Društveni Mediji Kao Marketinški Alat

DRUTVENI MEDIJI KAO MARKETINKI ALAT
BOJAN PAJI NOVI SAD 2010
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________
SADRAJ
1. UVOD ....................................................................................................................................4 2. O DRUTVENIM MEDIJIMA ............................................................................................5 3. ISTORIJAT DRUTVENIH MEDIJA ................................................................................6 4. ANALIZA DRUTVENIH MREA ....................................................................................8 5. KARAKTERISTIKE DRUTVENIH MEDIJA................................................................10 KARAKTERISTIKE DRUTVENIH MEDIJA:...................................................................11 5.1 PARTICIPACIJA: .................................................................................................................11 5.2 TRANSPARENTNOST: ..........................................................................................................12 5.3 FOKUS NA ZAJEDNICAMA:..................................................................................................12 5.4 KORISNIKE MOGUNOSTI:...............................................................................................12 5.5 KONVERZACIJA:.................................................................................................................13 5.6 GLOBALNA POVEZANOST:..................................................................................................13 6. VRSTE DRUTVENIH MEDIJA ......................................................................................13 6.1. DRUTVENE MREE ....................................................................................................15 6.1.1 FACEBOOK ....................................................................................................................16 6.1.2 TWITTER ........................................................................................................................20 6.2 SAJTOVI ZA DELJENJE SADRAJA...........................................................................25 6.3 SAJTOVI ZA DELJENJE VIDEO SADRAJA ..............................................................26 6.4. SOCIAL BOOKMARKING............................................................................................29 6.5. BLOGOVI........................................................................................................................29 6.5.1 VRSTE BLOGOVA .........................................................................................................30 6.6 PROMOCIJA PUTEM FORUMA...................................................................................32 7. PRIMERI DRUTVENIH MEDIJA (CASE STUDY).......................................................32 7.1 WTF JEANS ......................................................................................................................32 7.2 PRIMER STUDIJE SLUAJA (WEB AGENCIJA) ........................................................35 8. STRATEGIJA DRUTVENIH MEDIJA...........................................................................37
2 ________________________________________________________________________

8.1 STRATEGIJA RAZVOJA ................................................................................................39 8.2 UKLJUENOST ...............................................................................................................40 9. PLAN DRUTVENIH MEDIJA.........................................................................................41 14. KAMPANJA DRUTVENIH MEDIJA ...........................................................................42 15. VIRALNI MARKETING..................................................................................................47 16. PR 2.0.................................................................................................................................49 14. BRENDING 2.0 .................................................................................................................50 15. KOMUNIKACIJA I REPUTACIJA PUTEM NOVIH MEDIJA....................................52 16. POLITIKA I DRUTVENI MEDIJI................................................................................53 17. NOVI VS KLASINI MEDIJI .........................................................................................55 18. ISPLATIVOST DRUTVENIH MEDIJA (ROI-POVRAT NA INVESTICIJE) ...........56 19. OPTIMIZACIJA DRUTVENIH MEDIJA ....................................................................58 20. PERSONALNI BRENDING.............................................................................................61 21. BUDUNOST DRUTVENIH MEDIJA .........................................................................63 22. ZAKLJUAK....................................................................................................................64 23. LITERATURA ..................................................................................................................66
3 ________________________________________________________________________
1. UVOD
U ovom radu elim da objasnim postupak korienja drutvenih medija u marketinke i promotivne svrhe. U daljem sadraju prikazau kako vam drutveni mediji mogu efikasno pomoi u raznim vrstama promocije, sferama poslovanja i ivota uopte. Gotovo da ne postoji oblast na koju se drutveni mediji ne mogu primenti. Od samog marketinga o emu e biti najvie rei, preko odnosa sa javnou, brendiranja, promocije, reputaciji na Internetu, komunikacijama, politici, kao i linoj promociji. Prednosti putem ovakvog pristupa svim tim oblastima su ogromne, i ogledaju se u boljoj interakciji i komunikaciji sa ciljanim tritem i samim klijentima. Web 2.0 (o kome e kasnije biti vie rei) je doneo jedan potpuno novi pristup i znaaj svega to se deava na Internetu. Sve postaje interaktivno, ivo, transparentno, dostupno. Sve Vam je na dohvat ruke, preko prijatelja, omiljenih brendova, utisaka kupaca, klijenata. Zato te prednosti ne iskoristiti, kada su Vam raspoloive!? Danas je nikad lake pratiti konkurenciju, ili raditi praenje vesti o nekom brendu ili proizvodu preko novih medija. Sam koncept Web 2.0 [1] je osmiljen tako da su korisnici ti koji kreiraju sadraj, i imaju mogunost da reaguju na neto, preko komentara, zapaanja ili linih utisaka. Malo ko je danas imun na drutvene medije, i ne koristi ih. Pa ak i oni koji ih ne koriste i izbegavaju ih, neprestano su esto nesvesno pod njihovim uticajem. Svima polako postaje jasno da se marketing polako seli na Internet, ali ne smemo zaboraviti da na naem podruju Internet koristi svega 42% korisnika po najnovijim istraivanjima [2]. Ovaj broj naravno svakodnevno raste i uveava se velikom brzinom. Internet je regionalno vrlo razliito zastupljen. Zastupljenost Internet prikljuka u domainstvima najvea je u Beogradu - 48,6 odsto, u Vojvodini 37,9 odsto, dok u centralnoj Srbiji 30,5 procenata domainstava ima Internet. Veliki primat zauzima i mobilni Internet, koji je sve zastupljeniji u poslednje vreme, i predstavljae veoma bitnu ulogu u domenu oglaavanja i 4 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ marketinga. Naravno marketing se i dalje uveliko obavlja klasinim putem i tradicionalnim medijima (TV, tampa, radio, plakati, bilbordi i sl.). Ovi marketinki kanali jo uvek veoma dobro prolaze kod velikog dela stanovnitva, samim tim to su i najzastupljeniji, i zato to je veina ljudi navikla da je sve to im se servira sa takvih klasinih medija mora biti istina. Klasini mediji su po pravilu veoma subjektivni i upravo novi mediji razbijaju tu famoznu nedodirljivost pruaju prostor i mogunost korisnicima da kreiraju sadraj, i iskau svoje miljenje. Kroz ceo ovaj rad, svaka oblast e biti razmatrana sa aspekta marketinga i korienjem novih medija u svrhe promocije. Zato ba marketing?! Pa zato to je ceo ivot neka vrsta marketinga i neprestanog nastojanja da se neko ili neto iskae u to boljem svetlu u odnosu na konkurenciju. Od detinjstva, preko kole, sporta, fakulteta, zapoljavanja i sl. Svima je isti cilj da se najbolje prikau i da skrenu panju na sebe. Isti ovaj princip se primenjuje na poslovanje, prodaju, promociju i brend. U razvijenim zemljama je cela ova pria daleko odmakla, tako da se veina stvari odvija preko drutvenih medija i njihovih servisa. Svako geografsko podneblje ima drutveni medij koji je najvie zastupljen, a ima i dosta medija koji su univerzalno primenjivi. Tako da marketing preko drutvenih medija sve vie dobija jednu globalnu konotaciju. U nekom svom istraivanju uvideo sam da na ovakvu temu ne postoji neki prirunik ili knjiga na srpskom jeziku, ve samo blogovi, pa sam odluio da objedinim sve u jednu celinu. U narednom tekstu bie detaljno istraena i objanjena primena novih medija, preko interesantnih studija sluaja, istraivanja, ali i praktinih primera i iskustva drugih, kao i buduim predvianjima za ovu oblast.
2. O DRUTVENIM MEDIJIMA
Kao to sam ve ranije pomenuo, veoma je bitno razgraniiti razliku izmeu klasinih i drutvenih medija. Klasini mediji predstavljaju tradicionalni vid informisanja javnosti, i vie su zastupljeniji od novih medija, ali taj odnos se rapidno menja iz dana u dan. Jedan od razloga te razlike u zastupljenosti, je upravo internet obrazovanost i generalno nejednaka pokrivenost Interneta u zemlji. Urbane sredine uglavnom imaju brz i relativno siguran pristup Internetu to preko ADSL, kablovskog, ili beinim putem preko wi-fi konekcije. Danas je malo takvih koji jo uvek koriste Dial-up, ili modemski pristup, koji je veoma spor i pritom prilino skup. Vodei strunjaci, i kao i mnogi portali iz ove oblasti prognoziraju veoma veliku ekspanziju mobilnog Interneta. Japan i ostale razvijene zemlje su ve uveliko poodmakle po ovom pitanju. U naoj i okolnim zemljama mobilni Internet je u poslednje vreme u velikoj ekspanziji. Operateri nude pakete sa Internetom i besplatnim megabajtima, u ponudi su takodje i telefoni sa Simbian ili Android platformom koja je kreirana iskljuivo za Internet i brojne dodatne aplikacije. Ove podatke navodim da bih prikazao da pristup Internetu vie nije nikakav luksuz, ve jednostavno prozor u svet i sastavni deo svakodnevice modernog drutva. 5 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Situacija se iz dana u dan popravlja i u veini ruralnih sredina stie ADSL to samim tim znai bri pristup, i verovatno progresija korisnika. Generalno zastupljenost Interneta je vea u Vojvodini i gradskim sredinama, nego u junijim delovima zemlje, mada se polako cela stvar balansira i polako juni gradovi predstavljaju veoma bitan deo Internet okruenja Srbije, ali o tome e biti kasnije rei. Ove podatke navodim da pribliim zastupljenost i ekspanziju Interneta. to vie korisnika, samim tim vee je i Internet trite. Veina korisnika Interneta je skoro svakodnevno prisutno na drutvenim medijima, i drutvenim mreama. Upravo iz ovih razloga klasian Marketing sve vie prerasta u Internet marketing, i cela pria dobija novu dimenziju. Kako su korisnici postali kreatori sadraja i dobili priliku da reaguju na proizvod ili sl, veoma veliki broj firmi i kompanija prebacuje svoje poslovanje na veb i svakim danom ih je sve vie. Bilo da je re o e-shopovima, news portalima, agregatorima vesti, kompanijskim sajtovima ili blogovima princip je isti. Sami se moete uveriti da sva velika imena poput Coca-Cole, Apple, Ford, CNN, BBC, poznatih linosti prisutni na drutvenim mreama i imaju veliki broj fanova, pratilaca i ine jednu ogromnu mreu, tj.ciljnu grupu. Vie nije dovoljno imati svoj ili kompanijski sajt da bi ste bili prisutni na webu. Glavna poenta je da to vie ljudi zna i poseuje va sajt i da imate to vie potencijalnih kupaca ili korisnika. Veoma bitna stvar koja vam u svemu ovome moe pomoi su preporuke, komentari, predlozi korisnika koji vam pruaju veoma znaajne povratne informacije.
3. ISTORIJAT DRUTVENIH MEDIJA

Kratak pregled istorijata drutvenih medija najbolje pokazuje slika 1 [3] koja se nalazi ispod ovog teksta i prikazuje osvrt kako je sve poelo i gde se danas nalazimo.
6 ________________________________________________________________________
Slika 1 Grafiki prikaz na slici pokazuje uspon i napredak medija kroz istoriju, sve od perioda pre nove ere pa sve do danas. Sve ovo poinje jo daleko u prolosti u drevnoj Persiji pojavom postala 550 godine pre nove ere. Nastavlja se pronalaskom telegrafa u Francuskoj koji je doprineo socijalizaciji i poveanju komunikacije meu ljudima. 1890. godine pojavom radija i televizije nastaje prava revolucija u informisanju. Sve do pojave Interneta sedamdesetih godina prolog veka nije postojala prava interaktivnost, i medij koji povezuje veliki broj korisnika. Jedan od prvih alata koji je zaiveo na Internetu je servis za slanje i primanje elektronske pote e-mail. Izumitelj e-mejla je tajno na poslu razvijao ovaj alat, kriom od efa, koji je tvrdio da je to gubljenje vremena i deija igra. Naravno danas imamo rezultat da je e-pota jedan od najbitnijih komunikacionih alata, i neizbean deo poslovne korespodencije. Razvojem Internet okruenja usledila prava ekspanzija raznih servisa koji danas uglavnom ine istoriju Interneta. Ovi servisi su prikazani na sredinjem delu linije, a oni su Napster, Usenet, The well, BBC, IRC, sve do pojave Wikipedije i pojave prvih blog servisa krajem devedesetih godina. Poetkom veka Internet okruenje se okree iskljuivo korisnicima, i upravo su korisnici ti koji kreiraju sadraj. Pojavljuju se novi servisi koji su veoma jednostavni za korienje, i akcenat se stavlja na multimediju i interaktivnost. My Space je jedna od prvih popularnijih drutvenih mrea koja je veoma zastupljena irom sveta, zatim 7 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Second Life, i Delicious. Odnedavno su se pojavile nove drutvene mree Facebook, Twitter, You Tube, Flickr. Pravilnom kombinacijom korienja ovih servisa, kao i odgovarajuim targetiranjem trita dobijaju se efikasni marketinki rezultati. Danas ogroman broj raznih servisa koji su slini ovima gore navedenim, ali su manje zastupljeni u odnosu na njih. Svako geografsko podruje ima razliite servise specijalizovane za njihove potrebe. Zbog svoje veoma iroke rasprostranjenosti i ekspanzije drutveni mediji se koriste u razne svrhe. Gotovo je nezamislovo da osobe koje se bave Marketingom, medijima, komunikacijima, ili odnosima s javnou nisu prisutni na njima. Postoje razne grupe korisnika, od onih koji ubijaju vreme objavama, igranjem igrica, reavanjem kvizova i sl. do veoma ozbiljnih korisnika koji veoma uspeno promoviu svoje poslovanje, proizvode ili usluge. Sledei deo posvetiu upravo analizi vrsti i tipovima korisnika drutvenih medija i njihovih servisa. Sa sociolokog aspekta prouiemo ta sve korisnici trae, oekuju, koriste i doivljavaju ove medije.
4. ANALIZA DRUTVENIH MREA

Drutvena mrea [4] je drutvena struktura koju ine vorovi (koji su uoptenopojedinci ili organizacije) povezani jednom ili vie meuzavisnosti kao to su vrednosti, vizije, ideje,finansijski interesi, prijateljstvo, slinost, razliitost, konflikt, kupovina, povezanost preko veba, seksualna povezanost, prenos bolesti (u epidemiologiji), saobraajne rute. Rezultujua struktura esto moe da bude veoma kompleksna. Analiza drutvene mree posmatra drutvene relacije u terminima vorova i veza. vorovi su individualni akteri unutar mree, a veze su relacije izmeu aktera. Moe da bude vie razliitih veza izmeu vorova. Istraivanje u akademskoj sredini je pokazalo da drutvene mree funkcioniu na vie nivoa, poevi odporodice do nivoa nacije, i igraju kritinu ulogu u odreivanju naina na koji e se neki problemi reiti, kako e organizacije 8 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ funkcionisati, i stepen do koga e pojedinac uspeti u dostizanju individualnih ciljeva. U svojoj najednostavnijoj formi drutvena mrea je mapa svih relevantnih veza izmeu vorova koji se prouavaju. Mrea moe da iskoristi i za odreivanje drutvenog kapitala individualnih aktera. Ovi koncepti se esto prikazuju u vidu dijagrama drutvene mree gde su vorovi take a linije veze. drutvene mree ne treba meati sa servisima za drutvene mree kao to su MySpace, Orkut, Facebook, Ning itd. ili sa virtualnim zajednicama Analiza drutvenih mrea je esto povezana sa (teorijom mrea) postala je jedna od kljunih tehnika.Vrlo esto dovodi u vezu sa antropologijom, biologijom, komunikacijama, ekonomijom, geografijom, informacionim tehnologija i organizacionim naukama i takodje popularan predmet i u drugim oblastima..
Slika 2
Hibridne mree mogu vrednovati podatke bitnijih uesnika koji nisu direktno ukljueni u analizu. Primera radi zaposleni u kompaniji esto rade sa konsultantima koji nisu radnici firme, a bilo bi korisno I njih ukljuiti u proces prikupljanja podataka potrebnih za analizu. Analiza drutvenih mrea razlikuje nekoliko tendencija:
9 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Nema pretpostavki da takve grupe grade jednu osnovu drutva: pristup prouavanju je omoguen u neogranienom drutvenom sistemu, od lokalnih zajednica do linkova izmedju sajtova. Tanije, tretiranje pojedinaca (individue, organizacije, drave) kao posebne jedinice analize, sa fokusom na to kako struktura povezanosti utie na pojedince i odnose medju njima. Drutvene mree su takodje koriene u ispitivanju interaktivnosti izmedju organizacija, karakterizuje mnoge neformalne veze, u vidu konekcija i asocijacija zaposlenih pojedinaca i razliitih organizacija. Na primer, mo organizacija esto se ogleda u stepenu koji odredjuju pojedinci i mrea, u sreditu odnosa trenutnog predmeta posla. Drutvene mree takodje igraju vanu ulogu pri zapoljavanju, poslovnom uspehu iposlovnim performansama. Drutvene mree obezbedjuju nain da kompanije dodju do bitnih informacija, prevaziu konkurenciju kao i ugovore o formiranju cena i polisa. Mnoge kompanije pri zapoljavanju radnika, uzimaju u razmatranje celokupnu web istoriju, kao i prisustvo na drutvenim medijima. Ovaj metod se pokazao kao koristan jer preko drutvenih medija se kreira socioloki profil i stvara odredjena reputacija. Naravno ovo ne bi trebalo da bude presudno pri zaposlenju, mada se sve vie uzima u obzir. Sa sociolokog aspekta drutvene mree se posmatraju kao jedno veliko globalno selo, koje povezuje ljude i poboljava komunikaciju i prisnost medju ljudima, a ponitava otudjenost. Oseamo se sigurnije, jer smo uvek i na svakom mestu u kontaktu i povezanosti sa prijateljima i dragim osobama.
5. KARAKTERISTIKE DRUTVENIH MEDIJA
10 ________________________________________________________________________
Slika 3
Razumevanje karakteristika drutvenih medija je sledei korak koji treba savladati da bi ih uspeno koristili u svoju korist. Jako je bitno razgraniiti princip funkcionisanja ovih medija da bi to bolje upotrebili njihove prednosti.
KARAKTERISTIKE DRUTVENIH MEDIJA: 5.1 Participacija:
11 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Odnosno pristup ili uee u drutvenim medijima je veoma rasprostranjeno i iroko. Ovi mediji su sa tehnolokog aspekta veoma sloeni, dok su sa korisnikog veoma jednostavni, i projektovani su tako da budu veoma jednostavni i univerzalno primenjivi. Za korienje drutvenih medija ne morate biti neki haker ili kompjuterski zaludjenik da bi ste ih koristili, ve sasvim prosean korisnik Interneta koji se slui elektronskom potom, i poznaje osnovne principe. Prema tome utvrdili smo da korisnik ovih medija moe biti svako. Druga stvar koja je veoma bitna je da je korienje drutvenih medija potpuno besplatno i pristup i registracija naloga su veoma jednostavni preko E-mail adrese i lozinke. Servisi drutvenih medija su takodje kreirani da budu veoma jednostavni za korienje, i pruaju pun korisniki komfor.
5.2 Transparentnost:
Sa aspekta transparentnosti i otvorenosti ka sadraju drutveni mediji su veoma transparentni, jer je ceo sardraj na njima javan i pristupaan svim korisnicima. Brendovi, pojedinci i kompanije vie nisu nedodirljivi, i moe se komunicirati sa njima, i pratiti njihov rad i tokovi. Sledea stvar je besplatan pristup sadraju, koji je danas dostupan i transparentan, dok se ranije plaalo za sadraj i esto je bio filtriran.
5.3 Fokus na zajednicama:

