poiva na viestrukim motivima, od kojih je tek nekolicina utemeljena na etikim principima jednakosti izmeu ena i mukaraca, a veina drugih poiva na potrebi da se ostvari vee angaovanje stanovnitva na tritu rada i obezbede bolja produktivnost i meunarodna konkurentnost. Ona ukazuje da se u savremenom politikom diskursu rodne nejednakosti na tritu rada primarno vide kao ostatak prolosti, kada su ene bile primarno usmerene na brigu o porodici, a egzistencija domainstva se obezbeivala preko pune zaposlenosti mukih lanova. Smatra se da je ove ostatke nejednakosti mogue otkloniti politikama koje se usmeravaju na otklanjanje prepreka na tritu rada i u porodici koje spreavaju ene da se ukljue na trite rada u veem broju ili na intenzivniji nain. U tim nastojanjima, rodni meinstriming je prepoznat kao izuzetno pogodno
279
sredstvo. Meutim, problem je, po miljenju ove autorke, u tome to logika nove liberalne ekonomije znanja sistematski proizvodi nove nejednakosti ili ak produbljuje stare. Naime, nova ekonomija stvara nove oblike polarizacije u strukturi na tritu rada. Dajan Perons ocenjuje da se promene u strukturi trita rada mogu uporediti sa peanim satom. Sa jedne strane ona stvara veliki broj radnih mesta u sektorima proizvoda i usluga koji se zasnivaju na novim tehnologijama i podrazumevaju rad sa informacijama. Robe i usluge u ovom sektoru, od kompjuterskog softvera, preko nansijskih transakcija, do muzike, postaju posebna vrsta dobara, takozvana dobra znanja. Ona se mogu prenositi digitalno, gotovo bez trinih granica u globalno-svetskom prostoru, mogu se umnoavati vrlo jeftino i njihova potronja ne smanjuje ukupnu koliinu ponude (bar ne u smislu potronje vrstih proizvoda, poput hrane, automobila, odee i sl.). Sektori u kojima se nude ovi proizvodi i usluge su visoko produktivni i visoko protabilni. Na drugoj strani peane strukture trita rada poveava se broj uslunih zanimanja, i to pre svega onih koji zahtevaju nie kvalikacije. Rad u sektoru usluga koje se ne mogu materijalizovati radno je intenzivan i ima suprotne karakteristike u odnosu na dobra znanja. Ovaj rad se ne moe bezgranino troiti, pa je u ovom sektoru, produktivnost rada nia. Odnosno, pojednostavljeno reeno, frizer/ka, medicinska sestra/tehniar ili vaspita/ica ne mogu proirivati granice svoje produktivnosti na nain koji moe osoba koja umnoava i prodaje softwer. Ili, jedna vaspitaica moe voditi istovremeno brigu o vie dece, ali ne moe voditi brigu o velikom broju dece, to odreuje produktivnost njenog rada, udeo na tritu i visinu zarade. Perons uoava da su tokom 1990ih godina najbri porast na jednoj strani beleila zanimanja kompjuterskih strunjaka, menadera i nansijskih strunjaka, a na drugoj strani zanimanja negovateljica, frizerki, i usluga za odravanje domainstva. Ona sektor ekonomije u kome se obavlja prvi skup zanimanja naziva ekonomijom znanja, a drugi ekonomijom nege (caring economy) i uoava da u prvoj dominiraju mukarci a u drugoj ene. Zaposleni u prvoj oblasti ekonomije ive pod pritiskom nedostatka vremena, a zaposleni u drugoj ekonomiji, pod pritiskom nedostatka novca (Perrons, 2005). Autorka zakljuuje da horizontalna segregacija nastavlja da sledi stare obrasce, poto su ene prezastupljene u aktivnostima povezanim sa brigom o drugima, kao to su vaspitanje i obrazovanje (na niim nivoima), zdravstvena zatita, slubeniki i usluni rad. Mukarci su prezastupljeni u zanimanjima kao to su upravljanje, novac i proizvodnja. ene ulaze sve vie u strunjaka zanimanja, ali opet bez naruavanja obrazaca segregacije, pri emu mukarci nadproporcionalno zauzimaju strunjake poloaje u tehnikim naukama (Fagan, Burchell, 2002). U novije vreme prisutne su i tendencije da se u strukturama kolektivnog pregovaranja stabilne, hijerarhijske strukture zamene uidnijim, uz veu individualizaciju sistema nagraivanja, to otvara prostor za razliite manipulacije i oteava nadzor, posebno u oblasti jednake plaenosti
280
Mapiranje politika
za rad jednake vrednosti (Ibid). Imajui u vidu opisane obrasce segregacije na tritu rada Perons zakljuuje da se rodne nejednakosti u zaradama poveavaju. Pritom,ona ne tvrdi da rad u uslugama nege ne zahteva kvalikacije, naprotiv, mnoge usluge zahtevaju visoke kvalikacije, ve da radno intenzivna priroda rada ograniava visinu prihoda. Nejednakosti se poveavaju meu enama, meu mukarcima i izmeu ena i mukaraca. Zbog toga to su navedeni procesi duboki, sistemski i strukturni procesi, Perons je skeptina da politike intervencije u obliku rodnog meinstriminga mogu postii dovoljnu ekasnost, odnosno da mogu znaajnije promeniti rodnu nejednakost (Ibid). Ova zapaanja o ogranienoj ulozi rodnih politika u socijalnim promenama (Rubery, 2005, Daly, 2005, Perrons, 2005, Standing, 2004, Subrahmanian, 2004, Walby, 2004), izuzetno su znaajna jer ukazuju na daleko veu sloenost procesa drutvenih promena nego to to podrazumevaju pristupi usko fokusirani na metode oblikovanja rodnih politika. Ipak, iako javne politike ne mogu biti klju za tumaenje ukupnih drutvenih promena, one imaju izuzetnu ulogu u oblikovanju temeljnog sistemskog okvira, pa je i njihova odgovornost u sloenoj determinaciji promena velika. Pojednostavljeno reeno, one svakako nisu dovoljna, ali su vaan preduslov drutvenih promena u vrlo sloenim deterministikim spletovima izmeu struktura, aktera, akcija i procesa. Na to dovoljno ukazuju zapaanja o ogranienim dometima rodnog meinstriminga u uslovima dominacije politikih paradigmi usmerenih na poboljanje ekonomskih performansi sistema kroz veu produktivnost i meunarodnu konkurentnost. Na kraju emo usmeriti panju i na karakter i ulogu politika za unapreenje rodne ravnopravnosti u Srbiji.
3.2. Politike rodne ravnopravnosti u Srbiji

Za Srbiju je, kao i za zemlje sa podruja EU, u formulisanju i sprovoenju politika rodne ravnopravnosti, znaajan meunarodni okvir koji odreuje osnovne principe rodne ravnopravnosti i usmerava politike da budu usklaeni sa ovim principima. Najiri okvir predstavlja Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. godine, koja je usvojena i proglaena rezolucijom Generalne skuptine Ujedinjenih nacija124. Od posebnog znaaja za pitanja rodne ravnopravnosti i poboljanje poloaja ena su i Konvencija o politikim pravima ena (1953), Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (1979)125,
124 Prilikom usvajanja rezolucije 48 drava je glasalo za, nijedna protiv, dok je 8 bilo suzdrano (ukljuujui Jugoslaviju, Saudijsku Arabiju, Junu Afriku i SSSR) (Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, dostupna na adresi http://www.astra.org.rs/wp-content/ uploads/2008/06/Univerzalna-deklaracija-o-ljudskim-pravimakl.pdf, na dan 4.07.2010. Zakon o ratikaciji konvencije od strane tadanje SFRJ objavljen je u Slubenom listu SFRJ br. 11/81.
125
281
i Pekinka akciona platforma (1996). Milenijumski ciljevi razvoja, takoe predstavljaju jedan od vanih globalnih politikih podsticaja da se pitanjima rodne ravnopravnosti pristupi u domaim politikama sa stanovita razvoja. Osim toga, Srbija je kao lanica Saveta Evrope potpisala i vane evropske povelje, ali vano je napomenuti da u uslovima koje je potrebno ispuniti tokom procesa pridruivanja EU, rodna ravnopravnost nije postavljena kao eksplicitan uslov, ve je implicitno sadrana u optijim pitanjima prava, sloboda, ravnopravnosti i nediskriminacije. No, bez obzira na ove formalne obaveze, a pod uticajem globalnih meunarodnih okvira i smernica za razvoj politika rodne ravnopravnosti, kao i politika EU danas u Srbiji rodni meinstriming postaje sve vanija komponenta javnih politika. Meutim, vano je napomenuti da politike rodne ravnopravnosti u Srbiji ne poinju sa rodnim meinstrimingom koji se relativno sporo probija u javne politike nakon 2000. godine. One su inile znaajnu komponentu modernizacijskih politika za vreme socijalizma, i istorijski gledano, samo poslednja decenija 20. veka predstavlja znaajnu pukotinu u razvoju i transformaciji rodnih politika u Srbiji. Dananje politike rodne ravnopravnosti, zbog toga je potrebno sagledati u kontekstu naslea, kako pozitivnih, tako i negativnih, prethodnih istorijskih faza.
3.2.1. Istorijsko naslee rodnih politika

Pre Drugog svetskog rata poloaj ene u Srbiji i tadanjoj Jugoslaviji bio je obeleen karakteristikama agrarnog126, izrazito patrijarhalnog drutva i tradicionalistikim vrednostima i obrascima ivota. Pravnu osnovu rodne ravnopravnosti, nakon Drugog svetskog rata, ustanovio je Ustav tadanje FNRJ iz 1946. godine, a tokom narednih decenija ona je proirivana razliitim posebnim zakonima. Vrh Komunistike partije bio je nosilac politike moi, pa je uobliavao shvatanja o poloaju i drutvenoj ulozi ene u skladu sa socijalistikom ideologijom jednakosti, to se na nivou zakonske regulative reektovalo povoljno i emancipatorski na poloaj ene (Gudac-Dodi, 2006). Prvi posleratni Ustav garantovao je enama pravo glasa, 127 zapoljavanja (ukljuujui i jednaku plaenost za rad), tavie, on je podigao prava ena na nivo ustavnog naela. Vera Gudac-Dodi smatra da je u ovakvom tretmanu ena ulogu odigrala ne samo osnovna ideologija jednakosti, ve i aktivna uloga
126 Prema podacima iz popisa 1931. godine, udeo poljoprivrednog stanovnitva u ukupnoj populaciji iznosio je 76%, da bi u 1948. godine, prema razliitim procenama pao izmeu 67% i 70.5% (Gudac-Dodi, 2006). Mada je jo predratni ustav iz 1921. godine garantovao birako pravo svakom graaninu koji je navrio 21. godinu, a predviao da e pravo glasa za ene biti denisano zakonom, u Kraljevini Jugoslaviji nikada to nije uinjeno (Ibid).
127
282
Mapiranje politika
ena u ratu. Konstitutivna, ustavno-pravna naela o ravnopravnosti i jednakosti ena i mukaraca garantovana su i u ustavima koji su doneti u kasnijim decenijama, a pojam ravnopravnosti je proirivan na kolovanje, rad i zatitu na radu, prava vezana za socijalno osiguranje i zdravstvenu zatitu, posebnu zatitu majke i deteta, a u Ustavu iz 1974. godine i na prava o slobodnom odluivanju o raanju dece (Ibid). Pravni poloaj ene u odnosu na mukarce unapreen je velikim brojem zakona, uredbi i primenjenih politika i mera. Ovde emo pomenuti samo neke najvanije. Osnovni zakon o braku iz 1946. godine uvodi graanski brak kao jedino punovaan, a odnose u braku postavlja na osnovu ravnopravnosti, istiui da mukarci i ene maju iste obaveze i prava. Ovo je predstavljalo veliki pomak u odnosu na predratni zakon, jer su po Srpskom graanskom zakoniku, koji je vaio od 18841946. godine, ene bile liene niza prava (na rad, nasleivanje imovine, starateljstvo nad decom u sluaju razvoda, itd.) i dovedene u poloaj zavisnosti u odnosu na mukarca. Osnovnim zakonom o braku ve je omogueno enama da biraju prezime prilikom udaje, obaveze suprunika u pogledu podizanja dece su izjednaene, liberalizovani su uslovi za razvod braka i regulisana imovinska pitanja u sluaju razvoda. Uredba o zatiti zaposlenih trudnih ena i majki dojilja predviala je porodiljsko odsustvo u trajanju od 90 dana, a u pojedinim sluajevima omogueno je i skraeno radno vreme do navrene tree godine starosti deteta. Za vreme porodiljskog odsustva predviena je potpuna novana nadoknada, a majke koje su nakon isteka tog odsustva radile skraeno imale su pravo na mesena primanja u visini od 75% od punog dohotka. U kasnijim periodima trajanje plaenog porodiljskog odsustva je produavano u vie navrata tako da je na kraju bilo predvieno njegovo trajanje od godinu dana nakon roenja deteta (Ibid). Zakon o nasleivanju iz 1955. otklonio je pravne osnove izrazite diskriminacije u nasleivanju koja je bila uspostavljena predratnim Srpskim graanskim zakonikom. Naime, prema predratnim zakonskim normama nasledstvo umrlog su dobijala muka deca, odnosno potomci po mukoj liniji. enska deca su mogla naslediti imovinu samo ako nije bilo sinova niti drugih mukih potomaka. Udovice su mogle da ostvare pravo samo na takozvani udoviki uitak, to je praktino znailo da (osim u sluaju ponovne udaje) moe da koristi, ali ne i raspolae imovinom. Kasnije, 1960ih godina zakonom je omogueno pravo ena da odluuju o raanju, odnosno legalizovan je i abortus. Pored toga, politike i razliite mere unapreenja rodne ravnopravnosti u obrazovanju, od kurseva opismenjavanja (posle Drugog svetskog rata nepismenost ena bila je vea nego nepismenost mukaraca), preko razliitih programa obuke za rad, do sistematskog podsticanja kolovanja devojica kroz institucije formalnog obrazovanja, dovele su do znaajnog poboljanja u obrazovnoj strukturi ena i smanjenja obrazovnog rodnog jaza.
283
Meutim, sliku o politikama rodne ravnopravnosti u socijalistikoj Srbiji ne treba shvatiti idilino iz vie razloga. Prvo, pitanje prava i sloboda u socijalistikom represivnom reimu svakako je bilo ogranieno, pa je i pomake u rodnoj ravnopravnosti potrebno sagledati u kontekstu ogranienja graanskih prava i sloboda. ene su tokom posleratnog perioda, ba kao i mukarci bile proganjane i osuivane ukoliko se nisu smatrale politiki podobnim, a tokom itavog socijalistikog perioda odsustvo politikog pluralizma i graanske demokratije sutinski su bili u koniktu sa pojmom ravnopravnosti, jer je uee u postavljanju politikih ciljeva bilo neravnopravno, rezervisano samo za pripadnike komunistike elite. Drugo, zakonsko-pravna i politika osnova rodne ravnopravnosti nije ni u javnoj sferi, a kamoli u privatnoj sferi braka i porodice, dovela do egalitarnih odnosa. U javnoj sferi nejednakosti su se iskazivale kroz manju zastupljenost ena u poloajima politike moi (mada je princip kvota bio primenjivan i uee ena bilo vie nego u graanskim demokratijama Zapada), kroz razliite forme segregacije i nejednakosti u zaradama na tritu rada, i sl. U sferi privatnosti, patrijarhalni odnosi moi ostali su dominantan oblik rodnih odnosa. Razlog za raskorak izmeu zakonsko-pravne osnove rodne ravnopravnosti i odravanja rodnih nejednakosti u drutvu, u znaajnoj meri potie od toga to je jednakost mukaraca i ena uvoena pre svega dekretima partijske drave, nego to je predstavljala odraz socijalnih odnosa u svakodnevnom ivotu (Ibid). No, i uz ograniene domete, politika rodne ravnopravnosti za vreme socijalizma postavila je neke vane institucionalne preduslove za unapreenje rodne ravnopravnosti. Poslednja decenija 20. veka, predstavlja svojevrsni backlash period u razvoju politika rodne ravnopravnosti. Ovaj period razaranja institucija, blokiranja drutvene post-socijalistike transformacije, ratova, ekonomskih i drutvenih kriza, obeleen je odsustvom politika rodne ravnopravnosti na institucionalnom nivou, a retradicionalizacijom i repatrijarhalizacijom na nivou drutvenih procesa. Ve je ranije pomenuto, da se u ovom periodu belee retrogradni trendovi povlaenja ena iz javne sfere u privatnu, sa trita rada u porodicu, gde preuzimaju ulogu nosilaca strategija opstanka u uslovima opteg ekonomskog i drutvenog propadanja. Period odblokirane tranzicije nakon 2000. godine obeleavaju novi oblici politika rodne ravnopravnosti, koje proistiu iz novih institucionalnih okvira, karaktera sistema i ideologija politike elite koju odlikuje relativno visoka uktuacija a time i kolebljiv (najblae reeno) odnos prema pitanjima rodne ravnopravnosti. Razvoj politike rodne ravnopravnosti podrazumeva niz simultanih procesa: uspostavljanje odgovarajue institucionalne strukture, sa odgovarajuim procesima odluivanja i koordinacije; dostupnost podataka i evidencija koje omoguavaju analizu stanja za formulisanje politika i praenje efekata njihovog sprovoenja; zakone, strategije i mere koji menjaju uslove pod kojima se
284
Mapiranje politika
uspostavljaju rodni odnosi. Stoga emo pogledati kako se, prema navedenim dimenzijama, odvija razvoj rodnih politika u Srbiji poslednjih 10 godina.
3.2.2. Institucionalno organizacioni okvir za rodnu ravnopravnost

