UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM

SADRAJ : 1. Upravljanje organizacijom .......................................................................4 2. Proces menadmenta u organizaciji .........................................................4 3. Uloge menadera u organizaciji ...............................................................6 4. Proces stratekog menadmenta ...............................................................6 5. Nivoi strategije .........................................................................................7 6. Korporativna strategija i korporativni portfolio .......................................8 7. Strateki i operativni planovi....................................................................8 8. Poslovni sistem .........................................................................................9 9. Proizvodni sistem ...................................................................................10 10. Tehnoloki sistem...................................................................................12 11. Upravljanje proizvodnjom funkcija upravljanja..................................13 12. Upravljanje proizvodnjom na nivou preduzea......................................14 13. Upravljanje proizvodnjom pomou raunara i savremeni programi za upravljanje proizvodnjom.............................................................................15 14. Kapacitet proizvodnje.............................................................................16 15. Organizacija i priprema proizvodnje ......................................................16 16. Organizacija tehnike pripreme proizvodnje..........................................17 17. Operativna priprema proizvodnje...........................................................19 18. Radionika priprema ..............................................................................21 19. Radno mesto u procesu proizvodnje.......................................................22

1. UPRAVLJANJE ORGANIZACIJOM
Menadment je proces svesnog i stalnog modelovanja organizacije. U svim organizacijama postoje ljudi koji su zadueni da pomognu da se ostvare planirani ciljevi. Te ljude nazivamo menaderi. Organizacije pomau ljudima da se pveu sa prolou. One se mogu posmatrati kao ema meuljudskih odnosa. Svaki dan, koji provedemo radei sa drugima, doprinosi istoriji te organizacije, kao i naoj linoj istoriji. Menadment je specijalnost koja se bavi pitanjima vremena i meuljudskih odnosa onako kako se javljaju u organizacijama. Predstava o vremenu unutar organizacije sadri nekoliko elemenata: 1. Menadment je pokuaj da se ostvari eljena budunost, imajui u vidu prolost i sadanjost 2. Menadment se sprovodi u odreenom istorijskom periodu i njegov je odraz 3. Menadment je praksa koja stvara odreene posledice i efekte koji izranjaju tokom vremena Vanost meuljudskih odnosa takoe ukljuuje nekoliko elemenata: 1. Menaderi rade u odnosima na bazi reciprociteta svaki od aktera utie na onog drugog 2. Menaderi rade u odnosima koji imaju rasprujue dejstvo na druge ljude, bilo na bolje, ili na gore 3. Menaderi praktino ongliraju viestrukim istovremenim odnosima. Menadment je osnovna aktivnost koja ini onu bitnu razliku u tome koliko dobro neka organizacija slui ljudima koji su pod uticajem njenog delokruga rada. Veoma velikim delom od menadera zavisi koliko uspeno e neka organizacija postii svoje ciljeve, i istovremeno ispuniti svoje drutvene odgovornosti. Mera koliko je efikasan i efektivan menader je koliko uspeno on odreuje i poste odreene ciljeve. Mera koliko je efikasna i efektivna organizacija je koliko ona uspeno odrauje odreene ciljeve. Efektivnost (raditi odreene stvari) podrazumeva pronalaenje pravih ciljeva, pravilan odabir zadataka koje treba realizovati kao i pravilno formulisanje strategije. Efikasnost (raditi stvari na pravi nain) podrazumeva da se pravilno definisani ciljevi realizuju na najbolji mogui nain, uz minimalno troenje resursa i postizanje maksimalnih rezultata.

2. PROCES MENADMENTA U ORGANIZACIJI

Menadment je proces planiranja, organizovanja liderstva i kontrolisanja napora koje ulau lanovi organizacije i korienja svih ostalih sredstava organizacije da se postignu najznaajniji ciljevi. Menadment je proces gde se svi menaderi, bez obzira na line sposobnosti i vetine, uputaju u odreene meusobno povezane aktivnosti kako bi postigli eljene ciljeve. Ove etiri aktivnosti su planiranje, organizovanje, liderstvo i kontrola. Planiranje podrazumeva da menaderi unapred promisle o svojim ciljevima i akcijama i da su te akcije zasnovane na nekoj metodi, planu ili logici, a ne na predoseaju. Planovi postavljaju zadatke organizaciji i odreuju najbolje procedure da se oni realizuju. Planovi su i uputstva po kojima: 1. organizacija obezbeuje i angauje sredstva za postizanje zadataka