Cela pria se bazira na kreiranju odredjenih grupa, od ciljnih do grupa ljudi sa odreenim zajednikim interesovanjem. Dakle ovakve grupe se preko drutvenih medija veoma lako kreiraju. Sledea stvar je veoma jednostavna komunikacija meu lanovima grupe. Osobe koje kreiraju, odravaju i upravljaju sadrajem i korisnicima zovu se administratori. Administratori su ti koji kreiraju i upravljaju sadrajem, animiraju korisnike u grupi, filtriraju sadraj koji je neprikladan.
5.4 Korisnike mogunosti:

Korisnike mogunosti se manifestuju u tome to korisnici sada mogu da reaguju na sadraj, tj. da iznesu svoje miljenje i daju komentar. Korisnici su prilino zatieni od spam poruka, tj.neeljenih poruka i komentara. Reakcije korisnika mogu biti glasovi prilikom nekog glasanja, i mogu biti ocene ili reakcije. Veoma je
12 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ veliki broj gde korisnici imaju mogunost glasanja i ocenjivanja odredjenog sadraja bilo da je to video, slika, tekst ili neki drugi format.
5.5 Konverzacija:
Kod konverzacije imamo veoma razvijenu komunikaciju medju korisnicima. Pored kvalitetne komunikacije, omogueno je jednostavno deljenje sadraja medju korisnicima, tako da se neki sadraj veoma brzo moe rairiti i proslediti ostalim korisnicima. Konverzacija preko poruka je omoguena na velikom broju drutvenih medija. Ove poruke mogu biti javne koje mogu videti ostali prijatelji i korisnici, a mogu biti privatne, zatvorenog tipa u privatnoj konverzaciji. Mogunost komentarisanja je jo jedna bitna stvar koja podstie kvalitetnu konverzaciju. Veoma je korisno uti, i pratiti komentare ostalih korisnika. Komentari deluju pozitivno bilo da su pohvalni ili kritike. Kritike, naravno one dobronamerne su korisne jer ine da ispravimo odredjenu greku i podstiu da budemo jo bolji i veoma je vano ne filtrirati komentare, sem ako nisu spem. Preko pomenutih alata ostvaruje se i poboljava saradnja medju korisnicima.
5.6 Globalna povezanost:

Prednost drutvenih medija je da va sadraj za veoma kratko vreme moe videti veliki broj ljudi. Sve ovo se odvija putem grananja medju korisnicima i putem korienja vie razliitih medijskih kanala. Povezivanje se moe odvijati na dva naina, jednostavnim linkovanjem ka drugim sajtovima i deljenjem medju drugim sajtovima. Na ovaj nain stvara se globalna povezanost medju korisnicima irom sveta na veoma brz i efikasan nain.
6. VRSTE DRUTVENIH MEDIJA

Kad smo kod podele drutvenih medija, postoje razne podele,vrste i podvrste ovih medija. U ovoj sekciji emo se pozabaviti detaljno sa kategorijama, kao i sa poynatijim servisima pri svakoj kategoriji i naravno nacinu kako nam moe pomoi u marketingu. Osnovna podela drutvenih medija je na: Blogove,
13 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Forume, Virtualne svetove, Wikis, Drutvene mree Sajtove za deljenje sadraja
Slika 4
Malo opirnija podela obuhvaena je na slici 5 i ona bi bila ilustovana ovako i bie objanjena i sa marketinke i promotivne strane.
14 ________________________________________________________________________
Slika 5
6.1. DRUTVENE MREE
15 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Kao prve po hijerarhiji bih naveo drutvene mree. Naziv drutvene mree su dobile po tome zato to povezuju ljude irom sveta, raznih, slinih interesovanja u jednu veliku globalnu mreu. Drutvene su jer potenciraju druenje i interakciju medju korisnicima. Pozitivna stvar kod ove kategorije medija je to to korisnici medju sobom kreiraju, dele i reaguju na sadraj to je sa marketinke take gledita veoma primamljivo i uglavnom isplativo. Podsetiemo se da su drutvene mree veoma jednostavne i to je najbitnije besplatne za korienje. Poznato je da je neto to je besplatno i veoma popularno i prihvaeno od strane korisnika. Ova paradigma se iri svakim danom, i ima sve vie novih korisnika drutvenih mrea. Postoje razne vrste drutvenih mrea, i one su karakteristine za odreeno geografsko podneblje, zanimanje, interesovanje, potrebe. Drutvene mree danas koristi veoma veliki broj ljudi i kompanija, bukvalno je postalo pravilo da ako nisi prisutan na drutvenim mreama-ne postoji. [5] Neki tvrde da je to puko gubljenje vremena, to u neku ruku i jeste tano, ako se koriste za razonodu. Veina korisnika drutvenih mrea, velika veina su ovakvi korisnici, koji se bave kvizovima, igricama i raznim drugim aplikacijama koji predstavljaju vid zabave na drutvenim mreama.
6.1.1 FACEBOOK
Facebook je prva mrea koja e biti obraena, ujedno i najvea drutvena mrea na svetu, u ovom trenutku sa vie od 400 000 000 aktivnih korisnika irom sveta [6]. Osniva ove mree je Mark Cukerberg, student Harvarda, koji je Fejsbuk kreirao kao studentski projekat, da omogui koledzu bolju komunikaciju medju studentima, kasnije je postao globalni fenomen. [7] Fejsbuk se susretao sa mnogo kritika, tako da je u nekim zemljama i zabranjen. Ovaj servis je zabranjen u sledeim zemljama: Sirija, Kina, Vijetnam i Iran. Od 2004.godine evoluirao je do dananjeg izgleda u svojoj prepoznatljivoj plavobeloj boji. Generalno ova mrea izgleda, i koristi se veoma jednostavno. Registracija je veoma laka, dovoljan vam je samo e-mail i lozinka. Fejsbuk se po broju korisnika smatra etvrtom dravom po broju ljudi na svetu.
Sa marketinskog aspekta Fejsbuk moe biti veoma moan promotivni alat, ako se upotrebi na pravilan nain. Drutvene mree danas veoma uspeno koriste marketari, PR menaderi, agencije, kompanije...
16 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Ranije je bilo gotovo nezamislivo da neki status, objavu, video, ili fotografije moe se u trenutku podeliti sa ogromnim brojem korisnika irom sveta. Sve to nam se inilo kao nemogue i nezamislivo, dok je danas realnost koju moemo iskoristiti u svoju korist. to se tie prijatelja, veoma je bitan kvalitet u odnosu na kvantitet. Pogotovo ako neto prodajete ili promoviete veoma je bitno da vau objavu vide pravi ljudi, tj. Kupci ili ciljna grupa. Fejsbuk je danas (trenutno) najrasprostranjenija drutvena mrea, zbog svoje iroke primenjivosti i velikih mogunosti. Marketinke akcije treba uvek usmeravati tamo gde su kupci, prema tome Fejsbuk je idealan alat za to. Ranije smo imali sluaj da nam se omiljeni film, utakmica, ili neki program prekida da bi nam se servirale dosadne reklame. Danas, njih itamo podsvesno i u veini sluajeva nismo ni svesni da smo informisani o nekom dogadjaju, proizvodu ili usluzi. Jednom reju imamo jedan globalan uvid u deavanja u naem okruenju preko mree naih prijatelja. esto nesvesno itajui vesti, u formi statusa ili objava saznam razne informacije koje ostaju negde u podsvesti. Da bi neto promovisali preko ovog servisa, najpre moramo odrediti koji njegov alat da primenimo. Postoji profil, grupa, fan stranica, plaeni oglas, dogadjaj, kao i chat koji moemo upotrebiti u svrhe marketinga. FB profil- obino koriste pojedinci, koji ga kreiraju zbog linih, drutvenih, a vrlo esto i zbog samopromotivnih razloga. Karakteristike profila su da se moe maksimalno dodati do 5000 prijatelja, mogu se na njega uploudovati fotografije, video fajlovi, opis i interesovanja, podaci o vlasniku profila. Limit od 5000 je i vie nego dovoljan, jer retko koja osoba poznaje toliki broj ljudi. Preko linog profila se moe promovisati neki sajt, deliti sadraj medju prijateljima. FB grupa- je reenje za okupljanje ljudi oko nekog pojma, ili fraze. Prednost je ta to se mogu da se alju masovni pozivi za ulanjenje. FB grupa je jedan od loih alata, koji ima mnogo nedostataka.[8] Glavni nedostatak je to to kada neto objavimo to se ne pojavljuje u News feedu lanova grupe, ve jedino ako kojim sluajem udje u profil te grupe. Onog momenta kada vaa grupa predje 5000 lanova, gubite pravo kao administrator grupe zauvek. Gubite i to pravo da aljete poruke svojim lanovima. Od tog trenutka vam grupa koristi isto toliko kao i da je nemate! Ovaj problem se nalazi u strukturi Fejsbuka. Mnogi neiskusni korisnici, kreiraju grupe koje stiu veliki broj lanova i tako od toga ubrzo nemaju nikakvu korist.
Fan stranica- ili Fan Page je jedan od najkorisnijih Fejsbukovih alata u svrhe marketinga. Naime re fan vas automatski asocira na neki poynati brend ili poznatu linost, ali ima veoma veliku primenjivost. Glavna prednost fan stranice je ta da vae objavi fanovi vide u svom news feed-u. Bitna stvar kod ovoga je da morate biti obazrivi sa objavama i statusima. Fanovi ili lanovi e vas vema brzo 17 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ staviti na opciju HIDE ili e jednostavno prestati da vas oboavaju i gotovo. Na Fejsbuk ljudi gledaju kao oazu bez dosadnih reklama, i ukoliko krenete da spamujete sa Kupi ovo, Nagradna igra, Osvoji sad... i sl. ubrzo e te zavriti na njihovoj crnoj listi.
Slika 6 Na slici 6 moete videti primer jedne fan stranice. Sledea opcija koja je veoma pozitivna kod ovakve stranice, je opcija Insights, koja omoguava Administratoru uvid u statistiku fan stranice. Statistika prua detaljniji uvid u demografiju korisnika, starost, godine, pol, interesovanja, lokacija, praenje rasta stranice i sl. Na Fejsbuku postoji more fan stranica koji zbog dosadnih ili spam objava esto gube korisnike i nemaju nikakvog efekta, iako imaju veliki broj oboavalaca. Tako da bih istakao da se snaga fan stranice ne meri ukupnim brojem fanova, ve brojem fanova koji vidi vae statuse. Ovo je jako bitno, jer nam ovakva stranica moe obezbediti kvalitetnu bazu korisnika, tj. ciljnu grupu, koju bi valjalo sauvati i uveati.
Kod administracije ovakve stranice, naveo bih da je veoma bitno da osoba koja je Administrator bude ujedno i dobar animator, koji e animirati ljude i zainteresovati ih sadrajem. Ako imate neku fan stranicu ne morate samo bombardovati strunim objavama statusa, unesite malo zabave, nekim 18 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ interesantnim video klipom, ili vicem. Potrebno je stvoriti sliku da oboavaoci komuniciraju sa ivom osobom, a ne sa mainom. Dakle nikako automatski objavljivati statuse ili linkove. Iz ove prie sledi da ako imate neki brend, firmu, izgradjeno ime ili neto slino tome obavezno kreirajte Fan stranicu, jer prua neogranien broj fanova, ima statistiku, i mogunost da vae objave vide vai fanovi. Dokaz ovoga je da vodei svetski brendovi, kompanije, poznate linosti imaju Fan stranice, sa velikim brojem fanova. Plaeni oglas- je oglas koji se pojavljuje na desnoj strani, uglavnom par komada i uglavnom je ciljan za odredjenu publiku. Sigurno ste ih zapazili i udite se kako ba znaju da volite npr. Sport, raunari, muzika, putovanja, restorani... pa Fejsbuk to zna jer ste mu upravo vi rekli te podatke. Pri registraciji na ovaj servis, vi unosite i svoja interesovanja, hobije, omiljene filmove, muziku... Upravo je plaeni oglas ciljan za odredjenu ciljnu grupu i direktno se njoj prikazuje. Ovaj princip je veoma ekonomian, jer vi plaate oglas, jedino ako neko klikne na njega, PPC modelom (pay per click). Dogadjaj- Fejsbuk ima sjajan alat za promociju dogadjaja. Pri kreiranju dogadjaja, imamo podatke gde, kad , kako. Imamo spisak gostiju, koji nam potvrdjuju svoj eventualni dolazak na dogadjaj. Ovim putem imamo okvirnu evidenciju poseenosti odredjenog eventa. Naravno imamo i komentare gostiju koji nam mogu dodatno pomoi svojim sugestijama. Chat- takodje moe pomoi u svrsi marketinga i konkretno akcije. Omoguuje direktnu pojedinanu komunikaciju sa klijentima, kupcima. Pri komunikaciji chat servisom treba biti oprezan i ljubazan prema klijentima, odgovoriti na njihova pitanja, predloge i ostalo. Tagovanje- Istakao bih jo da opcija oznaavanja osoba ili predmeta na fotografijama moe doprineti u kontekstu marketinga. Ovu opciju je vrlo dobro iskoristila kompanija IKEA, koja je svojim primerom pokazala da ovim putem moe da se pokrene veliki broj ljudi. Autori ideje su strunjaci iz Forsman i Bodenfors marketinke agencije i cela pria se sastoji da se napravi poseban album za menadzera Gordona Gustavssona, koji je u svoj album postavljao fotografije nove linije nametaja. Zatim su ljudi pozvani da taguju sebe na delovima nametaja po izboru. Prvi koji su to uradili, upravo su i dobili dotini nametaj na poklon. Moramo priznati da je primer sjajan i izazvao je veoma veliku panju, jer su svi prijatelji od svake osobe koja je oznaena videli slike namestaja.
Na slici broj 7 vidimo za ega sve kompanije koriste Fejsbuk i za ta ga koriste najvie. 19 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Najnovija istraivanja iz oblasti martetinga preko drutvenih medija su pokazala sledee stvari:
Slika 7 Na prikazanom grafikonu vidimo da kompanije Fejsbuk najvie koriste za poboljanje reputacije i prepoznatljivosti brenda. Koriste ga i kao uspean marketinki kanal i za objavljivanje novog sadraja. U srednje zastupljene razloge korienja spadaju praenje brenda, dobijanje povratnih informacije od kupaca. Najslabije se koristi za prodajni kanal, kao sredstvo za regrutovanje novih zaposlenih i ostalo.
6.1.2 TWITTER
20 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Tviter je drutvena mrea kojaje slina Fejsbuku, ali je malo jednostavnijeg izgleda. Zasnovan je na mikrobloging platformi, i karakteriu ga kratki statusi ili objave. Pokrenut je 2006. godine, i od tada neprestano raste sa brojem registrovanih korisnika. Naziv tviter potie od engleske rei tweet, to znai cvrkutati. Upravo skup tih pojedinanih cvrkuta (statusa) ini drutvenu mreu twitter. Mala plava ptiica je ujedno i simbol ove mree. Istraivanje je pokazalo da na uzorku od 2000 tvitova na Engleskom jeziku, u periodu od dve nedelje, izdvojeno je 6 kategorija sadraja tvitova: Besmisleno blebetanje 41% Konverzacija 38% Prolazna vrednost 9% Lina promocija 6% Spam 4% Vesti 4%
Statusi su limitirani na 140 karaktera, ali mogu biti i dui, o emu e rei biti kasnije. Cela pria se koncipira da korisnici itaju tudje statuse i objave i alju svoje. Tvitovi se pojavljuju na korisnikovom profilu, i na profilima ljudi koji su se prijavili da ih prate. Od marta 2009, Tviter je zabeleio rast popularnosti u svetu [9]. Tviter se esto opisuje kao internetski SMS u tom slislu da sajt prua mogunost korisnicima da alju i primaju nove unose pomou raznih alata tako da esto nije ni potrebno koristiti sam originalni sajt. Ova fleksibilnost je omoguila sajtu da dobije veu popularnost nego to bi to bio sluaj da su korisnici bili primorani da poseuju originalni sajt kako bi koristili ovu uslugu. Tvitovi mogu da sadre oznake (eng. tags) sastavljene od pojma sa prefiksom # (eng. hashtag), poput #serbia. Na ovaj nain se omoguava pronalaenje tvitova na odreenu temu jednostavnim traenjem upotrebljene oznake. Znak @ ispred korisnikog imena, poput @korisniko_ime, koristi se za upuivanje replike odreenom korisniku, ili vie njih. Tvitove koji poinju sa @korisniko_ime mogu videti svi ostali korisnici, ali se takve poruke smatraju direktnom replikom korisniku iji je nadimak prvi u nizu. Za upuivanje direktne (privatne) poruke nekom korisniku koristi se malo latinino slovo d ispred korisnikog imena osobe kojoj se poruka alje (npr: d korisniko_ime poruka). Ovako poslate tvitove moe videti samo osoba kojoj je poruka poslata. Twitter je idealna stvar za promociju svog sajta i veinu poseta ine posete sa interneta. Na ovom servisu su prisutni mnogi bitni i uticajni ljudi, pa je veoma bitno da ovaj servis koristimo racionalno i promiljeno. 21 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Tviter je u svetu veoma popularna i razvijena mrea, sa velikim brojem registrovanih korisnika. U Srbiji i u Balkanskim zemljama tek uzima maha, i narasta mu broj korisnika. Smatra se da korisnika najvie ima u Srbiji i Hrvatskoj, pa zatim u Bosni, Sloveniji, pa Makedoniji. Veliki broj korisnika su uticajni poslovni ljudi, menadzeri, menadzeri za odnose s javnou i sl. Ovaj servis se moe koristiti na razne naine. Najkorisnije je ovaj servis koristiti za promociju poslovanja ili komunikaciju sa klijentima. Ljudi ga koriste i za zabavu, druenje, upoznavanje i sl. Tviter je mrea koja znatno poboljava komunikaciju kako online tako i offline. Limit od 140 karaktera je razlog ovome, jer ljudi naue i naviknu da se sa to manje rei sporazumeju, i kau sutinu. Sa aspekta marketinga tviter je idealan alat u kome okupljamo ciljnu grupu koja nas prati i koja je zaineresovana za nae objave, proizvode ili usluge. to vie ljudi na s prati to je vei uinak objave koju vidi toliki broj korisnika. Naravno ne smemo se zavaravati da je to vie korisnika i bolje! esto su to stranci, ili botovi, spameri i sl. U marketingu vai pravilo manje je vie [10] to u prevodu znai da je mnogo korisnije da nas prati mali odabran broj ljudi koji je zainteresovan i potencijalan je kupac i klijent, nego mnotvo nepoznatih botova i spamera od kojih nemamo nikakve korsti. Veoma je bitno biti odmeren sa objavama i statusima. Korisnika moramo zainteresovati sadrajem, a ne oterati ga od sebe! Npr. Ne moemo stalno tvitovati o naem proizvodu i bombardovati pratioce sa tim. Bolje je postaviti neki interesantan video, ili zanimljiv citat nego oglas i poziv na kupovinu. Korisnici drutvene mree doivljavaju kao oazu bez reklama, i to im moramo i pruiti. Naravno reklamiranje moramo raditi na veoma suptilan i interesantan nain, raznim akcijama, nagradnim igrama, promocijama i drugim vidovima. Jo jedna bitna stvar koju sam izostavio je da u 140 karaktera moete ubaciti link koji vodi do odreene stranice. Postoje alati preko kojih se dugaki linkovi skrauju na prigodnu duinu, tako da nam ostaje vie mesta za slovne oznake. Servis Tviter je posebno doao do izraaja za vreme ekonomske krize, gde su svi budzeti, a posebno oni za marketing smanjeni ili ne postoje. Tu nastupa prednost i mo tvitera, preko kojeg se besplatno i efikasno komunicira sa tritem i klijentima.
Kampanja aktuelnog Amerikog predsednika Baraka Obame se u velikom delu zasnivala na drutvenim medijima, kombinacijom nekoliko servisa. Smatra se da je Obama upravo korienjem drutvenih medija odneo pobedu nad konkurentom Mc Cainom i ovaj vid marketinga je nazvan Obamamarketing. Mnoge poznate firme i brendovi i linosti su prisutni na tviteru, pratite ih da bi ste bili informisani o novostima, promocijama, novim proizvodima, dogadjajima [12]. 22 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Upotreba twittera Korienje u kampanjama ( Ve sam pomenuo Obamin primer, sem politikih kampanja koristi se i u reklamnim, marketinkim kampanjama...) Primena u edukaciji ( Preporuuje se uenicima i studentima, jer na taj nain poboljavaju svoju komunikaciju i obrazovanje, ostvarivanje dobrih kontakata. Ue kako da sa to manje rei pogode sutinu.) Korienje u hitnim situacijama ( Korien je za praenje humanitarnih akcija, dogadjaja, nepogoda. Koriste ga uglavnom je korien od strane Crvenog krsta, vatrogasnih i spasilakih ekipa, pruena je podrka zemljotresu koji je pogodio Haiti i sl...) Korienje u protestima i politici ( Preko twittera je podrana demokratija na izborima u Iranu, gde su korisnici avatare bojili u zeleno, Obamina kampanja, ve je spomenuto, propraeni su izbori u Ukrajini 2010., ja sam generalno pratio celu izbornu kampanju u susednoj Hrvatskoj, i mogu da tvrdim da sam bio informisaniji od mnogih Hrvata zahvaljujui ovom servisu.) Upotreba u odnosima sa javnou ( Predstavlja skoro neizbeno sredstvo u oblastima odnosa s javnou i koristaan alat PR menadzera. Mnoge Vlade u svetu, ministarstva i sl. koriste Twitter u komunikaciji sa javnou. Primenjiv je vrlo iroko od mokro nivoa, pa sve do makro nivoa.) Novosti u svemirskim misijama ( NASA koristi tviter za informisanje javnosti o svojim misijama. Interesantan primer je Japanskog kosmonauta Soichi-ja koji redovno postavlja na twitteru fotografije Zemlje koje fotografie direktno iz kosmosa-vrlo interesantno). Upotreba u poslovanju ( Twitter je u svetu vec odavno prisutan kao marketinki i komunikacioni kanal. Koriste ga mnoge velike kompanije poput Dell-a, Toyote, CNN-a, BBC-a... Najpoznatiji korisnik je kompanija Dell koja je preko twittera od prodaje inkasirala 9m$ direktno od prodaje kombinacijom Fejsbuka i Twittera.) Korienje za prikupljanje sredstava (Prilikom prikupljanja pomoi i novanih sredstava za ljude i podruja ugroena nepogodama, siromanima, novcem potrebnim za operacije i leenja. Drago mi je da i kod nas u naoj Twitosferij zaivljavaju ovakve akcije, gde je prikupljan novac za decu za operacije ili je sastavljan raunar i poklonjen siromanoj deci. Ovaj primer su organizovale kolege iz Hrvatske gde je svako doneo
23 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ po neki deo i sklopljen je ceo raunar! Korisnici uvek rado podravaju ovakve humanitarne akcije.) Twitter dodaci Kod dodataka za ovaj servis korisnici najee koriste TwitPic za dodavanje fotografija, gde kreiraju svoje albume i imaju statistiki uvid brojeva pregleda i komentare na fotografije. Za postavljanje video zapisa najee se koristi TwitVid, ali klipovi se aplouduju i preko Vimea, You Tube-a i ostalih vieo agregatora. Za postavljanje statusa koji su dui od 140 karaktera koristimo TwitLonger alat koji omoguava postavljanje dueg statusa. Veina statusa u sebi sadri link, koji je esto predugaak i zauzima veliki deo tvita, ali esto i ne moe da stane u sam tvit. Tu nastupaju servisi za skraivanje linkova, a najpoznatiji je bit.ly Za pravljenje anketa koristi se alat TweetPoll koji efikasno i veoma brzo anketira korisnike. Pojmovi vezani za Twitter Tweet- kratka poruka od 140 karaktera Retweet- je interesantan tvit koga neko ponovi stavljajui prefiks RT ispred Timeline- skup tvitova koji nam se pojavljuju na ekranu, nai i od ljudi koje pratimo Tvitera/ica osoba koja tvituje Twitosfera- podruje najee geografsko odakle se tvituje Follower- pratilac osoba koja prati nas ili nekog, poenta je imati to vie realnih folovera Direct Message- poruka koju vidi samo jedna osoba kojoj smo uputili skraenica DM Hashtag- je oznaka # koja slui da se istakne neki pojam i olakava pretragu Fail Whale- velika slika kita plave boje, koji oznaava da je servis trenutno nedostupan FollowFriday- svakog petka svaki korisnik sastavlja listu ljudi koje preporuuje da bi trebalo pratiti Avatar- sliica na profilu korisnika Trending Topics- su hashtagovi koji su veoma popularni u Twitosferi, najstaju brojem ponavljanja
24 ________________________________________________________________________
6.2 SAJTOVI ZA DELJENJE SADRAJA

