I predavanje

1. Pojava novca
Novac je jo od prvog oblika svog postojanja imao odreenu ulogu u privrednom ivotu. On nije oduvek postojao ve se sa razvojem proizvodnih snaga drutva pojavljuje pa se slobodno moe rei da je novac drutvena pojava veoma starog porekla ali i kulturna pojava nastala iz odreenih ovekovih potreba kao to na primer nastaju umetnika dela kojim ovek daje odreeno znaenje. Postoji veliki broj teorija o novcu ali ih naelno moemo svrstati u 2 grupe: 1. kvalitativno statistike teorije koje akcenat stavljaju na sutinu i funkciju novca 2. kvantitativno dinamike teorije koje u prvi plan istiu vrednost novca i uzroke promena vrednosti. Meu njima najznajnija je kvantitativna teorija o novcu. Ona u svom prvobitnom obliku polazi sa stanovitva da vrednost novca zavisi od njegove veliine i opticaja. Tokom vremena ova teorija je doivela odreeno usavravanje unoenjem pojedinih drugih elemenata na primer trokova proizvodnje roba i novca, brzine obrta, bankarskog depozita itd. U svakom sluaju da bi obavljao svoju ulogu novac se pojavljuje u vie funkcija i to kao: plateno sredstvo, prometno sredstvo, merilo cena i vrednosti, sredstvo za zgrtanje blaga i kao svetski novac i ima vie svojstava: prepoznatljivost, stabilnost, prihvatljivost, deljivost, tajnost, prenosivost itd. Ako krenemo od injenice da ovek ne moe da proizvede sve to mu je potrebno za ivot ve samo jednu vrstu proizvoda od mnogobrojnih koje su mu svakodnevno potrebne onda je on prinuen da tu robu proda za novac kako bi pomou njega kupio druge neophodne proizvode. Meutim tim novcem on ne mora odmah da kupi neku drugu robu ve ga neko vreme moe zadrati i tek kasnije to obaviti. U takvoj situaciji novac moe biti uzrok odreenog zastoja u procesu razmene to moe dovesti do ozbiljnih poremeaja. Stim se dovodi u vezu i pitanje poverenja u novac, po pravilu onaj ko odlae kupovinu ima poverenje u novac jer veruje da e moi kasnije bez bojazni da pretrpi gubitke da kupi tu robu. Ovo pitanje je bilo aktuelano jo od njegovog nastanka pa do dananjih dana pa se kao nuno namee pitanje na emu se to zasniva poverenje u papirni novac kada on nema nikakvu mateijalnu vrednost. Novac koji je nekada bio kovan od zlata imao je tu materijalnu vrednost jer sadrina zlata u jednom zlatniku odgovara broju novanih jedinica koje su oznaene na njemu. Shodno tome sasvim je razumljivo da su ljudi imali poverenja u njega jer posle prestanka vaenja odreenih komada zlatnog novca kao sredstva razmene ipak je ostala materijalna vrednost same zlatne supstance tako da taj novac ljudi i dalje vrlo rado kupuju.

Za razliku od njega dananji papirni novac sam po sebi nema nikakvu unutranju vrednost ve specifinu izvedenu vrednost jer je i sam rad koji se uloi u jednu novanicu toliko mali da se praktino moe zanemariti. Vrednost dananjeg novca u stvari nalazimo u mogunosti da za njega moemo dobiti odreeni proizvod i sve vrednosti ljudskog rada a esto i neke moralne vrednosti.

2. Razvoj novca kroz istoriju

Novac je drutvena pojava veoma starog porekla ali svakako je poznato da je bilo perioda u istoriji kada se o novcu nije moglo ni govoriti. Pre pojave novca zabeleeni su brojni predmeti koji su sluili kao sredstvo razmena na primer koa, stoka i sl. Sa razvojem ljudskog drutva posebno sa razvojem rudarstva i plemenitih metala dolo se do zakljuka da su oni izuzetno pogodni kao sredstvo razmene. U poetku su se koristili komadi gvoa. Neto kasnije komadi bakra da bi i oni potom bili potisnuti i ustupili mesto plemenitim metalima kao to su zlato i srebro koji su se zadrali veoma dugo. Prema istorijskim zapisima zlato, srebro i bakar su se upotrebljavali skoro 4 hiljade godina. Neka spisa svedoe da se kovani novac od zlata i srebra pojavljuje jo u 8v. pre n. e. i da je bio prihvaen od strane brojnih zemalja. Kroz istorijski razvoj novac je menajo svoj oblik od metalnog novca preko novanice do iralnog novca.

3.Metalni novac
Najstariji nain plaanja metalnim novcem naziva se pensatorno plaanje. Ovaj nain plaanja nosio je sa sobom odreene tekoe jer se prilikom svakog plaanja moralo vriti merenje odreenih komada, proveravati njihova finoa. Iz tog razloga su se poeli pojavljivati komadi metala na kojima su bili utisnuti igovi koji su oznaavali finou i sl. tako da je sam proces razmene postao jednostavniji. U tom periodu se i poinje sa pojavom kovanog novca od razliitog metala a naroito od plemenitih metala zlata i srebra. S obzirom da je zlato meko i savitljivo novac nije mogao biti kovan od istog zlata ve je postojao tano utvren odnos izmeu zlata i neplemenitih metala. U veini zemalja zakonom je bilo odreeno koliko zlata mora da sadri svaka novana jedinica i on se tako kovao i primao u promet. S jedne strane injenica je da je ovaj nain plaanja bio daleko bolji, efikasniji i sigurniji. S druge strane problem lei u injenici da se svakodnevnom upotrebom ovog novca materijalna supstanca odnosno zlato troi a to znai da se oznaena koliina plemenitog metala smanjivala a i sami
2

vladari koji su kovali novac esto su smanjivalji deo plemenitog metala kako bi od njega pravili nakite i ukrase u dvorovima. U istoriji ima dosta primera namernog smanjivanja koliine plemenitog metala u novanoj jedinici npr. Rim je bio karakteristian po upornom smanjenju kvaliteta kovanog novca pa je vremenom dolo do toga da je Rimsko carstvo prelo sa zlatnog i srebrnog standarda na bakarni standard. I u naoj privrednoj praksi imamo primere namernog kvarenja novca. Poznati su valutni eksperimenti kralja Dragutina zbog kojih je narod najvie pretrpeo. Usled gore navedenih razloga novana jedinica se poela lagano osamostaljivati od novane materije to znai da se postepeno prelazi sa pensatornog na numerio plaenje.