2. lanovi organizacije obavljaju aktivnosti konzistentne s odabranim zadacima i procedurama 3. nadgleda se i meri napredovanje ka ciljevima, tako da mogu da se preduzmu korektivne akcije ukoliko progres nije zadovoljavajui. Organizovanje je proces angaovanja dvoje ili vie ljudi da rade zajedno kako bi postigli zajedniki cilj ili grupu ciljeva. To je proces: 1. angaovanja i dodeljivanja posla 2. angaovanja i dodeljivanja autoriteta 3. angaovanja i dodeljivanja iznosa lanovima organizacije kako bi postigli njene ciljeve. Liderstvo je proces usmeravanja i uticanja na radom povezane aktivnosti koje obavlja grupa ljudi ili lanova organizacije. Liderstvo ukljuuje usmeravanje zaposlenih, uticanje na njih i njihovo motivisanje kako bi obavili osnovne zadatke. Menaderi su lideri, rukovode pokuavajui da nagovore druge da im se pridrue u postizanju zacrtanih ciljeva i pomau zaposlenima da daju sve od sebe stvarajui povoljnu atmosferu. Kontrola je proces kojim se obezbeuje da se stvarne aktivnosti podudaraju sa planiranim. Funkcija kontrole ukljuuje sledee elemente: 1. utvrivanje standarda 2. merenje rezultata rukovanja 3. uporeivanje tih rezultata s utvrenom normom 4. preduzimanje korektivnih akcija ukoliko se okriju odstupanja. Kroz funkciju kontrole menader odrava organizaciju na pravom putu ka utvrenim ciljevima.
INTERAKTIVNA PRIRODA MENADMENTA
PLANIRANJE Menaderi koriste logiku i metode da bi promislili o ciljevima i akcijama

KONTROLA Menaderi proveravaju da li se organizacija kree ka svojim ciljevima

ORGANIZOVANJE Menaderi araniraju i rasporeuju posao, autoritet i sredstava da bi ostvarili ciljeve organizacije LIDERSTVO Menaderi usmeravaju, motiviu i utiu na zaposlene da obave osnovne zadatke

3. ULOGE MENADERA U ORGANIZACIJI

1. Menaderi prve linije ili prvog nivoa su menaderi koji odgovaraju samo za rad zaposlenih i ne nadgledaju druge menadere. Oni su prvi ili najnii stepen menadera u hijerarhiji organizacije. Najnii nivo u okviru organizacijenna kome pojedinci odgovaraju za rad drugih, naziva se prva linija ili prvi nivo menadmenta. Primer menadera prve linije jeste predradnik ili supervizor proizvodnje u fabrici. On podnosi izvetaj o radu viim menaderima. Ovi menaderi su i funkcijski menaderi. 2. Srednji menaderi, ili menaderi na srednjem nivou, u hijerarhiji organizacije odgovaraju druge menadere, a ponekad i za rad zaposlenih. Oni podnose izvetaj viim menaderima. Sam termin srednji menadment moe da obuhvati vie nivoa unutar organizacije. 3. Glavni menaderi su odgovorni za sbeukupno rukovoenje organizacijom, utvruju poslovnu politiku rada i rukovode saradnjom izmeu organizacije i njenog okruenja. Tipine titule za ove menadere su generalni direktor, predsednik i potpredsednik. Glavni menaderi se nazivaju i generalni menaderi koji nadgledaju kompletnu jedinicu kao to je kompanija ili nezavisna radna organizacija i odgovaraju za aktivnosti te jedinice kao to su proizvodnja, marketing i finansije. Henri Fajol je identifikovao tri osnovne vrste vetina : - tehnika vetina je sposobnost da se koriste procedure, tehnike i znanja jedne specijalizovane oblasti (hirurzi, inenjeri, muziari,...) svi poseduju tehnike vetine na tom polju. - Ljudska vetina je sposobnost za saradnju, razumevanje i motivisanje drugih ljudi kao pojedinaca ili grupa. - Konceptulana vetina je sposobnost integracije i koordinacije svih interesa i aktivnosti organizacije. To podrazmeva poznavanje cele organizacije i odnosa u njoj kao i razumevanje kako njeni delovi zavise jedan od drugog i anticipiranje kako e se neka promena u jednom njenom delucodraziti na celinu.

