PETROGRAFSKE KARAKTERISTIKE

REGIONALNO METAMORFNIH
STENA
Prof. Dr. Nada Vaskovi
id19211140 pdfMachine by Broadgun Software - a great PDF writer! - a great PDF creator! - http://www.pdfmachine.com http://www.broadgun.com
GLAVNI TIPOVI METAMORFIZMA
Kontaktni
Oko intruzije
plitak: 0-6 Km
Nizak pritisak
Lokalnog karaktera
Regionalni
Velike regione
5-20 Km, ponekad i
vie od 30 km
Nizak do visok
pritisak
Praen deformacijama
ta se deava u toku metamorfizma
Minerali Reaguju i formiraju
nove minerale
2SiO
2
+ CaMg(CO
3
)
2
=
CaMgSi
2
O
6
+ 2CO
2
Quartz + Dolomite = Pyroxene
Minerali menjaju oblik
Al
2
SiO
5
Al
2
SiO
5
Andaluzit Disten
Novi meterijali se dodaju
(Metasomatisam)
CaMg(SiO
2
)
2
+ 2CO
2

CaMg(CO
3
)
2
+ 2SiO
2
Piroksen + CO
2

Dolomite + Quartz
Mineralne komponente
u rastvroma rudna
tela
Rekristalizacija
esto moe da se sauva orginalna slijevitost
Ponekad mogu da se uoe i deformisani fosili
Pri viskom stepenu metamorfizma gube se svi
tragovi primarnih karakteristika protolita
Stepen Metamorfizma
Stepen do koga stena
menja sastav
Klasifikacija metamorfnih stijena
Metamorfne stene su klasifikovane prema
strukturi, teksturi i sastavu
Nazivi su jednostavni i fleksibilni (za
razliku od magmatske klasifikacije)
Mogu da sadre prefikse da bi se naglasio
odreeni teksturni, strukturni ili mineralni
aspekt
Naziv stene mora da sadri informaciju o steni
moe da obuhvatiti: protolit, strukturu/teksturu stene i
mineralnu zajednicu, vrstu metamorfizma.
zavisi od toga ta elimo da naglasimo: metamorfni
stepen i mineralnu zajednica ili/i poreklo stene
(metabazalt).
Gdje je u prefiksu stene navedeno vie minerala,
podrazumeva se da se
minerali reaju prema njihovoj zastupljenosti npr. Grt-
Cpx-Pl-Amp kriljac (Grt < Cpx < Pl < Amp).
KLASIFIKACIJA
REGIONALNO METAMORFNIH STENA
prema
TEKSTURNIM KARAKTERISTIKAMA
KRISTALASTI KRILJCI
MASIVNE
METAMORFNE STENE
Argiloisti
Filiti
kriljci
Mikaisti
Gnajsevi
Mermeri
Kvarciti
Amfiboliti
Granuliti
Ekologiti
Vrlo sitnozrna stena nastala u toku niskog stepena
metamorfizma glinovitih sedimenata, zemljastog izgleda
Tekstura: kriljava usled prisustva orijentisanih filosilikata
hidroliskuna
Boja: tamnosiva do crna ili mrkosiva do mrkosmea
na sveem prelomu bez sjaja
Struktura: blastopelitska - Veliina zrna < 0.01-0.005 mm
Mineralni sastav: minerali glina, sericit, kvarc, hlorit
Upotreba: ako su dovoljno vrsti i ploasti koriste se
pokrivanje krovova krovni kriljcii poploavanje, kao
izolacioni materijal izrada metroa, podzemnih prostorija
Argiliisti sa do 10% organske materije nazivaju se
ULJNI KRILJCI potencijal kao energetska sirovina
Rasporostranjenje: Paleozoik zapadne Srbije
ARGILOIST
Argiloist
Filit
Gnajs
Glinac
kriljac
glinac argiloist
glinac
argiloist
