Prekršajno Pravo ZA ŠTAMPU

Milo Bokovi
PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO
Novi Sad 2011.
SADRAJ
Naziv udbenika: Pravo privrednih prestupa i prekrajno pravo Autor: Dr Milo Bokovi, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Lektor: Milka Cani Recenzent: Dr Milenko Radoman Izdava: tampa: Sva prava su zadrana. Nije dozvoljeno da ni jedan deo ove knjige bude reprodukovan ili snimljen na bilo koji nain ili bilo kojim sredstvom, elektronskim ili mehanikim, ukljuujui i fotokopiranje, snimanje ili drugi sistem presnimavanja informacija, bez dozvole izdavaa. U protivnom fiziko ili pravno lice ini krivino delo NEOVLAENO ISKORIAVANJE AUTORSKOG DELA ili predmeta srodnog prava (lan 199 KZ Republike Srbije, a ako pri tom i prodaje tako umnoene primerke i krivino delo NEDOZVOLJENE TRGOVINE iz lana 242 KZ Republike Srbije. CIP ,
, Pravo privrednih prestupa i prekrajno pravo. / Milo Bokovi. Novi Sad : Milo Bokovi, 2011 (Novi Sad : ). str. ISBN ) COBISS.SR-ID
SADRAJ
Deo prvi......................................................................................................13 Pojam i osnovne karakteristike kaznenog prava...........................................................................................13 Glava I ........................................................................................................13 Kazneno pravo............................................................................................13 1. Pojam i predmet kaznenog prava...........................................................13 2. Privrednoprestupno i prekrajno pravo u sistemu pravnih nauka.............................................................................14 2.1. Uslovljenost i odnos naunih disciplina unutar kaznenog prava............................................................................14 2.2. Odnos privrednog kaznenog prava, krivinog prava, privrednog prestupnog prava i prekrajnog prava ................................................................................14 2.3. Krivino, privrednoprestupno i prekrajno pravo i krivinoprocesno pravo........................................................................................17 2.4. Odnos privrednoprestupnog i prekrajnog prava i drugih grana prava........................................................................................................18 3. Uloga i cilj privrednoprestupnog i prekrajnog prava.......................................................................................19 Deo drugi....................................................................................................21 Privrednoprestupno pravo..........................................................................21 Glava I ........................................................................................................21 Pojam i predmet privrednog prestupnog prava......................................................................21 1. Pojam privrednog prestupnog prava......................................................21 2. Predmet privrednog prestupnog prava ..................................................23 3. Izvori privrednog prestupnog prava.......................................................23 4. Struktura i sistem privrednog prestupnog prava......................................................................24 5. Vaenje privrednog prestupnog prava...................................................25 Glava II.......................................................................................................27
SADRAJ
Privredni prestup.........................................................................................27 1. Pojam i elementi privrednog prestupa....................................................27 2. Povreda pravila u privrednom ili finansijskom poslovanju........................................................................29 3. Drutvena tetnost..................................................................................29 4. Radnja privrednog prestupa....................................................................30 5. Protivpravnost.........................................................................................33 6. Iskljuenje protivpravnosti privrednog prestupa ...................................................................................34 6.1. Neznatna drutvena tetnost............................................................34 6.2. Krajnja nuda...................................................................................36 7. Odreenost u propisu..............................................................................37 8. Subjekt privrednog prestupa...................................................................38 8.1. Opti pojam subjekta privrednog prestupa.....................................38 8.2. Pravno lice kao subjekt privrednog prestupa..................................38 8.3. Odgovorno lice kao subjekt privrednog prestupa...........................39 8.4. Slubeno lice u svojstvu odgovornog lica......................................39 9. Objekt privrednog prestupa....................................................................40 10. Uzronost i posledica privrednog prestupa....................................................................................41 11. Mesto izvrenja privrednog prestupa ..................................................42 12. Vreme izvrenja privrednog prestupa..................................................44 13. Privredni prestupi i druga kanjiva dela..............................................44 13.1. Privredni prestupi i krivina dela..................................................44 13.2. Privredni prestupi i prekraji.........................................................46 Glava III......................................................................................................48 Odgovornost za privredne prestupe............................................................48 1. Pojam i znaaj odgovornosti za privredne prestupe..................................................................................48 2. Odgovornost pravnog lica......................................................................48 3. Odgovornost odgovornog lica................................................................50 4. Posebni sluajevi odgovornosti..............................................................53 4.1. Pojam i vrste posebnih sluajeva odgovornosti..............................53 4.2. Odgovornost stranog pravnog i odgovornog lica...........................53 4.3. Odgovornost u sluaju steaja i kada pravno lice nije odgovorno. 54 5
4.4. Odgovornost za teu posledicu i odgovornost za pokuaj..............54 4.5. Odgovornost za sauesnitvo..........................................................55 4.5.1. Sauinilatvo ...........................................................................56 4.5.2. Podstrekivanje..........................................................................57 4.5.3. Pomaganje................................................................................57 4.6. Odgovornost za sticaj......................................................................58 4.7. Odgovornost za povrat....................................................................58 5. Iskljuenje krivice - odgovornosti za privredni prestup....................................................................................60 5.1. Nareenje odgovornog lica ili organa upravljanja..............................................................................60 5.2. Stvarna zabluda...............................................................................61 5.3. Pravna zabluda.................................................................................62 Glava IV......................................................................................................64 Sankcije za privredne prestupe...................................................................64 1. Pravna priroda i osobenosti sankcija za privredne prestupe..................................................................................64 2. Novana kazna........................................................................................64 2.1. Odmeravanje kazne za privredne prestupe.....................................66 2.1.1. Kriterijumi odmeravanja kazne................................................66 2.1.2. Ublaavanje i osloboenje od kazne........................................66 3. Uslovna osuda.........................................................................................67 4. Zatitne mere..........................................................................................70 4.1. Pojam i vrste zatitnih mera............................................................70 4.1.1. Javno objavljivanje presude.....................................................70 4.1.2. Oduzimanje predmeta..............................................................71 4.1.3. Zabrana bavljenja privrednom delatnou...............................72 4.1.4. Zabrana odgovornom licu da vri odreene dunosti...................................................................73 5. Oduzimanje imovinske koristi...............................................................73 6. Pravne posledice sankcija za privredne prestupe..................................................................................74 Glava V.......................................................................................................76 Privrednoprestupno procesno pravo...........................................................76
SADRAJ
1. Pojam i vrste privrednog prestupnog postupka................................................................76 2. Tok procesnog postupka za privredne prestupa..................................................................................77 3. Naela privrednog prestupnog postupka................................................78 Glava VI......................................................................................................80 Privredni prestupni procesni subjekti........................................................................................................80 1. Procesni subjekti.....................................................................................80 1.1. Pojam procesnog subjekta kod privrednih prestupa..........................................................................80 1.2. Organizacija, nadlenost i sastav sudova za privredne prestupe..............................................................................80 1.3. Nadlenost sudova za privredne prestupe.......................................82 1.3.1. Stvarna nadlenost sudova.......................................................82 1.3.2. Mesna nadlenost privrednih sudova ......................................83 1.3.3. Vanredna nadlenost i sukob nadlenosti................................84 1.4. Izuzee sudija u postupku...............................................................84 2. Tuilac kao procesni subjekt..................................................................86 3. Okrivljeni kao stranka u postupku.........................................................87 3.1. Pojam okrivljenog u postupku........................................................87 3.2. Okrivljeno pravno lice.....................................................................88 3.3. Okrivljeno odgovorno lice..............................................................89 3.4. Predstavnik okrivljenog pravnog lica.............................................90 Glava VII....................................................................................................92 Prethodni postupak.....................................................................................92 1. Prijava za privredni prestup....................................................................92 2. Postupak prijavljivanja za privredni prestup..........................................94 3. Postupak javnog, odnosno dravnog, tuioca po prijavi za privredni prestup.......................................................96 4. Prethodni postupak.................................................................................98 Glava VIII.................................................................................................101 Optuni predlog i presuda........................................................................101 1. Podnoenje optunog predloga.............................................................101 2. Ispitivanje optunog predloga..............................................................102 7
3. Glavni postupak....................................................................................103 3.1. Pripremanje glavnog pretresa........................................................103 3.2. Glavni pretres................................................................................105 3.3. Donoenje presude........................................................................106 Glava IX ...................................................................................................108 Redovni i vanredni pravni lekovi.............................................................108 1. Redovni pravni lekovi..........................................................................108 1.1. alba na presudu...........................................................................108 1.2. alba na reenje.............................................................................110 2. Vanredni pravni lekovi.........................................................................110 Glava X.....................................................................................................112 Posebni privrednoprocesni postupci.........................................................112 1. Skraeni postupak.................................................................................112 2. Posebni postupci...................................................................................113 Deo trei....................................................................................................115 Prekrajno pravo.......................................................................................115 Glava I.......................................................................................................115 Prekrajno pravo u sistemu kaznenog prava.........................................................................115 1. Pojam, predmet i sistem prekrajnog prava.........................................115 2. Izvori prekrajnog prava.......................................................................117 3. Vaenje prekrajnog prava...................................................................119 Glava II.....................................................................................................121 Prekrajno pravo opti deo....................................................................121 1. Pojam materijalnog prekrajnog prava opti deo.................................................................................................121 2. Prekraj.................................................................................................121 2.1. Pojam prekraja.............................................................................121 3. Radnja prekraja...................................................................................122 4. Protivpravnost i odreenost propisom.............................................123 5. Subjekt prekraja..............................................................................124 6. Zatitni objekt prekraja i objekt prekraja .....................................125 7. Posledica prekraja...............................................................................126 8. Vreme izvrenja prekraja....................................................................127 9. Mesto izvrenja prekraja.....................................................................127 8
SADRAJ
10. Pokuaj prekraja, sticaj prekraja i produeni prekraj..................................................................................128 11. Odnos prekraja i drugih oblika prestupnosti......................................................................128 Glava III....................................................................................................130 Prekrajna odgovornost............................................................................130 1. Uvodne napomene................................................................................130 2. Prekrajna odgovornost punoletnih lica...............................................132 3. Prekrajna odgovornost maloletnih lica...............................................132 4. Prekrajna odgovornost pravnih lica....................................................133 5. Prekrajna odgovornost odgovornih lica..............................................134 6. Prekrajna odgovornost preduzetnika..................................................135 7. Osnovi iskljuenja postojanja prekraja i prekrajne odgovornosti.........................................................................135 7.1. Iskljuenje protivpravnosti kod prekraja.....................................135 7.1.1. Nuna odbrana .......................................................................136 7.1.2. Krajnja nuda ........................................................................137 7.1.3. Nareenje pretpostavljenog...................................................137 7.1.4. Sila i pretnja...........................................................................138 7.2. Iskljuenje krivice - prekrajne odgovornosti...............................139 8. Odgovornost za sauesnitvo...............................................................140 Glava IV....................................................................................................142 Prekrajne sankcije ..................................................................................142 1. Uvod .....................................................................................................142 2. Prekrajne kazne...................................................................................142 2.1. Kazna zatvora................................................................................143 2.2. Novana kazna..............................................................................144 2.3. Rad u javnom interesu...................................................................146 2.4. Kazneni poeni................................................................................146 2.5. Odmeravanje kazne za prekraje...................................................147 3. Opomena...............................................................................................148 4. Zatitne mere........................................................................................149 4.1. Oduzimanje predmeta...................................................................150 4.2. Zabrana vrenja odreene delatnosti.............................................151
4.3. Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti...................................................................151 4.4. Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove......................................................................151 4.5. Zabrana upravljanja motornim vozilom........................................152 4.6. Obavezno leenje alkoholiara i narkomana................................152 4.7. Udaljenje stranca s teritorije Srbije ..............................................153 4.8. Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja.................................................................153 4.9. Javno objavljivanje presude..........................................................153 5. Prekrajne sankcije prema maloletnicima............................................154 5.1. Vaspitne mere................................................................................154 5.1.1. Mere upozorenja i usmeravanja.............................................155 5.1.1.1. Ukor.................................................................................155 5.1.1.2. Posebne obaveze.............................................................155 5.1.2. Mere pojaanog nadzora........................................................156 5.1.3. Upuivanje u disciplinski centar za maloletnike...................156 5.2. Kazne.............................................................................................157 6. Oduzimanje imovinske koristi.............................................................157 7. Zastarelost u prekrajnom pravu..........................................................158 Glava V.....................................................................................................160 Prekrajno procesno pravo.......................................................................160 1. Pojam prekrajnog procesnog prava....................................................160 2. Pojam, vrste i naela prekrajnog postupka.........................................160 2.1. Pojam i vrste prekrajnog postupka..............................................160 2.2. Naela prekrajnog postupka........................................................162 Glava VI....................................................................................................167 Prekrajnoprocesni subjekti......................................................................167 1. Pojam prekrajnoprocesnih subjekata..................................................167 2. Organi nadleni za voenje prekrajnog postupka................................................................................167 2.1. Pojam i vrste prekrajnih organa...................................................167 2.2. Nadlenost prekrajnog suda........................................................169 3. Okrivljeni..............................................................................................170 4. Oteeni................................................................................................171 10
SADRAJ
5. Organi nadleni za pokretanje postupka..............................................173 Glava VII..................................................................................................175 Dokazi i dokazne radnje u prekrajnom postupku...........................................................................175 1. Pojam i svrha dokaza............................................................................175 2. Sasluanje ispitivanje okrivljenog.....................................................176 3. Svedoenje............................................................................................177 4. Vetaenje.............................................................................................179 5. Uviaj...................................................................................................181 6. Pretresanje prostorija i lica...................................................................181 7. Materijalni dokazi.................................................................................183 8. Slubene i druge isprave i spisi............................................................184 Glava VIII.................................................................................................185 Rokovi, vraanje u preanje stanje i trokovi u prekrajnom postupku 185 1. Rokovi i vraanje u preanje stanje....................................................185 2. Trokovi u prekrajnom postupku........................................................186 Glava IX....................................................................................................188 Podnesci, zapisnici i odluke u prekrajnom postupku...........................................................................188 1. Pojam podnesaka, zapisnika i odluka...................................................188 2. Podnesci ...............................................................................................188 3. Zapisnici...............................................................................................189 4. Odluke...................................................................................................190 5. Dostavljanje pismena i razmatranje spisa............................................191 5.1. Dostavljanje pismena....................................................................191 5.2. Razmatranje spisa..........................................................................193 Glava X.....................................................................................................194 Tok prekrajnog postupka........................................................................194 1. Pokretanje prekrajnog postupka.........................................................194 2. Mere obezbeenja prisustva okrivljenog.............................................196 2.1. Pojam i vrsta mera obezbeenja prisustva okrivljenog............................................................................196 2.2. Pozivanje okrivljenog....................................................................197 2.3. Dovoenje okrivljenog..................................................................198 2.4. Zadravanje okrivljenog................................................................199 11
2.5. Jemstvo..........................................................................................200 2.6. Zadravanje putne isprave.............................................................201 3. Pretres u prekrajnom postupku...........................................................202 3.1. Pojam i znaaj pretresa u prekrajnom postupku.........................202 4. Presuda i reenje ..................................................................................203 4.1. Donoenje i vrste odluka u postupku............................................203 4.2. Osuujua presuda - reenje.........................................................204 4.3. Oslobaajua presuda - reenje.....................................................205 4.4. Obustava postupka........................................................................205 4.5. Sadraj i objavljivanje odluke (presude-reenja)..........................206 5. Posebni prekrajni postupci..................................................................208 5.1. Postupak prema maloletnicima.....................................................208 5.2. Postupak za naknadu tete zbog neopravdanog kanjavanja..........................................................210 5.3. Postupak pred organima uprave....................................................212 5.4. Naplata novane kazne na mestu izvrenja prekraja................................................................213 Glava XI....................................................................................................215 Pravni lekovi u prekrajnom postupku...........................................................................215 1. Redovni pravni lekovi..........................................................................215 1.1. alba na odluke o prekraju..........................................................215 1.2. Osnovi pobijanja odluke................................................................216 1.3. Postupak po albi...........................................................................218 2. Vanredni pravni lekovi.........................................................................220 2.1. Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka................................221 2.2. Zahtev za zatitu zakonitosti.........................................................222 3. Izvrenje odluka donetih u prekrajnom postupku...........................................................................223
12
POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KAZNENOG PRAVA
Deo prvi POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE

KAZNENOG PRAVA
Glava I KAZNENO PRAVO 1. Pojam i predmet kaznenog prava

U savremenoj nauci postoji tendencija za dvostrukom orijentacijom naune misli. S jedne strane, osnovne naune discipline shodno potrebama i sloenosti materije disperzivno se u nekim delovima izdvajaju u posebne naune oblasti, a s druge, usled multidisciplinarnosti pojedinih problema, ine sintezu vie monodisciplinarnih pravaca u jedinstvenu nauku enciklopedijskog tipa. Kazneno pravo pripada ovoj drugoj grupi naune orijentacije, iju osnovu sainjavaju naune discipline: krivino materijalno pravo, krivino procesno pravo, krivino izvrno, privrednoprestupno i prekrajno pravo. Posmatrano iz tog aspekta, ove discipline ine naunu oblast kaznenog prava. Meutim, kako je materija privrednoprestupno i prekrajno pravo kao deo kaznenog prava veoma raznovrsna u materijalnom smislu i po vrednostima koje titi, ovo pravo obuhvata specifinu materiju pravne zatite od ugroenosti privrede i finansijskog poslovanja, kao i delikte protiv javnog poretka. S obzirom na to da je re o veoma sloenoj materiji predmet prouavanja privrednoprestupnog i prekrajnog prava ini jedinstvenu celinu strukturalnih elemenata, koji se zbog prirode sadraja, tzv. blanketne dispozicione osnove, direktno oslanjaju na mnogobrojne druge pravne discipline. 13
2. Privrednoprestupno i prekrajno pravo u sistemu pravnih nauka

2.1. Uslovljenost i odnos naunih disciplina unutar kaznenog prava
Enciklopedijska osnova privrednoprestupnog i prekrajnog prava navodi na zakljuak da je re o sloenosti i uslovljenosti materije, komplementarnosti sadraja, upuenosti delova na celinu i obratno. Na to ukazuje nekoliko osnovnih stavova nune zasnovanosti jedinstva. Prvo, re je o jedinstvenom cilju obezbeenje sigurnosti i efikasnosti sistema zatite funkcionisanja privrednog i finansijskog poslovanja i drugih oblasti javnog poretka. Drugo, u sistemu odgovornosti nijansiraju se stepeni povreda u protivpravnosti ponaanja i drutvene opasnosti u ovoj oblasti na: krivina dela, privredne prestupe i prekraje, i tree, sa postojanjem delikata ove vrste utvruje se odgovornost, a to znai da se sankcije izriu u naelu shodno jedinstvenim osnovama krivinog procesnog postupka, te njihovoj analognoj primeni i izvesnim specifinostima u privrednoprestupnom i prekrajnom postupku.
2.2. Odnos privrednog kaznenog prava, krivinog prava, privrednog prestupnog prava i prekrajnog prava
Odnos kaznenog prava i krivinog prava, privrednog prestupnog prava i prekrajnog prava moe se posmatrati kao odnos celine i njegovih delova. Ustvari, kao to je reeno kazneno pravo objedinjuju tri navedene grane naunih disciplina, koje zajedno s krivinim procesnim pravom ine celinu kaznenopravnog sistema jedne drave. Naime, sve tri grane ine kaznene discipline, koje su u sutini pravne prirode sankcioniu protivpravno ponaanje, ali su razliite po stepenu drutvene opasnosti i tetnosti, uslovima odgovornosti i naravno sankci-
14
jama koje izriu nadleni sudski, a u nekim sluajevima (kod prekraja) i upravni organi. U tom smislu one su komplementarne, iako drugaije po predmetu izuavanja, jer je u krivinom pravu predmet krivino delo i krivina sankcija, kod privrednog prestupnog prava privredni prestupi, prestupna odgovornost i sankcije, a kod prekrajnog prava prekraji, prekrajna odgovornost i prekrajne sankcije. Krivino materijalno pravo je nauna disciplina i grana pozitivnog prava. Kao nauna disciplina bavi se izuavanjem sistema krivinopravnih propisa, utvrujui njihove opte pravne principe, pojmove i institute. Kao grana pozitivnog prava ini skup pravnih instituta i pozitivnih pravnih normi koje se odnose na konkretna krivina dela i krivine sankcije. Od ostalih kaznenih disciplina razlikuje se po tome to je ono iskljuivo zakonsko pravo koje sankcionie drutveno opasna dela po principu subjektivne odgovornosti poinioca. Od bitnih podruja predmeta izuavanja krivino pravo se od privrednoprestupnog i prekrajnog prava razlikuje izuavanjem krivinog dela. Osnovna obeleja krivinog dela jesu: da je to protivpravno, skrivljeno delo propisano zakonom. Sankcije za krivina dela su kazne, mere upozorenja, mere bezbednosti i posebne kazne i mere prema maloletnicima. Privrednoprestupno pravo je grana kaznenog prava koja izuava opte pravne institute i pozitivne norme propisanih prestupa u privrednom i finansijskom poslovanju, uslove odgovornosti pravnog i odgovornog lica u pravnom licu i privrednoprestupne sankcije. To je nauna disciplina koja se bavi povredom pravila u privrednom ili finansijskom poslovanju koje uini pravno ili odgovorno lice u njemu, sa tetnim posledicama po privrednu organizaciju ili drutvenu zajednicu, kao i postupkom reavanja privrednoprestupne sporne stvari u sudskom postupku. Slinosti izmeu krivinog prava i prava privrednih prestupa su veoma izraene. Krivina dela i privredni prestupi razlikuju se u sledeem: stepen drutvene opasnosti privrednih prestupa manji je od krivinih delikata; kod krivinih dela je osnovni princip subjektivna odgovornost, a kod privrednih prestupa za odgovornost je dovoljna zakonska odreenost prestupa.
15
Za razliku od krivinog dela, privredni prestup zahteva kumulativnu ispunjenost sledea tri uslova: da je re o drutveno tetnom ponaanju koje predstavlja povredu odredbi koje propisuje privredno ili finansijsko poslovanje; da je prouzrokovana tea posledica ili je postojala mogunost njenog prouzrokovanja i da je takvo ponaanje propisano aktom nadlenog organa (zakonom ili uredbom) kao privredni prestup. Dakle, u materijalnom smislu razlika izmeu krivinog dela i privrednog prestupa jeste u tome to se krivinim delom ugroavaju ili povreuju osnovne vrednosti u drutvu, a privrednim prestupima posebna oblast, a u formalnom smislu to krivino delo moe biti propisano samo zakonom, a privredni prestup i zakonom i uredbom kao podzakonskim aktom. Sankcije za privredne prestupe su novana kazna, uslovna osuda i zatitne mere, dok su sankcije za krivina dela mnogo ire, posebno u oblasti maloletnike delinkvencije. Prekrajno pravo je pravna disciplina sa elementima upravnog i kaznenog prava koja razmatra pitanja posebnih oblika drutvenog prestupnitva prekraje. To je oblast pravnih nauka koja se, pored bia delikta prekraja, bavi i pitanjima prekrajnog postupka i prekrajnih sankcija, tj. pravnim institutima koji su veoma slini ili se analogno primenjuju iz krivinog materijalnog ili krivinog procesnog prava. Osnovni predmet izuavanja prekrajnog prava jesu prekraji kao kanjive radnje, uslovi odgovornosti za njih i kaznene sankcije. Prekraj je zakonom ili drugim propisom utvrena povreda javnog poretka za koju su propisane prekrajna kazne i zatitne mere. Iz toga sledi da su odreena dva bitna elementa prekraja: postojanje protivpravne radnje, odnosno povrede javnog poretka predviene zakonom ili drugim propisom i predvienost prekrajne kazne i zatitne mere utvrene zakonom ili drugim propisom. Prekraji su, za razliku od krivinih dela, protivpravne radnje koje su upravljene protiv drutvenih interesa manjeg znaaja. Za sve tri oblasti kaznenog prava vai naelo legaliteta za krivino delo, privredni prestup i prekraj se ne odgovara ako pre nego to su uinjeni
16
nisu bili propisani, niti se moe izrei kazna koja nije zakonom ranije propisana.
2.3. Krivino, privrednoprestupno i prekrajno pravo i krivino-procesno pravo

Odnos pomenutih grana privrednog kaznenog prava i krivinog procesnog prava je specifian i moe se odrediti kao odnos sutine (materijalno pravo) i forme (procesno pravo). Krivino procesno pravo ini sistem pravnih normi i naunu disciplinu koja se bavi postupkom i procesnim subjektima utvrivanja postojanosti uslova da je odreeno krivino delo izvreno i izricanja krivinih sankcija za poinjeni delikt. Naime, funkcija i cilj procesnog prava u sve tri oblasti kaznenog prava jeste da se, na zakonom propisani nain, utvrdi postojanje protivpravnog dela: krivinog dela, privrednog prestupa ili prekraja, ustanovi odgovornosti poinioca, odnosno izrekne odgovarajua sankcija. Krivini postupak, uopte, predstavlja pravno regulisan redosled odreenih radnji procesnih subjekata s ciljem donoenja odluke suda o krivinom delu, odgovornosti uinioca i sankciji. U konkretnom sluaju to znai primenu krivinog procesnog prava u vezi s odreenim krivinim delom i njegovim uiniocem. Zadatak krivinog procesnog prava, prema tome, jeste primena pravila krivinog postupka po kojima su duni da postupaju sudovi, tuioci, branioci i drugi uesnici i da se uiniocu izrekne sankcija pod uslovima predvienim zakonom. Time se krivino materijalno i krivino procesno pravo u celini oslanja na meusobni odnos, u kome procesno pravo u zakonitom postupku utvruje osnovanost uslova postojanja krivinog dela, utvrivanja krivice i izricanja odgovarajue sankcije. Zadatak privrednoprestupnog procesnog postupka i prekrajnog postupka je u potpunosti istovetan, s tim to je umesto na krivino delo usmeren ka deliktima privrednih prestupa i prekrajima, a ne prema deliktima
17
krivinih dela. Shodno tome da su sve tri vrste delikata po mnogim elementima sline (bitna razlika je samo u kvalitetu povreda pravnih normi) odredbe krivinog postupka ine osnovu privrednoprestupnog i prekrajnog postupka, s izvesnim specifinostima autentinih, umesto analognih, normi. Krivino procesno pravo i specifinosti procesne prirode kod privrednih prestupa i prekraja omoguavaju da se materijalni sadraji pomenutih kaznenih disciplina primene analognim normama i da imaju smisao drutvene reakcije.
2.4. Odnos privrednoprestupnog i prekrajnog prava i drugih grana prava

Izuzev disciplina kaznenog prava (krivino, privrednoprestupno i prekrajno) najtenju vezu s privrednokaznenim pravom ima privredno i finansijsko pravo i pojedine njihove discipline. Privrednim pravom ureen je sistem pravnih odnosa u oblasti proizvodnje, razmene i raspodele dobara. To podrazumeva raznovrstan skup pravnih propisa koji se tiu proizvodnje, trgovine, energetike, saobraaja, usluga i drugih delatnosti. Svaka od ovih oblasti i njihovih podsistema ine globalni delo privrednog sistema jedne zemlje ureen odgovarajuim propisima. Kako sama regulacija nije dovoljna da se propisi od subjekata odnosa u njima potuju, privrednoprestupno i prekrajno pravo ini zatitni pravni mehanizam da putem tzv. blanketnih dispozicija i predvienih sankcija obezbeuju njihovu pravnu regularnost. Finansijsko pravo ini skup pravnih propisa kojima se regulie podruje prikupljanja, uvanja i raspodele sredstava namenjenih za drutvene potrebe. Ono obuhvata mnogobrojne podrune discipline, kao to su monetarno pravo, bankarsko pravo, kreditno pravo, poresko pravo, pravo finansijskih prihoda i rashoda, pravo osiguranja itd. Ova oblast je u tesnoj vezi s privrednoprestupnim i prekrajnim pravom, jer povreda propisa iz
18
ove oblasti ini jedno od osnovnih obeleja radnju privrednog prestupa ili prekraja. Privrednoprestupno i prekrajno pravo ima dodirne take i sa drugim pravnim disciplinama, a najvie sa pozitivno-pravnim granama prava. To znai da sve te inkriminacije nisu nita drugo do sankcionisano ponaanje za grube povrede pravnih propisa iz te oblasti. U takve discipline spadaju radno i socijalno pravo, saobraajno pravo, ustavno pravo, privredno pravo, finansijsko pravo, upravno pravo itd. Odnos privrednog kaznenog prava i kaznenog izvrnog prava. Kazneno izvrno pravo ili penologija je nauka o nainu i efikasnosti sistema izvravanja kazni i drugih sankcija, iz aspekta njihove svrhe i uticaja na resocijalizaciju linosti i suzbijanje kriminaliteta. Savremena penologija usmerena je ka izuavanju svih oblika drutvenog reagovanja koji su u vezi s krivinim delima, privrednim prestupima, prekrajima i delinkventima. U tom smislu osnovna podruja i pitanja kojima se bavi penologija, a koja su u vezi sa kaznenim izvrnim pravom jeste sistem izvrenja kaznenih privredno prestupnih i prekrajnih sankcija.
3. Uloga i cilj privrednoprestupnog i prekrajnog prava

Uloga i cilj privrednog privrednoprestupnog i prekrajnog prava povezani su sa posebnim podrujem zatite u privrednom i finansijskom poslovanju i sistemu u okviru kaznenog prava, tj. sa znaajem drutvene reakcije na ovu oblast. Drutvena reakcija je nain ostvarivanja zatite drutva od delinkventnog ponaanja pojedinaca i grupa. Ona funkcionie kao sistem preventivnih i represivnih mera i aktivnosti u suzbijanju i spreavanju raznih oblika delinkvencije, meu koje spadaju privredni prestupi i prekraji. Oblici drutvene reakcije mogu biti formalni i neformalni. Neformalni oblici ispoljavaju se u obliku obiajne i moralne norme, odnosno u vidu 19
drutvene osude, prezira, izolacije i slino. Formalni oblici svode se na kaznene mere ili represivne reakcije, mere preventivne i mere prevaspitne aktivnosti. One su meuzavisne, a neke od njih se i istovremeno primenjuju. Osnovna uloga i cilj privrednoprestupnog i prekrajnog prava, u najoptijem smislu, jeste spreavanje i suzbijanje protivpravnih pojava delinkvencije (privrednih prestupa i prekraja) u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja i zatite javnog poretka. U tome se ogleda i njihova preventivna i represivna funkcija. Spreavanje privredne i finansijske delinkvencije je organizovan oblik drutvene prevencije, i osnovna funkcija kriminalne politike. Sprovodi se normativnim oblicima uticaja na etioloke (uzrone) faktore delinkvencije, suzbijanjem procesa i pojava koje su u njenoj osnovi uzronosti. Pretpostavlja poznavanje pojava, uzroka i uslova koji do njih dovode, subjektivnih, ekonomskih, socijalnih i drutvenih. Odvija se kroz preventivnu delatnost dravnih organa i drutvenih institucija koju prate mere u domenu socijalne, ekonomske, pedagoke i druge delatnosti, usmerene ka otklanjanju faktora delinkventnih pojava. Osnovno sredstvo kazneno pravne zatite u represivnoj funkciji drave, odnosno drutvenoj funkciji suzbijanja navedenih dela jeste kaznena sankcija. To je zakonom utvrena kazneno-pravna mera u vidu kazne, mere bezbednosti, mere upozorenja ili vaspitne mere, koju izrie sud, kao meru odgovornosti uiniocu delikta. Izrie se srazmerno teini i drutvenoj opasnosti uinjenog dela, stanju svesti uinioca i okolnostima pod kojima je delo uinjeno.
20
PRIVREDNOPRESTUPNO PRAVO
Deo drugi PRIVREDNOPRESTUPNO PRAVO

Glava I POJAM I PREDMET
PRIVREDNOG PRESTUPNOG PRAVA
1. Pojam privrednog prestupnog prava

Privrednoprestupno pravo tumai se na dva naina. Prema jednom shvatanju to je autonomna grana prava, prema drugom to je posebna disciplina kaznenog prava. Ma kako ga posmatrali kao granu prava ili posebnu disciplinu, re je o materiji koja ima svoje mesto u sistemu prava a posebno u sistemu kaznenog prava. Ona proizlazi iz koncepta funkcionalno i sadrajno povezanih i srodnih propisa koji pripadaju pozitivnom pravu. Privrednoprestupno pravo, kao posebna disciplina kaznenog prava, vezano je za posebnu vrstu kaznenih delikata privredne prestupe, koji su u na pravni sistem uvedeni 1953. godine, kada je uredbama sa zakonskom snagom propisana kaznena odgovornost pravnih lica za prestupe u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja.1 Tada nije bilo potpuno jasno kakva je to vrsta delikata krivini, prekrajni ili neka trea vrsta kanjivih dela. Zakonom o privrednim sudovima iz 1954. godine uveden je pojam privredni prestup, dok je izvesna modifikacija ove vrste kaznenih delikata
1
To se posebno odnosi na sledee uredbe: Uredba o raspodeli dobiti i poreza na dobit privrednih organizacija, Uredba o osnivanju preduzea i radnji, i Uredba o prestanku preduzea i radnji, objavljene u Slubenom listu FNRJ, broj 51, od 24. decembra 1953. godine.
21
uvedena Zakonom o privrednim prestupima iz 1960. godine. Prema odredbama tog zakona privredni prestup je povreda pravila o privrednom ili finansijskom poslovanju privrednih organizacija i drugih pravnih lica koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati tee posledice i koja je propisom nadlenog organa odreena kao privredni prestup. Neto kasnije, 1973. godine, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privrednim prestupima pomenuta definicija je promenjena utoliko to se u sistem odgovornosti za privredne prestupe, pored pravnog uvodi i odgovorno lice. Konana verzija i danas vaeeg pojma privrednog prestupa na kome je zasnovana nauna disciplina kaznenog prava data je Zakonom o privrednim prestupima iz 1977. godine (lan 2, stav 1) prema kojoj je privredni prestup povreda pravila o privrednom i finansijskom poslovanju koju je uinilo pravno ili odgovorno lice u pravnom licu, koje je prouzrokovalo ili je mogla prouzrokovati tee posledice i koja je propisom nadlenog organa odreena kao privredni prestup. Za odreivanje pojma privrednog prestupnog prava nuno je odrediti njegovu pravnu, teorijsku, aplikativnu i sadrajnu prirodu. Tako posmatrano privrednoprestupno pravo moemo da odredimo kao deo kaznenog prava, kao teorijsku disciplinu koja se bavi optim pravnim institutima regulacije privrednih prestupa, i kao zakonsko pravo kojim se titi privredni sistem i finansijsko poslovanje. Prema tome, privrednoprestupno pravo moemo definisati kao posebnu naunu disciplinu kaznenog prava i granu pozitivnog zakonodavstva koja se bavi deliktima privrednih prestupa u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja. Kao teorijska disciplina privrednoprestupno pravo je deo kaznenog prava koji se bavi izuavanjem optih pravnih instituta privrednih prestupa, elemenata njihovog bia, uslova odgovornosti uinilaca i izricanja privredno prestupnih sankcija. Kao deo pozitivnog zakonodavstva ini skup pravnih propisa kojima se tite drutveno-ekonomski odnosi privredni i finansijski sistem, utvrivanjem konkretnih inkriminacija privrednih prestupa, prestupne odgovornosti i izricanjem sankcija. 22
2. Predmet privrednog prestupnog prava

Polazei od definicije privrednog prestupnog prava moemo odrediti osnovna podruja izuavanja ove naune discipline, u koja spadaju: privredni prestupi kao posebna vrsta kaznenih delikata; opti i posebni elementi sadraja njihovog pojma i bia; osnova, karakter i postupci utvrivanja privrednprestupne odgovornosti uinilaca; vrsta i uslovi izricanja privrednoprestupnih sankcija. Prema tome, osnovni predmet izuavanja privrednog prestupnog prava su: delikti privrednih prestupa, privrednoprestupna odgovornost, privrednoprestupne sankcije i privrednoprestupni procesni postupci.
3. Izvori privrednog prestupnog prava

Prvi potpuniji izvor o privrednom prestupnom pravu predstavlja Zakon o privrednim prestupima iz 1960. godine, kojim su ureeni opti pravni instituti ove vrste kaznenih delikata, opti uslovi odgovornosti i kanjivosti, te vrste sankcija, uslovi za njihovo izricanje i izvravanje. Potpuniji zakon u ovoj oblasti donet je 1977. godine,2 i on pored optih, sadri i odredbe o postupku za izricanje sankcija koje imaju poseban znaaj, ali se u mnogim odredbama oslanja na shodnu primenu Krivinog zakonika, Zakonika o krivinom postupku i Zakona o izvrenju krivinih sankcija. Posebni deo prava privrednih prestupa ureen je mnogobrojnim izvorima posebnih zakona i uredbi kojima se propisuju prestupi i sankcije. Posrednim izvorima smatraju se Krivini zakonik i Zakonik o krivinom postupku ije se norme u mnogim sluajevima shodno primenjuju i na privredne prestupe.
2
Ovaj zakon je kasnije u vie navrata menjan i dopunjavan. ("Sl. list SFRJ", br. 4/77, 36/77 - ispr., 14/85, 10/86 (preien tekst), 74/87, 57/89 i 3/90 i "Sl. list SRJ", br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i dr. zakoni.
23
4. Struktura i sistem privrednog prestupnog prava

Sistem jedne grane prava ili pravne discipline, u ovom sluaju privrednog prestupnog prava, ini skup sadrajnih elemenata koji predstavljaju jednu loginu i prirodnu pravnu celinu, izraenu u naunim teorijama, stavovima i pravnim pojmovima. Imajui u vidu definiciju i posebno predmet izuavanja privrednog prestupnog prava sistem ove nane discipline, kao i strukturu njenih sadraja moemo sistematizovati u tri osnovna podruja: opti i posebni deo materijalnog prava i procesni deo. Pojedini autori smatraju da sistemu prava ove discipline pripada i etvrta oblast izvrno privrednoprestupno pravo. Opti deo privrednoprestupnog prava obuhvata bitna obeleja elemenata delikta privrednog prestupa; odgovornosti za privredne prestupe i sankcije. Njime se izuavaju sistem optih pravnih instituta, principi i osnovni sadraji njegovog funkcionisanja. Ovaj deo je u pozitivnom pravu regulisan Zakonom o privrednim prestupima, propisom opteg pravnog karaktera, kao i odgovarajuim primenama Krivinog zakonika. Njime su definisani opti pravni instituti privrednog prestupnog prava koji se odnose: pojam i elemente privrednog prestupa, sadraje bia i uslove iskljuenja protivpravnosti; uslove prekrajne odgovornosti uinilaca delikata privrednih prestupa i vrste i uslove izricanja privrednoprestupnih sankcija. Posebni deo materijalnog privrednog prestupnog prava odnosi se na pravnu zatitu odnosno objekte zatite pojedinih oblasti privrednog i finansijskog sistema. On nije sadran u osnovnom zakonu o privrednim prestupima ve u mnogobrojnim propisima (zakonskim i uredbama). Odnosi se na konkretne inkriminacije iz pojedinih oblasti grupnog ili posebnog zatitnog objekta u privrednom sistemu. Smisao veze opteg i posebnog dela je to se iz optih instituta privrednog prestupnog prava 24
izvode sadraji tumaenja pojedinih prekraja (objekt zatite, radnja, oblik prestupa, posebni uslovi, subjekt, posledica, sankcija i drugo). Procesni deo privrednog prestupnog prava obuhvata zakonske uslove postupka utvrivanja postojanja privrednog prestupa, odgovornosti subjekata i izricanja sankcija. Njime su obuhvaeni subjekti, postupci, radnje i tok privrednog prestupnog procesnog postupka ne samo redovnih nego i vanrednih. Izvrni deo privrednog prestupnog prava odnosi se na pozitivnopravne norme naina izvrenja sankcija koje se izriu u procesnom postupku.
5. Vaenje privrednog prestupnog prava

Jedno od bitnih pitanja u pravu jeste njegovo vaenje, odnosno u kom periodu, na kom prostoru i na koje uinioce se on odnosi i primenjuje. Kao i kod krivinih dela i u privrednom prestupnom pravu vai opte naelo zakonitosti u pogledu odreenosti dela i sankcija u propisu. Propisi koji se odnose na privredne prestupe znaajni su u smislu vremenskog i prostornog vaenja Vremensko vaenje uslovljeno je dinaminou potreba pravne regulacije i deregulacije. Odnosi se na estu promenljivost zakona i uredbi kojima se propisuju pojedini privredni prestupi, dok je osnovni zakon donet za neodreeni period vaenja. Prema osnovnom principu zakon i uredba doneta na osnovu zakona stupaju na snagu prema aktu u kome je objavljen, a prestaje izriitim stavljanjem van snage odgovarajuim pravnim aktom. Naime, osnovno pravilo je da se na uinioca privrednog prestupa i njegovu odgovornost primenjuje propis koji je vaio u vreme kada je privredni prestup izvren. Pravilo je da oni stupaju na snagu. osam dana od dana objavljivanja u slubenom listu. U nekim sluajevima kada je potrebno da se stvore
25
posebni uslovi za primenu stupanje na snagu moe se odrediti i u nekom drugom kasnijem roku. Vremensko vaenje privrednoprestupnog prava je isto kao i kod krivinog prava. Ukoliko su, u meuvremenu, nastale promene u propisima retroaktivna primena je mogua samo ukoliko je novi propis povoljniji po uinioca. U sluaju da je bilo vie promena propisa primenjivae se onaj koji je najpovoljniji. Strogost propisa procenjuje se ne samo po sankciji (vrsti i visini) nego i po drugim elementima pogodnosti za uinioca (predvienosti umesto privrednog prestupa prekraja, uslovljenosti dela nehatom umesto umiljajem, iskljuenje kanjivosti i drugo). Prostorno vaenje je neto ue u pogledu moguih modaliteta primene principa. Personalni princip je osnovni, a teritorijalni je dopunski. Domai dravljanin je odgovoran bez obzira na to da li je privredni prestup uinio u zemlji ili inostranstvu, dok se za strana pravna i odgovorna lica primenjuje princip odgovornosti samo ukoliko su privredni prestup uinili na teritoriji nae drave, odnosno da na naoj teritoriji imaju predstavnitvo ili neki drugi vid privrednog subjekta ili da na domaoj teritoriji uine prestup svojim prevoznim sredstvom.
26
Glava II PRIVREDNI PRESTUP 1. Pojam i elementi privrednog prestupa

Definisanje privrednog prestupa, kao jednog od osnovnih elemenata predmeta izuavanja privrednog prestupnog prava mogue je u teorijskom i zakonskom obliku. I u jednom i drugom sluaju ono je bitno ne samo zbog oznaavanja njegove sutine, ve i zbog razlikovanja od drugih vrsta kaznenih delikata. Osnovno pitanje u pravnoj teoriji je ta je privredni prestup. Definisanje ovog pojma ima viestruki pravni i prestupno-politiki znaaj. Pravni pretpostavlja opti zakonski okvir za odreivanje pojedinih privrednih prestupa, budui da bie svakog pojedinog privrednog prestupa treba da bude propisano u skladu sa njegovim optim pojmom. Kriminalno politiki znaaj opteg pojma je u tome to na taj nain je mogue razgranienje privrednog prestupa od ostalih oblika kaznenih delikata, kao to su u ovom sluaju krivina dela i prekraji. S obzirom na to da smo privrednoprestupno pravo definisali kao nauku i granu pozitivnog zakonodavstva, taj odnos se prenosi i na jedan od osnovnih predmeta nauke privredni prestup, kod koga takoe moemo govoriti o zakonskoj i o teorijskoj definiciji. Prema teorijskoj definiciji privredni prestup je drutveno tetno, protivpravno i pravnim propisom odreeno delo pravnog ili odgovornog lica, koje je upravljeno protiv privrednog sistema i njegovog pravilnog funkcionisanja, a koje se sastoji u povredi pravila privrednog ili finansijskog poslovanja, a time proizvelo je ili moglo proizvesti tetne posledice.
27
Zakonska definicija privredni prestup odreuje kao drutveno tetnu povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala, ili je mogla da prouzrokuje tetne posledice i propisom nadlenog organa odreena kao privredni prestup. Prema tome elementi bia privrednog prestupa su: delo odgovornog ili pravnog lica radnja sa prouzrokovanom posledicom povrede pravila u privrednom i finansijskom poslovanju koje obuhvata: drutveno tetno delo, protivpravno delo, delo odreeno propisom i skrivljeno delo to znai da je delo uinilo uraunljivo lice sa odreenim oblikom krivice. Pored toga, u opta obeleja privrednog prestupa spadaju jo i objekt privrednog prestupa, uzronost i posledica. Za razliku od sadraja opteg pojma privrednog prestupa iji su elementi bia svi isti i zajedniki, pojam odreenog privrednog prestupa je razliit za svaki prestup pojedinano. Odnos pojedinanog i opteg pojma privrednog prestupa je uslovljen. Na svaki privredni prestup primenjuju se elementi opteg pojma i tada oni ine bie tog posebnog privrednog prestupa. Uopteno, razlikujemo opti pojam privrednog prestupa, te pojam posebnog privrednog prestupa. Opti pojam sadri sve elemente zajednike za sve privredne prestupe, a pojam posebnog privrednog prestupa nazivamo jo i biem privrednog prestupa. Elementi koji su zajedniki svim privrednim prestupima nazivaju se osnovni elementi privrednog prestupa. Pravni pojam privrednog prestupa ili pojam privrednog prestupa u formalnom smislu mora sadravati samo formalne elemente putem kojih se taj pojam odreuje. Iz razloga primene naela pravne sigurnosti i zakonitosti propisivanje materijalnog elementa u opti pojam privrednog prestupa se izbegava, ali je ono u naem privrednoprestupnom zakonodavstvu ipak ostalo.
28
2. Povreda pravila u privrednom ili finansijskom poslovanju

Kanjiva dela i kazneno pravo koje izuava ovu oblast je najireg spektra zatitnih objekata grupnih i pojedinanih koji proizlaze iz osnovnih drutvenih vrednosti zatienih ustavom, zakonima i drugim propisima. Za razliku od krivinih dela i prekraja koji obuhvataju najiri spektar tih vrednosti i zatienih dobara privredni prestupi, kao to i naziv upuuje, odnosi se samo na jedan, veoma znaajan, segment njihove celine, a to je privredno i finansijsko poslovanje. Budui da ove oblasti obuhvataju celinu regulisanu mnogobrojnim propisima iji je zajedniki cilj nesmetano funkcionisanje privrednog sistema i finansijskog poslovanja njihova povreda ini jedan, osnovni i prvi element pojma privrednog prestupa. S obzirom na to privredni prestupi iz ove oblasti predstavljaju tipine delikte s blanketnom dispozicijom.
3. Drutvena tetnost
Drutvena tetnost je zakonsko obeleje i materijalni element privrednog prestupa. S tim u vezi postoji problem razgranienja drutvene opasnosti kod krivinog dela i drutvene tetnosti kod privrednih prestupa. Formalno shvatanje polazi od stava da su drutvena tetnost i drutvena opasnost jedno isto, samo su razliiti nazivi da bi se razgraniilo krivino delo od privrednog prestupa. Drugo, sadrajno shvatanje ima polazite da je drutvena tetnost nii stepen prestupnosti od drutvene opasnosti kod krivinog dela.3
Iz razloga primene naela pravne sigurnosti i zakonitosti propisivanje materijalnog elementa u opti pojam krivinog dela se izbegava, jer bi to znailo da se u primeni krivinog prava daje se prednost materijalnim nad formalnim elementima, to nije primereno savremenim zakonodavstvima i dokrini.
29
Kao to se iz definicije vidi privredni prestup je drutveno tetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju. Time je zakonodavac pojmom drutveno tetna povreda propisa na neki nain diferencirao privredni prestup u odnosu na najtee povrede propisa i lake povrede propisa, ili neznatne povrede. Drutvena tetnost se stepenuje u zavisnosti od napadnutog dobra, obima i intenziteta posledice, pa se ovakvim materijalnim obelejem privrednog prestupa on razlikuje u odnosu na delikte krivinih dela koji su due vreme u svom opisu sadravali pojam drutveno opasna dela, kao i na lake oblike prestupnosti koji spadaju u prekraje ili neznatne povrede koje pripadaju sferi disciplinske odgovornosti. S druge strane, drutvena tetnost u povredi propisa ne odnosi se na sve propise, ve samo na one koji obuhvataju regulisanje privrednog i finansijskog poslovanja. Na taj nain ona se ograniava na poseban objekt zatite privredno i finansijsko poslovanje, ali se i objektivizira na krenje propisa koje je prouzrokovalo ili moglo da prouzrokuje tee posledice.
4. Radnja privrednog prestupa