4.Novano plaanje
Novac se u prometu habao usled ega je gubio svoje materijalne vrednosti a uporedo sa tim sa razvojem trgovine pojavljuje se i problem prenosa novca iz jednog mesta u drugo na primer zbog mogunosti pljake, razbojnitva. Tada se i pojavljuju obveznice koje su glasile na iznos gotovog novca i koje su bile odmah zamenljive za gotov novac i to za onaj iznos na koji je glasila obveznica. Sa izdavanjem novanica prvi su poeli Londonski zlatari koji su imali veliko poverenje javnosti. Kod njih su pojedinci polagali gotov novac i od njih dobijali priznanice na poloene sume. Na osnovu ovih priznanica odnosno potvrda su takoe podizali od zlatara iznos na koji je priznanica glasila. Tako npr. Kada bi trgovac polazio na put kod zlatara bi deponovao izvesnu sumu novca u svojoj valuti i od njega dobijao uputnicu na svog kolegu koji bi mu isporuivao odeenu vrednost u tamonjoj valuti. Ove menice zlatara su meusobno prebijali. U novoj monetarnoj istoriji ove obveznice su poznate pod nazivom zlatni certifikati koje je izdavalo ministarstvo SAD svakome ko poloi odreenu koliinu zlatnika to je znaajno olakalo plaanje. Samim tim sve vie su se prilikom plaanja koristile ove potvrde a sve manje su se vraale depozitoru radi podizanja gotovog novca. To znai da je gotov novac sve vie leao u kasama zlatara koji su u poetku za njegovo uvanje naplaivali odreenu naknadu. Ovaj nain je bio neracionalan i za jedne i za druge tj. i za depozionara i za deponenta pa se vrlo brzo uvidelo da najvei deo gotovog novca lei neiskorien u njihovim kasama pa se krenulo sa izdavanjem certifikata i onima koji nisu poloili u depozit gotov novac. I zato im se naplaivao odreen procenat od vrednosti certifikata. Zahvaljujui tome zlatari sada imaju rauna da onima koji deponuju gotov novac plaaju izvesnu kamatu jer su naplaivali izvesnu kamatu od onih kojima su izdavali certifikate bez deponovanog novca. Na tim potvrdama vie nije pisalo da je zlatar primio odreenu koliinu gotovog novca nego tekst koji je glasio: donosiocu ove potvrde isplatie se npr. 20 funti u kovanom zlatu. Na taj nain se dolo do novog kvaliteta.
3

Potvrda je postala obveznica a od certifikata su postale banknote. Re banknota se pojavljuje iz razloga to su se ovim poslom poele baviti banke. Prva banka se pojavljuje u Italiji tanije u enovi 1407god. Neto kasnije u Marseju, Veneciji itd. Izdavanje banknota je poveao novani opticaj jer se pored gotovog novca i certifikata u prometu sada nalaze i banknote koje sasvim ravnopravno vre funkciju sredstava plaanja. Iz tog razloga drava pokazuje interesovanje tako da izdavanje banknota poinje da biva regulisano od njene strane. Drava je najpre ovlastila nekoliko banaka za izdavanje banknota a kasnije je to pravo prenela na jednu banku i u sutini je tako nastala emisiona ili Centralna banka.

5. iralni novac
Isto kao to su i zlatari primali na uvanje zlatnike na osnovu kojih su izdavali banknote, bankari primaju na uvanje banknote na osnovu ega odobravaju odreene iznose svojim klijentima u baninim knjigama. Banke su u poetku bile samo ustanove platnog prometa a ne i kreditne ustanove i njima je takoe kao i zlatarima vremenom postalo jasno da jedan deo gotovog novca mogu pozajmiti drugim licima kojima je zajam neophodan. U poetku zajam je bio odobravan obino onima licima koja su se bavila trgovinom ili su bili vlasnici nekih radnji radi plaanja nekih obaveza iz poslovnih obaveza pa je i tada bila veoma mala upotreba gotovog novca. Ova potraivanja u baninim knjigama koja se stvaraju odobravanjem kredita komitentima nazivaju se iralni novac. Drugim reima iralni novac su novana potraivanja od stane banaka kojima korisnici kredita slobodno raspolau i vre razna plaanja. Kao i danas i tada je odobravanje kredita bilo ogranieno jer je jedan deo tako stvorenog novca morao biti pokriven u vidu gotovine u baninim kasama. Drugim reima mora se voditi rauna o likvidnosti banke kako bi mogla da odgovara svojim obavezama. Moemo zakljuiti za sva tri oblika da je novac nastao i razvijao se sa nastankom i razvojem trita i nastankom i razvojem robne proizvodnje. Svi oblici koji su se pojavljivali tokom istorije imalu su zajediku karakteristiku a to je da postanu opte sredstvo razmene proizvoda koje e omoguiti bre, sigurnije i bolje obavljanje procesa razmene.

6. Funkcije novca
Sa pojavom novac je imao dve osnovne funkcije: 1.mera vrednosti
4

2.sredstvo razmene, prometno sredstvo Pored ove dve funkcije novac je tokom svog daljeg razvoja dobio i druge vane funkcije kao to su: plateno sredstvo, sredstvo za zgrtanje blaga i sredstvo plaanja u meunarodnim odnosima, odnosno svetski novac. Postoje i druge funkcije koje se mogu uoiti ako se pristupi analizi uloge novca u savremenim uslovima kao to je: da slui kao kapital, kao akumulacija i sl. Ipak smatramo da su to izvedene funkcije iz onih pet koje je opisao Marks: 1.Funkciju mere vrednosti moglo je vriti zlato iz razloga to je ono samo po sebi roba. Ono je sluilo kao materijal za izraavanje vrednosti svih ostalih. Novac kao mera vrednosti je oblik u kome se ispoljava ona mera vrednosti koja se nalazi u samoj robi a to je radno vreme. 2.Novac u funkciji prometnog sredstva javlja se kao posrednik u procesu razmene robe i to tako to se roba prodaje za novac a zatim se za taj isti novac kupuje neka druga roba. 3.U momentu isplate robe novac igra ulogu platenog sredstva. 4.Funkciju zgrtanja blaga novac moe vriti samo ukoliko se radi o novcu pune materijalne vrednosti odnosno ukoliko je u pitanju zlatni novac jer samo on ima svoju unutranju vrednost pa njegovo gomilanje znai zgrtanje blaga. 5.Novac u funkciji svetskog novca. Sa pojavom svetskog trita i razvojem meunarodnih ekonomskih odnosa namee se pitanje ta treba da slui kao sredstvo plaanja u meunarodnim robnim razmenama, s obzirom da u razliitim zemljama postoje razliiti novani sistemi. ak i u periodu kada je funkcionisao zlatni novac od jedne do druge zemlje se razlikovala koliina zlata u novanim jedinicama zato je novac prelazei nacionalne granice morao sa sebe da skida lokalno obeleje i da se vraa u svoj prvobitni oblik plemenitog metala tj. u zlato. Zato zlato kao svetski novac funkcionie kao opte plateno i kao opte kupovno sredstvo. To znai da na primer u toku odreenog vremenskog perioda u toku jedne kalendarske godine se vri ekonomska razmena izmeu dve zemlje pri emu se ne vri plaanje u zlatu za svaku isporuku robe ve se na kraju godine vri meusobno prebijanje dugovanja i potraivanja pa se samo razika ispaluje u zlatu. U sluaju poremeenih meunarodnih politikih i ekonomskih odnosa zlato slui kao opte kupovno sredstvo s tim to se kupovina robe vri tako to se prilikom svake isporuke mora izvriti i plaanje. Dakle zlato je opta roba za koju se mogu dobiti sve ostale robe i predstavlja idealan oblik bogatstva i njegovog uvanja.