Kada je u pitanju institucionalni okvir, uspostavljanje posebnih tela i mehanizama za formulisanje politika i praenje stanja u oblasti rodne ravnopravnosti predstavlja tek prvi korak. Opremljenost nansijskim i ljudskim resursima, kao i specini poloaji ovih tela u odnosu na druge strukture vlasti, ovlaenja i kompetentnost, takoe predstavljaju vane aspekte institucionalnog okvira za razvoj politika rodne ravnopravnosti. Prisustvo ena u strukturama politikog odluivanja jeste u tom smislu vana determinanta ali nipoto dovoljna. Kao to esto u svakodnevnom ivotu reprodukuju patrijarhalne obrasce ivota, ene u politikim vrhovima mogu jednako snano reprodukovati neravnotene odnose moi i ak biti potpuno neosetljive na pitana rodne ravnopravnosti. No, ve u ovom prvom preduslovu Srbija pokazuje prilino nepovoljno stanje. Ukljuenost ena u strukture politikog odluivanja izrazito je mala, a longitudinalni trendovi ne pokazuju konzistentan napredak u ovom pogledu. Izmeu dva izborna perioda uoeni su kontradiktori trendovi. Sa jedne strane poveana je zastupljenost ena na nivou republikih organa zakonodavne i najvie izvrne vlasti, dok se na lokalnom nivou zapaa stagnacija u odnosu na raniji period, a na nivou Vojvodine i pojedini reverzibilni trendovi. Nakon republikih parlamentarnih izbora 2008. godine uee ena meu poslanicima Narodne skuptine Srbije je udvostrueno (poveano sa 11% na 22%) u odnosu na prethodne izbore. Iako je uee udvostrueno ono je i dalje daleko ispod 30%, cilja denisanog u okviru Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosti polova128 (Vlada RS, 2008) ali i u okviru milenijumskih ciljeva razvoja u Srbiji. Nakon pokrajinskih izbora 2008. godine, uee ena u parlamentu AP Vojvodine ak je smanjeno za 6% (sa 19% na 13%), pa se moe zakljuiti da trend ukazuje na zabrinjavajue udaljavanje od postavljenog cilja. Uee ena u najviim organima izvrne vlasti takoe je nepovoljno. Nakon izbora 2008. godine u sastavu Vlade RS nalazi se 18% ena. To predstavlja poveanje u odnosu na 12% iz prethodnog perioda, ali je jo uvek nie u odnosu na 2002. godinu kada je meu lanovima Vlade bilo 21% ena. U ovom aspektu, pak, moe se rei da je Izvrno vee AP Vojvodine gotovo dostiglo postavljeni cilj, jer se meu lanovima ove politike institucije nalazi 29% ena (Vlada RS, 2010a). Kada je re o zastupljenosti
128 Nacionalna strategija predvia da uee do 2014. godine, uee od 30% bude samo poetni cilj, a krajnji cilj je postavljen na nivo od 40%, koji predvia i EU.
285
ena meu odbornicima skuptina optina uoava se stagnacija u odnosu na prethodni izvetajni period. Nakon lokalnih izbora 2004. godine ene su inile 21% odbornika skuptina optina i sa istim procentom su zastupljene i nakon lokalnih izbora 2008. godine129. Zastupljenost ena meu predsednicima optina je daleko nepovoljnija, jer se na ovim funkcijama ene nalaze samo u 4% optina u Srbiji (Ibid). Kada su u pitanju specini institucionalni mehanizmi koji predstavljaju vorine take za razvoj rodnog meinstriminga u strukturama vlasti, moe se uoiti da su u pogledu njihovog uspostavljanja uinjeni vani poetni koraci. Na centralnom nivou vlasti, 2004. godine prvo je konstituisan Savet za ravnopravnost polova RS, koga je kasnije zamenila Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike RS. Uprava je zaduena za analizu stanja i predlaganje mera u oblasti unapreenja rodne ravnopravnosti, izradu nacrta zakona i drugih propisa u ovoj oblasti, poboljanje poloaja ena i promocija rodne ravnopravnosti i politike jednakih mogunosti. Meutim, Uprava za sada raspolae malobrojnim ljudskim resursima, a nansiranje od donatorskih programa znaajno premauje nansiranje iz budeta (uporediti Zakon o budetu RS za 2010. godinu130). Uprava je zaduena za pripremu i sprovoenje Strategije i Nacionalnog akcionog plana za unapreenje rodne ravnopravnosti, obuke dravnih slubenika u oblasti rodne ravnopravnosti, koordiniranje aktivnosti sa organizacijama civilnog drutva u specinim projektima i programima i sl. Uprava koordinira i pripremu izvetaja Srbije CEDAW komitetu, koji treba da sadri opis postignua ostvarenih na osnovu preporuka komiteta iz 2007. godine. Pored Uprave, na centralnom nivou postoji Odbor za ravnopravnost polova Narodne skuptine Srbije. Ovaj odbor razmatra predloge zakona, drugih propisa i optih akata sa stanovita unapreivanja i postizanja ravnopravnosti polova. Odbor sagledava stanje voenja politike, izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata od strane Vlade Republike Srbije i drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skuptini, sa stanovita potovanja ravnopravnosti polova131. U okviru institucije Zatitnika graana jedna od zamenica zaduena je za oblast rodne ravnopravnosti i prava osoba sa invaliditetom. Ona je, izmeu ostalog, nadlena da prima i ispituje predstavke koje se odnose na direktnu ili indirektnu diskriminaciju s obzirom na pol, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev pojedinaca izdaje saoptenja o sluajevima krenja zabrane
129 U ovom pogledu registruju se razlike izmeu skuptina optina u Centralnoj Srbiji i Vojvodini, jer su ene u skuptinama optina u Centralnoj Srbiji zastupljene sa 20% a u Vojvodini sa 24%. Dostupan na adresi: http://www.parlament.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.asp?Id= 769&t=Z#. Odbor ima 15 lanova/lanica proporcionalno iz svih politikih stranaka zastupljenih u Narodnoj Skuptini.
130 131
286
Mapiranje politika
diskriminacije s obzirom na pol, posreduje u mirnom reavanju sporova u vezi sa neposrednom ili posrednom diskriminacijom s obzirom na pol, inicira pokretanje krivinih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadlenih organa u sluaju direktne ili indirektne diskriminacije s obzirom na pol, itd. Nedavno je na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije uspostavljena i institucija Poverenika za zatitu ravnopravnosti, koga bira Narodna skuptina. Osoba na ovoj funkciji zaduena je za prijem i razmatranje pritubi zbog povreda Zakona o zabrani diskriminacije, daje miljenja i preporuke u konkretnim sluajevima i izrie mere u skladu sa zakonom; informie podnosioca pritube o pravima i mogunostima pokretanja sudskog ili drugog postupka, podnosi tube, prekrajne prijave, upozorava javnost na najee, tipine i teke sluajeve diskriminacije, ostvaruje saradnju sa drugim organima vlasti i preporuuje mere (Vlada RS, 2009b, lan 33). U AP Vojvodini 2002. godine osnovan je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, sa mandatom da prati stanje i sprovodi mere u oblasti rodne ravnopravnosti. Osim toga, u Vojvodini je osnovan 2004. godine i Zavod za ravnopravnost polova132. Zavod je ekspertska organizacija ije delatnosti obuhvataju praenje poloaja ena i ostvarivanje njihovih prava zagarantovanih u domaem i meunarodnom zakonodavstvu, uee u izradi izvetaja o ravnopravnosti polova i plana ostvarivanja ravnopravnosti polova u AP Vojvodini, istraivako-analitiki rad, informaciono-dokumentacionu delatnost, stvaranje strunog kadra u oblasti ravnopravnosti polova, izdavatvo, itd. U Vojvodini takoe postoji i Odbor za ravnopravnost polova pokrajinske skuptine, kao i institucija ombudsmana sa zamenicom za oblast rodne ravnopravnosti. Pored institucionalnih mehanizama na centralnom i pokrajinskom nivou vlasti, u Srbiji su formirani i lokalni mehanizmi za rodnu ravnopravnost. Do sada je u okviru lokalnih organa vlasti u celoj Srbiji formirano 69 mehanizama za rodnu ravnopravnost. Lokalni mehanizmi su osnovani sa idejom da se na lokalnom nivou donose odluke koje najdirektnije utiu na svakodnevni ivot ena i mukaraca. Osnivanje ovih tela na nivou lokalne samouprave znai pribliavanje koncepta rodne ravnopravnosti graanima/kama, ime se daje doprinos decentralizaciji dravne uprave i njenoj veoj demokratinosti. Lokalne komisije preduzimaju razliite aktivnosti usmerene na armaciju ideje rodne ravnopravnosti u lokalnoj sredini ali i realizuju konkretne projekte sa ciljem unapreenja rodne ravnopravnosti i ostvarivanja politike jednakih mogunosti u praksi. Meutim, problem je to ne postoji zakonska obaveza lokalnih samouprava da osnivaju ovakva tela niti propis kojim bi se proceduralno regulisao nain njihovog funkcionisanja. Ovi lokalni mehanizmi se znaajno razlikuju izmeu optina, prema kapacitetima, formalnom instituci132 Odluka o osnivanju Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, SL APV br.14/2004.
287
onalnom obliku pa i ekasnosti u delovanju. Oni najee raspolau slabim kapacitetima zbog toga to ne raspolau stalnim zaposlenim slubenicima, nemaju odgovarajua budetska sredstva, a u nadlenostima ostaju na nivou savetodavne uloge. U mapiranju institucionalno-organizacionog okvira politika rodne ravnopravnosti, veoma je vano ukazati i na ulogu civilnog sektora, pre svega enskih organizacija koje su jo od 1990ih godina, u odsustvu dravnog intitucionalnog okvira, delovale na polju transformacije rodnih odnosa i razliitih oblika organizovanja i osnaivanja ena. One su sprovodile akcije rodne ravnopravnosti u periodu vakuma dravnih politika usmerenih na unapreenje rodne ravnopravnosti133. Nakon 2000. godine, one nastavljaju da igraju vanu ulogu i u procesima uspostavljanja institucionalnih mehanizama i formulisanja novih politika i zakona usmerenih na promenu stanja u pogledu rodne ravnopravnosti. Njihov pritisak odozdo simultano sa pritiskom odozgo koji dolazi od meunarodnih konvencija, organizacija, pre svega u vidu UN i EU, predstavljaju vane faktore savremenog razvoja rodnog meinstriminga u Srbiji. U suprotnom, shvatanje institucionalnog okvira i rodnih politika moe se neispravno redukovati samo na politiku volju aktuelnih elita na vlasti. Ipak, politika volja vlasti predstavlja zasebnu vanu determinantu, jer bez barem delimine autentine posveenosti pitanjima rodne ravnopravnosti, uz puki pritisak meunarodnog okvira i domaih civilnih inicijativa, nije mogue ostvariti (bar ne ekasan) politiki proces za unapreenje rodne ravnopravnosti.
3.2.3. Politike rodne ravnopravnosti od znaaja za eliminisanje ekonomskih rodnih nejednakosti

