Ve} danas po~nite sa slede}im jednostavnim eksperimentom.

Pojedite tokom slede}e tri sedmice svako jutro jedan ili dva ploda
sve`eg, {to raznovrsnijeg vo}a.
Savremeni ~ovek u razvijenom svetu ~esto se hvali kako se hrani
bogatije i profinjenije od mnogih siroma{nih ljudi danas, i u pro{losti.
Me|utim, za ovu svoju prednost pla}a visoku cenu - u nepotrebnim
bolestima, invalidnosti i preranoj smrti.
U emu gresimo?
Mi danas jedemo previ{e - previ{e {e}era, previ{e masno}a, previ -
{e nepotrebnog holesterola i prevelike koli~ine soli. Unosimo preko -
mernu koli~inu kalorija i jedemo pre~esto.
Takvo je obilje doprinelo postavljanju temelja za mnoge bolesti: ko -
ro narne bolesti, mo`danog udara, visokog krvnog pritisaka, artritisa,
{e}erne bolesti odraslih, gojaznosti i mnogih vrsta raka. Ove su
bolesti krive za tri ~etvrtine smrtnih slu~ajeva u razvijenim zemljama.
One su povezane sa `ivotnim navikama, a posebno s na~inom ishra -
ne.
Ishrana kao uzrok boIesti? Tu svakako misIite na pesticide i
konzervanse!
To mo`da zvu~i neverovatno, ali pesticidi i konzervansi se ne nala -
ze na listi najgorih prestupnika! U nastavku izla`emo popis mnogo oz -
bilj nijih krivaca:
1. [E]ER. Nacionalni istra`iva~ki savet SAD-a izve{tava da mnogi
ljudi uzimaju do 20% dnevnog unosa kalorija iz prera|enih {e}era i
zasla|iva~a. Takvi {e}eri su prazne, gole kalorije, budu}i da su li{eni
vlakana i hranjivih materija. Zbog svoje velike kalori~nosti oni su vrlo
pogodni za podsticanje gojaznosti.
18 19
TBWSFNFOB
JTISBOB
Sedam pogre{nih navika
Mnogi medu nama nozem i viIjuskom kopaju
sopstveni grob.
2. RAFINISANE NAMIRNICE. Nekad se smatralo da su rafinisane
namirnice dobre jer su iz njih uklonjeni nepotrebni grubi sastojci.
Danas u~imo kako su vlakna i te kako dragocena i potrebna jer nas
~uvaju od nekih vrsta raka, stabilizuju {e}er i holesterol u krvi,
poma`u nam pri odr`avanju normalne telesne te`ine i smanjuju pojavu
smetnji u sistemu za varenje poput `u~nih kamenaca, hemoroida, di -
ver tikulitisa i zatvora.
3. SO. Ve}ina stanovnika zapadnih zemalja uzima 10 do 20 grama
(dve do ~etiri ~ajne ka{i~ice) soli dnevno. To je mnogo vi{e od stvarne
potrebe tela i ta koli~ina soli uveliko optere}uje organizam dopri-
nose}i razvoju visokog krvnog pritisaka, raznih sr~anih problema kao
i nekih bubre`nih bolesti.
4. MASNO]E. Ve}ina ljudi nije svesna da svakodnevno preko
masno}a unosi prose~no 37% kalorija. To je mnogo vi{e nego {to
organizam mo`e rutinski da preradi. Zbog toga dolazi do {tetnih pos -
le dica kao {to su za~epljenje krvnih `ila, impotencija, o{te}enje srca
i mozga. Ishrana zasi}ena masno}ama tako|e doprinosi prekomernoj
telesnoj te`ini, pojavi {e}erne bolesti tipa II i odre|enih vrsta raka.
5. BELAN^EVINE. Jelovnik bogat mesom i drugim proizvodima `ivo -
tinj skog porekla nudi vi{e belan~evina, masno}a i holesterola nego
{to ih organizam mo`e iskoristiti. Ljudi u zapadnim zemljama uzima-
ju dva do tri puta ve}u koli~inu belan~evina od preporu~enih vred-
nosti. Nau~nici danas znaju da je to {tetno i da bi smanjenje unosa
belan~evina kao i masno}a bitno pobolj{alo zdravlje i podstaklo
dugove~nost.