7.Sistem slobodnog vaenja ili papirna valuta

Velika svetska ekonomska kriza 30-tih godina prolog veka nanela je snaan udarac monetarnom sistemu zasnovanom na zlatu. Naime sa prvim svetskim ratom
5

naputa se opticaj zlatnika u prometu. Izmeu dva rata imamo sistem zlatnih poluga kombinovan sa sistemom zlatnih deviza da bi sa drugim svetskim ratom ovaj sistem definitivno napustio svetsku pozornicu. Nova etapa u razvoju je sistem slobodnog vaenja ili papirna valuta. U tom periodu novanica se pretvorila u ist papirni novac koji izdaje drava kao zakonsko sredstvo plaanja a koji uopte nije bio zamenljiv za zlato ili bilo koji plemeniti metal. Papirna novanica nema nikakvu unutranju vrednost pa samim tim nije ni mogao igrati ulogu svetskog novca za meunarodna plaanja to znai da je zlato i dalje ostalo kao meunarodno sredstvo plaanja. Bez obzira to papirna valuta nije zamenljiva za zlato u sistemu papirnog vaenja bilo je valuta koje su se uz odreene uslove mogle zameniti za zlato. To su tzv. konvertibilne valute kao to je bio ameriki dolar posle drugog svetskog rata. Amerike Centralne banke su imaocima dolara odnosno Centralnim bankama drugih drava garantovale zamenu dolara za zlato, iako ni jedna zemlja to nije inila imalo se veliko poverenje u dolar tako da je on postao meunarodno sredstvo plaanja. Nijedna zemlja nije imala interes da dolar alje amerikim Centralnim bankama u zamenu za zlato jer bi se na taj nain izlagala nepotrebnim trokovima prevoza i osiguranja i u tom periodu ostala bez neophodnim sredstava plaanja. Dakle dolar iako papirna valuta garantovao je Centralnim bankama drugih drava mogunost zamene za zlato to ga je dui vemenski period zadralo na svetskoj ekonomskoj pozornici. Meutim usled velikih izdataka od voenja rata u Koreji a kasnije i u Vijetnamu dolo je do inflacije u SAD. Deficit bilansa plaanja je bio sve vei a poverenje u dolar sve manje jer su se zlatne rezerve SAD naglo smanjivale. 70-tih godina vrednost dolara na svetskim finansijskim tritima naglo je opao a naroito u odnosu na zapadnonemaku marku pa je neizbena posledica toga bila ukidanje konvertibilnosti dolara za zlato i raspad dotadanjeg svetskog monetarnog sistema 1971god.

8.Kreditni novac
U savremenim novanim sistemima kreditni novac ima veliku ulogu. On omoguuje nesmetano odvijanje robnog prometa jer u nedostatku novca reava probleme kupovine i prodaje robe. Danas imamo svakodnevnu upotrebu kreditnog novca u obliku menica, obveznica i sl. npr. Prodavac robe umesto novca dobija menicu kojom izmiruje svoje obaveze prema raznim poveriocma. Jednom dobrom menicom moe se izmiriti niz obaveza i kreditni novac je kao i prvobitni novac izrastao iz robnog prometa. Kreditni novac se po pravilu ne realizuje u gotovom novcu ve banke u svojim knjigama komitentima odobravaju odreenji kredit, koji svoje obaveze izmiruju tako to daju nalog banci da sa svog iro rauna preknjie odreeni iznos na raun poverioca. Novac koji stvaraju banke odobravanjem kredita danas je poznat pod nazivom
6

depozitni, kreditni ili iralni novac. U naoj privrednoj praksi u izuzetno velikoj meri je prisutan depozitni novac jer gotov novac slui u ograniene svrhe na primer za isplatu linih dohodaka, otkupa poljoprivrednih proizvoda od individualnih poljoprivrednih proizvoaa i za neke druge sitne isplate. Dananju savremenu privredu mnogi nazivaju kreditnom privredom jer je upotreba kreditnog novca ogromno porasla. Jedno od najvanijih pitanja ovde jeste da li savremeni kreditni novac vri sve one funkcije koje je vrio zlatni novac. Sa sigurnou se moe rei ne, ali se isto tako sa sigurnou moe rei da vri sve one funkcije koje je vrio i danas vri papirni novac a to su funkcije prometnog i platenog novca i funkcija tednje.

9. Uloga i uticaj novca u privredi

O ulozi novca na tokove privreivanja raspravljalo se dui vremenski period. Predstavnici klasine graanske teorije tvrdili su da novac nema nikakvog uticaja na tok ove reprodukcije i da je njegova uloga u tome neutralna. Don Stjuart Mil jedan od predstavnika ove teorije objasnio je da kada bi se zalihe novca udvostruile tako da bi svako imao dvostruku koliinu novca cene i nadnice bi skoile na dvostruki iznos a narodna privreda usled toga ne bi se bitno promenila. Ovo objanjenje na prvi pogled izgleda logino jer udvostruena koliina novca u depu ne znai veu materijalnu vrednost. Prema Sejovoj opte prihvaenoj teoriji u to vreme poznatoj u nauci kao Sejov zakon realizacije svaka proizvodnja automatski stvara sebi odgovarajuu potronju. On smatra da se sa poveanjem ukupne ponude automatski poveava i ukupna tranja. U ovom sluaju novac ima samo ulogu posrednika koji treba da olaka i ubrza proces razmene koji bi se i bez njega obavio nesmetano ali neto sporije. Sejovu zabludu najbolje je uoio Marks. On je utvrio da se akt razmene sastoji iz svoje dve suprotnosti: iz kupovine i prodaje robe u smislu da neko neto moe prodati i da za dobijeni novac ne mora odmah kupiti drugu robu ve ga neko vreme moe zadrati u svom depu. Na osnovu toga otkrio je uzroke krize u kapitalizmu odnosno odgovorio je na pitanje zato dolazi do tekoa u realizaciji robe. Takoe je utvrdio da se novac na tritu moe pojaviti i bez prethodne realizacije robe jer se do njega ne dolazi samo prodajom ve banke mogu kreirati novu kupovnu snagu. Usled toga na tritu e preovladavati ili ponuda ili tranja to za posledicu ima ili poveanje ili smanjenje cena. Iz tog razloga se smatra da novac ima ili igra aktivnu ulogu i da kao takav ima veliki uticaj na proizvodnju, razmenu, raspodelu i potronju.