Proces denisanja krovnih strategija i zakona za oblast rodne ravnopravnosti tekao je dosta sporo u Srbiji. Politike nestabilnosti i prioriteti ekonomskih reformi svakako su neki od najvanijih razloga za ovu sporost. U drugu deceniju 21. veka, Srbija ipak ulazi sa kljunim stratekim i zakonskim dokumentima koji tvore politiko-pravnu osnovu za unapreenje rodne ravnopravnosti. Poslednji Ustav Republike Srbije, iz 2006. godine garantuje jednakost mukaraca i ena i dravnu politiku jednakih mogunosti (lan 15). U 2008. godini usvojena je Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosti izmeu polova za period 20082014. godine, a 2009. godine se pristupilo izradi Nacionalnog akcionog plana za sprovoenje
133 To recimo, ukljuuje i uee na Pekinkoj konferenciji, onda kada drava Jugoslavija zbog sankcija nije mogla zvanino da prisustvuje, ili sastavljanje alternativnog izvetaja CEDAW komitetu, onda kada je sastavljanje dravnog izvetaja kasnilo i odvijalo se u krajnje netransparentnoj i neparticipativnoj atmosferi nakon 2000. godine.
288
Mapiranje politika
ove strategije. Iste godine usvojeni su i Zakon o ravnopravnosti polova, kao i Zakon o zabrani diskriminacije. Nacionalna strategija predvia seriju glavnih stratekih ciljeva: poveanje uea ena u procesima odluivanja i ostvarivanje ravnopravne zastupljenosti; poboljanje ekonomskog poloaja ena i ostvarivanje ravnopravnosti u oblasti ekonomske participacije; ostvarivanje ravnopravnosti u obrazovanju, poboljanje zdravlja ena i unapreivanje ravnopravnosti polova u zdravstvenoj politici; prevenciju i suzbijanje nasilja nad enama i unapreenje zatite rtava nasilja; uklanjanje rodnih stereotipa u medijima i promociju ravnopravnosti polova (Vlada RS, 2008). Zakon o rodnoj ravnopravnosti (predvia da se organi javne vlasti angauju na razvoju politike jednakih mogunosti u svim oblastima drutvenog ivota, kao i da u taj proces treba da bude realizovan kroz ravnopravno uee ena i mukaraca u svim fazama planiranja, donoenja i sprovoenja odluka koje su od uticaja na poloaj ena i mukaraca (lan 3). Zakon denie direktnu, indirektnu diskriminaciju na osnovu roda, kao i niz posebnih pravila kojima se spreava, otklanja diskriminacija u razliitim oblastima. U oblasti zapoljavanja poslodavci se obavezuju ovim zakonom da imaju jednak tretman prema zaposlenima, bez obzira na pol, da vode evidencije o polnoj strukturi zaposlenih i omogue uvid u te evidencije inspekciji rada i organu nadlenom za ravnopravnost polova (lan 12). Poslodavac koji ima u radnom odnosu vie od 50 zaposlenih na neodreeno vreme, duan je da usvoji plan mera za otklanjanje ili ublaavanje neravnomerne zastupljenosti polova za svaku kalendarsku godinu (lan 13). Zakon dalje predvia da se mora voditi rauna o mogunostima napredovanja na rukovodee poloaje, pa se nalae poslodavcima da u sluaju manje zastupljenosti pripadnika jednog pola na ovakvim poloajima moraju obezbediti njihovu zastupljenost na nivou od 30% (lan 14). Osim toga, pol, trudnoa i roditeljstvo ne smeju biti razlozi rasporeivanja zaposlenih na neodgovarajue poslove ili razlozi za otkaz (lan 16). Zabranjuje se i oglaavanje radnih mesta koje diskriminie osobe na osnovu pola (lan 15) i zabranjuju svi oblici uznemiravanja i seksualnog zlostavljanja (lan 18). Zakon nalae i ravnopravnost u plaenosti za isti rad ili rad jednake vrednosti (lan 17), a predvia i odredbe o ravnopravnosti u pogledu kolektivnog pregovaranja, otputanja i obuke i usavravanja. Pored regulisanja rodne ravnopravnosti u oblasti zapoljavanja, zakon regulie i ravnopravnost u oblasti socijalne, zdravstvene zatite, obrazovanju, kulturi i sportu, kao i u oblasti porodinih odnosa (posebno u pitanjima nasilja u porodici), u oblasti informisanja i sudske zatite. Zakon predvia i uspostavljanje rodno osetljivih statistikih podataka i evidencija, mada ne na precizan nain. U Zakonu o zabrani diskriminacije Republike Srbije, diskriminacija je denisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva),
289
u odnosu na lica ili grupe kao i na lanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven nain, a koji se zasniva na rasi, boji koe, precima, dravljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etnikom poreklu, jeziku, verskim ili politikim ubeenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, roenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, branom i porodinom statusu, osuivanosti, starosnom dobu, izgledu, lanstvu u politikim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim linim svojstvima (lan 2). Zakon denie posebno diskriminaciju na osnovu pola (lan 20) i diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije (lan 21). Zakon zabranjuje diskriminaciju u oblasti rada, odnosno naruavanje jednakih mogunosti za zasnivanje radnog odnosa ili uivanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao to su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u slubi, na struno usavravanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravine i zadovoljavajue uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zatitu od nezaposlenosti (lan 16). U istom lanu zakon denie da se diskriminacijom ne smatraju posebni oblici zatite pojedinih grupa, kao to su trudnice, porodilje, roditelji, osobe sa invaliditetom, maloletnici i drugi. Zakon predvia i uspostavljanje institucije poverenika za zatitu ravnopravnosti. Pored krovne strategije i krovnih zakona, u Srbiji su tokom poslednjih 10 godina usvojene brojne strategije i zakoni od znaaja za unapreenje rodne ravnopravnosti. Na ovom mestu nemogue je izloiti preglednu detaljnu analizu ovih strategija i zakona, jer to uostalom nije ni cilj, ve ukazati da li i u kojoj meri oni zaista pruaju dobru polaznu osnovu za otklanjanje rodnih, pre svega ekonomskih nejednakosti. Meu zakonima od najveeg neposrednog znaaja za rodnu ravnopravnost treba istai Porodini i Krivini zakon (oba usvojena 2005. godine), kao i Zakon o radu. Porodini zakon, izmeu ostalog, regulie odnose izmeu partnera, titi prava deteta i uvodi specijalne mere protiv nasilja u porodici (Slubeni glasnik 18/05). Krivini zakon sankcionie nasilje u porodici i silovanje u braku, a trgovina ljudima denisana je kao organizovan kriminal (Slubeni glasnik 85/05). Zakon o radu zabranjuje rodnu diskriminaciju, kao i seksualno uznemiravanje na poslu, ali i regulie itav niz prava i obaveza na radu (Slubeni glasnik 24/05). Reforme zakonskog okvira relevantne za poloaj ena u razliitim oblastima drutva su neujednaene i nekad neusklaene pa i protivrene. Kao najoptiji trend registruje se nastojanje da se poloaj ena u razliitim aspektima pobolja, ali uvoenje novih osnova zatite esto nije praeno ekasnim mehanizmima implementacije. Takoe, nisu izgraeni ni mehanizmi sistematskog praenja sprovoenja zakonskih reenja u oblasti rodne ravnopravnosti. Nadlena ministarstva i inspekcije retko prepoznaju, i jo ree belee slua290
Mapiranje politika
jeve diskriminacije. Ipak, kada je u pitanju rodno osetljiva evidencija, treba posebno istai znaajan napredak u radu Nacionalne slube za zapoljavanje, Republikog zavoda za statistiku, Agencije za privredne registre, kao i nekih drugih institucija koje su poslednjih godina prilagodile svoje evidencije potrebama praenja stanja rodne ravnopravnosti. Pregled strategija pokazuje da se u kljunim dravnim strategijama, bar u osnovi, vodilo rauna o pitanjima rodne ravnopravnosti i deprivilegovanom poloaju ena. Strategija za smanjenje siromatva, koja je usvojena meu prvima i koja je dugo predstavljala kljunu strategiju ne samo za reavanje problema siromatva i poboljanja poloaja ranjivih grupa, ve dala i prvi nacrt puteva razvoja Srbije nakon smene reima 2000. godine, i moda najbolji primer implementacije u godinama koje su sledile, posebnu panju obraa na rodnu ravnopravnost. Slino je i sa Strategijom odrivog razvoja, koja za razliku od prve, nije doivela tako obuhvatnu i posveenu implementaciju nakon usvajanja. U Strategiji za smanjenje siromatva istaknut je niz vanih kvalitativnih ciljeva: smanjivanje rodne nejednakosti do njihovog ukidanja; ekonomsko i politiko osnaivanje ena na svim nivoima, u svim oblastima, i to simultano; ugraivanje ovih ciljeva u sve programe razvoja, ukljuujui i samu strategiju za smanjenje siromatva; poveanje konkretnih odgovornosti svih drutvenih aktera za postizanje ovog cilja uz odgovarajue praenje realizacije; urodnjavanje svih drutvenih i dravnih institucija; urodnjavanje budeta; uspostavljanje rodno osetljive statistike u svim drutvenim oblastima i poveanje informisanosti i znanja o problemima i mogunostima ostvarivanja rodne ravnopravnosti (Vlada RS, 2003). Strategija ne navodi eksplicitno i sistematino mere koje treba da doprinesu uspostavljanju rodne ravnopravnosti po razliitim oblastima, ve ukljuuje rodni pristup u sve relevantne mere za smanjenje siromatva: od zapoljavanja, preko obrazovanja, socijalne, zdravstvene zatite, do diskriminacije i zlostavljanja. Indikatori za praenje implementacije strategije su rodno osetljivi, to jest, predvieno je praenje svih relevantnih indikatora siromatva prema polu. Pored toga predvieni su i specini indikatori za praenje realizacije pojedinih ciljeva strategije. Strategija zapoljavanja (usvojena 2005. godine) takoe registruje znaaj rodne ravnopravnosti. Strategija polazi od ciljeva Lisabonske strategije koji predviaju: punu zaposlenost, kvalitet i produktivnost rada i drutvenu koheziju i ukljuivanje na trite rada. U Strategiji se konstatuje da podaci o stanju na tritu rada ukazuju na loiji poloaj ena u odnosu na mukarce i predvia se niz mera za poboljanje poloaja ena na tritu rada: osiguranje potovanja zatitnih odredbi Zakona o radu i otro sankcionisanje svih oblika njegovog krenja; uvoenje standarda za prepoznavanje razliitih oblika diskriminacije pri zapoljavanju i mehanizama za spreavanje i sankcionisanje diskriminacije; promovisanje eksibilnih oblika zapoljavanja u cilju stvaranja
291
mogunosti optimalnog izbora za roditelje; obezbeenje pristupanih usluga vezanih za brigu o deci mlaoj od sedam godina; ire uvoenje fakultativnih oblika dnevnog boravka u kolama za decu mlau od 12 godina; posebne mere aktivnog zapoljavanja namenjene samohranim roditeljima, kao i roditeljima sa niim nivoima obrazovanja. Kao najvaniji indikatori uspenosti realizacije mera u Strategiji se navode: smanjenje razlike u stopama participacije i zaposlenosti izmeu ena i mukaraca; praenje uea ena na viim profesionalnim i politikim pozicijama; procenat dece mlae od 7 godina u predkolskim ustanovama; procenat pokrivenosti kolske dece fakultativnim oblicima dnevnog boravka. U najnovijem Nacionalnom akcionom planu zapoljavanja za 2011. godinu konstatuje se da se rodni jaz u zaposlenosti i dalje odrava, ali se upozorava i da bi u predstojeem periodu ene mogle doi u jo nepovoljniji poloaj zbog planiranog smanjenja zaposlenosti u javnom sektoru, gde se izrazito koncentriu. Podsticanje zapoljavanja ena predstavlja jedan od prioriteta denisanih Nacionalnim akcionim planom zapoljavanja. Konstatuje se da ravnopravnost ena i mukaraca predstavlja jedno od osnovnih naela zakonodavnog sistema Srbije, ali da realni pokazatelji ukazuju da jednaka prava ne moraju nuno znaiti i jednaki poloaj, s obzirom na evidenciju o uporedno nepovoljnijem poloaju ena na tritu rada (Vlada RS, 2010c). U ostvarenju ciljeva ovaj plan predvia mere koje podrazumevaju otvaranje novih radnih mesta, uz promociju eksibilnih oblika rada pogodnih za ene, u cilju usklaivanja radnih uslova i porodinog ivota i stvaranju mogunosti za samozapoljavanje i zapoljavanje ena u privatnim servisima za socijalne usluge, kao i stimulisanju poslodavaca radi stvaranja uslova za zapoljavanje sa nepunim radnim vremenom i uslova za rad od kue. Kae se i da je Ministarstvo rada i socijalne politike pokrenulo inicijativu i formiralo radnu grupu za izmenu i dopunu Zakona o radu kojim e se, izmeu ostalog, urediti i oblast eksibilnih oblika rada i zapoljavanja (Ibid). Predloene mere svakako su u duhu aktuelnih trendova i inicijativa u pojedinim zemljama EU, pre svega onim koje karakteriu trini modeli blagostanja. Meutim, one stvaraju utisak da se ovakvim merama zapravo podstiu izvesni oblici rodne segregacije na tritu rada, pre svega indukovanjem prelaska ena u segment trita rada sa eksibilnim oblicima zaposlenosti (koji su i nansijski manje isplativi), kao i prema sektoru privatnih socijalnih usluga, za koji se na Zapadu pokazalo da je preteno sektor zaposlenosti ena. Time se zapravo one podstiu da se ukljuuju u ekonomiju nege (caring economy), a upravo su trendovi u zemljama EU pokazali da je kljuno uiniti napore da se ova vrsta segregacije prevlada te da se ene podstiu na ukljuivanje u druge sektore ekonomije, posebno takozvane ekonomije znanja. Na kraju, potrebno je uputiti jo jednu primedbu predloenim merama. Naime, opravdavanje podsticanja zapoljavanja ena u eksibilnim oblicima rada zbog lakeg pomirenja profesionalnog i po292
Mapiranje politika
rodinog ivota, podrazumeva da se ne podstiu promene u podeli porodinih odgovornosti, ve se njihov angaman na tritu rada nastoji prilagoditi njihovim dominantnim ulogama brige o porodici. Ovo predstavlja jo jednu zamku poveanja rodnih ekonomskih nejednakosti, a ne doprinosi usklaivanju porodinog i profesionalnog ivota koji bi podrazumevao veu ravnoteu izmeu uloga ena i mukaraca. Uostalom, nije jasno zato sektor privatnih socijalnih usluga ne bi bio i dobro reenje za zapoljavanje mukaraca, koji se takoe suoavaju sa velikim problemima u zaposlenosti, pogotovo u sektorima posebno pogoenim globalnom ekonomskom krizom. Pored navedenih kljunih strategija, itav niz strategija koje imaju za cilj unapreenje poloaja ranjivih drutvenih grupa (Roma, osoba sa invaliditetom, izbeglica i interno raseljenih lica, mladih) poklanjaju panju, u manjoj ili veoj meri, problemima rodne ravnopravnosti i specinim tekoama u poloaju ena iz datih grupa. Osim toga, u toku je izrada predloga jo jedne vane strategije za rodnu ravnopravnost. Re je o strategiji za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja. Meutim, pojedine oblasti i dalje ostaju izvan uticaja rodnog meinstriminga. Pre svega oblast nansija, odnosno budeta. Rodno budetiranje zapoeto je samo u Vojvodini, dok se u Srbiji takva praksa nije javila jo ni u pionirskom pokuaju, a za sada nije sainjena ni rodna analiza poreskog sistema, koja takoe predstavlja vanu oblast ekonomskih rodnih odnosa. Pregled najvanijih strategija ostavlja utisak o njihovoj nedovoljnoj meusobnoj povezanosti, kao i esto nedovoljnom potencijalu da se dosledno i ekasno sprovedu. To zapravo ukazuje da je rodni meinstriming u Srbiji tek u poetnoj fazi. Naelno se moe zakljuiti da se za sada registruje svest o znaaju pitanja rodne ravnopravnosti i to u relativno irokom obuhvatu razliitih sektora i podruja problema. Meutim, on najee ostaje povran, na diskurzivno-deklarativnom nivou a tek u pojedinim oblastima se protee do nivoa primene odgovarajuih mera i programa, praenja, evaluacije, i potom redenisanja politike strategije. Dobar primer predstavlja ponovo implementacija Strategije za smanjenje siromatva, u koju su bile ukljuene i enske organizacije, od faze pripreme nacrta strategije, preko sprovoenja razliitih mera i programa, do monitoringa i evaluacije.
3.3. Zakljuak
Politike rodne ravnopravnosti u EU i Srbiji, umetene su u globalni okvir denisan znaajnim meunarodnim platformama, konvencijama i deklaracijama, koje utemeljuju kljune principe rodne ravnopravnosti na svetskom nivou. Rodni meinstriming, kao nain oblikovanja i sprovoenja politika rodne ravnopravnosti upravo je snano podstaknut platformom za akciju usvojenoj
293
na etvrtoj konferenciji o poloaju ena u Pekingu, a primenjen je u javnim politikama u razliitom obimu. Ova politika metoda danas je dominantna na nivou EU, ali se znaajne razlike zapaaju izmeu drava lanica. U ovom uporednom kontekstu Srbija, moe se zakljuiti, nije meu najgorim acima. Iako rodni meinstriming nije dovoljno obuhvatan i sistematski kao u zemljama koje se mogu podiiti najrazvijenijim rodnim politikama, pa i najegalitarnijim rodnim reimima (poput vedske), on je svakako razvijeniji nego u pojedinim zemljama koje odlikuje izrazita fragmentarnost (kao u Grkoj) ili ak njegovo odsustvo iz kljunih politika (kao u ekoj). Ovakav uporedni poloaj Srbije u kontekstu rodnih politika posledica je razliitih osobenih faktora koji odlikuju drutvo Srbije pa i njegovu politiku scenu, u poreenju sa drugim zemljama. Jedna od tih specinosti jeste i osobeno istorijsko socijalistiko naslee koje je postavilo (ne savrene ali znaajne) temelje rodne ravnopravnosti u drugoj polovini 20. veka, koje ni razarajui efekti 1990ih godina nisu mogli potpuno ponititi. Zato je ovo prednost Srbije a ne i nekih drugih socijalistikih zemalja? Mogui odgovor na ovo pitanje moda bar delom lei u prirodi socijalizma. U Srbiji (odnosno ondanjoj Jugoslaviji), socijalizam je uspostavljen autohtono, iznutra, a ne pomou sovjetskih tenkova, a u tom procesu znaajnu ulogu imale su i ene, koje su svoj poloaj u komunistikoj eliti, i svoju aktivnu participaciju u uspostavljanju novog reima, uz podrku ideologije jednakosti, pretoile i u institucionalne reforme u pravcu vee rodne ravnopravnosti. Druga vana determinanta koja spada u grupu pozitivnih, jeste velika uloga civilnog sektora. Koliko god 1990te godine bile nepovoljne, one su delovale kao podsticajni faktor za organizovanje civilnog drutva, a trendovi repatrijarhalizacije, retradicionalizacije, agresivne ratne politike i razaranje svih drutvenih institucija, osnaile su civilno drutvo, podstakle njegovu organizovanost i aktivizam suprotstavljen tim tendencijama. U tom civilnom drutvu enske organizacije angaovale su se na irokom podruju od anti-ratnih, preko demokratizacijskih do politika rodne ravnopravnosti kao temeljnog preduslova pravinog drutva. U grupi negativnih determinanti potrebno je istai najmanje dve kljune. Prvu opet predstavlja uticaj 1990ih godina, ali kao direktan, negativan uticaj. Razorenost institucija, posledice ratnih politika, devastacija ekonomije i blokiranje promena, nametnuli su preveliki broj prioriteta za nove vlasti nakon 2000. godine. Nove vlasti oito su u prvim godinama prioritet dale ekonomskim reformama i suzbijanju najteih posledica prethodne decenije siromatva. Drugi vaan faktor je politika nestabilnost tokom poslednje decenije. Smene politikih partija na vlasti, meu kojima postoje i znaajne razlike u vienju drutvenih promena, pa i mesta rodne ravnopravnosti u poretku politikih tema. Nesporno je da je tokom poslednje dve godine dolo do intenzivnijeg razvoja rodnih politika (kljuni zakoni i strategije doneti su od
294
Mapiranje politika
2008. godine). Sa procesima pribliavanja EU, i tendencije doslednijeg razvoja rodnog meinstriminga su izraene. Meutim, stanje prikazano u prethodnim poglavljima ukazuje da su ekonomske rodne nejednakosti jo uvek veoma izraene, to znai da puko otklanjanje prepreka pravno-politikim okvirom nipoto nije dovoljno za stvarnu transformaciju drutvenih odnosa.
295
ZAKLJUAK: INTERAKCIJA STVARNOSTI, TEORIJA I POLITIKA