Sajtovi za deljenje sadraja [12] u sutini su vrlo slini drutvenim mreama. Zahtevaju registraciju, imate poetnu stranu preko koje nalazite veze ka prijateljima. Kako god oni su fokusirani ka deljenju sadraja razliitog tipa. Ovakvi sajtovi su veoma popularni medju korisnicima, jer poznato je da je pravilo Content is king to u prevodu znai da je sadraj najbitniji, i da je upravo on taj koji privlai korisnike. Ovo pravilo se sve vie menja u Customer is king to fokus stavlja na korisnika, da on postaje najvaniji u celoj prii. Ovo pravilo vai za trgovinsku i ugostiteljsku delatnost, ali polako sve vie poinje da vai i za drutvene medije. Sajtovi za deljenje sadraja se uglavnom baziraju na deljenje foto i video sadraja, kao i popularnih linkova. Analiziraemo nekoliko sajtova ovakvog tipa, fokusirau se na najpopularnije i najpoznatije sajtove za svaku grupu.
Na primer, Flickr je jedan od najpopularnijih sajtova za deljenje fotografija. On je najpopularniji servis ove vrste u Velikoj Britaniji. Korisnici postavljaju svoje fotografije na sajt i odluuju da li e svima dozvoliti pristup, ili e ih podeliti samo sa prijatelja i porodicom. Postoji na hiljade grupa koje su formirane na Flickr-u oko svojih interesnih grupa. Postoji mnotvo grupa koje okupljaju oko raznih kategorija npr. grafiti, gradovi, sport, ivotinje... Ako posedujete neki brend, ili imate neki foto sadraj koji bi ste podelili sa korisnicima, to moete uraditi preko svoje Flickr grupe. Ukoliko imate neki katalog, ili fotografije koje elite da podelite, Flickr je pravo mesto za to. Korisnici mogu da reaguju na va sadraj komentarima, i moe vam posluiti kao besplatan online katalog. Velika veina poznatih brendova je na ovom servisu i ima svoje slike i albume. Flickr servis je od 2005. godine u vlasnitvu kompanije 25 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Yahoo. Postoje jo mnogo slinih servisa, a jo jedan od poznatiji je Googlova Picassa.
6.3 SAJTOVI ZA DELJENJE VIDEO SADRAJA

Sajtovi za deljenje video sadraja su promenili pogled koji smo imali prema medijima. Uz pomo Interneta, video amateri mogu deliti svoje snimke sa hiljadama drugih korisnika i obinih ljudi i biti u mogunosti da ukradu panju od Holivudskih zvezda. Kada gledate insert iz svog omiljenog filma, vanu vest, neki pouan video, ili neki zabavan, pronai e te ga na Internetu. Sajtovi za deljenje sadraja olakavaju pretragu, da pronadjete i pogledate svoje omiljene video zapise. Vrlo lako moete postati slavan i popularan preko noi. Sajtovi za deljenje video sadraja nude i alate i resurse koji im olakavaju kreiranje i postavljanje video sadraja. Moete pristupiti korisnim tekstovima i alatima za obradu. Neki sajtovi omoguuju svima uvid u sadraje korisnika, dok neki omoguuju privatnost i ogranien pristup. Na Internetu postoji mnogo sajtova ovakvog tipa i njihov broj se progresivno uveava svaki dan. Naveo bih neke parametre po kojima se vrednuju sajtovi za deljenje sadraja: Karakteristike publike Sajtovi za deljenje sadraja bi trebali da omogue svojim korisnicima da pretraga i pregled videa budu ugodni za pregled. Ove prednosti ukljuuju polje za pretragu, mogunost pretrage po kategorijama, sliku prikaza videa, kratak opis sadraja, ocene i ostale stvari koje bi poboljale preglednost videa. Karakteristike autora sadraja Najbolji video hosting sajtovi nude pogodnosti korisnicima koji kreiraju ili postavljaju sadraj. Sajtovi mogu ponuditi alate za kreiranje sadraja, edukativna sredstva, mogunost dodavanja opisa i odabira koji e video biti javan a koji ne.
Sadraj Sadraj je jedan od najbitnijih delova svih sajtova koji dele video sadraje i osnovni razlog njihove poseenosti. Najbolji sajtovi imaju velike galerije, sadraj treba biti kontrolisan, bez mogunosti kopiranja, pornografije, razisma i nasilnih 26 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ video snimaka, kao i sadraja koji nisu prikladjeni mladjim uzrastima. Mnogi sajtovi imaju strikne polise i dozvole za korienje. Lakoa upotrebe Sajtovi za deljenje video sadraja trebalo bi da olakaju navigaciju i organizuju kategorije i polje za pretragu. Video sadraji bi se trebalo sa lakoom uitavati i gledati bez ikakvih potekoa. Pomo/Podrka Kod alata za pomo korisnicima ovi sajtovi najee koriste FAQ, forume, uputstva, pitanja preko mejla i sl. YOU TUBE Najpoznatiji sajt ove vrste je naravno YOU TUBE. Ovaj servis je najvei na svetu i svakodnevno se na njemu pregleda vie od 100 miliona pregleda video zapisa. You Tube jepoeo kao mala privatna kompanija, ali od 2006. godine je u vlasnitvu kompanije Google. lanovi ovog sajta mogu kreirati svoje vlastite kanale (profile) i preko njih postavljati omiljene video zapise. Viralne karakteristike You Tube-a olakana je da korisnici jednostavno mogu kopirati i postaviti video sadraje na svoje blogove ili Twitter ili Facebook profile. Na ovom servisu postoji na hiljade kratkih video zapisa, koji su ljudi zabeliili sa svojim kamerama, telefonima, web kamericama. Na ovom mestu je skladiteno mnogo inserta iz filmova, TV emisija i raznog drugog video materijala. Sa gledita marketinga You Tube moete iskoristiti kao veoma moan alat, ija je primenjivost iroko rasprostranjena. Skoro svaka kompanija ili pojedinac moe iskoristiti prednosti ovog servisa za promociju. Ve je spomenuto da se mogu promovisati emisije i filmovi, muziki i reklamni spotovi. Video zapisi ponudjeni na ovakav nain, potpuno besplatno imaju veoma pozitivan utisak kod javnosti, publike. Veoma bitna stvar je fokusirati se na duinu videa. Video ne sme biti predugaak, jer gledaoci su nestrpljivi i nemaju vremena gledati dugake klipove. Video nikako ne sme biti dui od 3 minuta, najoptimalnija duina je od 30 sekundi do 2 minuta. Na ovom servisu postoji par miliona videa i ukoliko je va predugaak ili nije dovoljno interesantan korisnik e vrlo brzo prei na drugi. Na webu postoji na hiljade i hiljade videa razliitih vrsta. Prema tome imate ogromnu konkurenciju i da bi gledalac izdvojio svoje dragoceno vreme morate mu ponuditi kvalitetan sadraj. Ako je sadraj kvalitetan korisnik e podeliti video sa svojim prijateljima, dok e njegovi prijatelji preporuiti svojim prijateljima. Ovaj fenomen naziva se viral, tj. viralni marketing. Iskusni marketari kreiraju zanimljive video sadraje i preko njih latentno promoviu svoj brend i vrlo esto bivamo upecani a da nismo ni svesni toga. Na servisu You Tube ima mnogo takvih videa, neki od njih izazivaju veliku panju i pomau razvoju brenda, dok su neki totalni promaaj. 27 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Sada u vam navesti neke interesantne primere koji su privukli panju publike i imaju veliki broj pregleda. Naime kompanija Najk i njihova reklamna kampanja Joga Bonito sa fudbalskom zvezdom Ronaldinjom izazvala je ogroman buzz medju gledaocima. Re je o kratkim klipovima na kojim Brazilac izvodi svoje popularne onglerske trikove sa loptom, ali on to izvodi u Najk opremi i kopakama. Strunjaci smatraju da je ovaj video potpuno izgubio marketinku zamisao Sledei primer koji bih naveo je efekat Suzan Bojl, Britanska amaterska pevaica iji je glas osvojio svet. Video sa njenom pesmom je obiao ceo svet i ovo je jedan od primera brendiranja linosti, gde potpuni amateri i nepoznati ljudi postaju slavni i popularni. Ima stvarno mnogo ovakvih primera, ja bih jo naveo izvanrednu BMW Films kampanju u kojoj preko interesantnih kratkih filmova, a sve u cilju promovisanja nove serije automobila, cilj je bio da se istaknu performanse tih vozila. Medjutim kampanja bi bila podjednako uspena da se radilo o bilo kom drugom modelu bilo kog proizvodjaa. Originalna ideja, angaovane prie i dobra reija su razlozi zbog ega su ljudi masovno slali jedni drugima linkove i preporuivali ovaj film. U ovom sluaju da se radilo o direktnom marketingu, ovakav efekat nikad ne bi bio postignut. U poslednje vreme sve popularniji postaju strimovi preko kojih svako moe besplatno da postavi prenos nekog dogadjaja. Najpopularniji servis ove vrste je US Stream. Preko ovih servisa strimujemo dogadjaje, slavlja, sportske utakmice, predavanja i sl. Ovaj metod se sve ee primenjuje u edukaciji i na fakultetima. Skoro svaki IT dogadjaj, seminar, skup se strimuje i tako ga prate osobe koje nisu u mogunosti da prisustvuju lino. Za ovakve vebinare se prognozira da e biti budunost edukacije i studiranja na daljinu i idealna prilika za ljude koji su zaposleni ili zbog obaveza ne stiu da prisustvuju. Lino pratim preko ovog servisa veinu predavanja, i ak sam kao projekat iz predmeta Upravljanje projektima na Internetu naveo prednosti i karakteristike vebinara i savremenog koncepta obrazovanja.
28 ________________________________________________________________________
6.4. SOCIAL BOOKMARKING