4. PROCES STRATEKOG MENADMENTA

Strateki menadment prua menaderima standard prema kome mogu da se rukovode kod procene okruenja u kome njihova organizacija egzistira. Postoje dve faze : - strateko planiranje, koje predstavlja proces procene i obuhvata utvrivanje ciljeva i formulisanje strategije. - Implementacija strategije, naziv za mere koje se preduzimaju a koje proistiu iz ovog planiranja. Ova faza obuhvata administriranje i strateku kontolu. PROCES STRATEKOG MENADMENTA Postavljanje ciljeva Strateko planiranje Formulacija strategija Administriranje Implementacija strategije Strateka kontrola

5. NIVOI STRATEGIJE
Na nivou organizacije postoje tri nivoa strategije: 1. Korporativna strategija formulie je glavni menadment da bi se nadgledali interesi i rad organizacije koja ima vie tipova poslovanja. Osnovna pitanja na ovom nivou su: - kakvim tipovima poslova treba da se bavi organizacija - kakvi su ciljevi i oekivani rezultati svakog tipa posla - kako treba rasporediti resurse da bi se ostvarili ciljevi. 2. Strategija stratekih poslovnih jedinica naziva se i strategija vrste poslova i bavi se rukovoenjem interesa i rada jednog tipa poslovanja. Osnovna pitanja su: - kako e poslovna jedinica konkurisati drugima na tritu - kakve proizvode/usluge treba da nudi - kojoj strukturi korisnika se obraa - kako e se rasporeivati resursi unutar poslovne jedinice Ona pokuava da utvrdi kakav pristup svom delu trita jedinica treba da primeni i kako da se ponaa u okviru resursa koje ima i uslova na tritu. 4. Strategija poslovnih funkcija obuhvata strategije koje daju okvir funkcijskim menaderima, kao to su menaderi za marketing i proizvodnju, da realizuju strategije poslovnih jedinica i strategije korporacije. Tako se funkcijskim strategijama kompletira hijerarhija strategije. Osnovne poslovne funkcije u organizaciji su: - istraivanje i razvoj - proizvodnja - marketing - finansije. TRI NIVOA STRATEGIJE

KORPORACIJA SA VIE DELATNOSTI

STRATEKA POSLOVNA JEDINICA

STRATEKA POSLOVNA JEDINICA

STRATEKA POSLOVNA JEDINICA

ISTRAIVANJE I RAZVOJ

PROIZVODNJA

MARKETING

FINANSIJE

6. KORPORATIVNA STRATEGIJA I KORPORATIVNI PORTFOLIO

Korporativna strategija menadera odreuje meso koje e njihova organizacija imati u budunosti. Korporativna strategija je ideja o tome kako e ljudi u organizaciji sadejstvovati sa ljudima iz drugih organizacija tokom vremena. Korporativna strategija iskazuje neto to ima teinu i ime se rukovode ljudi u svom svakodnevnom radu tokom dueg perioda. Ova strategija treba da pokae jasno i precizno definie kojim poslom je najbolje da se neka organizacija bavi. Pristup korporativnog portfolia je racionalan i analitian i rukovodi se prevashodno prilikama na tritu, a u iskljuivoj je nadlenosti glavnog menadmenta. Razlikuju se sledee strategije poslovanja: 1. Strategija okrenuta ka akcionarima korporacija treba maksimalno da se zalae za interese akcionara 2. Strategija okrenuta ka menaderima maksimalno zalaganje za interese menaera 3. Strategija okrenuta ogranienom broju interesnih grupa maksimalno zalaganje za uski krug interesnih grupa 4. Strategija okrenuta svim interesnim grupama maksimalno zalaganje za sve interesne grupe 5. Strategija okrenuta drutvenoj harmoniji maksimalno zalaganje za drutvene interese 6. Strategija okrenuta linim projektima lini projekti menadera i rukovodeih struktura i utvrivanje nove tehnologije strategije.

7. STRATEKI I OPERATIVNI PLANOVI

Rukovoenje organizacijom se postie primenom dva plana: - Strateki plan je tvorevina glavnog menadmenta i definie opte ciljeve organizacije. On se primenjuje na odnose izmeu ljudi u organizaciji i ljudi koji rade u drugim organizacijama. - Operativni plan sadri podatke pomou kojih se u procesu svakodnevnog poslovanja realizuje strateki plan. HIJERARHIJA STRATEKIH I OPERATIVNIH PLANOVA U ORGANIZACIJI S VIE DELATNOSTI
KORPORATIVNA STRATEGIJA