Interakcija izmeu stvarnosti, teorija i politika predstavlja polje u kome se meusobno oblikuju drutveni procesi, strukture, norme i kulture. Ta interakcija izuzetno je sloena i dinamina, pa nije lako na nivou sintetikog zakljuka ukazati na njene brojne aspekte. Zbog toga emo pokuati da na osnovu prethodnih izlaganja izvedemo zakljuke o najvanijim aspektima ove interakcije u podruju reprodukovanja i promene rodnih ekonomskih nejednakosti u EU i Srbiji. Istorijski gledano, u svakom od tri podruja znaajnu prekretnicu predstavljaju 1970te godine. U drutvenoj stvarnosti poinju krupne promene usled kojih drutva na Zapadu naputaju zlatni period blagostanja i bivaju uhvaena u vrtlog procesa post-industrijalizacije, deregulacije i globalizacije, koji e znaajno promeniti sistemske i strukturne okvire unutar kojih se oblikuju rodni odnosi i posebno rodne ekonomske nejednakosti. Dodue, socijalistika drutva u ovom periodu jo uvek slede zacrtane putanje modernizacije, ali ne bez unutranjih potresa koji e, pod sve veim pritiskom navedenih procesa i nemogunou socijalistikih sistema da odre konkurentnost u odnosu na kapitalistika drutva, konano dovesti do njihovog sloma, nepune dve decenije kasnije. U podruju teorije, pod uticajem feminizma drugog talasa, poinje revolucija u prouavanju rodnih odnosa, koju podupiru razliite temeljne paradigme i ideologije, postavljajui oslonac nekada vie na ideju sloboda, a nekada vie na ideju socijalne pravde. U podruju politika, poinje uspon neo-liberalizma, koji e 1980. godine biti kodikovan u Vaingtonskom konsenzusu i otvoriti put neometanoj i sveoptoj marketizaciji, ovoga puta u globalnim okvirima. Ne odolevajui ovim promenama, a esto i predvodei ih, Evropa se integrie u istorijski osobenu nad-nacionalnu tvorevinu. Svest o problemima socijalne kohezije, bez kojih se, kako se pokazalo, procesi ekonomske integracije ne mogu uiniti ekasnim i odrivim, vode idejama i politikama za unapreenje socijalne dimenzije EU, koja treba da pomiri neo-liberalne trendove sa tradicijom razvijenih drava blagostanja, a unutar koje politike rodne ravnopravnosti dobijaju veliki znaaj. Ovi simultani procesi deo su sloenog procesa transformacije (ne samo) evropskih drutava. Meutim, u evropskom kontekstu ta transformacija poprima i niz specinih odlika. U procese transfromacije drutva starih lanica EU ula su sa snanim nasleem drava blagostanja, a drutva novih lanica sa nasleem socijalizma. Razvoj drava blagostanja kod prvih, odvijao se od
296
Zakljuak: interakcija stvarnosti, teorija i politika
1950ih do 1970ih godina prolog veka, pod izrazito povoljnim okolnostima koje su odlikovala etiri kljuna faktora: relativno kontinuiran ekonomski rast ostvaren preteno zahvaljujui velikim, stabilnim, proizvodnim sektorima koji su omoguavali visoke nivoe zaposlenosti populacije (dodue preteno muke); stabilne nuklearne porodine strukture koje su obezbeivale brigu o deci, nemonima, starima i drugim grupama zavisnim od tue nege (preteno od strane ena); vlade sposobne da upravljaju nacionalnim ekonomijama preko irokih neo-kejnzijanskih politika koje su beleile kontinuirano nisku nezaposlenost i sigurna primanja; politike sisteme u kojima su koalicije radnika i srednjih slojeva uspevale ekasno da vre pritisak na oblikovanje politika u pravcu svojih interesa, te da obezbede odgovarajue nadoknade i usluge za svoje potrebe, kao i legitimnost poreskih posledica takvih reenja. Ove okolnosti su podsticale razvoj evropskih drava blagostanja koje je karakterisala specina podela izmeu odgovarajuih sfera javne i privatne akcije. U najoptijem smislu, glavni zadatak drave blagostanja u evropskim razvijenim industrijskim drutvima bilo je zadovoljavanje potreba koje nisu bile adekvatno zadovoljene preko trita, kao u situacijama gubitka dohotka (zbog nezaposlenosti, penzionisanja, bolesti ili invaliditeta), neusklaenosti izmeu prihoda i potreba tokom ivotnih ciklusa (npr. prilikom roenja dece u porodici), ili pak u sluajevima u kojima je dravna briga iroko prepoznata kao poeljna zbog toga to su usluge previe skupe (kao kod zdravstvene zatite ili obrazovanja) (Taylor-Gooby, 2004). Meutim, od 1980ih godina drutveno-ekonomski kontekst kome su drave blagostanja bile prilagoene poinje znaajno da se menja. etiri meupovezana procesa stvaraju nove strukture socijalnih rizika i nameu transformacije drava blagostanja: (1) globalizacija sa intenziviranom meunarodnom konkurencijom, (2) restrukturiranje ekonomije obeleeno deindustrijalizacijom i porastom uea sektora usluga, (3) demografsko starenje evropske populacije i (4) promene u porodinim strukturama i funkcijama. Ovi procesi sutinski menjaju drutvene strukture na kojima su se stare drave blagostanja temeljile. Oni takoe stvaraju i nove drutvene rizike na koje stare drave blagostanja ne mogu ekasno da odgovore (Ibid). Globalna trgovina i pokretljivost kapitala pokrenuli su proces premetanja industrijske proizvodnje u regione koje karakterie nia cena rada, slabo razvijen sindikalizam i zatita prava na radu. Tehnoloke promene uslovljene informatikom revolucijom (uporediti Castells, 2000), takoe su dovele
297
do radikalnih promena u ekonomskim strukturama i na tritima rada evropskih drava. Procesi deindustrijalizacije znaajno su smanjili uee nekvalikovanih industrijskih radnika angaovanih u masovnoj proizvodnji.134 Razvoj uslunog sektora, meutim, ne samo da nije u mogunosti da jednostavno apsorbuje viak radne snage otputene iz opadajueg industrijskog sektora (zbog neodgovarajuih kvalikacija), ve on predstavlja radno-intenzivni, nisko produktivni sektor ekonomije. irenje tercijarnog sektora podrazumeva pre svega irenje nisko produktivnih poslova koje obavlja nisko kvalikovana radna snaga, i to u rastuem procentu enska. Ovo poslednje, zbog toga to veliki broj poslova u uslunom sektoru predstavlja trine verzije poslova u domainstvu koje su ene ranije obavljale kroz neplaeni kuni rad, kao na primer, priprema i serviranje hrane, ienje i line usluge, pranje i sl. (EspingAndersen, 1999). Opisujui ove procese transformacije, Desop istie da je stara kejnzijanska nacionalna drava blagostanja mrtva, te da smo svedoci uspona novih umpeterijanskih radnih post-nacionalnih reima135 u kojima se odvijaju etiri kljuna procesa transformacije (Jessop, 2000): 1. Zaokret od kejnzijanskih ciljeva i sredstava intervencije ka umpeterijanskim. Odnosno, zaokret od politike pune zaposlenosti koja se odvija u relativno zatvorenoj nacionalnoj ekonomiji preteno preko upravljanja potranjom, prema politici permanentne inovacije i eksibilnosti koja se odvija u relativno otvorenim ekonomijama, delujui preteno u korist ponude i nastojei da maksimalno osigura kompetitivnost. 2. Zaokret u temeljnom nainu reprodukcije drutva od onog u kome radnici-graani na temelju svog graanskog statusa imaju pravo na socijalnu zatitu, ka modelu u kome radnici-graani imaju obaveze da se sami izdravaju u najveoj moguoj meri, putem ukljuivanja na trite rada i druga trita. 3. Zaokret od nacionalnih okvira ekonomske i socijalne politike ka post-nacionalnom okviru u kome ni jedan nivo vlasti/upravljanja nije dominantan. 4. Zaokret od primarne uloge drave u korigovanju trinih promaaja (engl. market failures), ka novim mehanizmima upravljanja koji poprimaju vie oblik mrea i partnerstava izmeu ekonomskih, politikih i drutvenih aktera.
134 135 Izmeu 1979. i 1993. godine, u zemjama OECD, uee zaposlenost u industriji u proseku je smanjeno za 22% (Esping-Andersen, 1999: 103). Ovde se autor slui igrom rei jer se kao alternativa blagostanja (welfare) javlja radni angaman (workfare).
298
Kombinacija ovih trendova dobila je razliite oblike u nekada razvijenim dravama blagostanja, ali uprkos ovim razlikama moe se uoiti opti trend iezavanja kejnzijanskih drava blagostanja ka umpeterijanskim dravama rada (Jessop, 2000). Za druva EU sa socijalistikom prolou, proces transformacije bio je jo radikalniji. Ona su u periodu od dve decenije prola put od sistema dravne regulacije u kome je slobodno trite smatrano za kljuni izvor socijalnih nejednakosti i kao takvo ukinuto, ali u kome je drava (odnosno partijska nomenklatura) bila i sveopti regulator drutvenih procesa i segmenata drutvenog ivota, do trinih kapitalistikih drutava, izloenih procesima post-industrijalizacije, globalizacije i komodikacije. Ovi procesi transformacije znaajno su izmenili drutveni kontekst u kome se reprodukuju i menjaju rodni odnosi. U podruju rodnih ekonomskih nejednakosti, koje su u sredinjem fokusu panje ove studije, istovremeno se zapaaju znaajne promene, ali i reprodukovanje veeg broja nejednakosti, kao i pojava novih formi nejednakosti koje su proizvod procesa drutvene transfornacije u uslovima aktuelnih rodnh reima. Podsetimo se najvanijih pokazatelja koji navode na ovakav zakljuak i pogledajmo kakvu su ulogu teorije i politike imale u posebnim aspektima rodnih ekonomskih nejednakosti. Svakako najveu promenu predstavlja masovan izlazak ena na trite rada u starim kapitalistikim drutvima. Poveanje njihovog uea u radnoj snazi, pokazuje kontinuiran porast. Za drutva sa socijalistikom prolou moe se rei da porast uea ena u radnoj snazi predstavlja pre tendenciju ka obnavljanju njihove visoke participacije za vreme socijalizma, koja je u poetnoj deceniji transformacije doivela znaajan pad. Naravno, ovoga puta njihovo ukljuivanje na trite rada odvija se pod sutinski drugaijim uslovima. Meutim, napredak u ovom pogledu ne see mnogo dalje od toga, jer se znaajne nejednakosti ispoljavaju u pozicioniranju ena i mukaraca na tritu rada. Participacija ena u radnoj snazi i dalje je nia od participacije mukaraca, kao i zaposlenost, a u velikom broju zemalja integrisanost ena u trite rada je slabija u poreenju s mukarcima, jer se ograniava na eksibilne oblike zapoljavanja koji (posebno u drutvima bez odgovarajuih oblika socijalne podrke) ne omoguavaju adekvatne zarade. Osim toga, itav niz posebnih oblika ekonomskih nejednakosti registruje se na tritima rada. ene i mukarci su segregirani izmeu sektora delatnosti i zanimanja, to utie na jaz u zaradama, ali ima i poseban znaaj sa stanovita ukljuivanja u razvojne, visoko produktivne i protabilne sektore, sa stabilnijim zaposlenjem, boljim mogunostima napredovanja. U tom pogledu kljuna linija segregacije postavlja se izmeu vodeih sektora ekonomije znanja (informatike i komunikacione tehnologije, nansije i sl.) i uslune ekonomije, pre svega u slojevima nisko kvalikovanih poslova, koje odlikuje niska produktivnost rada, a time i
299
nie zarade. Nesumnjivo je da procesi restrukturiranja ekonomije ugroavaju i deo muke radne snage, posebno s obzirom na njenu dominaciju u ranije vodeim industrijskim sektorima koji se danas tope pod udarom ekonomske tranformacije. Meutim, vano je uoiti da na optem, agregatnom nivou ene imaju manje anse da se ukljue u ekonomiju znanja nego mukarci, a vee anse da zauzmu poloaje u ekonomiji usluga ili ekonomiji nege. Efekat staklenog plafona i dalje je veoma izraen, jer se ene posvuda suoavaju sa tekoama vertikalne pokretljvosti, odnosno, na rukovodee poloaje. Napokon, ak i kada obavljaju iste poslove ili poslove jednake vrednosti, ene su u proseku manje plaene nego mukarci. U ovom aspektu postoje znaajne razlike izmeu drutava, a one su u velikoj meri uslovljene nasleem razliitih modela drava blagostanja. Nordijske zemlje se izdvajaju po veem ueu ena u radoj snazi i manjem stepnu nejednakosti u navedenim dimenzijama. Kontinentalne zemlje se razlikuju meusobno, pri emu su drave Beneluksa i Francuska blie nordijskim zemljama, dok Nemaka i Austrija pokazuju i dalje veliku dozu tradicionalzma. Liberalne zemlje, ali i Holandiju odlikuje visoko angaovanje ena u felksibilnim formama zaposlenosti, a Junoevropske zemlje (izuzev Portugala) nia participacija ena u radnoj snazi i visok stepen nejednakosti prema nizu dimenzija. Bive socijalistike zemlje sline su kontinentalnoj grupi starih lanica, izuzev tri baltike zemlje u kojima su rodni obrasci participacije na tritu rada naglo promenjeni pod udarom ekonomske krize. Poreenje stanja u Srbiji sa stanjem u EU u ovom aspektu ukazuje na izrazito nepovoljno stanje u Srbiji. Rodne nejednakosti su veoma izraene ve u osnovnim pokazateljima participacije na tritu rada i zaposlenosti, a i prema nizu drugih dimenzija Srbija spada meu zemlje sa izraenijim rodnim nejednakostima na tritu rada. ta politika ini u ovom aspektu? ovo je upravo podruje najbrojnijih i najsnanijih rodnih politika u EU. Rodni meinstriming u zapoljavanju predstavlja jedan od prioriteta i u politici rodne ravnopravnosti i u politici zapoljavanja. Zakoni, strategije i programi usmereni su istovremeno i na otklanjanje institucionalnih, strukturnih, pa i kulturnih prepreka u zapoljavanju ena, ali i na pozitivne akcije kojima se ene posebno osnauju i podstiu za ukljuivanje na trite rada. Naravno, obim i kvalitet ovih politika znaajno se razlikuje izmeu zemalja EU, a Srbija bi se u poreenju sa ovim zemljama mogla svrstati u poetnice, koje jo uvek nedovoljno obuhvatno i adekvatno oblikuju politike i mere za smanjenje rodnih nejednakosti na tritu rada. ta su glavni doprinosi teorije u ovom aspektu? Pre svega, teorije su otvorile pitanje rodnih nejednakosti u sferi ekonomske participacije. Zahvaljujui njima, problem rodne ekonomske nejednakosti u oblasti radne participacije postao je vidljiv, prepoznat, nauni, drutveni i politiki problem. Teorija je ukazala na osnovne forme, uzroke i posledice rodnih nejednakosti na
300
tritu rada, ali je istovremeno ukazala i da su rodne ekonomske nejednakosti mnogo vie od nejednakosti u zapoljavanju i plaenosti za rad. Iz teorijske perspektive zvanino denisanje i shvatanje, a onda i nagraivanje ekonomske participacije danas je preusko i obeleeno trinim predrasudama neoliberalne paradigme. I vie od toga, ogranieni dometi politika u otklanjanju rodih nejednakosti na tritu rada posledica su neodgovarajue motivacije za druvenim promenama, jer ona poiva primarno na interesima unapreenja ekonomskih performansi i konkurentnosti ekonomije, umesto na interesima uspostavljanja pravinijih socijalnih odnosa izmeu rodova. Za teorije ovo je izuzetno vano podruje rodnih nejednakosti. Naroito noviji pristupi ukazali su na izuzetno irok spektar oblika i determinanti nejednakosti u podruju distribucije resursa: od pristupa zemljitu, stanovanju, ire shvaenim imovinskim nejednakostima, preko pristupa vanim tritima, tehnologijama i drutvenim resursima koji deniu ekonomske anse mukaraca i ena (poput obrazovanja, socijalne zatite i sl.), pa do nejednakosti u ishodima distribucije resursa olienim u trendovima feminizacije siromatva. Upravo u ovom podruju kriju se i vane determinante koje uslovljavaju nejednakosti na tritu rada. Politika meutim, prepoznaje samo neke od aspekata nejednakosti u distribuciji resursa. U ovom podruju ona se vie fokusira na obrazovanje i donekle na socijalnu zatitu, a tek u novijim nastojanjima i pristupu nansijskim tritima, kao i razliitim tritima roba i usluga. Meutim, ta nastojanja su daleko fragmentarnija i manje elaborirana od nastojanja usmerenih na intervencije u podruju trita rada. Velikim delom zbog ovakve usmerenosti politika i podaci o stanju u ovim brojnim dimenzijama nisu dostupni, pa je daleko tee bilo uoiti stanje u ovom podruju, a stoga izvesti i generalizacije o ovim aspektima rodnih nejednakosti. Dostupni podaci omoguil su tek neke povrne i ne uvek sasvim adekvatne uvide u rodne nejednakosti. Uoeno je da se rodne nejednakosti naziru u pogledu posedovanja nepokretnosti, pristupu nansijskim tritima i uslugama, novim informatiko-komunikacionim tehnologijama, kao i da se odravaju u obliku profesionalne segregacije u obrazovanju, koja determinie potom segregaciju na tritu rada. Osim toga, uoeno je da se nejednakosti na tritu rada, nastavljaju i nakon zavretka radne karijere, jer se registruje i znaajan rodni jaz u penzijama. Ova analiza je zapravo ukazala kako je veoma vano sagledati ovako iroko denisane oblike i determinante nejenakosti jer intervencije koje nameravaju da postignu uinke u jednom polju (na primer penzijama), moraju da budu usmerene na podruja u kojima se formiraju koreni kasnijih nejednakosti. To je posebno sluaj sa nejednakostima u rizicima od siromatva, ali je u ovom podruju noviji razvoj politika ve napravio znaajne pomake. Koordinacija socijalnih politika, kao i praenje stanja u pogledu socijalne iskljuenosti i siromatva poklanjaju puno panje rodnim aspektima proble301
ma. U tom smislu socijalna politika obuhvatnije nastoji da povee oblasti kao to su zapoljavanje, obrazovanje i socijalna zatita. Rodne nejednakosti u okviru porodice i domainstva predstavljaju podruje koje je manje propustljivo za neposrednije intervencije politika, a opet podruje na koje su brojne teorije ukazale kao na kljunu sferu generisanja i reprodukovanja, pa i promene rodnih odnosa. Analize predoene u studiji pokazale su da promene u rodnim odnosima unutar porodice zaostaju za promenama u sferi zapoljavanja. Zapoljavanje ena jo uvek znaajno zavisi od njihovog porodinog statusa, mada je ovaj aspekt pod velikim uticajem socijalnih reima, odnosno dostupnosti usluga za brigu o porodici i razliitim formama podrke zaposlenim roditeljima. Rad u kui i briga o porodici posvuda su primarno obaveza ena. ak i u egalitarnijim rodnim reimima, kakvi su svojstveni nordijskim zemljama, ene obavljaju vie kunog rada nego mukarci, a razlike su veoma izraene u tradicionalnijim junoevropskim drutvima i pojedinim bivim socijalistikim drutvima. Teret dvostrukog radnog optereenja poizvodi razliite forme frustracije, stresa, umora i nieg stepena zadovoljstva ivotom. Rodni odnosi moi ispitivani preko nansijskog odluivanja ukazuju na opstajanje neravnotee moi, ak i u uslovima izjednaenih ekonomskih doprinosa ena i mukaraca. Znaajnu ulogu u reprodukovanju ovakvih odnosa igraju kulturni obrasci koji sadre norme o primerenim ulogama za ene i mukarce, a koji se veoma sporo menjaju. Raznolikost rodnih reima verovatno e jo dugo biti karakteristika u podruju rodnih odnosa u EU, kojoj e drutva ije je prikljuivanje u toku jo dodatno doprineti. Snaniji procesi koordinacije politika u ovoj oblasti podsticae trendove konvergencije. Meutim, uloga politika u oblikovanju rodnih reima, pa time i promeni rodnih ekonomskih nejednakosti prilino je ograniena. Oblikovanje drutvenih odnosa i struktura daleko je sloeniji proces nego to bi to podrazumevao jednostavan deterministiki model koji se esto ima u vidu kada se ocenjuju politike. No, to ipak ne oslobaa politike, odnosno drutvene aktere koji su kreatori politika, odgovornosti za preduzimanje dovoljno obuhvatnih, adekvatnih i sistematskih napora da se uslovi uspostavljanja i reprodukovanja rodnih ekonomskih nejednakosti promene. Svaka politika ograniena je strukturnom, ideolokom osnovom i interesima dominantnih grupa, ali i akcijom civilnog drutva. Ta ogranienost se u savremenoj zvaninoj politici EU, pa i u Srbiji duguje koniktnom nastojanju da se pomire imperativi neo-liberalne ideologije i ideologije socijalne Evrope koja ima duboke korene u veini evropskih drutava. U sadanjim uslovima, ova druga je stavljena u funkciju prve, to izmeu ostalog ima za posledicu i ograniene domete u unapreenju rodne ekonomske jednakosti.
302
LITERATURA
Abbott, P, Wallace, C, Tyler, M. (2005) An Introduction to Sociology: Feminist Perspectives, 3d edition, Routledge, Abingdon. Agarwal, B. (1997) Bargaining and Gender Relations: Within and beyond the Household. Feminist Economics 3(1): 1 51. Albelda, R. (2001) Welfare-to-Work, Farewell to Families? US Welfare Reform and Work/Family Debates, Feminist Economics, 7(1): 119137. Alcock, P. (2006) Understanding Poverty, Palgrave Macmillan, Basingstoke. Ammott, T.L, Matthaei, J. (1991) Race, Gender and Work: A Multicultural Economic History of Women in the nited States, South End Press, Boston. Anderson, M., Bechhofer, F, Gershuny J. (eds.) (1994) The Social and Political Economy of the Household, Oxford: Oxford University Press. Anthias, F, Yuval-Davis, N. (1992) Racialized Boundaries: Race, nation, gender, colour and class and the anti-racist struggle, Routledge, London. Arandarenko, M. (1997) Trite rada u traniziciji: Nastajanje industrijskih odnosa u Srbiji, Doktorska disertacija, Ekonomski fakultet Beograd Atkinson, A.B. (1975) The Economics of Inequality, Clarendon Press, Oxford. Atkinson, R. (1999) Citizenship and the struggle against social exclusion in the context of welfare state reform in Bussemaker, J. (ed.) Citizenship and Welfare Sate Reform in Europe, Routledge, London. Babovi, M. (ur.) (2010a) Izazovi nove socijalne politike: Socijalna ukljuenost u EU i Srbiji, MRSP, Beograd. Babovi, M. (2010b) Economic Exclusion as an Outcome and a Process, in Cveji, S. et al, National Human Development Report on Social Inclusion In Serbia, UNDP, Belgrade. Babovi, M. (2010c) Socio-ekonomske strategije domainstava u Srbiji: 20032007, u Cveji, S. (ur.) Suivot sa reformama. Graani Srbije pred izazovima tranzicijskog naslea,ISIFF, Beograd. Babovi, M. (2009a) Post-socijalistika transformacija i socio-ekonomske strategije domainstava i pojedinaca u Srbiji, ISIFF, Beograd. Babovi, M. (2009b) Radne strategije i odnosi u domainstvu: Srbija 20032007, u Tomanovi, S, Mili, A. (ur.) Porodice u Srbiji danas u komparativnoj perspektivi, ISIFF, Beograd. Babovi, M. (2007) Poloaj ene na tritu rada u Srbiji, UNDP, Beograd. Babovi, M (2006) Socio-ekonomske strategije i odnosi unutar domainstava, u Tomanovi, S. (ur.) Drutvo u previranju, Beograd: ISI FF: 81 101. 303
Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija Babovi, M, Gini, K, Vukovi, O. (2010) Mapiranje porodinog nasilja nad enama u Centralnoj Srbiji, UNDP, Beograd (u pripremi). Babovi, M, Vukovi, O. (2008) ene na selu kao pomaui lanovi poljoprivrednog domainstva: poloaj, uloge i socijalna prava, UNDP, Beograd. Babovi, M., Cveji, S. (2002) Strategije opstanka domainstava u Srbiji, Sociologija, No. 2: 97126, Beograd Baker, J, Lynch, K, Cantillon, S, Walsh, J. (2004) Equality: From Theory to Action, Palgrave Macmillan, Basingstoke. Barker, D.K, Feiner, S.F. (2004) Liberating Economics. Feminist Perspectives on Families, Work, and Globalization. The University of Michigan Press, Ann Arbor. Barker, D.K. (1995) Economists, social reformers and prophets: a feminist critique of ecnomic eciency, Feminist Econbomics 1(3): 2639. Beasley, C. (1999) What is Feminism? An Introduction to Feminist Theory, Sage, London. Becker, G. (1957) The Economics of Discrimination, The University of Chicago Press, Chicago. Becker, G. (1964) Human Capital: The Theoretical and Empirical Analysis with Special Reference to Education, The University of Chicago Press, Chicago. Beneira, L. (2003) Gender, Development and Globalization, Routledge, London. Beneira, L. (1992) Accounting for Womens Work: The Progress of Two Decades, World Development, Vol. 20, No. 11: 15471560. Beneira, L, Sen, G. (1981) Accumulation, Reproduction and Womens Role in Economic Development: Boserup Revisited, Signs, 7:2 (winter): 279299. Beneira, L. (1979) Reproduction, production and the sexual division of labor, Cambridge Journal of Ecnomics, 3(3): 203225. Benhabib, S, Cornell, D. (1987) Feminism as Critique: Essays on the Politics of Gender in Late Capitalist Societies, Polity, Cambridge. Bergman, B. (1995) Beckers Theory of the family: preposterous conclusions, Feminist Economics, 1(1): 141150. Beveridge, F. Nott, S. (2002) Mainstreaming: A Case for Optimism and Cynism, Feminist Legal Studies, (3), 10: 299311. Blagojevi, M. (2002) ene i mukarci u Srbiji 19902000: urodnjavanje cene haosa, u Boli, S, Mili, A. (ur.) Srija krajem milenijuma: razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot, ISIFF, Beograd: 283314. Boli, S, Mili, A. (ur.) (2002) Srija krajem milenijuma: razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot, ISIFF, Beograd: 283314. Boserup, E. (1970) Womens Role in Economic Development, ST. Martins Press, New York. Bourdieu, P. (1986) The forms of capital, in Richardson J. (Ed.) Handbook of Theory and Research for the Sociology of Education, New York, Greenwood, 241258. Braunstein, E, Folbre, N. (2001) To Honor and Obey: Eciency, Inequality, and Patriarchal Property Rights, Feminist Economics, 7(1): 2545. 304
Literatura Brewer, R.M. (1993) Theorizing race, class and gender: the new scholarship of Black feminist intellectuals and Black womens labor, in James, M.S, Busia, A.P.A. (eds.) Theorizing Black Feminisms: The Visionary Pragmatism of Black Women,Routledge, London. Bruegel, I, Perrons, D. (1998) Deregulation and womens employment: the diverse experience of women in Britain, Feminist Economics, 4(1): 103125. Bryson, V. (2003) Feminist Political Theory. An Introduction, second edition, Macmillan, London. Bussemaker, J. (ed.) (1999) Citizenship and Welfare Sate Reform in Europe, Routledge, London. Cahuc, P, Zylberberg, A. (2004) Labor Economics, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts. Cameron, G, Wallace, C. (2002) Macroeconomic Performance In The Bretton Woods Era, And After, University of Oxford, Department of Economics, Discussion Paper No. 130. Cantillon, S, Nolan, B. (2001) Poverty Within Households: Measuring Gender Dierences Using Nonmonetary Indicators, Feminist Economics, 7(1): 525. Castells, M. (2000) The Rise of the Network Society, Blackwel Publishers, Oxford. Chambers, Robert (2006) Vulnerability: How the Poor Cope, IDS Bulletin, 37, 4: 33 40. Chant, S. (2007) Gender, Generation, Poverty: Exploring the Feminisation of Poverty in Africa, Asia and Latin America, Edward Elgar, Cheltenham. Chant, S. (2006) Re-thinking the Feminization of Poverty in Relation to Aggregate Gender Indices, Journal of Human Development, 7 (2): 200220. Charles, N. (1993) Gender Divisions and Social Change, Harvester Wheatsheaf, Hempstead. Clark, B. (1998) Political Economy: A Comparative Approach, 2nd edition, Praeger, London. Council of the European Union (2004) Joint report by the Commission and the Council on social inclusion, Brussels. Council of the European Union (1975) Council Decision of 19 December 1984 on Specic Community Action to Combat Poverty, 85/8/EEC, OJEC, L 2, Brussels. Cornia, G, A, Menchini L. (eds) (2007) Advancing Development. Core Themes in Global Economics, Palgrave Macmillan, Basignstoke. Council Directive 75/117/EEC of 10 February 1975 on the approximation of the laws of the Member States relating to the application of the principle of equal pay for men and women OJ L 45, 19.2.1975,pp. 1920. Council Directive 86/613/EEC of 11 December 1986 on the application of the principle of equal treatment between men and women engaged in an activity, including agriculture, in a self-employed capacity, and on the protection of self-employed women during pregnancy and motherhood OJ L 359, 19.12.1986, pp. 5658. 305
Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija Council Directive 92/85/EEC of 19 October 1992 on the introduction of measures to encourage improvements in the safety and health at work of pregnant workers and workers who have recently given birth or are breastfeeding (tenth individual Directive within the meaning of Article 16 (1) of Directive 89/391/EEC) OJ L 348, 28.11.1992, pp. 18. Council Directive 96/34/EC of 3 June 1996 on the framework agreement on parental leave concluded by UNICE, CEEP and the ETUC OJ L 145, 19.6.1996, pp. 49. Council Directive 2004/113/EC of 13 December 2004 implementing the principle of equal treatment between men and women in the access to and supply of goods and services OJ L 373, 21.12.2004, pp. 3743. Crompton, R, Lewis, S, Lyonette, C. (eds.) (2007) Women, Man, Family and Work in Europe, Palgrave Macmillan, Basingstoke. Crompton R, Lyonette C. (2005) The new gender essentialism domestic and family choices and their relation to attitudes, The British Journal of Sociology Volume 56 Issue 4, 601620. Crompton, R. (2001) Gender Restructuring, Employment and Caring, Social Politics, Vol. 8, No. 3: 266291. Crompton, R. (2000) Gender, family and employment in comparative perspective: the realities and representations of equal opportunities in Britain and France, Journal of European Social Policy, 10: 334348. Crompton, R, Devine, F, Savage, M, Scott, J. (2000) Renewing Class Analysis, Blackwell Publishers, Oxford. Crompton, R. (1996) Gender and class analysis, in Lee, D.J, Turner, B.S. (eds.) Conicts about Class: Debating Inequality in Late Industrialism, Longman, Harlow. Cveji, S, Babovi, M, Petrovi, M, Bogdanov, N, Vukovi, O. (2010) Socijalna iskljuenost u ruralnoj Srbiji, UNDP, Beograd. Daly, M. (2005) Gender Mainstreaming in Theory and Practice, Social Politics, International Studies in Gender, State & Society, 12(3):433450. Daly, M. (1978) Gyn/Ecology: The Metaethics of Radical Feminism, Beacon Press, Boston. Deacon, B. (2000) Eastern European welfare states: the impact of the politics of globalisation, Journal of European Social Policy, 2000, 10 (2): 146161. Deere, D.C, Ros, Ch.R. (2010) The gender asset gap: what do we know and why does it matter?, Feminist Economics, 12, (1): 1 50. Directive 2002/73/EC of the European Parliament and of the Council of 23 September 2002 amending Council Directive 76/207/EEC on the implementation of the principle of equal treatment for men and women as regards access to employment, vocational training and promotion, and working conditions OJ L 269, 5.10.2002, pp. 1520. Doss, Ch, Grown, C, Deere, D.C. (2008) Gender Asset Ownership: A Guide to Collecting Individual-level Data, The World Bank. Duncan, S, Pfau-Enger, B. (eds.) (2000) Gender, Economy and Culture in European Union, Routledge, London. 306
Literatura Dworkin, R. (1981a) What is Equality? Part 1: Equality of Welfare, Philosophy and Public Aairs, 10: 185246. Dworkin, R. (1981b) What is Equality? Part 2: Equality of Resources, Philosophy and Public Aairs, 10: 283345. Edwards, R, Reich, M, Gordon, D. (1973) Dual Labor Markets: A Theory of Labor Market Segmentation, American Economic Review, 63, 2: 359365. Elson, D. (2003) Gender Mainstreaming and Gender Budgeting, paper presented at the conference Gender Equality and Europes Future, Brussels. Elson, D. (1999) Labor Markets as Gendered Institutions: Equality, Eciency and Empowerment Issues, World Development Vol. 27, No. 3: 611627. England, Paula (1992), Comparable Worth: Theories and Evidence, Aldine de Gruyter, New York. Erikson, R, Goldthorpe, J. H. (1992) The Constant Flux, Oxford: Clarendon Press. Esping-Andersen, et al. (2002) Why We Need a New Welfare State, Oxford University Press. Esping-Andersen, G. (1999) Social Foundations of Postindustrial Economies, Oxford University Press. Esping-Andersen, G. (1990) Three Worlds of Welfare Capitalism, Poliy Press, Cambridge. European Commission (2010a) Equality between women and men 2010, Report from the commission to the council, the European parliament, the European economic and social committee and the committee of the regions, Commission sta working document, SEC(2009) 1706, Brussels. European Commission (2010b) The Social Situation in the European Union, Brussels. European Commission (2010c) Women and ICT Status Report, 2009, Brussels. European Commission (2010d) Interim EPC-SPC Joint Report on Pensions, Brussels. European Commission (2009) EU Rules on Gender Equality: How are they transposed into national law?, Luxembourg. European Commission (2008a) Poverty and Social Exclusion in Rural Areas, Brussels. European Commission (2008b) Financial Services Provision and Prevention of Financial Exclusion, Brussels. European Commission (2008c) Directive of the European Parliament and of the Council amending Council Directive 92/85/EEC on the introduction of measures to encourage improvements in the safety and health at work of pregnant workers and workers who have recently given birth or are breastfeeding, COM(2008) 637, Brussels. European Commission (2007) Gender mainstreaming of employment policies: A comparative review of thirty European countries, Brussels. European Commission (2006) A Roadmap for equality between women and men, Communication from the Commission to the Council, the European Parliament, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, COM(2006) 92 nal, Brussels. 307
Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija European Commission (2005) Reconciliation of work and private life: A comparative review of thirty European countries, Brussels. European Commission (2004) Joint Report on Social Protection and Social Inclusion, Brussels. European Commission (2000) Women Active in Rural Development, Brussels. European Commission (1996) Commission Communication COM (96) 67 nal of 21/02/96 European Commission (1992) Towards a Europe of Solidarity: Intensifying the Fight Against Social Exclusion, fostering Integration. Communication from the Commission, COM (92)542, Brussels. European Commission, (1998) 100 Words for Equality: A glossary of terms on equality between women and men, Luxembourg. European Commission, Manual for gender mainstreaming social inclusion and social protection policies, dostupan na adresi http://www.imag-gendermainstreaming. at/cms/imag/attachments/9/0/1/CH0133/CMS1181910131400/man_gma_si+spp. pdf EU (2009) Beijing +15: The Platform for Action and European Union, Report from the Swedish Presidency of the Council of Euopean Union. EUROSTAT (2009) Agricultural Statistics: Main results 20072008, Eurostat pocketbooks. EUROSTAT i Johansson, B, Karlsson, Ch, Backman, M, Juusola, P. (2007) The Lisbon Agenda From 2000 to 2010, CESIS Working Paper No.106. EUROSTAT (2008) The life of women and men in Europe: A statistical portrait. EUROSTAT (2007a) Gender Dierences in the Use of Computer and Internet, Statistics in Focus, 119. EUROSTAT (2007b) The Narrowing Education Gap between Women and Men, Statistics in Focus, 130. EUROSTAT (2004) How Europeans Spend Their Time: Everyday Life of Women and Men, Luxembourg. Fagan, C, Burchell, B. (2002) Gender, jobs and working conditions in the European Union, European Foundation for the Improvement of Working and Living Conditions, Luxembourg. Fagan, C, Urwin, P, Melling, K, et al. (2006) Gender inequalities in the risks of poverty and social exclusion for disadvantaged groups in thirty European countries, European Commission. Ferrera, M. (1996) The Southern Model of welfare in Social Europe, Journal of European Social Policy, 6(1): 1737. Figart, D.M. (1999) Wage gap, in Peterson, J, Lewis, M. (eds.), The Elgar Companion to Femninist Economics, Edward Elgar Publishing, Cheltenham: 746750. Firestone, S. (1970) The Dialectics of Sex: The Case for Feminist Revolution, Farrar, Straus and Giroux, New York. Folbre, N. (1994) Who Pays for the Kids: Gender and the Structures of Constraint, Routledge Press, London. 308
Literatura Folbre, N, Marjorie, A. (1989) Womens work and womens households: Gender bias in the US census Social Research, Vol. 56. No. 3 (Autumn 1989): 545556. Frericks, P, Maier, R, Graph, W. (2007) European Pension Reforms: Individualization, Privatization and Gender Pension Gaps, Social Politics: International Studies in Gender, State and Society, Vol. 14, No. 2: 212237. Gershuny, J, Sullivan, O. (2003) Time Use, Gender, and Public Policy Regimes, Social Politics, Vol. 10, No. 3, pp: 205228. Gershuny, J., Godwin, M., Jones, S. (1994) The Domestic Labour Revolution: a Process of Lagged Adaptation, u Anderson, M., Bechhofer, F. & J. Gershuny (eds.) (1994) The Social and Political Economy of the Household, Oxford: Oxford University Press: 151198 Goldthorpe, John H. (1980), Social Mobility and Class Structure in Modern Britain, Clarendon Press, Oxford. Gonas, L, Karlsson, J.Ch. (eds.) (2006) Gender Segregation: Divisions of Work in Post-Industrial Welfare States, Ashgate Publishing Company, Burlington. Gonzlez de la Rocha, M. (2001) From the Resources of Poverty to the Poverty of Resources: The Erosion of a Survival Model, Latin American Perspectives, 28:4, 72100. Gordon, R,J. (2004) Why was Europe Left at the Station When Americas Productivity Locomotive Departed, NBER Working Paper No. 10661. Gray, L, Kevane, M. (1999) Diminished Access, Diverted Exclusion: Women and Land Tenure in Sub-Saharan Africa, African Studies Review 42(2): 15 39. Greed, C. (2005) Overcoming the Factors Inhibiting the Mainstreaming of Gender into Spatial Planning Policy in United Kingdom, Urban Studies, 42 (4): 719749. Greer, G. (1999) The Whole Woman. Anchor, London. Gudac-Dodi, V. (2006) ena u socijalizmu, u ene i deca: Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka, Helsinke sveske br. 23, Beograd. Hakim, C. (2000) Work-lifestyle Choices in the 21st Century, Oxford University Press, Oxford. Haralambos, M, Holborn, M, Heald, R. (2008) Sociology: Themes and Perspectives, 7th edition, Harper Collins Publishers, London. Harrison, B. (1972) Education, Training, and the Urban Ghetto, Johns Hop kins University Press, Baltimore. Hartmann, H. (1979) The Unhappy Marriage between Marxism and Feminism: Towards a more Progressive Union, Capital and Class, Issue 8: 133. Hartmann, H. (1976) The family as the locus of gender, class and politcal struggle: the example of housework, in Harding, S. (ed.) Feminism and Methodology, Indiana University Press, Bloomington: 109134. Hill Collins, P. (1990) Black Feminist Thought. London: Harper Collins. Himmelweit, S, Mohun, S. (1977) Domestic Labour and Capital, Cambridge Journal of Economics, 1: 1531. hooks, b. (1982) Aint I a Woman? Black Women and Feminism. South End Press, Boston. 309
Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija hooks, b. (1984) Feminist Theory: From Margin to Centre. Boston: South End Press, Boston. Hochschild, A. R. (1997). The Time Bind When Work becomes Home and Home becomes Work, New York: Henry Holt and Company. Horstmann, S, Hullsman, J. (2009) The Socio-Economic Imact of Pension Systems on Women, European Commission. ILO (2010a) Women in labour markets: measuring progress and identifying challenges, Geneva. ILO, Guide to understanding the KILM, dostupno na internet adresi, dana 05.06.2010. http://kilm.ilo.org/KILMnetBeta/pdf/Guide%20to%20understanding%20the%20KILMEN2009.pdf ILO (2008) Global Employment Trends for Women, Geneva. ILO (1973) Minimum Age Convention) Convention No. 138, preuzeto sa internet adrese http://www.ilocarib.org.tt/projects/cariblex/conventions_6.shtml dana 13.07.2010. godine. Ivoevi, V. (2009) Pension Reforms in Europe and their Impact on Women, Education International, Brussels. James, M.S, Busia, A.P.A. (eds.) (1993) Theorizing Black Feminisms: The Visionary Pragmatism of Black Women,Routledge, London. Jencks, Ch, Perman, L, Rainwater, L. (1988) What Is a Good Job? A New Measure of Labor-Market Success. American Journal of Sociology 93(6):132257. Jennings, A. (1994), Towards a feminist expansion of macroeconomics: money matters, Journal of Economic Issues, 2, (June), 55565. Jessop, B. (2000) From KWNS to SWPR, in Lewis, G, Gewirtz, Sh, Clarke, J. (eds.) Rethinking Social Policy, Sage Publications, London: 171184. Kabeer, N. (2008) Mainstreaming gender in social protection for the informal economy, Commonwealth Secretariat, London. Kabeer, N. (2003) Gender Mainstreaming in Poverty Eradication and the Millennium Development Goals: A Handbook for Policy-makers and Other Stakeholders, Commonwealth Secretariat, London. Kalleberg, A, L, Sorensen, A, B. (1979) The Sociology of Labour Market, Annual Review of Sociology, Vol. 5: 351379. Kempson, E, Whyley, C. (1998) Access to current accounts, British Bankers Association, London. Kessler, S. J, McKenna, W. (1978) Gender: An Ethnomethodological Approach, John Wiley and Sons, New York. Kotowska, I. et al, (2010) Family Life and Work: Second Quality of Life Survey, European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions, Dublin. Kroger, S. (2008) Soft Governance in Hard Politics: European Coordination of Anty-Poverty Policies in France and Germany, Verlag fur Sozialwissenschaften, Wiesbaden. Krsti, G. (2010) Prvi milenijumski cilj razvoja: prepoloviti stopu siromatva i iskoreniti glad, u Vlada RS, Napredak u ostvarivanju milnijumskih ciljeva razvoja u Srbiji: izvetaj za 2009. godinu, Beograd. 310
Literatura Krsti, G. (2008), Poverty Prole in Serbia, 20022007 in: Living Standard Measurement Study Serbia 20022007, Republic Statistical Oce and the World Bank. Krsti, G, Reilly, N. (2000) Gender Pay Gap in the FRY, Beograd, Ekonomska misao, No 34: 233143. Laufer, J. (1998) Equal opportunities and eloyment change in West European economies, Feminist Economics, 4(1): 5369. Lee, D.J, Turner, B.S. (eds.) (1996) Conicts about Class: Debating Inequality in Late Industrialism, Longman, Harlow. Lendvai, N. (2009), Variety of Post-communist welfare: Europeanization and emerging Welfare regimes in the New EU Member States, Paper for the RC19 Montreal, August 2009. MacDonald, M. (1998) Gender and Social Security Policy: Pitfalls and Possibilities, Feminist Economics, 4(1): 125. MacEwen Scott, A. (ed.) (1994) Gender Segregation and Social Change. Men and Women in Changing Labour Markets, Oxford University Press, Oxford. Macionis, J, Plummer, K. (2002) Sociology: A Global Introduction, Prentice Hall, London. Manza, J. (2006) Inequality, in Turner, B. (ed.) The Cambridge Dictionary of Sociology, Cambridge University Press, Cambridge: 286290. Markov, S. (2005) ene u Srbiji preduzetniki izazovi, Centar za preduzee, preduzetnitvo i menadment, Novi Sad. Marquer, P. (2009) Agricultural holdings, structural data, Agricultural Statistics: Main results 20072008, Eurostat pocketbooks. Marshall, G, Rose, D, Newby, H, Vogler, C. (1988) Social Class in Modern Britain, Routledge, London. McKay, A. (2001) Rethinking Work and Income Maintenance Policy: Promoting Gender Equality Through a Citizens Basic Income, Feminist Economics, 7(1): 97119. Mili, A. (2004) Transformacija porodice i domainstava zastoj i strategija preivljavanja, u Mili, A. (ur.) Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma, Beograd, ISIFF::321324 Mili, A. (ur.) (2004) Drutvena transformacija i strategije drutvenih grupa: svakodnevica Srbije na poetku treeg milenijuma, ISIFF, Beograd. Mili, A. (1994) ene, politika, porodica, Institut za politike studije, Beograd Mincer, J. (1962) Labor Force Participation of Married Women, in Lewis, G. (ed.), Aspects of Labor Economics, Princeton University Press, Princeton. Molyneux, M. (1979) Beyond the domestic labour debate, New Left Review, 115, July/ August: 328. Momilovi, J. (2006) Poloaj ena na tritu rada ekonomski aspekt, UNDP, Beograd. Montelatici, G. (2007) Plan of Actions for Gender Mainstreamina and Minority Inclusion in Rural Development Planning, Vakakis International S.A. Nozick, R. (1974) Anarchy, State, and Utopia, Basic Books, New York. Nussbaum, M, Sen, A. (1993) The Quality of Life, Oxford University Press. 311
Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija OECD (2001) Balancing Work and Family Life: Helping Parents Into Paid Employment, Chapter 4, Employment Outlook. Pahl, J. (1995) His money, her money: Recent research on nancial organization in marriage, Journal of Economic Psychology, 16: 361376. Perrons, D, Fagan, C, McDowell, L, Ray, K, Ward, K. (eds.) (2006) Gender Divisions and Working Time in the New Economy, Edward, Elgar, Cheltenham Perrons, D. (2005) Gender Mainstreaming and Gender Equality in the New (Market) Economy: An Analysis of contradictions, Social Politics: International Studies in Gender, State & Society, 2005 12(3): 389411. Peterson, J, Lewis, M. (eds.) (1999) The Elgar Companion to Femninist Economics, Edward Elgar Publishing, Cheltenham. Peterson, J, Lewis, M. (eds.) (1999) The Elgar Companion to Femninist Economics, Edward Elgar Publishing, Cheltenham. Petrovi, M. (2010) Stanje u pogledu siromatva i socijalne iskljuenosti u EU, u Babovi, M. (ur.) Izazovi nove socijalne politike: Socijalna ukljuenost u EU i Srbiji, MRSP, Beograd. Petrovi, M. (2009) Domacinstva u Srbiji prema porodicnom sastavu: izmeu (pre) modernosti i (post)modernosti, U Milic, A. i S. Tomanovic (ur), Porodice u Srbiji danas u komparativnoj perspektivi, ISI, Beograd: 115134. Petrov, M, Sitarski, M, Milovanovi, T, Radovi, N. (2006) Internet u Srbiji: Empirijska studija o PC i internet penetraciji u Srbiji, BO, Beograd. Pfau-Enger, B. (2003) Development of informal work in Europe causal factors, problems, approaches to solutions, Paper presented at the EU Workshop: Informal/ Undeclared Work: Research on its changing nature and policy strategies in an enlarged Europe, DG Research and DG Employment and Social Aairs, Brussels. Pietila, H. (1997) The Triangle of the Human Economy: household cultivation industrial production: An attempt at making visible human economy in toto, Ecological Economics, 29: 113127. Pilcher, J, Whelehan, I. (2005) 50 Key Concepts in Gender Studies, Sage Publications London. Pollack, M.A, Hafner-Burton, E. (2000) Mainstreaming Gender in European Union, Journal of European Public Policy, 7 (3), Special Isue: 432456. Pollert, A. (1996) Gender and Class Revisited; or, The Poverty of Patriarchy, Sociology. 30(4): 639659. Popovi-Panti, S, Petrovi, M. (2007) Od ranjive do odrive grupe: prevazilaenje siromatva ena putem samozapoljavanja, UNDP, Beograd Power, M, Rosenberg, S. (1995) Race, class and occupational mobility: black and white women in service work in the United States, Feminist Economics 1(3): 4059. Quah, D. (2003) Digital Goods and the New Economy, Centre for Economic Performance, Discussion Paper No. 563, London School of Economics, London. Rake, K. (2000) Into the Mainstream? Why Gender Audit is an essential tool for policymakers New Economy, Vol 7 No 2: 107110. 312
Literatura Rakodi, C. (1999) A Capital Assets Framework for Analysing Household Livelihood Strategies: Implications for Policy, Development Policy Review, 17, 31542. Ray, D. (1998) Development Economics, Princeton University Press, New Jersey. Rawls, J. (1971) A Theory of Justice, Harward University Press, Cambridge. Razavi, Sh. (1999) Gendered Poverty and Well-Being: Introduction, Development and Change, 30:3, 40933. Reich, M, Gordon, D, Edwards, R.C. (1973) Dual Labor Markets: A Theory of Labor Market Segmentation, The American Economic Review, Vol. 63, No. 2: 359365 Renoy, P, Ivarsson, S, Van der Wusten-Gritsai, O, Meijer, E. (2004) Undeclared work in an enlarged Union, EC, Employment and social aairs, Brussels. Republiki zavod za statistiku (2010) Anketa o radnoj snazi, 2009, Beograd. Republiki zavod za statistiku (2008a) Studija o merenju ivotnog standarda: Srbija 20022007, Beograd. Republiki zavod za statistiku (2008b) ene i mukarci u Srbiji, Beograd. Republiki zavod za statistiku (2006) Anketa o radnoj snazi izvetaj za 2005. godinu, Beograd. Republiki zavod za razvoj (2009) Izvetaj o razvoju Srbije u 2008, Beograd. Reskin, B, Hartmann, H. (eds.) (1986) Womens Work, Mens Work: Sex Segregation on the job, National Academy Press, Washington, DC. Reskin, B, Roos, P. (1990) Job Queues, Gender Queues, Temple University Press, Philadelphia. Rezolucija o statistici ekonomski aktivne populacije, zaposlenosti, nezaposlenosti i podzaposlenosti, usvojena na 13. meunarodnoj konferenciji statistiara rada, (oktobar, 1982). Room, G. (1999) Social exclusion, solidarity and the challenge of globalisation. In: International Journal of Social Welfare 8 (3): 166174. Rosen, Sh. (1974) Hedonic Prices and Implicit Markets: Product Dierentiation in Pure Competition, The Journal of Political Economy, Vol. 82, No. 1: 3455. Rubery, J. (2005) Reections on Gender Mainstreaming: An Example of Feminist Economics in Action?, Feminist Economics, 11 (3): 126. Rubery, J, Grimshaw, D, Smith, M, Donnelly, R. (2006) The National Reform Programme 2006 and the gender aspects of the European Employment Strategy. The co-ordinators synthesis report prepared for the Equality Unit, European Commission. Rubery,J, Smith, M, Anxo, D, Flood, L. (2001) The Future European Labor Supply: The Critical Role of the Family, Feminist Economics, 7(3): 3366. Rubery,J, Smith, M, Fagan, C. (1998) National working-time regimes and equal opportunity, Feminist Economics, 4(1): 71102. Rutherford, S. (2000) The poor and their money, Institute for Development Policy and Management, University of Manchester. Salverda, W, Nolan, B, smeeding, T.M. (2009) The Oxford Handbook of Economic Inequality, Oxford University Press, Oxford. 313
Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija Saul, J. (2003) Feminism: Issues and Arguments. Oxford: Oxford University Press. Sen, A. (2000) Social Exclusion: Concept, Application, and Scrutiny, Social Development Papers No. 1, Asian Development Bank Sen, A. (1992) Inequality Reexamined, Clarendon Press, Oxford. Sen, A. (1981) Poverty and Famines, Oxford University Press. Sen, A. (1973) On Economic Inequality, Clarendon Press, Oxford. Silver, H. (1994) Social Exclusion and Social Solidarity: Three Paradigms, International Labour Review, Vol. 133, 56. Squires, J. (2005) Is Mainstreaming Transformative? Theorizing Mainstreaming in the Context of Diversity and Deliberation, Social Politics, Special Issue, 12 (3): 366 388. Standing, H. (2004) Gender, Myth and Fable: The Perils of Mainstreaming, IDS Bulletin, Vol. 35, No. 4: 8288. Steinhilber, S, The Gender Implications of Pension Reforms. General Remarks and Evidence from Selected Countries, UNRISD. Stratigaki, M. (2004) The Cooptation of Gender Concepts in EU Policies: The Case of Reconciliation of Work and Family;, Social Politics, Vol. 11, No. 1: 3056. Strober, M.H. (1984) Toward a General Theory of Occupational Sex Segregation: The Case of Public School Teaching, in Resin, B.F. (ed.) Sex Segregation in the Workplace, National Academy Press, Washington. Subrahmanian, M. (2004) The Coopration of Gender Concepts in EU Policies: The Case of Reconciliation of Work and Family, IDS Bulletin, Vol. 35, No. 4: Tamsma, N, Berman, Ph. (2004) The Role of the Health Care Sector in Tacklin Poverty and Social Exclusion in Europe, European Health Management Association, Brussels. Taylor-Gooby, P. (ed.) (2004) New Risks, New Welfare: The Transformation of European Welfare State, Oxford University Press. Taylor-Gooby, P. (ed.) (2001) Welfare states under Pressure, Sage, London. The European Centre for the Development of Vocational Training (Cedefop) (2010) Skills Supply and Demand in Europe, Publication Oce of the European Union, Luxembourg. Therborn, G. (2004) Between Sex and Power: Family in the World 19002000, Routledge, London. Thorat, U. (2007) Financial inclusion the Indian experienc, speach at the HMT-DFID Financial Inclusion Conference 2007, London, 19 June 2007. Tilly, C. (2005) Historical Perspectives on Inequality, in Romero, M, Margolis, E. (eds.) (2005) The Blackwell Companion to Social Inequalities, Blackwell Publishing, Oxford: 1530. Tilly, C. (2006) Labour market inequality, past and future: A Perspective from the United States, in Gonas, L, Karlsson, J.Ch. (eds.) Gender Segregation: Divisions of Work in Post-Industrial Welfare States, Ashgate Publishing Company, Burlington. Tilly, C, Tilly, C. (1998) Work Under Capitalism, Westview Press, Boulder, Colorado. 314
Literatura Tomanovi, S, Mili, A. (ur.) (2009) Porodice u Srbiji danas u komparativnoj perspektivi, ISIFF, Beograd. Tomanovi, S. (ur.) (2006) Drutvo u previranju, Beograd: ISI FF: 81 101. Tong, R. (2009) Feminist Thought. A more comprehensive introduction. 3d edition, Westview Press, Boulder, Colorado. Treiman, D. J, Hartmann, H.I. (eds) (1981), Women, Work, and Wages: Equal Payfor Jobs of Equal Value, Washington, DC: National Academy Press. Trczinsky, E. (2000) Family Policy in Germany: A Feminist Dilemma, Feminist Economics, 6(1): 2144. Turner, B. (ed.) (2006) The Cambridge Dictionary of Sociology, Cambridge University Press, Cambridge. United Nations, Important Concepts Underlying Gender Mainstreaming, dostupno na internet adresi http://www.un.org/womenwatch/osagi/conceptsandenitions.htm, na dan 28.06.2010. United Nations (2009) Womens Control over Economic Resources and Access to Financial Resources, including Micronance: 2009 World Survey on the Role of Women in Development, New York. United Nations (2006). Building Inclusive Financial Sectors for Development, New York. United Nations (1995) Beijing Declaration and Platform for Action, Beijing. UN Habitat (2003) Monitoring housing rights: developing a set of indicators to monitor the full and progressive realization of the human right to adequate housing, Background paper for the 2003 expert group meeting on housing rights monitoring. Nairobi: UN-Habitat, Housing Rights Programme, and the Oce of the United Nations High Commissioner for Human Rights. Verloo, M. (2005) Displacement and Empowerment: Reections on the Concept and Practice of the Council of Europe Approach to Gender Mainstreaming and Gender Equality, Social Politics, 12 (3): 344365. Vlada RS (2010a) Napredak u ostvarivanju milnijumskih ciljeva razvoja u Srbiji: izvetaj za 2009. godinu, Beograd. Vlada RS (2010b) Praenje drutvene ukljuenosti u Srbiji, Beograd. Vlada RS (2010c) Nacionalni akcioni plan zapoljavanja za 2011. Godinu, Beograd. Vlada RS, (2008) Nacionalne strategije za poboljanje poloaja ena i unapreivanje ravnopravnosti polova, Beograd. Vlada RS (2003) Strategija za smanjenje siromatva, Beograd. Vogler, C, Lyonette, C, Wiggins, R. (2008) Money, power and spending decisions in intimate relationships, Sociological Review, Vol. 56, No. 1: 117143. Vogler, C. (1998) Money in the Household: Some Underlying Issues of Power, Sociological Review, Vol. 46, No. 4: 687713. Vogler, C., (1994) Household Time Allocation and Womens Labour Force Participation, u Anderson, M., Bechhofer, F. & J. Gershuny (eds.) (1994) The Social and Political Economy of the Household, Oxford: Oxford University Press: 198225 315
Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija Walby, S, Gottfried, H, Gotschall, K, Osawa, M. (2007) Gendering the Knowledge Economy: Comparative Perspectives, Palgrave, Macmillan, Basingstoke. Walby, S. (2004) The European Union and Gender Equality: Emergent Varieties of Gender Regime, Social Politics, Vol. 11, No.1: 429. Walby, S. (1997) Gender Transformations, Routledge, London. Walby, S. (1990) Theorizing Patriarchy, Blackwell, Oxford. Warton, A.S. (2005) The Sociology of Gender, Blackwell, Malden, MA. Wright, E. O. (1980), Class and occupation, Theory and Society,Vol. 9, No. 1: 177214.
Zakoni
Krivini zakonik, Slubeni glasnik 85/05. Porodini zakon, Slubeni glasnik 18/05. Ustav Republike Srbije, Slubeni glasnik 83/06. Zakon o radu, Slubeni glasnik 24/05. Zakon o ravnopravnosti polova, Slubeni glasnik 10409. Zakon o zabrani diskriminacije, Slubeni glasnik 2209.
316
PRILOG 1: ANALITIKA MATRICA RODNIH EKONOMSKIH NEJEDNAKOSTI