Sajtovi ovog tipa funkcioniu tako to korisnici preporuuju korisne sadraje drugim korisnicima. Sadraj sa najvie glasova se kotira medju prvima, i najvidljiviji je korisnicima. Najpopularniji sajtovi ovog tipa su Digg, Delicio.us, StumbleUpon... Predstaviemo samo sajt Digg. Re je o sajtu za novosti i sadraj. lanovi postavljaju linkove ka interesantnim vestima i sadrajima za koje misle da e biti interesantni korisnicima koji glasaju sa drugim lanovima. Broj glasova varira od poseenosti sajta, to vie glasova to e sadraj biti na boljoj strani. Digg belei preko 20 miliona jedinstvenih poseta na mesenom nivou, broj poseta koji sa njega odlazi ka drugim sajtovima je toliko velik, da u nekim suajevima manjim kompanijama puca server od previe poseta. Koristei ovaj servis u kombinaciji sa drugim social media alatima moe biti pun pogodak za vau promociju. Naravno morate imati interesantan sadraj i vrlo lako moete navesti veliki broj poseta na va sajt. Na naim prostorima ove platforme su slabije zastupljene nego u razvijenijim podrujima. Domae varijante ovakvih sajtova su Ukusno i DobarDabar.
6.5. BLOGOVI
Blogovi su sajtovi koji predstavljaju online dnevnike, a od obinih sajtova se razlikuju po sledeim stvarima: Blogovi tee da budu pisani prepoznatljivim linim stilom pisanja. Oni su obino vodjeni od strane jednog, a mogu biti i od grupe autora. Tema koju emo pisati na blogu moe biti veoma uska od npr. (fudbal, marketing, recepti) do nekih irokih tema recimo o politici, svakodnevici ili skupu nekoliko tema. Kod linkovanja na blogovima istakao bih da korisnici blogova esto koriste linkove do svog bloga na drugim sajtovima i tako promoviu svoje lanke. Svaki blog ima sekciju za komentare, gde itaoci reaguju na tekst i ostavljaju svoja miljenja. Popularni blogovi imaju na stotine komentara i na njim se vode prave debate. Praenje blogova se obino vri preko RSS agregatora, gde dobijamo obavetenja o novom lanku ili komentaru na naim omiljenim web lokacijama. Kod odluke o blogovanju treba da odluite da li e te blogovati sa nekih od besplatnih servisa ili e te se odluiti za hosting i domen varijantu. Za blogere poetnike i potencijalne budue blogere predlaem da proitaju sledeu literaturu Blog osnove [13] i Blog Sessions [14]
29 ________________________________________________________________________
6.5.1 VRSTE BLOGOVA

PERSONALNI BLOGOVI Mnogi ljudi danas vode blogove o svojim svakodnevnim deavanjima, koji lie na javne dnevnike. Neki od njih postanu veoma popularni, posebno oni anonimni. Danas postoji veliki broj blogova na razne teme i na raznim jezicima. Jedan od najpopularnijih linih blogova je Dooce. Preko linih blogova se kreira lini brending, skree panja kvalitetnim tekstovima, stie online reputacija... Vodjenje linog bloga poboljava pisanje i izraavanje i kreira sopstveni prepoznatljivi stil pisanja. Dosta ljudi je preko blogova dolo do posla i ponuda za pisanja kolumna i blogova za poznate medije. Kod nas ima dosta kvalitetnih i itanih blogova, da ne bih isticao nekog najbolje sami pogledajte preko servisa Blogodak i Blogosfera i pronadjite interesantne blogove iz oblasti koje vas zanimaju. POLITIKI BLOGOVI Posebno su popularni u Sjedinjenim Dravama i rastu i u Britaniji blogovi cija je tema politika. Na ovakvim blogovima se pie o aktuelnim politikim deavanjima, komentariu se vesti, preciznije analiziraju stvari. Ovakve web lokacije su cesto subjektivne i svaka podrava odredjenu politiku frakciju. U Sjedinjenim dravama tokom predsednikih izbora 2008.godine veina kandidata je imala svoje blogere u timu koji su i preko blogova gradili kampanju. U Velikoj Britaniji i levica i desnica koriste blogove kako bi uticali na mainstream medije i propagirali svoje stavove. Sve vie je takvih sluajeva i kod nas. Dosta partija ima svoje blogove, ali i svoje lanove i simpatizere koji bloguju u njihovu korist. Ovakvi blogovi mogu vrlo brzo prerasti u mainstream medije. POSLOVNI (KORPORATIVNI) BLOGOVI Mnogi profesionalci i poslovni ljudi danas imaju blogove. Oni omoguju kompaniji da komunicira neformalno sa klijentima i javnou, nasuprot pristupu u klasinim prospektima, brourama i izvetajima za tampu. Na ovakav nain javnost i klijenti dobijaju oseaj da komuniciraju sa ivim biem, a ne sa kompanojom koja ih vidi iskljuivo kao kupce i potroae. Dosta kompanija na svojim sajtovima, u oviru ili kao poddomen ima integrisane blogove, koje odravaju zaposleni. Konstantnim novim sadrajem pridobijamo i publiku, koja te tekstove sa bloga preko drutvenim mrea iri ostalim korisnicima. Rezultat: Interesantan sadraj, novi korisnici, pozitivna slika o kompaniji. U Srbiji od kompanijskim blogova bih istakao ETARGET i Positive, koji na vrlo dobar nain upoznaju klijente sa svojim uslugama i animiraju ih. Svaka kompanija bih trebala da pokrene svoj korporativni blog. 30 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ BLOGOVI KOJI SU SKORO PA MEDIJI Postoje blogovi koji zapoljavaju grupu blogera za puno radno vreme ili ih plaaju po artiklu (lanku). Ovakvi blogovi se oglaavaju i reklamiraju, a kvalitetom svojih tekstova i brojem poseta postaju mediji. Preko njih se ljudi informiu, preporuuju ih drugima. Postoji sve vie ovakvih projekata, neki su uspeni, a neki su kratkotrajni. Srpska blogosfera postaje sve bogatija i brojnija. Postoji dosta blogova odakle klasini mediji preuzimaju informacije. Na svetskom nivou blogovi ovakvog tipa su Mashable, Gizmodo... A kod nas Svakodnevica, June vesti i Netokracija (HR). MAINSTREAM BLOGOVI U svetu skoro svake dnevne novine poseduju web sajt i blog, koji vode uglavnom novinari, ali i ostali istaknuti kolumnisti i blogeri. BBC, CNN i stali odavno imaju svoje blogove u okviru zvaninog sajta. Od skoro razvojem Interneta i kod nas su zaiveli blogovi na popularnim medijima. Vrlo kvalitetni pisci (blogeri) periodino popunjavaju njihov sadraj. Na ovaj nain se poveava poseenost i itanost dotinog medija, i itaoci se opredeljuju za blogera ili blogere iji tekstovi su mu interesantni i prate njegov rad. Naveo bih neke primere kod nas a to su: Politika, Veernje novosti, B92, Blic... VIDEO BLOGOVI Sve su popularniji i neki ih jo nazivaju i vlogovima. Video blogovi su pogodni za promociju odreenih video sadraja na sajtu. Recimo da ste imali neku konferenciju, i postavite insert ili snimak toga, ili neki vaan intervju ili saoptenje. Video blogovi su veoma efektni jer poruku prenose putem slike i zvuka, jo ako je autor i dobar animator i predava onda je to pun pogodak. Kao efikasne primere promocije ovog tipa naveo bih Gerija Vajnereka, oveka koji na ovaj nain zanimljivim video sadrajem promovie vina. Ovaj vid promocije je veoma pogodan za radio i TV stanice. Na naim prostorima naveo bih blogowski i od nedavno je i zubna poliklinika uki krenula sa vlogom, gde stomatolog edukuje pacijente i analizira neke intervencije putem video bloga. Ovaj vid marketinga je kod nas tek u povoju.
31 ________________________________________________________________________
6.6 PROMOCIJA PUTEM FORUMA

Internet forumi su jedna od najstarijih vrsta drutvenih medija. Ranije su bili veoma popularni, dok su danas pomalo u senci drutvenih mrea. Postoje razne vrste foruma, tema i interesovanja. Forumi su mesta gde se odvijaju detaljne i esto kvalitetne diskusije na neki odredjenu temu. Oni su obino integrisani deo nekog sajta, a mogu biti i u vidu zasebnog sajta. Forumi su mesta na kojima se odvijaju razne ivopisne debate i rasprave oko odredjene teme, trae se neki korisni saveti ili jednostavno dele vesti. Svaki forum ima osobe koje vode rauna o sadraju, koji su zadueni za neku temu i briu neprikladan ili spam sadraj zovu se Administratori. Na forumu se moete promovisati tako to u potpisu na svakom postu moete staviti link ka vaem sajtu, ako forumi to dozvoljavaju. Moete otvoriti odredjenu temu o vaem proizvodu ili projektu koja je u skladu sa sadrajem foruma i diskutovati sa ostalim lanovima i na taj nain dobiti kvalitetne povratne informacije. Na strunim forumima moete promovisati svoj rad i dobiti mogunost zaposlenja ili angaovanja oko nekog projekta. U postovima moete takodje i promovisati neke linkove koji vode ka vaem sadraju. Forumi se danas sve manje upotrebljavaju i postaju vrlo zatvorene grupice lanova. Naravno na forumima moete sresti i veliki broj iskusnih strunjaka. Primeri veih i poseenih foruma u Srbiji koje bih naveo su Burek, My City, Krstarica, Elite Security koji su ireg tipa, dok bi od specijaliziranih za odredjenu oblast naveo DevProTalk.
7. PRIMERI DRUTVENIH MEDIJA (CASE STUDY)

7.1 WTF JEANS
WTF Jeans [15] je online projekat (shop) koji se bavi proizvodnjom i prodajom farmerica namenjenih vlasnicima iPhone ureaja. Poznato je da je veina uspenih proizvoda i poslova nastalo upravo uoavanjem potrebe za neim i zadovoljenjem iste. Ideja je u ovom sluaju najbitnija. Ona je pokreta-iskra cele prie. Uoena je mogunost razvoja poslovanja i primene strategije drutvenih medija. Farmerice (proizvod) se razlikuju od ostalih slinih na tritu po posebnom depu za telefon iPhone i sa pregradom za USB. Upravo raj dodatni dep je njihova jednistvena ponuda na tritu i po emu se njihov proizvod izdvaja od konkurencije. Cena ureaja proizvoaa Apple na tritu iznosi oko 32 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ 400 $. to znai da je ciljna grupa izdiferencirana i jasno targetirana. Koliko samo ima korisnika ovog popularnog ureaja u Srbiji i okolnim dravama-dosta. E sad koliko tek ima vlasnika iPhone u celom svetu? E upravo to je trite i ciljna grupa: Vlasnici ureaja irom sveta. Moram priznati da je ovaj projekat izazvao veliko interesovanje i panju javnosti. Ceo projekat je odlino koncipiran i osmiljen. Brend wtf jeans je lansiran od nule i kao takav morao je da ima dobru priu koja e privui javnost. Ideja je zamiljena da bude proizvedeno 1000 komada proizvoda-farmerica. Tih 1000 komada je podeljeno u tri kategorije: Beta 100 komada po ceni od 59 evra Early bird 400 komada po ceni od 79 evra Regular 500 komada po ceni od 109 evra Ovo je jedan izuzetno dobar primer [16] poslovanja i razvoja proizvoda. Od analize trita do krajnje take prodaje sve je fino odrajeno preko relevantnih drutvenih medija. Naime kampanja je krenula pre same proizvodnje finalnog proizvoda, to je izazvalo panju i elju kod klijenata. Interesantno je da su marketing i promocija radjeni iskljuivo online putem tj. potpuno besplatno. Korienjem termina limited pri promociji prve serije proizvoda, u kupcima budi elju za neim unikatnim i posebnim. Naime svi mi elimo da imamo nesto jedinstveno. to se tie proizvodnje i asortimana postoje muki i enski model farmerica. Sada u razmotriti redom njihovu strategiju drutvenih medija, kako su je oni primenili, svaki aspekt pojedinano: WEB SAJT Prva stvar koju bih naveo je web sajt firme koji je dizajniran profesionalno, od izgleda, preko odabira boja, logoa, slogana... Cilj cele kampanje drutvenih medija upravo i jeste da to vie potencijalnih klijenta zavri na sajtu. Sajt je na Engleskom jeziku. Logo sajta je profesionalno uraen, slogan simpatian u gik stilu wear them ftw. Heder dizajniran u teksas varijanti, vrlo originalno. Istakao bih i latentno ali veoma uoljivo smetene sekcije kupi sada koje direktno poziva na akciju-kupovinu. Posebno je naznaeno da je proizvod proizveden u Evropi, to mu daje odredjenu dozu kvaliteta i poverenja, jer su kupci posebno iz Azijskih zemalja izuzetno zainteresovani za proizvode iz Evrope. Kada kupac dodje na sajt, ako nije kvalitetno uraen i ugodan za kupovinu vrlo brzo e ga napustiti. Glavna funkcija sajta je da predstavi proizvod u najboljem svetlu i da navede klijenta u akciju. U donjem delu sajta je ubaeno koji su to sve svetski poznati sajtovi objavili vest o njima. FACEBOOK Preko drutvene mree Facebook kreirana je fan stranica brenda. Stranica je veoma kvalitetno i profesionalno aurirana i voena. Sadraj koji je deljen preko stranice nije bio napadan i dosadan koji prvenstveno reklamira proizvod, ve 33 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ interesantan. Oni su interesantnim linkovima, video klipovima i fotografijama animirali korisnike. Postavljan je sadraj koji je targetiran za ciljnu grupu kojoj je namenjen proizvod. Na taj nain preko svojih prijatelja i poznanika su stvorili viralni efekat. Za kratko vreme stranica je pridobila veliki broj oboavalaca koji su izmeu ostalog bili informisani sa podacima o proizvodu i brendu. Takodje na stranici se promovisali tekstovi na blogu koji je integrisan u sam sajt i tako dovodilo dodatne posetioce. Fan stranica u ovom sluaju se pokazala kao veoma koristan metod promocije proizvoda i jaanja brenda meu korisnicima. Kasnije kad je brend ojaao i prodaja krenula, postavljane su slike kupaca u svom novom dinsu koje su sami slali. TWITTER Pri promociji preko servisa Twitter kreiran je nalog brenda, ali promocija je takoe vrena preko naloga vlasnika profila koji imaju veliki broj pratilaca. Kada se to pojaa sa retvitovima prijatelja i njihovih prijatelja dobijamo pravi viralni efekat. Recimo da wtf jeans nalog prati par stotina pratilaca/followera, svaki od vlasnika ima preko 1000 pratilaca. Zanimljiv sadraj se lanano deli meu korisnicima, vrlo brzo brend je predstavljen irokom auditorijumu. Cela evaluacija brenda praena je preko tvitera, postavljanjem promo slika, videa, prodaje. Jednostavno reeno brend je personalizovan i komunicirao je sa korisnicima. Preko hetaga #wtfjeans praene su diskusije o ovom brendu. Sva sva pitanja i dileme o proizvodu odgovarano je korisnicima. Preko predloga i ideja je dobijan kvalitetan feedback. Vlasnici ovog projekta su tviter iskoristili veoma efikasno kao komunikacioni kanal i osnaili brend meu ciljnom grupom. YOU TUBE Preko svog You Tube kanala promoviu svoj brend, preko interesantnih video sadraja.. Kombinacija vie drutvenih medija se uvek pokazala kao pun pogodak u internet marketingu. Da bi kreirali video sadraj nije potrebno posebno znanje, ve obina kamera ili kamera na telefonu i eto videa. Video sadraj je veoma bitan, jer kod ovakvih proizvoda snimak upotpunjuje sliku o proizvodu. Slika+zvuk+video ostavlja vei utisak na publiku od ostalih medija. Npr. TV advertajzing je efektniji medij od radija, novina upravo iz ovih razloga. Oni na svoj kanal postavljaju video sadraja kako o svom brendu, tako i druge interesantne klipove kojima animiraju korisnike. BLOG U oviru sajta imaju integrisan blog, koji je kompanijskog tipa i preko njega obavetavaju korisnike o novostima. Preko bloga kreiraju novi sadraj i ine da se posetioci stalno vraaju. Svaki post na blogu je propraen adekvatnim video klipom sa njihovog You Tube kanala. Svoje nove postove distribuiraju korisnicima preko naloga na drutvenim mreama Twitter i Facebook. Svaki post na interesantan nain govori o proizvodu i preko bloga moete videti da je 34 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ propraen kompletan razvoj ovog brenda, od samog poetka-ideje pa sve do realizacije. Trenutna situacija je da su rasprodate Beta i Early bird serije u veoma kratkom roku. Ovo je ujedno i primer malog start-up projekta kako sa minimalnim trokovima ulaganja postie maksimalan efekat. Ovo je primer kako se moe efikasno lansirati i promovisati brend i ujedno zaraditi. Videemo kakav e biti dalji razvojni put ovog brenda, da li e uvoditi neke novine, nove proizvode ili kampanje. Ovaj koncept je iroko primenjiv i moe se upotrebiti za razne delatnosti. Zamislimo kako bi cela ova pria izgledala bez upotrebe drutvenih medija pri promociji?! Evo kome su sve privukli panju svojim brendom i proizvodima da napiu vest o njima na svojim poseenim sajtovima:
7.2 PRIMER STUDIJE SLUAJA (WEB AGENCIJA)