Radnja privrednog prestupa ini odreeno ponaanje koje je odreeno u zakonu ili uredbi i predstavlja njegovo osnovno obeleje, koje se ispoljava kroz radnju izvrenja ili kroz sauesniku radnju. Radnja je, naime, proizvod odluke ili namere da se izvri neki privredni prestup, bilo da je re o radnji samo jednog lica kao izvrioca privrednog prestupa, ili radnji kada u privrednom prestupu uestvuje u svojstvu sauesnika. Radnja se kod veine autora smatra prvim elementom obeleja i uslovom na koji se nadovezuju ostali elementi njegovog bia. S radnjom se ulazi u kanjivu zonu. U najirem smislu, to znai da se radnjom privrednog prestupa ostvaruju i ostala njegova obeleja. Ukoliko nema radnje u vidu pripreme, pokuaja ili svrenog akta, nema ni privrednog prestupa. Radnja privrednog prestupa je u neposrednoj vezi s ostalim obelejima elementima privrednog prestupa. Ona je, u tom smislu, veza za posledicu
30
je predstavlja voljno preduzetu delatnost koja je proizvela posledicu (konkretna opasnost) ili je mogla proizvesti posledicu (apstraktna opasnost). Moe nastati injenjem onoga to je zabranjeno ili neinjenjem onoga to je dunost. Radnja privrednog prestupa je ona aktivnost pravnog ili odgovornog lica kojom se prouzrokuje posledica na objektu dela i ostvaruje osnovno obeleje privrednog prestupa. Kod ovog pitanja postoji jedan teorijski problem i pitanje: ta je radnja pravnog lica, kad ono ne poseduje svest i volju. U naem pravnom sistemu prihvaeno je da pravno lice moe da bude i jeste realno subjekt privrednog prestupa, a da se njegov subjektivni element (svest i volja) radnje ostvaruje preko organa upravljanja i odgovornog lica koji deluju u ime i za raun pravnog lica. To praktino znai da radnju pravnog lica ostvaruju njegovi organi, kao nosioci odluka. Postavlja se pitanje kod pravnih lica kod kojih je dovoljna objektivna odgovornost, kako se izvodi subjektivni element, posebno umiljaj, jer se kod nekih privrednih prestupa kao uslov postavlja i neka namera, kao to je nanoenja tete, sticanje koristi i slino. U tim sluajevima je nuna uvek i odgovornost odgovornog lica kod koga se i stiu elementi subjektivne odgovornosti, u ovom primeru kroz nameru ili direktni umiljaj. Kao i kod krivinih dela radnja privrednog prestupa moe biti injenjem i neinjenjem. Radnja odgovornog lica podrazumeva objektivno-subjektivno shvatanje, kao i kod krivinih dela, odnosno voljni pokret ili proputanje dune radnje. Kada postupa u ime pravnog lica radnja odgovornog lica je kao i radnja fizikog lica dozvoljavanje da se nezakonita radnja uini ili nareenje da se uini. Poseban oblik radnje neinjenja kod oba subjekta jeste proputanje dunog nadzora. Pravno lice je odgovorno za privredni prestup ako je do izvrenja privrednog prestupa dolo radnjom ili proputanjem dunog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica,
31
ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica. U zakonskom opisu pojedinih privrednih prestupa radnje izvrenja mogu biti alternativno i kumulativno propisane. Kod alternativno propisanih radnji za postojanje prestupa dovoljno je da je izvrena samo jedna (bilo koja) od vie alternativno predvienih radnji izvrenja, ali je mogue i sa vie njih. U tom sluaju ako je prestup izvren sa vie alternativno odreenih radnji, re je o jednom privrednom prestupu, a ne sticaju. Kumulativno je odreena radnja izvrenja, to je u privrednoprestupnom pravu rei sluaj, postoji u sluajevima kada zakon ili uredba propisuju dve ili vie odvojenih radnji zajedno moraju biti izvrene da bi postojao taj privredni prestup. Najosnovnija podela radnji usvojena je prema nainu izvrenja, u zavisnosti od toga da li je radnja privrednog prestupa aktivan voljni akt ili proputanje dunosti. Prema tome, u biima pojedinih privrednih prestupa radnja izvrenja u nekim sluajevima odreena je iskljuivo kao injenje, a u drugim sluajevima iskljuivo kao neinjenje, a kod nekih mogu biti propisana i oba oblika kao obeleje radnje. Radnja injenja (delicta commissiva) predstavlja aktivni i voljni telesni pokret ili preduzetu aktivnost s ciljem izazivanja posledice. Radnja neinjenja (delicta ommissiva) kod omisivnih delikata podrazumeva voljno proputanje radnje ili dunosti a koja proizvodi protivpravnu posledicu. Kada je re o deliktima neinjenja, osnovno pitanje je kada postoji dunost na injenje, tako da se proputanjem izvrenja te dunosti moe izvriti privredni prestup.
32
5. Protivpravnost
Pored ostalih, bitan elemenat koji ini sutinu - obeleje opteg pojma privrednog prestupa je protivpravnost, to znai da bi se moglo govoriti o bilo kom propisanom privrednom prestupu, on, osim radnje kojom je poinjen, drutvene tetnosti i odreenosti u propisu, mora biti i protivpravan. Protivpravnost, u optem smislu, znai protivnost pravu, odnosno oprenost s nareujuim (imperativnim) ta se mora initi i na koji nain ili zabranjujuim (prohibitivnim) normama ta se ne sme initi, pa se protivpravnost ogleda u nepotovanju tih normi. Protivpravnost je formalno zakonsko obeleje privrednog prestupa izraeno u definiciji povreda pravila privrednog poslovanja. Protivpravnost nije samo odreenost prestupa u Zakonu o privrednim prestupima, ve protivnost ponaanja bilo kom propisu u toj oblasti. S obzirom na to da je oblast privrednog i finansijskog poslovanja veoma iroko ureena mnogobrojnim propisima tipa zakona i uredbi, protivpravnost se odnosi na sve pravne propise povrede poslovanja tih vidova poslovanja. Meutim, protivpravnost ne znai samo povredu propisa iz oblasti privrednog i finansijskog poslovanja ve i protivnost i pravnim propisima optijeg znaaja, kao i pravilima koji reguliu dobre poslovne obiaje, uzansima i drugim vidovima standarda koje ureuju ovu oblast. Protivpravnost je zaseban element privrednog prestupa, nezavisan od odreenosti dela u propisu. Odreenost prestupa u propisu (zakonu ili uredbi) vezana je za jedan odreeni propis, a protivpravnost znai protivnost - suprotnost sadranoj normi u bilo kom pravnom propisu, pa i samom ustavu. Ova dva elementa ine jedinstvo samo u sluajevima kad je imperativna norma sadrana upravo u privrednoprestupnom propisu.
33
6. Iskljuenje protivpravnosti privrednog prestupa

Ukoliko neko ponaanje poinioca sadri sve elemente sadrane u opisu bia nekog privrednog prestupa, predvienog u zakonu ili uredbi, samim tim je to ponaanje i protivpravno. Protivpravnosti u privrednoprestupnom pravu nema ako njene odreenosti nema u zakonu. Izuzetno, protivpravnost moe biti iskljuena iako je privredni prestup propisan u zakonu ili uredbi, tj u sluajevima kada postoje neke injenice ili okolnosti zbog kojih radnje izvrenja ine prestup pravno dozvoljiv, poto u nekom konkretnom sluaju postoji permisivna (dozvoljavajua) norma. Iskljuenje protivpravnosti pretpostavlja odsustvo povrede ili ugroenosti pravnog dobra. Osnovi iskljuenja protivpravnosti se analogno primenjuju na privredne prestupe kao i u krivinom pravu koji mogu biti: a) zakonski delo malog znaaja, nuna odbrana, krajnja nuda, sila i pretnja; i b) vanzakonski izvrenje slubene dunosti, pristanak povreenog, nareenje pretpostavljenog, samopovreivanje, pravo disciplinskog i vaspitnog kanjavanja i dozvoljeni rizik. Za razliku od krivinih dela, gde postoji vie navedenih oblika, iskljuenje postojanja privrednog prestupa mogue je samo u dva sluaja: u sluaju neznatne drutvene tetnosti i krajnje nude.
6.1. Neznatna drutvena tetnost

Ovaj osnov iskljuenja postojanja privrednog prestupa zasnovan je u materijalnom smislu - na stepenu drutvene opasnosti koji se ceni znaajem i posledicom dela na zatieno dobro.
34
Neznatna drutvena tetnost postoji uz dva kumulativna uslova: a) da je povreda propisa iz oblasti privrednog i finansijskog poslovanja malog znaaja i b) da povreda nije prouzrokovala tetne posledice ili su one neznatne. Prvi uslov upuuje na to da je re o blaem obliku prestupa ili da su okolnost njegovog izvrenja s gledita tetnosti male. Znaaj dela odreen je zakonom shodno vrsti i visini sankcije, dok se posledice vrednuju prema teti koja je izazvana, ili pretila da nastane, na dobro ili vrednost protiv kojih je uperena. Drugi se odnosi na okolnost da posledica izvrenog prestupa nije nastupila ili ukoliko je nastupila da je neznatna. Posledina opasnost moe biti konkretna u povredi zatienog dobra ili apstraktna u ugroenosti (pretnji) tog dobra. Prema znaaju vrednosti, odnosno prema moguim posledicama na objekt zatienog dobra veina privrednih prestupa ima pored osnovnih i kvalifikovane oblike. Zakonski osnov dela neznatne tetnosti odnosi se iskljuivo na prestupe iz osnovnog oblika inkriminacije, jer ona i predstavljaju (najnii) osnov inkriminacije kojim se delo predstavlja kao privredni prestup ili se razlikuje od krivinog dela ili prekraja, ili disciplinske odgovornosti. Osnov instituta je subjektivnog i objektivnog neprava, koje inicira odsustvo potrebe za kanjavanjem. Da bi se primenio ovaj osnov iskljuenja postojanja privrednog prestupa, u svakom konkretnom sluaju moraju se proceniti kumulativni elementi: okolnosti izvrenja, nastale ili izostale posledice, linost samog uinioca i svrsishodnost izricanja sankcije, to se najee sprovodi u primeni procesnog naela oportuniteta. U sudskoj praksi ovaj oblik iskljuenja postojanja privrednog prestupa procenjuje se, uglavnom, sa stanovita uticaja objektivnih okolnosti i ima isti znaaj kako kod pravnog tako i kod odgovornog lica. Uz to, ona je 35
neposredno u vezi s posledicom, jer je potrebno da nije nastupila ne bilo kakva tetna posledica ve tea posledica. Takve sluajeve je teko zakonski precizno propisati, posebno osnov da nije mogla da nastupi tea posledica (uslov apstraktne opasnosti), pa se ostavlja slobodnoj proceni suda da takve sluajeve pojedinano procenjuje.
6.2. Krajnja nuda

Po definiciji privredni prestup uinjen u krajnjoj nudi je delo kada je uinilac preduzeo radnju da od sebe ili drugoga otkloni istovremenu neskrivljenu opasnost, koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, i ako poinjeno zlo nije vee od onog koje je pretilo. Krajnja nuda iskljuuje postojanje privrednog prestupa ukoliko se radnjom injenja ili proputanja dunosti povredi propis o privrednom i finansijskom poslovanju tako to uinilac rtvuje dobro manje vrednosti da bi se spasilo dobro vee vrednosti. U takvim sluajevim delikt privrednog prestupa uinjen u krajnjoj nudi nije protivpravan propisima iz oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, niti je drutveno tetan. Uslovi za to dati su shodnim primenama Krivinog zakonika, i to kako uslovi opasnosti po privredno i finansijsko poslovanje tako i otklanjanja opasnosti. Opasnost po privredno i finansijsko poslovanje sadri sledee uslove: mora biti stvarna po bilo koje zatieno dobro u privrednom i finansijskom poslovanju; treba da je istovremena i da je neskrivljena od strane subjekta privrednog prestupa. Uslovi otklanjanja opasnosti od strane subjekta privrednog prestupa su: da je postojala opasnost koja se na drugi nain nije mogla otkloniti i da teta na povreenom dobru nije vea od one koja je pretila. Kod primene ovog pravnog instituta mogue su neke pravno sporne situacije, posebno u sluajevima prekoraenja granice krajnje nude. Opasnost skrivljena iz nehata blae se kanjava, a opasnost skrivljena pod
36
posebnim (osobito) olakavajuim okolnostima moe uinioca da oslobodi od odgovornosti.
7. Odreenost u propisu
Ovaj elemenat bia privrednog prestupa u neposrednoj vezi je sa definicijom prestupa da je re o povredi propisa iz oblasti privrednog i finansijskog poslovanja. Privredni prestup mora da bude odreen propisom, i to zakonom ili uredbom na osnovu zakona i za njega propisana kazna. Nii rang propisa nije obeleje privrednog prestupa. Za razliku od krivinih dela gde je delo mogue propisati samo zakonom, kod privrednih prestupa uneta je i uredba doneta na osnovu zakona zbog dinaminosti poslova i promena u privrednom i finansijskom poslovanju. Propisom su regulisani radnja, subjekt, objekt, posebni uslovi, vreme i mesto izvrenja, posebne okolnosti i sankcije. Princip legaliteta, odnosno zakonitosti je na neki nain unet i u zakonsku odredbu o privrednim prestupima, putem norme da se ne moe kazniti za privredni prestup, ukoliko delo pre nego to je uinjeno nije bilo odreeno kao prestup i ako za to delo nije bila propisana odgovarajua sankcija. Time se iskljuuje svaka analogna primena propisa sa slinim sadrajem i ovaj princip ini garanciju pravnim i odgovornim licima da ne mogu biti odgovorni za prestup ukoliko on nije pre nego to je radnja poinjena bio propisan kao kazneni delikt. Osim toga, njime se ograniava irok krug eventualnih inkriminacija vlasti na ona protivpravna ponaanja koja se mogu drugim pravnim normama i aktima proglaavati privrednim prestupom. Njime se, takoe, spreava mogunost retroaktivne ili povratne primene propisa. Odreenost u zakonu ili uredbi ima viestruki pravni znaaj kod odreivanja bia privrednog prestupa, jer nije re samo o formalnom elementu prestupa, ve je tesno za utvrivanje privrednoprestupne odgovornosti i razgranienje privrednih prestupa od ostalih kanjivih dela.
37
8. Subjekt privrednog prestupa

8.1. Opti pojam subjekta privrednog prestupa
Subjekt je, u stvari, uinilac dela, lice koje je preduzelo radnju ili propustilo da preduzme dunu radnju ili radnju dunog nadzora koja predstavlja privredni prestup, odnosno, onaj kome se izvrenje privrednog prestupa moe staviti u odgovornost i zbog toga mu se izrei odgovarajua sankcija. Prema teorijskoj definiciji i zakonskoj odredbi subjekt je pravno i odgovorno lice, a njihova odgovornost je i paralelna meusobno uslovljena, ali u odreenim sluajevima i nezavisna.
8.2. Pravno lice kao subjekt privrednog prestupa

Pitanje subjektiviteta, kanjivosti i odgovornosti pravnog lica je sporno u teoriji. U pojedinim teorijama ono se razliito tumai. Prema teoriji fikcije pravno lice ima subjektivitet odgovornosti, ali je ono u odnosu na fiziko lice fiktivan ili nestvarni (vetaki) subjekt. Teorija negacije osporava pravnom licu pravni subjektivitet, iz sledeih razloga: jer se umesto pravnog subjekta javljaju fizika odgovorna lica (teorija kolektiviteta); pravno lice ne postoji jer ono personifikuje imovinu (teorija personifikacije); i jer je pravno lice apstraktno bie a subjekt moe da bude samo fiziko lice (teorija individualizacije). Realistika ili organska teorija polazi od shvatanja da pravno lice postoji stvarno (realno). O nekim od ovih teorija bie kanije rei kod opisa odgovornosti pravnih lica. Savremena shvatanja prihvataju da je pravno lice odgovorni subjekt kada je re o povredi propisa u vezi sa privrednim i finansijskim poslovanjem. Od toga bezuslovno polazi i pozitivna zakonska definicija. To znai da je pravni subjekt specifian subjekt odgovornosti za privredne prestupe, jer to moe da bude samo pravno lice koje se bavi privrednim i finansijskim poslovanjem. Propis kojim se ureuje neka oblast moe uiniti sva pravna lica ili samo odreena pravna lica odgovornim.
38
Subjekt privrednog prestupa ne moe da bude drutvenopolitika zajednica, njihovi organi i dravni organi i mesne zajednice.
8.3. Odgovorno lice kao subjekt privrednog prestupa

Odgovorno lice je prema Zakonu o privrednim prestupima pravni subjekt koji raspolae odreenim ovlaenjima u okviru poslovnih nadlenosti pravnog lica, kome su u pravnom licu povereni poslovi privrednog i finansijskog poslovanja, odnosno u organu drutveno-politike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj zajednici.. Takva naelna odredba odgovornog lica u deliktima privrednih prestupa nije dovoljno precizirana. Stoga se moramo u njegovom konkretnijem opisu osloniti na definiciju iz Krivinog zakonika. Odgovornim licem u teorijskom smislu smatra se vlasnik preduzea ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduzeu, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju, uloena sredstva ili na osnovu ovlaenja, poveren odreeni krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vrenju nadzora nad njima ili mu je faktiki povereno obavljanje pojedinih poslova. Propisom kojim se odrauje privredni prestup moe se propisati da sva ili samo odreeno odgovorno lice odgovara za taj privredni prestup.
8.4. Slubeno lice u svojstvu odgovornog lica

Odgovorno lice moe da bude subjekt i kod pravnih lica koja nisu subjekt privrednog prestupa, jer se po zakonu odgovornim licem smatra i lice kome je povereno privredno i finansijsko poslovanje u drutvenopolitikoj zajednici, dravnom organu ili mesnoj zajednici. Prema Krivinom zakoniku RS slubenim licem smatra se:
39
1) lice koje u dravnom organu vri slubene dunosti; 2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u dravnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vri slubene dunosti ili slubene funkcije u tim organima; 3) lice u ustanovi, preduzeu ili drugom subjektu, kojem je povereno vrenje javnih ovlaenja, koje odluuje o pravima, obavezama ili interesima fizikih ili pravnih lica ili o javnom interesu; 4) slubenim licem smatra se i lice kojem je faktiki povereno vrenje pojedinih slubenih dunosti ili poslova; 5) vojno lice izuzev kad su u pitanju odredbe Glave trideset tree (Krivina dela protiv slubene dunosti) Stranim slubenim licem smatra se lice koje je lan zakonodavnog, izvrnog ili sudskog organa strane drave, javni funkcioner ili slubenik meunarodne organizacije i njenih organa, sudija i drugi funkcioner meunarodnog suda.
9. Objekt privrednog prestupa

Objekt privrednog prestupa su privredni i finansijski odnosi ustanovljeni u privrednom sistemu i regulisani pravom. Opti objekt privrednog prestupa odreen je samom definicijom, odnosno da je to privredno i finansijsko poslovanje. Meutim, osim opteg objekta razlikujemo i grupni zatitni objekt koji zavisi od oblasti i grana privrednog i finansijskog poslovanja koji je posebnim propisom (zakonom ili uredbom) regulisan. To moe da bude oblast proizvodnje, skladitenja, transporta, prometa, bankarstva, raunovodstva, carine, poreza, deviznog, kreditnog i spoljnotrgovinskog poslovanja, platni promet i slino. Na kraju, osim opteg i grupnog zatitnog objekta razlikujemo i objekt radnje privrednog prestupa. To je objekt, dobro, predmet na kome je neposredno izvren privredni prestup.
40
10. Uzronost i posledica privrednog prestupa

Uzronost kod privrednih prestupa, kao i kod drugih kanjivih dela, jeste objektivna veza izmeu radnje i posledice Izvodi se analogijom shodne primene instituta iz krivinog prava sa izvesnim specifinostima. Dve su vrste uzronosti privrednog prestupa: neposredna i posredna. Neposredna uzronost postoji kod odgovornog lica, a posredna kod pravnog lica. Kod pravnih lica uzronost se pretpostavlja kao objektivna veza izmeu radnje i posledice, dok je kod odgovornog lica uz objektivni uslov nuna i svest o posledici koja nastaje usled preduzimanja zabranjene radnje ili proputanja dune radnje. Znaaj uzronosti u privrednoprestupnom pravu je u tome to za postojanje privrednog prestupa izmeu radnje i posledice mora postojati odreeni kauzalni odnos koji se naziva uzronom vezom. Radnja izvrenja u zakonskom opisu ini uzrok i zajedno sa posledicom pojavljuju se kao obeleja, odnosno kao elementi privrednog prestupa ako meu njima postoji odnos uzronosti. Dakle, uzronost postoji ako se posledica pojavljuje kao rezultat preduzete radnje izvrenja, i time se definie kao objektivni odnos izmeu ljudske radnje i posledice. Bez posledice nema ni privrednog prestupa, a ona je rezultat radnje tetne promene na objektu ili neregularno stanje. Ona ini opti i zakonski element privrednog prestupa, koji je oznaen pojmovima vezanim za radnju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati tee posledice. Dakle, moe se pojaviti u dva oblika promena u privrednom i finansijskom poslovanju: kao povrede dobra i kao ugroavanje dobra. Posledica povrede dobra je: unitenje ili oteenje pravnog dobra protiv kojeg je radnja uperena. To mora da bude teta na zatienom dobru, i to ne bilo koja nego znatna teta, kako bi imala element bia privrednog prestupa drutvene tetnosti.
41
Posledica je vana ne samo zbog utvrivanja postojanja privrednog prestupa, nego i kod primena shodnih Krivinom zakoniku u sluajevima poete, a nedovrene posledice, odnosno pokuaja, nepodobnog pokuaja i dobrovoljnog odustanka od dela, kao i pri odreivanju mesta izvrenja. Posledica ugroavanja dobra javlja se u vidu mogunosti nastanka posledice pretnja u vidu apstraktne ili konkretne opasnosti. Posledica je, dakle, mogua u dva oblika, kao povreda jednog pravno zatienog dobra u vidu konkretne opasnosti (koja je nastupila) ili ugroavanja dobra gde se posledica se sastoji u apstraktnoj (moguoj) opasnosti. Ovakva klasifikacija znaajna je sa aspekta podele privrednih prestupa sa nastalom posledicom, tzv. posledina ili materijalna, kod kojih se posledica odreuje kao obeleje bia prestupa, i na ona bez posledice - tzv. delatnosni privredni prestupi. U prvom sluaju re je o izvrenom privrednom prestupu, a u drugom o pokuaju ili odustanku od izvrenja. Konkretna opasnost je ona opasnost za zatieni objekat koja je izvrenjem tj. izvrenjem radnje stvarno nastupila ili je neto stvarno dovedeno u opasnost, ali iz odreenih razloga nije dolo do povrede. Konkretna opasnost kao posledica mora biti odreena u biu privrednog prestupa. Posledica u vidu apstraktne opasnosti nije obeleje bia privrednog prestupa. To je ona opasnost koja je mogla nastupiti usled preduzete radnje konkretnog privrednog prestupa, ali u konkretnom sluaju nije nastala. Ona neminovno proizilazi iz odreene radnje izvrenja i propisani je osnov inkriminacije,a nastupanje posledice se apsolutno ili neoborivo pretpostavlja samim izvrenjem radnje.
11. Mesto izvrenja privrednog prestupa

Za odgovornost i izricanje privrednoprestupnih sankcija je od bitnog znaaja gde je (mesto) i kada izvreno delo (vreme izvrenja dela), poto se na osnovu tih elemenata odreuje i koji e se i iji zakon primeniti na uinioca privrednog prestupa.
42
Kod utvrivanja mesta izvrenja krivinog dela u pravnoj teoriji postoje tri shvatanja i pristupa u zakonodavstvu. Prema teoriji delatnosti mesto izvrenja je samo mesto gde je uinilac radio odnosno bio duan da radi bez obzira na to gde je posledica nastupila. Prema njihovom shvatanju mesto nastupanja posledice je esto rezultat iste sluajnosti, a da iz praktinih razloga kao mesto izvrenja treba uzeti mesto preduzimanja radnje, jer se na tom mestu najlake i najtemeljnije prikupljaju dokazi o izvrenju privrednog prestupa. Teorija uspeha mestom izvrenja smatra samo mesto gde je nastupila zabranjena posledica, jer tek nastupom posledice postoji svreno krivino delo. Teorija ubikviteta, pretena u zakonodavstvu, kao mesto izvrenja smatra podjednako mesto gde je preduzeta radnja, i mesto gde je nastupila posledica. Mesto izvrenja privrednog prestupa u savremenom krivinopravnom znaenju je mesto gde je uinilac preduzeo radnju, ili je bio duan da preduzme radnju, i mesto gde je posledica nastupila, a u sluaju pokuaja i tamo gde je posledica pokuanog dela po njegovom umiljaju trebala ili je mogla da nastupi. Ono je bitno iz aspekta primene zakonskog prava (domae ili strano), mesne nadlenosti suda u privrednoprestupnom postupku, dok je kod jednog broja privrednih prestupa i opte obeleje njegovog bia. U ovom sluaju treba imati u vidu prostorno vaenje krivinih zakona o emu je na poetku bilo rei. Krivini zakonik RS koji se analogno primenjuje i na privredne prestupe prihvata teoriju ubikviteta propisujui da je privredni prestup uinjen kako u mestu radnje, tako i u mestu gde je nastupila zabranjena posledica.
43
12. Vreme izvrenja privrednog prestupa

U privredno prestupnom pravu vreme izvrenja prestupa je ono vreme kada je uinilac radio ili bio duan da radi ili kada je posledica nastala. Ono je bitno iz vie razloga. Prvo, zato to moe da bude i elementa bia privrednog prestupa, zatim zbog vremenske vanosti propisa kojim je privredni prestup propisan na uinioca se primenjuje propis koji je vaio u vreme izvrenja prestupa, zbog mogue zastarelosti, jer zastarelost poinje tei od vremena izvrenja privrednog prestupa. Odgovornost uinioca za uinjeni privredni prestup uvek se utvruje prema odredbama propisa koji je vaio u vreme izvrenja (sa izuzetkom primene blaeg zakona ili uredbe). Vreme izvrenja privrednog prestupa posebno je znaajno kod onih prestupa kod kojih je vreme obeleje njegovog bia. Osim toga, vreme izvrenja vano je i kod procenjivanja uraunljivosti odgovornog lica, jer se takvim moe smatrati samo ono lice koje je u vreme izvrenja dela bilo neuraunljivo. Prethodna i naknadna neuraunljivost nemaju materijalno-pravni, ve samo procesno-pravni znaaj.
13. Privredni prestupi i druga kanjiva dela

13.1. Privredni prestupi i krivina dela
Odnos izmeu krivinih dela i privrednih prestupa je veoma znaajan i bitan za razumevanje jer je u sutini re o dve vrste po mnogim elementima slinih osnovnih obeleja, a u biti ipak razliitih kanjivih dela. Najtenju vezu privredni prestupi imaju s krivinim delima u shodnoj primeni mnogobrojnih instituta krivinog prava koja se primenjuju na privredne prestupe, o emu je ve bilo rei. Propisi Krivinog zakonika shodno se primenjuju i na privredne prestupe, posebno u vezi s krivicom, odgovornost za posledicu, stvarnu i pravnu zabludu, krajnju nudu, pokuajem, sauesnitvom, mestom i vremenom izvrenja privrednog prestupa.
44
Druga slinost odnosi se na itavo poglavlje krivinopravnih inkriminacija krivina dela protiv privrede, koja su veoma slina nekim od privrednih prestupa. Tree znaajno podruje neposredne veze jeste istovetnost nekih subjekata krivinih dela koji su istovremeno i subjekti privrednog prestupa, a to su pravna lica i odgovorna lica. Ipak, postoje i brojne specifinosti jednih i drugih kanjivih dela koje ih po formalnim obelejima ine posebnim i specifinim. Prvo, krivino delo u objektivnom i materijalnom smislu teorijski se tretira kao drutveno opasno delo, a privredni prestup kao drutveno tetno delo. Na taj nain izdvojen je intenzitet i kvalitet posledice radnje koja je prouzrokovala kanjivi delikt, ukazujui na vei stepen povrede koji se ini krivinim deliktom od privrednog prestupa. Drugo, krivinim zakonodavstvom je obuhvaen celokupan niz zatienih dobara jednog drutva, dok su privrednim prestupima kanjiva samo dela povrede propisa u privrednom i finansijskom poslovanju. Tree, subjekt privrednog prestupa moe da bude samo odreeno pravno ili odgovorno lice, dok subjekt krivinog dela moe da bude svako fiziko lice, pa i maloletno to kod privrednih prestupa nije sluaj. etvrto, krivino delo moe da bude propisano samo zakonom, dok se privredni prestupi ureuju i zakonom i uredbom donetom na osnovu zakona. Peto, kod krivinih dela u pogledu krivice postoji princip subjektivne odgovornosti, a kod privrednih prestupa i subjektivna i objektivna odgovornost.
45
13.2. Privredni prestupi i prekraji

Privredni prestupi i prekraji su posebne vrste kanjivih dela u sistemu kaznenog prava. Oni proistiu iz autonomije te dve pravne discipline, a ponekad se tretiraju kao posebne grane prava. Kao i u odnosima krivinih dela i privrednih prestupa i u ovom sluaju imamo elemente slinosti i bitnih razlika, kao i elemente shodnosti primene instituta krivinog prava i na jednu i drugu vrstu kanjivih delikata. Posmatrano u formalnim obelejima delikata, slinosti i razlike su u sledeem: Prvo, najvanije zajednike elemente bitnih obeleja privrednih prestupa i prekraja ine primene shodnih odredbi Krivinog zakonika, koje se odnose na ve pomenute elemente utvrivanja bia privrednih prestupa i odgovornosti uinilaca, a koji vae i za prekraje. Drugo, u objektivnom smislu privredni prestupi se smatraju drutveno tetnim delima, dok se kod prekraja taj element i ne pominje, jer prekraji imaju tetne posledice ali nemaju materijalni osnov intenziteta i samim tim formalno nisu ni drutveno tetna ni drutveno opasna dela. Tree, odreene razlike pojavljuju se u i pogledu objekta zatite, jer prekraji mogu da budu propisani u svim oblastima ivota i rada, a prestupi samo u privrednom i finansijskom poslovanju. Prema tome, prekraji imaju mnogo iru zatitnu funkciju, koja se ogleda u raznovrsnosti zatitnih objekata i dobara od privrednih prestupa. etvrto, kod privrednih prestupa u pogledu posledice imamo podjednako prisutne elemente povrede i ugroenosti dobara, odnosno konkretne i apstraktne opasnosti (represivno-preventivna funkcija), dok prekraji najee pretpostavljaju apstraktnu opasnost za zatieno dobro, dakle preteno preventivnu kazneno kriminalnu funkciju. Peto, princip legaliteta, iako formalno isti u definiciji predvienost propisom nadlenog organa, ipak se na izvestan nain razliito primenjuje.
46
Privredni prestupi mogu da budu propisani zakonom i uredbom sa zakonskom snagom, dok prekraji mogu da budu, pored toga, ureeni i drugim propisima: odlukama drutveno-politikih zajednica, naredbama dravnih organa, pravilnicima i drugim aktima odgovarajuih organa. U tom smislu, izvesne razlike uoavaju se i kod elementa protivpravnosti, jer kod prekraja protivpravnost podrazumeva samo s propisima, a kod privrednih prestupa i s propisima o privrednom i finansijskom poslovanju i s pravilima privrednog poslovanja.
47
Glava III ODGOVORNOST ZA PRIVREDNE PRESTUPE 1. Pojam i znaaj odgovornosti za privredne prestupe
Odgovornost za privredne prestupe pretpostavlja sva ona bitna pitanja subjektivne i objektivne odgovornosti i uslova kao i kod drugih kanjivih dela. Pod tim se prvenstveno podrazumevaju pitanja principa i odgovornosti pojedinih subjekata (pravnih i odgovornih lica), uraunljivosti, vrste i oblika krivice, sticaja, pokuaja, sauesnitva i drugih optih pitanja posebne propisanosti i shodne primene instituta krivinog prava.
2. Odgovornost pravnog lica

Svakako da je jedno od osnovnih pitanja definisanja u ovom sluaju, ta je to pravno lice, kakvi su uslovi njegove odgovornosti, koje je sankcije mogue primeniti kod injenja prestupa i u kakvoj zakonskoj proceduri, odnosno postupku. Odredbama Krivinog zakonika RS pravno lice je domai ili strani pravni subjekt koji se po pozitivnom pravu Republike smatra pravnim licem. U sutini pravno lice mogli bi odrediti da se iscrpljuje pojmovima da je re o sledeim subjektima: privredno drutvo, strano drutvo i deo stranog drutva, javno preduzee, javna ustanova, domaa i strana nevladina organizacija, investicioni fond, drugi fond (osim fonda koji iskljuivo vri javna ovlaenja), sportska organizacija, politika partija, kao i drugo udruenje ili organizacija koje u okviru svog poslovanja stalno ili povremeno ostvaruje ili pribavlja sredstva i njima raspolae.
48
Subjektom privrednog poslovanja smatra se svako preduzee, drugo pravno lice koje obavlja privrednu delatnost i preduzetnik. Pravno lice koje pored svoje osnovne delatnosti obavlja i privrednu delatnost smatra se subjektom privrednog poslovanja samo kada vri tu delatnost. Preduzetnikom se smatra svako fiziko lice koje na tritu samostalno obavlja delatnost za koju je registrovano, kao i svako drugo fiziko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije, zanatske delatnosti i domae radinosti u vidu zanimanja i radi sticanja dohotka. Time je navedena veoma iroka lepeza pravno privrednih pojmova i instituta, od kojih svaki posebno zasluuje obrazloenje, samim tim to su privredni prestupi koje mogu poiniti pravna lica u osnovi delikti s tzv. blanketnom dispozicijom.To znai da je pod pojmom pravnog lica podveden mogue veliki broj subjekata, koji moraju ispunjavati neke od zakonskih uslova: da se privremeno ili stalno bave i stiu i raspolau sredstvima legalnom privrednom delatnou. Zakonske odredbe u ovom smislu nisu iscrpele broj subjekata koje mogu imati svojstvo pravnog lice, jer se na kraju navodi i pojam i druga udruenja. Odgovornost pravnog lica je specifina i izvodi se, posredno, iz odgovornosti nekog tela upravljanja ili organa ili ovlaenog pojedinca da preduzima odreene radnje u ime i za raun pravnog lica. Zbog toga su pravno lice i njegova odgovornost u direktnoj vezi s pojedincem koji u ime nekog kolektivnog tela pravnog lica ili samog pravnog lica preduzima radnju privrednog prestupa. Taj pojedinac je odgovorno lice i ini poseban subjekt privrednog prestupa. Njegova odgovornost poiva na krivici, po principu subjektivne odgovornosti, tj. u vezi sa umiljajem ili nehatom. Teorijski pristup poznaje dve vrste problema u vezi sa subjektivitetom pravnog lica kod delikata privrednih prestupa. Prvo pitanje je da li pravno lice moe uopte da bude subjekt privrednog prestupa, a drugo pitanje
49
odnosi se na naela koja se primenjuju kod odgovornosti pravnog lica, ako se ono tretira subjektom. Kao to je ve reeno, neka shvatanja (teorija fikcije) polaze od toga da pravno lice ne moe da bude uopte subjekt kanjivih dela, prema tome ni privrednih prestupa. Prema tim tumaenjima pravno lice nije odgovorno jer ne poseduje svest i volju, tj. nema psihiki odnos prema delu. Druga i pretena shvatanja polaze od teorije realnosti. Prema njima pravno lice je realnost. Ono je funkcionalno u mogunosti da obavlja odreene privredne i finansijske poslove kao kolektivitet, te prema tome, moe da ih obavlja saglasno propisima ili protivno njima. Ona su time objektivno odgovorna za promene, a subjektivitet proizlazi iz svesti i volje fizikih (odgovornih) lica koja vre funkciju u ime pravnog lica. Zakonski pristup je prihvatio i propisao odgovornost pravnog lica, ona proizlazi iz definicije: Pravno lice je odgovorno za privredni prestup ako je do izvrenja prestupa dolo radnjom ili proputanjem dunog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica ovlaenog da postupa u ime pravnog lica. Radnja pravnog lica sadrana je u odlukama i posebnim delatnostima, kao to je ve reeno u postupcima injenja i neinjenja ili proputanja dunog nadzora od strane organa upravljanja, odgovornog lica ili drugog ovlaenog lica. Prema tome, kada je re o institutu uraunljivosti i vinosti ona se kod odgovornosti pravnog lica ne postavlja, te prema tome je objektivna.
3. Odgovornost odgovornog lica

Odgovornost odgovornog lica je u vezi i uslov postojanja radnje i nastale posledice. Uslov je da je radnja privrednog prestupa preduzeta u vidu povrede propisa injenja ili proputanja dunog nadzora i da je usled
50
toga nastupila ili mogla da nastupi tea posledica. Ali to to je dovoljno kod pravnog lica nije i kod odgovornog lica, jer se trai i dopunski uslov da je uinilac uraunljiv i da je delo uinio iz umiljaja ili nehata, ukoliko propisom kojim je odreen privredni prestup nije predvieno da se privredni prestup moe uiniti samo sa umiljajem. Odgovornost za umiljaj ili nehat primenjuje se shodno odredbama Krivinog zakonika. Razlika ipak postoji, jer se kod krivinih dela za umiljaj uvek odgovara, a za nehat samo kada je to zakonom odreeno, dok je kod privrednih prestupa znaaj stepena krivice isti. Kao jedan od osnovnih elemenata opteg pojma privrednog prestupa, krivica pretpostavlja uraunljivost i obuhvata dva svoja osnovna oblika umiljaj i nehat. Uslovi za privrednoprestupnu odgovornost postoje za odgovorno lice koje je uinilo privredni prestup, koje je kao takvo odreeno zakonom, da je imalo odreene psihike osobine i odnos prema uinjenom prestupu, da shvati znaaj posledica svojih postupaka, tj. da je uraunljiv, odnosno da je privredni prestup uinilo s umiljajem ili iz nehata. Krivica i privrednoprestupna odgovornost je subjektivni element koji ini skup potrebnih uslova na strani uinioca da bi se odreena radnja uz ostale uslove (protivpravnost i odreenost u zakonu) mogla da smatra privrednim prestupom. Poinjeni privredni prestup odreen kao protivpravno i zakonom ili uredbom propisani delikt samo je jedan, ali nedovoljan, uslov za primenu kazne na uinioca. Potrebno je, uz to, da je uinilac u vreme izvrenja privrednog prestupa bio uraunljiv i prema delu imao odreeni psihiki odnos koji je izraen u preduzimanju svesne i voljne delatnosti, da je bio svestan onoga to ini i da je to hteo. Time elementi svesti i volje ine subjektivne komponente uraunljivosti, odnosno krivice odgovornog lica. Svest predstavlja intelektualno svojstvo rasuivanja o ponaanju, o drutvenoj opasnosti nekog injenja ili neinjenja i moguih posledica takvih postupaka. Ona je element uraunljivosti i ini sposobnost lica da 51
misli, rasuuje i shvata znaaj i mogue posledice svojih postupaka, kako u realnoj situaciji tako i pravnom smislu. U osnovi psihiki odnos se svodi na mo potpunog rasuivanja i odluivanja. Volju, ili voluntaristiku mo, ine elementi upravljanja sopstvenim postupcima i htenja za nastupanjem posledice o kojoj postoji svest kao moguoj i izvesnoj. Predstavlja elemenat sposobnosti uinioca da samostalno i svesno odluuje da li e da preduzme neku radnju ili propusti da je uini. Svest i volja kao osnove krivice ispoljava se u razliitim kombinacijama u dve forme umiljaja i nehata. Prema zakonskoj normi, definicija umiljaja glasi: delo izvreno s umiljajem postoji ako je uinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvrenje (direktni umiljaj) ili kada je bio svestan da moe poiniti delo, da usled injenja ili neinjenja moe nastupiti zabranjena posledica pa je pristao na njeno nastajanje (eventualni umiljaj). Nasuprot tome, delo uinjeno iz nehata postoji kada je uinilac bio svestan da svojom radnjom moe uiniti delo, ali je olako drao da do toga nee doi ili da e to moi spreiti (svesni nehat) ili kad nije bio svestan da svojom radnjom moe uiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono uinjeno i prema svojim linim svojstvima bio duan i mogao biti svestan te mogunosti (nesvesni nehat). Element svesti, predstavlja zajedniki element i kod umiljaja i kod nehata, bez obzira da li ona postoji ili je po pretpostavci mogla i trebala postojati (kod nesvesnog nehata). Voluntaristiki ili voljni element postoji samo kod umiljaja. Ovde postoji i jedna specifinost kada je re o odgovornosti u krivinom i privrednoprestupnom postupku. Naime, odgovorno lice kanjeno u krivinom postupku ne moe u privrednom prestupnom postupku da bude kanjeno za privredni prestup, dok je obrnut sluaj (prethodno kanjavanje za privredni prestup i naknadno za krivino delo) mogu. Zakon propisuje, takoe, da odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne prestaje zato to mu je prestao radni odnos u pravnom licu ili u organu drutveno-politike zajednice, drugom dravnom organu ili 52
mesnoj zajednici, ni zato to je otvoren steaj nad pravnim licem ili to je nastala nemogunost kanjavanja pravnog lica usled njegovog prestanka.
4. Posebni sluajevi odgovornosti

4.1. Pojam i vrste posebnih sluajeva odgovornosti
Izvan redovnih sluajeva odgovornosti pravnog i odgovornog lica, o emu je prethodno bilo rei, postoje izuzetci od osnovnog pravila, ili ureenosti na poseban nain od redovnih sluajeva odgovornosti. To su sluajevi koji zahtevaju dodatni, formalni ili materijalni, element ili posebnu drutvenu situaciju. Posebno se to odnosi na odgovornost stranog pravnog lica, odgovornost pravnog i odgovornog lica u sluaju steaja ili prestanka rada, odgovornost odgovornih lica u pravnom licu koja ne mogu da budu subjekt privrednog prestupa, odgovornost za teu posledicu, za sticaj privrednih prestupa i za prestupe izvrene u sauesnitvu.
4.2. Odgovornost stranog pravnog i odgovornog lica

Odgovornost stranog pravnog lica i odgovornog lica u njemu je veoma aktuelna u ovom vremenu proirenih i razuenih privrednih poslovnih odnosa i delatnosti, te finansijskog poslovanja, pa se s pravom postavlja pitanje takve vrste privrednoprestupne delatnosti. Za sva strana lica vae nai zakoni. Zato zakonski ovo pitanje nije sporno i strano pravno lice i odgovorno lice u njemu po naelu teritorijalnosti odgovorni su za privredni prestup, pod uslovom: da je privredni prestup poinjen na teritoriji Republike Srbije, da na teritoriji Srbije imaju svoje predstavnitvo ili neki drugi oblik organizacione jedinice, ili da je prestup na teritoriji uinjen stranim prevoznim sredstvom i da za odgovornost za prestup stranac nije iskljuen nekim propisom. Postojanjem ovih uslova i privrednog prestupa strana pravna lica i odgovorna lica u njima odgovaraju za privredni prestup po istim principima i uslovima kao i domaa pravna i odgovorna lica.
53
4.3. Odgovornost u sluaju steaja i kada pravno lice nije odgovorno

Odgovornost u sluaju steaja pravnog lica ili prestanka rada odgovornog lica u pravnom licu je takoe propisana i u sudskoj praksi nesporna. Samim tim to je pravno lice u steaju ne gubi pravni status, pa je odgovorno ne samo za privredne prestupe izvrene pre nego i u toku steajnog postupka. Odgovornost odgovornog lica ne prestaje kada mu se u okviru pravnog lica izmeni status, ili mu prestaje radni odnos, a ne prestaje ni steajem ili prestankom postojanja pravnog lica. Pravno lice koje se nalazi pod steajem odgovorno je za privredni prestup, bez obzira da li je privredni prestup uinjen pre otvaranja ili u toku steajnog postupka, ali mu se ne moe izrei kazna nego samo zatitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi. Odgovornost odgovornih lica u pravnim subjektima koji ne mogu da budu u svojstvu pravnog lica odgovorna za privredni prestup odnosi se na drutveno-politike zajednice, dravne organe i mesne zajednice. Odgovorna lica u ovim pravnim licima, za razliku od njihove iskljuenosti od odgovornosti pravnih lica, ipak su odgovorna za privredne prestupe, ali samo pod uslovom da je to izriito navedeno propisom.
4.4. Odgovornost za teu posledicu i odgovornost za pokuaj

Odgovornost za teu posledicu primenjuje se shodno krivinopravnoj odgovornosti i odnosi se iskljuivo na subjektivni osnov. U ovom smislu odgovornost se, izmeu ostalog, procenjuje i po odreenim sluajevima okolnosti pod kojima je privredni prestup poinjen, ili po posledicama koje su iz njega proistekle, ili samih motiva ili naina i sredstava izvrenja.
54
To su objektivni kriterijumi propisani samim privrednim prestupom ili njegovim kvalifikovanim ili posebnim oblikom. Pored objektivnih kriterijuma odgovornosti propisanih samim delom razlikuje se i subjektivna odgovornost u okvirima zakonskog minimuma i maksimuma kazne koju sud ceni prilikom odmeravanja. Ona se odnosi, pre svega, na: stepen krivice uinioca, pobude na izvrenje dela, stepen ugroenosti dobra, ranijeg ivota i ponaanje uinioca posle poinjenog privrednog prestupa, njegov odnos prema ugroenom dobru, te socijalnih obeleja samog uinioca (starost, pol, obrazovanje i slino). Uslov je da je propisom ureena odgovornost za teu posledicu i da je ona nastala nehatnom radnjom subjekta privrednog prestupa. Ta odgovornost postoji u odnosu na osnovni oblik ukoliko postoji umiljaj, a u odnosu na teu posledicu kod nehata. Zakonom o privrednim prestupima je predvieno da odgovornost za pokuaj privrednog prestupa postoji ako je propisom kojim se odreuje privredni prestup izriito propisano da e se kazniti za pokuaj.
4.5. Odgovornost za sauesnitvo

Pod sauesnitvom se podrazumeva vrsta privredno prestupne radnje koju vre dva ili vie lica, ime svesno i zajedniki doprinose ostvarivanju zabranjene posledice, povrede ili ugroavanja dobra. Postoji kada vie lica uestvovanjem u radnji izvre neki oblik u ovom sluaju privrednoprestupne aktivnosti, ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom sa umiljajem bitno doprinesu izvrenju privrednog prestupa. Svako od njih se kanjava kaznom propisanom za taj prestup. U uem smislu, sauesnitvo obuhvata radnje podstrekivanja i pomaganja, a u irem znaenju i sauinilatvo. Kod sauesnitva postoji subjektivna i objektivna veza izmeu sauesnika. Osnovna karakteristika sauesnitva i jeste da se izvreni privredni prestup u objektivnom (uee u delu) i subjektivnom smislu (svest o zajednikom delovanju), pojavljuje kao
55
njihovo zajedniko delo. Subjektivna veza se, prema tome, sastoji u svesti sauesnika o zajednikom delovanju, dok se objektivna veza ogleda u odvojenim posebnim radnjama koje ine celinu u deliktu. Odgovornost sauesnika ne samo u pogledu oblika, nego i granica, zasniva se kod privrednih prestupa na shodnoj primeni odredbi Krivinog zakonika. To znai odgovornost po istim kriterijumima kao i za krivina dela kako za sauinilatvo, tako i za podstrekivanje i pomaganje u izvravanju privrednih prestupa. Meutim, koliko god je sauesnitvo, kada je re o odgovornosti odgovornih lica nesporna u primeni krivinopravnih instituta, toliko je sporno pitanje sauesnitva pravnih lica, jer je jedan od osnovnih uslova za postojanje sauesnitva subjektivna veza i odnos meu uiniocima i umiljajna radnja. Ipak, i kod odgovornosti odgovornih lica za sauesnitvo ima nekih razlika u odnosu na krivina dela, samim tim to je ono kod krivinih dela izmeu uinilaca svesno i voljno, dok se kod privrednih prestupa u sluajevima sauinilatva moe uzeti u obzir i nehatni oblik. Takoe, neuspelo podstrekivanje je irelevantno za privredne prestupe, odnosno nema znaaja, dok je kanjivost za pokuaj mogua, i za to odgovara samo odgovorno lice, ali samo tamo gde je to propisima o privrednim prestupima izriito naglaeno, a ne kao kod krivinih dela gde se on kanjava u svim sluajevima zapreenosti kaznom zatvora u odreenom trajanju.
4.5.1. Sauinilatvo
Sauinilatvo je oblik sauesnitva, svesni i voljni delikt koji uini grupa od dva ili vie lica. Pretpostavlja zajedniku volju o izvrenju dela umiljaj (prema nekim shvatanjima i nehat) i postojanje zajednike radnje izvrenja. Zajednika volja podrazumeva svesni dogovor o zajednikom delovanju, u fazi pripreme ili samog izvrenja privrednog prestupa, a zajednika radnja uee svakog uesnika u radnji izvrenja ili nekoj drugoj radnji kojom se neposredno ostvaruje privredni prestup. Kod sau-
56
inilatva zapreena kazna je ista, ali odmeravanje kazne zavisi od posebnih okolnosti koje se odnose na izvrenje privrednog prestupa, doprinos svakog sauinioca i u granicama njihove vinosti.
4.5.2. Podstrekivanje
Podstrekivanje u optem smislu znai podsticanje, pobuivanje, svesno nagovaranje. U kaznenom pravu ono predstavlja stvaranje ili uvrivanje odluke drugoga ili veeg broja lica, kod kojih postoji latentna sklonost, da izvre neko delo, u ovom sluaju privredni prestup. To je oblik sauesnitva koji se moe uiniti na vie naina: nagovaranjem, stavljanjem u izgled koristi, obeanjima poklona, zloupotrebom poloaja zavisnosti i na druge naine. podstrekivanje mora da se odnosi na konkretno lice (a ne na neodreen broj) kao i na konkretni privredni prestup, a ne na privrednoprestupnu delatnost uopte. Podstrekivanje moe biti neposredno i posredno (preko drugog lica), uspelo i neuspelo. Podstreka je odgovoran samo ako je privredni prestup uinio s umiljajem, i ako je prestup na koji je neko podstrekivan izvren. Ukoliko delo nije izvreno podstrekivanje je kanjivo samo ako je to privredni prestup kanjiv i za pokuaj.
4.5.3. Pomaganje
Pomaganje je lini doprinos nekome da obavi posao, uini delo i ostvari cilj. U kaznenom pravu to je umiljajni akt sauesnitva u vidu davanja saveta, stavljanja na raspolaganje sredstava za izvrenje dela, uklanjanja prepreka za izvrenje i tragova krivinog dela. Pomaga, dakle, za razliku od sauinioca i podstrekaa ne doprinosi izvrenju dela, ve je na uiniocu da odluku ostvari. Kao i podstrekivanje pomaganje se mora odnositi na konkretnog uinioca i na konkretni privredni prestup. Pomaganje moe da bude neposredno uiniocu i posredno (preko drugog lica); fiziko i psihiko; prethodno, istovremeno i naknadno; uspelo i
57
neuspelo. Fiziko pomaganje moe da bude u vidu nabavke sredstava, otklanjanja prepreka ili stvaranja fizikih uslova, dok se psihiko pomaganje odnosi na davanje saveta, prikupljanje i davanje informacija, obeanje da e se prikriti tragovi i predmeti pribavljeni privrednim prestupom itd. Pomaga se kanjava kao i uinilac privrednog prestupa, a moe i blae. Za neuspelo pomaganje nije predvieno kanjavanje.
4.6. Odgovornost za sticaj