Osnovna dimenzija
Ue dimenzije Nejednakosti u izlasku na trite rada, ukljuivanje u ponudu radne snage Nejednakosti u ansama za obezbeivanje zaposlenja Jo ue dimenzije Osnovni indikatori Stope aktivnosti mukaraca i ena Stope neaktivnosti mukaraca i ena Stope zaposlenosti Stope nezaposlenosti Sope dugorone nezaposlenosti Proporcije preduzetnika, samozaposlenih, zaposlenih kod poslodavaca i pomauih lanova porodice u porodinom poslu meu enama i mukarcima Uee ena i mukaraca u kategorijama preduzetnika, samozaposlenih i pomauih lanova domainstva u porodinom poslu Uee mukaraca i ena meu zaposlenima sa punim i deliminim radnim vremenom
Nejednakosti u statusu zaposlenosti denisanom na osnovu svojinskih odnosa prema sredstvima za proizvodnju
Nejednakosti u participaciji na tritu rada c
Nejednakosti u poloajima u okviru razliitih segmenata trita rada
Nejednakosti u mogunostima ostvarivanja zaposlenosti sa punim radnim vremenom
Sektorska struktura Nejednakosti u ansama zaposlenosti ena i za zapoljavanje u mukaraca razliitim privrednim Indeks sektorske sektorima segregacije Nejednakostima u zapoljavanju Uee neformalno zaposlenih soba meu na formalnom i neformalnom tritu enama i mukarcima. rada Struktura zaposlenih Nejednakosti u ansama ena i mukaraca prema za obavljanje razliitih zanimanju Indeks segregacije prema zanimanja zanimanju Nejednake anse za Uee ena i mukaraca vertikalnu pokretljivost na rukovodeim na tritu rada poloajima d Nejednakosti u nagradama za ostvaren rad Jaz u zaradama ena i mukaraca
317