II predavanje

10. Uloga i znaaj monetarnih faktora

uvod za 11, 12, 13 i 14 pitanje Pod monetarnim faktorima podrazumevamo sve one mere i instrumente koje koristi savremena monetarna politika u ostvarenju svojih ciljeva i ciljeva ekonomske politike. Profesor Vukovi kae da su monetarni faktori oni instrumenti i mere koje novano-kupovnu snagu stvaraju, ponitavaju, raspodeljuju i preraspodeljuju. Ova podela je danas opte prihvaena.

11. Faktori koji stvaraju novano kupovnu snagu

Da bismo bolje shvatili faktore koji stvaraju novano kupovnu snagu moramo pomenuti ono to smo ve i istakli da se u savremenim novanim sistemima novac javlja kao papirni i kao kreditni novac odnosno kao efektivni i iralni novac. On se u prometu prima kao zakonsko i definitivno sredstvo plaanja a izdaje ga banka ili preciznije reeno emisiona ustanova drave a to je danas Centralna banka, a to je upravo i osnovni razlog zbog koga se u funkcijama banaka trae faktori koji utiu na stvaranje novca. Novac se uglavnom stvara pomou tri bankarske funkcije: 1.kreditiranje 2.formiranje monetarnih rezervi 3.politikom otvorenog trita 1.U svim savremenim dravama kreditiranje je najvaniji nain stvaranja kupovne snage novca. Banke odobravaju kredit i tako duniku stavljaju na raspolaganje novu kupovnu snagu koju on moe da koristi ili kao gotov novac ili bez upotrebe gotovog novca prenoenjem sa rauna dunika na raun poverioca. Usled stalnog kretanja novca odnosno odobravanje i vraanje kredita u odreenom vremenskom periodu moe doi i do smanjenja novane mace u opticaju. Usled detaljnije analize moe se primetiti da postoje ogromne razlike u kreiranju novca danas i u vreme zlatnog vaenja. U vremenu zlatnog vaenja za 1g zlata trebalo je uloiti dosta ljudskog rada a danas se samo jednim potpisom bankara na raunu zajmodavca istog dana stvara novac kojim on slobodno raspolae. Iz tog razloga danas je izuzetno teko regulisati novani opticaj pa redovno dolazi do izlivanja kanala novcanih tokova to donosi velike tete kako privredi tako i graanima. Drugim reima do danas nije pronaen novani sistem
8

koji bi kao u doba zlatnog vaenja automatski regulisao novani opticaj ne remetei ritam ponude i tranje. 2.Drugi nain kreiranja novca ostvaruje se putem formiranja monetarnih rezervi. Monetarne rezerve ili rezerve meunarodne likvidnosti, sastoje se od zlata i deviza i njihova osnovna funkcija jeste da slui za meunarodna plaanja. injenica je da su privrede velikog broja zemalja u svetu zavisile i danas zavise od uvoza sirovina i reprodukcionog materijala pa je shodno tome i potreba za muunarodnim sredstvima plaanja velika. Za tu svrhu Centralna banka otkupljuje devize od svojih izvoznika i graana koji rade u inostranstvu a u zamenu isplauju protiv vrednost u domaem novcu i na taj nain stvaraju novu kupovnu snagu novca u opticaju. Jedan od uzroka inflacije u naoj zemlji bio je prekomereni priliv deviza od turizma i naih radnika privremeno zaposlenih u inostranstvu. Primera radi i vedska je bila prisiljena da u toku I svetskog rata zabrani uvoz zlata kako bi svoju privredu zatitila od inflacije. Moda je najbolji primer bila Nemaka koja je vodila borbu protiv ogromnog priliva amerikih dolara u njene banke jer je taj suficit pretio da ugrozi ekonomsku stabilnost zemlje a naroito da izazove inflatorne tendencije. 3.Trei nain kreiranja novane mase je politika otvorenog trita. U ovom sluaju Centralna banka kupuje i prodaje dravne hartije od vrednosti. Prodajom hartija od vrednosti novac se povlai iz opticaja. Kupovinom hartija od vrednosti poveava se novac u opticaju. Da bi se ove mere mogle pimeniti moraju biti ispunjena dva osnovna preduslova: 1. postojanje finansijskog trita 2. postojanje atraktivnih hartija od vrednosti koje publika eli da kupi. Ove bankarske operacije najvie se koriste u razvijenim kapitalistikim zemljama a najvie u SAD.

12. Faktori koji ograniavaju, smanjuju i ponitavaju novanu kupovnu snagu

Najvaniji faktor koji privremeno smanjuje novanu kupovnu snagu je tezaurizacija novca. Kens je ovu pojavu nazvao sklonost ka likvidnosti koja zavisi od visine dohodka i visine kamatne stope. On smatra da je sa veim dohodkom vea i tezaurizacija novca a sa veom kamatom tezaurizacija je manja jer se ne isplati drati gotovinu. Vraanjem novane jedinice u banku vri se ponitavanje novane snage, definitivno ponitavanje novca vri se na isti nain kao i stvaranje samo u suprotnom smeru. Kao to se putem kredita i kreditiranjem od banke stvara novac isto tako se sa otplatom novca vraa u banku i time zavrava svoju funkciju tj. ponitava se.
9

Isti je sluaj i sa stvaranjem monetarnih rezervi. Kada se monetarne rezerve poveavaju poveava se i novana masa a kada se smanjuju i novcana masa se smanjuje. Centralna banka moe kovati i prodavati zlatnike i tako smanjivati novac u opticaju i na taj nain smanjivati inflatorni pritisak na cene. Takoe moe i putem zamrzavanja buetskih vikova i putem javnih zajmova da vri ponitenje novca. Poslednjih godina u naoj praksi imali smo zamrzavanje buzetskih vikova. To se radi tako to se svi prihodi bueta koji se ostvare iznad odreenog limita dezaktiviraju kako poveana opa potronja ne bi uticala na inflatorne tendencije. To ujedno znai da je zakonom utvren mogui procenat poveanja buzetskih rashoda u tekuoj godini u odnosu na prethodnu godinu. Ako drava raspie zajam onda ta sredstva dobijena putem zajma se uporebljavaju za otpaltu duga drave prema Centralnoj banci. Na taj nain jedan deo novcane mase odlazi iz opticaja i privremeno se ponitava odnosno smanjuju inflatoni pritisci. Ovu meru drava najee koristi onda kada postoji poveana tranja koja izaziva inflaciju u zemlji.