Sticaj u optem smislu znai istovremeno zbivanje nekih injenica, radnji ili okolnosti. U krivinom, samim tim i u privrednoprestupnom pravu, sticaj je sluaj kada jedan uinilac uini vie dela za koja mu se istovremeno sudi i izrie jedinstvena kazna. S obzirom na to sticaj krivinih dela moe biti realan ili materijalni i idealan ili formalni, u zavisnosti od toga da li je jednom radnjom (idealni) ili vie radnji (realni) izvreno vie krivinih dela i da li su dela istorodna (homogeni sticaj) ili raznovrsna (heterogeni sticaj). Kod sticaja u sluaju privrednih prestupa za odmeravanje kazne nisu toliko bitni oblici sticaja (idealni, realni, homogeni i heterogeni) kao u krivinom pravu. Odmeravanjem kazne sud je duan da procenjuje olakavajue i oteavajue okolnosti za svaki prestup posebno, ali konanu kaznu odmerava kumulacijom, ali zbir ne moe da pree dvostruki iznos dozvoljenog maksimuma. Od ovog pravila postoji jedan izuzetak za pravno lice kada se kazna izrie srazmerno nanetoj teti ili neizvrenoj obavezi kada je maksimum kazne dvadesetostruki iznos, tj. opti maksimum novane kazne je samo relativno ogranien.
4.7. Odgovornost za povrat

Ponavljanje privrednih prestupa i krivinih dela znaajno je za odmeravanje kazne ne samo u sluaju obinog nego i u sluaju viestrukog povrata. Obinim povratom smatra se privredni prestup koji uini odgovorno ili pravno lice koje je ve jednom poinilo privredni prestup ili krivino
58
delo protiv privrede koje je srodno s privrednim prestupom. Pri tom je irelevantno kojom je kaznom za prethodni delikt uinilac osuen, kao i koliko je vremena proteklo od njega do ponovljenog prestupa. Za razliku od obinog povrata specijalni povrat ima iste elemente osim srodnosti dela i vremenskog razmaka izmeu ranije poinjenog i ponovljenog delikta privrednog prestupa. Pri odmeravanju kazne u sluaju obinog povrata stroe kanjavanje je fakultativnog karaktera, odnosno zavisi od slobodnog sudijskog uverenja, dok je kod specijalnog povrata vie elemenata za pootravanje kazne, ali u okvirima predvienog zakonskog maksimuma. Poseban sluaj predstavlja viestruki povrat, jer dok se kod obinog i specijalnog povrata za privredni prestup kazna moe poveati, ali i ne mora, kod viestrukog povrata sud je u mogunosti da kaznu izrekne i preko zakonskog maksimuma, do njegovog dvostrukog iznosa. Uslov za postojanje viestrukog povrata je: a) da pravno ili prethodno ima dve ili vie presuda za srodne privredne prestupe, za odgovorno lice i za srodna krivina dela; b) da je svaka izreena novana kazna bila u veem iznosu: ako je pravno lice ve bilo najmanje dva puta osuivano za srodne privredne prestupe na kazne preko 20.000 dinara, odnosno ; i ako je odgovorno lice osuivano na kaznu zatvora ili novanu kaznu preko 4.000 dinara. c) da od poslednje pravosnano izreene kazne nije prolo vie od pet godina. Kod odgovornog lica postoji jo jedan uslov da uinilac pokazuje sklonost ka vrenju takvih krivinih dela, odnosno privrednih prestupa. Pri odmeravanju kazne sud ne obavezuju samo formalni uslovi, ve mora da vodi rauna i o okolnostima pod kojima je izvren privredni prestup i o njegovim posledicama.
59
5. Iskljuenje krivice - odgovornosti za privredni prestup

Oblast privrednog i finansijskog poslovanja bogata je iskustvima sluajeva gde se stiu svi elementi postojanja privrednog prestupa, a da subjekt nije odgovoran za njega. U teoriji postoji i zakon poznaje tri osnova iskljuenja krivice - odgovornosti: nareenje odgovornog lica ili organa upravljanja; stvarna zabluda; i pravna zabluda.
5.1. Nareenje odgovornog lica ili organa upravljanja

Nareenje odgovornog lica ili organa upravljanja proistie iz same prirode privrednog i finansijskog poslovanja i odnosi se samo na iskljuenje odgovornosti odgovornog lica. Sistem odnosa u ovoj oblasti je sloen i za njegovo funkcionisanje nuan je princip hijerarhije odnosa u rukovoenju i izvravanju poslova. Bilo bi krajnje neracionalno i nesvrsishodno da svaki subjekt u tom procesu sam odluuje ta da ini i da sam tumai propise i interese pravnog lica u konkretnom sluaju. Stoga je privredni i finansijski sistem primeren tim potrebama da se poslovi obavljaju po odlukama organa upravljanja, nareenjima i uputstvima rukovodeih inokosnih ili kolegijalnih organa. Da bi se stekli uslovi iskljuenja odgovornosti odgovornog lica potrebno je da se steknu dva kumulativna uslova: da je odgovorno lice postupalo po nareenju drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i da je odgovorno lice preduzelo sve radnje da sprei izvrenje prestupa (da opomene, da obavesti nadlene organe i rukovodstva). Da bi postojao prvi uslov postupanje po nareenju drugog odgovornog lica ili organa upravljanja, potrebno je da je odgovorno lice ili organ upravljanja stvarno i nadlean da odgovornom licu koje je uinilo privredni prestup izdaje nareenja. Drugi uslov je da takvo nareenje u konkretnom sluaju stvarno i da postoji, a da su poslovi odgovornog lica kome je 60
nareenje izdato u opisu funkcije i poslova koje obavlja. Trei uslov je da se u nareenju koje se izdaje odgovornom licu stiu svi elementi obeleja privrednog prestupa. Drugi uslov preduzimanje od strane odgovornog lica svih radnji kako do izvrenja privrednog prestupa ne bi dolo, obuhvata sve potrebne radnje koje iz optih i internih propisa proizlaze i da se obaveste nadleni dravni i drugi organi da do privrednog prestupa ne doe.
5.2. Stvarna zabluda

Stvarna zabluda je oblik zablude, pogrena predstava o nekoj stvarnoj ili pravnoj okolnosti. Stvarna zabluda kao oblik iskljuenja odgovornosti kod privrednih prestupa shodno se primenjuje iz propisa krivinog prava: u vidu o zablude o obeleju bia prestupa; ili o injenici koja kada bi postojala iskljuila bi postojanje privrednog prestupa. Stoga je ona znaajna u oba sluaja i kao stvarna zabluda u uem smislu i u irem smislu. Stvarna zabluda u uem smislu, ili kako se jo naziva zabluda o biu dela, u potpunosti negira umiljaj. To je pogrena predstava koja se odnosi na stvarnu okolnost koja ulazi u obeleje privrednog prestupa, kao to je pogrena predstava koja se odnosi na objekt ili pasivni subjekt, radnju i posledicu sa uzronim odnosom, na neka svojstva uinioca, mesto, vreme i nain izvrenja dela. U irem znaenju, stvarna zabluda postoji u sluaju pogrene predstave o okolnostima koje se nalaze van bia privrednog prestupa, odnosno kada je uinilac svestan svih njegovih obeleja, ali je pogrena predstava o nekoj stvarnoj okolnosti, koja ako bi postojala iskljuivala bi protivpravnost. Obino se to odnosi na sluaj pogrene predstave o okolnostima u sluajevima kada je u pitanju, krajnja nuda i neznatna tetnost dela.
61
Postoje dva oblika stvarne zablude od kojih je zavisna i odgovornost uinioca, a to su otklonjiva i neotklonjiva stvarna zabluda. Neotklonjiva stvarna zabluda predstavlja sluaj kada uinilac nikako prema postojeim okolnostima nije mogao da ima pravilnu predstavu u bie privrednog prestupa. Otklonjiva stvarna zabluda, ili zabluda iz nehata, postoji ako su okolnosti dozvoljavale mogunosti, a lina svojstva takva da je uinilac bio u mogunosti i bio duan da ima pravilnu predstavu o stvarnim okolnostima. Ovaj oblik iskljuuje umiljaj, a uinilac je odgovoran iz nehata ako je za privredni prestup propisano da se moe poiniti nehatnom radnjom. Stvarna i pravna zabluda kao oblik iskljuenja odgovornosti takoe se odnose samo na odgovorno lice, jer obe pretpostavljaju da je i kod jednog oblika zablude (posebno stvarne zablude) i kod drugog oblika ona u sferi krivice, odnosno vinosti uinioca. Shodna primena krivinopravnih propisa na privredne prestupe je kod stvarne zablude i u uem i u irem smislu znaajna kada je u pitanju neotklonjiva i otklonjiva pravna zabluda, s obzirom na to da neotklonjiva stvarna zabluda iskljuuje i umiljaj i nehat, a neotklonjiva ne. Imajui u vidu sve uslove odgovornosti odgovornog lica i istovetni znaaj umiljaja i nehata kod privrednih prestupa moemo da zakljuimo da iskljuenje odgovornosti dolazi u obzir samo kod neotklonjive zablude, a kod otklonjive samo kada je u pitanju umiljaj ali ne i nehat. Meutim, ovde treba imati u vidu da primena otklonjive pravne zablude dolazi u obzir samo ukoliko je propisom za privredni prestup radnja prestupa predviena kao umiljajni akt odgovornog lica.
5.3. Pravna zabluda

Pravna zabluda je zabluda o zabranjenosti dela. To je pogrena predstava, nepostojanje svesti uinioca u sluajevima kada nije znao da je delo protivpravno. Uinilac treba da je u pravnoj zabludi iz opravdanih razloga, to znai da nije mogao i nije bio duan da zna da je delo zabranjeno i
62
tada je iskljuena njegova krivica. Izvrilac je svestan svih obeleja privrednog prestupa, ali ne i da je radnja koju je preduzeo privredni prestup. Mogua je u sluaju kada uinilac ne zna da je neka radnja bie privrednog prestupa ili ako pogreno smatra da neka postojea okolnost ne ini njegovo obeleje bia. U tom pogledu mogue je dakle razlikovati dve situacije: pogrena svest o odreenosti prestupa u zakonu ili uredbi; i pogrena svest o protivpravnosti uinjenog dela. U prvom sluaju uinilac ne zna, nije bio svestan da je njegova radnja inkriminisana. U drugom, izvrilac je svestan da je ono to ini je predvieno zakonom kao privredni prestup, ali nije svestan njegove protivpravnosti, odnosno pogreno smatra da je u konkretnom sluaju protivpravnost iskljuena. To se posebno odnosi kod prestupa koja ine slubena lica u vrenju slubene dunosti, kada imaju pogrenu predstavu da je iskljuena protivpravnost u svim sluajevima njihovog postupanja. Pravna zabluda u oblasti privrednih prestupa time ima neto drugaiji znaaj i primenu nego kod krivinih dela. Ukoliko poemo od osnovne definicije pravne zablude i prirode poslova koje obavlja odgovorno lice u pravnom licu, to podrazumeva da ono poznaje propise koji reguliu oblast u kojoj se nalaze njegova ovlaenja, u tom sluaju suprotno je pravnoj logici da iz opravdanih razloga odgovorno lice nije znalo da je delo zabranjeno. Ovo bi kao sluaj mogao da bude redak izuzetak, jer je osnovana pretpostavka da odgovorno lice mora da poznaje propise iz oblasti u kojoj obavlja dunosti, te je, prema tome, pravna zabluda da su odgovornosti odgovornog lica za privredne prestupa znaajne samo za odmeravanje kazne. Zbog intenzivnih i mnogobrojnih promena u propisima privrednih prestupa kod privrednih prestupa je opravdanost razloga nepoznavanja vaeih inkriminacija mnogo ea nego kod krivinih dela, ali su zato subjekti u toj oblasti u obavezi da ih poznaju, to kod krivinih dela nije sluaj.
63
Glava IV SANKCIJE ZA PRIVREDNE PRESTUPE 1. Pravna priroda i osobenosti sankcija za privredne prestupe
Privredni prestupi kao posebna vrsta kanjivih dela u vezi s kaznenim sankcijama u krivinom pravu imaju izvesne slinosti, ali i znatno vei broj osobenosti nego to je to sluaj s primenom optih krivinopravnih instituta. Posebnosti su uslovljene vrstom kaznenih delikata, njihovom teinom u sistemu kaznenog prava i naroito specifinou uinilaca privrednih prestupa. Sloenost ovog pitanja je posebno naglaena kod sankcija koje mogu da se izreknu pravnom licu, imajui u vidu sve probleme krivice odnosno njihove kaznene odgovornosti. Pre svega, posebnosti privrednoprestupnih sankcija u odnosu na krivine odnose se na kazne, a zatim i na mere bezbednosti koje su u krivinom pravu veoma zastupljene, kao to je to sluaj sa zatitnim merama kod privrednoprestupnog prava. Odreene specifinosti proizlaze i iz osobenosti u odgovornostima (kod pravnih lica princip objektivne, a kod odgovornih subjektivne odgovornosti), kao i svrhom sankcija. Prema pozitivnim propisima privrednoprestupno pravo poznaje tri vrste sankcija: novanu kaznu, uslovnu osudu i zatitne mere.
2. Novana kazna
Novana kazna kod privrednih prestupa je jedina vrsta kazne i moe da se izrekne ne samo pravnom nego i odgovornom licu, u razliitim iznosima. Ona je, dakle, i jedina i glavna kazna koja pogaa imovinu pravnog i odgovornog lica, za razliku od istoimene kazne u krivinom pravu gde
64
moe da bude i glavna i sporedna kazna. Zakonski okvir novane kazne odreen je posebnim minimumom od 10 000 dinara i posebnim maksimumom za pravno lice, odnosno za odgovorno lice. Naime, najmanja mera novane kazne koja se moe propisati za pravno lice je 10.000 dinara, a najvea 3.000.000 Visina novane kazne za pravno lice moe se propisati i u srazmeri sa visinom uinjene tete, neizvrene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, u kom sluaju najvea mera novane kazne moe biti do dvadesetostrukog iznosa uinjene tete, neizvrene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa. Najmanja mera novane kazne koja se moe propisati za odgovorno lice iznosi 2.000 dinara, a najvea 200.000 dinara. Iznos novane kazne za pojedinani privredni prestup konkretno se utvruje u propisu kojim je ureen privredni prestup, a ukoliko nije odreena u propisu, onda vai opti okvir ureen Zakonom o privrednim prestupima. Pojedinim propisom, koji regulie privredne prestupe u odreenoj oblasti, posebni minimum i maksimum mogu da budu i drugaije odreeni, s tim da propisani minimum ne moe da bude manji, a ni maksimum vei, od onog ureenog optim propisom. Osim toga, posebnim propisom mogue je urediti samo minimum ili samo maksimum, dok se u tim sluajevima primenjuje opti maksimum ili opti minimum iz opteg propisa (zakona) o privrednim prestupima. Kada je re o novanoj kazni za pravno lice mogu je jo jedan sluaj, da se kazna odreuje u srazmeri neizvrene obaveze ili prouzrokovane tete. U tom sluaju ona moe da bude propisana i u dvadesetostrukom iznosu od prouzrokovane tete ili neizvrene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
65
2.1. Odmeravanje kazne za privredne prestupe

2.1.1. Kriterijumi odmeravanja kazne
Pitanje odmeravanja kazne za privredne prestupe je vano, jer se na taj nain vri svojevrsni oblik individualizacije sankcije. Ono se naroito odnosi na pitanja odluka u rasponu izmeu zakonskog minimuma i maksimuma, zatim odluivanja sudskog organa u sluajevima sticaja, povrata, ublaavanja i mogueg oslobaanja od kazne. Pravnom licu kazna se odmerava na osnovu oteavajuih i olakavajuih okolnosti, teine uinjenog prestupa, posledica prestupa koja je nastupila ili mogla da nastupi i ekonomske snage subjekta odgovornosti. Odgovornom licu kazna se odmerava prema stepenu odgovornosti, pobudama, dranju uinioca, stepena njegove krivice i imovnog stanja. Teina prestupa zavisi od intenziteta drutvene tetnosti, a objektivno se ispoljava visinom zapreene kazne. Ona je i u direktnoj vezi s posledicom koja, s druge strane, zavisi od stepena povreenog ili ugroenog dobra, dakle konkretne ili apstraktne opasnosti. Okolnosti pod kojima je privredni prestup izvren u odnosu na pravno lice objektivnog su karaktera, kao to su subjektivni kod odgovornog lica, inae svojstveni svim okolnostima koje se uzimaju u obzir u krivinom pravu. Ekonomsko stanje pravnog i imovno stanje odgovornog lica procenjuje se na osnovu veliine sredstava koja poseduju u vreme donoenja presude.
2.1.2. Ublaavanje i osloboenje od kazne

Ublaavanje i osloboenje predstavlja jedan od vidova individualizacije kazne. Re je o dva odvojena pravna instituta. U prvom sluaju ublaavanjem kazne sud moe, pod propisanim uslovima, da izrekne kaznu i ispod zakonskog minimuma. U drugom osloboenje od kazne, sud i pored utvrene krivice ne mora da izrekne kaznu, ve neku drugu privredno prestupnu sankciju.
66
Osnovi za ublaavanje kazne sadrani su u optim propisima o privrednim prestupima, propisima kojima je ureen konkretni privredni prestup, kao i u sluajevima postojanja osobito ublaavajuih okolnosti. Prva dva osnova su formalna i zakonska, dok je trei u nadlenosti (slobodnoj oceni) suda koji treba da sagleda injenice. Sva tri osnova su alternativna i nezavisna jedan od drugog. Osnovi ublaavanja koji su dati optim propisom oslanjaju se na shodnu primenu instituta krivinog prava, tj. prekoraenje granice krajnje nude; bitno smanjenje uraunljivosti; pravne zablude iz opravdanih razloga; pokuaja i pomaganja. Osim toga sud moe da ublai kaznu, onako kako ovaj propis doputa, i u sluajevima: nepodobnog pokuaja; dobrovoljnog odustanka i dobrovoljnog spreavanja prestupa u nekom obliku sauesnitva. U sluajevim pravnog lica predvien je i sluaj ublaavanja, pa i osloboenja od kazne, uz dva kumulativna uslova: ako su privredni prestup otkrili zaposleni ili neki organ upravljanja ili kontrole u pravnom licu i, uz to, prijavili nadlenom organu. Osnove druge vrste ureuje propis kojim se reguliu privredni prestupi u odreenoj oblasti. Oni mogu da budu razliiti. Trei osnov naroito olakavajue okolnosti je u kompetenciji je samog suda i nezavisan je od prva dva. On je fakultativnog karaktera kao to su i ostali osnovi, jer sud pri ublaavanju treba da proceni sve okolnosti i da presudom obrazloi ublaavanje kazne. Osim ublaavanja, sud u nekim sluajevima moe shodno odredbama Krivinog zakonika i da oslobodi uinioca od kazne za privredni prestup.
3. Uslovna osuda
Uslovna osuda u privrednom prestupnom pravu je posebna i samostalna sankcija, koja moe da se izrekne kako pravnom, tako i fizikom licu. Ovu vrstu privrednoprestupne sankcije predstavlja opratanje kazne pod uslovom da uinilac u odreenom roku ne ponovi prestup. Primenjuje se shodno krivinom pravu, ali su uslovi izricanja i rokovi neto drugaiji.
67
Uslovna osuda moe se izrei pravnom licu ako mu je izreena novana kazna do odreenog iznosa, odnosno odgovornom licu do veeg iznosa, s tim da se ne moe uiniti ukoliko osueni za vreme koje odredi sud, a to je jedna do dve godine, ne poini ponovo privredni prestup. Postojanje ovakvih formalnih uslova sud ne obavezuje na izricanje uslovne osude. Upravo otuda i njena fakultativna primena. Da bi bila izreena potrebno je da sud proceni i druge elemente za odluku, a posebno linost uinioca, ponaanje pre, u vreme i posle izvrenog prestupa, stepen odgovornosti, kao i okolnosti pod kojima je privredni prestup izvren. Pri izricanju uslovne osude pravnom licu vie se vodi rauna o objektivnim elementima, o kojima je bilo rei u delu o ublaavanju i osloboenju od kazne. Pri tom, u presudi se uslovna osuda izrie, a novana kazna samo utvruje. Ova sankcija je uvek fakultativnog karaktera, a dva su uslova za njeno izricanje: da je izreena novana kazna do odreenog iznosa i uverenje suda da subjekt prekraja nee ponovo da poini privredni prestup. Fakultativni uslov uslovne osude je i da subjekt prestupa naknadi tetu ili preduzme mere da se otkloni teta priinjena privrednim prestupom ili ispunjavanje druge obaveze preuzete iz odgovornosti za prestup. Pored uslovne osude za isti privredni prestup sud moe pravnom i odgovornom licu da izrekne i zatitnu meru javnog objavljivanja presude i oduzimanja predmeta, kao i meru oduzimanja imovinske koristi. Ukoliko pravno ili odgovorno lice potuje i pridrava se svih zakonskih uslova i naloenih mera suda u predvienom roku, novana kazna se obustavlja. Izreena uslovna osuda, pod zakonom odreenim uslovima, moe se i opozvati. Opozivanje uslovne osude mogue je u tri sluaja: a) ako je ponovljen privredni prestup ili srodno krivino delo;
68
b) ukoliko je dolo do otkrivanje novog prestupa za koji se nije znalo u vreme suenja; i c) neispunjenje odreenih obaveza predvienih fakultativnim uslovom i naloenih presudom. Pri tom, kao i u krivinom pravu, postoje uslovi obaveznog i uslovi fakultativnog opozivanja uslovne osude, kako pravnom tako i odgovornom licu. Obavezno opozivanje sud e naloiti pravnom licu koje u vreme trajanja uslova roka proveravanja uini jedan ili vie privrednih prestupa za koje je izreena novana kazna u odreenom iznosu, kao i odgovornom licu koje takoe u predvienom roku poini jedan ili vie privrednih prestupa za koje mu je izreena novana kazna. Ako su, meutim, pravnom ili fizikom licu izreene u predvienom roku proveravanja manje kazne od navedenih onda postoji fakultativni osnov za opozivanje uslovne osude. Za koju e se odluku u tom sluaju sud opredeliti (da opozove uslovnu osudu ili izrekne neuslovnu osudu) zavisi od okolnosti pod kojima je uinjen prestup, linosti uinioca i posebno srodnost novopoinjenog privrednog prestupa i prestupa za koji je uslovna osuda izreena. Fakultativni osnov postoji kod druga dva uslova. Kod uslova saznanja za privredni prestup za koji se nije znalo u vreme izricanja uslovne osude, sud e uslovnu osudu opozvati ukoliko je takvo saznanje postojalo u vreme donoenja presude a nije bilo uslova, odnosno osnova za njeno izricanje. Neispunjenje obaveza navedenih presudom za uslovnu osudu moe, ali i ne mora biti dovoljan uslov za opoziv uslovne osude. Naime, sud u takvim sluajevima ima vie mogunosti, od kojih je jedna opozivanje i izricanje novane kazne. U sluaju da sud proceni da uinilac privrednog prestupa nije iz objektivnih razloga mogao da ispuni obavezu, moe za nju da produi rok, ili da naloi neku drugu odgovarajuu, i na kraju, da ga oslobodi te obaveze.
69
4. Zatitne mere
4.1. Pojam i vrste zatitnih mera
Posebnu vrstu sankcija za privredne prestupe ine zatitne mere. Njima se pogaa ugled pravnog ili odgovornog lica za obavljanje delatnosti ili vrenje odreene dunosti. Postoji etiri vrste zatitnih mera: a) javno objavljivanje presude; b) oduzimanje predmeta; c) zabrana pravnom licu da se bavi odreenom privrednom delatnou; i d) zabrana odgovornom licu da obavlja odreene dunosti. Zatitne mere nisu samostalne sankcije, jer se izriu uz novanu kaznu, a mera javnog objavljivanja presude i oduzimanje predmeta uz uslovnu osudu. Izuzetak je da se neka od zatitnih mera moe da izrekne i kao samostalna i jedina sankcija za privredni prestup. One imaju funkciju dopunskih sankcija u privrednoprestupnom pravu, slino onima koje imaju mere bezbednosti u krivinom pravu. Neke su obaveznog karaktera, a neke fakultativne, jedne imaju ogranieno vremensko trajanje druge nemaju. Neke se izriu samo pravnom, neke samo odgovornom licu, a neke i jednima i drugima. U zavisnosti od prirode privrednog prestupa i uinioca sud moe da izrekne jednu ili vie zatitnih mera.
4.1.1. Javno objavljivanje presude

Javno objavljivanje presude je sankcija koja moe da se izrekne ne samo pravnom nego i odgovornom licu. Spada u vrstu fakultativnih sankcija, ali ukoliko je to propisom u odreenom sluaju propisano moe da bude i obavezna mera. Izrie se uz novanu kaznu ili uslovnu osudu. S obzirom
70
na to da sredstva javnog informisanja imaju znaajan uticaj na informisanje javnosti svrha ove sankcije i jeste da se upozori javnost na moguu opasnost od ugroenosti ivota i zdravlja ljudi, otklanjanje opasnosti ili zatita interesa sigurnosti prometa, funkcionisanja privrednog i finansijskog poslovanja ili drugi interes privrede. Prema tome, ona ima preventivnu a ne represivnu funkciju, iako po posledicama, po sam privredni subjekt, moe da ima i takav karakter. Javnom objavljivanju podlee samo pravosnana presuda, a sud koji je naloio meru odluuje kojim sredstvom javnog informisanja e ona biti objavljena i da li e biti objavljena u celini ili u delovima. Sud je slobodan u izboru jednog ili vie sredstava informisanja: dnevne tampe, radija ili televizije. Trokovi primene ove mere padaju na teret uinioca privrednog prestupa. Propisom kojim se odreuje privredni prestup moe se predvideti obavezno izricanje zatitne mere javno objavljivanja presude.
4.1.2. Oduzimanje predmeta

Oduzimanje predmeta je takoe dopunska sankcija, koja se izrie uz novanu kaznu ili uz uslovnu osudu, kako prema pravnom, tako i prema odgovornom licu uiniocu privrednog prestupa. Po pravilu je fakultativna mera, ali moe da bude i obavezna kada je to ureeno propisom. Mogu se oduzeti tri vrste predmeta: a) predmeti kojima je izvren privredni prestup; b) predmeti namenjeni za izvrenje privrednih prestupa; i c) predmeti steeni privrednim prestupom. Predmeti se mogu oduzeti od uinioca ukoliko su na raspolaganju pravnom, odnosno ako su u svojini odgovornog lica. Ukoliko se predmeti nalaze u svojini nekog drugog mogu se oduzeti ako to zahtevaju interesi
71
uvanja ivota i zdravlja ljudi, sigurnost prometa ili drugi interesi privrede ili razlozi morala. U tom sluaju vlasnik predmeta ima pravo naknade od uinioca privrednog prestupa. Predmeti koji se oduzmu unitavaju se ili se predaju odgovarajuem dravnom organu, ili se prodaju, a sredstva od prodaje idu u budet Republike.
4.1.3. Zabrana bavljenja privrednom delatnou

Ova vrsta zatitne mere predviena je iskljuivo za pravno lice, a sastoji se u zabrani proizvodnje odreene robe, zabrani prometa robe i usluga ili drugih privrednih poslova. Ovim je sudu ostavljena veoma iroka mogunost zabrane delatnosti, ali je on duan presudom da utvrdi koja proizvodnja, kakav promet ili kakvi drugi privredni poslovi mogu da budu predmet zabrane. Mera moe da bude obavezna i fakultativna. Izrie se uz novanu kaznu, ali ne i uz uslovnu osudu. Ogranienog je vremenskog trajanja od est meseci do deset godina od pravosnanosti presude. Zabrana nema karakter potpune zabrane privredne delatnosti pravnog lica, ve mora da bude tano utvrena za odreenu delatnost i za odreenu jedinicu pravnog lica, a ne za celokupnu delatnost. Uslovi za izricanje zatitne mere ove vrste su: a) da je dalje bavljenje opasno po zdravlje i ivot ljudi; b) ako je tetno za poslovanje drugih pravnih lica; c) ako bi tetilo ugledu nae zemlje, ili pravnom licu u inostranstvu prilikom vrenja poslova spoljnotrgovinskog prometa; d) ako je pravno lice u poslednje dve godine kanjavano zbog istog ili slinog prestupa. Uslovi su alternativno, odnosno da bi mera mogla da bude izreena dovoljan je jedan od navedenih uslova.
72
4.1.4. Zabrana odgovornom licu da vri odreene dunosti

Mera kojom se odgovornom licu zabranjuje da vri dunost koju je obavljalo u vreme izvrenog prestupa izrie se na odreeno vreme i uz novanu kaznu. Njen smisao je da se za odreeno vreme odgovorno lice lii mogunosti da zloupotrebljavajui svoja ovlaenja ini privredne prestupe, ili ukoliko se opravdano smatra da bi vrenje dunosti koju je imalo bilo opasno. Pored ovih optih uslova, propisom nadlenog organa mogue je za odreenu vrstu privrednih prestupa urediti i druge uslove. Vrste zabrana odgovornom licu su sledee: a) zabrana da vri dunost koju je vrilo u vreme izvrenja prestupa; b) da obavlja odreenu funkciju u vezi sa privrednim ili finansijskim poslovanjem; i c) da vri odreenu vrstu poslova ili sve ili neke dunosti u vezi sa raspolaganjem, korienjem ili uvanjem sredstava. Mera moe biti obavezna i fakultativna. Obavezno se izrie u sluajevima: kada je odgovorno lice zloupotrebilo dunost da bi uinilo prestup i ako se opravdano pretpostavlja da bi dalje obavljanje dunosti bilo opasno. Fakultativna je kada odgovorno lice ponavlja privredni prestup ili srodna krivina dela. Izrie se u trajanju od est meseci do deset godina.
5. Oduzimanje imovinske koristi

Posebna mera oduzimanje protivpravne koristi koju ostvaruje pravno lice, ne spada u vrstu zatitnih mera kao sankcija, ve se smatra merom pravinosti i zatite koja proizlazi iz principa da ono to je steeno privrednim prestupom ne moe da ostane u svojini uinioca. Ova mera ne moe da bude izreena samostalno, ve samo uz novanu kaznu i uslovnu osudu. Moe se, dakle, izrei samo pravnom licu i obaveznog je karaktera u sluajevima gde je takva korist prestupom i ostvarena. Pod pojmom
73
imovinska korist podrazumevaju se novac, hartije od vrednosti i drugi nezakonito steeni predmeti i imovina steena privrednim prestupom, ali ne i druga imovina. Oduzeta imovinska korist predaje se drutveno-politikoj zajednici, odnosno unosi u budet Republike. Ukoliko je prestao da postoji pravni subjekt, imovinska korist se oduzima od pravnih naslednika, ali samo do visine preuzete imovine. Ukoliko oduzimanje imovinske koristi nije mogue, ona e se oduzeti razlikom u ceni ukoliko je to propisom regulisano ili e se uinilac obavezati da to uini u novanom iznosu, srazmerno steenoj dobiti.
6. Pravne posledice sankcija za privredne prestupe

Pravne posledice osude u vezi su s izreenim sankcijama, prvenstveno kaznama i zatitnim merama. Ipak se treba osvrnuti posebno na presudu kojom se odgovornom licu za privredni prestup izrie mera zabrane vrenja odreenih dunosti, jer se ona moe odrediti samo zakonom. Naime, ova pravna posledica moe da prestane i pre vremena za koje je propisano njeno trajanje, pod uslovom pod kojim je zatitna mera i izreena. O pravosnanim presudama posebnu evidenciju vodi sud koji je izrekao presudu u prvom stepenu, a ako je presudu izrekao vii sud evidenciju vodi prvostepeni sud na ijoj se teritoriji vodi sedite pravnog lica, odnosno prebivalite odgovornog lica. Osuda za privredne presude moe i da se brie iz evidencije, ime se izreene sankcije gase. Postoji nekoliko osnova za gaenje sankcija: a) prestanak pravnog lica. Osnov je u propisima Zakona o preduzeima, kada je izreena mera zabrane obavljanja delatnosti; kada prestanu prirodni i drugi uslovi opstanka; istekom vremena za koje
74
je osnovana; odlukom skuptine; steajem; odlukom suda; ako ne obavlja delatnost due od 2 godine; b) smrt ili trajno duevno oboljenje odgovornog lica; i c) zastarelost. Kao i kod drugih oblika kanjivih dela i kod privrednih prestupa postoje dva vida zastarelosti: zastarelost gonjenja i zastarelost izvrenja sankcija. U prvom sluaju zastarelost od gonjenja, kod otkrivenog sluaja privrednog prestupa gonjenje nije mogue zbog protoka odreenog vremena od izvrenja, a ukoliko je on poeo mora se obustaviti. Kod drugog sluaja zastarelost izvrenja sankcije, izreene mere zatite i kazne nee se izvriti. Zastarelost gonjenja postoji kada prou tri godine od izvrenog privrednog prestupa do pokrenutog postupka. Za pojedine privredne prestupe u oblasti spoljno-trgovinskog, deviznog i carinskog poslovanja rok iznosi pet godina od dana izvrenja prestupa. Apsolutna zastarelost nastupa kada protekne dvostruko vreme predvieno za gonjenje. Zastarelost izvrenja kazne za pravno i odgovorno lice postoji po isteku tri godine od dana pravosnane presude, dok je zastarelost zatitnih mera drugaije reena. Tako mera javnog objavljivanja presude zastareva u roku od est meseci, zatitna mera oduzimanja imovinske koristi po proteku tri godine, a mera zatite posle pet godina od dana pravosnanosti presude. Kod ostalih mera zatite zabrana bavljenja pravnom licu odreenom delatnou, odnosno odgovornom licu zabrana vrenja odreene dunosti, zastarelost nastupa po isteku roka na koji je ta mere izreena, a ona moe biti od est meseci do deset godina.
75
Glava V PRIVREDNOPRESTUPNO PROCESNO PRAVO 1. Pojam i vrste privrednog prestupnog postupka

Privrednoprestupni postupak je sistem pravnih propisa kojima se odreuju privredni prestupni procesni subjekti i njihovi privredni procesni odnosi s ciljem da se rei privrednoprestupna stvar. Predmet privrednoprestupnog postupka je prestupna privredna kaznena sporna stvar koju u postupku treba razjasniti. Privrednoprestupna stvar je realan dogaaj u privrednom ili finansijskom poslovanju. Zadatak privrednoprestupnog postupka je kazneni postupak, jer se njime izriu sankcije, a shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivinom postupku. To je specifina vrsta kaznenog procesnog prava koje se jasno razlikuje od krivinog i prekrajnog procesnog prava, ali se na njih i naslanja. Jedno je shvatanje da je privrednoprestupno procesno pravo grana pozitivnog zakonodavstva i grana kaznenog zakonodavstva, a drugo da je re o posebnoj i ravnopravnoj grani nauka. Izvor privrednog prestupnog postupka je Zakon o privrednom prestupu iz 1977. godine. Prema tome, po definicija privredni prestupni postupak je zakonom regulisano preduzimanje prestupnih procesnih radnji od strane privrednih prestupnih subjekata, s ciljem da se utvrdi odgovornost pravnog ili odgovornog lica i izrekne sankcija.
76
Postoji vie oblika privrednih prestupnih procesnih postupaka, u zavisnosti od vrste i oblika prestupa, teine dela i svojstva uinioca. Tako razlikujemo: a) opti ili redovni postupak za svaki uobiajeni prestup; b) skraeni postupak bez glavnog pretresa kada odluuje sudija pojedinac; i c) posebni postupci za sluajeve: oduzimanja imovinske koristi; za naknadu tete zbog neopravdane osude i postupak za brisanje osude i prestanak zatitne mere.
2. Tok procesnog postupka za privredne prestupa

Tok postupka ini skup veeg broja procesnih radnji razliitih subjekta kojima se rasvetljava i reava sporna privrednoprestupna stvar. Dve osnovne faze toka postupka su: prethodni postupak i glavni postupak. Prethodni postupak obuhvata: fazu istranih radnji i fazu stavljanja pod optubu (podnoenje optunog predloga i ispitivanje optunog predloga). Glavni postupak obuhvata faze: pripremanje glavnog pretresa; glavni pretres; donoenje i objavljivanje presude i postupak redovnih i vanrednih pravnih lekova. Za privredni prestup pravnog lica i odgovornog lica pokree se i sprovodi jedinstveni postupak, a samo protiv pravnog lica ili samo protiv odgovornog lica ako postoje zakonski razlozi za gonjenje samo jednog od njih, ili ako se protiv odgovornog lica vodi postupak za krivino delo koje ima obeleja privrednog prestupa. S obzirom na to da se radi o srodnoj materiji kaznenog prava, procesni postupak za privredne prestupe, osim to je u nekim delovima regulisan Zakonom o privrednim prestupima, u brojnim fazama i radnjama prime77
njuju se shodne odredbe Zakonika o krivinom postupku, a posebno: o osnovnim naelima; o spajanju i razdvajanju postupka; o prenoenju mesne nadlenosti; o posledicama nenadlenosti; o izuzeu; o javnom tuiocu o oteenom; o braniocu; o podnescima i zapisnicima; o rokovima; o trokovima krivinog postupka; o imovinsko-pravnim zahtevima; o donoenju i saoptavanju odluka; o dostavljanju pismena i razmatranju spisa;, o znaenju zakonskih izraza i ostale odredbe; o pozivu i dovoenju okrivljenog; o pretresanju; o privremenom oduzimanju predmeta; o ispitivanju okrivljenog; o sasluanju svedoka; o uviaju; o vetaenju; o pripremama za glavni pretres; o glavnom pretresu; o presudi; o redovnim pravnim lekovima; o ponavljanju postupka; o zahtevu za zatitu zakonitosti; o postupku za primenu mera bezbednosti; i o postupku izdavanja poternica i objave.
3. Naela privrednog prestupnog postupka

Principi privrednog procesnog prestupnog prava su: a) naelo zakonitosti, sastoji se u obavezi pravosudnih organa da se pridravaju primene Zakonika o privrednoprestupnom postupku i spornu stvar reavaju i sankcije izriu u zakonski predvienom postupku; b) pretpostavka nevinosti i in dubio pro reo, ini sadraj u a. u presumciji nekrivice za svakoga dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnanom sudskom odlukom; i b. naelu u sumnji u korist okrivljenog, po kome sud oslobaa okrivljenog optube u sluaju da krivica i delo nisu potpuno dokazani; c) princip istine, po kome su pravosudni organi sud, duni da istraivanje materijalne istine ine tako da objektivno i istinito utvruju injenice koje se odnose na optubu i da poklone podjednaku panju, kako tubi tako i odbrani okrivljenog; d) princip ekonominosti, to znai da se privrednoprestupna stvar reava postupno i objektivno, ali u to kraem vremenu;
78
e) slobodna ocena dokaza ili princip slobodnog sudijskog uverenja, po kome sud u okviru datih dokaza, optube i odbrane slobodno primenjuje zakon u skladu sa ostalim principima; f) pravo okrivljenog na odbranu; i pravo upotrebe maternjeg jezika; g) princip viestepenosti privrednoprestupnog postupka, po kome jedna privredno prestupna stvar podlee nadlenosti, osnovnih i viih sudova, da bi se izbegle greke pravosua, odnosno sudske zablude; h) princip javnosti, po kome graani imaju pravo da prisustvuju suenju u reavanju stvari, i to na glavnom pretresu. Javnost je iskljuena samo u odreenim pravnim sluajevima, delu postupka i kod suenja za prestupe koji ine poslovnu tajnu; i) princip postojanosti optube, po kome optuba koja je zapoeta u jednom postupku, mora u tom postupku do kraja biti reena; j) princip raspravnosti, koji podrazumeva fazne delove reavanja sporne privrednoprestupne stvari putem rasprava u fazi optube,odbrane, dokazivanja, suenja;
79
Glava VI PRIVREDNI PRESTUPNI PROCESNI

SUBJEKTI
1. Procesni subjekti
1.1. Pojam procesnog subjekta kod privrednih prestupa
U razliitim procesnim radnjama uestvuju razliiti subjekti. Svaki postupak podrazumeva uee vie subjekata i svaki od njih je nosilac zakonom odreenog fonda prava i dunosti, razliitih po vrsti i nainu ostvarivanja. Osnovni subjekti u privrednom procesnom postupku jesu sud, tuilac, okrivljeno pravno lice, okrivljeno odgovorno lice, dok su procesne stranke tuilac i okrivljeno pravno i okrivljeno odgovorno lice. Sporedni subjekti su oteeni, fiziko ili pravno lice ili sama drava, predstavnik okrivljenog pravnog lica, branilac, punomonik, organi unutranjih poslova, inspekcijski i drugi organi.
1.2. Organizacija, nadlenost i sastav sudova za privredne prestupe

Za privredne prestupe obrazuju se posebni sudovi. U naem pravnom sistemu u prvom stepenu sudovi posebne nadlenosti su privredni sudovi i Privredni apelacioni sud. Privredni sud osniva se za teritoriju jednog ili vie gradova, odnosno vie optina.
80
Vrhovni kasacioni sud je neposredno vii sud za Privredni apelacioni sud. Privredni apelacioni sud, osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa seditem u Beogradu. Osnovni privredni sud moe imati sudsku jedinicu izvan svog sedita u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje. Nadleni sudovi u prvostepenom postupku sude u veima sastavljenim od jednog sudije i dvojice sudija porotnika. To znai da je u privrednoprestupnom postupku prvenstveno zastupljen princip zbornosti i porotnog suenja. Porotnici se biraju iz redova strunih lica za odreenu oblast privrednog ili finansijskog poslovanja. U nekim sluajevima trolano vee se sastoji od stalnih sudija. Ono je nadleno za donoenje odluka u sluajevima: a) odluivanje o albi protiv reenja odreenog sudije; b) donoenju odluka van glavnog pretresa; i c) stavljanju predloga propisanih zakonom. To znai da ovakvo vee u prvom sluaju donosi odluke (reenje) povodom utvrivanja osnovanosti ili neosnovanosti predloga javnog tuioca o preduzimanju istranih radnji, ukoliko se s njima ne saglasi istrani sudija. Nadalje, vee odluuje i o albi o novanoj kazni koju izrekne istrani sudija, albi vlasnika ili draoca predmeta na odluku istranog sudije o privremenom oduzimanju, o tubi za naknadu zbog neopravdane osude, brisanju osude ili uslovne osude, o molbi za prestanak zabrane vrenja odreene dunosti ili pravne posledice osude. Za prestupe pravnog lica u prvostepenom sudu, kada vrednost prestupa ne prelazi odreenu granicu iznosa sudi sudija pojedinac. To je izvesno odstupanje od osnovnog naela, ali je ono zastupljeno samo kod skraenog postupka i primereno principu ekonominosti, odnosno efikasnosti i brzine okonanja postupka.
81
Istrane radnje u postupku provodi sudija pojedinac iz prvostepenog suda po predlogu javnog tuioca. On ima ovlaenja da upozori ili novano kazni lice koje u istranom postupku remeti red. Pored toga, on moe da naredi privremeno oduzimanje predmeta koji se po zakonu mogu oduzeti ili koji mogu da poslue kao dokaz u postupku. Izvan postupka suenja, po albama na odluke prvostepenih privrednih sudova, prilikom reavanja sukoba nadlenosti, o uloenom zahtevu za ponavljanje postupka dovrenog pravosnanom presudom ili pravosnanim reenjem u skraenom postupku, odluuje vee sastavljeno od trojice sudija. Uslovi za izbor sudija su da posle poloenog pravosudnog ispita imaju radno iskustvo u pravnoj struci: est godina za sudiju privrednog suda i deset godina za sudiju Privrednog apelacionog suda.
1.3. Nadlenost sudova za privredne prestupe

1.3.1. Stvarna nadlenost sudova
Stvarna nadlenost sudova za privredne prestupe ogleda se u propisanosti, tj. optem principu: u prvom stepenu nadlean je privredni sud. Prvostepeni sudovi su nadleni: da u prvom stepenu sude sve privredne prestupe, da obavljaju i druge zakonom utvrene poslove vode evidenciju o izreenim sankcijama, vode prethodni postupak, donose reenja o brisanju presude i s tim u vezi o prestanku zatitne mere ili pravne posledice osude. Privredni apelacioni sud odluuje u drugom stepenu o albama na odluke privrednih sudova i drugih organa, u skladu sa zakonom. Osim toga, Privredni apelacioni sud odluuje o sukobu nadlenosti i o prenoenju nadlenosti privrednih sudova, utvruje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadlenosti privrednih sudova i vri druge poslove odreene zakonom.
82
1.3.2. Mesna nadlenost privrednih sudova

Pitanje mesne nadlenosti za privredne prestupe veoma je sloeno, ali je ono pravno propisano, od osnovnog principa do izuzetaka. Po pravilu mesna nadlenost odreuje se prema seditu okrivljenog pravnog lica. Sedite se odreuje optim aktom pravnog lica, tj. statutom. Ukoliko postoji sumnja u mesto sedita, mesna nadlenost se odreuje prema stalnom seditu poslovodnog organa upravljanja pravnog lica (direktor, upravnik, upravni odbor, savet). Kada pravno lice ima preduzee koje nije u seditu pravnog lica, a prestup je uinilo odgovorno lice u njemu, onda mesna nadlenost moe da bude i sedite preduzea alternativni pristup. Ukoliko je prestup uinilo strano pravno lice mesno nadlean je sud na ijem podruju se nalazi poslovna jedinica stranog pravnog lica. Mesna nadlenost suda za odgovorno lice regulisana je po istom principu, dakle odreena je u seditu pravnog lica u kome je zaposleno odgovorno lice. Meutim, ukoliko se postupak vodi za odgovorno lice u dravnom organu ili drutveno-politikoj ili mesnoj zajednici, mesno nadlean sud e biti prema njihovom seditu. Sudovi su duni po slubenoj dunosti da vode rauna o mesnoj nadlenosti i ukoliko sve do poetka glavnog pretresa utvrde da su mesno nenadleni donee reenje o nenadlenosti. Takoe i stranke sve do te faze postupka mogu da stavljaju prigovor o mesnoj nadlenosti. Posle otvaranja glavnog pretresa sud se ne moe oglaavati nenadlenim, niti se zahtev o mesnoj nenadlenosti moe da usvoji.
83
1.3.3. Vanredna nadlenost i sukob nadlenosti

Pored redovne mesne nadlenosti u pojedinim sluajevima zakonom su odreeni i drugi sluajevi utvrivanja nadlenosti. To su: d) nadlenost po koneksitetu, tj. spajanje i razdvajanje postupka prema odredbama Zakonika o krivinom postupku, kojim se odreuje koji e sud voditi postupak, ako u redovnom ne moe biti utvrena mesna nadlenost i e) delegirana nadlenost iz razloga oportuniteta, odreuje se u sluajevima kada je na podruju drugog suda lake sprovesti postupak, i drugih vanih razloga, tj. kada sud iz nekih razloga nije u mogunosti da vodi postupak. Sukob nadlenosti sudova reava zajedniki Vii sud. Protiv takvog reenja nije dozvoljena alba. Dok traje postupak reavanja sukoba nadlenosti svaki od njih je duan da preduzme neodlone procesne radnje u postupku za koje postoji ukoliko bi bile odloene. Protiv reenja o sukobu nadlenosti nije dozvoljena alba.
1.4. Izuzee sudija u postupku

Razlozi objektivnosti, odnosno nepristrasnosti odnosa subjekata u svim vrstama kaznenih postupaka, pa i u privrednoprestupnom, nalau da lica koja vre sudijsku funkciju tu dunost u odreenim, zakonom propisanim sluajevima, ne mogu da obavljaju. Ukoliko se nalaze na funkciji sudije ili predsednika vea duni su odmah po saznanju da postoje zakonske smetnje da o tome obaveste predsednika vea i da trae svoju zamenu. Pored toga, i stranke u postupku (tuilac, okrivljeni i oteeni) imaju pravo da u takvim sluajevima trae izuzee sudija. Izuzee sudija odvija se shodno propisima krivinog postupka, kao i nekim posebnim odredbama koje predvia Zakona o privrednim prestupima.
84
Prema tome, shodno krivinopravnim propisima sudija moe biti izuzet da vri tu funkciju, ako je u konkretnom sluaju: a) oteen privrednim prestupom; b) ako mu je okrivljeni (pravno ili odgovorno lice) ili njihov branilac ili zastupnik, javni tuilac, oteeni srodnik po pravoj liniji ili pobonoj do etvrtog stepena, ili tazbinskoj do drugog stepena; c) ako je s prethodno navedenim licima u svojstvu staraoca, usvojioca ili branioca; d) ako je u istom predmetu uestvovao u donoenju odluke nieg suda; i e) ako postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. Ove okolnosti izuzea odnose se kako na sudiju koji vri stalnu sudijsku funkciju, tako i na sudiju porotnika. Pored ovih sluajeva Zakon o privrednim prestupima predvia i neke druge okolnosti koje sudiju mogu da iskljue iz postupka, a to su: ako je sudija porotnik zaposlen kod pravnog lica protiv koga se vodi postupak ili koje je oteeno postupkom, kao i kod pravnog lica protiv ijeg odgovornog lica se vodi postupak. im sazna da postoji razlog za izuzee, sudija-porotnik je duan da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji mu odreuje zamenu. Izuzee sudije porotnika stranke mogu da trae do zavretka glavnog pretresa, a ako su za razloge izuzea kasnije saznali mogu se na to pozivati u albi na presudu. Za razliku od krivinog postupka, kod postupka za privredne prestupe sudija koji je vodio istrane radnje nije osnov za izuzee u veu, kao ni sudija u skraenom postupku.
85
2. Tuilac kao procesni subjekt