Uee osoba koje poseduju zemljite meu enama i mukarcima Uee vlasnika/ca stanova/kua meu enama i mukarcima Imovinske Uee osoba koje nejednakosti Nejednakosti u poseduju poslovni vlasnitvu nad prostor meu enama i poslovnim prostorom mukarcima Nejednakosti u Vlasnitvo nad posedovanju pokretne automobilom ena i imovine mukaraca Uee osoba koje Nejednakosti u pristupu poseduju bankovne osnovnim nansijskim raune meu enama i transakcijama mukarcima Nejednakosti u Uee osoba koje imaju pristupu nansijskim kreditna zaduenja meu tritima Nejednakosti u pristupu enama i mukarcima kreditima Udeo ena i mukaraca iji su zahtevi za kredit odbijeni meu Penzijski jaz izmeu ena i Nejednakosti u mukaraca ostvarivanju penzija Nejednakosti u i materijalne podrke ostvarivanju prava na iz razliitih oblika materijalnu socijalnu socijalne zatite pomo Vreme utroeno na obavljanje kunih poslova Nejednakosti u ena i mukaraca obavljanju poslova vezanih za reprodukciju Udeo ena i mukaraca meu osobama koje domainstva preteno obavljaju kune poslove Nejednakosti u podeli Vreme koje ene i porodinih obaveza mukarci utroe na brigu/ Nejednakosti u brizi o negu lanova porodice deci, starima i drugim Udeo ena i mukaraca lanovima porodice meu osobama koje kojima je potrebna preteno obavljaju nega zadatke brige i nege lanova porodice Udeo ena i mukaraca Kontrola nad novcem meu osobama koje u domainstvu kontroliu novac u domainstvu Nejednakosti u vlasnitvu nad zemljitem Nejednakosti u vlasnitvu nad stambenim prostorom
2.
Nejednakosti u distribuciji ekonomskih resursa b
3.
Ekonomske nejednakosti u intimnim porodinim odnosima
318
PRILOG 2: TABELE I GRAFIKONI