Web agencija [17] je projekat male grupe ljudi, entuzijasta i zaljubljenika u veb. Web agencija se bavi pruanjem usluga iz oblasti veb dizajna, SEO optimizacije, Internet marketinga i grafikog dizajna. Tim ljudi ine strunjaci za date oblasti. Svi lanovi tima imaju zavidan portfolio za sobom i to je najbitnije zadovoljne klijente. Sam sajt web agencije je koncipiran da bude pregledan i jednostavan ion je ogledalo svake firme ili projekta. Svako moe da se snae na sajtu i da porui uslugu koja mu treba. Naa jedinstvena ponuda USP po kojoj se izdvajamo od konkurencije je kompanijsko voenje naloga na drutvenim mreama kao i besplatne telefonske konsultacije. Dosta poseta na sajt dolazi preko pretraivaa, jer smo prvi za mnoge projmove i kljune rei i SEO optimizacija je jedna od usluga koju pruamo tako da to nije bio problem. Meutim hteli smo da dopremo do novih klijenata preko drutvenih medija. 35 ________________________________________________________________________
PLAN DRUTVENIH MEDIJA Web agencije koji smo koncipirali izgleda ovako: Zapaanja: Potrebno je da utvrdimo gde se nalaze nai klijenti? Koje drutvene mree i medije poseuju iIi koriste? Utvrditi njihove aktivnosti na drutvenim medijima? Fokusirati se na manju publiku-targetirati klijente. Prilikom zapaanja saznajemo da nai klijenti mogu biti raznolike starosne dobi, od tinejdera do preduzetnika i firmi. Njihove aktivnosti su takoe raznolike, ali uglavnom se fokusiramo na preduzetnike i ljude koji su prisutni na drutvenim mreama iIi na vebu. Veina targetirane ciljne grupe su aktivni korisnici drutvenih medija ili barem prisutni na Fejsbuku. Utvrdili smo da je bar jedan komunikacioni kanal dovoljan da bi ostvarili dodirnu taku sa klijentima. Planiranje: Postaviti ciljeve koje elimo da ostvarimo? Utvrditi koliko se snaga naeg brenda moe proiriti na Internetu? Nai ciljevi bi se svodili na probijanje i prepoznatljivost brenda online, kao i stvaranje jedinstvenog prepoznatljivog online kao i offline identiteta. Na primarni cilj je poveanje potranje za naim uslugama, a sekundarni je razvoj brenda koji e pratiti primarni cilj. Sledei cilj nam je poveanje aktivnosti na drutvenim medijima, komunikacija sa klijentima Strategija: Pod strategijom podrazumevamo gde i kako to sve moemo da postignemo? Kako promeniti i poboljati odnos sa klijentima? Moramo takoe i utvrditi ko e voditi sve te akcije? Ove nae ideje i aktivnosti moemo da sprovedemo na popularnim drutvenim mreama, gde je veliki deo javnosti inae ciljne grupe. Ne smemo se samo fokusirati na ciljnu grupu, ve na optu javnost zbog razvijanja svesti i prepoznatljivosti brenda, jer da podsetim brend je nov na sceni i potrebno ga je razviti. Odnos prema klijentima treba unaprediti, da od statinog sajta, personalizujemo brend koji komunicira sa zajednicom. Zajednica e moi da se informie o brendu, uslugama, sadraju i akcijama. Sve ove akcije u poetku treba da vode svi lanovi tima, jer svi smo veoma aktivni korisnici drutvenih medija i imamo izgraenu odreenu reputaciju na vebu. Kompanijske profile u poetku bi trebalo da svi odravamo, dok bi se kasnije odredila jedna osoba koja e biti zaduena za ovaj posao. Alati: Odluiti koje emo alate drutvenih medija koristiti? Utvrditi kako emo pratiti aktivnosti i meriti uspeh? Odluili smo se za popularne drutvene mree Fejsbuk i Twitter. Kreiran je kompanijski twitter nalog i fan stranica na FB. Preko twittera objavljujemo sadraje najnovije sadraje iz nae oblasti i interesantne linkove. Trudimo se da retko objavljujemo promotivne tvitove. Svaka naa promotivna objava retvitovana je od strane lanova tima. Svako od nas ima skoro 1000 folovera/pratilaca tako da svaku nau objavu vidi veliki broj ljudi. Cilj nam je da prikupimo to vie pratilaca i da twitter nalog koristimo kao komunikacioni kanal. Veliko interesovanje je izazvala naa nagradna igra u kojoj 36 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ smo jednom od pratilaca koji je bio izvuen dizajnirali unikatnu twitter pozadinu. Ovakve akcije bie esta pojava, jer ljudi vole kad je neto besplatno i to ostavlja utisak na njih. Facebook fan stranica je jasno definisana, sa podacima o nama i naim uslugama. Trenutno na njoj imamo par stotina fanova, ali broj rapidno raste. Kao i twitter nalog, naa fan stranica predstavlja izvor kvalitetnog sadraja prilagoenog naoj ciljnoj grupi. Interesantan sadraj pridobija vie fanova. to imamo vie fanova na fan stranici imamo i veu ciljnu grupu, a samim tim i vie klijenata. Blog integrisan u sajt jo uvek nemamo, ali je u planu njegovo pokretanje. Na taj nain bi dodatno promovisali usluge i ponudu web agencije. Blog bi bio kompanijskog tipa i bio bi odravan od strane lanova tima. Norma bi bila da svako napie po jedan post nedeljno i da auriranje bude redovno. Ovako bi obezbedili dodatni sadraj i podstakli korisnike da se vraaju na na sajt. Dok ne aktiviramo kompanijski blog sajt promoviemo preko naih linih blogova preko PR postova koje povremeno napisemo i objavimo. LinkedIn je jo jedan servis preko kojega promoviemo lanove tima kao i sam projekat. Svako od lanova tima ima kreiran profil na ovoj drutvenoj mrei I preko svojih kompetencija I veza doprinosi prepoznatljivosti brenda web agencija. Uskoro nameravamo i da se promoviemo preko You Tube-a. Planiramo da napravimo kanal web agencija i da preko njega postavljamo video sadraje iz relevantnih oblasti. Takoe nameravamo da sami kreiramo jednostavne video sadraje u vidu kombinacije prezentacije i odreene pesme gde e na kraju biti na link ili ponuda odreene usluge, tako da na taj nain dobijemo viralni efekat. Za ovakvu kampanju drutvenih medija potrebno je odravati kontinuitet, ne dosaivati sa objavama, voditi rauna o balansu izmeu edukativnih ipromotivnih objava. Fokusirani smo na navedene alate, ali eksperimentiemo i uvodimo nove koji e nam biti od pomoi. Konstantno pratimo sve akcije ireagovanja klijenata, odgovaramo na pitanja i prihvatamo feedback. Sva deavanja i kretanje kupaca pratimo I preko Google Analytics-a. Korienje drutvenih medija pri promociji i predstavljanju brenda se pokazalo kao pravi potez, zbog poveane potranje za uslugama, koja je podstaknuta posetama sa servisa na kojima smo prisutni. Veliki broj ljudi je saznao za na brend/projekat i upoznati su sa naom ponudom i uslugama. Za sada smo zadovoljni postignutim efektom, a nameravamo I uvodjenje novina.
8. STRATEGIJA DRUTVENIH MEDIJA

Strategija drutvenih medija [18] je korak koji predhodi kampanji preko drutvenih medija. Pilikom strategije odreujemo ciljeve koje elimo postignuti, ciljanu publiku tj. ciljnu grupu i alate koje emo koristiti u svemu tome. Sada bih preko 37 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ grafikog prikaza detaljnije pojasnio korake koje treba da sadri strategija. Na slici 8 se moe videti kako to vizuelno izgleda:
38 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Slika 8 Jedan od prvih koraka koji bi trebalo preduzeti je edukacija ili uenje. Potrebno je lino koristiti drutvene medije, da bi se videlo kako funkcioniu. Sledea stvar je da prouavate odgovarajue studije sluaja koje se tiu vae oblasti. Saradnja i upoznavanje top menadmenta sa metodologijom i principima je obavezno. Sluati i pratiti ljude koji imaju praktinog iskustva u slinim oblastima i drutvenim medijima. Kod edukacije bih naveo i da je praenje trendova vrlo bitno i moe nam biti od velike koristi. Razvojne mogunosti Identifikovati korisnike sa iskustvom (ampione) za drutvene medije unutar same kompanije Zaposlene i ampione za drutvene medije treba obuavati i pruiti im podrku Odravati isti nivo strategije razvoja Omoguiti probni program Razviti kulturu prepoznatljivosti i transparentnosti, biti svestan transparentnosti drutvenih medija i ponaati se u skladu sa tim
8.1 STRATEGIJA RAZVOJA

1. Prioritetni zadaci Poboljati odnose sa kupcima Poboljati brend i reputaciju Ubrzati inovacije prema kupcima Privui talentovane zaposlene Poveati prodaju
2. Osnove poslovanja Identifikovati anse Biti svestan mogueg rizika Pojasniti rizike nekorienja drutvenih medija Postaviti jasna pravila drutvenih medija Komunicirati o pravilima interno
3. Definisati aktivnosti
39 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Najpre definisati najbitnije i manje bitne faze Odrediti poetnu platformu Identifikovati zahtevane resurse Postaviti link ka offline aktivnostima kompanije
8.2 UKLJUENOST
1. Sluanje Pronai relevantne alate za praenje drutvenih medija Nauiti kako najbolje koristiti te alate Otkriti ta se pria o naoj kompaniji i o naem tritu Pronai odgovarajue online zajednice i diskusije Otkriti kljune uticaje
2. Ukljuivanje u konverzaciju Ukljuiti se u konverzaciju Obezbediti odgovarajui sadraj Dodati vrednost zajednici (kreirati vrednost) Ukljuiti uticajne osobe Raspolagati pozitivizmom (kreirati pozitivnu sliku o kompaniji)
3. Merenje i usavravaje Definisati relevantne mere uspeha Pratiti merenja Uoiti i predstavljati uspene prie Izvetavati top menadment Usavriti svoju strategiju i principe merenja
40 ________________________________________________________________________
9. PLAN DRUTVENIH MEDIJA
Plan drutvenih medija
1
Sluanje
-Locirati kupce -Pratiti njihove aktivnosti -Fokusirati se na targetiranu publiku
2
Planiranje
3
Strategija
-Kako i gde to moemo ostvariti? -Kako moemo promeniti odnose sa kupcima? -Ko e voditi ove akcije?
4
Alati
-Postaviti ciljeve poslovanja -Kako moete poveati snagu brenda online?
-Odluiti koje alate emo koristiti -Kako cemo pratiti aktivnosti i meriti uspeh?
Slika 9 Planiranje drutvenih medija je veoma bitan korak i potrebno ga je uraditi ispravno, jer od njega nam zavisi uspeh cele kampanje. Objasnio bih nekoliko koraka prikazanih na slici 9. Naime re je o etiri koraka koja vode do uspenog plana drutvenih medija. Ti koraci su sluanje ili posmatranje, planiranje, strategija i alati koje emo koristiti da bi sve ovo implementirali.
41 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Kod sluanja, praenja potrebno je locirati potroae, proceniti njihove drutvene aktivnosti (gde su prisutni?) fokusirati se na odabranu manju ciljnu grupu. Prilikom planiranja odredjujemo poslovne zadatke i procenjujemo koliko to snaga naeg brenda moe biti proirena na Internetu tj. sagledati mogue tokove razvoja. Strategijom utvrdjujemo kako i gde moemo delovati, kako a promenimo odnos sa kupcima i ko e voditi ove pokuaje. I na kraju odrediti koje emo alate koristiti i kako emo pratiti sve te aktivnosti i na koji nain emo utvrditi da li smo uspeli u svemu tome.
Kod planiranja bih jo istakao ACES (A-audiences, C-capabilities, E-enablement, S-sustainability) Tabela ispod. KO OMOGUUJE? -Vlada -Iskustvo korisnika -Izgradnja zajednice -Razvojni modeli -Modeli povezanosti -Informacioni modeli -Organizacioni faktori
CILJNA GRUPA
MOGUNOSTI
ODRIVOST -Praenje i vrednst sredstava -Identifikacija nove ili promenjene grupe -Prilagodjavanje na bazirane mogunosti i poslovne o organizacione potrebe -Mogunost novih i poboljanih ideja
-Klijenti -Zaposleni -Radnici -Penzioneri -Investitori -Zajednica -Vlada -NVO
-Vizija -Trendovi -anse i rizik -Trenutno/budue stanje -Studija sluaja -Opcije -Merenja
14. KAMPANJA DRUTVENIH MEDIJA

Nakon predhodnih preduzetih koraka, strategije i planiranja drutvenih medija pristupamo konkretnoj akciji tj. kampanji.[19] Prilikom kampanje uz pomo
42 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ nekoliko koraka moemo da pratimo nau ciljnu grupu i njihove navike i ponaanja. Alati drutvenih medija i mrea su multifunkcionalni i mogu doprineti: Prikljuiti se zajednici Prikazivanjem poveati uticaj Pomoi razvoju proizvoda Dobijanje povratnih informacija (feedback) Kreiranje sadraja Poveanje prodaje Kreirati jednake veze medju proizvodjaima, kupcima i klijentima Poboljanje komunikacije Poveanje poverenja
Pratite popularne blogove, forume i Internet okruenje Kao prvo, pronai koji su to mediji koji vam mogu pomoi ili se bave prouavanjem oblasti vaeg poslovanja, partnera kao i konkurencije. Koristite pretraivae kao to je npr. Google i pronadjite drutvene mree koje se moda ne nalaze medju prvim rezultatima pretrage. Prijavite se na RSS i putem ovog alata pratite sadraje popularnih sajtova, vesti i blogova iz vae brane. Kreirati profile na drutvenim medijima Zasnovati online prisustvo kreiranjem profila na drutvenim medijima, posebno na onim koji su vezani i prate nae poslovanje. Popularna mesta za kreiranje profila su: Fejsbuk, Tviter, Flickr, LinkedIn i You Tube. Identifikovati anse na drutvenim medijima i ukljuiti se u konverzaciju Nakon istraivanja drutvenih medija vezanih za nau industriju, odluiti koje e platforme drutvenih medija biti najkorisnije. Ovo bi trebalo da ukljuci zasnovanost na oprobanim drutvenim medijima kao mogunost za izdvajanje nove nie u online okruenju. Ovde je potrebno odgovoriti na sledea pitanja: Koji su to drutveni mediji najpopularniji? I Zato? Koje sajtove drutvenih medija nai klijenti poseuju? Gde imaju kreirane profile? Ko su kreatori najpopularnijih blogova iz nae oblasti?
43 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Koji su konkurenti prisutni online? Koja pitanja korisnici najvie postavljaju iz nae oblasti? Da li su korisnici drutvenih medija ve razgovarali o nama? U kom smislu? Potrebno je ukljuiti se u konverzaciju i zapoeti nove konverzacije. Doprineti komunikaciji na blogovima i forumima putem komentara postova i pruanjem odgovora na pitanja. Kompanije mogu poveati uticaj razvojem kompanijskih blogova i kreiranjem grupa na drutvenim mreama koji nam omoguavaju dodatne posete i publiku. Pri postojeoj komunikaciji ili pri kreiranju nove od posebnog znaaja za korisnike je odravati transparentnost. Odravajte prisustvo na drutvenim medijima Kao i odnosi s javnou ili marketinka kampanja, kampanja drutvenih medija zahteva odrivost i kontinuitet. Najefikasniji nain pridobijanja panje online publike je doprinos i podsticanje online komunikacije. Potrebno je vremena da bi se kreirala velika grupa publike, kao i odgovarajui online angaman da bi nam se pratioci vraali i delili na sadraj medju sobom. Marketing drutvenih medija i umreavanje poveavaju lojalnost klijenata i pospeuju snagu brenda. Da bi bile uspesne kompanije bi trebalo da budu transparentne u svojim nastojanjima da postignu cilj edukacije javnosti, prodaje proizvoda ili usluga. PRIMER Naveo bih primer jedne kampanje drutvenih medija.[21] Re je o maloj kompaniji za proizvodnju supa Vision Quest Soups iz Scottsbluff-a (Nebraska). Oni nemaju budzete za ogromne TV reklamne kampanje. Sve Vision Quest supe su organska hrana i ne sadre masti i pakovane su antioksidantima. Oni takodje nemaju novca za promocije po marketima irom zemlje, ali imaju kvalitetan proizvod. Vlasnici ove kompanije su veoma aktivni na webu i to u oblasti nutricionizma. Oni su i lanovi nekoliko online zajednica i uivaju poverenje zatoto su ukljueni u nenapadnu informativnu konverzaciju i to godinama. Oni razmenjuju savete o ishrani sa potroaima, proizvodjaima i nutricionistima pomou ove online zajednice. Oni pokretanjem VQS ele da poveaju ukupni utisak. Kreiraju VQS naloge ili profile na drutvenim mreama Fejsbuk, My Space i mnogim drugim. Ovakvi nalozi su poput bilborda u takvim zajednicama i privlae posete matinom sajtu VQS. Oni prate sve diskusije po forumima, rasprave i komentare na blogovima i uopte sva pominjanja njihovog brenda na webu. Oni takodje na svom sajtu kreiraju komunikacione alate koji podstiu konverzaciju i pruaju podrku svega u vezi njih. 44 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Prate i uestvuju u svakoj diskusiji koja se na webu vodi o njihovom proizvodu, ak i ako se samo zahvaljuju korisnicima na korienju njihovog proizvoda. Kroz sve ovo oni stvaraju dozu personaliozacije izmedju potroaa i proizvoda. Oni automatski preko interneta prate popularnost svojih proizvoda i nadgledaju konkurenciju. Oni aktivno prate i mere performanse prodaje njihovuh proizvoda i prate domet drutvenih medija. Oni auriraju svoj blog na dnevnom nivou i takodje se ukljuuju na diskusije na ostalim blogovima. Oni demonstriraju svoju strunost preko svog bloga. Ovo znai da veina tekstova nije iskljuivo o njihovom proizvodu, ali ti lanci kasnije daju vrednost proizvodu. Jedan tekst moe govoriti o novom ukusu supe, dok narednih deset mogu biti npr. o alergiji na orahe. Oni izgradjuju raspon proizvoda pomou interaktivnih alata, affiliate programa, gde poslovni partneri linkuju odredjeni sadraj (fraze) ka naem sajtu.
Oni nagradjuju dobro ponaanje na njihivim online zajednicama i na webu. Lino piu pisma svojim najveim fanovima. Oni pozivaju one ljude koji imaju relevantno znanje da piu za VQS blog i time uestvuju u kreiranju sadraja. Ovde se deava da primenom sistema drutvenih medija, bivaju ukljueni u participaciju jedne velike online zajednice. Oni i njihovi zaposleni treba da budu dobri lanovi zajednice da bi iskoristili prednosti drutvenih medija. Oni moraju nesebino davati da bi nesebino dobili.
Prednosti drutvenih medija: Besplatno reklamiranje Kupci tako saznaju za na proizvod Ponavljanje i stalno prisustvo vaeg sajta ili proizvoda na webu
Prodajni kanal 24/7 na raspolaganju Affiliate program pospeuje prodaju preko sajta
45 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Velike besplatne ciljne grupe Blogovi Forumi Mikroblog Online Mainstream mediji Pregledi sajtova
Detaljne informacije o navikama potroaa Konverzija odnosa iz posebnih kampanja Uticaj zajednice u specifinim kampanjama Sajtovi gde se javlja konverzacija o vaem proizvodu Sajtovi odakle se dolazi na va sajt Poboljavanje kupovine u vaoj prodavnici Affiliate proizvodi e biti grupisani zajedno sa vaim
Relevantne ideje Nove ideje o proizvodima Nove ideje za kampanju Ideje za poboljanje proizvoda Ideje za ambalau i pakovanje Ideje o partnerstvu Prodajni kanal IDEJE (mnogo vie ideja ima recimo 100 ljudi nego jedna osoba)
Kredibilitet Prepoznavanje kompanije i zaposlenih kao eksperata Prepoznavanje kompanije i zaposlenih kao ljudi (izgradnja poverenja)
Prirodne okolnosti i neoekivani kanali prodaje Prodaja moe da se pokrene svuda, bazirana na mreama kao novom otkriu.
Kombinovati ih zajedno Drutveni mediji su platforma. Vi ih izgradjujete. U nastojanju da se kreira efektivna kampanja, mora se biti koherentan, odriv i prihvatiti javnost. To je 46 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ trik, ali postoje i takve kampanje koje nisu prihvatljive, ali imaju vrednost kod publike. Drutveni mediji su drutveni ugovor-Vi ete pozvati javnost da radi u vau korist, tj. za Vas.
15. VIRALNI MARKETING