Tuilac je nosilac funkcije gonjenja, tj. optube, a u postupku za privredne prestupe to je prvenstveno javni tuilac, pod uslovima, koji su stroiji nego u krivinom postupku i oteeni kao tuilac, ako je podneo predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva. Kod gonjenja za privredne prestupe osnovni javni tuilac postupa pred sudom u seditu privrednog suda i prema drugim dravnim organom, preduzimajui radnje na koje je zakonom ovlaen. Apelacioni javni tuilac u seditu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom. Za privredni prestup gonjenje se preduzima po slubenoj dunosti, to znai da u postupku za privredne prestupe ne postoji privatni tuilac kao stranka, ime je prihvaeno naelo akuzatornosti u postupku. Javni tuilac je samostalni dravni organ koji goni uinioce krivinih dela i privrednih prestupa, pa stoga u postupku za privredne prestupe ima odreena prava i dunosti iz krivinog postupka, ali u delu ipak i modifikovana normama iz Zakona o privrednim prestupima. Ovim propisima dozvoljeno je da glavni pretres u skraenom postupku, pred sudijom, pojedincem moe da bude odran i bez prisustva tuioca, a pod odreenim uslovima i glavni pretres moe da bude odran bez prisustva okrivljenog odgovornog lica i predstavnika okrivljenog pravnog lica. Izuzee tuioca u postupku za privredne prestupe propisano je pod istim uslovima kao i izuzee sudije. Takoe, i pitanje mesne nadlenosti tuioca u osnovnim pristupima reeno je kao i u krivinom postupku, s izvesnim specifinostima. Naime, ukoliko je za odreeno suenje nadlean sud u seditu okrivljenog pravnog lica, a na tom podruju ima vie tuilatva, nadlean je tuilac na ijem je podruju sedite okrivljenog pravnog lica. Poto je tuilac duan da vodi postupak i protiv okrivljenog pravnog i odgovornog lica on e to uiniti protiv oba okrivljena, osim u sluaju kada je okrivljeni uinio krivino delo a pravno lice privredni prestup.
86
Osnovna funkcija tuioca je da pokree postupak na osnovu optunog predloga, zastupa optubu, izjavljuje albu protiv nepravosnanih odluka suda, i obavlja i druge zakonom propisane dunosti. Tuilac moe, postupajui po naelu legaliteta, da trai obavetenja od dravnih organa u vezi s poinjenim privrednim prestupom, da predlae sprovoenje istranih radnji, da odbaci prijavu, ali ako je postupak pokrenut ne moe da odustane, osim ako postoje neki zakonski uslovi za to. Ima pravo i da izjavljuje redovne i vanredne pravne lekove protiv odluka sudova. Dunost tuioca je da zastupa drutveni interes i da goni uinioce privrednih prestupa u uslovima kada postoji osnovana sumnja da su privredni prestup i poinili. Ukoliko iz prijave ili posle istrage javni tuilac proceni da nema osnova da pokrene postupak, ili da nastavi postupak, oteeni moe da se pojavi kao supsidijarni tuilac. Tuilac moe da odustane od gonjenja sve do glavnog pretresa, a o odustajanju ili odbacivanju prijave obavetava oteenog u roku od osam dana. Oteeni moe biti tuilac, pokrenuti ili nastaviti postupak, samo uz uslov da je podneo imovinskopravni zahtev. To je objektivni kriterijum iz koga proizlazi da oteeni kao tuilac ima neposredni pravni interes. Prilikom preuzimanja gonjenja oteeni mora da ostane pri predlogu javnog tuioca ili da podigne novi predlog. U samom postupku pred sudom oteeni, kao tuilac, ima ista prava kao i javni tuilac. Pri tom on ima pravo da prisustvuje izvoenju istranih radnji, predlae dokaze, daje zavrnu re i izjavljuje pravne lekove.
3. Okrivljeni kao stranka u postupku

3.1. Pojam okrivljenog u postupku
Okrivljeni, kako se jedinstvenim pojmom nazivaju okrivljeno pravno i okrivljeno odgovorno lice, imaju ista prava u postupku za privredne prestupe kao i u krivinom postupku, s tim to to u ime pravnog lica predu-
87
zima njegov predstavnik. Zajedniko okrivljenima jeste pravo na odbranu i to to imaju zajednikog ili odvojenog jednog ili vie branilaca. Branilac ne moe da bude istovremeno i predstavnik pravnog lica, a pravnom licu je ostavljena mogunost da ne mora da ima branioca ali mora da odredi svog predstavnika. Za razliku od krivinog postupka gde su uinioci delikta mogue pravna lica, odgovorna lica, slubena lica, fizika lica, kao i odreena lica u zavisnosti od prirode krivinog delikta, u privrednoprestupnom pravu odgovornosti podleu samo pravna lica i odgovorna lica u pravnom licu. Osnovno pravilo je da ako je delikt poinilo pravno lice odgovornost postoji i kod odgovornog lica i obratno. U sluaju da je za isti prestup odgovorno i pravno i odgovorno lice javni tuilac i sud su u obavezi da sprovedu jedinstven postupak. Kada je podneta prijava protiv pravnog i odgovornog lica tuilac ne moe da odustane od gonjenja ili da goni samo jedno lice. Meutim, od ovog pravila ima i nekoliko izuzetaka: da je odgovorno i da u postupku moe da bude okrivljeno samo pravno ili samo odgovorno lice, o emu je re u narednom tekstu.
3.2. Okrivljeno pravno lice

Protiv pravnog lica, bez istovremenog gonjenja odgovornog lica, postupak se vodi: a) kada tuilac protiv odgovornog lica pokrene krivini postupak, jer ima pored privrednog prestupa i obeleja krivinog dela; b) ako je za isto delo ve osueno u krivinom postupku; c) ako je odgovornost odgovornog lica iskljuena a prestup postoji; d) ako je odgovorno lice umrlo ili obolelo od trajnog duevnog oboljenja; e) ako je odgovorno lice nedostupno dravnim organima ili kod njega postoji privremena duevna poremeenost;
88
f) kad je odgovorno lice postupilo po nareenju organa upravljanja, a prethodno je preduzelo sve propisane radnje da do privrednog prestupa ne doe; i g) ako je do privrednog prestupa dolo propustom dunog nadzora od strane organa upravljanja.
3.3. Okrivljeno odgovorno lice

Samo protiv odgovornog, a bez istovremenog gonjenja pravnog lica, postupak e se voditi u sluajevima: a) kada je svojstvo pravnog lica posle prestupa prestalo da postoji i b) ako je propisom predviena odgovornost samo odgovornog lica, a iskljuena odgovornost pravnih lica, kao to je u sluaju drutveno-politikih zajednica, mesnih zajednica i dravnih organa. Okrivljeno odgovorno lice ima sva prava kao i okrivljeno fiziko lice u krivinom postupku i obratno, ali odvojeno odgovaraju za svoje prestupe. Okrivljeno odgovorno lice podlee istim pravilima prava i dunosti koje ima odgovorno lice u krivinom postupku i predstavnik okrivljenog pravnog lica. Ovde treba ukazati na neke specifinosti statusa okrivljenog odgovornog lica. Pre svega, u postupku za privredne prestupe esto je okrivljeno vie odgovornih lica za isti prestup. Tu su mogue dve situacije da vie lica ine privredni prestup, svako u delu svojih slubenih poslova i tada oni odgovaraju nezavisno jedan od drugog u okviru kanjivih radnji preduzetih ili proputenih, a kada postoje uslovi da odgovaraju i po osnovama sauesnitva. Odgovorno lice e biti osloboeno od odgovornosti ukoliko je u krivinom postupku osueno ili osloboeno odgovornosti pravosnanom presudom za isto delo za koje se tereti za privredni prestup. Ukoliko odgovorno lice u toku postupka umre ili oboli od trajnog duevnog oboljenja postupak e biti obustavljen.
89
3.4. Predstavnik okrivljenog pravnog lica

Predstavnik okrivljenog pravnog lica moe biti samo jedno lice. Ono ima ista ovlaenja preduzimanja procesnih radnji u postupku za privredne prestupe kao i okrivljeno odgovorno lice, odnosno kao i okrivljeni u krivinom postupku, s obzirom na primenu odredbi ovog postupka. To je, pre svega, zaposleno lice u pravnom licu, lice koje je ovlaeno da predstavlja pravno lice po osnovu zakona, akta dravnog organa ili statuta ili drugog opteg pravnog akta pravnog lica. U preduzeima je to direktor po osnovu zakonskih odredbi. Obaveza nadlenih organa (tuioca i suda) je da prilikom sasluanja predstavniku pravnog lica iznesu sve injenice koje terete pravno lice i omogue mu da se prilikom sasluanja i u istranom postupku i na glavnom pretresu izjasni o njima, kao i da iznese dokaze i injenice koje mu idu u korist. U tom svojstvu on ima pravo da prisustvuje uviaju i istranim radnjama, da radi razjanjenja predlae slubenom licu koje vodi istragu koja pitanja da postavlja vetaku i svedocima, da pomogne u izvoenju dokaza, da podnosi pritube na odugovlaenje postupka ili nepravilnosti u istranim radnjama. Predstavnik okrivljenog pravnog lica ne moe da bude odgovorno lice koje je okrivljeno za isti privredni prestup, lice koje je u istoj stvari pozvano kao svedok, kao ni lice koje u postupku istie da je postupilo po nareenju organa upravljanja. Prema shodnim primenama odredbi krivinog postupka predstavnik okrivljenog pravnog lica moe sam ili uz pomo branioca da: preduzima radnje formalne i materijalne odbrane, koristi pravo upotrebe jezika i tumaa, ulae albe protiv odluka suda, prisustvuje sednicama drugostepenog suda, podnosi zahtev za ponavljanje postupka i stavlja predlog za podnoenje zahteva za zatitu zakonitosti, ulae prigovor u vezi sa stvarnom i mesnom nadlenou suda, podnosi zahtev za izuzee sudija ili tuioca. Predstavnik stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstav-
90
nitvom tog pravnog lica u Republici Srbiji ako za predstavnika stranog pravnog lica ne bude odreeno drugo lice. On se odreuje se i ima ista prava kao i predstavnik domaeg pravnog lica.
91
Glava VII PRETHODNI POSTUPAK 1. Prijava za privredni prestup

Prijava za privredni prestup je osnovni inicijalni akt koja prethodi pokretanju postupka. To je aktivni postupak bilo kog fizikog ili pravnog lica, dravnog organa ili organizacije na osnovu koga javni tuilac ima pravo i obavezu da pokrene privredni prestupni postupak. Prijava za privredni prestup prethodi postupku, ali nije njegov deo. To su prethodne aktivnosti u koje spadaju: a) podnoenje prijave za privredni prestup; b) postupak tuioca u vezi sa prijavom; i c) postupak inspekcijskih organa. Prijava moe biti slubena i privatna. Slubena prijava je akt dravnog organa, preduzea ili ustanove kojim se javni tuilac izvetava o poinjenom privrednom prestupu. Privatnom prijavom graani obavetavaju javnog tuioca o izvrenom privrednom prestupu. Prema tome, pravo na podnoenje prijave nije ogranieno. Ono, meutim, nije kod fizikih lica obavezno kao kod krivinih dela, ali su zato odreeni subjekti i kod privrednih prestupa na to obavezni. Naime, kada dravni organi, organizacije ili zajednice saznaju za postojanje privrednog prestupa duni su da podnesu prijavu javnom, odnosno dravnom, tuiocu i da u prijavi navedu sve podatke kojima raspolau a koji se odnose na privredni prestup i uinioca i dokaze koji su im poznati. Uz to, duni su da sauvaju sve dokaze, isprave, poslovne knjige i druge spise kojima je uinjen ili na kojima je uinjen privredni prestup.
92
Ovakva prijava naziva se slubenom i na nju su obavezne dravne institucije, pre svega, inspekcije i policijski organi, kao i preduzea i druge organizacije. Obaveza prijavljivanja je naelna, jer se ne odnosi na pojedinane slubenike i za njih nisu propisane, kao za neprijavljivanje krivinih dela, nikakve sankcije, osim disciplinske odgovornosti ukoliko je to propisano internim aktima tih organa i organizacija. Privatna prijava ima isti znaaj za postupak kao i slubena obavetavanje nadlenog tuioca od strane fizikog lica o uinjenom privrednom prestupu, ali po sadraju moe da bude razliita. Slubena prijava je specifina po sadraju: ona je pisani akt, sa opisom privrednog prestupa, identifikacijom uinioca, dokazima o injenicama postojanja prestupa i odgovornosti uinioca. Privatna prijava je prvenstveno stvar volje, a ne obaveznosti graana. Meutim, time to graanima stoji na volju prijavljivanja ne iskljuuje od svake odgovornosti onoga ko prijavi privredni prestup. Prvo, on e esto biti takav u svojstvu svedoka i tada je duan da govori istinu, u protivnom moe da bude krivino odgovoran za davanje lanog iskaza. Takoe, i prilikom prijavljivanja, sam akt mora da bude istinit iskaz, u protivnom krivino moe da bude odgovoran za lano prijavljivanja i da snosi trokove postupka. U svojstvu lica koje podnosi prijavu graani mogu da se pojave kao lica oteena privrednim prestupom i lica koja nemaju to svojstvo ali imaju saznanje o poinjenom prestupu. Razlika je bitna u postupku jer lice koje prijavi privredni prestup kao oteeni ima pravo i na otetni zahtev u istom postupku ime mu je status u samom postupku sa svim pravima oteenog kao stranke. Prijava za privredni prestup podnosi se nadlenom javnom tuiocu pismeno ili usmeno. U sluaju kada se prijava podnosi usmeno, onaj ko podnosi prijavu upozorie se na mogue posledice istinitog ili lanog prijavljivanja. Kada je re o usmenoj prijavi sastavie se zapisnik, u sluaju da je prijava saoptena telefonom, sainie se slubena beleka.
93
Kada je prijava za privredni prestup podnesena neposredno sudu, organu inspekcije ili nenadlenom javnom tuiocu, oni e prijavu primiti i odmah dostaviti nadlenom javnom tuiocu. Nadleni organi, kada povodom prijave ili pri vrenju svoje dunosti, saznaju da je izvren privredni prestup, duni su da preduzmu mere potrebne da se otkrije uinilac privrednog prestupa, da se obezbede tragovi privrednog prestupa i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje postupka za privredni prestup. U tom sluaju, ako je re o organima inspekcije, oni mogu traiti potrebna obavetenja i od dravnog organa, ili privredne i druge organizacije ili zajednice u kojoj je otkriven privredni prestup ili od pojedinaca. Tom prilikom oni mogu preduzimati odgovarajue upravne mere i vriti druga inspekcijska ovlaenja koja imaju po vaeim propisima, sastavljaju prijavu za privredni prestup, a ako su prijavu ranije dostavili nadlenom javnom tuiocu - poseban izvetaj kao dopunu prijave.
2. Postupak prijavljivanja za privredni prestup

Jedini zakonom ovlaeni subjekt postupanja po prijavi za privredni prestup jeste javni tuilac. Meutim, postupanje s prijavom do predaje tuiocu sadri izvesne procesne postupke, kako od strane subjekata koji ih podnose tako i onih kojima se podnose. Zakonski rok predaje prijave tuiocu odreen je principom da je po saznanju za poinjeni prestup nadlean organ za podnoenje slubene prijave. Drugim reima to znai da je subjekt podnoenja prijave duan da s prijavom postupi na isti nain kako je to njenim sadrajem propisano, kao i da obezbedi druge uslove osiguranja dokaza: isprave, spise, poslovne knjige i tragove poinjenog privrednog prestupa. Najei organi podnoenja prijava za privredne prestupe su inspekcijski organi, koji do podataka o poinjenom prestupu dolaze ili slubenim
94
putem nadzora i kontrole ili prijavom koju su predali graani. Propisima o radu ovih organa ureen je i postupak po saznanju za poinjeni privredni prestup. Prema tim propisima i propisima o privrednim prestupima inspekcijski organi su duni da podnesu prijavu odmah nadlenom tuiocu i uz prijavu potrebne dokaze, kao i sve injenice od znaaja za voenje postupka. Kako najee nije mogue odmah prikupiti sve potrebne injenice i dokaze o njima inspekcijski organi, kao i drugi ovlaeni organi na podnoenje prijave duni su da odmah obaveste javnog tuioca u formi prijave, a o daljim radnjama dokazivanja prestupa i odgovornosti uinioca mogu da trae obavetenja od dravnih organa, organizacija, preduzea i uopte pravnih lica. Pri tom postupku i radnjama nemaju ovlaenja da sasluavaju lica koja se dovode u vezu s prestupom, ali mogu da preduzimaju sve upravne radnje i inspekcijske mere za koje su ovlaeni propisima o njihovom radu. O naknadno prikupljenim obavetenjima ovlaeni organi sainjavaju poseban izvetaj, kao dopunu ranije podnete prijave. Postupak s privatnim prijavama je neto drugaiji. Iako je zakonska obaveza svih ovlaenih podnosilaca da prijave za privredne prestupe podnose javnom tuiocu, graani najee prijave podnose organima uprave i inspekcijskim organima nadlenim za odreenu oblast u kojoj je poinjen privredni prestup. Postavlja se pitanje kakav je postupak po takvim prijavama, osim to su duni da upozore podnosioca prijave na posledice lanog prijavljivanja. U takvim sluajevima ti organi mogu da postupe na tri naina. Jedan je da graanina upute direktno da prijavu podnesu nadlenom tuiocu; drugi je da ako procene da prijava sadri dovoljno elemenata za voenje postupka da prijavu prime i odmah je proslede tuiocu, i trei da ukoliko prijava graanina nema dovoljno dokaznih elemenata da prijavu prime i odmah obaveste nadlenog tuioca, a sami preduzmu ostale mere, naknadnog prikupljanja podataka o privrednom prestupu i odgovornosti uinioca, osiguraju dokaze, kao i isprave, poslovne knjige i druge spise i tragove, kao i predmete na kojima je ili kojima je poinjen privredni prestup. U tom smislu oni mogu da trae potrebna ovlaenja od svih pravnih subjekata. 95
3. Postupak javnog, odnosno dravnog, tuioca po prijavi za privredni prestup

Javni tuilac, koji je ujedno i jedini ovlaeni subjekt odluivanja po podnetim prijavama za privredne prestupe, duan je po prijemu prijave da je razmotri i donese odluku o postupanju po istoj. U zavisnosti od sadraja u njoj i dokaznih vrednosti injeninog stanja, javni tuilac po prijavi moe da: a) b) c) d) odbaci prijavu; zatrai od nadlenih organa potrebna obavetenja; podnese predlog za istrane radnje; i podnese optuni predlog.
Postoji nekoliko pravnih osnova zbog kojih javni tuilac moe da odbaci prijavu. U prvom redu odbacie prijavu, ukoliko proceni da nema elemenata privrednog prestupa. To znai da privrednom prestupu nedostaje neki od bitnih elemenata njegovog obeleja, o emu je bilo rei u poglavlju materijalnog privrednoprestupnog prava, odnosno u delu o pojmu i sadraju privrednog prestupa. Drugi osnov je da je nastupila zastarelost gonjenja za privredni prestup i trei da postoje drugi zakonski uslovi koji iskljuuju gonjenje. Pod tim se podrazumeva da tuilac proceni da je re o delu ija je povreda malog znaaja ili su nastale posledice neznatne. U tim sluajevima i po naelu oportuniteta tuilac moe da odbaci prijavu ukoliko proceni da je prestup osobito lake prirode ili je izvren pod posebno olakavajuim okolnostima. Osim toga, za odbacivanje prijave mogu postojati i drugi zakonski uslovi, kao to je gubljenje statusa subjektiviteta pravnog lica koje je uinilo privredni prestup, smrt ili neuraunljivost odgovornog lica ili je odgovorno lice ve kanjeno krivino za delo za koje se tereti i za privredni prestup. Ukoliko tuilac odbaci prijavu, a on na to ima pravo sve do pravosnanosti reenja o istranim radnjama, duan je o tome da obavesti podnosioca prijave i oteenog. U tom sluaju i jednom i drugom na raspolaganju 96
su odreena prava: podnosiocu prijave na albu viem tuiocu da ipak pokrene postupak, a oteenom da se moe pojaviti kao supsidijarni tuilac. Ukoliko vii tuilac nae da nije bilo osnova za odbacivanje prijave moe i sam pokrenuti postupak u roku od tri meseca od dana odbacivanja prijave. Podnosilac prijave moe podneti viem javnom tuiocu prigovor protiv reenja o odbacivanju prijave, a ovaj ako smatra da nije bilo osnova za odbacivanje prijave, moe sam pokrenuti postupak za privredni prestup u roku od tri meseca od dana odbacivanja prijave. Nadleni tuilac moe zahtevom da trai prikupljanje potrebnih obavetenja od nadlenih organa inspekcije, ukoliko mu ponueni dokazi u podnetoj prijavi za privredni prestup nisu dovoljni da pokrene postupak. Osim toga, on moe u iste svrhe traiti potrebna obavetenja i podatke i od dravnih organa, policije, carine i drugih organa i organizacija i preduzea. Od inspekcijskih organa tuilac moe da zatrai, pored prikupljanja obavetenja i preduzimanje odreenih mera radi otkrivanja uinioca privrednog prestupa i obezbeenja dokaza, kao i njihovo izvetavanje o preduzetim merama. Postupanjem u ovoj fazi, kako tuilac, tako i organi koji rade po njegovim zahtevima duni su, po zakonu, da vode rauna da ne nakode privrednom i finansijskom ugledu okrivljenog pravnog lica, odnosno asti i ugledu dobrog privrednika kod okrivljenog odgovornog lica. To su duni da ine obazrivim postupanjem vodei rauna da je i dalje re o okrivljenom za koga se ne zna pouzdano da li e protiv njega biti podignut optuni predlog za prijavljeni privredni prestup. Trea mogunost javnog, odnosno dravnog, tuioca kada nema dovoljno osnova za optuni predlog na osnovu podnete prijave ili prikupljenih obavetenja jeste da predloi nadlenom sudu da preduzme istrane radnje. Na kraju, ukoliko smatra da u prijavi ima dovoljno formalnih uslova i dovoljno materijalnih dokaza za postojanje privrednog prestupa i odgovornosti okrivljenog pravnog ili odgovornog lica ili i jednog i drugog 97
tuilac e kao jedini ovlaeni da podnese optuni predlog nadlenom sudu.
4. Prethodni postupak
Posle podnoenja prijave i odluke javnog tuioca sledi prethodni postupak. U njemu najvanije mesto imaju istrane radnje. Ako nadleni tuilac iz prijave nema dovoljno osnova za podnoenje optunog predloga on od nadlenog suda trai da preduzme odreene istrane radnje (ne celu istragu). Ako se odreeni sudija sloi sa tim predlogom, preduzee istrane radnje, a zatim e sve spise dostaviti javnom tuiocu. Javni tuilac navodi koje istrane radnje treba preduzeti, a to su najee ove radnje: a) b) c) d) e) f) g) ispitivanje okrivljenog; ispitivanje predstavnika okrivljenog pravnog lica; sasluanje svedoka; privremeno oduzimanje predmeta; pretres poslovne prostorije; uviaj; i vetaenje.
U istranim radnjama shodno se primenjuju propisi Zakonika o krivinom postupku. Privatni tuilac ne moe da zahteva istrane radnje. Kada zavri istrane radnje istrani sudija vraa spise tuiocu. Istrane radnje se preduzimaju bez odlaganja i sprovode se u to krae vreme. Ako se odreeni sudija ne sloi sa predlogom javnog tuioca za preduzimanje istranih radnji, zatraie da o tome odlui vee istog suda u sastavu od trojice sudija.
98
Kad javni tuilac primi spise, odnosno obavetenje od prvostepenog suda, podnee optuni predlog ili e doneti reenje o odbacivanju prijave za privredni prestup. Stranke mogu, po pravilu, prisustvovati svim istranim radnjama koje preduzima odreeni sudija, odnosno organ inspekcije. Tuilac i branilac mogu da prisustvuju sasluanju predstavnika okrivljenog pravnog lica i ispitivanju okrivljenog odgovornog lica. Tuilac, oteeni, predstavnik okrivljenog pravnog lica, okrivljeno odgovorno lice i branilac mogu prisustvovati uviaju i sasluanju vetaka. Sasluanju svedoka mogu prisustvovati tuilac, predstavnik okrivljenog pravnog lica, okrivljeno odgovorno lice i branilac, ako je verovatno da svedok nee doi na glavni pretres ili ako sudija nae da je to celishodno, ili ako jedna od stranaka zahteva da prisustvuje sasluanju. Oteeni moe prisustvovati sasluanju svedoka samo ako je verovatno da svedok nee doi na glavni pretres. Odreeni sudija, odnosno organ inspekcije koji preduzima istranu radnju duan je da na pogodan nain obavesti tuioca, oteenog, okrivljenog i branioca o vremenu i mestu izvrenja istrane radnje kojoj oni mogu da prisustvuju, osim ako postoji opasnost od odlaganja. Ako okrivljeno pravno lice ili okrivljeno odgovorno lice ima branioca, sudija e umesto okrivljenog, po pravilu, obavestiti samo branioca. Ako lice kome je upueno obavetenje o istranoj radnji nije prisutno, radnja se moe izvriti i u njegovom odsustvu. Lica koja su ovlaena da prisustvuju istranim radnjama mogu da predloe odreenom sudiji da, radi razjanjenja stvari, postavi odreena pitanja predstavniku okrivljenog pravnog lica i okrivljenom odgovornom licu, svedoku ili vetaku, a po dozvoli sudije, mogu i neposredno da postavljaju pitanja. Ta lica mogu zahtevati da se u zapisnik unesu i njihove primedbe u pogledu izvrenja pojedinih radnji, a mogu predlagati i izvoenje pojedinih dokaza.
99
Ako je radi uspenog izvrenja pojedinih istranih radnji sudiji potrebna pomo organa unutranjih poslova ili drugog dravnog organa, oni su duni na njegov zahtev, da mu tu pomo prue. Tuilac, predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno odgovorno lice mogu pritubom da se obrate predsedniku suda u sluaju odugovlaenja ili drugih nepravilnosti u vezi sa sprovoenjem istranih radnji.
100
Glava VIII OPTUNI PREDLOG I PRESUDA 1. Podnoenje optunog predloga

Na osnovu prijave, ukoliko ima dovoljno elemenata, ili posle zavrenih istranih radnji, nadleni tuilac, ili pod odreenim uslovima oteeni, moe da podnese optuni predlog nadlenom sudu. Ovaj deo se unekoliko razlikuje od krivinog postupka jer izostaje faza stavljanja pod optubu, odnosno nema optunice. Prethodni postupak se, prema tome, zavrava podnoenjem optunog predloga, to je ujedno i obavezna faza prethodnog postupka. Optuni predlog je optuni akt ovlaenog tuioca (javnog ili supsidijarnog) kojim se pokree kazneni postupak za privredni prestup. Ovaj akt prema zakonu sadri: za pravno lice naziv okrivljenog, njegovo sedite i ime i prezime njegovog predstavnika ukoliko je poznat; za odgovorno lice ime i prezime, ime jednog od roditelja i njegovi lini podaci. Pored toga u njemu se obavezno daje kratak opis privrednog prestupa, kao i injenini i pravni osnov optube. Pravni osnov, koji sud ne obavezuje, predstavlja pravnu (zakonsku) kvalifikaciju privrednog prestupa, a injenini radnju, objekt, mesto i vreme, te posledicu privrednog prestupa. Nadalje, optunim predlogom ovlaeni tuilac daje oznaku suda preko koga ide glavni pretres, predlog dokaza predvienih za glavni pretres i svedoka koje treba ispitati na glavnom pretresu. Na kraju se daje i predlog da se okrivljeni (pravno ili odgovorno lice ili oba) osudi po zakonu. Kao to se vidi optuni predlog za privredni prestup ne zahteva obrazloenje kao i optunica u krivinom postupku, ali u praksi kod sloenijih sluajeva privrednih prestupa tuioci pribegavaju i davanju obrazloenja.
101
Ukoliko u optunom predlogu nedostaje obrazloenje sud ga ne moe posebno zahtevati od tuioca.
2. Ispitivanje optunog predloga

Druga faza prethodnog postupka obuhvata kontrolu optunog predloga, ili kako zakonska formulacija glasi prethodno ispitivanje optunog predloga. Ona predstavlja onu fazu koju u krivinom postupku ini prigovor protiv optunice. Optuni predlog kontrolie predsednik vea ili sudija pojedinac po slubenoj dunosti. On obuhvata ispitivanje postojanja materijalnopravnih i procesnih uslova za voenje postupka, a posebno da li je predlog poslat nadlenom sudu, da li je potrebno sprovesti ili dopuniti istrane radnje i postoje li razlozi za odbacivanje optunog predloga. U vezi sa svim ovim pitanjima prvostepeni sud kome je upuen optuni predlog moe da se oglasi nenadlenim i predmet da prosledi nadlenom sudu ili nekom drugom nadlenom organu. Ukoliko je neophodno radi razjanjena sporne stvari sprovesti ili dopuniti pojedine istrane radnje sud e to uiniti sam, s pozivom odreenih lica da ostvaruju odreena prava i obavetenjem tuioca o tome. Sud moe optuni predlog i da odbaci kada proceni da nema elemenata prestupa ili da je zastarelo gonjenje ili da postoje drugi zakonski uslovi za odbacivanje. Posle preduzetih istranih radnji ukoliko za to ima dovoljno osnova sud moe optuni predlog da odbaci i ako nae da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni poinio privredni prestup. To podrazumeva da u dokazima nema dovoljno elemenata osnovane sumnje koji terete optuenog. Ukoliko sud odbaci optuni predlog o tome e doneti reenje i obavestiti javnog tuioca koji je predlog i podneo, kao i okrivljeno pravno i okrivljeno odgovorno lice.
102
Na kraju, u fazi prethodnog ispitivanja optunog predloga protiv okrivljenog odgovornog lica predsednik vea ili sudija pojedinac mogu reenjem da prekinu postupak, i to u dva sluaja: a) ukoliko okrivljeno odgovorno lice nije dostupno dravnim organima (u bekstvu je , krije se, ne moe se pronai) i b) ukoliko je kod okrivljenog odgovornog lica nastupilo privremeno duevno oboljenje ili privremena duevna poremeenost. Kada prestanu smetnje zbog kojih je postupak prekinut postupak protiv okrivljenog odgovornog lica e se nastaviti.
3. Glavni postupak
3.1. Pripremanje glavnog pretresa
Poto je privredni procesni postupak deo kaznenog postupka, tj. postupak kojim se izriu sankcije, samim tim izricanje sankcija za privredne prestupe podlee zakonskoj proceduri uslova u kojima se utvruje odgovornost i izriu sankcije. Time se obezbeuje i primenjuje princip zakonitosti, to znai da nema postupka bez optube i nema suda bez tuioca. U sluaju privrednih prestupa postupak se vodi jedino po ovlaenju nadlenog javnog odnosno dravnog tuioca i pod odreenim uslovima oteenog kao supsidijarnog tuioca. Za pravnu sigurnost i primenu principa zakonitosti je dalje bitno da se postupak vodi pred nadlenim sudom, kako sudom stvarne tako i mesne nadlenosti, kao i primena pravnih lekova. Pripremanje glavnog pretresa poinje posle ispitivanja optunog predloga. Ono obuhvata radnje: odreivanje dana, mesta i asa glavnog pretresa; pozivanje lica koja treba da prisustvuju glavnom pretresu i pribavljanje dokaza i predmeta koji treba da budu korieni na glavnom pretresu.
103
Glavni pretres se moe odrati u seditu i van sedita suda ukoliko je to u interesu sprovoenja postupka, po odluci predsednika suda. Van zgrade suda a u seditu suda glavni pretres se moe odrati kada su prostorije u seditu nepodesne za to, a u mestu van sedita suda ukoliko je to u interesu lakeg dokaznog postupka i ako je to mestu na podruju mesne nadlenosti suda. Na glavni pretres, predsednik vea ili sudija pojedinac pozivaju: okrivljeno odgovorno lice, predstavnika okrivljenog pravnog lica, tuioca, branioce okrivljenih, oteenog, svedoke, vetake i druga lica po potrebi. Pored toga, po potrebi pribavljaju i predmete koji na glavnom pretresu treba da slue kao dokazi. Uz poziv se okrivljenom odgovornom licu i predstavniku okrivljenog pravnog lica dostavlja prepis optunog predloga, a oni se pozivom upozoravaju na posledice neodazivanja, kao i na neka prava. Obavetavaju se da e se u sluaju njihovog nedolaska na glavni pretres on odrati i u njihovom odsustvu ako su za to steeni zakonski uslovi i na pravo uzimanja branioca. Zbog pripreme okrivljenog za odbranu poziv za zakazivanje glavnog pretresa mora biti najmanje tri dana od dostavljanja poziva do odravanja glavnog pretresa. Za odravanje glavnog pretresa postoje neke osnovne pretpostavke i preduslovi u pogledu obaveznog i fakultativnog prisustva stranaka i posledica njihovog neodazivanja pozivu. Tako je prisustvo javnog tuioca obavezno kada se sudi pred veem. Kada sudi sudija pojedinac glavni pretres moe se odrati i bez prisustva javnog tuioca, ali tada ima pravo da ga zameni oteeni s ovlaenjima koja se kreu u okviru optunog predloga. Ukoliko na glavni pretres izostane oteeni, a uredno je pozvan, sud e reenjem obustaviti postupak. Prisustvo okrivljenog odgovornog lica i predstavnika okrivljenog pravnog lica je obavezno na glavnom pretresu, osim ako ih sud nije ispitao i procenio da nema potrebe ponovo da ih ispituje. Ukoliko je potrebno njihovo ispitivanje na glavnom pretresu a on se uredno uruenom pozivu ne odazove, ili ne opravda svoj nedolazak, sud moe da naredi njegovo dovoenje. Kada se okrivljeno odgovorno lice i okrivljeno pravno lice 104
izjasni i ovlasti branioca da ga brani u postupku pred sudom, sud je duan i braniocu obavezno da dostavi poziv za glavni pretres, u protivnom ini bitnu povredu postupka. Specifinosti privrednog procesnog postupka, pored toga nalau dunost suda da okrivljeno pravno lice, odnosno njegovog predstavnika, obavesti da na glavni pretres mogu doi s dokazima odbrane ili da ih predloe za glavni pretres kako bi se na vreme pribavili. U sluajevima da se okrivljeni ne odazovu pozivu, a kada iz spisa proizlazi da dokazi upuuju na odbijanje ili oslobaanje od optube, sud moe da odlui da se glavni pretres odri i bez njihovog prisustva i dovoenja. Glavni pretres se moe odrati i bez branioca, osim ako sud ne proceni da bi njegovo prisustvo bilo korisno.
3.2. Glavni pretres

Na tok glavnog pretresa primenjuju se odredbe shodne Zakoniku o krivinom postupku. Tok poinje objavljivanjem glavne sadrine optunog predloga od strane predsednika vea. Posle itanja optunog predloga pristupa se sasluanju predstavnika okrivljenog pravnog lica, a zatim se ispituje optueno odgovorno lice ili vie njih. Sasluanju predstavnika pravnog lica ne moe da prisustvuje okrivljeno odgovorno lice i obratno, ali u postupku mogu da se suoe ako im se iskazi razlikuju u vanim injenicama. Ukoliko svedoci i vetaci nisu prisutni sud moe da koristi njihove izjave date u prethodnom postupku, bez obzira na to da li su stranke saglasne sa tim. Posle zavrenog dokaznog postupka sud daje re strankama, koje govore sledeim redom: tuilac, oteeni, branilac okrivljenog pravnog lica, branilac okrivljenog odgovornog lica i na kraju okrivljeno odgovorno lice.
105
U toku postupka mogue su odreene procesne radnje u pogledu nadlenosti suenja i nastavka odloenog pretresa. Naime, ukoliko u toku pretresa sudija pojedinac nae da je za suenje nadleno vee a ne sudija pojedinac, obrazovae se vee i pretres poeti iznova. U sluaju odlaganja pretresa koji je trajao due od mesec dana, ili ukoliko je pretres nastavljen pred drugim veem ili sudijom pojedincem, moe se odluiti da pretres ne poinje iznova, ve sudija pojedinac ili predsednik vea ukratko na poetku nastavljenog pretresa iznosi njegov raniji tok.
3.3. Donoenje presude

Po zavretku sud odmah izrie presudu i obrazlae njen sadraj, ali se izricanje i objavljivanje moe i odloiti. Mogue vrste odluka suda po zakljuenju glavnog pretresa jesu: a) osuujua presuda, kojom se optueni oglaava krivim i odgovornim; b) odbijajua presuda, kojom se odbija optuni predlog i optueni oslobaa odgovornosti i c) oslobaajua presuda kojom se optueni oslobaa od kazne. Bitni elementi osuujue presude kojom se okrivljeni oglaavaju krivim sadre: izreku presude kojom se obuhvata opis privrednog prestupa po svim elementima koji ine njegovo bitno obeleje, tj. delo za koje se iz zakona optueno pravno ili odgovorno lice oglaava odgovornim; formalno pravnu kvalifikaciju, odnosno koji se propisi materijalnog prava primenjuju kao pravni osnov presude; na koju se kaznu okrivljeni osuuje, odnosno iznos novane kazne koju sud izrie pravnom ili odgovornom licu i rok u kome se kazna ima platiti; odluku o uslovnoj osudi; odluku o zatitnim merama i odluku, njihovo trajanje i rokove izvrenja; odluku o oduzimanju imovinske koristi; odluku o trokovima postupka i imovinskopravnom zahtevu.
106
Odbijajua presuda se donosi: ukoliko sud nae da nije stvarno nadlean za podneti optuni predlog; ukoliko je postupak pokrenuo neovlaeni tuilac; ukoliko je tuilac do zavretka glavnog pretresa odustao od optube; ukoliko nije bilo odobrenja ili je nadleni organ odustao od odobrenja za voenje postupka; ukoliko je optueni za delo iz optube ve pravosnano osuen, ili je postupak protiv njega obustavljen ili je osloboen optube ili postoje drugi zakonski razlozi osloboenje od gonjenja aktom amnestije ili pomilovanja, ili zbog zastarelosti gonjenja. Presuda o oslobaanu od optube donee se ukoliko sud nae da prijavljeni privredni prestup nema obeleja prestupa; da okrivljeni nije privredno prestupno odgovoran; ukoliko nema dokaza da je optueni privredni prestup poinio. Osim tih osnova, koji su shodni krivinom postupku, kod privrednih prestupa sud moe da donese oslobaajuu presudu i u sluaju da je organ unutranje kontrole otkrio i prijavio prestup, u sluaju prekoraenja nude i u sluaju pokuaja.
107
Glava IX REDOVNI I VANREDNI PRAVNI LEKOVI 1. Redovni pravni lekovi

Pravom pobijanja prvostepene presude od strane tuioca i osuenog ostvaruje se jedno od osnovnih naela privrednog procesnog postupka dvostepenost. Ono je istovremeno i institut pravne sigurnosti od mogue zloupotrebe ili greaka u procesnom postupku, a ostvaruje se redovnim i vanrednim pravnim lekovima u koje spadaju: a) alba protiv prvostepene presude i b) alba na reenje.
1.1. alba na presudu

Na prvostepenu presudu ovlaene stranke u postupku mogu u roku od 8 dana, od dana uredno i lino uruene nepravnosnane presude, da izjave albu. alba ima suspenzivno dejstvo, odnosno njome se odlae izvrenje prvostepene presude. U vezi s tim alilac ne trpi nikakve pravne posledice. alba je obavezno pismena, i mogu je izjaviti sve stranke u postupku: tuilac, okrivljeno pravno lice, okrivljeno odgovorno lice, branioci, oteeni, kao i vlasnik oduzetog predmeta, odnosno nosilac prava raspolaganja. U pogledu prava, tuilac se moe aliti u korist i na tetu okrivljenog, a okrivljeni samo u svoju korist. Oteeni moe da izjavi albu samo u pogledu odluke suda o trokovima postupka ako je zastupnik optube bio javni tuilac. Meutim, ako je 108
tuilac preuzeo gonjenje od oteenog, oteeni ima pravo albe po svim osnovama po kojima presudu moe pobijati i javni tuilac. Takoe i ako javni tuilac nije prisustvovao glavnom pretresu oteeni ima sva prava na albu kao i javni tuilac, bez obzira na to da li se on alio na presudu. Ukoliko je prvostepenom presudom izreena zatitna mera oduzimanja predmeta albu moe da izjavi i sopstvenik predmeta, jer predmet izvrenja ne mora da bude vlasnitvo pravnog ili odgovornog lica, ve i nekog treeg lica. Vlasnik predmeta moe da izjavi albu samo u pogledu odluke o zatitnoj meri oduzimanja predmeta. Branilac moe da izjavi albu u ime okrivljenog pravnog ili odgovornog lica, ali ne i protiv njihove volje. Ukoliko je to u interesu okrivljenog branilac moe da izjavi albu protiv bilo kog oblika presude (osuujue, odbijajue i oslobaajue). O albi odluuje drugostepeni sud u veu. Sastav vea ine trojica sudija, predsednik i dvojica sudija, od kojih je jedan porotnik. Kada vee reava po albi prethodno e spise albe dostaviti javnom tuiocu, poto se privredni prestupu gone po slubenoj dunosti, a na pretres poziva i stranke ukoliko predsednik vea smatra da bi to bilo od interesa za razjanjenje stvari. Na poetku rasprave sudija izvestilac iznosi injenino stanje, odluke prvostepene presude, albene navode i odgovor na albu ako je dat. Potom se daje re stranci koja je izjavila albu radi obrazloenja navoda ili iznoenja dodatnih injenica. Posle podnosioca albe re se daje suprotnoj strani koja ima ista prava. Na kraju, predsednik vea zakljuuje sednicu. Sednica drugostepenog sudskog vea moe se odrati i bez prisustva pozvanih stranaka. Odluka drugostepenog suda moe biti trojaka: a) sud moe albu da odbaci, kao nedozvoljenu, neblagovremenu ili izjavljenu od neovlaenog lica; b) moe albu da odbije kao neosnovanu; i
109
c) moe albu da usvoji preinai prvostepenu presudu, ili je ukine i vrati na ponovni pretres. Drugostepeni sud moe presudu da preinai shodno Zakoniku o krivinom postupku i posebnim odredbama Zakona o privrednim prestupima. On to ini po slubenoj dunosti ili po albi neke od stranaka. Sud e presudu preinaiti ukoliko nae da su bitne injenice u prvostepenoj presudi pravilno utvrene i da se u vezi s tim ima doneti drugaija presuda. Osim toga, ZOPP predvia da se presuda moe preinaiti i ako se utvrdi da je prvostepeni sud pogreno ocenio isprave ili dokaze koje nije sam izveo, a odluka je na njima zasnovana. U albenom postupku pred drugostepenim sudom javni tuilac moe na sednici vea da odustane u celosti ili delom od optunog predloga u korist okrivljenog. U tom sluaju predsednik vea obavetava oteenog da se u roku od osam dana izjasni da li preuzima gonjenje. Odluka o albi na presudu je konana jer protiv nje nije dozvoljena alba.
1.2. alba na reenje

alba na reenje izjavljuje se u roku od tri dana od uredno dostavljenog reenja. Ona se izjavljuje od stranaka kao i u sluaju albe na presudu, i takoe odlae izvrenje reenja.
2. Vanredni pravni lekovi

U postupku vanrednog osporavanja presude propisani lekovi su: a) zahtev za ponavljanje postupka i b) zahtev za zatitu zakonitosti. Zahtev za ponavljanje postupka moe se podneti ukoliko je pravosnana presuda odnosno pravosnano reenje suda doneto u skraenom postupku. Uslovi su isti kao i kod ponavljanja krivinog postupka: ukoliko je presuda zasnovana na lanoj ispravi ili lanom iskazu svedoka ili vetaka;
110
ukoliko je presuda nastala usled krivinog dela sudije ili lica koje je vrilo istrane radnje; ukoliko je do odustanka od optube dolo usled krivinog dela zloupotrebe slubenog poloaja javnog tuioca; ukoliko je zahtev zasnovan na novom injeninom stanju dokaza koji su podobni za osloboenje osuenog lica, ili osudi osloboenog; ukoliko je neko lice osuivano vie puta za isto delo; ukoliko se u sluaju osude za produeno delo ili za drugo delo s vie istovrsnih radnji iznesu nove injenice i dokazi koji, da su bili poznati, ukazivali bi da je osueni ili uinio radnju koju obuhvata delo iz osude ili nije uinio radnju obuhvaenu presudom. Pored toga ZOPP predvia mogunost ponavljanja postupka kada je pre postupka za privredni prestup voen krivini postupak i u njemu za isti prestup krivino osueno odgovorno lice. Uz to, za razliku od krivinog postupka postupak za privredne prestupe ne moe se sprovesti u sluaju bekstva okrivljenog odgovornog lica. Zahtev za zatitu zakonitosti podie javni tuilac u sluaju povreda materijalno-pravnih ili procesnopravnih odredbi o privrednim prestupima pravosnanom sudskom odlukom, presudom ili reenjem. Zahtev se podnosi u roku od est meseci od dana dostavljanja stranci koja ima pravo da podnese zahtev. O zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje Vrhovni sud u veu od pet sudija od kojih su dvojica sudije Vieg trgovinskog suda. Uloeni zahtev nema suspenzivno dejstvo pravosnane sudske odluke.
111
Glava X POSEBNI PRIVREDNOPROCESNI POSTUPCI 1. Skraeni postupak

U privrednom procesnom postupku, pored redovnog, postoji i skraeni postupak, za ije voenje postoje propisani uslovi. Interesi i princip efikasnosti, u stvari, nalau da se u nekim sluajevima moe voditi i bez odravanja glavnog pretresa. Za to je potrebno nekoliko bitnih uslova: a) da se postupak vodi kod sluajeva kada odluuje sudija pojedinac; b) da je predlog za takvo voenje postupka stavio ovlaeni tuilac (javni ili oteeni kao tuilac); c) ako je sasluan prethodno predstavnik pravnog lica ili ispitano odgovorno lice; i d) da se u postupku mogu izrei samo novana kazna do odreenog iznosa, odluiti o imovinskopravnom zahtevu do odreenog novanog iznosa, kao i izrei samo zatitne mere oduzimanja predmeta i oduzimanja imovinske koristi. Ovlaeni tuilac sudija moe da prihvati predlog i odlui u skraenom postupku, a moe i da ga odbije i predmet reava u postupku na glavnom pretresu. Pri razmatranju zahteva sudija se opredeljuje za jednu od odluka ne samo radi celishodnosti, brzine i efikasnosti postupka, ve i radi sagledavanja okolnosti da li je u skraenom postupku mogue utvrditi sve relevantne injenice za odluku. Smatra se da je podnoenje zahteva od ovlaenog tuioca i odluivanje od strane sudije za skraeni postupak mogue iako je zakazan glavni pretres. Protiv odluka reenja u skraenom postupku za privredne prestupe dozvoljena je alba u roku od osam dana od dana uredno dostavljenog reenja. Odluivanje u drugom stepenu po albi propisano je na isti nain 112
kao i za odluivanje u drugom stepenu na presudu. Jedina razlika je u tome to ako drugostepeni sud ukine reenje doneto u skraenom postupku odredie da se sprovede redovan postupak, tj. zakae glavni pretres.
2. Posebni postupci
Pored redovnog i skraenog postupka u privrednom prestupnom postupku postoje i posebni postupci, propisani zakonskim odredbama ZOPP. To su: a) postupak za oduzimanje imovinske koristi; b) postupak za naknadu tete zbog neopravdane osude; c) postupak za brisanje osude, za prestanak zatitne mere ili pravne posledice osude; i d) dunost obavetavanja o osuujuoj odluci. Postupak za oduzimanje imovinske koristi preduzima se na zahtev javnog tuioca u sluajevima kada je okrivljeno pravno lice prestalo da postoji. U tom sluaju tuilac protiv pravnog lica na koga su prele pravne obaveze pravnog lica koje je prestalo da postoji pokree postupak za oduzimanje imovinske koristi steene privrednim prestupom. Tuilac je zahtevom ogranien u pogledu visine imovinske koristi, jer ona moe da bude samo do visine preuzete imovine okrivljenog pravnog lica koje je prestalo da postoji. Zahtev se podnosi sudu koji je bio nadlean i za privredni prestup protiv pravnog lica koje je prestalo da postoji. Postupak za naknadu tete zbog neopravdane osude kao vanredni pravni lek moe da pokrene ono pravno ili odgovorno lice koje je u redovnom postupku pravosnanom presudom. Pod naknadom tete podrazumeva se pravo osuenih lica za naknadu izazvanu novanom kaznom kao i zatitnom merom oduzimanja imovinske koristi, kao i mere oduzimanja predmeta. Neopravdano osueno pravno ili fiziko lice moe da podnese zahtev tek kada je vanrednim pravnim lekom pravosnanom sudskom odlukom osueni osloboen optube ili je optuba odbijena, ili je postupak obustavljen.
113
Postupak za brisanje osude, za prestanak zatitne mere ili pravne posledice osude donekle je drugaiji nego za brisanje osude u krivinom postupku. Naime, u krivinom postupku osude se briu po slubenoj dunosti kada se steknu zakonski uslovi za to. U postupku za privredne prestupe osueno pravno ili odgovorno lice na kaznu ili zatitnu meru da bi mu se osuda brisala iz evidencije mora da podnese zahtev nadlenom sudu. Odluku o brisanju osude donosi prvostepeni sud koji vodi evidenciju poto proveri stanje ispunjenih uslova za brisanje osude. Molba za prestanak zatitne mere i pravne posledice osude, od strane osuenog pravnog ili odgovornog lica, podnosi se prvostepenom sudu koji je izrekao zatitnu meru i osudu usled koje su nastupile pravne posledice, koju reava vee od trojice sudija. Na odluku Vea podnosilac molbe i javni, odnosno dravni, tuilac imaju pravo albe drugostepenom sudu u roku od tri dana. Ukoliko drugostepeni sud albu odbiju, pravo albe postoji posle isteka dve godine od reenja. Dunost da obavesti pravno lice o osuujuoj presudi ima predstavnik pravnog lica ili odgovorno lice u pravnom licu. Ta lica su duna da obaveste kolektivni organ upravljanja u pravnom licu o osuujuoj presudi u roku od osam dana od dana uruenja presude. Ukoliko se ne udovolji ovoj obavezi odgovorno lice moe biti novano kanjeno.
114
PREKRAJNO PRAVO
Deo trei PREKRAJNO PRAVO