Tabela 1: Stope aktivnosti prema polu i starosti 20052009, EU27
Mukarci 2024 3554 91.8 92.7 92.7 92.3 83.6 94.7 92.5 93.4 89.0 92.2 94.6 92.4 94.2 91.5 95.1 87.9 89.0 95.5 86.0 93.8 94.1 93.1 88.9 92.7 85.2 92.1 94.0 91.7 92.4 92.4 91.9 87.1 95.5 92.2 93.4 91.7 88.8 94.3 92.2 94.4 89.8 94.2 90.9 89.1 93.9 87.0 93.0 94.3 93.0 89.1 92.1 85.7 91.6 93.3 5564 55.8 57.3 57.1 42.6 51.7 61.9 66.8 62.4 63.0 67.6 60.9 63.9 43.6 45.1 72.6 61.8 64.2 39.4 43.0 51.9 59.3 44.1 42.1 62.5 49.7 46.0 56.2 58.8 60.5 60.1 46.4 57.7 61.9 68.6 70.6 68.3 64.9 60.3 63.3 44.7 49.3 75.0 59.0 60.3 42.5 43.0 49.0 67.7 52.6 47.6 62.6 53.9 48.2 58.9 2024 59.0 62.4 62.2 60.1 44.6 50.7 75.5 66.4 46.5 70.4 47.6 61.5 58.0 47.5 68.3 54.2 38.5 46.4 42.1 73.3 81.6 70.5 52.5 57.4 40.3 60.5 54.4 57.9 61.8 61.5 53.1 40.6 43.8 77.1 68.7 50.0 66.8 46.9 62.2 57.4 39.8 70.0 61.4 50.4 54.2 40.3 71.3 80.8 72.8 49.5 59.5 38.2 50.1 45.5 ene 2554 76.1 76.1 75.6 76.4 77.4 82.0 84.9 80.5 84.0 69.9 68.5 69.9 81.4 64.4 76.2 81.9 85.7 72.2 72.3 37.8 79.8 79.6 77.1 82.4 70.0 86.8 81.8 78.3 78.6 78.2 79.2 80.0 80.4 85.4 83.0 85.5 71.6 71.4 77.4 83.9 65.0 80.3 86.6 86.5 74.0 74.0 52.0 83.2 82.3 78.0 83.9 69.9 88.2 80.9 5564 36.3 38.5 37.6 24.4 26.8 33.2 57.9 44.8 55.7 39.4 28.0 30.4 36.8 22.3 33.7 51.1 44.2 25.1 28.2 9.7 37.1 24.2 21.8 45.9 33.9 20.0 19.5 40.4 42.9 42.1 29.7 41.6 36.6 53.5 53.9 65.4 42.7 29.5 37.7 39.0 25.7 44.0 56.1 53.1 32.1 30.2 10.2 46.6 33.2 24.1 45.7 33.5 26.2 29.5
2005 2009 2005 2009 2005 2009 2005 2009 2005 2009 2005 2009
EU27 EU15 EU12 Be Bg Cz Dk De Ee Ie El Es Fr It Cy Lv Lt Lu Hu Mt Nl At Pl Pt Ro Sl Sk
68.7 71.0 70.9 66.4 58.5 65.5 75.6 73.0 70.4 79.3 58.0 72.6 64.4 58.6 72.8 75.2 54.9 54.4 52.7 81.1 82.0 77.4 65.3 68.0 53.0 68.2 71.1
67.0 69.2 69.0 60.7 59.5 62.8 78.2 71.4 66.4 70.0 55.3 67.9 67.0 55.8 69.3 68.9 55.6 59.8 50.4 78.3 81.8 78.7 66.7 63.0 48.5 64.7 65.9
319
Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija Fi Se UK