6. NAPITCI. Deca i odrasli ljudi retko piju vodu. Umesto toga,
svakog se dana popiju nebrojene litre gaziranih pi}a, piva, vina, crne
kafe, crnih ~ajeva i sokova. Budu}i da ve}ina ovih pi}a obiluje kalori-
jama (iz {e}era i alkohola), ona mogu nepovoljno delovati na nivo
{e}era u krvi i obezvrediti napore ulo`ene u kontroli telesne te`ine.
Kofein, fosfati i druge hemikalije iz razli~itih napitaka dodatna su
opasnost po zdravlje.
7. GRICKALICE. Prava, prirodna i zdrava hrana zamenjena je namir-
nicama ve{ta~kih ukusa koje nadra`uju i zadovoljavaju izopa~eni ukus.
Osobe svih uzrasta te`e za nezdravim grickalicama koje se nude u~e -
nicima, studentima, radnicima, a ponekad ~ak i bolesnicima. Tokom
radnog vremena, pauza za kafu, bombona ili ~okoladica uobi~ajena je
navika, a i kod ku}e se stalno ne{to gricka. Dobro i kvalitetno prip -
remljeni porodi~ni obroci danas su pravi izuzetak. Takvo jedenje izme -
|u obroka remeti varenje, preoptere}uje `eludac i ~esti je uzrok
oteknutosti i lo{eg varenja.
Postoji Ii uopste nesto sigurno za jeIo?
Naravno! Setite se vo}a; stotine razli~itih plodova zadivljuju}ih
boja, raznovrsnog sastava i obilja ukusa. Poslu`ite se povr}em, sala -
tama, krompirom. Uklju~ite u svoj jelovnik mahunarke - sve vrste ma -
hu narki, so~ivo, bob, soju - mno{tvo oblika, boja i ukusa. Ne zabo -
ravite na `itarice - osnovnu namirnicu pravilne ishrane i zlatni rudnik
ukusne i zdrave hrane.
Ishrana s raznolikim biljnim namirnicama pru`i}e organizmu svu
potrebnu masno}u, belan~evine, biljna vlakna, ugljene hidrate i druge
potrebne hranljive sastojke. Ona je, ekolo{ki gledaju}i, prikladna i naj -
pri hvatljivija, a ukoliko se dobro isplanira, mo`e smanjiti materijalne
tro{kove i izdatke za hranu ponekad i za polovinu.
Ali ono {to je najbolje jeste njeno svojstvo da usporava i ~esto
spre~ava pojavu ve}ine smrtonosnih bolesti savremenog sveta. Upo -
trebom namirnica biljnog porekla bogatih vlaknima mo`ete jesti ve}e
koli~ine hrane bez bojazni od talo`enja nepotrebnih kilograma i u`ivati
u dobrom zdravlju i vitalnosti.
Primena
Previ{e svega! Previ{e {e}era, rafinisane hrane, soli, masno}a,
belan~evina, napitaka i slatki{a! Smrtonosna me{avina! Kada bismo
samo unosili manje ovih namirnica, a ve}i naglasak stavili na prirod-
nu biljnu hranu, mogli bismo u`ivati u mnogo boljem zdravlju i snazi.
Ima Ii previse hrane na nasem tanjiru?
Volite li masno?
Savremeni ~ovek jede previ{e masno}a i to pla}a sr~anim napa -
dima, mo`danim udarima, gojazno{}u i drugim bolestima.
Pazite ~ime za~injete salatu
^etiri ka{i~ice parmezana, majoneza ili nekih za~inskih preliva
oboga}uju salatu ponekad i sa 500 dodatnih kalorija. One su u pot-
punosti suvi{ne i nepotrebne! Poku{ajte ove sedmice za~initi salatu
limunom ili me{avinom prema slede}em receptu:
Za~in za salatu
1/4 {olje vode, 1/4 ka{i~ice za~inskih trava po ukusu (ma`uran,
origano, bosiljak), 1/4 ka{i~ice belog luka u prahu, 1/4 {olje limuno-
va soka, 1/4 ka{i~ice crnog luka u prahu, 1/4 ka{i~ice soli (po `elji)
1 ka{i~ica samlevenih suncokretovih semenki (po `elji).