Glava I PREKRAJNO PRAVO
U SISTEMU KAZNENOG PRAVA
1. Pojam, predmet i sistem prekrajnog prava

Kazneno pravo kao nauka predstavlja sloen sistem pravnih normi kojima se ureuje oblast prestupnosti odnosno sankcionisanja raznovrsnih vidova protivpravnosti. Prekraji, pored krivinih dela i privrednih prestupa ine jedan od delova tog sloenog sistema socijalne zatite i socijalne kontrole. U odnosu na prva dva podsistema kaznenog prava prekrajno pravo je specifino po nekoliko osnova. Prvo, ono obuhvata oblast prestupnosti s najniim stepenom drutvene tetnosti i opasnosti. Drugo, prekraji predstavljaju najdinaminiju oblast promenljivosti normi, njihovog uvoenja u sistem pozitivno pravne regulacije i deregulacije. Tree, prekrajima je obuhvaena najira oblast pravne regulacije u oblasti kaznenog prava. etvrto, prekrajno pravo je pravo autonomnih ali i analognih normi krivinog i krivinog procesnog prava, jer se koristi nekim optim pravnim institutima krivinog materijalnog i procesnog prava, s izvesnim posebnostima prekrajnopravne regulacije. Prekrajno pravo, prema tome, predstavlja deo kaznenog prava koji se bavi posebnom oblau prestupnosti prekrajima. Po svojoj pravnoj prirodi ini relativno autonomnu oblast kaznenog prava kao nauke i pozitivnog zakonodavstva. U tom smislu prekrajno pravo moemo odrediti kao podsistem kaznenog prava.
115
Prekrajno pravo po svojoj pravnoj prirodi regulie pitanja protivpravnog ponaanja u sferi ugroavanja javnog poretka. Prema tome, prekrajno pravo ima socijalno zatitnu funkciju kaznene politike (prevencije i represije) u suzbijanju i spreavanju odreene vrste pravnog prestupnitva, prekraja. Kao nauna disciplina kaznenog prava prouava opte pravne institute prekraja, uslove za primenu prekrajnih sankcija i postupak utvrivanja postojanja prekraja i odgovornosti za njihovo injenje. Kao deo pozitivnog zakonodavstva ini skup pozitivnopravnih normi u oblasti optih uslova i pravnih prekrajnih instituta, te pojedinanih prekraja iz pojedinih oblasti. Polazei od pojma moemo da odredimo i sam predmet izuavanja prekrajnog prava, a to su: prekraji, prekrajna odgovornost i prekrajne sankcije. Predmet prekrajnog prava u odreenom smislu odreuje i sistematiku prekrajnog prava na prekrajno materijalno, prekrajno procesno i prekrajno izvrno pravo. Prekrajno materijalno pravo obuhvata opti i posebni deo. Opti deo prouava prekraje kao oblike posebnih kaznenih delikta (bie prekraja, pravila prekrajne odgovornosti), prekrajne sankcije (sistem i vrste) i uslove za njihovo izricanje i odmeravanje. Posebni deo prekrajnog prava odnosi se na pojedinane prekraje u pojedinim oblastima javnog poretka, privrednog ivota i drutvenih oblasti. Na posebne prekraje primenjuju se odredbe opteg dela. Prekrajno procesno pravo ini oblast zakonitog postupka utvrivanja uslova postojanja prekraja i odgovornosti uinioca prekraja. Ono obuhvata oblast prekrajnog postupka, prekrajnoprocesnih stranaka, procesne radnje, tokove i faze postupka, i pravne lekove u prekrajnom postupku. Prekrajno izvrno pravo predstavlja podruje zakonitog ureenja oblasti izvrenja prekrajnih sankcija.
116
PREKRAJNO PRAVO
Pravna priroda prekrajnog prava odreena je sistemom kaznenog prava kome kao podsistem pripada, njegovom socijalnom funkcijom kaznene politike i ciljem usmeravajue funkcije prosocijalnog ponaanja i prevencije prestupnosti. Ovakva funkcija pored krivinog, krivinog procesnog i privrednoprestupnog prava ini ga bliskim i usmerenim i prema nekim drugim pravnim oblastima, a posebno prema ustavnom, upravnom i graanskom pravu. Ustavnim pravom utvrene su osnovne drutvene vrednosti i garantovana njihova zatita. Prekrajnim normama obezbeuje se sankcionisanje prestupnikog ponaanja koja povreuju opte norme garancije ustavom ustanovljenih vrednosti, a koje su propisane kao prekraji. To se posebno odnosi na sferu zatite osnovnih prava i sloboda graana, ali i na zatitu pravnog sistema i javnog poretka u kome se ta prava i slobode ostvaruju. Svrha propisivanja, izricanja i primene prekrajnih sankcija je da graani potuju pravni sistem i da niko ubudue ne uini prekraj. Upravno pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliu drutveni odnosi u vezi s organizacijom i radom javne uprave. Njima su regulisana pravila ponaanja u vidu optih i posebnih zapovesti kojima su graani duni da se povinuju u ostvarivanju svojih prava, a uprava duna da po njima postupa. Prekrajno pravo ima neposrednu vezu naroito s posebnim delom upravnog prava, jer se njime ureuju odnosi u pojedinim granama privrede ili drutvenih slubi. Naime, tim propisima su neposredno propisane i dispozicije prekraja za povredu pojedinih odredbi ureenog pravnog odnosa. Stoga se esto smatra da je prekrajno pravo vezano za povredu upravnopravnih normi, to je samo delom tano, poto je prekrajno pravo, ipak, oblast kaznenog prava.
2. Izvori prekrajnog prava

Jedna od bitnih osobenosti prekrajnog prava u odnosu na krivino i pravo privrednih prestupa jeste irina izvora. Naime, dok su kod krivinog prava
117
jedini izvori zakoni, kod prava privrednih prestupa zakoni i uredbe, dotle su u prekrajnom pravu izvori mnogobrojni, od ustava kao opteg izvora, zakona kao osnovnih izvora, do uredbi, odluka, pravilnika i naredbi kao posebnih izvora. Izvori prekrajnog prava po svojoj prirodi mogu da budu neposredni i posredni materijalni i formalni. Neposredni izvori direktno ureuju neku prekrajnu pravnu materiju i odnos, dok posredni izvori ine propisi koji proizlaze i nalaze osnov u neposrednom izvoru. Materijalni izvori prava reguliu opte institute prekrajnog prava i posebni deo. Izvori za opti deo mogu da budu samo zakonski neposredno ili posredno. Tako se optim izvorima neposredno smatraju zakoni o prekrajima RS kao i zakoni organizacione prirode ureenja organa za prekraje. Posredni izvori za opti deo prekrajnog prava su oni koji se odnose na analognu ili posrednu primenu zakonskih propisa iz krivinog prava koji se odnose institute odgovornosti i uslova za prekraj, kao zakonskih propisa koji se tiu krivinog procesnog postupka koji se primenjuju u prekrajnom postupku, kao i zakona o izvrenju krivinih sankcija na koji se odnose i odredbe iz prekrajnog prava o sankcijama. Propisi iz krivinog, krivinog procesnog i krivinog izvrnog prava primenjuju se po izriito propisanom osnovu zakona o prekrajima. Izvori posebnog dela prekrajnog prava odnose se na zakonske i podzakonske propise (uredbi Vlade, odluka pravilnika i naredbi republikih i odluka lokalnih organa samouprave u okviru njihovih nadlenosti). Posredni izvori se, po pravilu, odnose na pravnu regulaciju neke oblasti, ije se dispozitivne norme u takvim aktima (obino na kraju) obezbeuju i titite kaznenim odredbama, meu kojima spadaju i prekraji. U tom smislu prekrajno pravo je zasnovano na tzv. blanketnim dispozicijama. Ovde treba imati u vidu da je od strane meunarodne zajednice svojevremeno ocenjeno da su prekraji oblast koja nije reformisana u skladu sa standardima evropskog zakonodavstva, zbog ega se pristupilo znaajnim
118
PREKRAJNO PRAVO
reformama koje prekrajno pravo ini vanim delom kaznenog zakonodavstva i pravosudne funkcije. U Republici Srbiji do 2009 godine kao osnovni izvori su bili Zakon o prekrajima (Slubeni glasnik SRS, broj 44/89, Slubeni glasnik RS, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04) i propisi doneti na osnovu njega. Skuptina Srbije je u skladu s primedbama evropskih institucija usvojila nov Zakon o prekrajima 14. novembra 2005. godine objavljen u Slubenom glasniku Republike Srbije, ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005 i 116/2008), a ija je primena trebala da otpone od 1. januara 2007. godine. Meutim, njegova primena je odloena na neodreeno vreme odnosno do usaglaavanja ovog i ostalih republikih propisa sa ustavom RS, tako da je definitvno stupio na snagu 1 januara 2010 godine.
3. Vaenje prekrajnog prava

Pod pojmom vaenja prekrajnog prava podrazumevamo odreena pitanja vremenskog i prostornog vaenja i osnovnih principa u vezi s tim. Vremensko vaenje principijelno je zasnovano na vaenju krivinog prava, odnosno da prekrajni propis stupa na snagu prema navodima iz akta u kome je donet ili, ukoliko nije u aktu navedeno, osam dana po objavljivanju u slubenom glasilu. Propis prestaje da vai donoenjem novog za istu oblast, kao to i posebni propis derogira opti iz odnosne oblasti. Naelo legaliteta u prekrajnom pravu znai, izmeu ostalog, i to da doneti propis moe imati retroaktivno dejstvo samo izuzetno, i to samo u sluajevima blaeg propisa. To praktino znai da ukoliko je ranijim propisom neka povreda norme bila propisana kao prekraj postupak obustavie se ako je zapoet ili se nee pokrenuti ako je prekraj otkriven i podneta prijava. Ukoliko se ranije doneti propis i novi razlikuju u vrsti, duini i visini kaznene sankcije primenie se propis koji je blai u sank-
119
cijama za uinioca prekraja. Pomenuti princip vremenskog vaenja o retroaktivnosti ne vai za prekrajno-procesno pravo, jer se uvek primenjuje postupak koji je na snazi. Prostorno vaenje prekrajnog prava zasnovano je na prvenstvu teritorijalnog principa da se prekrajno pravo primenjuje na teritoriji organa koji je nadlean za doneti propis. U izvesnim sluajevima ovaj princip se produava i na prekraje poinjene na domaem brodu ili vazduhoplovu i kada je van teritorije domicilne drave. Odredbe o prekrajima vae na teritoriji Republike Srbije kad su propisane zakonom ili uredbom, odnosno na teritoriji jedinica teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave, kad su propisane odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada ili skuptine grada Beograda. Za prekraj predvien propisima Republike Srbije kaznie se uinilac ako je prekraj uinjen na teritoriji Republike Srbije ili ako je uinjen na domaem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi van teritorije Republike Srbije. Za prekraj uinjen u inostranstvu kaznie se uinilac prekraja samo ako je to odreeno zakonom ili uredbom. Personalni princip je veoma sloen i uslovljen subjektom prekrajne odgovornosti, koji moe da bude fiziko, pravno, odgovorno, slubeno ili maloletno lice ili preduzetnik, to je regulisano svakim konkretnim propisom. U nekim sluajevima za povredu pravnih propisa za prekraj moe da dogovara i stranac i strano pravno lice, a za neke samo stranac i strano pravno lice ili samo domai dravljanin i domae pravno lice.
120
PREKRAJNO PRAVO
Glava II PREKRAJNO PRAVO OPTI DEO 1. Pojam materijalnog prekrajnog prava opti deo
Kao to je reeno u sistemu prekrajnog prava razlikujemo tri osnovna dela: prekrajno materijalno pravo (opti i posebni deo); prekrajno procesno pravo i prekrajno izvrno pravo. Prekrajno materijalno pravo opti deo bavi se izuavanjem optih pravnih instituta prekrajnog prava, gde spadaju: prekraj, prekrajna odgovornost ili krivica i prekrajne sankcije. Smisao prekrajnog prava opti deo jeste da se preko optih pravnih instituta o kojima je re pravno uredi oblast uslova da se neki oblik prestupnosti povrede pravne norme smatra prekrajem; da se odrede kriterijumi uslovljenosti utvrivanja prekrajne odgovornosti uinioca prekraja; kao i da se uredi sistem prekrajnih sankcija i uslova za njihovo izricanje u prekrajnom postupku, prekrajni postupak i postupak i izvrenja odluke.
2. Prekraj
2.1. Pojam prekraja
Prekraji ine posebnu vrstu kanjivih dela. Prema nekim elementima su slina a po mnogo emu i razliita od ostalih vrsta prestupnitva krivinih dela i privrednih prestupa. U optem smislu, prekrajni prestup ili prekrajni delikt je povreda javnog poretka. Meutim, kako povrede javnog poretka mogu da budu i krivini delikti, prekraji se razlikuju po nekim elementima bia samog delikta. Smisao i sadraj pojma prekraja moemo da odredimo prema objektu napada samog prekrajnog delikta
121
(povreda javnog poretka) kao i njegovih sadrajnih osnova obeleja bia prekraja. Zakonska definicija prekraja (prema Zakonu o prekrajima iz 1989. godine) je formalna i prekraj definie kao povredu javnog poretka koja je utvrena propisom o prekraju i za koju su propisane prekrajne sankcije. Novi Zakon o prekrajima donet 14. novembra 2005. godine, prekraj definie kao protivpravnu skrivljenu izvrenu radnju koja je propisom nadlenog organa odreena kao prekraj. Na taj nain u elemente pojma zakonska definicija uvodi materijalni (radnju prekraja) i formalne protivpravnost i odreenost propisom nadlenog organa. Uz to uvodi i novi element skrivljenost prekraja kao subjektivni element. Teorijska definicija prekraja, meutim, ima ire shvatanje obeleja, i svode se na sledee opte elemente sadraja pojma: a) prekraj je delo fizikog ili pravnog lica, s posledicama konkretne ili apstraktne opasnosti; b) prekraj je delo kojim se ugroava javni poredak; c) prekraj je protivpravno delo; i d) prekraj je delo propisano zakonom ili drugim propisom nadlenog organa. Definisanjem opteg pojma, donekle su odreeni i sadraji posebnih elemenata prekraja, koji obuhvataju: objekt i subjekt prekraja, radnju uinioca prekraja, posledicu prekraja, protivpravnost, predvienost propisom i drutvenu tetnost.
3. Radnja prekraja
Prekraj moe da bude izvren radnjom injenja (komisivni prekraj) i radnjom neinjenja, odnosno proputanja proputanje da se preduzme odreeno injenje (omisivni prekraj). To znai da i prekraji po prirodi
122
PREKRAJNO PRAVO
svojih normi (prohibitivnih zabranjujuih i imperativnih nareujuih), odreuju i mogue oblike radnje izvrenja prekraja. Zakonom je konkretnije definisan omisivni prekraj odnosno radnja proputanja, na taj nain to je propisuju kao radnju koju je uinilac propustio da uini, a bio je duan, tj. voljno proputanje dune radnje. Proputanjem radnje koja je imperativna u odreenom propisu uinilac dovodi u apstraktnu ili konkretnu opasnost neko dobro javnog poretka. Ovde treba imati u vidu da postoje razlike izmeu proputanja dune radnje od proputanja radnje dunog nadzora, jer radnju dunog nadzora mogu kao radnju prekraja da uine samo pravna ili odgovorna lica ali ne i fizika lica, dok proputanjem dune radnje prekraj mogu da izvre ne samo fizika nego i pravna i odgovorna lica. Od radnje prekraja treba razlikovati radnju izvrenja prekraja koja je odreena u svakom propisu kojim je prekraj regulisan. Na kraju treba istai da se radnja prekraja moe ostvariti i kroz sve oblike sauesnitva (saizvrilatvo, pomaganje i podstrekivanje). Za radnju prekraja vezana i je odreena posledica koja je nastupila ili je mogla da nastupi.4
4. Protivpravnost i odreenost propisom

Nullum delictum nulla poena sine lege je osnovni princip prekrajnog prava. Prema tome, legalitet u primeni prekrajnog prava ini osnovu zatite javnog poretka i primenu prekrajnopravne sankcije prema uiniocu prekraja. S druge strane, prekrajne norme i sankcije u veini sluajeva poivaju na povredi nekog propisa, tj. imaju blanketni karakter, u emu se ogleda protivpravnost kao obeleje bia prekraja.
4
Radnja prekraja u teorijskom smislu je detaljnije opisana kod radnje privrednog prestupa i u tom smislu ona je istovetna, osim usmerenosti na objekt privrednog prestupa odnosno prekraja.
123
U ovom smislu Zakon o prekrajima propisuje da niko ne moe biti kanjen za prekraj, niti se prema njemu mogu primeniti druge prekrajne sankcije, ako to delo pre nego to je bilo izvreno nije bilo zakonom, ili na zakonu zasnovanom propisu, odreeno kao prekraj i za koje zakonom ili drugim na zakonu zasnovanom propisu, nije propisano kojom vrstom i visinom sankcije uinilac prekraja moe biti kanjen.5
5. Subjekt prekraja
Subjekt, odnosno poinilac, prekraja moe da bude fiziko i pravno lice. Meutim, ovako odreen subjekt je samo opti pojam uinioca prekraja jer se pod fizikim i pravnim licem podrazumevaju i punoletna i maloletna lica, odgovorna i slubena lica i sve vrste subjekata odreene ovim pojmom. Specifinosti subjekta prekraja se razlikuju od uinilaca krivinih dela i privrednih prestupa. Neke vrste prekraja mogu da poine sva fizika lica (npr., prekraji javnog reda i mira, boravita i prebivalita graana); neke ogranieni broj fizikih lica (npr., uesnici u saobraaju kod prekraja protiv bezbednosti javnog saobraaja, tree samo odgovorna lica (npr., prekraji u proizvodnji, prometa); etvrte samo slubena lica (npr., oblast javnog informisanja, zdravlja); pete odgovorna i slubena lica (npr., oblast radnih odnosa i socijalnog osiguranja, urbanizma i graevinarstva), a pojedine i fizika, odgovorna i slubena lica (npr., oblast trgovine i turizma, urbanizma i graevinarstva, transporta). Pored punoletnih, za prekraje mogu da odgovaraju i maloletna lica izmeu 14 18 godina ivota, ali ne i deca uzrasta do 14 godina. Subjekt prekrajne odgovornosti jeste i pravno lice. Pravna lica (domaa i strana, drutvena i graanska) su prekrajno odgovorna po principu
U teorijskom smislu detaljniji opis instituta protivpravnosti i odreenosti u propisu dat je kod ovih instituta datih u poglavlju o privrednim prestupima.
124
PREKRAJNO PRAVO
objektivne odgovornosti, dok je kod fizikih lica za prekraj osnovni princip subjektivna odgovornost. Posebnim subjektom prekraja smatra se preduzetnik, koji je po prirodi svoje funkcije izmeu pravnog i fizikog lica. Imajui u vidu da je preduzetnik fizika osoba samostalne profesije dovoljno je osnova da se smatra posebnim subjektom razliitim po statusu od fizikih i pravnih lica. Prekrajni postupak nee se voditi niti e se izricati kazna protiv lica koja uivaju diplomatski imunitet.
6. Zatitni objekt prekraja i objekt prekraja

Optim pojmom zatitnog objekta u teorijskom smislu podrazumeva se pravni a u zakonskom javni poredak. Pojam javnog poretka je izvedeni element od opteg pojma pravni poredak. Pravni poredak ini skup pravnih normi po kojima se ljudi vladaju, jedinstvo pravnih normi i ljudskog ponaanja po njima u konkretnom drutvu. On predstavlja deo drutvenih normi regulisan pravom a ini ga sistem optih pravnih pravila do konkretnih normi ljudskog ponaanja koje su u koherentnom i dinaminom jedinstvu i poretku. Pravni poredak obezbeuje funkcionisanje javnog poretka i pravnu sigurnost graana u zatiti njihovih osnovnih prava i sloboda preko nadlenih dravnih organa. Izveden iz pojma pravni poredak, javni poredak kao njegov podsistem i element pojma, predstavlja skup pravnih normi kojima su regulisana osnovna prava i slobode graana, kao i interes zajednice na ouvanju i zatiti osnovnih drutvenih vrednosti koje su utvrene najviim pravnim aktom, ustavom. To je sistem uspostavljenih odnosa, regulisan skupom propisa (prohibitivnih i imperativnih normi) u kome se obezbeuje drutveni mir i pravna sigurnost graana, kao i nacionalni interesi dravne
125
zajednice, odnosno poredak drutvenih institucija i odnosa, prava i slobode graana, njihovo funkcionisanje i ostvarivanje socijalne discipline. Od opteg zatitnog objekta razlikuje se objekt (konkretni, neposredni) napada, odnosno konkretno ugroenog dobra pojedinanim prekrajem. U realnom smislu javni poredak kao zatitni objekt ini skup njegovih elemenata ijim povredama normi je ugroeno njegovo pravilno funkcionisanje. Pojedinano svaki od tih elemenata predstavlja objekt napada prekraja.Takvim grupnim zatitnim objektom smatraju se svi oni elementi javnog i u irem smislu pravnog poretka, kao to su, npr., javni red i mir, bezbednost saobraaja, unutranji poslovi, trgovina i turizam, oblast zdravlja, oblast poljoprivrede, finansija i javnih prihoda, rudarstva i energetike, javnog informisanja, urbanizma i graevinarstva i slino.
7. Posledica prekraja
Kako su prekraji, u osnovi, povrede skupa normi koje ine javni poredak, samim tim i posledice se odraavaju na ona dobra poretka koja su tim propisima ureena. Tako se posledice mogu ispoljavati na zatienom dobru u vidu njegove povrede ili to je jo ee njihovog ugroavanja. Zbog pretene pravne prirode prekrajnih normi koje su imperativnog karaktera apstraktna opasnost je dovoljna posledica za postojanje prekraja i prekrajne odgovornosti. Meutim, neki prekraji kao to je sluaj s prekrajima protiv javnog reda i mira i prekrajima ugroavanja javnog saobraaja mogu po posledicama da budu takvi da imaju i elemente ugroavanja i elemente povrede dobra koje ini konstitutivni deo javnog poretka. Posledica prekraja i prekraj kao takav ne moraju kao kod veine krivinih dela biti, odnosno ne moraju se dokazivati da su u vezi s nekim uzrokom, tj. uzronom vezom. Ona se pretpostavlja, jer je za postojanje prekraja dovoljna radnja i najee apstraktna opasnost.6
6
Pojam konkretne i apstraktne opasnosti, odnosno povreenog ili ugroenog dobra treba posmatrati u kontekstu sadraja opisanih kod privrednih prestupa, te ih ovde nije nuno ponavljati.
126
PREKRAJNO PRAVO
8. Vreme izvrenja prekraja

Osnovno pravilo je da je vreme izvrenja prekraja ono vreme kada je uinilac preduzeo radnju prekraja ili propustio dunu radnju ime je prekraj nastao. Kod prekraja je irelevantno kada je nastupila posledica prekraja, tj. izvrenje ili proputanje radnje kod prekraja je jedino vrednosno merilo vremena izvrenja. Vanost vremena izvrenja prekraja je znaajna iz nekoliko razloga. Od vremena zavisi primena propisa, odnosno da li je prekraj laki ili tei i da li je neki akt uopte prekraj s obzirom na element propisanosti. Pored toga, vreme je vano i za raunanje rokova zastarelosti prekraja, kao i utvrivanja odgovornosti i uraunljivosti uinioca prekraja.
9. Mesto izvrenja prekraja

Mestom izvrenja prekraja smatra se mesto na kome je uinilac preduzeo radnju izvrenja prekraja ili proputanja dunosti, ukoliko zakonom nije drugaije odreeno. Naime, u pojedinim sluajevima mogue je da se mestom izvrenja prekraja predvia i mesto gde je posledica nastupila, bez obzira na to to je radnja preduzeta u inostranstvu. Mesto izvrenja prekraja znaajno je zbog mesne nadlenosti organa za voenje prekrajnog postupka, kao i razliitih propisa kojim je prekraj ureen. Nekada je mesto odreeno i biem samog prekraja, naprimer neki prekraj moe biti izvren samo na javnom mestu. Re je o veini prekraja uinjenih protiv javnog reda i mira. U nekim sluajevima mesto prekraja odreuje i stvarnu nadlenost (naprimer izricanje kazne u mandatnom postupku).
127
10. Pokuaj prekraja, sticaj prekraja i produeni prekraj

U vezi s pokuajem prekraja osnovno pravilo je da je uinilac odgovoran za prekraj, odnosno pokuaj prekraja postoji samo ukoliko je to posebno propisano. To znai da je u odnosu na propisivanje prekraja pokuaj prekraja restriktivnije (stroe) ureen, jer ga je mogue propisati samo zakonom, a ne i nekim podzakonskim aktom. Imajui u vidu mnogobrojne mogue tee prekraje pokuaji su veoma esti, naroito u carinskim i deviznim propisima. Sticaj prekraja i vrste istovetni su kao i kod krivinih dela. Odnosno sticajem se smatra izvrenje vie prekraja, a vrste sticaja postoje u formi idealnog kada se jednom radnjom izvri vie prekraja ili realnog kada se s vie radnji poini vie prekraja. Za postojanje produenog prekraja uzimaju se u obzir istovetnosti prekraja i oteenog, vremenski kontinuitet, slinosti naina izvrenja, zajednika posledica i istovetnost prostora na kome su prekraji vreni. Posebna vrsta prekraja je tzv. kolektivni prekraj koji moe da bude u vidu zanata, zanimanja i navike (kockanje, prostitucija) i produeni prekraj. Produeni prekraj je vrsta sticaja koji se odnosi na okolnosti kada izvrilac vri vie istih ili istovrsnih prekraja, da prekraje ini u odreenom vremenskom kontinuitetu, kao i da u prekraji vezani za isto mesto, vreme i nain izvrenja.
11. Odnos prekraja i drugih oblika prestupnosti

Osnovna razlika izmeu krivinog dela, privrednog prestupa i prekraja je u kvalitativnom smislu. Ono je na izvestan nain vezano za procesno pravilo ne bis in idem. Naime, ovde postoji princip sukcesivne odgovor-
128
PREKRAJNO PRAVO
nosti, saobrazno znaaju (teini) prestupa. Tako, ukoliko je neki oblik protivpravnog ponaanja kvalifikovana kao krivino delo, za isto delo se ne moe odgovarati ni za privredni prestup ni za prekraj, iako ima sva njihova obeleja. Isti je sluaj i ukoliko neki oblik protivpravnosti predstavlja privredni prestup, odgovorni subjekt ne moe da odgovara i za prekraj iako se u radnji stiu sva bitna obeleja prekraja. Obrnut je sluaj ukoliko je neko delo tretirano prekrajem gde subjekt moe da bude odgovoran i za prestup i za krivino delo, ukoliko se opisom radnje i ostalim elementima bia dela stiu svojstva privrednog prestupa, odnosno krivinog dela. Druga bitna razlika je u zatitnom objektu, kako optem tako i grupnom, jer su kod krivinih dela zatitni objekt osnovne i univerzalne drutvene vrednosti, a kod prekraja samo javni poredak i elementi sistema socijalne discipline i kontrole.
129
Glava III PREKRAJNA ODGOVORNOST 1. Uvodne napomene

Da bi postojala prekrajna odgovornost bitna pretpostavka je objektivne prirode postojanje prekraja (materijalni uslov) i ispunjenost uslova subjektivne odgovornosti uinioca prekraja (formalni uslov). Ve je reeno ko sve moe da bude subjekt prekraja, tj. pravno i fiziko lice, u nekim sluajevima i preduzetnik i odgovorno lice u pravnom licu. Pitanje u vezi s tim je u kojim sluajevima postoji prekrajna odgovornost pomenutih subjekata, odnosno pod kojim uslovima im se moe staviti na teret krivica za prekraj. Samim tim pod prekrajnom odgovornou podrazumevamo skup uslova da se neki prekraj odreenom subjektu moe staviti u krivicu i za njega izrei odgovarajua prekrajna sankcija. Pre svega prekrajna odgovornost je vezana za skrivljenost prekrajnog delikta i uraunljivost poinioca prekraja. U tom smislu vae isti teorijsko pravni instituti i zakonski uslovi koji su opisano kod privrednih prestupa, pa ih stoga u ovom delu treba imati u vidu i nije nuno ponavljati. Ipak, u odnosu na krivinu i prestupnopravnu odgovornost kod ovih subjekata postoje izvesne specifinosti. Pre svega, kod fizikih lica osnovna pretpostavka odgovornosti jeste njihova uraunljivost u vreme izvrenja prekraja, koja se zakonski propisuje negativnim odreenjem, definisanjem neuraunljivost koja je ista kao i kod krivine odgovornosti, tj. bioloko-psiholokom metodom. Za razliku od odgovornosti za krivina dela kod prekraja ne postoji smanjena uraunljivost, odgovornost postoji uvek i za umiljaj i nehat, kao i za prekraje izvrene u stanju alkoholisanosti ili pod uticajem droga. Pored toga, kako je kod krivine odgovornosti bitan uslov subjektivna odgovornost uinioca kod prekrajne 130
PREKRAJNO PRAVO
odgovornosti kod odreenih subjekata (pravna lica) mogue je primeniti i princip objektivne odgovornosti. Na taj nain je prekrajna odgovornost fizikih lica propisana kao psihiko stanje mogunosti shvatanja prirode i znaaja svojih postupaka, kao mogunost rasuivanja i odluivanja. Time su od prekrajne odgovornosti, zbog neuraunljivost, iskljuena lica koja su prekraj uinila u stanju trajnog ili privremenog duevnog oboljenja, ili privremene duevne poremeenosti, ili zaostalog duevnog razvoja, zbog ega uinilac nije bio svestan svoje radnje i postupanja i nije mogao da upravlja svojim postupcima. Kod prekrajne odgovornosti treba pomenuti da su od nje izuzeta lica koja imaju diplomatski imunitet. Protiv njih se ne moe voditi prekrajni postupak niti izricati prekrajne sankcije. Specifinosti prekrajnih subjekata nameu potrebu razlikovanja prekrajne odgovornosti punoletnih od maloletnih lica, prekrajne odgovornosti pravnih i odgovornih lica. Druga specifinost ogleda se u oblicima krivice za prekraj koja je razliita od krivice za krivino delo. Kao i kod krivinih dela i za prekraj se odgovara ukoliko je uinjen iz umiljaja ili iz nehata, ali s izvesnim razlikama. Naime, pravilo kod krivinih dela je da se za nehat odgovara samo u sluajevima kada je to za krivino delo predvieno u zakonu, kod prekraja je obrnut sluaj. Za prekraj iz nehata odgovara se uvek, a za umiljajnu radnju samo ako je to zakonom propisano. U jo reim sluajevima za prekraj se propisuje kao uslov i neka namera, to pretpostavlja direktni umiljaj. Posebno je pitanje primene principa actiones libere in causa kod prekraja i njegove analogije s krivinim pravom. Prekrajno pravo ne poznaje ovaj princip, jer umiljaj ili nehat u ovoj oblasti prava ne treba dokazivati. Pitanje dovoenja sebe svesno u stanje neuraunljivosti (smanjena uraunljivost u prekrajnom pravu ne postoji) nije bitno za postojanje 131
prekraja, ali je mogue da sud to stanje ima u vidu prilikom odreivanja sankcije, njene vrste i visine. Naime, zakon u ovom smislu nalae da okolnost da je prekraj uinjen pod uticajem alkohola ili drugih omamljujuih sredstava ne iskljuuje odgovornost uinioca. Drugo je pitanje kada je kod nekog prekraja (npr., kod ugroavanja bezbednosti saobraaja) alkoholisanost propisana kao bie prekraja. U tom sluaju dovoljan uslov je da postoji odreen promil alkohola kod uinioca prekraja.
2. Prekrajna odgovornost punoletnih lica

Punoletno fiziko lice je odgovorno za prekraj pod uslovom da je ispunjen materijalni osnov, odnosno da je prekraj postojao i da postoje uslovi za krivicu, tj. da se fiziko lice moe uiniti odgovornim, to podrazumeva da je uraunljiv i da je prekraj uinio iz nehata ili umiljajno. Dakle, pored objektivnog uslova postojanja svih elemenata bia prekraja potrebno je da se steknu i subjektivni uslovi da fiziko lice poseduje psihika svojstva odnosa prema prekraju i sposobnost da rasuuje i odluuje o svojim postupcima. U tom sluaju, obino se iskljuuje nehatni oblik prekraja, poto se po pravilu trai i odreena namera izazivanja posledice. Kako nehat tako i umiljaj kod prekraja treba tumaiti onako kako je to regulisano Krivinim zakonikom.
3. Prekrajna odgovornost maloletnih lica

Kod maloletnika uslov za prekrajnu odgovornost, pored uslova koji postoje za punoletna lica (postojanje prekraja, uraunljivosti i krivice), potreban uslov je i odgovarajui stepen duevne razvijenosti. Ovaj uslov je razumljiv kada se ima u vidu razliit intenzitet mogueg duevnog razvoja kod maloletnika koji je individualan i od koga zavisi shvatanje znaaja postupaka maloletnika da upravlja svojim postupcima i moguih posledica. U izvesnom smislu, i maloletnik mlai od 16 godina poteen je odgovornosti ali od kaznenih sankcija, jer se postupak protiv takvog 132
PREKRAJNO PRAVO
lica obustavlja i izrie mu se mera opomene ali ne kao vrsta sankcije, ve samo kao vaspitna mera. Prekrajna odgovornost starijih maloletnika je takoe ograniena u odnosu na punoletna lica, jer organ nadlean za prekrajni postupak moe postupak da obustavi, imajui u vidu prirodu prekraja, okolnosti izvrenja i line osobine maloletnika. Kod teih prekraja vremenska kazna zatvora je ograniena i moe se izrei samo izuzetno. Prednost se, dakle, kod maloletnika umesto kaznama daje vaspitnim i disciplinskim merama. Poseban sluaj prekrajne odgovornosti postoji za roditelje odnosno staratelje maloletnika ukoliko su propustili dunost staranja o maloletniku, ako maloletnik poini neki prekraj. Obino je re o nekom prekraju protiv javnog reda i mira. U tim sluajevima radnja roditelja, odnosno staratelja sastoji se u proputanju dune radnje staranja o maloletniku, a staratelj ili roditelj se kanjavaju kao da su sami izvrili prekraj.
4. Prekrajna odgovornost pravnih lica

Prekrajna odgovornost pravnih lica uvedena je kao osnov u sluajevima gde je to zakonom propisano. Ona postoji ukoliko je radnjom ili proputanjem dunog nadzora ili dune radnje organa upravljanja ili odgovornog lica u pravnom licu koje je bilo duno da postupa po zakonu. Pravno lice je odgovorno preko skrivljenog postupaka radnje odgovornog lica u njemu, i skrivljene radnje drugog lica koje je bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica. Pravno lice moe da bude kanjeno samo novanom kaznom. Odgovornost pravnog lica proizlazi iz odgovornosti odgovornog lica, jer je on osoba koja poseduje svest i volju i preduzima radnju ili proputa dunost. Tako odgovornost pravnog lica proistie iz postupka odgovornog lica a u vezi s njegovim pravnim statusom u pravnom licu. Time nastaje kompleksna odgovornost u smislu vezane odgovornosti pravnog i odgovornog lica.
133
Strana pravna lica odgovaraju za prekraj ukoliko je poinjen na naoj teritoriji, odnosno ukoliko strano pravno lice na domaoj teritoriji ima svoje predstavnitvo. Odgovornost za njih postoji pod istim uslovima kao i za domaa pravna lica. Pravno lice koje se nalazi u steaju odgovorno je za prekraj uinjen pre otvaranja ili u toku stjecajnog postupka, ali mu se ne moe izreci kazna, ve samo zatitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanje imovinske koristi. Republika Srbija, dravni organi, organi teritorijalne autonomije, grad i organi lokalne samouprave ne odgovaraju za prekraj, ali su zato odgovorna odgovorna lica ukoliko su u tom organu poinila prekraj.
5. Prekrajna odgovornost odgovornih lica

Odgovorno lice je lice s odreenim ovlaenjima u pravnom licu, kako je to ve reeno u delu koji se odnosi na uinioce privrednih prestupa. To su, u stvari, fizika lica kojima su u pravnom licu povereni odreeni poslovi upravljanja imovinom ili vrenje nadzora u proizvodnji ili drugim delatnostima, kao i lica koja u organima vre odreene dunosti. Njima su dati u nadlenost obavljanje odreenih poslova s izvesnim ovlaenjima i samostalnou u odluivanju u procesu proizvodnje, rada, upravljanja u pravnom licu, dravnom organu ili organu lokalne samouprave. Odgovorno lice je prekrajno odgovorno ukoliko je njegovom radnjom ili proputanjem dune radnje izvren prekraj. Kod odgovornog lica odgovornost postoji i u sluajevima kada je prestala njegova funkcija u pravnom licu, kao i sluajevima kada je prestalo svojstvo pravnog lica. Odgovornost odgovornog lica je iskljuena ako je prekraj uinjen naredbom drugog odgovornog lica ili organa upravljanja, pod uslovom da je odgovorno lice prethodno preduzelo sve potrebne radnje da do prekraja ne doe.
134
PREKRAJNO PRAVO
6. Prekrajna odgovornost preduzetnika

Poseban sluaj prekrajne odgovornosti predstavlja odgovornost preduzetnika. Na njih se u pravnom smislu odgovornost izvodi analogijom iz odgovornosti pravnih lica, ija je pravna priroda blia nego odgovornost fizikih, pa ni odgovornih lica, jer se radi o licu koje obavlja privrednu delatnost. U tom smislu za njih su predviene i primerene sankcije koje se primenjuju za pravna lica. Sam pojam preduzetnika treba izvesti iz osnovnog pojma krivinog zakonika, ali i zakona koji tretiraju pojedine oblasti privredne i finansijske delatnosti.
7. Osnovi iskljuenja postojanja prekraja i prekrajne odgovornosti

7.1. Iskljuenje protivpravnosti kod prekraja
Za razliku od krivine odgovornosti gde postoji vie zakonskih i vanzakonskih osnova kod prekraja postoje takoe i eksplicitnije vie osnova iskljuenja postojanja prekraja, a to su nuna odbrana i krajnja nuda, sila, pretnja i prinuda, kao i postupanje po nalogu pretpostavljenog. Prekrajnim propisima ovi instituti nisu detaljnije, ve samo osnovnim znaenjem regulisani, pa se shvataju i primenjuju na nain kako je to propisano Krivinim zakonikom. Vano je napomenuti da su delikti nune odbrane prisutniji kod prekraja protiv javnog reda i mira, a delikti krajnje nude mogui kod prekraja iz oblasti privrednog i finansijskog poslovanja. Prekoraenje granice nune odbrane i krajnje nude nije uslov iskljuenja prekraja, ali je osnov za blae kanjavanje. Iskljuenje postojanja prekraja izvrenih pod silom, prinudom ili pretnjom neposrednije je reeno prekrajnim propisima nego krivinim, te se
135
ne smatra prekrajem radnja i nastala posledica izvrena pod tim uslovima. Ovi pravni instituti primenjivi su na nain kako se oni shvataju u teoriji krivinog prava
7.1.1. Nuna odbrana

Nuna odbrana kao oblik iskljuenja protivpravnosti postoji kada je uinilac bio prinuen da od sebe ili drugoga odbije istovremeni protivpravni napad i time poini prekraj. U teoriji postoje dva shvatanja nune odbrane subjektivno i objektivno shvatanje. Prema subjektivnom shvatanju nuna odbrana je stanje koje je uinioca dovelo do stanja neuraunljivosti. Objektivno stanovite polazi od toga da je nuna odbrana stanje u kojem je uinilac bio ovlaen da povredi napadaevo dobro. Po definiciji, dakle, nuna odbrana je odbrana koja je neophodna da uinilac od sebe ili drugoga odbije istovremeni protivpravni napad. Da bi se stekli bitni uslovi za nunu odbranu moraju postojati kumulativni uslovi napada i bitni uslovi nune odbrane. Bitni uslovi napada za nunu odbranu su: napad mora biti izveden radnjom injenja; napada moe biti samo ovek; napad mora biti protivpravan; napad moe biti uperen protiv bilo kog dobra i napad mora biti stvaran. Bitni uslovi odbrane za nunu odbranu su: odbrana mora biti istovremena s napadom; odbrana mora biti potrebna za odbijanje napada i mora postojati srazmernost izmeu odbrane i napada. Uinilac koji je prekoraio granice krajnje nude, moe se blae kazniti, a u sluaju da je to prekoraenje uinjeno pod osobito olakavajuim okolnostima, nee odgovarati za prekraj.
136
PREKRAJNO PRAVO
7.1.2. Krajnja nuda

Po definiciji prekraj uinjen u krajnjoj nudi je delo kada je uinilac preduzeo radnju da od sebe ili drugoga otkloni istovremenu neskrivljenu opasnost, koja se na drugi nain nije mogla otkloniti, i ako poinjeno zlo nije vee od onog koje je pretilo. Uinilac koji je prekoraio granice krajnje nude, moe se blae kazniti. a ako pod osobito olakavajuim okolnostima, nee odgovarati za prekraj. Kao i kod nune odbrane da bi se stekli uslovi za krajnju nudu moraju biti ispunjeni uslovi opasnosti kao i uslovi otklanjanja opasnosti u krajnjoj nudi. Uslovi opasnosti krajnje nude su sledei: opasnost ne sme biti skrivljena; opasnost treba da je stvarna; opasnost moe biti uperena protiv bilo kog dobra i opasnost moe izazvati ne samo ovek nego i ivotinje ili prirodne sile. Uslovi otklanjanja opasnosti su: da se opasnost nije mogla otkloniti na drugi nain i uinjeno zlo (posledica) ne sme biti vee od one koja je pretila.
7.1.3. Nareenje pretpostavljenog

Nareenje pretpostavljenog je element iskljuenja protivpravnosti za odgovorna lica i on se u prekrajnom pravu ee koristi nego kod krivinih dela, gde ima ogranien znaaj na neka blaa dela protiv vojske Srbije. Zbog prirode prekrajnog prava iskljuenje postojanja prekraja izvrenog po nareenju pretpostavljenog konkretnije je reeno kod prekraja nego kod krivinih dela. Samim tim to je za takvu vrstu prekraja odgovorno odgovorno lice ili pravno lice, pa je primena ovog osnova iskljuenja ira nego u krivinom pravu. Naime, ako je prekraj poinilo odgovorno lice po nalogu drugog odgovornog lica ili organa upravljanja pravnog lica onda ne postoji prekraj ukoliko je to odgovorno lice postupilo po svim zakonskim osnovama spreavanja izvrenja prekraja.
137
7.1.4. Sila i pretnja

Prema zakonskom osnovu nema prekraja ako je radnja propisana kao prekraj uinjena pod uticajem sile ili pretnje. Sila je, u optem znaenju, pritisak, nasilje, upotreba fizike, psihike ili mehanike radnje, kao oblik prinude pri vrenju prekraja. U prekrajnopravnom smislu sila je upotreba snage prema nekom licu, koja je upravljena na to da ono uini odreenu radnju (injenje ili neinjenje). Moe biti neposredna ili posredna, u zavisnosti od toga da li je direktno uperena prema nekome ili preko drugog lica. Pored toga, sila moe biti apsolutna i kompulzivna. Apsolutna sila je neotklonjiva i postoji kada je onaj prema kome je uperena bio potpuno lien mogunosti da donese odluku ili bio spreen da donesenu odluku sprovede. To znai da je sila bila neodoljiva i da joj se prisiljeni nije mogao da suprotstavi. Kompulzivna sila postoji kao napad (ne i ugroavanje) na neko pravno dobro kada prinueni nije bio lien mogunosti da prui otpor i donese odluku, ali je dejstvom sile njegova odluka bila iznuena. Pretnja, u osnovi, znai strah, zastraivanje. To je prinudna radnja kojom se utie na slobodnu volju nekoga za iznuivanje odluke, stavljanjem ozbiljno u izgled nanoenja neke neprijatnosti, zla ili materijalne tete. Pretnja moe biti izvrena usmeno, pismeno ili konkludentnim radnjama, a zavisno od stepena ozbiljnosti izreenih pretnji predstavlja krivino delo. Pretnja je u prekrajnom pravu je izjava nekog lica kojom se drugom licu ili njegovim najbliima stavlja neko zlo u izgled podobno za odluivanje. Sila i pretnja su povezani sa pravnim institutima nune odbrane i krajnje nude. Uobiajeno je shvatanje da delo uinjeno pod apsolutnom silom nije prekraj, jer je slobodna volja uinioca iskljuena, dok se za delo uinjeno pod uslovima kompulzivne sile i pretnje uinilac moe blae kazniti.
138
PREKRAJNO PRAVO
Slino kao i kod nune odbrane i krajnje nude za iskljuenje protivpravnosti uslov je kod sile i pretnje da opasnost ne sme biti skrivljena, i da zlo ostvareno izvrenjem krivinog dela ne sme biti vee od zla koje je pretilo.
7.2. Iskljuenje krivice - prekrajne odgovornosti

Iskljuenje prekrajne odgovornosti postoji za sluajeve da je uinilac izvrio prekraj u stanju neuraunljivosti ili u stanju pravne ili stvarne zablude. Zakonom o prekrajima iskljuena je krivica - prekrajna odgovornost ako je uinilac prekraja u vreme izvrenja prekraja nije mogao shvatiti znaaj svog injenja ili neinjenja, ili nije mogao upravljati svojim postupcima, usled trajne ili privremene duevne bolesti ili druge tee duevne poremeenosti ili zaostalog duevnog razvoja. Okolnost da je prekraj uinjen pod uticajem alkohola ili drugih omamljujuih sredstava ne iskljuuje odgovornost uinioca. Nepoznavanje propisa kojim je prekraj predvien ne iskljuuje odgovornost, ali uinilac prekraja koji iz opravdanih razloga nije znao da je ta radnja zabranjena, moe se blae kazniti. Pitanje stvarne i pravne zablude drugaije je reeno nego kod iskljuenja krivine odgovornosti. Stvarna zabluda u irem smislu je dovoljan osnov za to, ali ne i zabluda u uem smislu. Prema zakonskoj odredbi za prekraj nije odgovorno lice koje je u vreme izvrenja prekraja bilo u stvarnoj zabludi da je njegova radnja doputena. Stvarna zabluda postoji kad je uinilac u vreme izvrenja prekraja pogreno smatrao da postoje okolnosti prema kojima bi, da su one stvarno postojale, njegova radnja bila dozvoljena.
139
Stvarna zabluda iskljuuje odgovornost u sluajevima kada je za prekraj predviena umiljajna radnja, dok je kod prekraja iz nehata odgovornost iskljuena samo kod neotklonjive zablude. Pravna zabluda je, meutim, iskljuena jer nepoznavanje propisa nije osnov za iskljuenje odgovornosti. Ali ona moe da bude fakultativni osnov za kanjavanje, jer je mogue u sluajevima kada se uinilac koji, iz opravdanih razloga. nije znao da je njegova radnja zabranjena, moe blae kazniti, ali ne i osloboditi od kanjavanja kao to je to sluaj u krivinom pravu.
8. Odgovornost za sauesnitvo
Ostvarenje bia dela prekraja mogue je u obliku uinilatva i sauesnitva. Sauinilatvo postoji ako vie lica uestvovanjem u radnji izvrenja prekraja zajedniki uine prekraj ili ostvarujui zajedniku odluku drugom radnjom bitno doprinesu izvrenju prekraja. U tom sluaju svaki od uinilaca prekraja kaznie se kaznom propisanom za taj prekraj. Sauesnitvo u ovoj oblasti prekrajnog prava, kao vid uea vie lica u prekrajne prestupnosti, mogue je u dva osnovna oblika u obliku podstrekivanja i pomaganja. U oba sluaja nuno je da se steknu uslovi: da je u prekraju uestvovalo vie lica; da je u radnji prekraja postojala objektivna veza sauesnika prekraja i da postoji subjektivni odnos svesnosti sauinilaca o izvrenju zajednikog prekraja. Sauesnitvo u prekraju mogue je samo umiljajno. Zakonska formulacija sauesnitva u tom smislu glasi ko s umiljajem drugog podstrekne ili mu pomogne da uini prekraj kaznie se kao da ga je sam poinio. Sauesnitvo kod prekraja prema tome nije poseban oblik izvrenja prekraja, ve je u pitanju delikt akcesorne prirode. Podstrekivanje u prekraju podrazumeva uticaj na volju drugoga da uini prekraj u smislu umiljajnog izazivanja ili uvrenja odluke da se uini prekraj. Pomaganje je, takoe, umiljajni oblik doprinosa uiniocu prekrajne
140
PREKRAJNO PRAVO
radnje, koje moe da bude posredno ili neposredno, intelektualno ili fiziko. Podsetreka i pomaga odgovaraju u granicama svog umiljaja. Naelno, sauesnici u prekraju kanjavaju se kao i uinioci, ali u zavisnosti od prirode prekraja i okolnosti pod kojima je prekraj izvren mogue je protiv njih obustaviti postupak ili ih blae kazniti.
141
Glava IV PREKRAJNE SANKCIJE 1. Uvod