Argiloist
Argiloist
K
a
m
e
n
o
l
o
m

a
r
g
i
l
o

i
s
t
a
Argiloisti
FILIT
- Vrlo finozrne stene svilastog sjaja
- nastaju metamorfizmom glinovitih sedimenata u Niskim P-T
uslovima
- Tekstura: kriljava, ubrana plisirana
- Struktura: lepidoblastina
- Mineralni sastav: sericit, kvarc, hlorit
- Cepaju se lako po ravnima kriljavosti u ravne glatke ploe
- Upotreba: ako su dovoljno vrsti i ploasti koriste se
pokrivanje krovova krovni kriljcii poploavanje, kao
izolacioni materijal
- Rasporostranjenje: Paleozoik zapadne Srbije cioni materijal
izrada metroa, podzemnih prostorija
Filit
Argiloist
Filiti -
kamenolom
KROVNI KRILJCI = FILITI
GRUPA KRILJACA
srednjo- do krupnozrne stene, srednjeg do visokog
kristaliniteta i stepena metamorfizma
Tekstura: izrazito kriljava, po njoj su i dobili ime
Struktura: lepidoblastina, porfiroblastina
Naziv dobijaju ili prema vodeem mineralu ili mineralima
koji dominiraju
Aktinolit/tremolit, kvarc,
epidot, plagioklas (albit),
Fe-Ti oksidi
Nemato-
blastina
Amfibolski kriljci
Boja: zelena, tamnozelena
Nemato-
blastina
Lepido-
blastina,
porfiro-
blastina
struktura Protolit Mineralni sastav VRSTA
Peridotit
serpentinit
Talk, hlorit, serpentin,
kalcit, magnetit, hromit
Talkni kriljci - talkisti
Boja: bela, zelenkastobela,
masnog opipa
Hlorit + Muskovit +
Kvarc albit granat
biotit, Fe-Ti oksidi
Hlorit-muskovitski kriljci
Boja: zelena, sivozelena,
sedefast sjaj
Stene bazinog
sastava: bazalti
spiliti, tufovi,
tufiti laporoviti i
glinoviti
sedimenti
Hlorit + Kvarc albit
epidot amfibol, Fe-Ti
oksidi
Hloritski kriljci
Boja: zelena
KLASIFIKACIJA KRILJACA
P- 3-5 kb T >250-400
o
C
Filit
kriljac
Hloritski kriljac
Struktura: lepidoblastina
Tektura: kriljava
Granat-hloritski kriljac
Lepidoblastina i porfiroblastina struktura
Muskovit hloritski
kriljac
Struktura: lepidoblastina
Sedefast sjaj
Tektura: kriljava, plisirana
MIKAIST
Srednjo- do krupnozrne stene, srednjeg do visokog
kristaliniteta i stepena metamorfizma
Sjaj: sedefast
Struktura: lepidoblastina ili/i porfiroblastina
Tekstura: kriljava, ubrana
Glavni minerali: Liskuni (muskovit biotit hlorit) + kvarc
Sadre i tipine metamorfne indeks minerale: granat
(almandin), disten, staurolit, silimanit; metalini minerali
PARA-poreklo: metamorfizmom pelitskih-glinovitih
sedimenata
Povlaenjem liskuna prelaze u kriljce i dobijaju naziv
prema vodeim mineralima: kvarc distenski kriljac,
staurolit-distenski kriljac, granatski kriljac itd.
Srpskomakedonski kristalasti masiv, Rodopski masiv
P- 4-8 kb T > 400-650
o
C
Mikaist
tekstura: ubrana
Struktura: lepidoblastina
Sastav: muskovit, biotit,
kvarc
Mikaist
Granatski Mikaist
Granatski Mikaist Struktura ???
Granatski Mikaist
Struktura ???
Staurolitski mikaist
Struktura ???