67.8 70.8 83.3 65.1 71.5 79.0 90.2 92.4 91.2 90.2 92.7 91.4 57.9 76.5 68.6 57.8 78.9 69.9 61.3 63.9 71.4 63.8 63.2 84.8 86.2 85.7 86.5 56.7 70.0 59.4 70.1
70.2 77.5 78.9 49.0 50.7
Izvor: Eurostat, baza podataka trita rada, http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=lfsq_agaed&lang=en
Grafikon 1: Stope nezaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta (1564), EU27, 2009.

Mukarci 25 ene
20
15
10
0 EU27 Be Bg Cz Dk De Ee Ie El Es Fr It Cy Lv Lt Lu Hu Mt Nl At Pl Pt Ro Sl Sk Fi Se UK
Izvor: Eurostat, baza podataka trita rada http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do?dataset=lfsq_urgaed&lang=en
320
Prilog 2: tabele i grakoni
Tabela 2: Stope dugorone nezaposlenosti ena u EU, 20002009.

2000 EU27
Be Bg Cz Dk De Ee Ie El Es Fr It Cy Lv Lt Lu Hu Mt Nl At Pl Pt Ro Sl Sk Fi Se UK 4.6
2001
4.4
2002
4.5
4.6
9.2
5.2 1.1
4.0
3.5 11.4 5.1 1.0

3.8
4.3 11.4 4.6 1.0

4.0
2003 4.5 4.2 8.6 5.0 1.0

4.5
2004 4.6 4.7 7.1 5.3 1.3

5.2
2005 : 5.0 6.0 5.3 1.2

5.3
2006 4.0 4.9 5.3 4.9 0.9

5.3
2007 3.3 4.3 4.5 3.6 0.7

4.7
5.4
0.9
5.4
0.8
4.5
0.8
4.4
0.9
4.4
1.0
4.2
0.9
10.1
7.4
9.0
6.0
8.6
5.9
8.9
5.7
4.3
8.4
3.6
7.6
2.2 7.5
6.5
1.1 6.3
7.7
3.4 6.9 1.0 4.6

6.8
3.9 6.6 1.4 4.4

6.0
9.4 5.0 4.2 5.5 1.6 4.3

6.2
8.9 3.4 4.3 5.2 1.8 3.7

4.5
2.6 0.9 8.1 2.8 4.2 4.5 1.1 1.9

2.5
1.7 0.9 7.0 2.5 3.6 3.9 0.7 1.2

1.3
2008 2.8 3.7 3.1 2.8 0.5 3.7 1.4 0.9 6.0 2.9 3.0 4.0 0.5 1.9
1.4
0.5
2.5
0.6
2.1
0.8
2.2
0.9
2.3
1.3
2.6
1.2
3.2
1.6
3.4
4.5
1.0
2.7
0.8
2.5
0.9
2.4
1.1
3.0
1.6
1.2
9.1
1.1
10.8
1.2
12.3
2.0
3.5
4.2 10.2
2.7
2.0 3.1 4.0 11.3

2.3
2.2 4.4 3.6 12.5

2.0
1.1 11.8 2.7 4.1 3.6 11.7

2.0
1.4 11.1 3.5 3.8 3.4 12.4

2.0
3.4 1.9 1.4 11.4 4.3 3.4 3.3 12.3

2.0
2.4 1.8 1.3 8.6 4.5 3.6 3.5 11.2

1.8
1.1 3.6 2.4 1.4 1.4 5.4 4.5 2.7 2.7 9.3
1.4
1.0
0.9
1.0
0.8
0.9
0.7
0.9
0.7
1.2
0.6
:
0.7
1.0 0.8
0.8 0.9
2.1 3.7 2.5 1.0 0.9 2.8 4.2 1.8 2.1 7.6 1.1 0.7 0.9
2009 3.1 3.6 3.1 2.5 0.5 3.2 3.0 1.7 6.0 5.0 3.4 4.3 0.6 3.6 2.8 1.6 4.1 2.4 0.9 1.0 2.9 4.9 1.8 1.9 7.4 1.1 1.0 1.4
Izvor: Eurostat, baza podataka trita rada~http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show. do?dataset=lfsa_upgal&lang=en
321
Tabela 3: Zaposleni prema profesionalnom statusu i polu, EU27, 2009.

Preduzetnici T M 6.0 6.4 6.4 6.1 4.7 5.0 2.4 2.4 2.5 2.3 2.2 1.9 Samozaposleni T 9.9 9.3 9.5 9.2 7.7 12.3 M 12.2 11.4 11.6 11.3 9.3 15.3 7.2 6.8 6.9 6.7 6.0 8.5 Zaposleni radnici T 84.3 85.3 85.1 85.2 87.8 83.5 89.3 83.6 65.1 83.5 88.9 76.4 82.0 90.1 88.5 87.8 87.0 88.0 78.4 80.8 70.7 85.2 86.7 90.1 Pomaui lanovi
M
80.9 81.7 81.4 82.2 85.5 79.5 86.6 75.5 61.9 80.3 85.6 72.2 77.9 87.5 85.9 85.1 84.4 86.3 76.1 78.3 69.7 82.8 82.6 86.4
88.4 89.6 89.5 88.8 90.3 88.8 92.3 92.7 70.0 87.4 92.7 82.6 86.8 92.5 90.9 91.0 90.0 89.8 81.2 83.5 71.9 88.1 91.0 94.1
T
1.4 0.8 0.8 1.2 1.0 0.5
M
0.9 0.5 0.5 0.4 0.6 0.3 0.1 0.6 3.0 0.6 0.2 1.1 0.6 1.0 1.7 0.3 0.2 0.8 2.3 0.6 6.1 3.4 0.6 0.1
2.1 1.1 1.1 2.1 1.5 0.9 0.4 0.8 0.8 9.5 1.0 1.0 1.9 2.5 0.7 2.1 0.4 0.7 1.7 5.4 1.1 17.1 5.5 0.4 0.2
EU27 EU15 EU12 Be Bg Cz Dk De Ee

Ie
4.3 4.6 4.6 4.4 3.5 3.7
3.7
4.6
5.7
6.5
1.5
2.5 2.4 4.0 3.6 2.2 3.5 1.5 2.0 1.5
5.0
5.7
6.3
6.8
3.6
4.5
91.0 87.9 94.5 91.1 87.6 94.3
0.3
0.4 0.7 5.6 0.8 0.6 1.4 1.5 0.8 1.9 0.4 0.4 1.3 3.7 0.8 11.0 4.4
3.8
5.3 8.1 5.5 4.5 6.1 4.9 3.2 2.5
6.7
7.8 10.9 7.0 6.6 7.9 7.8 4.5 3.7
4.8
10.5 21.2 10.2 6.0 16.0 11.6 5.9 7.1
5.3
16.1 24.3 11.9 7.6 18.8 13.5 7.0 8.7
4.3
4.0 16.5 8.0 4.2 12.0 9.2 4.8 5.6
El Es Fr It Cy Lv Lt Lu
Hu
2.4
5.3
3.3
7.1
1.3
3.3 2.0 2.4 2.6 2.9 0.7 2.1
4.5
6.5
4.7
7.5
4.2
5.3
92.6 91.7 93.7 87.4 84.2 93.4
Mt
Nl
4.0
3.8 4.4 3.9 5.3 1.3 3.5 3.4 4.2 3.7 2.6
5.7
5.4 6.0 5.0 7.4 1.8 4.6 4.7 6.2 5.6 3.6
8.6
8.7 6.4 13.9 13.1 17.0 6.9 8.6 6.0 10.3
10.1
10.0 6.8 16.5 13.6 22.3 9.1 10.6 7.8
5.5
7.3 6.0 10.8 12.6 10.3 4.2
At Pl Pt Ro Sl Sk
Fi
1.8
2.2 1.7 1.4
12.1 15.8
7.4
6.5 4.0
84.3 79.4 90.5
0.2
0.5 0.2
Se UK
13.6
6.6
86.6 82.4 91.5
0.2
0.2
0.3
Izvor: Eurostat, baza podataka trita rada http://appsso.eurostat.ec.europa.eu/nui/show.do
322

Marija Knjiga

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Marija Knjiga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Marija Babovi RODNE EKONOMSKE NEJEDNAKOSTI U KOMPARATIVNOJ PERSPEKTIVI: EVROPSKA UNIJA I SRBIJA

Recenzenti Dr Mina Petrovi Dr Slobodan Cveji

Dizajn i tampa Dosije studio, Beograd

RODNE EKONOMSKE NEJEDNAKOSTI U KOMPARATIVNOJ PERSPEKTIVI: EVROPSKA UNIJA I SRBIJA

enama 20. veka Marti, Mariji i Ivani

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

215 218 225 226 228 234 235 240

24 51 86 87 100 106 111 112 113 113

167 177 180 185 189 190

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

AKRONIMI DRAVA LANICA EU

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

1.1 Ekonomske nejednakosti u dominantnim pristupima

1.1.1 Dominantna sociologija o ekonomskim nejednakostima

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Naslee sociolokih klasika

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Izvor: Wright, 1980: 181.

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Tabela 1: Goltorpova klasna ema

Izvor: Erikson, Goldtorpe, 1992.

Mehanizmi uspostavljanja drutvenih nejednakosti

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

1.1.2 Ekonomske nejednakosti u dominantnim ekonomskim pristupima

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Nejednakosti u dohotku i bogatstvu

Izvor: Ray, 1998: 172.

Nejednakosti na tritu rada

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

1.1.3 Ekonomske nejednakosti u okviru pristupa socijalne ukljuenosti

Tri paradigme socijalne iskljuenosti

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Pojam socijalne ukljuenosti/iskljuenosti

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

1.2 Rod i ekonomske nejednakosti

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

1.2.1. Rodne nejednakosti u sociolokoj perspektivi

Patrijarhat ka uzrok rodnih nejednakosti

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Kapitalizam kao uzrok rodnih nejednakosti

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

I patrijarhat i kapitalizam su uzroci rodnih nejednakosti

Patrijarhat kao sistem

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Tabela 2: Privatni i javni patrijarhat prema stanovitu Silvije Volbi

ire patrijarhalne strukture

Period Nain eksproprijacije ena Patrijarhalna strategija

Izvor: Walby, 1990: 24.

Nejednaka prava i anse kao uzrok nejednakosti

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Rasizam i kolonijalizam kao uzroci nejednakosti

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

Kultura kao izvor nejednakosti

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija

1.2.2. Rodne ekonomske nejednakosti iz perspektive feministike ekonomije

Nova paradigmatska osnova prouavanja rodnih ekonomskih nejednakosti

Rodne ekonomske nejednakosti u komparativnoj perspektivi: Evropska unija i Srbija