Prekrajne sankcije su zakonom predviene mere koje uiniocima prekraja izrie nadleni organ u zakonito predvienom postupku. One imaju svrhu da graani potuju pravni sistem, spreavanja i suzbijanja delatnosti fizikih, odgovornih i pravnih lica i preduzetnika na ugroavanju javnog poretka. Prekrajno pravo poznaje etiri vrste prekrajnih sankcija: kazne, opomena, zatitne mere i vaspitne mere. Kazne predstavljaju osnovnu vrstu sankcija, opomena je suksecivna i mogua zamena za kaznu pod propisanim uslovima, dok su zatitne mere vie preventivne sankcije usmerene prema uzrocima i uslovima prekrajne aktivnosti. Vaspitne mere se iskljuivo primenjuju za prekrajnu odgovornost prema maloletnim licima.
2. Prekrajne kazne
Prema Zakonu o prekrajima za prekrajnu odgovornost postoje etiri vrste kazni: kazna zatvora, rad u javnom interesu, novana kazna i kazneni poeni. Prema pozitivnim propisima za jedan prekraj se moe alternativno propisati kazna zatvora ili novana kazna, ali se moe izrei samo jedna od njih. Kazna zatvora se moe izreci samo kao glavna kazna. Za prekraj uinjen radi sticanja materijalne koristi zakonom se mogu propisati i kazna zatvora i novana kazna i obe se mogu izrei zajedno. Za prekraj pravnog lica moe se propisati samo novana kazna. 142
PREKRAJNO PRAVO
U propisivanju kazni postoje odreeni formalni uslovi. One se odreuju propisom kojim se i normira prekraj, ali za razliku od kazne zatvora koja se moe propisati samo zakonom, novana kazna se moe propisati i zakonom i svakim drugim podzakonskim aktom. Novana kazna se moe izrei svim subjektima prekraja, dok su od kazne zatvora, prirodno, izuzeta pravna lica. Za prekraj je, u zavisnosti od propisa kojim je odreen, mogue izrei samo jednu kaznu, alternativno jednu ili drugu ili treu ili kumulativno. Kada je re o novanoj kaznu i kazni zatvora mogunost propisivanja obe kazne kumulativno predviena je samo u sluajevima ostvarivanja materijalne koristi steene prekrajem. Novana kazna, rad u javnom interesu i kazneni poeni sa ponitenjem vozake dozvole mogu se izrei i kao glavna i kao sporedna kazna. Ako su novana kazna i kazna zatvora propisane alternativno, kazna zatvora se izrie samo za prekraj kojim su bile prouzrokovane tee posledice ili za prekraje koji ukazuju na vei stepen krivice uinioca.
2.1. Kazna zatvora

Kazna zatvora moe se propisati samo zakonom i izrei u rasponu od jednog do trideset dana, a u posebno tekim sluajevima teih prekraja javnog reda i mira, prekraja ugroavanja ivota i zdravlja ljudi i drugih prekraja kojima se nanose teke posledice, ona moe da bude propisana i do ezdeset dana. Postoje sluajevi kada se primene ove sankcije iskljuuje, npr., kod mlaih maloletnika, kod bremenite ene, trudnoe starije od tri meseca ili ene s detetom starosti do godine dana, odnosno za vreme od est meseci posle poroaja ako je dete mrtvo roeno. Za izvrene prekraje u sticaju kada se za jedan od prekraja moe da izrekne kazna zatvora od ezdeset dana izrie se jedinstvena kazna, ali ona ne moe da bude dua od devedeset dana. Teim prekrajima protiv javnog reda i mira za koje se mogu izrei maksimalne kazne zatvora smatraju se: grupno remeenje javnog reda i mira
143
svaom i vikom, ugroavanje bezbednosti graana, ugroavanje sigurnosti drugoga pretnjom napada na ivot i telo, vreanjem i zloupotrebom drugoga; vrenje nasilja nad drugim izazivanjem tue ili uestvovanjem u njoj; neovlaeno paljenje raketa ili pucanje iz vatrenog oruja kojim se ugroava javni red i mir i ugroava bezbednost graana; ustupanje prostorija radi kockanja i omoguavanje kockanja s maloletnikom. Druga vrsta prekraja za koje su mogue maksimalne kazne zatvora jesu prekraji kojima se ugroava ivot i zdravlje ljudi a u vezi su sa samom prirodom prekraja. Ovde spadaju prekraji protiv bezbednosti saobraaja, prekraji u vezi s proizvodnjom i prometom droga, prekraji iz oblasti zdravstvene zatite, kao to su neki oblici nadrilekarstva i nadriapotekarstva. Trea vrsta su prekraji koji mogu da imaju druge teke posledice a odnose se na prirodu prekraja iji ishod izvrenja moe imati teke posledice, kao to su prekraji u vezi s dranjem i noenjem oruja, municije i eksploziva; okupljanjem graana; neodazivanje i neizvravanje odbrambenih obaveza.
2.2. Novana kazna

Novana kazna u oblasti prekraja moe da bude jedina, alternativna i kumulativna s kaznom zatvora. Visina iznosa novane kazne, koja je i najea prekrajna sankcija u praksi organa za voenje prekrajnog postupka, zavisi od vrste prekraja, subjekta prekrajne odgovornosti, propisa kojim se odreuje, kao i vrste postupka u kome se izrie. Najnii iznosi predvieni su za fizika i odgovorna lica za prekraje u tzv. mandatnom postupku, tj. kada se kazna naplauje na licu mesta. Ove kazne se ne propisuju u rasponu ve u fiksnom iznosu. Vei iznosi predvieni su u redovnom prekrajnom postupku za fizika i odgovorna lica. Novane kazne ove vrste mogu se izricati u rasponu izmeu propisanog minimuma i maksimuma.
144
PREKRAJNO PRAVO
U odreenim sluajevima novane kazne mogu da preu i navedene iznose ukoliko su poinjeni u oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja. Prekraji u tim oblastima izriu se srazmerno visini priinjene tete, neizmirenih obaveza ili vrednosti robe koja je predmet prekraja. Za takve prekraje novane kazne su i do desetostrukog iznosa te vrednosti. Postoje i drugi sluajevi uveanja novane kazne, kada su u pitanju prekraji iz oblasti spreavanja ili naruavanja konkurencije. Tada se iznosi novane kazne mogu izricati i do 10% od prihoda koje su ostvarili pravno lice ili preduzetnik putem prekraja. Ova vrsta novanih kazni predviena je za zakonske propise i uredbe, dok se ostalim podzakonskim aktima novane kazne mogu propisivati do polovine navedenih iznosa predvienih zakonima i uredbama. Zakonom ili uredbom novana kazna moe se propisati u rasponu: 1. od 500 do 50.000 dinara za fiziko lice ili odgovorno lice; 2. od 10.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice; 3. od 5.000 do 500.000 dinara za preduzetnika. Novana kazna koja se naplauje na licu mesta moe se za fiziko i odgovorno lice propisati u fiksnom iznosu od 500 do 5.000 dinara, a za pravno lice i preduzetnika u fiksnom iznosu od 2.000 do 20.000 dinara. Novana kazna koja se propisuje odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada Beograda i skuptine grada, ne moe biti via od polovine novane kazne koja se moe propisati zakonom ili uredbom. Izvrenje novane kazne prema reenju o prekraju predvieno je u odreenim rokovima i iznosima, s mogunou zamene za kaznu zatvora ili prinudnu naplatu. Rok za plaanje novane kazne ne moe da bude krai od petnaest dana niti dui od tri meseca od dana pravosnanosti reenja o prekraju. U opravdanim sluajevima organ nadlean za prekraje moe da odredi da plaanje novane kazne bude u ratama, ali najdue u roku od est meseci. 145
Ukoliko fiziko ili odgovorno lice ili preduzetnik u predvienim rokovima na plati novanu kaznu ona se moe zameniti kaznom zatvora. U tom sluaju kazna zatvora ne moe da bude dua od trideset dana, a ukoliko je novana kazna vea ostatak novane kazne, preko trideset dana zatvora, moe se prinudno naplatiti. Kada je uz novanu kaznu izreena kumulativno i kazna zatvora zamenjena novana kazna za zatvor, zajedno s izreenom kaznom zatvora, ne moe da traje due od ezdeset dana. Izuzetak je u sluaju sticaja prekraja kada izreene kazane zatvora i zamenjena novana kazna zatvorom ne moe da traje due od esdeset dana. Ukoliko pravno lice ne plati novanu kaznu u predvienom roku ona e se prinudno naplatiti.
2.3. Rad u javnom interesu

Ova vrste sankcije (prekrajne kazne) uvedena je novim Zakonom o prekrajima. Bitno njegovo svojstvo je rad u korist drutva, obavljanjem odreenih poslova, pod odgovarajuim zakonskim uslovima. Izrie se uz nekoliko uslova. Prvo, moe da bude izreena samo pod uslovom da na nju uinilac pristaje; drugo, ne moe trajati krae od deset niti due od sto dvadeset asova i tree, ne moe se obavljati due od dva sata dnevno. Moe se izrei i kao glavna i kao sporedna kazna, ali se njenim izvrenjem ne moe ostvarivati prihod.
2.4. Kazneni poeni

Kao i rad u javnom interesu i ova je kazna uvedena novim zakonskim propisima, i to samo za posebnu vrstu prekraja prekraje protiv bezbednosti saobraaja. Kazna se izrie u rasponu od jednog do osamnaest poena. Ukoliko se u toku dve uzastopne godine izrekne maksimalni broj poena presudom se ponitava vozaka dozvola, s tim to se po optim propisanim uslovima moe ponovo stei posle jedne godine. Kazneni poeni se mogu izrei i kao glavna i kao sporedna kazna.
146
PREKRAJNO PRAVO
2.5. Odmeravanje kazne za prekraje

Kod alternativnih kazni prednost u izricanju daje se novanoj kazni. Primarnost zatvoru uslovljena je za prekraje s teim posledicama i prekraje kod kojih je ustanovljen vei stepen odgovornosti za uinioca. Kod odmeravanja kazne uzimaju se u obzir granice koje su zakonom odreene i propisan prekraj. Pri tom se posebno vodi rauna o okolnostima (olakavajue i oteavajue) izvrenja prekraja, teini i posledicama prekraja, stepenu odgovornosti uinioca, njegovom imovnom stanje, dranju uinioca za vreme prekraja i posle njegovog izvrenja. Posebno se imaju u vidu injenice da li je prekraj vren u povratu ili su uiniocu ranije izreene zatitne mere. Povrat se uzima u obzir samo ukoliko od vremena ranije izvrenog prekraja nije proteklo vie od dve godine. Ukoliko je prekraj izvren u sticaju organ utvruje kaznu za svaki prekraj, a zatim izrie kaznu vodei rauna o sledeim principima: ako je za sve prekraje propisna kazna zatvora izrei e jedinstvenu kaznu zatvora, koja ne moe da bude dua od ezdeset dana; ako je za prekraje predviena novana kazna izrei e jedinstvenu novanu kaznu koja ne moe da bude vea od dvostrukog iznosa predvienog maksimuma; ako je za prekraje predviena i kazna zatvora i novana kazna izrei e jedinstvenu novanu i jedinstvenu kaznu zatvora. Kazne se odreuju pojedinano za svaki prekraj a zatim se kumulativno izrie jedinstvena kazna zatvora i jedinstvena novana kazna. Ako su za prekraje propisani kazneni poeni kazna se izrie za svaki s tim da ne moe biti izreeno vie od osamnaest poena. Ako su prekrajima predviene kazne rada u javnom interesu izrie se jedinstvena kazna koja ne moe biti dua od sto dvadeset asova. Ublaavanje kazne moe se izrei ukoliko postoje posebno olakavajue okolnosti, ako su tetne posledice male i ako se ublaavanjem postie svrha kanjavanja. Ublaena kazna moe da bude ispod zakonskog minimuma, kazna zatvora zamenjena novanom kaznom ili umesto kumu-
147
lativne kazne zatvora i novane kazne izricanje samo jedne od njih ili rad u javnom interesu;. Uslovi za donoenje reenja kojim se ublaava kazna odnose se na okolnosti da prekrajem nisu izazvane tee posledice i da se i blaom kaznom moe u konkretnom sluaju postii svrha kanjavanja. Uslov je dakle kumulativne prirode. Pri odmeravanju kazne sud koji vodi postupak duan je pored ranijeg ponaanja i navedenih okolnosti izvrenja prekraja da vodi rauna i o imovnom stanju uinioca. Sud moe obustaviti postupak protiv uinioca prekraja za koji je propisana novana kazna, ako je on dobrovoljno posle izvrenja prekraja a pre pokretanja prekrajnog postupka otklonio protivpravno stanje ili nadoknadio tetu koju je izazvao prekrajem. Ako je uinilac poinio prekraj u sticaju, prethodno e se utvrditi kazna za svaki od tih prekraja, pa e se za sve te prekraje izrei jedinstvena kazna, po posebnim zakonom propisanim pravilima.
3. Opomena
Opomena kao vrsta sankcija je preventivne prirode, mera upozorenja kojom se uiniocu prekraja ukazuje na posledice prekrajne radnje i njegovu odgovornost. Ona je sankcija fakultativne prirode i zamena za kaznu pod odreenim uslovima postojanja okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost uinioca. Oni se prvenstveno odnose na linost uinioca i teinu prekraja, na procenu prekrajnog organa da je opomena svrsishodnija sankcija od kazne i da e ona biti dovoljna za predupreenje mogueg prekrajnog ponaanja u budunosti. Bitno je, pri tom, da je uinilac pre donoena reenja o prekrajnoj odgovornosti otklonio ili nadoknadio tetu i uinio obavezu u vezi s prekrajem ili namirio obavezu. Naime, drugi uslov je da se prekraj uinioca odnosi na neku neispunjenu obavezu, koju je naknadno uinio. Nije svaka nadoknada i otklanjanje tete ili neizvrenje obaveze uslov za izricanje opomene, ve
148
PREKRAJNO PRAVO
su one vezane za subjektivnu procenu da postoje okolnosti koje bitno umanjuju odgovornost i predstavljaju odreenu garanciju da uinilac nee vie vriti prekraje.
4. Zatitne mere
Svrha izricanja zatitnih mere je predupreenje, odnosno prevencija za spreavanje ponovnog vrenja prekraja. Izriu se uz kaznu ili opomenu, a predstavljaju u prekrajnom pravu analogne mere merama bezbednosti u krivinom pravu. Sistem zatitnih mera ine: oduzimanje predmeta; zabrana vrenja odreenih delatnosti; zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti; zabrana odgovornom licu da obavlja odreene poslove; zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon; obavezno leenje alkoholiara i narkomana; udaljenje stranca s teritorije zemlje; zabrana pristupa oteenom, objektu ili mestu izvrenja prekraja i javno objavljivanje presude. Mere zabrane vrenja odreenih delatnosti: zabrane pravnom licu da vri odreene delatnosti; zabrane odgovornom licu da obavlja odreene poslove; zabrane upravljanja vozilom na motorni pogon mogu se izrei samo kada je to propisano zakonom ili uredbom, a ostale mere i kada nisu izriito propisane pod optim uslovima. Jedan broj ovih mera ima istu svrhu i cilj i izrie se pod istim uslovima kao i kod privrednih prestupa, o emu je ve bilo rei. Nadleni organ moe da izrekne jednu ili vie zatitnih mera ukoliko su steeni uslovi, i to uz kaznu ili opomenu. Izuzetno, zatitna mera moe da se izrekne i u sluajevima kada uiniocu nije izreena ni kazna ni opomena. Prvostepeni sud za prekraje moe uiniocu prekraja, ako mu je izreena kazna ili opomena, izrei jednu ili vie zatitnih mera kad postoje uslovi za njihovo izricanje predvieni zakonom ili drugim propisom. Zatitna mera moe se izrei i kad kazna za prekraj nije izreena ako je takva
149
mogunost propisana. Zatitnu meru moe izrei sud za prekraje i organ dravne uprave koji vodi prekrajni postupak za prekraje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja.
4.1. Oduzimanje predmeta

Ova mera se odnosi na predmete kojim je izvren prekraj ili su nastali izvrenjem prekraja ili su pribavljeni prekrajnom aktivnou uinioca. Zatitna mera je u principu fakultativna, a u nekim sluajevima i obavezna, kada je to propisano prekrajem. U naelu, oduzimaju se predmeti koji su u svojini uinioca. U sluajevima kada je re o interesu opte bezbednosti ili razlozima javnog morala, sigurnosti ivota i zdravlja ljudi, sigurnosti robnog prometa i u drugim sluajevima predvienim zakonom, predmeti se mogu oduzeti i bez uslova vlasnitva, ukoliko je to prekrajnim propisom ureeno. Nekada je mogue oduzeti predmete i kada se prema uiniocu ne izrie nikakva kazna, ukoliko to nalau interesi bezbednosti, javnog morala i u drugim zakonom odreenim sluajevima. Ako je uinilac samovoljno otuio ili unitio predmete ili je na drugi nain onemoguio oduzimanje predmeta u reenju o prekraju odredie se da plati novani iznos koji odgovara vrednosti predmeta. Kada je re o prekrajima iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, predmeti se mogu oduzeti i ako kazna za prekraj nije izreena, ako se prekrajni postupak ne moe voditi zbog nepostojanja uslova za prekrajnu odgovornost, ili ako je postupak prekinut iz razloga to uinilac prekraja nije dostupan organu nadlenom za voenje prekrajnog postupka. Oduzeti predmeti, u zavisnosti do njihove vrednosti, upotrebljivosti i funkcije mogu se unititi, prodati ili predati zainteresovanom organu ili organizaciji. Reenjem o izricanju mere oduzimanje predmeta navode se razlozi oduzimanja i postupanja s oduzetim predmetima, ukoliko to propisom nije izriito odreeno.
150
PREKRAJNO PRAVO
4.2. Zabrana vrenja odreene delatnosti

Zatitna mera ove vrste moe se izrei preduzetniku ili drugom licu na rok od est meseci do tri godine. Njome se uiniocu zabranjuje da obavlja odreenu privrednu ili drugu delatnost za koju se upisuje u registar ili se izdaje dozvola od nadlenog dravnog organa. Mera se izrie onim uiniocima koji su prekrajem zloupotrebili svoju delatnost za koje prekrajni organ opravdano sumnja da moe nastaviti sa vrenjem prekraja koji mogu biti opasni po ivot i zdravlje ljudi ili druge zakonom zatiene interese.
4.3. Zabrana pravnom licu da vri odreene delatnosti

Mera zabrane pravnom licu da vri odreenu delatnost izrie se pravnom licu koje je uinilo prekraj koji je bio opasan po ivot i zdravlje ljudi ili tetno za privredno ili finansijsko poslovanje za druga pravna lica ili za privredu zemlje. Zabrana se odnosi na mogui rok od tri meseca do jedne godine, a njome se moe naloiti zabrana delatnosti u oblasti proizvodnje ili vrenja odreenih poslova u prometu roba, finansija ili usluga ili drugih poslova, za koje se procenjuje da bi ih pravno lice moglo da ponovi.
4.4. Zabrana odgovornom licu da vri odreene poslove

Ova mera moe se izrei odgovornom licu u pravnom licu ili dravnom organu koje je poinilo prekraj na zabranu rada od tri meseca do jedne godine, ukoliko je odgovorno lice poinilo prekraj zloupotrebom svog poloaja. Zabrana se odnosi na vrenje poslova koje je odgovorno lice obavljalo u vreme izvrenja prekraja ili odreenih rukovodeih dunosti u privrednom ili finansijskom poslovanju, kao i odreene ili sve vrste poslova u vezi s korienjem, upravljanjem ili rukovanjem poverenom imovinom.
151
Sve tri navedene vrste zabrana teku od dana pravosnanosti reenja kojim se mera izrie, a vreme provedeno na izdravanju kazne zatvora ne rauna se u rok trajanja mere.
4.5. Zabrana upravljanja motornim vozilom

Uslovi i razlozi pod kojima se ova mera izrie istovetni su kao i kod mere bezbednosti u Krivinom zakoniku, s tim to je kod nekih prekraja izricanje mere obavezno a trajanje krae, odnosno moe da bude od trideset dana do jedne godine. Zabrana se odnosi na upravljanje vozilom na motorni pogon odreene vrste i kategorije. Prema Zakonu o prekrajima moe se izrei uiniocu prekraja u javnom saobraaju, kada postoji opravdana procena da e upravljajui vozilom odreene vrste i kategorije biti opasan u saobraaju. Ukoliko je re o stranom vozau koji uini prekraj na domaoj teritoriji njemu se izrie mera zabrane korienja vozake dozvole u odreenom roku kao to je propisano i kod oduzimanja.
4.6. Obavezno leenje alkoholiara i narkomana

Zatitna mera ove vrste izrie se onim uiniocima prekraja koji ih ine usled zavisnosti i pod uticajem alkohola ili droge i za koje postoje osnovani razlozi oekivanja da e takve prekraje ponoviti. Prema Zakonu o prekrajima mera se izrie pod sledeim uslovima: da uinilac prekraja zbog upotrebe droga ili alkohola naruava svoje zdravlje i da je opasan po okolinu; da prekraj ini zbog zavisnosti od droga ili alkohola; da postoji lino stanje opasnosti da e nastaviti da vri prekraje. Pre izricanja ove mere organ nadlean za voenje prekrajnog postupka duan je da pribavi miljenje odgovarajue zdravstvene ustanove ili vetaka odgovarajue struke, koje koristi ali ga ono ne obavezuje u odluci. Mera se moe izrei za svaki prekraj za koji prekrajni sud proceni da su se stekli uslovi za njeno izricanje. Mera se izvrava u odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi gde je takvo leenje mogue i traje za vreme koje je prema predlogu ustanove dato u
152
PREKRAJNO PRAVO
reenju o prekraju odnosno odluci organa za prekraje. Mera moe i ranije da se prekine ukoliko je leenje uspeno obavljeno. Ukoliko uinilac prekraja odbija da se podvrgne leenju ona se provodi prinudno.
4.7. Udaljenje stranca s teritorije Srbije

Ovakva mera izrie se strancima koji su na domaoj teritoriji uinili prekraj i ukoliko se proceni da je njegov dalji boravak zbog prirode prekraja nepoeljan. Mera je u naelu fakultativna a u nekim sluajevima prekraja i obavezna. Naroito je prisutna u vezi s prekrajima o kretanju i boravku stranaca. Mera moe da se izrekne na vreme od est meseci do tri godine od pravosnanosti reenja. Vreme koje je uinilac prekraja proveo u zatvoru ne rauna se u vreme trajanja ove mere.
4.8. Zabrana pristupa oteenom, objektima ili mestu izvrenja prekraja

Ova zatitna mera je novina u prekrajnom pravu i sistemu prekrajnih sankcija i ima preventivnu funkciju da uinilac ne uznemirava oteenog ili ne ponovi prekraj. Trajanje mere je ogranieno do jedne godine, a uinilac kome je izreena ukoliko prekri zabranu moe biti kanjen novano do 15 000 dinara ili kaznom zatvora do trideset dana. Ista kazna zapreena je i oteenom ukoliko navede uinioca prekraja da prekri meru zabrane pristupa. O odluci suda kojom se izrie zabrana pristupa obavetava se oteeni, organ unutranjih poslova nadlean za izvrenje mere i Centar za socijalni rad, ukoliko se mera odnosi na zabranu uiniocu pristupa deci ili branom drugu.
4.9. Javno objavljivanje presude

Zatitna mera ove vrste izrie se u sluajevima kada sud nae za potrebno da se upozna javnost s presudom i time otklone mogue opasnosti po ivot i zdravlje ljudi ili zatita sigurnosti prometa robe i usluga ili privrede. Nain objavljivanja istovetan je kao i kod privrednih prestupa. 153
5. Prekrajne sankcije prema maloletnicima

Sankcije prema maloletnicima koje se izriu zbog prekraja su posebne, a opte odredbe o sankcijama prema maloletnicima primenjuju se samo ako su saglasne s odredbama za maloletnike. Mlaim maloletnicima mogu da se izreknu samo vaspitne mere, a starijima i vaspitne mere i kazne. Po pravilu maloletnicima se ne izriu zatitne mere, izuzev u nekim sluajevima mera oduzimanja predmeta ili obaveznog leenja alkoholiara i narkomana. Deca (lica do 14 godine) koja ine prekrajne radnje ne podleu prekrajnoj odgovornosti i postupku.
5.1. Vaspitne mere

U prekrajnom postupku za odgovornost maloletnika mogue je izrei dve vrste vaspitnih mera: mere upozorenja i usmeravanja ukor i posebne obaveze i pojaan nadzor. Opti uslovi za izricanje pojedinane mere i rokova njihovog trajanja zavise od odreenih okolnosti koji se odnose na sam prekraj i linost uinioca prekraja, a posebno na: teinu prekraja i okolnosti pod kojima je izvren; godine ivota maloletnika; stanje njegovog duevnog razvoja; motive prekraja i ranijeg ponaanja i vaspitanja maloletnika; povrat i druge okolnosti znaajne za ostvarivanje svrhe vaspitne mere. Pre izricanja mere organ nadlean za voenje prekrajnog postupka moe da pribavi miljenje roditelja, staraoca, organa starateljstva i dugih lica ije su informacije znaajne za donoenje odluke. Posle donoenja reenja o izricanju vaspitne mere ona se pod odreenim uslovima moe da obustavi ili zameni drugom. Uslov za to je da se naknadno dolo do saznanja o okolnostima koje nisu bile prisutne u vreme izricanja mere. Ukoliko je maloletnik poinio prekraje u sticaju prekrajni sud izrei e mu samo jednu vaspitnu meru. U sluaju da je maloletniku izreena vas-
154
PREKRAJNO PRAVO
pitna mera, a on u meuvremenu pre izvrenja postane punoletan, izvrenje vaspitne mere e se obustaviti. Maloletnim uiniocima prekraja mogu se izrei sledee vaspitne mere: ukor, upuivanje u disciplinski centar za maloletnike i pojaan nadzor. Ako je maloletnik postao punoletan pre donoenja reenja o prekraju, prvostepeni organ za prekraje nee izrei vaspitnu meru, a u sluaju ako je maloletnik postao punoletan posle donoenja reenja o prekraju kojim je bila izreena vaspitna mera, prvostepeni organ za prekraje e obustaviti izvrenje te mere.
5.1.1. Mere upozorenja i usmeravanja
5.1.1.1. Ukor
Ukor je najblaa mera koja se moe izrei maloletniku. Ona je adekvatna opomeni koja ima istu svrhu kod punoletnih lica. Izrie se u sluajevima kada prekrajni sud proceni da prema maloletniku nije nuno preduzimati neke trajnije vaspitne mere i da je prekraj lake prirode, te da je uinjen vie iz lakomislenosti i nesmotrenosti nego zbog nekih ozbiljnijih motiva. Pri tom se ceni i injenica da se iz odnosa maloletnika prema uinjenom prekraju i njegove spremnosti da ubudue ne ini prekraje moe zakljuiti da e ova mera biti dovoljna da ostvari svrhu prekrajne sankcije. Pri izricanju mere sud koji je doneo reenje duan je da uiniocu prekraja u postupku ukae na odgovarajui nain na tetnost takvog postupka.
5.1.1.2. Posebne obaveze

Zakonom o prekrajima uvedena je i vaspitna mera posebne obaveze. One mogu da budu izreene pojedinano ili zajedno, kao to su: izvinjenje oteenom; popravljanje ili naknada tete; neposeivanje odreenih mesta i izbegavanje drutva odreenih lica koja negativno utiu na ponaanje
155
maloletnika; odvikavanje i leenje od alkohola ili droga ili drugih slinih sredstava; upuivanje u ustanovu za osposobljavanje vozaa; rad bez naknade u humanitarnim organizacijama ili na poslovima ekolokog, socijalnog ili lokalnog znaaja i ukljuivanje u rad sportskih ili drugih akcija u koli. Posebne obaveze ne mogu trajati due od est meseci i ne smeju ometati maloletnikovo kolovanje ili zaposlenje.
5.1.2. Mere pojaanog nadzora

Svrha ove vaspitne mere podrazumeva trajniji uticaj na prevaspitanje i promenu u ponaanju maloletnika sklonog vrenju prekraja. Moe da ima dva oblika: pojaan nadzor od strane roditelja, usvojitelja ili staraoca i pojaan nadzor od strane organa starateljstva. Pojaan nadzor od strane ovih subjekata izrie se ukoliko su ovi propustili dunost vaspitanja maloletnika, a postoje uslovi da tu dunost obavljaju, dok se nadzor od strane organa starateljstva izrie u sluajevima kada prethodni subjekti nisu u mogunosti da obavljaju dunost vaspitanja. Mera se izrie na rok od godinu dana, ali se, na predlog organa starateljstva, ukoliko je svrha mere ostvarena, moe da obustavi i ranije (ali tek po isteku est meseci).
5.1.3. Upuivanje u disciplinski centar za maloletnike

Ova vaspitna mera zavodskog karaktera, propisana je zakonom iz 1989. godine a svrha joj je da se vaspitnim uticajem u odgovarajuoj ustanovi (disciplinskom centru) uini uticaj na maloletnika da shvati tetnost svojih postupaka i promeni vladanje. Mera se izvrava odgovarajuim vaspitnim tretmanom, pri emu mu se mora omoguiti da pohaa redovnu nastavu i da se koluje. Vremenski mera je kratkotrajna i moe biti izreena na: odreeni broj sati u praznine dane, a najdue etiri uzastopna praznina dana; na odreen broj sati u toku dana, a najdue do petnaest dana; neprekidan boravak odreeni broj dana, a najdue deset dana. Vaei zakon ne poznaje ovu vrstu sankcije.
156
PREKRAJNO PRAVO
5.2. Kazne
Za kanjavanje maloletnika propisani su neto drugaiji uslovi od kanjavanja punoletnih lica za prekraje. Kazne su iste kao i kod punoletnih lica, tj. kazna zatvora i novana kazna, ali se one mogu da izreknu samo starijem maloletniku, pod uslovom da je u vreme izvrenja prekraja bio dovoljno duevno zreo da shvati znaaj svojih postupaka, i da zbog teine prekraja i linosti maloletnika ne bi bilo svrsishodno da se izrie vaspitna mera. Kazna zatvora se maloletniku moe izrei samo izuzetno i u ogranienom trajanju (najvie do petnaest dana). U sluaju kada se novana kazna maloletniku zamenjuje kaznom zatvora, zatvor ne moe da traje due od petnaest dana. Kada odluuju o kazni zatvora prekrajni sud mora da vodi rauna o teini i prirodi prekraja, linosti maloletnika i njegovom ponaanju pre izvrenja prekraja i za vreme izvrenja prekraja. Ukoliko je maloletnik uinio vie prekraja za koje se izriu i vaspitne mere i kazne prekrajni sud, imajui u vidu odgovornost za sve prekraje, izrei e samo kaznu.
6. Oduzimanje imovinske koristi

Oduzimanje imovinske koristi ranije se svrstavalo u vrstu prekrajnih sankcija. Prema novijim propisima ona je posebna mera preventivne prirode koja polazi od principa da se nikakva imovinska korist steena prekrajem ne moe da prisvoji. Pod pojmom pribavljena imovinska korist podrazumeva se protivpravno steen novac, nastao na primer, prodajom i preprodajom robe bez odobrenja, obavljanjem zanatske delatnosti bez odobrenja; steenim predmetima od vrednosti; kao i svaka druga imovinska korist. Mera je obavezna i nije uslovljena niim osim dokazanom injenicom protivpravno steene koristi prekrajem. Ona moe da se izrekne svim uiniocima prekraja, pa i pravnom licu, kao i licima koja nisu uinila prekraj ali su do imovinske koristi dola prekrajnom od-
157
govornou drugoga. Dva su uslova za mogunost ovakve odluke: da je nezakonito steena imovina preneta na drugoga bez naknade, ili uz naknadu koja je oigledno nesrazmerna vrednosti, i to pod uslovom da je lice koje je na taj nain dolo do imovine znalo ili je moglo znati da je ona steena prekrajem. Principi i nain izvrenja ove mere isti je kao i kod istoimene mere u krivinom i privrednoprestupnom pravu.
7. Zastarelost u prekrajnom pravu

Pojmom zastarelosti u prekrajnom pravu obuhvaeni su uslovi pod kojima prestaje pravo organa nadlenog za prekrajni postupak da pokrene prekrajno gonjenje i izvrenje prekrajnih sankcija posle proteka odreenog vremena. Ukoliko je u toku voenja prekrajnog postupka nastala zastarelost postupak se obustavlja. Zastarelost pokretanja prekrajnog postupka nastaje protekom godine dana od izvrenog prekraja. Apsolutni rok zastarelosti postoji ukoliko je proteklo dvostruko vie vremena od zakonom propisanog roka za zastarelost, tj. dve godine. Tok vremena zastarelosti prekida se svakim postupkom organa nadlenog za prekraje, ali ne moe da bude dui od apsolutno propisanog roka. Kod ovog oblika zastarelosti postoje odreeni principi poetka toka zastarelosti: kod produenog prekraja tee od poslednje radnje prekraja; kod kolektivnog prekraja takoe od poslednje radnje koja ulazi u konstrukt kolektivnog prekraja; kod trajnog prekraja sa prestankom posledice prekraja; kod pravih prekraja (izvrenih radnjom neinjenja) sa prestalom obavezom na injenje; kod nepravih prekraja izvrenih radnjom neinjenja od dana kada je prekraj izvren. Zastarelost izvrenja prekrajnih sankcija (kazni i zatitnih mera) znai gaenje prava izvrnog prekrajnog organa na izvrenje sankcije. Ukoliko je od pravosnanosti reenja o prekraju protekla jedna godina prekrajna sankcija ne moe da se izvri, i to je redovni oblik zastarelosti. Apsolutni rok zastarelosti je dve godine od pravosnanosti reenja. Kao i kod
158
PREKRAJNO PRAVO
pokretanja postupka prekid i zastoj zastarelosti postoji uvek kada organ preduzme bilo koju meru izvrenja prekrajne sankcije.
159
Glava V PREKRAJNO PROCESNO PRAVO 1. Pojam prekrajnog procesnog prava

Prekrajno procesno pravo, kao oblast prekrajnog prava, predstavlja istovremeno i deo kaznenog procesnog prava. Kao oblast prekrajnog prava prekrajno procesno pravo se bavi pravnim institutima prekrajnog postupka u kome se raspravlja prekrajno sporna stvar. Tom oblau obuhvaene su prvenstveno pravne norme koje se odnose na subjekte i stranke u postupku, faze postupka i nain donoenja odluka i izricanja sankcija (presuda i reenja) u kojima se reava prekrajna stvar. Kao deo kaznenog procesnog prava, prekrajno procesno pravo bavi se pitanjima autonomnosti i specifinosti normi postupka u prekrajnom pravu, te njegovih shodnih primena odreenih pravnih instituta na reavanju sporova u prekrajnom postupku. U tom smislu ono je sredstvo praktine primene prekrajnog materijalnog prava i ostvarivanja njegove funkcije.
2. Pojam, vrste i naela prekrajnog postupka

2.1. Pojam i vrste prekrajnog postupka
Prekrajni postupak ini skup zakonskih pravila i propisa kojima se utvruje postojanje prekraja i prekrajne odgovornosti uinioca, te normi kojima se ureuje izricanje prekrajnih sankcija. Priroda prekrajnog procesnog prava upuuje i na to da je prekrajni postupak sloena pravnoprocesna materija, posebno u oblasti kaznenog postupka, ali i s mnogim osobenostima i krivinog i upravnog postupka. Njime se u zakonom odreenom postupku proverava i utvruje postoji li 160
PREKRAJNO PRAVO
prekraj, sa svim bitnim obelejima, i prekrajna odgovornost izvrioca i izrie odgovarajua prekrajna sankcija. U sutini on znai zakonsko pravo prekrajno procesnih subjekata da preduzimaju odreene radnje da bi se prekrajno sporna stvar rasvetlila i dokazima i dokaznim sredstvima razreila. Ovaj postupak po svojoj pravnoj prirodi nije ni upravni ni krivini, ali neke principe i norme koristi i od jednog i drugog prava. U meri u kojoj prekrajni postupak spada u nadlenost upravnih organa njega odlikuju i neke osobenosti upravnog i specifinosti prekrajnog postupka. U oblastima gde je nadlenost prekrajnih sudova prekrajno-procesno pravo jednim delom koristi se shodnom primenom krivinog postupka, ali i s mnogobrojnim specifinostima. Ovakav pravni karakter prekrajnog procesnog prava ini ga posebnim, jer je interes vrste prestupa u kojima se reava prekrajno sporna stvar da se on istovremeno efikasno i u racionalnom postupku razrei. U tom smislu prekrajni postupak je blizak principima i proceduri upravnog postupka. S druge strane, u prekrajnom postupku se reava o pitanjima koja su mnogo vie u sferi ograniavanja ljudskih prava i sloboda, tako da je princip istine jedan od najvanijih i stoga shodna primena odreenih normi krivinog procesnog prava nuna i opravdana. Zakon o prekraje poznaje dve vrste prekrajnog postupka: opti ili redovni postupak i posebne postupke. Posebni postupci su predvieni za sluajeve: postupka prema maloletnicima, postupak za naknadu tete neopravdano osuenom licu, postupak pred organima uprave i postupak za naplatu kazne na mestu izvrenja prekraja. Kod posebnih postupaka primenjuju se osnovna naela i odredbe opteg redovnog postupka i posebne specifine odredbe za odreenu posebnu vrstu postupka.
161
2.2. Naela prekrajnog postupka

S obzirom na specifinosti sopstvene pravne prirode i srodnosti s ostalim granama, posebno krivinog i upravnog prava, prekrajno procesno pravo zasnovano je na nekoliko osnovnih principa : a) b) c) d) e) f) g) h) i) principu zakonitosti; principu akuzatornosti i inkvizitornosti; principu pretpostavke nevinosti; principu istine; principu ravnopravnosti; principu slobodne ocene dokaza; principu ekonominosti; principu neposrednosti i principu dvostepenosti.
Princip zakonitosti. U sistemu principa svakog prava pa i prekrajnog procesnog princip zakonitosti nije sluajno na prvom mestu. On je i najvaniji princip, jer ukoliko nije u sistemu ostali principi gube svaki smisao i znaaj. Kod prekrajnog procesnog prava on podrazumeva dva osnovna naela. Jedno da se odgovornom uiniocu prekraja moe da izrekne prekrajna sankcija, od strane nadlenih organa, pod uslovima koje predvia zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka. Prvo znaenje jeste da se primene norme koje predvia materijalno prekrajno pravo, a drugi norme koje predvia procesno prekrajno pravo. Princip akuzatornosti i inkvizitornosti. Ovaj princip sadran je u zakonskoj odredbi da se prekrajni postupak pokree i vodi na osnovu zahteva ovlaenog organa ili oteenog. U sutini on se odnosi na dva pitanja. Jedno je da su subjekti prekrajnog gonjenja i odluivanja odvojeni, te da se postupak moe da vodi samo na osnovu odgovarajueg akta (prijave) nadlenog organa ili subjekta (oteenog). Drugo pitanje je da se taj i takav postupak moe da vodi samo povodom onog pitanja i onog subjekta
162
PREKRAJNO PRAVO
koji je naveden u optunom aktu (prijavi). To, praktino, znai da izvan nadlenog organa i ovlaenog subjekta oteenog niko drugi ne moe da pokrene prekrajni postupak. Princip pretpostavke nevinosti. Iako ovaj princip nije izriito naveden u Zakonu o prekrajima on se iz smisla zakona i ostalih principa pretpostavlja. Naime, zakonska odredba upuuje na to da zakon osigurava da niko nevin ne bude kanjen, ali to u sutini znai da se niko za prekraj ne moe da smatra odgovornim dok se to ne ustanovi pravosnanim aktom prekrajnog organa. Krivicu za prekraj mora da dokae subjekt koji pokree postupak. Nije, dakle, u obavezi subjekta koji je prijavljen za prekraj da dokazuje svoju nevinost, ali on na to ima pravo. U postupku je, prema tome, na tuiocu a ne na prijavljenom da dokazuje i postojanje prekraja i postojanje prekrajne odgovornosti. Nepostojanje ili nedostatak dokaza za jedno ili drugo ini prijavljeni subjekt nevinim. Princip istinitosti. Princip istinitosti je naelo svih savremenih kaznenih postupaka, pa i prekrajnog. On se posebno odnosi na utvrivanje materijalne istine. Sadran je u zakonskoj odredbi da je sud duan da istinito i potpuno utvrdi injenice koje su vane za donoenje zakonite odluke i da sa jednakom panjom ispita i utvrdi ne samo injenice koje terete okrivljenog nego i one koje mu idu u korist. U vezi s ovim principom tri pojma su njegova okosnica za valjanost odluke prekrajnog organa, a to su istina, potpuno razmotrenih injenica i svake injenice ponaosob. U stvari, smisao postupka u celini jeste utvrivanje istine. Istina se utvruje samo na osnovu potpuno razmotrenih injenica, i to kako na osnovu razmatranja svake injenice ponaosob, tako i injeninog stanja u celini. Nadleni organ za voenje prekrajnog postupka, prema tome, moe odluku da donese samo na osnovu briljivo razmotrenih injenica prijavljenog i okrivljenog u vezi s prekrajem, tj. utvrivanjem potpune istine. Princip ravnopravnosti stranaka pravo na odbranu. Ravnopravnost stranaka u prekrajnom postupku podrazumeva da okrivljeni, posebno ukoliko je u pitanju pravno neuka stranka, ima ravnopravan struni i drugi status pred nadlenim organom, da poznaje svoja prava i da bude u 163
mogunosti da osporava dokaze optubene strane i iznosi dokaze u svoju korist. Ovaj princip izvodi iz nekoliko zakonskih osnova se: a) da je organ nadlean za voenje prekraja duan da se stara da neznanje ili neukost stranaka ne bude na tetu njihovih prava; b) da u prekrajnom postupku okrivljeni mora ve na prvom ispitivanju da bude obaveten o prekraju za koji se tereti i o osnovama optube; c) da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca koga sam izabere; d) da je organ nadlean za voenje prekraja duan da prilikom prvog ispitivanja okrivljenog poui o pravu na branioca i e) da okrivljeni, svedoci i druga lica koja uestvuju u prekrajnom postupku imaju pravo da pri izvoenju pojedinih radnji u postupku ili na usmenom pretresu govore na svom jeziku. Princip slobodne ocene dokaza. Princip istinitosti nalae da je organ nadlean za prekraje duan da u postupku utvrdi istinu i to na nain to e se u odluci voditi injenicama koje su dokazane, odnosno na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka. Dakle, taj organ razmatrane injenice ne posmatra kao formalne dokaze, ve ih ocenjuje po svom slobodnom uverenju. Na ovaj nain princip slobodne ocene dokaza obezbeuje da organ nadlean za voenje prekraja umesto formalne utvruje materijalnu istinu, da injenice u dokaznom postupku objektivno procenjuje, one ga u konanoj odluci u potpunosti ne obavezuju, ve je slobodan u svom uverenju, ali ni ono ne moe biti protivreno materijalnoj istini, ime se obezbeuje da ovaj princip ne bude predmet zloupotrebe u odluivanju. Princip ekonominosti. Ovaj princip podrazumeva da se u postupku za prekraje u to kraem roku donesu pravosnane odluke. On je veoma vaan u prekrajnom postupku iz vie razloga. Prvo, jer su prekraji najei oblik kaznenih dela za ije reavanje, ukoliko bi se koristili sloeni postupci i faze kao krivini, zahtevalo bi nepotrebno veliki aparat, tro164
PREKRAJNO PRAVO
kove i ne bi sam postupak u mnogim prekrajima ostvario svoju svrsishodnost presuenih sankcija. Drugo, mnogobrojni prekraji ne zahtevaju sloene postupke dokazivanja, pa je za njih dovoljno da se koriste posebni (skraeni) postupci. Tree, i kada su u pitanju tei prekraji, njihovo dokazivanje i razreavanje u postupku ne zahteva sve faze krivinog postupka, pogotovu ne istranog. Princip neposrednosti. Princip neposrednosti je posebno znaajan iz aspekta poloaja okrivljenog u prekrajnom postupku. S obzirom na to da su subjekti presuivanja i prijavljivanja i optube dravni organi status okrivljenog putem principa neposrednosti njegov poloaj ini povoljnijim i ravnopravnijim u postupku. Praktini procesni postupci kod ovog principa ogledaju se, u: obaveznosti njegovog prisustva u odreenim fazama, upoznavanja s predmetom prijave prekraja i dokaza odgovornosti, usmenosti rasprave i prava osporavanja dokaza tube i iznoenja sopstvenih u postupku. Izuzetci od principa neposrednosti i prava okrivljenog postoje samo u sluajevima kada redovni procesni postupci nisu korieni krivicom okrivljenog (neodazivanje pozivu, neopravdavanje prisustva, nedavanje pismene izjave i drugo). Princip dvostepenosti. Ovo naelo podrazumeva da presuena stvar nije i konana i da je podlona preispitivanju. To znai da se protiv odluka nadlenih organa donetih u prvom stepenu prekrajnog postupka moe da izjavi alba, odnosno da presuda ili reenje doneto u prekrajnom postupku postaju pravosnani sa danom donoenja presude Vieg prekrajnog suda. Princip javnosti. Principom javnosti obezbeuje se u prekrajnom postupku prvenstveno kontrola rada prekrajnih organa. Naelo nije apsolutno, jer se ono u nekim sluajevima iskljuuje ili ograniava u optem interesu. Zakonskim odredbama ovaj princip je u formi obaveznosti nadlenih organa, a posebno prekrajnog suda, a pre svega: javnim odravanjem pretresa, objavljivanjem odluka, davanjem obavetenja zainteresovanim licima o toku prekrajnog postupka, upoznavanjem javnosti o svom radu posredstvom sredstava javnog informisanja. Javnost rada ovih 165
organa, meutim, moe da bude u svim ili u pojedinim fazama postupka, iskljuena pod odreenim zakonskim uslovima, a radi: ouvanja tajne, zatite morala, interesa maloletnika ili zatite drugih posebnih interesa drutvene zajednice.
166
PREKRAJNO PRAVO
Glava VI PREKRAJNOPROCESNI SUBJEKTI 1. Pojam prekrajnoprocesnih subjekata

Subjektima prekrajnog procesnog prava nazivaju se uesnici prekrajnog postupka fizika i pravna lica, koji imaju pravo, ovlaenja i dunosti da preduzimaju prekrajnoprocesne radnje. Oni u postupku zasnivaju meusobne prekrajno procesne odnose iji je cilj donoenja zakonite odluke na osnovu izvedenih dokaza. Da bi imali svojstvo ovlaenog subjekta oni moraju imati procesnu sposobnost, raspolau zakonom utvrenim pravima i dunostima saobrazno njihovoj funkciji u postupku, i u dokaznom postupku doprinose razreenju prekrajno sporne stvari. Tako posmatrano razlikujemo subjekte po funkcijama koje imaju u samom postupku: a) funkciju odluivanja; b) funkciju pokretanja postupka; i c) funkciju odbrane.
2. Organi nadleni za voenje prekrajnog postupka

2.1. Pojam i vrste prekrajnih organa
Organima za voenje prekrajnog postupka nazivaju se organi koji imaju zakonom propisana ovlaenja da vode prekrajni postupak i donose odluke o postojanju prekraja, prekrajne odgovornosti i izriu sankcije uiniocima prekraja. Tako, prema Zakonu o prekrajima razlikuju se dve vrste organa: prekrajni sudovi i nadleni organi uprave.
167
U sistemu prekrajnih sudova, prema vaeem Zakonu o prekrajima postoje prekrajni sudovi nadleni za prvostepeni prekrajni postupak i Vii prekrajni sud. Prekrajni sudovi su sudovi posebne nadlenosti. Oni se osnivaju za teritoriju grada, odnosno jedne ili vie optina. Osnivanje, odeljenja, sudske jedinice, sedita i podruja prekrajnih sudova ureduju se posebnim zakonom. Vii prekrajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa seditima u Beogradu i moe imati odeljenja izvan sedita, u skladu sa zakonom, u kojem trajno sudi i preduzima ostale sudske radnje. Vii prekrajni sud je neposredno vii sud za prekrajni sud. Vrhovni kasacioni sud je neposredno vii sud za Vii prekrajni sud. U prekrajnim sudovima i Viem prekrajnom sudu mogu se obrazovati odeljenja za vodjenje prekrajnog postupka za prekraje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, u skladu sa Sudskim poslovnikom. Za sudiju moe biti izabran dravljanin Republike Srbije koji ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima, koji je zavrio pravni fakultet, poloio pravosudni ispit i koji je struan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije. Posle poloenog pravosudnog ispita potrebno je radno iskustvo u pravnoj struci: dve godine za sudiju prekrajnog suda; est godina za sudiju Vieg prekrajnog suda;
168
PREKRAJNO PRAVO
2.2. Nadlenost prekrajnog suda