Rei viralni marketing i viralni advertajzing [21] odnose se na markentinke tehnike koje koriste drutvene medije da poveaju snagu brenda, ostvare ostale marketinke zadatke npr. prodaju kroz korienje raznih viralnih tehnika. Moe biti tkz. tehnikom od usta do usta ili poveanjem efekata mree uz pomo Interneta. Viralne promocije mogu biti u obliku video klipa, interaktivne flash igrice, reklamne igrice, eknjige, brendiranog softvera, slike ili ak tekstualne poruke. Cilj marketara je da kreiraju uspean viralni program i da identifikuju pojedince sa visokim potencijalom drutvenih medija SMP, i da kreiraju poruke tako da segmentiraju populaciju i sa visokom verovatnoom da ih preotmu od konkurencije.
Na emi na slici iznad je prikazano grananje odredjene viralne poruke. To grananje ili erovanje se vri preko drutvenih medija, najee preko drutvenih mrea, blogova, video kanala ali i lino na bazi preporuka. Viralni marketing se ako je dobro koncipiran i zamiljen iri neverovatno brzo, bilo da je re o pozitivnom sluaju ili negativnom tj. kriznom pristupu. Kompanije esto gube milione dolara tako to im video na You Tube-u sa negativnom konotacijom preko noi urui reputaciju. Evo uzmimo na primer vodea kompanija za proizvodnju zatite za bicikle, sigurnosnih lanaca. Dvojica lopova su objavila na YT kako se detaljno obija sigurnosni mehanizam. Pogadjate klip je za kratko vreme video neverovatan broj ljudi i nastao je opti haos u kompaniji, da ne spominjem finansijske gubitke. Ovakvih primera je jo mnogo. Naravno mnogo je vie pozitivnih primera od kojih bih naveo recimo promociju nekog spota, line 47 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ promocije. Od pozitivnih primera bih naveo JKST koji su napravili parodiju na spot Jelene Karleue i za vrlo kratko vreme njihova parodija je premaila i sam originalan spot. Ovaj primer pokazuje da od totalnih anonimusa preko noi postaju zvezde. Ovde bih jo spomenuo i efekat Suzan Bojl, iji video je pregledalo vie miliona korisnika.
Sada emo se pozabaviti kakav to treba da bude sadraj da bi postigao uspean viral. Podstai emociju kod ljudi Uraditi neto neoekivano Ne truditi se da izgleda kao reklama Kreirati ishod Dozvoliti komentarisanje, download i kritike Povezati sa komentarima Nikad ne spreavati i ograniavati pristup Rei svima za sadraj Pravilno koncipirati naslov i opis
Kao to vidimo sve ovo je olakano i efektivnije upotrebom drutvenih medija pri deljenju. Interesantan sadraj e se vrlo brzo rairiti medju korisnicima. Na ovaj nain su nastale neke od najboljih kampanja na Internetu. Za kreiranje uspenog viralnog marketinga preko drutvenih medija potrebno je veliko znanje i iskustvo, upuenost i oseaj. Najbolji efekti su se pokazali kombinacijom vie drutvenih medija. Postoji jedna teorija [22] koja se zasniva na tome da ako hoete da imate uspenu viralnu kampanju prvo obavestite 7 ljudi/portala i oni e rairiti va viralni sadraj poput virusa. U tom primeru 7 ljudi je rairilo sadraj na impozantih 350 000 000 korisnika.
48 ________________________________________________________________________
16. PR 2.0
Drutveni mediji su postali obavezan alat svakog PR menadzera. Ovi alati olakavaju njihov posao i ine ga mnogo efikasnijim. Klasian PR ili PR 1.0 se uglavnom odnosio na moljakanje mainstream medija da objave va lanak koji ide u vau korist. PR 2.0 ima savremeniji Pristup i moe vrlo lako dovesti do toga da popularni mediji sami od vas uzimaju tekstove ili statuse i objavljuju ih kod sebe. PR 2.0 je veoma uprostio celu priu i uveo interakciju, tj.da vaa publika moe da reaguje na vau objavu. Ovakvim pristupom svaki korisnik drutvenih medija na neki nain je PR. On postavlja statuse, objave koje drugi ljudi gledaju i dele svojim prijateljima. Preporuka prijatelja je postala veoma uticajna, jer je prijatelj taj kome vie verujemo nego nekoj reklami koja nas prekida u neemu. Moeran PR je takodje i ma sa dve otrice i ako se izmakne kontroli moe stvoriti tetu vama i vaoj kompaniji. Jedna vrlo mala greka ili loa komunikacija sa korisnicima i vaa reputacija se moe sruiti preko noi. Dobar glas se daleko uje, a lo jo dalje to kae poslovica. Vetina PR struke se ogleda da plasirate vest o linosti ili kompaniji na jedan interesantan, nenametljiv nain, a da vest nosi skrivenu poruku u pozitivnom smislu. Deluje lako, ali je veoma teak i stresan posao, koji zahteva veliko znanje, odricanje i iskustvo. Alati drutvenih medija koji mogu PR menadzerima olakati posao su najee status servisi poput Facebook-a i Twittera, esto koriste i sajtove poput You Tube-a i blogove. Upotreba drutenih medija PR menadzerima olakava i njihovu aktivnost Press Clipping ili praenje vesti u medijima o neemu. Da bih stvar pribliio evo jednog dobrog praktinog primera [16] upotrebe novih medija u svrhe PR-a: 49 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Re je o maloj okolateriji San Marina iz Beograda u pitanju je mala porodina firma i nain kako se ona predstavila iroj javnosti uz pomo drutvenih medija. Ova cokolaterija je angaovala profesionalca da je predstavlja u javnosti. Vlasnici su uvideli znaaj da ovako maloj firmi PR vodi promotivne aktivnosti. Jedna od njenih prvih akcija bila jelansiranje konkursa na Infostudu kojim se traio degustator okolade. Ovaj jednostavni i lepo formulisan oglas pokrenuo je pravu lavinu medijskih objava sa temom Najslaeg posla na svetu. Ako koristimo sistem merenja PR efekata analogijom sa plaenim oglaavanjem, jasno je da je ova kampanja imala neverovatan ROI, uzevi u obzir lanke u Nedeljnom Telegrafu, Kuriru, Blic eni, Hello-u, Politici, Ekonometru,Glasu Javnosti, Frankfurtske vestima Kada se na to dodaju i reportaeemitovane na dnevnicima RTS-a, Pinka, B92, TV Avali, shvata se ogromni domet koji je imala ova akcija. Pored offline dela, promocija San Marine se polako razradjuje i na online kanalima. Pored sajta, tu su i Youtube i Twitter nalog, Facebook grupa i fan page. Ovde tek oekujem ozbiljniji napredak, i graenje adekvatnih odnosa sa ljubiteljima okolade. Inae promocija putem oglasa za nove pozicije nije toliko retka stvar, najuspeniji noviji primer za to je kampanja The best job in the world koja je dobila bezbroj nagrada na marketing festivalima irom sveta, i to je jo vanije, stvorila neverovatan publicitet na globalnom nivou. Ovakvo vodjenje PR-a se pre svega zasniva na zanimljivoj prii, lepo oblikovanoj za dalje irenje, bilo preko mainstream medija, bilo preko neformalnih word of mouth (i modernijim word of mouse) puteva. Ta pria mora biti uverljiva, dobro prilagoena ciljnoj grupi i njihovim shvatanjima, i umetnuta u odgovarajui okvir kako bi potencijalni potroai saznali za nju, sasluali je i prihvatili. To se najlake izvodi ako se odmah u njoj oseti iskrenost, kada sama kompanija ivi svoju priu, i plasira je ljudima kod kojih e ona izazvati emociju, a ta emocija kasnije postaje okida za sve ostalo. I naravno, sam proizvod mora sve to potvrditi, i pronai se u svakoj izgovorenoj rei o njemu. A San Marina je primer za to, jer pravi najbolju okoladu koju sam do sada probao.
14. BRENDING 2.0

Brendiranje podrazumeva preduzimanje niza akcija i metoda u svrhu poboljanja i pozicioniranja vaeg brenda u odnosu na ostale. Ma koliko liili jedni na druge brendovi se moraju razlikovati i zasnivati na principu singulariteta. Uzmimo na primer da je Mercedes brend u automobilskoj industriji, karakterie ga kvalitet, pouzdanosti dobre performanse. Dobro na brend moda nije kao
50 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Mercedes, ali moramo pronai tu taku po kojoj se razlikujemo od ostalih i iskoristiti je kao prednost.
Koncept Brendinga 1.0 podrazumeva da sluamo i itamo ono to nam se saoptava, a ne moemo da utiemo na to. Brending 2.0 je uneo ivost i novine u sve aktivnosti brendiranja. Nema vie zatvorenosti i nedodirljivosti velikih. Dovoljan je trenutak nepanje da se ugrozi neki brend ili kompanija. Drutveni mediji nam pomau da se pozicioniramo u odnosu na druge brendove na tritu. Moramo utvrditi koje emo drutvene medije iskoristiti za svrhe brendiranja. Moramo i takodje utvrditi postupak i stepen brendiranja. Preko drutvenih medija moemo raditi brendiranje, rebrendiranje i razvoj novog brenda. Nema sumnje da je na ovakakv nain olakano brendiranje. Postoje izgradjeni veliki brendovi koji neprestano rade na odravanju brenda. Uzmimo na primer kompaniju CocaCola koja ima jedan od najjaih svetskih brendova, ima brend tj.ime koje vredi vie od sredstava same kompanije. Uopte postoje brojne kompanije koje proizvode i prodaju zaeerenu vodicu obojenu karamelom, ali Coca-Cola ima najizgradjeniji i najprepoznatljiviji brend. Dobar primer za brendiranje putem drutvenih medija je hrvatski projekat Why Croatia, koji predstavlja turistiki projekat na Engleskom jeziku u cilju poboljanja brenda hrvatske kao zemlje. Kreiran je web sajt, profili na drutvenim medijima Facebook, Twitter, Flickr i You tube kanal. Veoma pozitivna stvar je ta to je dozvoljeno korisnicima da kreiraju sadraj, svojim klipovima, slikama, tekstovima i ostalom. Projekat je namenjen iskljuivo stranim korisnicima, turistima kojima se na interesantan nain prikazuje zato ba da se odlue za Hrvatsku kao destinaciju. Ovakav slian projekat za Srbiju je pokrenut na forumu DevProTalk, ali nije imao mnogo uspeha zbog nesuglasica.
51 ________________________________________________________________________
15. KOMUNIKACIJA I REPUTACIJA PUTEM NOVIH MEDIJA

Komunikacija je veoma bitna stvar u poslovanju kao i u ivotu. Uspenom komunikacijom se mogu izbei i reiti mnogi problemi i nesuglasice. Sa druge strane nedostatkom ili loom komunikacijom moe se znatno ugroziti kako i poslovanje tako i ugled. Drutveni mediji olakavaju proces komuniciranja pomou velikog broja kanala i mogunosti reagovanja na sadraj. Pojavom novih medija dolo je do toga da su izbrisane geografske barijere i granice. Drutveni mediji nude veoma mone komunikacione alate za marketing i pr strunjake. Gotovo da nema strunjaka ove vrste koji nema profile na popularnim drutvenim mreama i poseduju lini ili kompanijski blog. Dobrim i pravovremenim komuniciranjem sa korisnicima mogu se izbei mnogi problemi i spreiti krizne situacije. Kvalitetnom komunikacijom poboljavamo svoju online reputaciju ili ugled medju korisnicima na webu. Kreiranje reputacije je dugotrajan proces i stvara se na teak nain, dok se za sekund moe izgubiti. Glavni zadatak pr-a i marketinga je stvaranje pozitivne slike kompanije ili pojedinca u javnosti. Komuniciranje i edukacija preko bloga, naloga na drutvenim mreama i sl. su sastavne aktivnosti u kreiranju i odravanju reputacije. Ove dve aktivnosti su blisko povezane i najbolji nain je kombinovati ih.
Sada emo razmotriti primer kompanije Toyota [24] koja se suoila sa krizom usled povlaenja izvesnog broja vozila iz prodaje zbog neispravnosti koionog sistema koji moe izazvati udes. Svi znamo da je u automobilskoj industiji bezbednost na prvom mestu. Ova kompanija je doivela krah na mnogim velikim tritima poput Britanskog, Amerikog i Japanskog. Ovaj ozbiljan tehniki problem je takorei uruio reputaciju i kvalitet koji su mukotrpno sticali godinama. Na ovakav ozbiljan problem kompanija Toyota odgovara otvorenom komunikacijom sa javnou i koristi drutvene medije kako bi povratila reputaciju. Jedna od zanimljivosti dolazi sa Facebook-a i pokazuje kako je Toyotina fan stranica porasla za vie od 10% nakon otkrivenih afera. Poverenje javnosti 52 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Toyota nije izgubila to je bilo jedno veoma pozitivno otkrie.Verni kupci su aktivno preko drutvenih mrea stali u odbranu svoje omiljene auto marke. Drutveni mediji su se tako pokazali kao vrlo efikasan alat kriznog komuniciranja u odnosu na klasine medije u kojima se reaguje presporo. Pre spomenutih afera ovaj proizvodja nije bio previe aktivan na drutvenim mreama. Nakon 1.februara Toyota je organizovala takozvanu social media-sobu za pitanja potroaa i angaovala desetak ljudi koji su svakodnevno pratili online komunikaciju. Takodje dijalog na twitteru je izvrstan primer koliko su ovakve platforme uinkovite kad je krizno komuniciranje u pitanju. Privukao je gotovo milion pregleda u prvih pet dana nakon pokretanja 8.februara. Verni simpatizeri ovog brenda ostavljali su online svoje postove, tvitove i video analize kako bi za to krae vreme videlo to vie ljudi. Toyota je ipak imala iz prve ruke informaciju kako ljudi reaguju na objave i novosti to je omoguilo kreiranje najbolje strategije. Pri ovakvim situacijama treba se pridravati 15 naela [18] kriznog komuniciranja: 1. Priznajemo postojanje krize i suoavamo se sa njenom stvarnou 2. Priznajemo problem 3. Reagujemo brzo u javnom interesu (vani su brzi odzivi u prva 24h/popunimo informacijsku celinu) 4. Definisati javnost 5. Javnost eli znati kako e kriza uticati na njih 6. Definiimo injenice (Ko, ta, gde, kako, kada, zato?) 7. Budimo iskreni/iskaimo zabrinutost za interese kupaca 8. Budimo proaktivni 9. Konferenciju za novinare sazivamo im nam okolnosti to dopuste 10. Govorimo jednako 11. Postupcima nastojimo ukloniti nastalu tetu 12. Blisko saradjujemo sa istranim telima 13. Kod izbijanja krize prvi glasnogovornik je prvi ovek korporacije 14. Finansijski gubici vs ouvanje reputacije 15. Kriza opasnost ili ansa
16. POLITIKA I DRUTVENI MEDIJI