13.Faktori koji raspodeljuju novanu masu

Ima vie faktora koji utiu na raspodelu novane snage i to: cene roba i usluga, nacionalni dohodak, lini dohodci i druga lina primanja. Faktika ili stvarna raspodela novane snage na tritu se obavlja putem raspodele nacionalnog dohotka. Nosilac nacionalnog dohotka je novac jer se on i izraava u novcu. Sa porastom nacionalnog dohotka raste i koliina novca koja se u obliku gotovine dri kod stanovnitva. Sa veim obrtom istih komada novca potrebna je manja koliina novca da obavi isti obim trgovakih transakcija i obrnuto. Teorija poznaje dve brzine novcanog opticaja: 1. transakciona brzina 2. dohodna brzina - Transakciona brzina se dobija kada se zbir svih novanih transakcija u jednoj godini podeli sa prosenom koliinom novane mase. - Dohodna brzina se dobija kada se nacionalni dohodak jedne zemlje podeli sa novanom masom.

14. Faktori koji preraspodeljuju novanu kupovnu snagu

U savremenim dravama najvaniji instrument preraspodele nacionalnog dohodka je buet. Putem bueta proseno se preraspodeljuju 2/3, a negde skoro i 1/2

10

nacionalnog dohotka, u periodu administrativnog upravljanja kod nas kada su se u buet slivala sva sredstva i iz njega se finansirale sve drutvene potrebe. Putem bueta se vrila preraspodela nacionalnog dohodka u iznosu od oko 80% od njegovog ukupnog iznosa. U tom sluaju ukoliko bi primera radi bile prisutne inflatorne tendencije (kretanja) posledica bi bila gubitak kod stanovnitva koje ima fiksna prmanja kao to su penzioneri tedie i sl. ali i dunici jer je u momentu uzimanja kredita novac bio vredniji a u vreme otplate se vraa novac manje vrednosti.

15. Ekonomska i monetarna ravnotea

Pitanje ekonomske i monetarne ravnotee jo uvek izaziva u ekonomskoj nauci razliite dileme jer postoji jasan stav ta se pod tim pojmom podrazumeva. U praksi se esto govori o ekonomskoj i finansijskoj ravnotei, o monetarnoj ravnotei, stabilizaciji ekonomskih kretanja itd. Iako praksa esto upotrebljava ove pojmove smatramo da se pojam ekonomske ravnotee najbolje moe objasniti ako se za polaznu osnovu prihvati Marksov zakon drutvene repodukcije koji govori o nunositi uspostavljanja odreenjih proporcija u proizvodnji kako bi se proces drutvene reprodukcije normalno odvijao bez poremeaja razvoja i kako bi se uspostavila odreena ravnotea u ekonomskim kretanjima. Pitanje koje se ovde namee je ta je potrebno i koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi se proces drutvene reprodukcije normalno odvijao bez zastoja i poremeaja odnosno kako bi se ekonomska kretanja odvijala u ravnotei. Ovim pitanjem u sutini traimo odgovor na pitanje ta se podrazumeva pod ekonomskom ravnoteom. Za jednu nacionalnu ekonomiju kaemo da se kretala u uslovima ekonomske ravnotee onda kada je izvrena realizacija celokupne robne proizvodnje u odreenom vremenskom periodu po relativno stabilnim cenama. Kaemo po relativno stabilnim cenama zato to apsolutna ravnotea ne postoji u stvarnosti niti moe postojati. Bitan preduslov za postojanje ekonomske ravnotee nalazi se u uspostavljanju proporcije odnosno srazmere u proizvodnji sredstava za proizvodnju i proizvodnji sredstava za linu potonju. Pored ovog bitnog preduslova potrebno je uspostaviti i finansijsku novanu ravnoteu jer kao to smo ve istakli realizacija robe na tritu vri se pomou novca kao sredstva razmene. Novac se na tritu javlja kao plateno sposobna tranja dok se roba javlja kao ponuda. im se povea ili smanji ponuda odnosno povea ili smanji tranja odmah dolazi do promena nivoa cena a to znai da je uspostavljena ravnotea poremeena, ili usled poremeaja na strani ponude odnosno robe ili usled poremeaja na strani tranje odnosno novca. Na osnovu iznetog moemo zakljuiti da poremeaji koji nastaju u promenama nivoa cena imaju svoje poreklo kako na strani ponude tako i na strani tranje. Brojni su razlozi koji dovode do promena i na strani ponude i na strani tranje. Veina pisaca
11

smatra da monetarna ravnotea postoji onda kada koliina novca raste po stopi koja je priblino jednaka stopi rasta proizvodnje. Danas je pitanje odravanja monetarne ravnotee veoma vano jer u uslovima kreditnog novca kada se novac moe stvoriti bez ikakvih ogranienja veoma je bitno utvrditi koliinu novca koja je potrebna da bi odgovarala potrebama proizvodnje a da pritom ne izazove ozbiljne poremeaje u ravnotei ponude i tranje tj. postojeeg nivoa cena. U tu svrhu savremena monetarna teorija i praksa koriste monetarnu analizu. Iz svega iznetog proistie da novac ima aktivnu ulogu u procesu reprodukcije i da moe biti uzrok opte ekonomske neravnotee.

16.Pojam i pojave inflacije

Pojava inflacije je veoma starog porekla, smatra se da se ona pojavila jo u antikom dobu zatim u Vizantijskom carstvu kada je dolo do opadanja vrednosti Rimske novane jedinice. Tokom 16.veka poznato je slabljenje vrednosti novca i rast cena u celoj Evropi kao i tokom Napoleonovih ratova za vreme Francuske revolucije. Potom imamo veliki skok cena i novanog opticaja u Americi za vreme graanskog rata od 1861 do 1865.god. kada je prvi put upotrebljena re inflacija. Ove pojave su u tom vremenskog periodu imale privremen karakter a tek posle I sv. rata postaju stalni pratilac ekonomskog ivota pa se sa pravom kae da je 20.v. vek inflacije i da ona predstavlja optu pojavu kako razvijenih tako i nerazvijenih zemalja i opti svetski problem. O inflaciji u ekonomskoj literaturi napisano je mnogo pa imamo mnogo razliitih miljenja o tome ta je to inflacija koji su njeni uzroci i kakve su njene posledice. Inflacija je veoma sloena i kompleksna pojava koja proima itav ekonomski sistem a s obzirom da svaka zemlja ima specifinu privredu onda su i uzroci koji je izazivaju raznovrsni i specifini. To je i jedan od razloga to danas ne postoji jedna opte prihvaena nauna teorija inflacije. Po jednoj definiciji inflacija je poveanje novanog opticaja preko one koliine koja odrava opti nivo cena na dosadanjoj visini. Iz ove definicije proizilazi da poveanje novanog opticaja ne mora da izazove poveanje cena odnosno inflaciju. U njoj se istie da ako postoje neiskorieni faktori proizvodnje porast novanog opticaja nee izazvati porast opteg nivoa cena jer e se dopunski kupovna snaga iskoristiti za angaovanje slobodnih kapaciteta koji e poveati ponudu robe na tritu tako da e se odrati ravnotea izmeu ponude i tranje.Oni smatraju da je inflacija dinamiki stav jer im se poveanje opticaja novca zaustavi i cene ustale inflacija prestaje. Ova definicija je razumljiva jer su zapravo sve velike inflacije u istoriji zapoinjala zapravo zbog prekomerne emisije novca. Druga definicija kae da je inflacija ekonomsko finansijska pojava izazvana poremeajima ravnotee u faktorima proizvodnje a njena posledica jeste poveanje
12