Kvarc-distenski
kriljac
Struktura: granoblastina,
porfiroblastina
Tektura: kriljava
GRUPA GNAJSEVA
P- 4-8 kb T > 400-650
o
C
Srednjo-, krupno- grubozrne, srednjeg do visokog stepena
metamorfizma i specifinog sklopa
Tekstura: kriljava - ubrana, trakasta, okcasta
Struktura: granoblastina, lepidoblastina, porfiroblastina
Mineralni Sastav: kvarc, feldspati (ortoklas, mikroklin,
plagioklas), muskovit, biotit. Sporedni sastojci mogu biti
granati, staurolit, silimanit
Poreklo: ORTO metamorizmom granita i njemu srodnih
stena; PARA metamorfozom arkoznih peara
Rasprostranjenost: Srpsko-makedonski masiv, Istona
Srbija, Banat;
Stala, Bujanovac, Vranje, Lebane, Vrac
okcasti, trakasti, ubrani gnajsevi
Upotreba kao ukrasni kamen
OKCASTI GNAJS
Sastav: mikroklin, plagioklas,
kvarc, biotit, muskovit
granat
K-feldspat + kvarc
granat
Trakasti gnajsevi
Trakasti i ubrani
gnajsevi
Trakasti i ubrani gnajsevi
Trakasti i ubrani
gnajsevi
Trakasti i ubrani gnajsevi
Trakast i ubran
gnajs
Trakast, okcast i
ubran gnajs
MASIVNE METAMORFNE STENE
GRUPA AMFIBOLITA
Stene srednjeg do visokog stepena kristaliniteta i
metamorfizma
Poreklo: ORTO bazine magmatske stene i tufovi;
PARA laporovite stene
Boja: zelena, tamnozelena do crnozelena
Tekstura: homogena, moe biti i kriljava
Struktura: nematoblastina ili/ porfiroblastina
Mineralni sastav: amfiboli (hornblenda), plagioklasi,
kvarc, granat, epidot, Fe-Ti oksidi
Rasprostranjenje: Srpsko-makedonska masa
Upotreba: kao gradevinski kamen
P- 5-8 kb T > 450-650
o
C
BAZALT
ZELENA
STENA
AMFIBOLIT
EKLOGITI
Stene bazinog karaktera, visokog kristaliniteta i
stepena metamorfizma, ORTO porekla, boje zelene
Struktura: granoblastina i porfiroblastina
Rasprostranjenost: retke pojave u Srpsko-
makedonskoj masi
Svei uzorci imaju veoma upadljiv izgled, s crvenim do
rozim granatom (almandin - pirop) u zelenoj osnovi koja je
graena od Na-piroksena omfacita
Akcesorni minerali ukljuuju disten, rutil, kvarc,
lavsonit, amfibole, cojsit, korund, vrlo retko
dijamant
Eklogiti nastaju pri visokim pritiscima (>10 kbar) u irokom
rasponu temperatura. Po postanku moemo razlikovati tri
razliita tipa eklogita
A-tip: stabilni u gornjem omotau pri temperaturama veim od 1000
C i pritiscima veim od 20 kbar. Nalazimo ih kao ksenolite u
alkalnim bazaltima i uz peridotite. Granoblastini su, homogene
teksture
B-tip: stabilni pri temperaturama 600C - 800C, pritisci 12 kbar -
20 kbar . Nalazimo ih kao soiva, lire, zajedno s amfibolitima u
kristalastim terenima, a mogu biti i kriljave teksture. Smatra se da
nastaju iz razliitih protolita za vreme kontinentalne kolizije.
Pokazuju retrogradne reakcije i prelaze u amfibolite.
C-tip: stabilni pri temperaturama 400C - 550 C i pritiscima 12 kbar
- 20 kbar. Imaju kriljavu teksturu, a mogu, pored minerala kritine
parageneze, sadrati jo kvarc, disten, epidot ili cojsit. Smatra se da
nastaju u zonama subdukcije
Peridotit
Eklogit
EKLOGITI
GRANULITI
Stene veoma visokog stepena metamorfizma
Boja: siva, zelena, tamnozelena
Tekstura: masivna
Struktura: granoblastina, sitnozrna
Prema vrsti protolita od koga su nastali dele se na
Bele nastale od granitskih stena ili gnajseva i sadre:
ortoklas, kvarc, plagioklas i akcesorne: granat, rutil,
disten, silimanit i dr.