Da su politika i drutveni mediji u sprezi pokazao je primer Amerikog predsednika Baraka Obame i po njemu je izmiljen novi pojam Obamamarketing. Obama je na ovaj nain pomerio granice politikog 53 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ marketinga koji se do tad obavljao na ustaljen i tradiionalan nain. Barak Obama je ovaj princip iskoristio i za finansiranje i promociju svoje kampanje. Jednostavno ovaj koncept se pokazao kao delotvoran i poeo uveliko da se primenjuje od republikog pa ak do lokalnog nivoa. Za politike kampanje i marketing koriste se razni alati drutvenih medija koji kandidata predstavljaju u najboljem svetlu irokom auditorijumu. Pored Facebook-a i Twittera veoma su popularni i politiki blogovi, video kanali i ostalo. Kampanja kao i obino uvek kree dosta ranije pre samih izbora, da se okupi vei broj korisnika, pratilaca kojima emo distibuirati saoptenja i koji e ta saoptenja ispriati ili podeliti ostalim korisnicima. Preko blogova se ciljna grupa informie o aktivnostima kandidata, politikim idejama i ciljevima. Video kanalima se objavljuje razni video sadraj uglavnom govori, intervjui i konferencije kandidata. Moram podsetiti da su glavne prednosti promocije ovim putem zato to je potpuno besplatna i efikasna jer se komunicira sa biraima. Vrlo brzo posle SAD takozvani Obamamarketing dolazi i u nae krajeve. Protekle predsednike izbore u Hrvatskoj sam pratio upravo preko drutvenih medija i mogu istai da sam bio prilino informisan i bilo je izuzetno interesantno i zabavno pratiti predsedniku trku i nadmetanje kandidata. Prava bitka se odvijala na servisu Twitter, ali i medju samim biraima koji imaju svoje profile na ovom servisu. Da su izbori izazvali veliko interesovanje bio je i hashtag #izbori preko koga se moglo pratiti desavanje. Profili predsednikih kandidata su redovno aurirani i komunicirano je sa biraima, ali uglavnom jednosmerno to je pogreno. Vrlo dobro vodejn profil je od kandidata Nadana Vidoevia koji je vodio mladi esnaestogodinji Fran Kueta i proglaen je za jedan od najbolje vodjenih profila kandidata. Fran iako je mlad prilino je upuen u politika deavanja i veoma talentovan. Kao manu istakao bih da je zavretkom izbora momentalno prestalo i interesovanje za birae, to je veoma pogreno. Drugi primer vezan je za lokalne izbore u optini Plandite gde je kandidat promovisan putem Facebook-a. Cela kampanja je bila uspena i kandidat je odneo ubedljivu pobedu iako je bio najmladji. Ciljna grupa je bila omladina do 30 godina i veliki utisak je ostavio na mlade birae koji prvi put glasaju. Sledea stvar je da politike partije preko svojih aktivista i lanova promoviu ideje preko njihovih linih profila. Svako od nas ima takve medju prijateljima i mi nesvesno bivamo informisani preko njihovih objava. Slina situacija vezana je i za blogove. Politiki marketing preko novih medija je sve popularniji i predstavljae sve vaniju ulogu pri svakim narednim izborima. Naravno da bih sve ovo urodilo plodom potrebno je angaovati strunjake sa iskustvom na drutvenim medijima i dobre animatore. Jer za ovu priu vai pravilo: Drutveni mediji ne zahtevaju novac, ve znanje.
54 ________________________________________________________________________
17. NOVI vs KLASINI MEDIJI
Predvianja vodeih strunjaka govore nam da e u budunosti klasine medije zameniti elektronski mediji. U Velikoj Britaniji Internet oglaavanje je premailo klasian vid oglaavanja. Nema sumnje da e se razvojem Interneta ovo pre ili kasnije dogoditi, to je neminovnost. Predvia se da e klasini mediji uvesti naplatu celog ili odredjenog dela sadraja na svom Internet izdanju.[26] Mainstream mediji uglavnom imaju svoja Internet izdanja, ali za sad sve je to na jednom loem nivou. Prednosti web izdanja su viestruke. Na primer neka vest se sporije iri kada je ujemo preko TV ili radija, ili proitamo u novinama, nego kada link do vesti podelimo medju prijateljima i ostalim korisnicima. Rezultat je da za par sekundi i to u realnom vremenu obavestimo veliki broj ljudi, a ti ljudi vest podele sa svojim prijateljima. U naem regionu tradicionalni mediji su jo uvek glavni izvor informacija i veliki broj ljudi slepo veruje da je sve to uju preko takvih medija obavezno i istina. Preko klasinih medija se lake manipulie javnou i jednostavno sve se odvija po ustaljenom sistemu plasiranja vesti bez mogunosti reagovanja na njih. Veina klasinih medija u svom Internet izdanju u sekciji blog ili polju za komentare iimaju filtere ili jednostavno ne dozvoljavaju reagovanje italaca na sadraj. Sajtovi mainstream medija imaju prednost u odnosu na manje poznatije, ali kvalitetne news portale i smatram da bi tu prednost trebali na vreme iskoristiti. Prednosti novih medija su manji trokovi, vea interaktivnost i bre deljenje sadraja medju korisnicima. Mladji deo 55 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ populacije se uglavnom informie preko Interneta, dok je stariji deo vezan za tradicionalne vidove informisanja TV, radio i print.
18. ISPLATIVOST DRUTVENIH MEDIJA (ROI-POVRAT NA INVESTICIJE)

Sva ova povezanost drutvenih medija i marketinga deluje vrlo interesantno i primamljivo, ali postavlja se pitanje koliko je to sve efikasno i da li se to moe izmeriti. Svi mi elimo da znamo konkretnu korist od neega. ROI ili (povrat na uloena sredstva) [27] je jedan od najznaajnijih parametara koji zanima vae poslodavce ili klijente. U globalu, svi nadreeni imaju skoro slian stav, da su drutveni mediji isto gubljenje vremena i uglavnom ih zabranjuju za vreme radnog vremena. Odnedavno ova pria se menja na bolje i poinje se shvatati vrednost koju stvaraju novi mediji. Treba uzeti u obzir da bi se video pozitivan efekat primene drutvenih medija u poslovanju potrebno vreme. Nita ne moe doi odmah! Uvek je potrebno pruiti da bi ste dobili neto za uzvrat. Prvo je potrebno da vas javnost tj. publika ili korisnici drutvenih mrea prihvate. Bilo bi veoma poeljno da ste ve uhodani korisnik novih medija i da sami imate odredjeni broj uticajnih korisnika. Ti korisnici vam mogu pomoi da podelite sadraj ili da od njih medju prvima saznate bitne informacije i pratite nove trendove. Uzmimo u obzir sledee stvari i konstataciju da je korienje drutvenih medija besplatno. Ova teza je samo donekle tana, ali nama su ipak potrebni odredjeni resursi za njihovo pravilno korienje. Potrebni su nam kao prvo ljudi, tehnologija takodje i potrebno nam je vreme. Potrebno je utvrditi faktore koji nemaju finansijski merljiv uticaj: to su posete na sajtu, pozitivne i negativne objave o nama, You Tube pregledi, broj Facebook i twiter prijatelja ili pratilaca, broj retvitova i broj deljenja, komentari na blogu, impresije korisnika i pominjanje u drutvu. Potrebno je sagledati broj pozitivnih i negativnih pominjanja na novim medijima i truditi se da se negativna pominjanja eliminiu ili svedu na najmanju moguu meru. Evo nekoliko pokazatelja [28] po kojima moemo utvrditi isplativost prisustva na drutvenim medijima: Return on Engagement: (Povraaj na Interakciju) Trajanje vremena koje je provedeno da li u razgovoru ili interakciji sa drutvenim objektima i, za uzvrat, ono to se tu dogodilo a da je vredno merenja.
56 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Return on Participation: (Povraaj na Ucece) Merila vezana za merenje i ocenjivanje vremena provedenog u uestvovanju u drutvenim medijima kroz razgovore ili u kreiranju drutvenih medija. Return on Involvement: (Povraaj na Ukljuenost) Slino uecu, marketari su istraivali take za dokumentovanje stanja interakcije i vezali merila i potencialni povraaj svake od njih. Return on Attention: (Povraaj na Panju) U ekonomiji panje, procenjujemo naine da uhvatimo panju, da je zadrimo i merimo reakcije. Return on Trust: (Povraaj na Poverenje) Varijanta za merenje vernosti potroaca i mogunost preporuke, barometar poverenja osniva stanje poverenja koje je zaslueno uceem u drutvenim medijima i potencijal da se generie lobiranje, te kako to utie na budue poslovanje. Da zaokruimo priu, pored svega potrebne su nam kompetencije, iskustvo, poznavanje medija (novih i klasinih). Ovaj princip promocije putem novih medija je iroko primenjiv, od velikih kompanija do lokalne pekare ili frizerskog salona. U najmanju ruku dobijate na poveanju prepoznatljivosti i prednosti brenda. Veoma je bitno nain i periodinost auriranja profila ili strane. Moramo biti usaglaeni sa naom oblasti i postavljati adekvatan sadraj primeren naem posovanju. Na primer: Ako se bavimo nekim konsaltingom sadrajem emo isticati nae kompetencije i deliti strune linkove poslednjih trendova. Jedan od pokazatelja isplativosti itavog koncepta moe se jednostavno izmeriti preko alata Google Analytics na nain odakle nam dolaze posete na sajt. Dobar nain za merenje efekta drutvenih medija je postaviti sebi ciljeve (goals) koje elimo dostii, pa na osnovu njih merimo uspeh. Na primer cilj nam je poveanje prodaje za 20%, ili prepoznatljivost brenda, ili poveanje prodaje skupljih proizvoda i sl. Evo i jednog korisnog alata za izraunavanje trokova rada i povratka investicija na drutvenim mreama, takodje izraunava merenje uinka zaposlenih ljudi u kompaniji koji su zadueni za ovaj vid marketinga. Ovaj alat je napravio Justin Perkins. On funkcionie kao online kalkulator, napravljen je u Microsoft Excel-u. Sve to je potrebno je da unesete vae parametre i on automatski izraunava rezultate. Alat moete preuzeti sa ove adrese [29].
57 ________________________________________________________________________
19. OPTIMIZACIJA DRUTVENIH MEDIJA

Optimizacija za drutvene medije SMO [30] je skup marketinkih metoda koje generiraju publicitet pomou Web 2.0 alata kao to su blogovi, mikroblogovi, generatori vesti, RSS, forumi i drutvene mree putem kojih je omoguena medjusobna interakcija i razmena video, audio i tekstualnog sadraja medju korisnicima. Kako na drutvenim mreama kao to su Twitter, You Tube, Facebook, LinkedIn i sl. kreu gotovo sve viralne kampanje, strategija i koordiniranje kampanja je snaan alat modernog marketinga. Optimizacija za drutvene medije donosi poveanje online prepoznatljivosti brenda i reputacije kompanije/proizvoda, i time poveava poseenost, a direktno utie na SEO pozicioniranje na pretraivaima. Optimizacija drutvenih medija se zasniva na medijima i alatima koji su pre svega besplatni ili jeftini to ih ini dostupnim i popularnim, pa kao takvi imaju vie korisnika od klasinih medija. Pomou marketinga na drutvenim mreama moemo jednostavno ciljati grupe potroaa i usmeriti marketinke akcije na ciljne grupe u veoj meri nego sa bilo kojim drugim medijem. Ostale prednosti su da se korisnici ne oseaju izloeni direktnom marketingu kao to je to u PPC kampanjama i nemaju utisak da je marketing plaen ve ga doivljavaju prirodno i time je ostvaren laki nain komunikacije izmedju klijenata i korisnika. Sluanjem korisnika i njihovih povratnih informacija o proizvodima, kompanije mogu utedeti novac umesto da plaaju velika i skupa istraivanja. Osim te oigledne koristi mogu dobiti uvid ta klijenti misle o njihovom proizvodu i kako ga unaprediti.
Optimizacija drutvenih medija ukljuuje sledee: Razvoj plana komunikacije, izrada objava za medije, blogovi, izrada postova na forumu, Social bookmarking Raspored online PR aktivnosti Praenje online reputacije putem drutvenih medija Poveanje poseenosti irenjem linkova i poveanjem online prepoznatljivosti
Optimizovanje sadraja za pretraivae se postue SEO tehnikama, dok se optimizacija za ljude vri takozvanim HEO [23] metodama. HEO predstavlja
58 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ optimizaciju sadraja za ljude, jer su upravo ljudi ti za koje se kreira sadraj na drutvenim mreama. Ne vrede nam ni prva mesta na pretraivaima za na pojam ili kljunu re, ako to konkretno ne zanima oveka koji ita i on to nee da kupi. Uspeh jednog sajta merimo ovekom i time da li on na naem sajtu radi ba ono to smo mi hteli. Da li je stupio u akciju? Da li je kupio ono to smo hteli da mu prodamo? Robu, uslubu, brend, stav, vest, ideju... Human Eye Optimization Human Engine Optimization Human Evangelist Optimization Human Emotion Optimization Human E-motion Optimization
Human Eye Optimization, ta znamo o ovekovim navikama na Internetu? Da ne ita, nego skenira Da nema vremena Da je nepoverljiv Da eli brzo da rei svoj problem i nastavi dalje Da skenira po F metrici Da mu je vaniji naslov od slike Da e provesti proseno 4,4 sekunde na 100 rei Da e u jednoj sekundi reiti da li ga zanima va sadraj
59 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ Upoznajmo se sada sa 16 pravila optimizacije drutvenih medija [31] : 1. Poveati liknabilnost (ovo je prvi i najvaniji korak za web sajtove. Mnogi sajtovi su statini i slabo se auriraju. Da bi optimizovali sajt prema dutvenim medijima, potrebno je poveati linkabilnost sadraja. Kreiranje bloga na sajtu ili pisanje e-knjige i postavljanje u delovima je sjajan korak poveavanju linkova ka vaem sajtu.) 2. Olakati oznaavanje i deljenje sadraja (Dodavanje ikonica za deljenje ka drugim servisima drutvenih medija. Na ovaj nain ete obezbediti da va sadraj vidi to vie ljudi.). 3. Nagraditi dolazne linkove (Koristite blog kao pokazatelj uspeha. Dolazni linkovi su najznaajniji u rezultatima pretrage. Da bih ohrabrili ovaj vid, moramo definisati nagrade za njega. Obezbediti prostor gde e se videti sa kojih sajtova je dolo do posete naem sajtu.) 4. Olakajte transport vaeg sadraja (SEO i SMO nisu samo promene na sajtu. Kada je va sadraj upakovan kao pdf, video ili audio format on se lake distribuira do ostalih lokacija, a time vam obeubedjuje dodatne povratne veze ka vaem sajtu.) 5. Podstai interakciju (Isplati se pustiti druge da koriste va sadraj, naravno sa razlogom. Kao to You Tube sadri kod, preko kojeg se vrlo jednostavno sa njihovog sajta video preneti bilo gde i to poveava njihov rast. Deljenje vaseg sadraja preko RSS kanala, olakava ostalima da kreiraju saobraaj i deljenje vaeg sadraja.) 6. Budi korisnikov izvor, ak i kad nema koristi od toga (Budite korisnikov izvor, stvorite vrednost koja e mu koristiti da ostvari svoje ciljeve i namere. Budite prvi izvor vaim klijentima, makar i postavili link do vaih konkurenata. Korisnici e linkovati do vaeg sajta drutvenih medija i na taj nain e poveati relevantnost u rezultatima pretrage). 7. Nagradite korisne i vredne korisnike (esto su korisni i vredni korisnici kreatori vaeg sadraja na strani, profilu drutvenih medija. Takve korisnike ohrabriti objavljivanjem na glavnoj ili poetnoj strani ili razviti sistem ocenjivanja.) 8. Uestvujte u konverzaciji (Prikljuite se konverzaciji. Nemojmo zaboraviti da su drutveni mediji dvosmerna ulica. Komuniciranjem sa zajednicom vi kreirate vrednost i time promoviete svoje poslovanje. Komunikacija pomoe da se vaa poruka proiri dalje i bre.) 60 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ 9. Saznati kako targetirati javnost (Ako ne znate koja je vaa ciljna grupa, u nevolji ste. Naravno svi bi voleli da svako koristi nae proizvode ali treba biti realan. Uvek postoji izvesna grupa koju moete pridobiti, kao i ona koju ne moete.) 10. Kreirajte sadraj (Postoji izvesna koliina sadraja koji biste eleli da rairite putem relevantnih servisa drutvenih medija. Nije bitno u kojoj ste vrsti industrije, ni koliko vai proizvodi bili nezanimljivi, ali kreiranje sadraja za korisnike vam moe dosta pomoi da to unapredite. Kreiranjem dodataka, uiniti ljude da budu nasmejani ili napisati e-knjigu moe imati efekta. Saznajte koji tip sadraja vam moe biti od koristi i kreirajte ga.) 11. Budite stvarni (Zajednica ne veruje i ne nagradjuje laove.) 12. Nemojte zaboraviti svoje korene, budite skromni (Ponekad vrlo lako moete postati blogerska zvezda ili poznati u svojoj industriji. Ipak nemojte zaboraviti ljude koji su vam pomogli na tom putu i potujte pomo svih ukljuenih.) 13. Nemojte se plaiti da isprobate nove stvari, odravajte sveinu (Drutveni mediji su konstantno promenjivi i menjaju se iz minuta u minut. Koristite nove alate, proizvode i izazove u svojoj oblasti.) 14. Razvijte SMO strategiju (Definiite zadatke i postavite svoje ciljeve. Budite uvereni da za ostvarenje eljenih ciljeva morate primenjivati ove taktike. Reputacija, prodaja, uticaj, kredibilitet, dobroinstvo, broj pregledanih stranica...) 15. Izaberite pravu SMO taktiku (Mudro izaberite odgovarajuu SMO taktiku. Budite konzistentni pri izboru akcija za ostvarivanje eljenog ishoda.)
20. PERSONALNI BRENDING