novanog opticaja emisijom novanica i kreditnog novca bez odgovarajueg pokria u metalu ili proizvodima. Njoj je posveena odgovarajua panja jer istie da je inflacija pre svega ekonomska pa tek onda finansijska pojava, zatim uzroke trai u realnim ekonomskim faktorima u proizvodnji, i istie se tetno dejstvo na radniku klasu i siromanije slojeve. Veina savremenih pisaca graanske teorije smatra da je inflacija takvo stanje u kojem efektivna novana tranja preovladava nad ponudom roba i usluga bez obzira da li se takvo stanje odraava ili ne na poveanje opteg nivoa cena. Dakle postoje mnogobrojne razliite teorije inflacije ali njihova zajednika karakteristika jeste njihov stav da se inflacija dovodi u vezu sa porastom visine cena i opadanjem kupovne moi stanovnitva. Meutim ovde se dalje mogu postavljati pitanja razliitog intenziteta pojedinih inflacija razliitih vremena trajanja, razliitih uzroka i posledica. Shodno tome veoma je teko dati jednu preciznu definiciju inflacije koja bi vaila za sve sluajeve inflacija poznitih u istoriji. Ako bi inflaciju posmatrali nezavisno od ostalih ekonomskih kretanja onda bi ona predstavljala ist monetarni poremeaj i njen uzrok bi bila prekomerna koliina novca. Meutim mora se prihvatiti da inflacija predstavlja poremeaj celokupne ekonomije i da su uzroci koji je izazivaju veoma razliiti.

17. Vrste inflacije

Razlikujemo vie vrsta inflacije zavisno od stanovita od kog se polazi poput porekla, intenziteta, vremena trajanja i stepena dravne intervencije za njeno suzbijanje. Ako za kriterijum uzmemo poreklo onda razlikujemo dve vrste: 1.domaa inflacija 2.inostrana (uvozna) inflacija Poznato je da se inflacija moe preneti iz inostranstva a koliko e uticaj biti zavisi od stepena razvijenih ekonomskih odnosa odreene zemlje sa inostranstvom kao i zavisnosti od uvoza reprodukcionog materijala itd. Ukoliko se inflacija posmatra sa aspekta intenziteta razlikujemo: 1.latentne (puzajue) 2.srednje 3.galopirajue (hiperinflacija) - Latentne ili puzajue postoje onda kada se nivo cena dueg vremenskog perioda lagano ali neprekidno kree navie i iznosi od 5% godinje. Smatra se da ova inflacija ima pozitivno dejstvo na porast proizvodnje i na celokupnu privrednu aktivnost zemlje. Meutim praksa veine zemalja je pokazala da je teko gotovo nemogue drati rast cena u rasponu od 5-10% godinje.
13

- Kod srednjih inflacija cene se poveavaju od 11-30% godinje. Njih je mogue obuzdavati primenom razliitih kontrolnih mera. U dananjim uslovima ih smatramo podnoljivim. - Galopirajue ili hiperinflacije se razvijaju veoma brzo pri emu je porast nivoa cena preao granicu od 30% godinje sa stalnom tendencijom daljeg porasta pri emu kontrolne mere drave ne uspevaju da odre ovaj rast tako da dolazi do raspada novanog sistema. One su obino poinjale sa ratovima, dobijale odreeno ubrzanje za vreme ratnog stanja i zavravale se sa raspadom novanog sistema neposredno posle rata. Primeri su: Nemaka posle I sv. rata a Jugoslavija u vreme krize u poslednjoj deceniji 20.veka. Sa stanovita duine delimo ih na: 1.sekularne 2.jednokratne 3.hronine - Sekularne imaju najslabiju intenzitet ali najdue traju. - Jenokratne traju relativno kratko vreme odnosno zaustavljaju se im prestane dejstvo uzroka koje ih je izazvalo na primer poveanje plata, elementarne nepogode itd. - Hronine traju dugo i imaju jak intenzitet. Prema stepenu dravne intervencije inflacije delimo na: 1.slobodne (otvorene) 2.priguene (kontrolisane) - Kod slobodnih ili otvorenih drava ne preduzima nikakve mere za njihovo suzbijanje, dok se kod priguenih ili kontrolisanih inflacija preduzima niz mera u cilju suzbijanja. Danas gotovo da ne postoji ni jedna drava koja ne preduzima ni jedan niz mera u cilju suzbijanja inflacije.

14

III predavanje

18.Uzroci inflacije
Dugo vremena se smatralo da je monetarna ekspanzija odnosno poveanje koliine novca u opticaju osnovni uzrok inflacije pa se iz tog razloga najvea panja i poklanja kreditnoj politici i stanju bilansa plaanja. Danas se sve vie istie uticaj novane tranje na inflaciju i analiziraju uzroci koji utiu na njeno plaanje. Tako se i poeo iriti krug uticaja koji utiu na inflatorna kretanja pa se shodno tome i razvila teorija koja uzroke inflacije vidi u prekomernoj tranji. Danas je opte prihvaena podela na 4 osnovne grupe uzroka inflacije koje je dao profesor Vukovi i to: 1. inflacija izazvana efektivnom novanom tranjom 2. inflacija izazvana nesrazmernim rasporedom nacionalnog dohodka 3. inflacija izazvana smanjivanjem robnih rezervi 4. inflacija izazvana nepovoljnim kretanjem u bilansu plaanja. 1.Inflacija izazvana efektivnom novanom tranjom nastaje usled prekomernog kreiranja bankarskog kredita i politike otvorenog trita. Do porasta kredita najvie dolazi zbog zaduivanja drave kod Centralne banke radi finansiranja ratnih potreba, posleratne obnove i izgradnje drave. Danas je zaduivanje drave kod Centralne banke kao i finansiranje deficita iz ovih izvora neto smanjeno. Drava nastoji da se zadui kod stanovnitva emitovanjem hartija od vrednosti odnosno raspisivanjem raznih zajmova. Jedan od uzroka inflacije jeste i prekomerno odobravanje kratkoronih kredita. 2. Inflacija izazvana nesrazmernim rasporedom nacionalnog dohodka nije redak sluaj. Prva raspodela na tritu vri se preko cena roba i usluga a druga raspodela odnosno preraspodela nacionalnog dohodka vri se izmeu privrednih jedinica i drutveno politikih zajednica i to preko line, opte i investicione potronje. Ukoliko bi se na primer poveala investiciona potronja onda bi se smanjili delovi koji se izdvajaju za linu i optu potronju. U tom sluaju poveana potronja jedne agregatne veliine izazvae poveanje cena a shodno tome se smanjuje kupovna mo novca odnosno smanjuje se realna potronja ostalih kategorija. Meutim ne treba shvatiti da e svako poveanje jedne agregatne veliine na primer budetske i line izazvati inflaciju. Primera radi ako doe do novanog poveanja linih dohodaka paralelno sa poveanjem produktivnosti rada, onda sasvim
15