Crne nastali od gabroidnih stena ili laporovitih
sedimenata, a sadre: bazini plagioklas, ortopiroksen
i granat. Akcesorni su: klinopiroksen, kvarc, magnetit
i dr.
P- >10 kb T > 700
o
C
GRANULIT
GRUPA MERMERA
- Stene masivne teksture i saharoidnog izgleda koje
nastaju metamorfozom krenjaka i dolomita
- Prema mineralnom sastavu razlikuju se krenjaki i
dolomitski mermeri, pri emu su prvi znatno
rasprostranjeniji
- Struktura: granoblastina, sitnozrna do grubozrna
- Mineralni sastav: kalcit ili dolomit
- ako sadre muskovit nazivaju se cipolini
- Boja: zavisi od istoe primarnog materijala. isti
mermeri su bele boje i saharoidni. Mogu biti i zelenkasti,
plavkasti, crvenkasti, ukasti, sivi ili potpuno crni
Upotreba:
- gradjevinski - arhitektonski kamen, za izradu
skulptura
Nalazita:
- beli mermer :Venac Arandelovac
- beli, sivi, breasti - Studenica
- Dolomitski mermeri: Batoina-Lapovo, kod
Polumira-Kopaonik
KRENJAK
MERMER
MERMER
MERMER
KRENJAK
MERMER - KAMENOLOM
MERMER
KVARCITI
Stene sa vie od 80 % kvarca, vrlo tvrde
PARA-porekla: nastaju metamorfozom kvarcnih
peara i ronaca u razliitim P-T uslovima
Struktura: granoblastina, blastopsamitska
Tekstura: masivna, ali postoje i kriljavi tipovi
Monomineralne stene: kvarc
Nekad mogu da sadre male koliine liskuna ili
metamorfnih indeks minerala: hloritoid, disten,
silimanit
Upotreba: vatrostalna industrija, hemijska industrija
KVARCNI
PEAR
KVARCIT
KVARCNI
PEAR
KVARCIT
KVARCIT
KVARCITI
MIGMATITI
- Nastaju u uslovima visokih temperatura i pritiska i
parcijalnog stapanja primarnih stena prouzrokovanih
orogenim pokretima
- Stepen parcijalnog stapanja zavisi od vremena trajanja,
jaine procesa (P-T) i sastava stena
- Kiselije stene e poeti da se stapaju na mnogo niim
T od bazinih, jer sadre nieT minerale: kvarc, K-
feldspat, plagioklas kiselijeg sastava (albit-oligoklas-
andezin)
- sa poetkom stapanja formiraju se intergranularni
rastopi na granicama zrna koji predstavljaju mobilnu
komponentu
- ti novostvoreni rastopi mogu ovrsnuti na mestu ili
mogu, pod uticajem pritiska, biti istisnuti u neke druge
oslabljene zone u steni u vidu gnezda okca, traka ili
mlazeva i tu iskristalisati
- na ovaj nain vri se razdvajanje stopljenog kiselijeg
materijala (kvarc, feldspati) od vrstog ostatka stena
bogatijeg mafinim-bojenim mineralima
- Nastaju sledee teksture: okcasta, trakasta ili
mlazevita kada je nepravilna naziva se
NEBULITSKA
Struktura: granoblastina sa elementima lepidoblastine ili
nematoblastine ili/i porfiroblastine
SASTAV: dve faze
mobilna
imobilna
Matian stenski
materijal
bojeni minerali
zavisno od sastava
protolita: biotit, amfibol,
muskovit i dr.
Granitski materijal
stvoren na mestu ili
ubrizgan
(kvarc+feldspat)