Brendiranje linosti je proces u kome elimo da nas kao linost izdvojimo od ostalih i pozicioniramo se u javnosti svojim prepoznatljivim karakteristikama i osobinama. Personalni brending se esto poistoveuje sa linom promocijom. Svi mi elimo da naa linost bude brend u odredjenoj oblasti ili sferi. U svakoj osobi je izraen ego i ele da budu prvi i prepoznatljivi u manjoj ili veoj meri. Gotovo da ne postoji korisnik Interneta koji na pretraivau nije ukucao svoje ime i prezime da 61 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ vidi kakvi su rezultati. Ako vase ime nije prvi rezultat ili medju prvim rezultatima, morate da poradite na tome. Pravi brend cete postati kada se za vae ime pojavi nekoliko stotina ili hiljada rezultata i veza. Ali treba biti realan. Ovaj proces se ne deava preko noi, nijedan poznati svetski brend nije nastao preko noi ve je za to potrebno vreme. Na samom poetku morate sebi postaviti ciljeve, za koju oblast, koju geografsku lokaciju i sl. se elite izdvojiti. Na svetu ima vie od 6 milijardi ljudi velika je konkurencija pozicionirati se. Za poetak morate pruiti zajednici vrednost, da biste oekivali panju za uzvrat. Morate kreirati vrednost za korisnike, preko kojih ete dokazati svoje kompetentnosti. Morate uestvovati u diskusijama, deliti savete i pomo da bih vas ljudi prishvatili i cenili. Da bi to vei broj ljudi uo i saznao za vas, morate ostavljati to vie tragova mrvica po webu. Poeljno je ako ve to nemate kreirati line profile na popularnim drutvenim mreama. Nikako ne treba stvarati neprijatelje i deliti javnost. Podrazumeva se da nikog ne treba diskriminsati i omalovaavati jer to nije nimalo dobro za reputaciju. Kreiranje kvalitetnog sadraja je najbolji put kreiranja i odravanja ugleda medju korisnicima. Kreirati svoj personalni blog i aurirati ga periodino sa sadrajem koji e zanimati javnost. Komentarisati na ostalim blogovima iz sline brane, na taj nain ostvarujete povratne veze. Jo jedna dobra stvar za kojom moete postati brend je lansiranje e-knjige koju ete besplatno podeliti korisnicima, koji e je dalje deliti, i tkao e veliki broj ljudi saznati za vas. Veoma je bitno da e-knjiga bude besplatna i jednostavna za preuzimanje, jer neto to je besplatno je veoma popularno medju korisnicima.
Video blog je takodje jedan od dobrih naina promocije linosti, jer prenosi vrednost putem slike i zvuka. Geri Vajnerek i Dzejmi Oliver su putem video bloga i drutvenih medija lepi primeri gradjenja brenda linosti. Ovaj koncept brendiranja linosti moe koristiti i ljudima koji su u potrazi za poslom. Drutveni mediji i njihova primena olakavaju pronalaenje odgovarajueg i eljenog posla u struci. Preko drutvenih mrea moemo upoznati razne uticajne ljude i ostvariti dobre kontakte. Na drutvenim mreama 62 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ ljudi se zbliavaju i otkrivaju se kompetencije. Poslodavci e pre zaposliti nekoga ko ima izgradjeno ime i aktivnost i ugled na drutvenim medijima nego nekog anonimnog. Potrebno je kombinovati vie drutvenih medija da bi dopreli do ciljane javnosti i ostavili to bolji utisak. Twitter, Facebook i LinkedIn su neke od osnovnih mrea na kojima trebate biti prisutni radi poboljanja linog brenda. Razvojem informacionih tehnologija i usavravanjem drutvenih medija javljaju se potrebe za novim profesionalnim profilima. Social Media Manager i Social Media Planer su nova zanimanja koja su nastala usled napretka drutvenih medija i kompanijskog uea u njima. Pojaano je prisustvo kompanija i manjih firmi na drutvenim medijima, a nedostaje kvalitetan kadar za administraciju takvih profila. Vrlo brzo e se pojaati potreba za ovakvim profilima i svaka ozbiljnija firma koja vodi rauna o svom ugledu i online prisustvu e imate takve osobe koje e im voditi profile, aurirati blogove, vriti komentarisanje i obavljati komunikaciju.
21. BUDUNOST DRUTVENIH MEDIJA

Drutveni mediji se menjaju iz dana u dan, popravljaju se nedostaci i poveava se medjusobna interakcija medju korisnicima. Ubacivanjem novih dodataka i opcija radi se na poveanju i aktiviranju zajednice. Skoro svaki sajt drutvenih medija sadri opcije za deljenje, ocenjivanje i lajk. to znai ako nam se svidi neki video na You Tube to e videti i nai prijatelji na Facebook-u i Twitter-u. to se tie pojavljivanja novih drutvenih mrea i medija ne verujem da e biti nekih novina. Radie se na poboljanju postojeih, koji su ve u vlasnitvu krupnih igraa. Neka skorija budunost treba da se ogleda u geo-targeting-u koji je tek u inicijalnoj fazi, ali je dosta atraktivan i popularan. Funkcionie tako to ga satelit registruje da je na nekoj lokaciji koja je obeleena na mapi servisa i tu informaciju automatski objavljuje ostalim korisnicima/prijateljima. Primeri ovakvih servisa su Gowalla i 4Square. Ovakav koncept e biti itekako atraktivan sa marketinke take gledita. Razvoj mobilnog interneta znatno e unaprediti Internet marketing i prisustvo na drutvenim medijima. Ljudi e biti informisaniji i postae zavisnici od informacija i medija. Real-time novinarstvo je dokaz tome da za neku vest saznajemo odmah i da se vest moe vrlo brzo proiriti. Prognozira se da e se mobilni Internet poveati do 2015. godine. Sve je vea ponuda novih modela mobilnih telefona koji su predvidjeni za Internet. Sve je vie Internet mobilnih aplikacija u ponudi. Stvorie se okolnosti za nastanak Web 3.0 okruenja usavravanjem semantikog weba. Znatno e se unaprediti e-poslovanje i veina poslova e se obavljati na webu ili u elekronskoj formi. Komplikovana administracija i papirologija dobie elektronski oblik i smanjiti trokove i gubitak vremena. Internet marketing i oglaavanje e preuzeti primat u odnosu na offline marketing. Predvidja se izumiranje tampanih 63 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ medija i uvodjenje naplate sadraja. Stvorie se potrebe za novim kadrovima zaposlenih specijalizovanih za ovu oblast. Svaka kompanija koja bi htela da ima prisustvo ili posluje preko Interneta trebala bi da razmilja u pravcu zapoljavanja ovakvih kadrova. Da ovo polako postaje realnost dokaz je da se polako pojavljuju oglasi za posao ovakvog tipa. Social Media Manager ili Digital Account Director su neki od modernih profila za kojim e uskoro biti velika potranja. Prednost za obavljanje ovakvih poslova su poznavanje funcionisanja i veliko iskustvo na drutvenim medijima. Broj prijatelja i pratilaca, kao i kredibilitet i reputacija na Internetu. Danas je u ponudi malo ustava koje nude adekvatno obrazovanje za ovu oblast ali tendencije kau da e se to promeniti.
22. ZAKLJUAK
Iz svega navedenog zakljuujem da drutveni mediji rapidno menjaju klasine koncepte marketinga, pa i samog ivota. Otvaraju se nove mogunosti, anse i prednosti. Treba samo prepoznati sebe u celoj toj priii iskoristiti ih na pravi nain. Odluite i izaberite koji mediji ili servisi e najvie koristiti vaoj delatnosti i ne zaboravite da prvo morate pruiti i biti prihvaeni od zajednice, da bi ste imali koristi. Kreirajte naloge i ponite da eksperimentiete. Za sam poetak preporuujem ako jo niste dovoljno iskusni samo posmatrate i pratite druge ljude i vidite kako oni koriste ove servise. Tek kad steknete odreeno iskustvo prikljuite se i vi interakciji. Novi mediji uglavnom funkcioniu na principu preporuke. Jednostavna upotreba drutvenih medija ih ini iroko primenjivim i pristupanim, dok za profesionalno korienje zahtevaju dosta znanja i stalnu edukaciju. Otkrijte zato su svi veliki svetski igrai tj.kompanije uveliko prisutni na drutvenim medijima. Navedeni primeri i dokazi razuverili su i najvee skeptike po pitanju novih medija u poslovanju. Skeptici postoje i u naim velikim, tromim organizacijama, koje se protive novom nainu interakcije i ije je poslovanje zasnovano uglavnom na tradicionalnim principima. Postoje mnoge nedoumice tipa Pa dobro to prolazi u razvijenom svetu, ali kod nas slabo? Naa Internet scena se uveava i razvija svakim danom i nema sumnje da e novi mediji uveliko zaiveti kod nas-to je neminovnost. Jo jedna od nedoumica je ta kada je pravi trenutak da se prikljuimo novim medijima? Odgovor je ODMAH ili SADA. Nikada nije kasno da postanete deo zajednice zato to veoma brzo moete napredovati i pridobiti ugled i poverenje. Svi se slaemo da direktna komunikacija klijenta i brenda izaziva emociju i poverenje. to bi se reklo, ostatak vremena emo provesti u budunosti, pa prema tome prikljuimo se budunosti. Najbolji nain za to je da stvorite, kreirate budunost a ne da je ekate. Javnost voli iskrenost, transparentnost, kvalitet, podrku i interakciju, pa prema tome pruimo im to. Na jednostavan, zabavan i besplatan nain moete se promovisati, komunicirati i vriti konverziju. Ove prednosti su vam dostupne i tu
64 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ su vam na dohvat ruke. Budite spremni za sadanjost da biste kreirali budunost.
O AUTORU
Ja sam Bojan i nadam se da e vam ova knjiga ili prirunik pomoi u razumevanju, shvatanju i primeni drutvenih medija u vaem ivotu i poslovanju. Pisanjem ove knjige sam hteo da objedinim svoja zapaanja, znanje i iskustvo na drutvenim medijima. Moja primarna struka su finansije i raunovodstvo, ali polaskom na specijalistike studije moja interesovanja su se okrenula u smeru marketinga, drutvenih medija, web 2.0, blogova i ePR. Aktivan sam korisnik drutvenih mrea Twitter i Facebook i vlasnik personalnog bloga na Wordpressu. Aktivno pratim aktuelna deavanja iz oblasti vezanih za Internet i drutvene medije. to se tie obrazovanja zavrio sam srednju ekonomsku kolu, Visoku poslovnu kolu u trajanju od tri godine i trenutno zavravam postdiplomske specijalistike studije iz oblasti elektronskog poslovanja. Nakon zavretka studija nameravam da se bavim nekim od poslova vezanih za struku i nadam se da e biti eventualnih ponuda. Vreme drutvenih medija negde tek dolazi, dok je negde uveliko prisutno. Drago mi je da veina ljudi shvata i razume znaaj i korist od novih medija i oekujem dosta novih profila kadrova za ovu oblast. U offline ivotu bavim se raznim sportstim aktivnostima odbojkom, malim fudbalom, rekreiram se u teretani, volim plivanje i oboavam pse.
65 ________________________________________________________________________

Moji online profili:
@pajicbojan
www.facebook.com/pajicb.ns
http://bojanpajicns.wordpress.com/
pajicb_ns@yahoo.com
23. LITERATURA
[1] Wikipedia, Web 2.0, http://en.wikipedia.org/wiki/Web_2.0, april 2010. [2] Republiki Zavod za statistiku, Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji 2009, pristup maj 2010. [3] idfive.com, Digital Media, http://www.idfive.com/capabilities/digital-media/ april 2010. [4] Wikipedia, Social Network, http://en.wikipedia.org/wiki/Social_network, april 2010. [5] Dragan Varagi, Lina komunikacija maj 2010. [6] Facebook statistika, http://www.facebook.com/press/info.php?statistics, maj 2010 66 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ [7] Wikipedia, Facebook, http://en.wikipedia.org/wiki/Facebook, maj 2010 [8] Istok Pavlovi, http://www.istokpavlovic.com/blog/sta-napraviti-grupu-ili-fanpejdz-na-fejsbuku/ april 2010. [9] Wikipedia, Rast twttter-a, http://sr.wikipedia.org/sr-el/ maj 2010. [10] Less is more, http://www.phrases.org.uk/meanings/226400.html maj 2010 [11] Veliki brendovi na twitter-u, http://www.searchenginejournal.com/16examples-of-huge-brands-using-twitter-for-business/7792/ maj 2010. [12] Antony Mayfield, What is Social Media iCrossing, april 2010 [13] Dragan Varagi, Blog osnove maj 2010 [14] Pea Puelja, Blog sessions, april 2010 [15] Wtf jeans, http://wtfjeans.com/ april 2010 [16] Paji Bojan, http://bojanpajicns.wordpress.com/2010/03/06/wtf-jeans-/, april 2010 [17] Web agencija, http://webagencija.com/, maj 2010 [18] Chris Brogan, Social Media Strategy, www.chrisbrogan.com/starting-asocial-media-strategy/ maj 2010 [19] Kampanja drutvenih medija, http://guerrilla-viralmarketing.suite101.com/article.cfm/how_to_start_a_social_media_campaign, maj 2010 [20] Primer Vision Quests Soups, http://ourfounder.typepad.com/leblog/2008/01/what-is-a-socia.html, april 2010 [21] Wikepedia, Viral marketing, http://en.wikipedia.org/wiki/Viral_marketing, april 2010 [22] David Meerman Scott, The new rules of Viral Marketing, april 2010 [23] Ratko Boovi, blog, okoladni PR, http://www.ratko.biz/cokoladni-pr/, april 2010 [24] Toyotin primer, http://www.net.hr/tehnoklik/page/2010/03/11/0177006.html, april 2010
67 ________________________________________________________________________
Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________ [25] Zoran Tomi, blog, 15 Naela kriznog komuniciranja, april 2010 http://www.zorantomic.net april [26] Nacional Newspapper Association, maj 2010 http://www.nnaweb.org/?/nnaweb/nnanews02/364/ [27] Mashable, http://mashable.com/2009/10/27/social-media-roi/, maj 2010 [28] Brian Solis, http://www.briansolis.com/2010/02/roi-how-to-measure-returnon-investment-in-social-media/, maj 2010 [29] Alat za merenje ROI, http://www.frogloop.com/social-networks-calculator, april 2010 [30] Imarketing, SMO, http://imarketing.hr/seo-marketing-optimizacija-zatrazilice.html, april 2010 [31] Kolegijum, HEO, http://blog.kolegijum.com/2010/04/heo-tehnike-na-etrgovini/, maj 2010
68 ________________________________________________________________________

Društveni Mediji Kao Marketinški Alat

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Društveni Mediji Kao Marketinški Alat

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DRUTVENI MEDIJI KAO MARKETINKI ALAT

BOJAN PAJI NOVI SAD 2010

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

3. ISTORIJAT DRUTVENIH MEDIJA

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

4. ANALIZA DRUTVENIH MREA

5. KARAKTERISTIKE DRUTVENIH MEDIJA

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

KARAKTERISTIKE DRUTVENIH MEDIJA: 5.1 Participacija:

5.3 Fokus na zajednicama:

5.4 Korisnike mogunosti:

5.6 Globalna povezanost:

6. VRSTE DRUTVENIH MEDIJA

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

6.1. DRUTVENE MREE

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

6.2 SAJTOVI ZA DELJENJE SADRAJA

6.3 SAJTOVI ZA DELJENJE VIDEO SADRAJA

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

6.4. SOCIAL BOOKMARKING

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

6.5.1 VRSTE BLOGOVA

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

6.6 PROMOCIJA PUTEM FORUMA

7. PRIMERI DRUTVENIH MEDIJA (CASE STUDY)

7.2 PRIMER STUDIJE SLUAJA (WEB AGENCIJA)

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

8. STRATEGIJA DRUTVENIH MEDIJA

8.1 STRATEGIJA RAZVOJA

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

9. PLAN DRUTVENIH MEDIJA

Plan drutvenih medija

-Postaviti ciljeve poslovanja -Kako moete poveati snagu brenda online?

-Klijenti -Zaposleni -Radnici -Penzioneri -Investitori -Zajednica -Vlada -NVO

14. KAMPANJA DRUTVENIH MEDIJA

15. VIRALNI MARKETING

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

14. BRENDING 2.0

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

15. KOMUNIKACIJA I REPUTACIJA PUTEM NOVIH MEDIJA

16. POLITIKA I DRUTVENI MEDIJI

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

17. NOVI vs KLASINI MEDIJI

18. ISPLATIVOST DRUTVENIH MEDIJA (ROI-POVRAT NA INVESTICIJE)

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

19. OPTIMIZACIJA DRUTVENIH MEDIJA

20. PERSONALNI BRENDING

21. BUDUNOST DRUTVENIH MEDIJA

Paji Bojan Drutveni mediji kao marketinki alat http://bojanpajicns.wordpress.com/ ________________________________________________________________________

You might also like