20 21
Ono sto ne znate o ishrani moze vam naskoditi.
Pome{ajte sve sastojke i dobro protresite. Pustite da se slegnu.
[to vi{e odstoje, to bolje.
TEST
Na crtice upi{ite slovo koje se nalazi ispred odgovaraju}eg opisa.
[e}er ___ Sol ___ Grickalice ___ Belan~evine ___
Masno}e ___ Napitci ___ Rafinisana hrana ___
A. Konzumiramo ih umesto vode. Ve}ina njih prepuna je kalorija i
hemikalija.
B. Iz ovih namirnica su uklonjena vlakna koja nas {tite od nekih
vrsta raka, stabilizuju {e}er i holesterol u krvi i poma`u u kontroli
te`ine.
C. Neke je osobe unose i do 20 puta vi{e nego {to je potrebno.
Doprinosi visokom krvnom pritisaku, bolestima srca i bubrega.
D. Mnogi preko njih unose blizu 40% dnevnih kalorija. One
za~epljuju krvne `ile i doprinose razvoju prekomerne telesne te`ine i
dijabetesa odraslih (tip II).
E. lako su ~esto izvor ~ak do 20% dnevnog unosa kalorija, u
su{tini ne sadr`e nikakve vredne hranjive materije.
F. Unosimo ih u dva do tri puta ve}oj koli~ini od preporu~ene.
Nau~nici danas priznaju da u prevelikoj koli~ini mogu biti {tetne.
G. ^esta su zamena za pravu, prirodnu hranu. Male su hranljive
vrednosti, skupe su i mogu poremetiti varenje.
Novija istra`ivanja ne donose dobre vesti. Sr~ane bolesti zapo -
~inju jo{ u detinjstvu, izve{tava ameri~ki Nacionalni institut za zdrav -
lje. Nedavno ispitivanje izvr{eno na 360 nasumice izabrane dece od
7 do 12 godina pokazalo je da 98% njih ve} ima tri ili vi{e rizi~nih
uzro~nika za obolevanje od tih bolesti!
AIi mi staIno sIusamo o tome kako Ijudi postaju sve zdraviji!
Individualno gledaju}i, to je ponekad i ta~no. Naime, ima pojedi-
naca koji se bave ve`banjem, gube na te`ini i prestaju da pu{e, ali
su to uglavnom odrasle osobe.
Kod dece se susre}emo s druga~ijim ~injenicama. Od ranih
1960-ih godina op{te zdravlje adolescenata se pogor{ava, ka`e Ame -
ri~ka pedijatrijska akademija. Dana{nja su deca mlitava. Nemaju od -
go varaju}i kardiovaskularni tonus. Ona nisu u dobroj telesnoj kondici-
ji.
Previse gIedanja teIevizije?
Ta navika nesumnjivo ostavlja duboke tragove. Sedenje pred tele-
vizorom oduzima vreme za telesne aktivnosti poput vo`nje biciklom,
klizanja, ko{arke ili penjanja uz stepenice, koje su preko potrebne za
zdrav rast i razvoj organizma i pravilno sagorevanje unesenih kalorija.
Na taj se na~in stvaraju idealni uslovi za nakupljanje prekomerne te -
les ne te`ine, koja je sama po sebi rizi~ni faktor za povi{enje holes-
terola u krvi i razvoj sr~anih bolesti.
Profesori fiziologije ve`banja upozoravaju da }e dete koje se danas
zavalilo na kau~, sutra biti kandidat za gojaznu osobu.
Zar asovi fizike kuIture u skoIi ne pomazu?
Naj~e{}e je sat-dva fizi~ke kulture sedmi~no prekratko vreme za
stvaranje zdrave navike i spre~avanje spomenutih negativnih posledi-
ca telesne neaktivnosti.
22 23
EFDB!J[MPAFOB
SJ[JLV
Kako podizati zdravu decu?