sigurno nee doi do poveanja inflacije. Isti je sluaj ako lini dohoci porastu a srazmerno sa njima se smanji opta ili lina potronja. Kada je re o optoj ili budetskoj potronji smatra se da njeno poveanje moe ali i nemora biti uzrok inflacije. Primera radi ako je to poveanje srazmerno poveanju dohodka ne mora doi do inflacije. Smatra se da poveano oporezivanje moe ak i smanjiti inflatorne pritiske ali samo u sluaju ako se ovi prihodi dezaktiviraju ili kako se to u paksi vrlo esto kae da se budetski vikovi zamrzavaju. Meutim problem je to se vrlo esto sa poveanjem oporezivanja poveavaju i trokovi proizvodnje to dovodi do poveanja cena roba to po pravilu pada na teret potroaa. Postoji shvatanje da investicije ne mogu biti uzrok inflacije. Smatra se da im se izdvoje odreena novana sredstva za finansiranje neke nove investicije znai da e se angaovati i odreeni faktori proizvodnje pre svega radna snaga i kapitalna dobra. Ukoliko ove nove investicije poveaju proizvodnju, koliinu robe kao i ponudu robe na tritu onda e inflatorni pritisci biti manji. Ukoliko tritu ne daju traenu robu i predstavljaju promaaj onda su inflatorni pritisci vei. 3. Jedan od uzroka inflacije svakako jeste i smanjenje robnog fonda usled na primer smanjenja poljoprivredne proizvodnje, energetskih izvora, neophodnih sirovina, prirodnih nepogoda itd. Poznato je da e izvoz robe sa jedne strane smanjiti ponudu robe ali isto tako uvoz sa jedne strane e poveati ukupnu ponudu ali u tom sluaju on moe biti uzrok inflacije. To je tzv. uvozna inflacija koja se javlja usled poveanja cena reprodukcionog materijala na inostranom tritu pa e uvoz te robe poveati trokove proizvodnje to e inflatorno delovati na opti nivo cena u zemlji.

19. Promene vrednosti novca

uvod za 20 i 21 pitanje Kada se govori o vrednosti novca moramo imati u vidu da se moe govoriti o vrednosti novca u zemlji i vrednosti novca u inostranstvu. U prvom sluaju re je o domaoj vrednosti novca odnosno o njegovoj kupovnoj snazi a u drugom sluaju re je o meunarodnoj ili intervalutarnoj vrednosti. U oba sluaja vrednost je promenljiva to znai da ona moe da raste ili opada a to znai da je prisutna apresijacija i depresijacija novca.

20. Depresijacija novca

16

Pod depresijacijom novca podrazumeva se svako opadanje vrednosti novca bilo da je smanjena intervalutarna vrednost bilo njegova kupovna snaga na unutranjem tritu. Kupovna snaga novca na tritu opada u uslovima porasta cena roba a to znai da je prisutna inflacija. U sluaju prisustva inflacije preduzimaju se mere za zaustavljanje daljeg irenja procesa inflacije i to mere dezinflacije i devalvacije. Dezinflacija predstavlja skup mera koje se preduzimaju u cilju smanjenja inflatornih pritisaka u privredi i to su sledee mere. Smanjenje pojedinih vidova potronje kroz smanjenje ili ograniavanje budetske investicione ili line potronje. Devalvacija je zakonsko smanjenje vrednosti domae valute u odnosu na druge valute ili u odnosu na zlato. Njome se dakle smanjuje intervalutarna vrednost domaeg novca i to smanjenje vri sama zemlja tako to utvruje niu vrednost svoje valute u odnosu na strane valute. Devalvaciji se obino pribegava posle jednog dueg procesa porasta cena na domaem tritu kako bi se uravnoteio domai nivo cena sa inostranim i to se radi iskljuivo onda kada postoji reim fiksnih kurseva tj, kada se intervalutarna vrednost utvruje zakonskim propisima. Ako se kursevi slobodno formiraju onda se automatski i svakodnevno menja intervalutarna vrednost domaeg novca. Drugim reima to znai da ukoliko se u nekoj zemlji primenjuje reim fiksnih kurseva pri emu su prisutne inflatorn tendencije, to znai da cene robe stalno rastu kao i deficit bilansa plaanja. S obzirom da je inostrana roba jeftinija od domae da bi se uravnoteio odnos domaih i inostranih cena, neophodno je izvriti devalvaciju novca iji zadatak jeste da povea iznos domae robe na strano trite a smanji uvoz strane robe na domae trite ime bi se smanjio i veliki deficit bilansa plaanja. Moe se rei da je to polsedica tranje jer je logino da u situaciji kada je strana roba jeftinija u odnosu na domau velika je potranja za devizama zato se devalvacijom poveava vrednost stranog novca to znai da je prilikom otkupa deviza uvoznicima tada potrebno vie domaeg novca pa shodno tome strana roba postaje skuplja za domaeg uvoznika ime se destimulie uvoz, obrnuto i izvoznici tada dobijaju vie domaeg novca u zamenu za isti iznos stranog novca pa je i logino da su vie zainteresovani za izvoz. To znai da je osnovni zadatak devalvacije da destimulie uvoz a stimulie izvoz robe. Ukoliko se devalvacijom suvie preceni strani novac a potceni domai sa ciljem da se domaa roba uini konkurentnom onda takvu devalvaciju nazivamo nekorektnom ili konkurentnom devalvacijom. Na to mogu da reaguju i ostale drave tako to e izvriti devalvaciju svoje valute i time ponititi eljena oekivanja jedne zemlje. Da bi se ova nelojalna konkurencija izbegla zemlje lanice MMF-a su dune da konsultuju svoj fond pre nego to pristupe devalvaciji svoje valute.

21. Apresijacija novca

17

Pod apresijacijom novca podrazumeva se svako poveanje vrednosti novca bilo da je poveana njegova kupovna snaga u zemlji bilo njegova intervalutarna vrednost. Ovo poveanje takoe moe biti zakonsko i faktiko, namerno i nenamerno. Ukoliko u privredi dolazi do opadanja cena robe, smanjenja novane tranje, opadanja proizvodnje i zaposlenosti onda su prisutni deflatorini pritisci odnosno deflacija. Da bi se deflatorne tendencije smanjile primenjuju se mere reflacije. Mere reflacije se obino sastoje u sniavanju kamatnih stopa, politici jeftinog novca, liberalizaciji bankarskog kredita sve sa ciljem da se povea opta tranja i zaustavi opadanje cena i proizvodnje. Revalvacija je monetarno politika mera koja znai zakonsko poveanje intervalutarne vrednosti domae valute u odnosu na strane valute. Suprotno devalvaciji revalvacijom se poskupljuje domaa roba na stranom tritu i time smanjuje izvoz a pojeftinjuje strana roba to stimulie uvoznike na uvoz strane robe. Ove mere su primenjivale samo one zemlje koje su se borile protiv suficita u bilansu plaanja a to je bio mali broj zemalja u svetu primera radi Zapadna Nemaka, vedska, Kanada i druge.