Prekrajni sud u prvom stepenu sudi u prekrajnim postupcima ako nije nadlean organ uprave, odluuje o albama na odluke koje u prekrajnom postupku donose organi uprave i vri druge poslove odreene zakonom. Vii prekrajni sud, prema stvarnoj nadlenosti odluuje o albama na odluke suda, o sukobu i prenoenju mesne nadlenosti sudova i obavlja druge poslove odreene zakonom. Pored toga, Vii prekrajni sud pregleda i prati rad sudova, pribavlja od sudova podatke i izvetaje potrebne za praenje prekrajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, praenje i prouavanje drutvenih odnosa i pojava i podatke o drugim pitanjima koji su u interesu za ostvarivanje njihove funkcije. U postupku presuivanja sudija prekrajnog suda sudi i odluuje kao sudija pojedinac, dok Vii prekrajni sud sudi i odluuje u veu sastavljenom od trojice sudija. Principi i pravila izuzea u prekrajnom postupku istovetna su kao i uslovi u krivinom postupku i opisani u privredno prestupnom postupku, s izvesnim specifinostima kod uslova statusnog poloaja u prethodnom krivinom postupku prilagoenim pravilima prekrajnog postupka. Postupak sudija u sluajevima kada saznaju za postojanje razloga za izuzee, takoe su shodna pravilima iz krivinog postupka, koji su prethodno opisani kod izuzea sudija za privredne prestupe. Odredbe o izuzeu sudija shodno se primenjuju i na slubeno lice koje vodi prekrajni postupak u organu uprave, kao i u odnosu na zapisniare, tumae i vetake bez obzira na to da li se postupak vodi pred prekrajnim sudom ili pred organom uprave. Odluku o zahtevu za izuzee sudije donosi predsednik suda. Ukoliko se trai izuzee predsednika prvostepenog prekrajnog suda, kao i izuzee sudije Vieg prekrajnog suda reenje o izuzeu donosi predsednik Vieg
169
prekrajnog suda. Meutim, ukoliko se trai izuzee predsednika Vieg prekrajnog suda, reenje o izuzeu donosi Vrhovni kasacioni sud. O izuzeu zapisniara, tumaa i vetaka odluuje sudija koji vodi prekrajni postupak. Protiv reenja kojim se usvaja zahtev za izuzee, nije dozvoljena alba, a reenje kojim se izuzee odbija moe da se pobija samo albom protiv presude.
3. Okrivljeni
Okrivljenim se u prekrajnom procesnom pravu smatra lice protiv koga se vodi prekrajni postupak. To moe biti fiziko, odgovorno i pravno lice. Njihov status ima neke specifinosti, kako kada je u pitanju prekrajni postupak, tako i u odnosu na status u krivinom postupku. Okrivljeni je istovremeno i subjekt i stranka u postupku protiv koga je postupak pokrenut s ciljem da se razjasni da li je poinio prekraj, koji je stepen njegove odgovornosti i u sluaju da je prekrajno odgovoran da mu se izrekne odgovarajua prekrajna sankcija.. Status okrivljenog fizikog lica zavisi od toga da li je re o punoletnom ili maloletnom licu, odgovorno licu, vojnom licu, domaem ili stranom dravljaninu, domaem ili stranom pravnom licu. Najznaajnija pitanja statusa okrivljenog jesu njegova prava. Okrivljeni ima pravo na pravino suenje, da podnosi dokaze, stavlja predloge i koristi pravna sredstva predviena zakonom. Pored toga on ima pravo da se brani sam ili uz strunu pomo branioca. Ukoliko okrivljeni nije poslovno sposoban radnje u postupku preduzima njegov zakonski zastupnik. Za branioca se moe uzeti advokat, a njega moe zameniti advokatski pripravnik. U sluaju da u seditu prvostepenog organa za prekraje nema advokata, za branioca se moe uzeti diplomirani pravnik. Branilac okrivljenog ima sva prava kao i okrivljeni. Organ nadlean za voenje
170
PREKRAJNO PRAVO
prekrajnog postupka je duan da potuje pravo okrivljenog na branioca, ali nije duan da mu ga obezbeuje, kao to je to u nekim sluajevima krivinog postupka. Kada je re o okrivljenom pravnom licu radnje u njegovo ime preduzima, na osnovu pismenog ovlaenja, predstavnik pravnog lica, koji ima sva prava kao i okrivljeni. Predstavnik okrivljenog pravnog lica je lice ovlaeno da to pravno lice predstavlja ili zastupa na osnovu zakona ili drugog akta pravnog lica. To se odnosi, pre svega, na statut pravnog lica iz koga proistiu ovlaenja njegovog predstavnika. Poslodavac moe za predstavnika pravnog lica da odredi drugo lice iz reda svojih lanova ili drugog radnika u tom pravnom licu. Predstavnik pravnog lica ne moe da bude lice koje je u istoj stvari prekrajnog postupka svedok, kao ni odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za isti prekraj, koje istie da je postupalo na osnovu nareenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja. Predstavnik pravnog lica moe da bude samo jedno lice, on nije branilac iako se nalazi u funkciji subjekta odbrane. Zbog toga okrivljeno pravno lice, kao i fiziko, ima pravo na jednog ili vie branilaca u prekrajnom postupku. Ukoliko za predstavnika stranog pravnog lica nije odreeno drugo lice, predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavnitvom ili drugom poslovnom jedinicom tog pravnog lica u naoj zemlji. Neodreivanje predstavnika pravnog lica podlee novanom kanjavanju, koje se uveava za svako naredno neodreivanje.
4. Oteeni
Oteeni u prekrajnom procesnom pravu je fiziko ili pravno lice kome je prekrajem za koji se vodi postupak povreeno ili ugroeno neko lino ili imovinsko pravo. Oteeno moe da bude jedno ili vie lica, jedno ili vie prava. Isticanjem zahteva u prekrajnom postupku oteeni stie
171
pravo stranke, koja ima pravo: da sama ili preko svog zakonskog zastupnika ili punomonika podnosi i zastupa zahtev za pokretanje prekrajnog postupka; podnosi dokaze, stavlja predloge i istie imovinskopravni zahtev za naknadu tete ili povraaj stvari i izjavljuje albu na presudu odnosno reenje doneto povodom njegovog zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Prava i status oteenog u prekrajnom postupku proistiu iz njegovog najvanijeg prava na imovinskopravni zahtev. Naime, sam pojam i statusni poloaj oteeni upuuje na zakljuak da je nekome povreeno ili ugroeno imovinsko pravo. On to pravo ostvaruje na osnovu pravila graanskog prava, a pod njim se podrazumevaju pravo na: naknadu kako imovinske tako i neimovinske tete, kao i na povraaj stvari nastale prekrajem. O imovinskopravnom zahtevu odluuje samo sud. O njemu se raspravlja samo na zahtev oteenog ili drugog ovlaenog lica, po principu ekonominosti, to znai da se u sluaju da zahtev u prekrajnom postupku znaajnije odugovlai postupak oteeni e se uputiti na graansku parnicu. Upuivanje na parnicu bie naroito ako dokazi izvedeni u prekrajnom postupku ne pruaju pouzdan osnov da se udovolji imovinskopravnom zahtevu u celini ili delimino. Upuivanje na parnicu usledie i u sluaju da sud odbaci zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, reenjem ga odbaci ili se prekrajni postupak obustavi. Protiv odluke o imovinskopravnom zahtevu oteeni ili drugo ovlaeno lice koje je podnelo zahtev ima pravo albe. Opta zakonska odredba propisuje da ako sud delimino ili u celini usvoji imovinskopravni zahtev u presudi e se odrediti rok u kome je okrivljeni duan da naknadi priinjenu tetu odnosno da vrati stvar, a taj rok ne moe da bude dui od petnaest dana od dana pravosnanosti presude.
172
PREKRAJNO PRAVO
5. Organi nadleni za pokretanje postupka

Nadleni organi za pokretanje prekrajnog postupka su javni tuilac i pojedini dravni organi. Pravo na podnoenje zahteva za pokretanje prekrajnog postupka imaju ovlaeni organ i oteeni. Pod pojmom ovlaenog organa smatraju se javni tuilac, ovlaeni organi unutranjih poslova, inspekcije i drugi dravni organi u ijoj je nadlenosti nad za sprovoenje propisa u oblasti u kojoj je prekraj poinjen. Oni su legitimni organi koji po saznanju za prekraj (prijava) imaju ovlaenje da podnose zahtev. Zahtev za pokretanje prekrajnog postupka je po svojoj sutini u kaznenom pravu optuni akt, o kome smo govorili u delu o krivinom procesnom i privrednoprestupnom procesnom pravu. Javni, odnosno dravni tuilac ili ovlaeni organ je subjekt optube i stranka u prekrajnom postupku. Prema zakonskim ovlaenjima u njegovoj nadlenosti je da: a) preduzima mere radi otkrivanja, pronalaenja i pribavljanja dokaza potrebnih za gonjenje uinilaca prekraja i uspeno voenje prekrajnog postupka pred sudom ili nadlenim organom uprave; b) podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, albu ili vanredna pravna sredstva protiv odluka suda odnosno nadlenog organa uprave i c) preduzima druge radnje na koje je ovlaen zakonom i posebnim propisima. Ukoliko tuilac koji je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka odustane od zahteva, postupak moe da se nastavi po zahtevu oteenog ili drugog organa nadlenog za pokretanje postupka. U tom sluaju tuilac je duan da u roku od osam dana od dana odustajanja od zahteva, obavesti
173
oteenog ili drugo lice ovlaeno za pokretanje postupka kako bi nastavili postupak. Osim tuioca ovlaeni organi za podnoenje zahteva mogu da budu i drugi dravni organi. S obzirom na to da je veoma iroka oblast zahvaena propisima o prekrajima, veoma su brojni dravni i drugi ovlaeni organi za podnoenje zahteva, kao to su: organi unutranjih poslova i drugi organi uprave, inspekcije, organi i organizacije koje vre javna ovlaenja. Izvan funkcije organa s javnim ovlaenjima zahtev za pokretanje postupka ima pravo da podnese jo samo oteeno pravno ili fiziko lice.
174
PREKRAJNO PRAVO
Glava VII DOKAZI I DOKAZNE RADNJE

U PREKRAJNOM POSTUPKU
1. Pojam i svrha dokaza

Dokazi u prekrajnom postupku imaju isto znaenje kao i u krivinom postupku i obuhvataju indicije, kao osnove sumnje, dovoljne za prijavu nadlenom organu, i neposredne (direktne) dokaze kao osnovanu sumnju na osnovu kojih moe da se podnese zahteva za voenje prekrajnog postupka. Smisao i svrha dokaza i postupak dokazivanja jeste u funkciji utvrivanja istine o postojanju prekraja i odgovornosti uinioca prekraja. Dokazivanje kao postupak i dokazi karakteristini su za razne faze prekrajnog postupka. To se posebno odnosi na sledea dokazna sredstva: sasluanje okrivljenog, svedoenje, uviaj, vetaenje, pretresanje prostorija i lica, materijalne dokaze, isprave, zapisnike. U dokaznom postupku vai princip presumcije nevinosti, odnosno da je okrivljeni nevin sve do pravosnanosti presude. To podrazumeva da je teret dokazivanja krivice na podnosiocu zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, a ne na okrivljenom. Jedini teret dokazivanja okrivljenog postoji u sluaju osporavanja njegovog zahteva u pogledu naknade tete. Postupak dokazivanja podrazumeva razne faze: predlaganje dokaza od strane stranaka u postupku, odluivanje o dokazima koje treba izvesti pred nadlenim organom, podnoenje dokaza od strane ovlaenih stranaka, izvoenje dokaza, proveravanje i ocena dokaza.
175
2. Sasluanje ispitivanje okrivljenog

Sasluanje okrivljenog je posebna prekrajno procesna radnja koju preduzima prekrajni sud, kojom se pribavlja iskaz okrivljenog u vezi navodima prekraja i krivice date u prekrajnoj prijavi. Smisao iskaza okrivljenog je u potrebi organa koji vodi postupak da utvrdi injenice koje postoje protiv njega u aktu za pokretanje postupka, kao i interes okrivljenog da iznese injenice u svoju odbranu. Pravila sasluanja okrivljenog u prekrajnom postupku istovetna su pravilima sasluanja okrivljenog u krivinom postupku. Dozvoljeno je suoenje sa svedocima i sauesnicima ako su iskazi protivreni i sasluanje putem tumaa i pismenim putem ukoliko okrivljeni ne zna jezik ili je gluv ili nem. Okrivljeni se, po pravilu, sasluava usmeno, osim u sluaju kada sud, odnosno organ koji vodi prekrajni postupak, nae da neposredno usmeno sasluanje nije potrebno s obzirom na znaaj prekraja i podatke kojima raspolae. U tom sluaju moe da pozove okrivljenog da svoju odbranu da pismeno. Prilikom sasluanja okrivljenog organ koji vodi postupak duan je da potuje dostojanstvo njegove linosti i prema njemu se ne sme primeniti sila, pretnja, obmana ili druga sredstva uticaja na volju iskaza. On moe biti sasluan u odsustvu branioca ukoliko branilac nije prisutan iako je obaveten o sasluanju ili ukoliko za prvo sasluanje okrivljeni nije obezbedio branioca. Kad se prvi put sasluava, pita se za sve line podatke kao i u krivinom postupku prilikom sasluanja okrivljenog za krivino delo. Okrivljenom se prilikom sasluanja mora saoptiti zato se okrivljuje i pozvae se da navede sve to ima u svoju odbranu. Omoguie mu se da se u izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve injenice koje mu slue za odbranu. Ukoliko okrivljeni ne eli da odgovara na postavljeno pitanje, pouie se da time moe da otea prikupljanje dokaza za svoju odbranu. Kad okrivljeni zavri iskaz, postavie mu se pitanje ukoliko je potrebno da se popune praznine ili otklone protivrenosti i nejasnoe u njegovom izlaganju.
176
PREKRAJNO PRAVO
U pravilima sasluanja okrivljenog u prekrajnom postupku postoji jedan izuzetak od pravila iz krivinog postupka. Naime, kada okrivljeni ima prebivalite ili boravite van podruja suda, ili organa uprave koji vodi postupak, na zahtev tog suda, odnosno organa uprave moe da se saslua i pred sudom, odnosno organom uprave na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite. Na dokazima i iskazu priznanja koji su proistekli iz sasluanja okrivljenog upotrebom sile, pretnje, obmane, obeanja, iznude, iznurivanja ili drugih slinih sredstava da bi se dolo do priznanja njegove krivice ne moe se zasnivati odluka suda ili drugog nadlenog organa. Pravila suoavanja i korienja tumaa u postupku suoavanja ista su kao i u krivinom postupku.
3. Svedoenje
Svedokom se smatraju fizika lica koja su u objektivnoj mogunosti da daju obavetenja o prekraju i uiniocu i o drugim vanim okolnostima koji se odnose na prekrajnu stvar. Kao i prilikom sasluanja okrivljenog i u sluajevima svedoenja pravila krivinog postupka u osnovi vae i za prekrajni postupak. Svedok je duan da svedoi, da se odazove pozivu nadlenog organa za svedoenje, da govori istinu i ima pravo da ne odgovara na pitanja koja bi ga izloila nekoj vrsti kaznenog postupka. Takoe, kao i u krivinom postupku u odreenim sluajevima postoje uslovi zabrane svedoenja (lica koja imaju obavezu dunosti uvanja tajne i branilac o poverenim stvarima od okrivljenog), kao i oslobaanja od dunosti svedoenja (bliski srodnici s okrivljenim, usvojilac ili verski ispovednik). Tada svedok ima pravo, ali nije duan, da svedoi, na ta je sud duan da ga upozori. Sudija koji vodi prekrajni postupak duan je da takva lica svedoke pre njihovog sasluanja ili im sazna za njihov odnos sa okrivljenim upozori da ne moraju svedoiti, to unosi u zapisnik. Svedok nije duan da odgovara na
177
pojedina pitanja ako je verovatno da bi time izloio sebe ili svog bliskog srodnika tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili krivinom gonjenju. Na injenicama dokaza proisteklih iz nepotovanja ovih uslova ne moe se zasnivati sudska odluka. Pozivanje svedoka podlee odreenim propisanim uslovima. Poziva se tako to mu se dostavlja pismeni poziv, u kome se navode lino ime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto dolaska, prekrajni predmet po kome se poziva, naznaenje da se poziva kao svedok i upozorenje o posledicama neopravdanog izostanka. Izvesne specifinosti postoje u tretmanu pri sasluanju maloletnih, bolesnih i invalidnih lica. Maloletno lice, koje nije navrilo esnaest godina, poziva se kao svedok preko zakonskog zastupnika odnosno staratelja, osim ako to nije mogue zbog potrebe da se hitno postupi ili zbog drugih okolnosti. Ukoliko maloletno lice, s obzirom na uzrast i duevnu razvijenost, nije sposobno da shvati znaaj prava da ne mora da svedoi ne moe se sasluati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva. Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu da odazovu pozivu mogu se sasluati u svom stanu. Mesto sasluanja, nain sasluanja, uzimanje linih podataka, davanje iskaza, naknadna pitanja svedoka podleu istim pravilima kao i kod okrivljenog, s tim to se u zapisnik pored linih podataka unosi i njegov odnos sa okrivljenim i oteenim. Svedoci se sasluavaju pojedinano i bez prisustva ostalih svedoka. O onom to svedok saoptava u iskazu uvek e se pitati odakle su mu poznate injenice o kojima svedoi. Ukoliko iskazi svedoka nisu istovetni u vanim injenicama oni se mogu suoiti o svakoj okolnosti o kojoj se njihovi iskazi meusobno razlikuju, pojedinano sasluati i njihov odgovor uneti u zapisnik. Istovremeno se mogu suoiti samo dva svedoka. Svedoenje je zakonska obaveza koja podlee odreenim procesnim i kaznenim sankcijama. Zato se svedok pre davanja iskaza prethodno 178
PREKRAJNO PRAVO
opominje da je duan da govori istinu i da ne sme nita da preuti i upozorava da je davanje lanog iskaza krivino delo. Procesne sankcije se odnose na neodazivanje i neopravdavanje razloga nedolaska na sasluanje. Novanom kaznom se procesno sankcionie svedok: a) koji je uredno pozvan a ne doe ili izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan; i b) ukoliko nee bez zakonskog razloga da svedoi. U prvom sluaju svedok moe biti i prinudno priveden. Prouzrokovani trokovi postupka padaju na teret svedoka, a u sluaju da ne plati novanu kaznu i trokove postupka, oni e se prinudno naplatiti. Ukoliko svedok pristane da svedoi neposredno poto mu je kazna izreena, doneto reenje e se staviti van snage.
4. Vetaenje
Vetaenje se u kaznenom pravu uopte, pa i u prekrajnom postupku, koristi kao dokazno sredstvo u sluajevima kada je za nadleni organ odluivanja potrebno struno miljenje iz konkretne oblasti. Koristi ga organ koji vodi prekrajni postupak, kada je ono od bitne vanosti za utvrivanje ili ocenu neke vane injenice za odluivanje. Vetaenje odreuje sud pismenom naredbom kojom se vetak upuuje u pogledu kojih injenica se obavlja vetaenje. Ono se moe poveriti jednom vetaku, a ako je vetaenje sloeno, dvojici ili vie vetaka, strunoj ustanovi ili dravnom organu. Za vetaka se ne moe uzeti lice koje ne moe biti sasluano kao svedok ili lice koje je osloboeno od dunosti svedoenja kao ni lice koje je prekrajem oteeno. Ukoliko su
179
takva lica odreena za vetaka na njihovom miljenju ne moe da se zasniva odluka. Okrivljeni, podnosilac zahteva i oteeni obavetavaju se o odreivanju vetaka i mogu da zahtevaju njegovo izuzee. Zakonom je ureen tok vetaenja. Prvo se pre poetka vetaenja vetak poziva da predmet vetaenja briljivo razmotri, da tano navede sve to opazi i nae i da svoje miljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili vetine. Vetak moe da trai razjanjenja, razgleda spise i trai izvoenje novih dokazi kako bi se utvrdile okolnosti koje su vane za vetaenje. On to ini u prisustvu sudije koji vodi prekrajni postupak i zapisniara, osim ako su za vetaenje potrebna dua ispitivanja ili se ispitivanja vre u ustanovama odnosno dravnom organu, ili ako to nalau pravila morala. Na kraju vetaenja vetak daje svoj nalaz i miljenje, koje je po pravilu pismeno, izuzetno usmeno na zapisnik, u roku koji mu odredi sudija, odnosno slubeno lice koje vodi prekrajni postupak. Vetak, kao to je bilo rei i u odeljku o svedoku, podlee odreenoj odgovornosti kada se prihvati obaveze vetaenja. On je duan da daje istinit i struan nalaz U protivnom, za dati lani nalaz podlee krivinoj odgovornosti. Osim toga podlee i procesnim sankcijama. Naime, lice koje se poziva kao vetak duno je da se odazove i da svoj nalaz i miljenje, u protivnom ako ne doe, a svoj izostanak ne opravda ili ako neopravdano odbije da vetai, moe mu se naloiti da nadoknadi prouzrokovane trokove, a moe se i kazniti novanom kaznom. alba protiv reenja o kanjavanju vetaka ne odlae izvrenje reenja, a ukoliko vetak ne plati izreenu novanu kaznu, ona e se naplatiti prinudno.
180
PREKRAJNO PRAVO
5. Uviaj
Uviaj u prekrajnom postupku po svrsi svog znaenja u dokaznom postupku ima isti smisao kao i u krivinom postupku neposredno zapaanje i registraciju promena na prostoru, objektima, predmetima i ljudima nastalih izvrenjem prekraja. Najee se primenjuje kod prekraja u kojima su predmet saobraajna sredstva, eksplozivna sredstva, zapaljive tenosti, hemikalije ili druge telesne, mehanike, tehnike ili tehnoloke i hemijske reakcije izazvane prekrajem. Predmet uviaja moe da bude mesto izvrenja prekraja, predmeti izvrenja i objekt izvrenja. Sudija koji vodi prekrajni postupak, uinie uviaj sam ukoliko proceni da je to potrebno za utvrivanje ili razjanjenje neke vane injenice. On to moe da uini sam ili i sa vetakom. Pri tom e odluiti koja e se lica pozvati da prisustvuju uviaju. O uviaju se vodi zapisnik. U zapisnik se unosi naziv suda, odnosno organa uprave koji sprovodi uviaj, prisutnim licima, rezultatima uviaja i drugim vanim injenicama.
6. Pretresanje prostorija i lica

Pretresanje prostorija i lica spada u dokazne radnje u prekrajnom postupku. Svrha pretresanja je pribavljanje dokaza u vezi sa izvrenim prekrajem. Pravni osnov i materijalni osnov za pretresanja postoje u uslovima verovatnoe da e se u stanu, drugim prostorijama, stvarima ili kod pojedinih lica nai predmet ili tragovi koji bi mogli da budu znaajni za prekrajni postupak, ili da e se pretresom stana i drugih prostorija okrivljeni uhvatiti. Od ovog dokaznog postupka izuzeti su lica, prostorija i stvari koje pripadaju licima koja uivaju imunitet po meunarodnom pravu.
181
Formalni uslov je postojanje pismene naredbe suda, odnosno sudije za prekraje za pretresanje, koju izvravaju organi unutranjih poslova. Naredba se moe izdati tek posle podnetog zahteva za pokretanje prekrajnog postupka i to samo za tee prekraje. Postupak i nain pretresanja podleu zakonskim uslovima. Naredba o pretresanju predaje se, pre poetka pretresanja, licu kod koga e se ili na kome e se pretresanje uiniti. Tom prilikom lice na koje se naredba za pretresanje odnosi pozvae se da dobrovoljno preda lice odnosno predmete koji se trae. Nain pretresanja regulisan je tako da pretresanju prisustvuju dva punoletna graanina. Dralac stana ili prostorije pozvae se da prisustvuje pretresanju, a ako je odsutan, pozvae se da pretresanju prisustvuje jedan od odraslih lanova domainstva ili sused. Pretresanje u prostorijama pravnih lica moe se vriti samo u prisustvu predstavnika tog pravnog lica. Pretresanje lica enskog pola vri slubeno lice istog pola ili drugo ensko lice kome se moe poveriti pretresanje. Zakljuane prostorije, nametaj ili druge stvari otvorie se silom samo ako njihov dralac ili njegov punomonik nije prisutan ili nee dobrovoljno da ih otvori. Pri tom se moraju izbegavati nepotrebna oteenja. O svakom pretresanju stana, odnosno prostorije ili lica sastavlja se zapisnik u kome e se navesti naredba na osnovu koje se vri pretresanje, opis prostorija odnosno lica koje se pretresa i lica odnosno predmeta ili tragova koji su naeni. Zapisnik potpisuje lice kod koga se ili koje se pretresa i lica ije je prisustvo obavezno. Licu kod koga je, odnosno koje je pretresano izdaje se prepis zapisnika. Ukoliko se prilikom pretresanja nau predmeti koji su upotrebljeni za izvrenje prekraja ili su pribavljeni prekrajem, ili su nastali izvrenjem 182
PREKRAJNO PRAVO
prekraja, ili predmeti koji mogu da poslue kao dokaz u prekrajnom postupku, ti predmeti e se privremeno oduzeti pismenom naredbom suda, odnosno sudije za prekraje. Kod pojedinih vrsta prekraja ovlaenja privremenog oduzimanja predmeta mogu da vre i slubena lica inspekcijskih organa, slubenici carinske slube i ovlaeni policijski slubenici kada prilikom vrenja slubene dunosti saznaju za prekraj. Oni su duni da sud, odnosno sudiju za prekraje neodlono izveste o privremenom oduzimanju predmeta i da se staraju o uvanju tih predmeta, ukoliko zakonom nije drukije odreeno. Licu od koga se oduzimaju predmeti izdaje se potvrda sa tanim oznaenjem oduzetih predmeta. Oduzete predmete koji su podloni kvaru ili ije uvanje iziskuje velike trokove, sud e odrediti da se prodaju, a dobijeni novac predae na uvanje banci ili drugoj finansijskoj organizaciji. Oduzeti predmeti ili novac dobijen prodajom privremeno oduzetih predmeta vratie se vlasniku ukoliko prekrajni postupak bude obustavljen, osim kada to zahtevaju interesi opte bezbednosti ili razlozi morala, o emu se donosi posebno reenje. Ukoliko se ne zna vlasnik privremeno oduzetih predmeta, daje se na objavu u roku od jedne godine od dana kada se vlasnik javi. Ukoliko se ni tada, po objavljivanju oglasa niko ne javi za predmet odnosno za novac dobijen prodajom predmeta, donee se reenje da predmet postaje dravna svojina, odnosno da se novac unese u budet Republike.
7. Materijalni dokazi
Materijalnim dokazima nazivaju se sredstva i predmeti kojima je izvren prekraj, sredstva i predmeti nastali prekrajem i sredstva i predmeti pribavljeni prekrajem. Pored toga materijalnim dokazima smatraju se i svi
183
tragovi na mestu izvrenja prekraja, kao i tragovi na samom uiniocu ili objektu prekraja. Pribavljaju se primenom metoda kriminalistike tehnike ili uviajem. Materijalni dokazi se prilau uz zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, a mogu se odnositi na injenice u vezi sa postojanjem prekraja ili injenice u vezi sa odgovornou uinioca.
8. Slubene i druge isprave i spisi

Pismene isprave su odreena vrsta materijalnih dokaza, ali one imaju znaaj u prekrajnom postupku posebno u oblastima koje se odnose na materijalno-finansijsko poslovanje. One su esto predmet vetaenja kod sumnji u njihovu originalnost. Pismene isprave svake vrste, pa i javne isprave, mogu da budu predmet prekraja ili sredstvo pomou koga se vri prekraj. Zapisnici, izvetaji i drugi spisi slubenih organa, kontrolnih i inspekcijskih slubi u prekrajima privredno-finansijske prirode ine osnovu dokaza u prekrajnom postupku.
184
PREKRAJNO PRAVO
Glava VIII ROKOVI, VRAANJE U PREANJE STANJE I TROKOVI U

PREKRAJNOM POSTUPKU
1. Rokovi i vraanje u preanje stanje

Razlozi ekonominosti postupka i pravne sigurnosti subjekata nalau da se mnoge faze i postupci u prekrajnom postupku oroavaju u odreenom vremenskom trajanju a neki i sasvim precizno. Oni se ne mogu produiti, osim kad je to zakonom izriito dozvoljeno. Postoje zakonski rokovi i rokovi organa prekrajnog postupka. Prvi su ustanovljeni propisom o prekrajima, a druge u okviru zakonskih ovlaenja strankama odreuju organi nadleni za voenje prekrajnog postupka. Takoe, postoje procesni rokovi koji se odnose na pojedine radnje i materijalni rokovi za koje se vezuje nastanak ili prestanak nekog prava subjekta u postupku. Davanje izjava u roku i raunanje rokova zakonski je u prekrajnom postupku reeno na isti nain kao i u krivinom postupku. U prekrajnom postupku postoje odreeni zakonski tzv. prekluzivni rokovi, ije proputanje povlai pravnu posledicu gubljenje prava na procesnu radnju. To se odnosi na sve one rokove u kojima se ulau pravna sredstava i lekova, naroito albe i prigovori. Od ovog strogog pravila u prekrajnom postupku postoji institut povraaja u preanje stanje, tj. izuzetak u korist okrivljenog ukoliko je rok propustio iz opravdanih razloga. Prema ovom institutu organ koji vodi prekrajni postupak reenjem e dozvoliti vraanje u preanje stanje radi izjave albe, ako u roku od osam dana od dana prestanka uzroka zbog koga je proputen rok podnese molbu za vraanje u preanje stanje i ako istovremeno s molbom preda albu.
185
Ukoliko od dana proputenog roka proe mesec dana ne moe se traiti vraanje u preanje stanje. Molba za vraanje u preanje stanje podnosi se organu koji je doneo prvostepenu odluku. Njome se ne zadrava izvrenje odluke, ali organ kome je predata molba moe, prema okolnostima, da odlui da se sa izvrenjem zastane do donoenja odluke po molbi. O vraanju u preanje stanje odluuje organ koji je doneo prvostepenu odluku koja se pobija albom. Protiv reenja kojim se dozvoljava vraanje u preanje stanje nije dozvoljena alba. U suprotnom, organ koji vodi prekrajni postupak albu protiv reenja kojim nije dozvoljeno vraanje u preanje stanje, sa albom na odluku i ostalim spisima predmeta dostavie na reavanje drugostepenom organu, odnosno Viem prekrajnom sudu. Ovaj moe da dozvoli vraanje u preanje stanje zbog proputenog roka za albu, i istom presudom da odlui o albi izjavljenoj protiv prvostepene odluke.
2. Trokovi u prekrajnom postupku

Trokovima u prekrajnom postupku definiu se svi izdatci stranaka i subjekata u samom procesnom postupka od pokretanja do pravosnanosti presude, odnosno reenja. Pod tim trokovima zakonom se obuhvataju: trokovi za svedoke, vetake i tumae; trokovi uviaja; podvozni trokovi okrivljenog; izdatci za dovoenje okrivljenog; podvozni i putni trokovi slubenih lica; nuni izdatci oteenog odnosno njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nuni izdatci njegovog punomonika; nagrada i nuni izdatci branioca; trokovi prevoenja i paualni iznosi. Obaveze plaanja trokova prekrajnog postupka padaju na teret lica koje je kanjeno za prekraj; za prekraj za koji je postupak obustavljen trokove snosi organ koji je postupak vodio; za obustavljen prekrajni postupak zbog lanog zahteva oteenog ili zbog odustanka oteenog od podnetog zahteva, trokove postupka snosi oteeni.
186
PREKRAJNO PRAVO
Organ koji je vodio prekrajni postupak u odluci o trokovima navodi ko snosi trokove, u kom iznosu i u kom roku je duan da ih plati. Ukoliko za utvrivanje visine trokova nema dovoljno podataka, o trokovima e se odluiti kada se ti podaci pribave, a ukoliko u presudi nije odlueno o trokovima postupka, odluie se o tome naknadno, posebnim reenjem na koje je dozvoljena alba. Kada je odlukom (reenjem odnosno presudom) obuhvaeno vie okrivljenih, organ koji vodi prekrajni postupak e odrediti koliki e deo trokova snositi svaki od njih, ili e odluiti da svi okrivljeni solidarno snose trokove. Ako bi plaanjem trokova prekrajnog postupka bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog, ili lica koja je on duan da po zakonu izdrava, organ nadlean u prekrajnom postupku moe da oslobodi okrivljenog od dunosti da u celosti ili delimino naknadi trokove prekrajnog postupka, Propisi o naknadi trokova svedocima, vetacima i tumaima kao i drugi trokovi u prekrajnom postupku. primenjuju se na isti nain kao i u krivinom postupku.
187
Glava IX PODNESCI, ZAPISNICI I ODLUKE

1. Pojam podnesaka, zapisnika i odluka

Celokupni proces i postupci u prekrajnom postupku odvija se u formalnom obliku beleenja onog to se predlae, zahteva, konstatuje i odluuje. Na taj nain se prijavljuju prekraji, belee injenice o dokazima, konstatuju bitne faze prekrajnog postupka i odluke u njemu, izjavljuju albe na odluke organa nadlenih za prekraje. Sve se to ini u razliitim formama akta koja se mogu sumarno definisati, podnescima, zapisnicima i odlukama.
2. Podnesci
Podnescima se smatraju ona akta ovlaenih stranaka u postupku kojim se postupak pokree, predlau pojedine procesne radnje i izjavljuju albe na odluke organa koji vode prekrajni postupak. Konkretno, zakon pod pojmom podnesaka podrazumeva: a) b) c) d) zahtev za pokretanje prekrajnog postupka; predloge stranaka u postupku; pravne lekove i druge izjave i saoptenja podnose se pismeno ili se daju usmeno na zapisnik.
Pismeni podnesci se predaju neposredno ili se alju potom. Kada je re o hitnim obavetenjima, kao na primer, o prijavi prekraja, ona se mogu dati i telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom potom ili na drugi
188
PREKRAJNO PRAVO
odgovarajui nain, o emu je slubeno lice koje je obaveteno na ovakav nain duno da saini zabeleku i priloi je u spis predmeta. Ukoliko sudija koji vodi prekrajni postupak smatra da je podneti podnesak nerazumljiv ili da ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo da postupi, naloie podnosiocu podneska da u odreenom roku, a najkasnije u roku od petnaest dana, podnesak ispravi odnosno dopuni, a ako to ne uini, podnesak e se odbaciti kao neuredan.
3. Zapisnici
Prekrajni postupak zahteva da se o svakoj preduzetoj radnji saini zapisnik istovremeno kada se radnja vri ili, neposredno posle toga. Zapisnik vodi zapisniar, osim u sluajevima kada se pretresaju stan ili lice, ili se radnja preduzima van slubenih prostorija prekrajnog suda, kada, zapisnik moe da pie i lice koje preduzima radnju. U zapisnik se unose bitne injenice o toku i sadrini preduzete radnje koje diktira lice koje vodi postupak, ali se licu koje se ispituje moe dozvoliti da samo diktira odgovore u zapisnik. Ako se smatra potrebnim u zapisnik e se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat. Obavezni sadraj zapisnika obuhvata: naziv ovlaenog i nadlenog organa koji vodi postupak, mesto gde se vri radnja, dan i as kada je radnja poela i zavrena, lina imena prisutnih i u kom svojstvu prisustvuju, kao i naznaenje prekrajnog predmeta po kom se radnja preduzima. Zapisnikom se konstatuje i svaka druga preduzeta radnja u postupku, kao prilikom preduzimanja radnje oduzimanja predmeta ili spisa; izjava okrivljenog da li ima predloga za izvoenje drugih dokaza. Takoe i prilikom preduzimanja drugih procesnih radnji kao to su uviaj, pretresanje stana ili lica, ili prepoznavanje lica ili predmeta, u zapisnik e se uneti i podaci koji su vani s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis mera i veliina predmeta ili tragova,
189
stavljanje oznake na predmete i dr.), a ukoliko su napravljene skice, crtei, planovi, fotografije, filmski snimci i slino, to e se navesti u zapisniku i prikljuiti zapisniku. Redovno voenje zapisnika je zakonska obaveza, jer se u njemu nita ne sme izbrisati, dodati ili menjati. Precrtana mesta moraju da ostanu itka, a sva preinaenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju ih overiti lica koja potpisuju zapisnik.
4. Odluke
Organi nadleni za voenje prekrajnog postupka u pojedinim fazama ili po okonanju postupka mogu da donose razliite odluke, u obliku: presude, reenja, naredbe, zakljuka i zabeleke. Donoenje presude je jedino u nadlenosti suda, dok ostale vrste odluka donose organi uprave nadleni za voenje prekrajnog postupka. Donete odluke nadleni organi prisutnim strankama u postupku saoptavaju, po pravilu, odmah po donoenju, kao i oteenom i drugim licima koja imaju pravo albe na tu odluku, a ukoliko su odsutni dostavljanjem overenog prepisa. Kada je odluka usmeno saoptena stranke i zainteresovana lice potvrdie to svojim potpisom. Pismeni otpravak odluke izrauje se u roku od osam dana od dana usmenog saoptenja, a ako se odreuje izvrenje presude odmah pre pravosnanosti. Vii prekrajni sud, kao drugostepeni organ, donosi odluku posle usmenog veanja i glasanja na nejavnoj sednici. Odluka je pravno valjana kada za nju glasa veina lanova vea. Kao i u krivinom postupku predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji. On je duan da se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre. I ostala pravila glasanja u prekrajnom istovetna su sa propisima u krivinom postupku. Naime, ukoliko u pogledu pojedinih pitanja postoje raz-
190
PREKRAJNO PRAVO
liita miljenja tako da ni jedno od njih nema veinu, razdvojie se pitanje i glasanje e se ponavljati sve dok se ne postigne veina. Ako se na taj nain ne dobije veina, odluka e se doneti tako to e se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojiti glasovima koji su od ovih manje nepovoljni, sve dok se ne postigne veina. lanovi vea ne mogu da odbiju da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea, ali lan vea koji je glasao da se prekrajni postupak obustavi i ostao u manjini nije duan da glasa o kazni. Ukoliko ne glasa, smatra se da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.
5. Dostavljanje pismena i razmatranje spisa

5.1. Dostavljanje pismena
Dostavljanje pismena u prekrajnom postupku je u neposrednoj vezi s pravom stranaka i drugih zainteresovanih lica da ostvaruju odreena prava u postupku koristei propisane rokove. U vezi s tim, od posebnog znaaja je nain, mesto i vreme dostavljanja pismena. Opte pravilo naina dostavljanja je da se pismena dostavljaju preko pote ili optinskih organa ili preko drugih organa ili organizacija, ili slubenog lica suda koji je doneo odluku, ili neposredno u prostorijama suda; vreme dostavljanja radnim danom; mesto dostavljanja u stanu, poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu lica kome se dostavlja pismeno. Poseban znaaj meu ostalim pismenima imaju pozivi i pravila njihovog sastavljanja. Naelno svi pozivi radi ispitivanja okrivljenog odnosno davanja pismene odbrane ili za sasluanje, kao i sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu dostavljaju se lino. Osim toga, poziv za usmeni pretres ili druge pozive nadleni organ moe i usmeno da uputi licu koje se pred njim nalazi, uz pouku o posledicama nedolaska. Takav usmeni poziv zabeleie se u zapisniku koji e pozvano lice potpisati.
191
Pismena za koja je propisano da se lino dostavljaju predaju se neposredno licu kome je upueno, a ukoliko se takvo lice ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima uiniti, pismeno e se predati nekome od njegovih punoletnih lanova domainstva, koji je duan da pismeno primi. Ukoliko lice kome je pismeno upueno i lan njegovog domainstva odbiju da prime pismeno, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja prijema, a pismeno e ostaviti u stanu ili pribiti na vrata primaoca. Ako je predvieno da se pismeno dostavi lino licu na radnom mestu, a ono se tu ne zatekne pismeno e se dostaviti licu ovlaenom za prijem pote koje je duno da primi pismeno, ili licu koje je zaposleno na istom mestu. U sluajevima kada okrivljeni ima branioca, sve odluke od ijeg dostavljanja tee rok za albu dostavie se braniocu, a takoe i ako oteeni ima zakonskog zastupnika ili punomonika, odluke se dostavljaju njemu. Lice koje je primilo pismeno duno je da potpie dostavnicu, a ukoliko odbije da je potpie dostavlja e to zabeleiti na dostavnici i naznaiti dan predaje. Poziv, a po potrebi i ostala pismena, vojnim licima, pripadnicima policije, pripadnicima strae u zavodima za izvrenje zavodskih sankcija u kojima su smetena lica liena slobode i zaposlenim licima u drumskom, eleznikom, vodnom i vazdunom saobraaju dostavljaju se preko njihove komande, ustanove ili neposrednog stareine. Licima lienim slobode pismena se dostavljaju preko uprave zavoda u kojem su smetena, a licima koja uivaju pravo imuniteta po meunarodnim ugovorima preko organa nadlenog za inostrane poslove. Posebna pravila propisana su za dostavljanje pismena dravnim organima pravnim licima i preduzetnicima. Dravnom organu odluke i druga pismena dostavljaju se predajom u pisarnici, a pravnim licima i preduzetnicima predajom pismena licu ovlaenom za primanje pismena, a ako to nije mogue, i bilo kom zaposlenom koji se zatekne u poslovnoj prostoriji primaoca.
192
PREKRAJNO PRAVO
Ukoliko lica kojima je pokuana dostava odbiju da prime pismeno, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, sat i razlog odbijanja, a pismeno e ostaviti u poslovnoj prostoriji primaoca. U sluajevima kada pismeno nije mogue predati ni licu kome je upueno, ni bliskoj rodbini, braniocu, zastupniku, a okrivljeni, njegov zakonski zastupnik ili oteeni ne prijave novu adresu sud moe da odredi da se sva dalja pismena dostavljanja u postupku za tu stranku isticanjem na oglasnoj tabli suda, izuzev ako je re o dostavljanju presude kojom mu je izreena kazna zatvora.
5.2. Razmatranje spisa

Princip ravnopravnosti nalae da se stranke u postupku jednako koriste zakonskim pravnim sredstvima, da imaju strunu pomo, zastupanje i odbranu. Jedan od bitnih uslova da se ovaj princip ostvaruje jeste i da sve zainteresovane stranke u prekrajnom postupku budu upoznate sa spisima koji su predmet rasprave. Pravo na razmatranje i prepis spisa predmeta podjednako imaju: podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, okrivljeni, branilac okrivljenog, predstavnik odnosno punomonik okrivljenog pravnog lica, oteeni i njegov zakonski zastupnik odnosno punomonik. Ukoliko za to imaju pravni interes, razmatranje i prepisivanje spisa moe se dozvoliti i drugim licima. Ovlaenja za davanje spisa za razmatranje zavise od faze postupka. Ukoliko je prekrajni postupak u toku, razmatranje i prepisivanje spisa dozvoljava sudija koji vodi prekrajni postupak, a ukoliko je prekrajni postupak zavren, dozvoljava predsednik suda ili slubeno lice koje on odredi. Ovo pravo sudija moe se uskratiti samo ako bi se time omelo pravilno voenje prekrajnog postupka ili ukoliko se iskljui javnost u postupku. Protiv reenja o uskraivanju razmatranja i prepisivanja spisa predmeta dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja.
193
Glava X TOK PREKRAJNOG POSTUPKA 1. Pokretanje prekrajnog postupka

Prekrajni postupak pokree ovlaeni subjekt propisanim aktom. Formalni akt kojim se pokree prekrajni postupak je zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Takvom aktu, iako to nije zakonom propisano, po pravilu prethodi prekrajna prijava, akt koji moe da bude formalne i neformalne prirode, podnet sa svim oblicima mogue komunikacije graana i organa uprave, na koju ima pravo svako pravno i fiziko lice. Ovlaeni subjekt za pokretanje prekrajnog postupka da podnese takav akt je nadleni dravni organ ili oteeni. Ovlaenim organima smatraju se organi uprave, ovlaeni inspektori, javni tuilac i drugi organi i organizacije, koji vre javna ovlaenja u iju nadlenost spada neposredno izvrenje ili nadzor nad izvrenjem propisa u kojima su prekraji predvieni. Oteeni je ovlaen da podnese zahtev za pokretanje prekrajnog u sluajevima u kojima za to nije nadlean iskljuivo ovlaen organ, ili ukoliko ovlaeni organ ne podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. Ovlaeni organ i oteeni koji je podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka imaju poloaj stranke u postupku. Ukoliko oteeni nije podneo zahtev za pokretanje prekrajnog postupka nadlenom organu, ve je podneo prekrajnu prijavu nadlenom javnom tuiocu moe, ukoliko javni tuilac ne pokrene postupak, sam da podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka.
194
PREKRAJNO PRAVO
Prema zakonskoj odredbi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka podnosi se pismeno i sadri: a) naziv podnosioca zahteva i njegovu adresu odnosno lino ime lica koje podnosi zahtev; b) naziv nadlenog organa kome se podnosi zahtev; c) osnovne podatke o okrivljenom: lino ime, lino ime roditelja, mesto i datum roenja, jedinstveni matini broj graana, zanimanje, mesto i adresu stanovanja i dravljanstvo, odnosno naziv i sedite okrivljenog pravnog lica, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu; d) injenini opis radnje iz koje proizlazi pravno obeleje prekraja, vreme i mesto izvrenja prekraja i druge okolnosti potrebne da se prekraj to tanije odredi; e) propis o prekraju koji treba primeniti; f) predlog o dokazima koje treba izvesti, uz oznaenje linih imena i adresa svedoka, spise koje treba proitati i predmete koji slue kao dokaz; i g) potpis i peat podnosioca zahteva. Fiziko lice u svojstvu oteenog moe da podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka i usmeno na zapisnik. Podneti zahtev podlee, od strane nadlenog organa, proceni uslova za pokretanje prekrajnog postupka i odluivanje o daljem toku postupka. Odluka moe da bude pokretanje prekrajnog postupka i odbacivanje zahteva. Nadleni organ za voenje prekrajnog postupka odbacie zahtev za pokretanje postupka reenjem, u sluajevima kada: a) radnja opisana u zahtevu nije prekraj; b) organ kome je zahtev upuen nije stvarno nadlean za voenje prekrajnog postupka;
195
c) postoje osnovi koji iskljuuju krivicu ili odgovornost za prekraj okrivljenog; d) da je nastupila zastarelost za pokretanje prekrajnog postupka; e) da je zahtev podneo neovlaeni organ odnosno neovlaeno lice; i f) ako postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne moe pokrenuti. Reenje o odbacivanju zahteva dostavlja se podnosiocu zahteva, a oteeni se obavetava da se imovinsko-pravni zahtev moe ostvariti u parnici. Protiv ovog reenja podnosilac zahteva za pokretanje postupka ima pravo albe u roku od osam dana. Ukoliko nadleni organ prihvati zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, donee reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka, koji sadri ime lica protiv koga se pokree prekrajni postupak i pravnu kvalifikaciju prekraja. Postupak u ovom sluaju bitno se razlikuje od krivinog. Naime reenje, odnosno zakljuak o pokretanju prekrajnog postupka ne dostavlja se ni podnosiocu zahteva ni okrivljenom, niti je alba na reenje ili zakljuak dozvoljena. Osim toga ni sud, ni organ uprave nisu vezani za pravnu kvalifikaciju datu u zahtevu odnosno u reenju i zakljuku o pokretanju prekrajnog postupka.
2. Mere obezbeenja prisustva okrivljenog

2.1. Pojam i vrsta mera obezbeenja prisustva okrivljenog
Uspenost voenja i okonanja prekrajnog postupka i ostvarenje njegovih osnovnih principa efikasnosti i neposrednosti jeste nunost prisustva okrivljenog u veini procesnih radnji. Da bi se izbegle mogunosti
196
PREKRAJNO PRAVO
odugovlaenja i zloupotrebe u postupcima od strane okrivljenog zakonski su odreene mere kojima se osigurava njegovo prisustvo. U takve mere spadaju: poziv, dovoenje, zadravanje, jemstvo i zadravanje putne isprave. Meru poziva mogu da naloe svi nadleni organi u prekrajnom postupku; a meru dovoenja, jemstvo i zadravanje samo sud, odnosno nadleni sudija za prekraje. Organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka ne moe da naredi dovoenje, zadravanje, jemstvo i zadravanje putne isprave, ali moe da zatrai od suda da odredi takve mere, produi ili ukine njihovo zadravanje. Okrivljenom koji je zadran dopustie se bez odlaganja da o zadravanju obavesti lice po svom izboru, kao i diplomatsko-konzularnog predstavnika drave iji je dravljanin, odnosno predstavnika odgovarajue meunarodne organizacije ukoliko je okrivljeni izbeglica ili lice bez dravljanstva ili branioca, ukoliko branilac nije bio prisutan prilikom njegovog ispitivanja. Pri odreivanju pojedinih mera sud vodi rauna da se ne primenjuje tea mera ako se ista svrha moe postii i blaom merom.
2.2. Pozivanje okrivljenog

Princip neposrednosti nalae pravo okrivljenog da lino prisustvuje izvoenju radnji u prekrajnom postupku i da uestvuje u njihovom izvoenju. Osnovna mera kojom se ostvaruje to njegovo pravo i potreba organa nadlenog za voenje postupka jeste pozivanje okrivljenog pismenim pozivom. Poziv okrivljenom upuuje nadleni organ za voenje prekrajnog postupka u zavisnosti od toga ko je stvarno i mesno nadlean u postupku za prekraj. Poziv koji se dostavlja okrivljenom mora da bude zatvoren i s obaveznim sadrajem: naziv suda, odnosno organa uprave, lino ime okrivljenog, naziv prekraja koji mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni treba da
197
doe, dan i as kada okrivljeni treba da se javi, naznaenje da se poziva u svojstvu okrivljenog, slubeni peat i potpis sudije odnosno slubenog lica koje poziva. Pozivom se okrivljeni pouava da ima pravo na branioca koji moe da prisustvuje njegovom ispitivanju. Takoe se obavetava da li mora lino da prisustvuje radi ispitivanja ili svoju odbranu moe dati i pismeno. Prilikom prvog pozivanja uz poziv mu se, obavezno, dostavlja primerak zahteva za pokretanje prekrajnog postupka. Ukoliko je njegovo lino prisustvo ispitivanju neophodno, u pozivu e se okrivljeni upozoriti da e u sluaju neodazivanja biti doveden. U sluaju da prisustvo okrivljenog nije neophodno, u pozivu e se upozoriti da e u sluaju neodazivanja, odluka biti doneta bez njegovog ispitivanja. Iste odredbe se primenjuju i na predstavnika okrivljenog pravnog lica.
2.3. Dovoenje okrivljenog