22.Sistem utvrivanja intervalutarne vrednosti

Od osnivanja MMF-a 1944.god. pa sve do 70-tih godina u svetu je preovladavao sistem fiksnih pariteta. Sve zemlje lanice MMF-a preuzele su obavezu da utvrde i odre paritet svoje valute izraen zlatom i amerikim dolarima i da obavezno konsultuju MMF pre nego to pristupe izmeni pariteta svoje valute koji su zakonski utvrdile. Odlukom MMF-a dolar je priznat za osnovnu svetsku valutu prema kojoj se moraju ravnati sve ostale valute. Ovaj sistem se odrao prilino dugo tanije do 1971.god. kada je zbog velikog deficita u bilansu plaanja SAD naglo poeo da opada njihov novani kurs naroito u odnosu na zapadnonemaku marku tako da je vlada SAD bila primorana da u avgustu 1971.god. donese odluku da nee vie kupovati ili prodavati zlato za obavljanje meunarodnog prometa i to saoptenje je odmah i usledilo. Shodno tome SAD su prestale da potuju svoju obavezu u pogledu konvertibilnosti dolara za zlato to predstavlja kraj zlatnog deviznog standarda. Od marta 1973.god. fluktuirajui, plivajui ili fleksibilni kursevi postali su pravilo u utvrivanju intervalutarne vrednosti valute sa jednom razlikom to neke valute fluktuiraju individualno a neke zajedniki u odnosu na dolar. Ovo fluktuiranje nije ogranieno niti definisano nekim meunarnodnim sprazumima mada su se povremeno odravali sastanci grupa nekih zemalja na kojim se pokuavalo nai neko reenje za novi meunarodni sistem. Na sastanku u Jamajci 1966.god. izvrena je legalizacija fluktuirajuih kurseva a to znai da je svakoj zemlji ostavljena sloboda da usvaja onaj reim za koji smatra da joj najbolje odgovara s tim da zlato ne slui kao osnova za utvrivanje intervalutarne
18

vrednosti nacionalne valute. Posledica uvoenja ovog sistema bila je vidljiva kod zemalja koje su imale deficit u platnom bilansu. Ove zemlje su vrile preteranu depresijaciju deviznog kursa domae valute kako bi pospeile izvoz domae robe a to se negativno odrazilo na nivo domaih cena koje su stalno rasle to je povealo inflatorne pritiske. Iz tog razloga se u mnogim malim i otvorenim ekonomijama ponovo poeo primenjivati fiksno devizni kurs. Ekonomska nauka poznaje 3 tipa fiksnog deviznog kursa koje danas sprovode pojedine zemlje: 1. male i otvorene ekonomije mogu svoj devizni kurs da veu za vrstu valutu. Neke ekonomski jake zemlje npr. naa zemlja je od 1994.god. svoju valutu vezala za zapadnonemaku marku. 2. mala i otvorena ekonomija moe da vodi politiku stabilnog kursa domae valute koja je izraena u valutnoj korpi odreenoj na bazi valutne strukture svoje spoljnotrgovinske razmene 3. fiksni devizni kurs nacionalne valute moe se odrediti dogovorom u okviru regionalnog monetarnog sistema sa odreenim brojem zemalja lanica.

23. Emisiona banka

Emisione banke su nastale i razvijaju se u zapadnoj Evropi, neposredno pre industrijske revolucije. Shodno tome one su bile preduslov za ubrzani razvoj industrije. Prva emisiona banka je osnovana 1656.god. Ona je neprofitna institucija koja ima monopolski poloaj pri obavljanju svojih funkcija . Njen monopolski poloaj se ogleda u injenici da je ona jedina institiucija koja ima zakonsko ovlaenje da izdaje papirni i kovani novac. Do IIsv. rata organizovane su kao akcionarska drutva da bi nakon toga bile nacionalizovane i podpale pod punu kontrolu drave. Posao Centralne banke je da kontrolie komercijalne banke i na taj nain promovie generalnu politiku drave. U cilju odravanja stabilne valute svi privredni subjekti moraju uvaavati visok stepen samostalnosti u obavljanju svojih zakonom definisanih funkcija. Dananju savremenu privredu karakterie stalno prisustvo inflacije pa je sa jedne strane osnovni zadatak Centalne banke da odri stabilnost nacionalne valute a s druge strane poznato je da unutranje i spoljanje obezvreivanje novca ne moe se ostvariti bez pojaane ekspanzije koliine novca u opticaju. Shodno tome mogu se identifikovati dva tipa centralne banke: - Prvi tip koji podrazumeva potpunu vezanost Centalne banke za izvrnu vlast. Ovaj tip je bio prisutan u nekadanjim socijalistikim privredama kao i u dananjim zemljama u razvoju. - Drugi tip ima relativno visok stepen institucionalne autonomije u odnosu na izvrnu vlast i prisutan je u SAD, Nemakoj, vedskoj i drugim razvijenim prvredama. U monetarnoj teoriji se govori o dve osnovne funkcije Centralne banke:
19

1. voenje monetarne politike 2. funkcija poslednjeg utoita banaka ili zajmodavaca u krajnjoj instanci. - Voenje monetarne politike ima 4 osnovna cilja: 1.stabilnost cena 2.ekonomski rast 3.puna zaposlenost 4.uravnoteen platni bilans - Kroz funkciju poslednjeg utoita ili zajmodavca u krajnjoj instanci Centralne banke spreavaju masovno bankrotstvo banaka tako to se u krajnjoj liniji javlaju kao zajmodavci. Time se daje oseaj relativne monetarne stabilnosti kako trinim trnsaktorima tako i stanovnitvu. U okviru ove funkcije Centalna banka pokriva trenutni deficit novanih sredstava poslovnih banaka i to ostvaruje na posredan ili neposredan nain. Ova funkcija kvalifikuje Centalnu banku kao banku banaka. Pored toga Centralna banka se nalazi u aktivnoj ulozi prema dravi time to se dravni raun vodi kod nje uz praksu nekih zemalja da Centralna banka prodaje vrednosne papire za raun drave. Ova funkcija je kvalifikuje kao banku drave. Zaduivanje drave kod Centalne banke u veini zemalja je zabranjeno dok u nekim postoji mogunost kratkoronog zaduivanja kao na primer u Nemakoj.

20