Dovoenje okrivljenog je prinudna mera obezbeenja okrivljenog fizikog lica, okrivljenog odgovornog lica, preduzetnika ili predstavnika okrivljenog pravnog lica u prekrajnom postupku. Mera, osim to je prinudna, za vreme trajanja predstavlja i ograniavanje slobode kretanja okrivljenog, i za to podlee strogim zakonskim uslovima. Pre svega ona se moe naloiti samo naredbom nadlenog organa, i to: a) ako je njegovo dovoenje neophodno radi utvrivanja injeninog stanja; b) pod uslovom da se prethodno uredno pozvani okrivljeni ne odazove pozivu a svoj izostanak ne opravda, ili ako se nije mogao uredno dostaviti poziv, a iz okolnosti oigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva; i
198
PREKRAJNO PRAVO
c) da je u meri pozivanja postojalo upozorenje okrivljenom da e biti nareena mera dovoenja u sluaju neodazivanja pozivu. Trokove dovoenja snosi okrivljeni. Naredba je formalni pismeni akt nadlenog prekrajnog organa, koji sadri: lino ime okrivljenog, razlog dovoenja, slubeni peat i potpis sudije. Naredbu izvravaju ovlaeni policijski slubenici tako to je predaju lino okrivljenom odnosno predstavniku okrivljenog pravnog lica i pozivaju ga da sa njim poe u organ koji je naveden u naredbi. Ukoliko pozvani odbije poziv, dovodi se prinudno. Kada je okrivljeni pripadnik policije ili strae zavoda za izvrenje zavodskih sankcija ne izdaje se naredba za dovoenje, ve se trai od njihove ustanove da ih sprovede. Od mere dovoenja okrivljenog treba razlikovati meru privoenja, koja ima isti smisao i svrhu, samo se izvrava bez naredbe suda. Meru privoenja imaju pravo da primene ovlaeni policijski slubenici prema licu zateenom u vrenju prekraja, i to u sluajevima: ako se identitet tog lica ne moe utvrditi ili postoji potreba provere identiteta; ako nema prebivalite ili boravite; ako odlaskom u inostranstvo moe da izbegne odgovornost za prekraj i ako se privoenjem spreava u nastavljanju izvrenja prekraja. Privedeno lice se bez odlaganja predaje sudu za prekraje, a ukoliko to nije mogue uiniti odmah, a postoje osnovi sumnje da e lice zateeno u prekraju pobei ili opasnost da e nastaviti da vri prekraje, ovlaeni policijski slubenik moe uinioca da zadri ali najdue dvadeset etiri sata.
2.4. Zadravanje okrivljenog

Mera zadravanja ima istu funkciju kao i u krivinom postupku, ali je znatno kraa. Osim zadravanja na koje su ovlaeni policijski organi u
199
prekrajnom postupku okrivljeni moe da bude zadran, do 24 asa, naredbom u sledeim sluajevima: a) ako se ne mogu utvrditi njegov identitet ili prebivalite odnosno boravite, a postoji osnovana sumnja da e pobei; b) ako odlaskom u inostranstvo moe da izbegne odgovornost za prekraj za koji je predviena kazna zatvora; i c) ako je zateen u izvrenju prekraja, a zadravanje je potrebno da bi se spreilo dalje vrenje prekraja. Naredbom o zadravanju sudija koji vodi prekrajni postupak oznaava se dan i sat kada je zadravanje nareeno, kao i zakonski osnov zadravanja i saoptava se okrivljenom uz potpis. Poseban uslov za zadravanje postoji za lice koje je pod uticajem alkohola ili drugih omamljujuih sredstava zateeno u vrenju prekraja. Takvo lice moe se po naredbi suda ili ovlaenog policijskog slubenika zadrati, ali najdue dvanaest sati ukoliko postoji opasnost da e i dalje vriti prekraje. Ova mera je fakultativna, ali moe da bude i obavezna ukoliko je lice voza motornog vozila zateen u prekraju i ima 1,2 g/kg ili vie alkohola u krvi, ili je pod uticajem drugih omamljujuih sredstava, ili ako lice zateeno u prekraju odbije da se podvrgne ispitivanju na prisustvo alkohola ili drugih omamljujuih sredstava.
2.5. Jemstvo
Jemstvo je odreena garancija okrivljenog da e se uvek odazvati pozivu da do kraja prekrajnog postupka nee pobei, da se nee kriti i da bez odobrenja nee napustiti svoje boravite. Ono se moe prihvatiti u sluajevima kada je prekrajni postupak pokrenut protiv okrivljenog koji nema stalno prebivalite u Republici ili koji privremeno boravi u inostranstvu, kao i u drugim sluajevima kada postoji opasnost da bi bekstvom mogao da izbegne odgovornost za prekraj. Jemstvo moe da prui
200
PREKRAJNO PRAVO
okrivljeni lino, ili neko drugi za njega, ali se ne moe odrediti pre nego to bude ispitan i bez njegovog pristanka. Jemstvo u prekrajnom postupku uvek glasi na novani iznos, ali ne mora uvek da bude u novcu ve i u polaganju hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari vee vrednosti koje se mogu unoviti i uvati, ili u linoj obavezi jednog ili vie graana da e u sluaju bekstva okrivljenog platiti utvreni iznos jemstva. Visina jemstva je ograniena i odreuje se u iznosu do najvie novane kazne propisane za prekraj za koji se vodi postupak ili, ako je poinjeno vie prekraja do visine kazne koja se moe izrei za prekraj u sticaju. Pored toga, jemstvo moe da bude uveano za iznos imovinsko-pravnog zahteva koji je podneo oteeni. Visinu jemstva u konkretnom sluaju odreuje sudija koji vodi prekrajni postupak, i to srazmerno teini prekraja, visini priinjene tete, linim i porodinim prilikama i imovnom stanju okrivljenog. Jemstvo se zadrava do donoenja pravosnane odluke, osim u sluaju kada je donesena pravosnana odluka o obustavi prekrajnog postupka kada se poloeno jemstvo vraa. Ono se zadrava i iz njega se mogu naplatiti i drugi trokovi, u sluajevima ako kanjeni po pravosnanosti odluke ne plati tetu ili trokove prekrajnog postupka, a ako poloeni iznos nije dovoljan, iz jemstva e se prvo nadoknaditi iznos tete. U sluaju da okrivljeni pobegne ili napusti teritoriju ili ukoliko kanjeni ne pristupi izdravanju kazne zatvora ili izvrenju zatitne mere jemstvo se unosi kao prihod budeta Republike.
2.6. Zadravanje putne isprave

Ovu meru moe da naredi prekrajni sud tako to zadrava putnu ispravu okrivljenog do izvrenja presude, ukoliko proceni da bi kanjeno lice za
201
prekraj ije se mesto boravka nalazi u inostranstvu moglo da osujeti izvrenje presude odlaskom sa teritorije Republike. Licu kome se zadrava putna isprava o tome se izdaje potvrda.
3. Pretres u prekrajnom postupku

3.1. Pojam i znaaj pretresa u prekrajnom postupku
Princip neposrednosti i pravna preorijentacija da prekraji budu prvenstveno reavani u sudskom odnosno upravnom postupku izdiferencirali su pretres kao jednu od kljunih faza u prekrajnom postupku. Zato je on zakonski celovito reen, a sporadino shodnou primene krivinoprocesnih odredbi. U tom smislu on je originalan, jer nije ni klasini krivini ni upravni postupak. Sadraj pretresa, pozivanje i odluivanje bitno se razlikuje od krivinog. Na pretres se pozivaju okrivljeni i njegov branilac, oteeni, podnosilac zahteva za pokretanje postupka i drugi uesnici, a kada je okrivljeni pravno lice poziva se predstavnik pravnog lica. Ukoliko na pretres ne doe uredno okrivljeni i predstavnik pravnog lica, a svoj izostanak ne opravda, poto su pozivom upozoreni da e u sluaju da se ne odazovu biti prinudno dovedeni, sud, odnosno sudija prekrajnog suda ima dve mogunosti: a) da odloi pretres i izda naredbu za njihovo dovoenje ako je njihovo prisustvo neophodno radi razjanjenja stvari i b) da pretres odri bez prisustva okrivljenog. Pretres u odsustvu okrivljenog moe biti odran ako je pre toga uredno pozvan, ako je prethodno sasluan, i ukoliko sudija nae da njegovo prisustvo nije neophodno za pravilno utvrivanje injeninog stanja. Za razliku od krivinog postupka u prekrajnom postupku mogunosti odravanja pretresa su mnogo ire, pa se tako pretres pod istim uslovima kao i kod okrivljenog moe odrati i u odsustvu uredno pozvanog pred-
202
PREKRAJNO PRAVO
stavnika i branioca okrivljenog pravnog lica, bez prisustva branioca okrivljenog i bez prisustva podnosioca zahteva. Pretres koji je javan, poinje iznoenjem glavne sadrine zahteva za pokretanje prekrajnog postupka od strane sudije za prekraje. Zatim se proverava prisutnost pozvanih lica i pristupa ispitivanju okrivljenog. Kada je istovremeno okrivljeno i pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, prvo se sasluava predstavnik pravnog lica, a potom odgovorno lice. Kada se saslua (ispita) okrivljeni pristupa se izvoenju dokaza, u zavisnosti od prirode prekraja i predloenih dokaza: sasluanjem svedoka i vetaka i izvoenjem drugih dokaza, po redosledu koji odredi sudija. Sve stranke u postupku (podnosilac zahteva, okrivljeni i njegov branilac, predstavnik i branilac pravnog lica i oteeni) imaju pravo da u toku pretresa predlau dokaze i daju druge predloge, a po odobrenju sudije koji vodi postupak mogu da postavljaju pitanja licima koja se sasluavaju. Pored toga, ovlaeni predstavnik podnosioca zahteva ima pravo da na pretresu izmeni sadrinu zahteva, ali se u tom sluaju pretres odlae da bi se okrivljeni upoznao sa izmenom zahteva i da bi pripremio odbranu. Kao i u krivinom postupku, posle zavrenog dokaznog postupka stranke i branilac mogu da daju zavrnu re sa ocenom o izvedenim dokazima, s tim to poslednja re uvek pripada okrivljenom. O celokupnom radu na pretresu vodi se zapisnik, koji potpisuju sudija i zapisniar.
4. Presuda i reenje
4.1. Donoenje i vrste odluka u postupku
Posle zavrnih rei sudija zakljuuje pretres, a moe i da donese presudu odnosno reenje i javno objavi izreku odluke uz kratko navoenje razloga. Pismena odluka (presuda ili reenje), zasnovana na izvedenim dokazima i
203
injenicama koje su utvrene u postupku i slobodne ocene dokaza, izrauje se u roku od osam dana od okonanja svih radnji u prekrajnom postupku. Po principu subjektivnog i objektivnog identiteta odluka (presuda ili reenje) u prekrajnom postupku moe da se odnosi samo na lice koje se zahtevom za pokretanje prekrajnog postupka tereti i samo na prekraj koji je predmet podnetog zahteva. Nadleni organ za prekraje je, dakle, uslovljen s tim ogranienjem u odlukama, ali ne i za predloge i ocenu u pogledu pravne kvalifikacije prekraja datih u podnetom zahtevu. Presuda, odnosno reenje moe da bude osuujua, oslobaajua ili se postupak obustavlja.
4.2. Osuujua presuda - reenje

Dva su uslova za donoenje osuujue odluke (presude reenja): a) da se u prekrajnom postupku utvrdi postojanje prekraja i b) da se dokae odgovornost okrivljenog za taj prekraj. Odluka kojom se okrivljeni oglaava krivim za prekraj sadri obavezne elemente izreke: a) prekraj za koji se okrivljeni oglaava krivim uz naznaenje injenica i okolnosti koje ine obeleja prekraja i od kojih zavisi primena odreenog propisa o prekraju; b) propise koji su primenjeni; c) odluku o izreenim sankcijama; d) odluku o oduzimanju imovinske koristi; e) odluku o uraunavanju zadravanja i pritvora u izreenu kaznu; f) odluku o trokovima prekrajnog postupka; i g) odluku o imovinsko-pravnom zahtevu.
204
PREKRAJNO PRAVO
Ukoliko se okrivljeni kanjava novanom kaznom, u odluci e se naznaiti rok plaanja i sve pravne posledice izvrenja u sluaju da okrivljeni kaznu ne plati (nain zamene novane kazne i naplata prinudnim putem). Takoe, i ako se izrie zatitna mera oduzimanja predmeta odlukom (presudom, odnosno reenjem) se odreuje kako e se postupiti sa oduzetim predmetima ili se vratiti vlasniku ako merom nisu obuhvaeni privremeno oduzeti predmeti.
4.3. Oslobaajua presuda - reenje

Oslobaajua odluka (presuda, odnosno reenje) donosi se u tri alternativno propisana sluaja: a) ako delo za koje se tereti po propisu nije prekraj; b) ako ima okolnosti koje iskljuuju prekrajnu odgovornost okrivljenog; i c) ako nije dokazano da je okrivljeni uinio prekraj za koji je protiv njega podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka. U prvom sluaju dovoljno je da nedostaje neki od elemenata, odnosno da nema obeleja prekraja, tj. protivpravnosti, odreenosti propisom ili je prekraj malog znaaja. Okolnosti koje iskljuuju prekrajnu odgovornost mogu se svesti na elemente pravne i stvarne zablude, pretnje i sile, nareenja pretpostavljenog. Na kraju, da bi reenje bilo pravno valjano ukoliko postoji prekraj i sumnja na odgovornost nuno je za odluku i da bude dokazana.
4.4. Obustava postupka

Osim sluajeva osuujue i oslobaajue odluke u prekrajnom postupku moe da postoji i trei ishod postupanja po zahtevu, a to je obustava postupka. Za razliku od prva dva sluaja koji se okonavaju presudom, postupak se obustavlja reenjem u sluajevima kada nadleni organ utvrdi
205
da postoje formalni razlozi nemogunosti voenja postupka, u sluajevima: a) prekrajni postupak je voen bez zahteva, odnosno da podnosilac zahteva za pokretanje prekrajnog postupka nije bio ovlaen za njegovo podnoenje; b) sud, odnosno organ uprave nije stvarno nadlean za voenje prekrajnog postupka; c) okrivljeni je za istu radnju ve pravosnano kanjen u prekrajnom postupku ili je prekrajni postupak pravosnano obustavljen, ali ne zbog nenadlenosti; d) okrivljeni je u krivinom postupku odnosno u postupku po privrednom prestupu pravosnano oglaen krivim za isto delo koje obuhvata i obeleje prekraja; e) okrivljeni ima diplomatski imunitet; f) je nastupila zastarelost za voenje prekrajnog postupka; g) okrivljeni je u toku prekrajnog postupka umro, odnosno da je okrivljeno pravno lice prestalo da postoji i h) ovlaeni je podnosilac odustao od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka pre pravosnanosti odluke. Ukoliko je posebnim zakonom propisano postupak se moe obustaviti i u drugim sluajevima. Reenjem se u obrazloenju navodi propis na osnovu kog je to uinjeno i ukratko daju razlozi obustave postupka.
4.5. Sadraj i objavljivanje odluke (presude-reenja)

Optim propisom o prekrajima ureeno je da pismeno izraena odluka obavezno sadri etiri bitna dela: uvod, izreku, obrazloenje i uputstvo o pravu na albu, kao i broj, datum, potpis sudije i slubeni peat. Svaki od njih je detaljno propisan.
206
PREKRAJNO PRAVO
Uvod odluke (presude-reenja) sadri: naziv organa koji je doneo odluku, lino ime sudije, lino ime okrivljenog, mesto prebivalita okrivljenog odnosno naziv i sedite okrivljenog pravnog lica, prekraj koji je predmet prekrajnog postupka, dan donoenja odluke i osnov po kome je doneta. Izreka odluke sadri: line podatke okrivljenog odnosno naziv i sedite okrivljenog pravnog lica, injenini opis i pravnu kvalifikaciju prekraja i odluku kojom se okrivljeni oglaava krivim, oslobaa krivice ili se postupak obustavlja. Obrazloenjem odluke obuhvata se sadrina zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, utvreno injenino stanje uz navoenje dokaza na osnovu kojih su pojedine injenice dokazane, propisi na kojima se zasniva presuda i razlozi za svaku taku presude. Uputstvom o pravu na albu daje se pravna pouka strankama o tome kome se organu alba izjavljuje, kome predaje, u kom roku i da se alba moe podneti pismeno, a predati neposredno ili uputiti potom preporueno. Mogue je da se po zahtevu ovlaenog organa ili lica prekrajni postupak vodi zbog vie prekraja, kao i da se u postupku donesu razliite odluke u vezi s razliitim prekrajima i odgovornou. Takva presuda, odnosno reenje moe da bude jedinstvena i u njoj se posebno navodi za koje se prekraje okrivljeni oglaava krivim, a za koje se oslobaa krivice ili se postupak obustavlja. Eventualne greke u pisanju imena i brojeva i druge oigledne greke u pisanju, raunanju i prepisivanju u presudi ispravljaju se posebnim reenjem po slubenoj dunosti ili na predlog okrivljenog, podnosioca zahteva ili oteenog. Odluka (presuda-reenje) se objavljuje usmeno ukoliko je okrivljeni prisutan, a pismeno izraena dostavie se okrivljenom samo ukoliko on to zatrai u roku od osam dana od dana objavljivanja.
207
Pismeno izraena odluka dostavlja se podnosiocu zahteva i okrivljenom, oteenom ako je odlueno o imovinsko-pravnom zahtevu, licu iji je predmet oduzet, kao i licu protiv koga je izreena mera oduzimanja imovinske koristi. Optim propisom je ureeno da se odredbe koje se odnose na presudu reenje suda odnosno sudije za prekraje, shodno primenjuju i na reenje koje u prekrajnom postupku donose organi uprave.
5. Posebni prekrajni postupci

5.1. Postupak prema maloletnicima
Specifinosti statusa maloletnika u kaznenom pravu imaju odraza i na njihov poloaj u prekrajnom postupku. On je takav da se neke odredbe osnovnog zakona primenjuju i na maloletnike, neke shodno odredbama Zakona o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica, a pojedine su posebno propisane za prekrajni postupak prema njima. Te posebnosti ureene su normama o hitnosti postupka, izricanja sankcija, pozivanja maloletnika, obaveze svedoenja, razdvajanja i spajanja postupka, prava roditelja i staratelja, necelishodnosti pokretanja postupka, prava na podnoenje albe, postupak prema detetu i iskljuenje javnosti. Prekrajni postupak prema maloletniku je hitan, uvek se iskljuuje javnost, a pre izricanja sankcije (vaspitne mere ili kazne maloletniku) sud, odnosno sudija prekrajnog suda je duan da pribavi miljenje nadlenog organa starateljstva. Ukoliko takav organ ne dostavi miljenje u roku od ezdeset dana neku od sankcija maloletniku nadleni organ moe da izrekne i bez njihovog miljenja. Princip obazrivosti postupanja prema maloletniku je polazna osnova naina ispitivanja, trajanja, pozivanja i izricanja sankcija. Pri tom se polazi od interesa maloletnika kako se ne bi uticalo negativno na njegov razvoj. Zato organ koji vodi prekrajni
208
PREKRAJNO PRAVO
postupak mora da vodi rauna o duevnoj razvijenosti, osetljivosti i linim svojstvima maloletnika. Princip obazrivosti postoji i kod pozivanja maloletnika, jer se on poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika. Tom prilikom nadleni organ obavestie ih o pokretanju postupka. Maloletnik se lino poziva samo ukoliko zbog potrebe da se hitno postupa ili iz drugih opravdanih razloga to nije mogue obezbediti preko roditelja ili zakonskog zastupnika. Zakonsko je pravo da organ starateljstva, roditelji, odnosno zakonski zastupnik maloletnika budu upoznati sa tokom postupka, da u toku postupka stavljaju predloge i da ukazuju na injenice i dokaze koji su vani za donoenje pravilne odluke. Pravilo o izuzeu ili o fakultativnom pravu da ne svedoi iz postupka prema punoletnim licima ne vai u svemu kod prekrajnog postupka prema maloletniku. Naime, u postupku prema maloletnicima niko ne moe da bude osloboen od dunosti da svedoi o okolnostima potrebnim za ocenjivanje duevne razvijenosti maloletnika, upoznavanje njegove linosti i prilika u kojima ivi. Neke specifinosti postoje i prilikom spajanja i razdvajanja postupka. Kada je maloletnik uestvovao u izvrenju prekraja zajedno sa punoletnim licima, postupak prema njemu e se razdvojiti i sprovesti po odredbama za maloletnike. Izuzetno, postupak prema maloletniku moe se voditi zajedno sa postupkom protiv punoletnih lica i sprovesti po optim odredbama zakona samo ukoliko je spajanje postupka neophodno za svestrano razreenje stvari, o emu reenjem odluuje postupajui sudija. Protiv reenja o razdvajanju ili spajanju postupka nije dozvoljena alba. Princip celishodnosti omoguava da sud, odnosno sudija prekrajnog suda moe da odlui da se ne pokrene prekrajni postupak prema maloletniku ako smatra da ne bi bilo celishodno da se postupak vodi s obzirom na prirodu prekraja i okolnosti pod kojima je prekraj uinjen, raniji ivot maloletnika i njegove line osobine. U tim sluajevima nadleni organ e reenjem odbaciti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka s 209
obrazloenjem zato je zahtev odbaen, a o uinjenom prekraju obavestie se roditelj, usvojitelj, odnosno staratelj maloletnika i organ starateljstva radi preduzimanja mera u okviru njihovih ovlaenja. Protiv osuujue odluke (presude-reenja) albu mogu da izjave roditelj, zakonski zastupnik, staratelj, brat, sestra i hranitelj maloletnika. alba se moe izjaviti u korist maloletnika i protiv njegove volje. Ukoliko maloletnik u vreme izvrenja prekraja nije imao navrenih etrnaest godina ivota nadleni organ e obustaviti prekrajni postupak, a o prekraju koji je uinjen obavestiti roditelja, usvojitelja i staratelja maloletnika, kao i organ starateljstva a po potrebi moe obavestiti i kolu odnosno organizaciju u kojoj je maloletnik smeten.
5.2. Postupak za naknadu tete zbog neopravdanog kanjavanja

Neopravdano kanjenim licem smatra se lice za koje je u sluaju preinaenja ili ukidanja pravosnane osuujue presude, odnosno reenja o kanjavanju postupak protiv njega obustavljen ili je doneta oslobaajua presuda. To praktino znai da delo za koje je podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka nije prekraj ili postoje osnovi koji iskljuuju odgovornost uinioca prekraja, ili nije dokazano da je ono uinilo prekraj. Takvo lice ima zakonsko pravo na naknadu materijalne i nematerijalne tete pretrpljene zbog izricanja kazne ili zatitne mere pravosnanom presudom, a kome je kasnije povodom vanrednog pravnog leka prekrajni postupak obustavljen. To pravo, meutim, nije uvek zagarantovano, jer je ono iskljueno u sledeim sluajevima: a) ako je prekrajni postupak obustavljen zato to je u novom postupku povodom vanrednog pravnog leka oteeni kao podnosilac
210
PREKRAJNO PRAVO
zahteva odustao od zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, a na osnovu sporazuma sa okrivljenim; b) ako je povodom zahteva za ponavljanje prekrajnog postupka na tetu okrivljenog novi postupak obustavljen usled smrti ili kakvog trajnog duevnog oboljenja okrivljenog posle uinjenog prekraja; c) ako je novi prekrajni postupak obustavljen zbog zastarelosti gonjenja do koga je dolo zbog nedostinosti okrivljenog i d) ako je okrivljeni svojim lanim priznanjem ili na drugi nain namerno prouzrokovao svoje kanjavanje, osim ako je na to bio prinuen. Pored lica pravosnano presuenih, a povodom vanrednog pravnog leka obustavljenog postupka, pravo na naknadu tete imaju i druga lica, i to: a) lice prema kome je odreeno izvrenje prekrajne sankcije pre pravosnanosti odluke ako u albenom postupku doe do obustave prekrajnog postupka; b) lice koje je bilo zadrano u prekrajnom postupku, pa je postupak obustavljen; c) lice koje je izdralo kaznu zatvora pa mu je povodom vanrednog pravnog leka ili povodom albe izjavljene protiv odluke kojom je odreeno izvrenje pre pravosnanosti, izreena kazna zatvora kraa od kazne koju je izdralo, ili je izreena prekrajna sankcija koja se ne sastoji u lienju slobode; i d) lice koje je usled greke ili nezakonitog rada sudije neosnovano zadrano due nego to zakon dozvoljava. Od naknade za neopravdano kanjavanje treba razlikovati i pravo lica na vraanje plaene novane kazne, vraanje oduzete imovinske koristi, vraanje predmeta ili novane vrednosti oduzetog predmeta. Takvo pravo nema jedino kanjeno lice koje je svojim lanim priznanjem prouzrokovalo kanjavanje.
211
U sluaju smrti pravo na naknadu tete i vraanje novanog iznosa umesto neopravdano kanjenog lica mogu da imaju njegov brani drug i njegovi srodnici koje je on po zakonu bio duan da izdrava. Ovo pravo zastareva za jednu godinu od dana pravosnanosti prekrajne odluke, odnosno reenja kojim je prekrajni postupak bio obustavljen. Postupak ostvarivanja naknade poinje zahtevom za naknadu tete od strane ovlaenog lica podnetim ministarstvu nadlenom za poslove prekraja, odnosno organu uprave koji je vodio prekrajni postupak, radi sporazuma o postojanju tete i visini naknade. Zahtev za vraanje novanog iznosa podnosi se republikom organu uprave nadlenom za finansije. Ukoliko do sporazuma ne doe u roku od dva meseca od dana prijema zahteva, ovlaeno lice moe nadlenom sudu da podnese tubu za naknadu tete protiv Republike Srbije, u roku od trideset dana od dana isteka roka za postizanje sporazuma.
5.3. Postupak pred organima uprave

Koji e organ voditi postupak, sud, odnosno sudija prekrajnog suda ili dravni organ uprave, zavisi od vrste sankcija koju moe izrei. Sud, odnosno sudija prekrajnog suda je nadlean za prekraje: a) b) c) d) e) za koje je propisana kazna zatvora; za koje se mogu izrei zatitne mere; koje uine maloletnici; za prekraje lica koja uivaju diplomatski imunitet i za odluivanje o imovinsko-pravnom zahtevu.
Organi dravne uprave nadleni su za prekraje u kojima je propisana samo novana kazna. Kada je isto lice okrivljeno za vie prekraja, a pri tom je za voenje prekrajnog postupka za neke od prekraja nadlean
212
PREKRAJNO PRAVO
sud, odnosno sudija prekrajnog suda a za druge organ uprave, postupak e se voditi pred sudom, po principu opte mesne nadlenosti. Prekrajni postupak pred organom uprave pokree se, kao i pred sudom, na zahtev ovlaenog lica ili po slubenoj dunosti. Meutim, za razliku od sudskog postupka kada se postupak pred dravnim organom uprave pokree po slubenoj dunosti, organ uprave nadlean za voenje prekrajnog postupka nije vezan zahtevom za pokretanje prekrajnog postupka u delu koji se odnosi na lice koje se tereti za prekraj i prekraj koji je predmet podnetog zahteva. Za voenje prekrajnog postupka u organu uprave nadlena je Komisija za prekraje sastavljena od tri lana ili slubeno lice koje mora da ima zavren pravni fakultet, poloen struni ispit i najmanje tri godine radnog iskustva na odgovarajuim pravnim poslovima. U sastavu Komisije jedan lan mora da ima iste kvalifikacije kao i slubeno lice. Na reenje o prekraju organa uprave moe se izjaviti alba Viem prekrajnom sudu.
5.4. Naplata novane kazne na mestu izvrenja prekraja

Ovaj oblik postupka je, takoe, postupak pred nadlenim dravnim organom uprave, kojim u skraenom postupku, kada je to propisom o prekraju predvieno, ovlaeno lice usmeno izrie i naplauje na mestu izvrenja prekraja novanu kaznu uiniocu koga zatekne u vrenju prekraja. Ovlaeno lice uiniocu prekraja u tom sluaju, ukoliko pristaje da plati novanu kaznu, izdaje potvrdu u kojoj oznaava koji je prekraj uinjen i kolika je novana kazna izreena i naplaena. Ukoliko uinilac odbije da na mestu prekraja plati novanu kaznu ovlaeno lice odmah e mu uruiti poziv (koji predstavlja i reenje o pre-
213
kraju) da je plati u roku od osam dana ili da odreenog dana i asa pristupi u organ uprave radi voenja prekrajnog postupka. Na reenje o prekraju koji donosi nadleni organ uprave moe se izjaviti alba Viem prekrajnom sudu odnosno sudiji za prekraje, preko organa uprave koji je doneo reenje, u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. Na odluku Vieg prekrajnog suda, odnosno sudije za prekraje alba nije dozvoljena. Ukoliko uinilac prekraja u roku za albu ne plati novanu kaznu, niti izjavi albu, reenje o prekraju dostavlja se na izvrenje prekrajnom organu nadlenom po mestu prebivalita kanjenog, sa zabelekom da izreena novana kazna nije plaena.
214
PREKRAJNO PRAVO
Glava XI PRAVNI LEKOVI

1. Redovni pravni lekovi

1.1. alba na odluke o prekraju
Jedini redovni pravni lek, odnosno mogunost voenja drugostepenog postupka jeste alba. albom se obezbeuje naelo dvostepenosti i ostvaruje mogunost osporavanja pobijanja prvostepenog reenja. Na odluke koje u prvom stepenu donese sud, odnosno sudija prekrajnog suda ili organ uprave moe se izjaviti alba Viem prekrajnom sudu,. Rok za podnoenje albe je osam dana od dana usmeno saoptene odluke, odnosno od dana dostavljanja presude ili reenja. Pravo na podnoenje albe imaju okrivljeni i podnosilac zahteva. U korist okrivljenog albu moe da izjavi iri krug lica: branilac okrivljenog, njegov brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, hranitelj i lice sa kojim ivi u vanbranoj zajednici. albu u ime okrivljenog pravnog lica moe da izjavi predstavnik pravnog lica kao lice ovlaeno da ga predstavlja ili zastupa. U sluajevima kada je presudom izreena zatitna mera oduzimanja predmeta iji vlasnik nije okrivljeni, vlasnik predmeta moe da izjavi albu samo u pogledu odluke o toj meri. Okrivljeni i podnosilac zahteva mogu se odrei prava na albu, a do donoenja drugostepene presude mogu od izjavljene albe i da odustanu. 215
Jedino u sluaju odricanja maloletnika od prava na albu to nema pravno dejstvo. Blagovremeno izjavljena alba ima suspenzivno dejstvo, jer se njome odlae izvrenje odluke, osim u sluajevima kad je zakonom odreeno da su reenje ili presuda izvrni i pre njihove pravosnanosti. Zakonskim odredbama forma albe nije strogo odreena. Njima su date samo osnovne naznake da treba da sadri oznaenje odluke protiv koje se alba izjavljuje, navode u emu je podnosilac albe nezadovoljan odlukom i potpis podnosioca albe. Ukoliko se albom iznose i nove injenice podnosilac albe je duan da navede dokaze kojima bi se te injenice imale dokazati, a ko iznosi nove dokaze duan je da navede zato ih nije ranije izneo, kao i injenice koje tim dokazima eli da dokae.
1.2. Osnovi pobijanja odluke

Odluka prvostepenog organa (suda, sudije za prekraje ili nadlenog organa uprave) moe se pobijati zbog: a) bitne povrede odredbi prekrajnog postupka; b) povrede odredbi materijalnog prava iz Zakona o prekrajima i drugih propisa; c) pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja; i d) pogrene odluke o prekrajnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, trokovima prekrajnog postupka i imovinskopravnom zahtevu. Bitnim povredama odredbi prekrajnog postupka obuhvaen je veoma irok spektar pitanja kojima se odluka moe pobijati, praktino svi formalni uslovi u prekrajnom postupku. Njome su prvenstveno naznaeni sluajevi: voenja postupka od strane sudije ili slubenog lica koji su
216
PREKRAJNO PRAVO
izuzeti od voenja postupka i odluivanja ili su morali biti izuzeti; ukoliko okrivljeni nije sasluan pre donoenja odluke a postojali su uslovi; ako okrivljeni nije pouen o pravima ili su mu uskraena prava na upotrebu jezika; kada je protivno zakonu bila iskljuena javnost na usmenom pretresu; ukoliko su protivno odredbama zakona sudija ili slubeno lice u organu uprave odbacili zahtev za pokretanje prekrajnog postupka ili je sudija obustavio prekrajni postupak ili je doneo presudu kojom se okrivljeni oslobaa krivice; kada je odluku doneo organ koji zbog stvarne nenadlenosti nije mogao da sudi u toj stvari; ako usmeno saoptena odluka nije uneta u zapisnik i ukoliko odlukom nadleni organ nije u celosti odluio o zahtevu za pokretanje prekrajnog postupka ili je odluio mimo zahteva; kada se odluka zasniva na dokazu na kome se po zakonu ne moe zasnivati ili se odluka zasniva na iskazu okrivljenog koji nije bio upozoren na pravo da uzme branioca po svom izboru ili da bude ispitan u prisustvu branioca. Bitnim povredama se podrazumevaju i odreeni elementi sadraja same odluke, odnosno ako je izreka odluke nerazumljiva, protivrena sama sebi ili razlozima odluke ili ako odluka uopte nema razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o odlunim injenicama, ili su ti razlozi potpuno nejasni, ili u znatnoj meri protivreni, ili ako o odlunim injenicama postoji znatna protivrenost izmeu onog to se u razlozima odluke navodi, o sadrini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku, i samih tih isprava ili zapisnika. Takoe, bitna povreda postupka postoji i kada sudija, odnosno slubeno lice u toku prekrajnog postupka ili prilikom donoenja odluke nije primenio ili je pogreno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekrajnog postupka povredio pravo odbrane, a to je uticalo ili je moglo da utie na zakonito i pravilno donoenje odluke. Bitnim povredama prekrajnog postupka obuhvaeni su sluajevi povrede procesnih normi, dok povreda materijalnog prekrajnog prava postoji kada su sporna pitanja: radnje za koju se okrivljeni goni za prekraj; okolnosti koje iskljuuju prekrajnu odgovornost; okolnosti koje iskljuuju prekrajno gonjenje (zastarelost prekrajnog gonjenja ili je stvar ve pravosnano presuena); primene zakona ili drugih propisa koji se ne 217
mogu primeniti; odluke o kazni, zatitnoj meri ili o oduzimanju imovinske koristi kojom prekoraeno ovlaenje koje sudija, odnosno slubeno lice u organu uprave ima po zakonu; povrede odredbi o uraunavanju zadravanja, pritvora i izdrane kazne. Odluka nadlenog organa moe se albom pobijati i zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja kada je sud, sudija prekrajnog suda odnosno organ uprave neku odlunu injenicu pogreno utvrdio ili je nije utvrdio i kada na to ukazuju nove injenice ili novi dokazi. Presuda, reenje i druge odluke organa nadlenih za prekraje mogu se pobijati i u drugim, zakonom odreenim sluajevima: zbog odluke o kazni kada je tom odlukom prekoraeno zakonsko ovlaenje; kada organ nadlean za prekraje nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na okolnosti koje utiu da kazna bude vea ili manja, nije primenio odredbe o ublaavanju kazne, o osloboenju od kazne, ili to nije izrekao opomenu iako su za to postojali zakonski uslovi; to je nepravilno doneo odluku ili nije izrekao zatitnu meru odnosno oduzimanje imovinske koristi iako su za to postojali zakonski uslovi i ukoliko je odluka o imovinskopravnom zahtevu ili o trokovima prekrajnog postupka doneta protivno odredbama zakona.
1.3. Postupak po albi

alba se izjavljuje Viem prekrajnom sudu, a podnosi se organu koji je odluku doneo u prvostepenom postupku. Ukoliko je alba neblagovremena, nedozvoljena ili je albu izjavilo neovlaeno lice prvostepeni organ e je odbaciti. Neblagovremenom se smatra alba koja se izjavi posle zakonskog roka, a nedozvoljenom ako je izjavilo ovlaeno lice koje se odreklo prava na albu ili ukoliko alba nije zakonom dozvoljena. Ukoliko je alba blagovremena i dozvoljena sud, odnosno organ uprave sa spisima e je dostaviti Viem prekrajnom sudu.
218
PREKRAJNO PRAVO
Vii prekrajni sud ispituje prvostepenu odluku u onom delu u kojem se pobija albom, ali mora uvek po slubenoj dunosti da ispita: da li je alba blagovremena i dozvoljena, da li postoji bitna povreda odredbi prekrajnog postupka i da li je na tetu okrivljenog povreeno materijalno pravo. Reavajui po albi Vii prekrajni sud moe albu da odbaci ukoliko je neblagovremena i nedozvoljena, da je odbaci kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu odluku, ili je usvoji, a prvostepenu odluku preinai ili ukine. Drugostepeni organ e presudom odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku kada utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, niti procesne i materijalne povrede zakona Ako uvai albu drugostepeni organ e svojom odlukom preinaiti prvostepenu odluku kada utvrdi da su odlune injenice u prvostepenom postupku utvrene i da s obzirom na utvreno injenino stanje, treba doneti drugaiju presudu ili ako smatra da postoje takve povrede zakona koje se mogu otkloniti bez ukidanja prvostepene odluke, ili kada nae da prilikom odmeravanja kazne odnosno izricanja zatitne mere nisu uzete u obzir sve okolnosti koje utiu na pravilno odmeravanje kazne odnosno na zakonito izricanje zatitne mere ili kada okolnosti koje su uzete u obzir nisu pravilno ocenjene. Osim toga, odluka e se preinaiti i kada se utvrdi da je organ koji je vodio prekrajni postupak, pogreno ocenio isprave i dokaze koje nije sam izveo, a odluka je zasnovana na tim dokazima. Odlukom drugostepenog organa ukida se prvostepena odluka i predmet se vraa prvostepenom koji je doneo odluku na ponovni postupak ako se utvrdi da postoji bitna povreda odredbi prekrajnog postupka, koja je uticala ili je mogla da utie na zakonito reavanje prekrajne stvari, ili ako se smatra da zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja treba dopuniti ili provesti novi postupak, ili ako je prekrajni postupak obustavljen zbog pogrene ocene dokaza ili pogrene primene 219
materijalnog prava. Ukoliko se pojedini delovi odluke mogu izdvojiti bez tete za pravilno odluivanje drugostepeni organ moe iz istih razloga prvostepenu odluku i delimino da ukine. U svakom od pomenutih sluajeva kod odbacivanja, odbijanja, preinaenja ili ukidanja prvostepene odluke drugostepeni organ je duan u obrazloenju svoje odluke da proceni albene navode i ukae na povrede zakona koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti, koje su odredbe povreene i u emu se ogleda povreda, kao i nedostatci odnosno zato su novi dokazi i nove injenice vane za donoenje pravilne odluke. Prvostepeni organ je duan da sprovede sve naloge date u presudi drugostepenog organa, da sprovede sve radnje, dokaze i druga sporna pitanja razrei, a vezan je i zabranom preinaenja presude na gore prilikom donoenja nove odluke.
2. Vanredni pravni lekovi

U prekrajnom postupku postoje dve vrste vanrednih pravnih lekova: a) zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka; b) zahtev za zatitu zakonitosti. Sva tri pravna leka mogu se koristiti samo protiv pravosnanih odluka o prekraju, i u svim sluajevima prvostepeni organi su prilikom donoenja novih odluka vezani zabranom reformatio in peius, tj. zabranom preinaenja presude na gore.
220
PREKRAJNO PRAVO
2.1. Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka

Razlozi za ponavljanje prekrajnog postupka, prema zakonskim odredbama, postoje u sluajevima da se: a) dokae da je odluka zasnovana na lanoj ispravi ili na lanoj izjavi svedoka ili vetaka; b) dokae da je odluka doneta usled krivinog dela sudije ili drugog slubenog lica koje je uestvovalo u postupku; c) utvrdi da je lice koje je kanjeno za prekraj za istu radnju ve jednom kanjeno u prekrajnom postupku; i d) iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi koji bi sami za sebe ili u vezi sa ranijim dokazima doveli do drugaije odluke da su bili poznati u ranijem postupku. Zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka moe se podneti u roku od godinu dana od dana pravosnanosti odluke, a na to imaju pravo: osueni, njegov branilac i podnosilac zahteva. Zahtev je doputen bez obzira na to da li je osueni u ranijem postupku koristio redovni pravni lek. O zahtevu, koji treba da sadri zakonsku osnovu traenja ponavljanja postupka i kojim se dokazima potkrepljuju injenice na kojima se zahtev zasniva, odluuje sud koji je doneo prvostepenu odluku. Zahtev moe biti odbaen iz vie razloga: a) ako ne sadri napred navedene podatke; b) ako ga je podnelo neovlaeno lice ili da je zahtev neblagovremeno podnesen; c) kada nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka; i d) kada injenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva oigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje.
221
Ukoliko organ nadlean za prekrajni postupak prihvati zahtev za ponavljanje postupka, ponovie ga u obimu koji je neophodan da se utvrde injenice zbog kojih je zahtev podnet. Reenje po zahtevu moe da sadri sledee odluke da se zahtev odbija ili prethodna odluka ukida u celosti ili delimino. U pogledu izvrenja odluke zahtev za ponavljanje prekrajnog postupka ima fakultativno suspenzivno dejstvo, odnosno zahtev ne odlae izvrenje odluke, ali ukoliko organ kome je zahtev podnet proceni da zahtev treba uvaiti, moe odluiti da se odloi izvrenje dok se ne odlui o zahtevu za ponavljanje postupka.
2.2. Zahtev za zatitu zakonitosti

Ukoliko je povreen zakon ili drugi propis o prekraju zahtev za zatitu zakonitosti podie republiki javni tuilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude. Uslov za podnoenje zahteva je da Vrhovni sud prethodno nije reavao po zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnane presude. O zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje Vrhovni sud, koji se pri reavanju ograniava samo na ispitivanje povrede propisa na koju se javni tuilac poziva u svom zahtevu. Odluke suda mogu da budu istovetne kao i pri podnoenju zahteva za vanredno preispitivanje odluke. Postoje, meutim i dva izuzetka. Prvi sluaj je ako je zahtev za zatitu zakonitosti podignut na tetu kanjenog, a sud nae da je osnovan, utvrdie samo da postoji povreda zakona, ne dirajui u pravosnanu odluku. Drugi se odnosi na sluaj ako sud nae da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist kanjenog postoje i za nekog od kanjenih sauinilaca za
222
PREKRAJNO PRAVO
kojeg nije podignut zahtev za zatitu zakonitosti, postupie po slubenoj dunosti kao da takav zahtev postoji.
3. Izvrenje odluka donetih u prekrajnom postupku

Izvrenje odluka prekrajnih organa je poslednja faza u prekrajnom postupku. One imaju svojstvo pravosnanosti i vie se ne mogu pobijati pravnim lekovima. Kazna zatvora, novana kazna zamenjena kaznom zatvora, rad u javnom interesu, zatitne mere i vaspitne mere izvravaju se po Zakonu o izvrenju krivinih sankcija, s izvesnim posebnostima po Zakonu o prekrajima o kojima je bilo rei i u delu o prekrajnim sankcijama. Ovde treba imati u vidu i jednu posebnost. Naime, ako je protiv lica osumnjienog za krivino delo bio odreen pritvor, a krivini postupak je pravosnano okonan obustavom krivinog postupka ili oslobaajuom odnosno odbijajuom presudom, osim zbog stvarne nenadlenosti suda, pa se za istu radnju u prekrajnom postupku utvrdi krivica uinioca, vreme provedeno u pritvoru uraunae se u izreenu kaznu zatvora za prekraj. Pritvor, odnosno zadravanje, koje je trajalo due od dvanaest, a krae od dvadesetetiri asa rauna se u jedan dan zatvora, odnosno 1.000,00 dinara novane kazne Novana kazna, odluka o naknadi trokova postupka ili o imovinskopravnom zahtevu, izreena mera oduzimanja imovinske koristi, izvravaju se kada istekne rok koji je odreen u odluci. Po pravilu odluka stie svojstvo izvrnosti danom dostavljanja kanjenom, a izvrava se odmah ukoliko sud koji je izdao naredbu ne odredi drugaije. Pravilo je da se presuda izvrava po njenoj pravosnanosti, ali u nekim sluajevima osuujua presuda se moe uiniti i pre njene pravosnanosti, i to: a) ako okrivljeni ne moe da dokae svoj identitet ili nema prebivalite, ili ako odlazi u inostranstvo radi boravka, a sud nae da 223
postoji osnovana sumnja da e okrivljeni osujetiti izvrenje izreene kazne; i b) ako je okrivljeni kanjen za tei prekraj iz oblasti javnog reda i mira, a postoji osnovana sumnja da e ponoviti ili nastaviti sa vrenjem prekraja ili da e izbei izvrenje kazne zatvora. Izvrenje zatitne mere oduzimanja predmeta spada u nadlenost organa za nadzor nad izvrenjem propisa po kojima je zatitna mera izreena. Ukoliko se oduzeti predmeti prodaju onda se to ini po propisima koji vae za poresko izvrenje, osim ako posebnim propisima nije drugaije odreeno. Ukoliko je uinilac samovoljno otuio ili unitio predmet prekraja ili na drugi nain onemoguio izvrenje, posebnim reenjem suda obavezae se da plati novani iznos koji odgovara vrednosti tog predmeta. Mera oduzimanja imovinske koristi je u nadlenosti suda koji je doneo presudu, a prinudnu naplatu te mere sprovodi organ uprave nadlean za poslove javnih prihoda po propisima koji vae za prinudnu naplatu poreza. Imovinsku korist prinudno oduzima ili naplauje kanjenom vri optinski sud iz nepokretnosti po propisima izvrnog postupka. Novanu kaznu izreenu za prekraj i trokove prekrajnog postupka izvrava sud, odnosno organ uprave koji je kaznu izrekao. Ukoliko kanjeno fiziko lice ili kanjeno pravno lice, odgovorno lice i profesionalni vojnik u odreenom roku ne plati novanu kaznu i trokove prekrajnog postupka u odreenom roku, naplata e uiniti prinudnim putem nadleni organ, po propisima za prinudnu naplatu. Trokove prinudne naplate novane kazne i trokove prekrajnog postupka snosi kanjeni. O izvrenoj uplati novane kazne, trokovima postupka i drugim novanim iznosima, Uprava za javna plaanja obavezna je da bez odlaganja izvesti sud, odnosno organ uprave koji je doneo odluku dostavljanjem izvetaja o plaanju uz izvod o dnevnim promenama na odgovarajuim raunima.
224
PREKRAJNO PRAVO
Presuda o naknadi tete i povraaja stvari vri se po zahtevu oteenog odnosno sopstvenika stvari prema propisima koji vae za izvrni postupak. Nadleni organ za prekraje koji je izrekao kaznu zatvora, vaspitnu meru ili zatitnu meru moe da zahteva da se ta kazna odnosno mera uini na podruju drugog suda u Republici na kome je prebivalite odnosno boravite lica prema kome se izvrenje sprovodi. Ona takoe moe da zahteva da se radi prinudne naplate novane kazne ili drugih iznosa i radi oduzimanja predmeta na osnovu izvrne odluke, izvrenje na imovini uinioca prekraja sprovede na podruju drugog suda u Republici na kome se nalazi imovina ili predmet na kome treba sprovesti izvrenje.
225

Prekršajno Pravo ZA ŠTAMPU

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prekršajno Pravo ZA ŠTAMPU

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Milo Bokovi

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

Novi Sad 2011.

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KAZNENOG PRAVA

Deo prvi POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE

Glava I KAZNENO PRAVO 1. Pojam i predmet kaznenog prava

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

2. Privrednoprestupno i prekrajno pravo u sistemu pravnih nauka

POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KAZNENOG PRAVA

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KAZNENOG PRAVA

2.3. Krivino, privrednoprestupno i prekrajno pravo i krivino-procesno pravo

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

2.4. Odnos privrednoprestupnog i prekrajnog prava i drugih grana prava

POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE KAZNENOG PRAVA

3. Uloga i cilj privrednoprestupnog i prekrajnog prava

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

Deo drugi PRIVREDNOPRESTUPNO PRAVO

1. Pojam privrednog prestupnog prava

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

2. Predmet privrednog prestupnog prava

3. Izvori privrednog prestupnog prava

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

4. Struktura i sistem privrednog prestupnog prava

5. Vaenje privrednog prestupnog prava

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

Glava II PRIVREDNI PRESTUP 1. Pojam i elementi privrednog prestupa

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

2. Povreda pravila u privrednom ili finansijskom poslovanju

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

4. Radnja privrednog prestupa

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

6. Iskljuenje protivpravnosti privrednog prestupa

6.1. Neznatna drutvena tetnost

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

6.2. Krajnja nuda

posebnim (osobito) olakavajuim okolnostima moe uinioca da oslobodi od odgovornosti.

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

8. Subjekt privrednog prestupa

8.2. Pravno lice kao subjekt privrednog prestupa

8.3. Odgovorno lice kao subjekt privrednog prestupa

8.4. Slubeno lice u svojstvu odgovornog lica

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

9. Objekt privrednog prestupa

10. Uzronost i posledica privrednog prestupa

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

11. Mesto izvrenja privrednog prestupa

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

12. Vreme izvrenja privrednog prestupa

13. Privredni prestupi i druga kanjiva dela

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

13.2. Privredni prestupi i prekraji

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

2. Odgovornost pravnog lica

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO

3. Odgovornost odgovornog lica

PRAVO PRIVREDNIH PRESTUPA I PREKRAJNO PRAVO