STRATEGIJA POSLOVNE JEDINICE

STRATEGIJA FUNKCIJSKOG NIVOA

OPERATIVNI PLANOVI

Strateki i operativni plan se razlikuju u tri bitna detalja: - vremenski rokovi strateki planovi su uvek okrenuti ka budunosti, sa rokom za realizaciju ideja od nekoliko godina do nekoliko dekada. Operativni planovi imaju period realizacije uglavnom od godinu dana. - Obim strateki planovi obuhvataju irok raspon organizacije, dok su operativni planovi koncentrisani na pojedinu delatnost organizacije. - Obim obuhvaenih detalja strateki ciljevi se najee iskazuju optim i krajnje jednostavnim terminima i to ih ini razumljivim za sve ljude u organizaciji, to je preduslov da se ti ljudi navedu da razmiljaju o obimu operacija organizacije. Operativni planovi su derivati stratekih planova i u njima se navode detaljni podaci o poslovima gde je svaka operacija posebno prikazana. Operativni planovi su analitiki do najsitnijih detalja.

8. POSLOVNI SISTEM
Poslovni sistem kroz veze meusobne zavisnosti i uzajamneuslovljenosti ostvaruje odnos sa svim podsistemima. Tu su pre svega prisutni novani tokovi, tj. finansijska sredstva izraena kroz politiku raspodele dohotka koja omoguuju uticaj i delovanje na proizvodni sistem i njegove delove podsisteme. Posebno je znaajna mogunost investiranja koja se sprovodi na nivou poslovnog sistema. HIJERARHIJSKI NIVOI SISTEMA
EKONOMSKI SISTEM

POSLOVNI SISTEM

PROIZVODNI SISTEM

TEHNOLOKI SISTEM

Na funkcionisanje poslovnog sistema utiu politika cena, kvalitet i kvantitet proizvoda i deluju na mogunost ostvarenja ciljeva tog poslovnog sistema, a to su: - postizanje odreenog nivoa dohotka - postizanje minimalnih trokova proizvodnje - postizanje konkurentne cene proizvoda. Poslovni sistem je u velikoj meri determinisan okruenjem tj. Pripadnou odreenoj privrednoj grani i ire, karakteristikama drutveno ekonomskog sistema. Uticaj okruenja na poslovni sistem je veliki i posebno je izraen kroz uticaj trita nabavke i prodaje proizvoda. Poslovni sistem ostvaruje odgovarajue poslovne rezultate. To su pre svega pozitivni efekti (visoka dobit, konkurentnost na tritu), koji su rezultat dobrog funkcionisanja poslovnog sistema to doprinosi jaanju materjalne baze drutva. Uz porast nacionalnog dohotka, dolazi do porasta drutvenog standarda stanovnitva, a sve to doprinosi optem drutvenom blagostanju.

HIJERARHIJSKA STRUKTURA POSLOVNOG SISTEMA

PODSISTEM NABAVKE

TEHNOLOKI PROCES

PROIZVODNI PODSISTEM POSLOVNI SISTEM PODSISTEM RASPODELE

PROCES ODRAVANJA

UNUTRANJI TRANSPORT

PODSISTEM PRODAJE

9. PROIZVODNI SISTEM
Proizvodni sistem sastoji se od uzajmnog delovanja meusobno povezanih delova, koji su objedinjeni proizvodnim i drugim ciljevima. Njegove delove ine podsistemi u vidu funkcija i procesa. Proizvodnja kao proces ima za cilj transformaciju ulaza u drutveno korisni izlaz, na racionalan nain. Da bi to bilo ostvareno, organizuje se vie drugih aktivnosti, od pripreme, kontrole, pa do odravanja. Ove aktivnosti, zajedno sa tehnolokim procesima, ine proizvodni sistem. ELEMENTI I TOKOVI PROIZVODNOG SISTEMA
ULAZ (X) IZLAZ (Y)

Proces transformacije

rad sredstva za rad predmet rada informacije energija

priprema tehnoloki proces elementarni procesi

obim vrednost kvalitet

Osnovni elementi proizvodnog sistema pojavljuju se u dva osnovna vida: - materijalni elementi (predmeti rada, sredstva za rad i informacije) - ljudski elementi (proizvoai, zaposleni ukljueni u proces proizvodnje)

10

OSNOVNI ELEMENTI PROIZVODNOG SISTEMA

PROIZVODNI SISTEM

MATERIJALNI ELEMENTI

LJUDSKI ELEMENTI

Predmeti rada

Sredstva za rad

Informacije

Proizvoai

Osnovu postavljanja i rada proizvodnog sistema ine dva glavna toka: - tok materijala - tok informacija Pobolanje efikasnosti proizvodnog sistema postie se poboljanjem tehnologije osnovnih tokova procesa. Struktura proizvodnog sistema obuhvata sledee podsisteme: 1. podsistem pripreme priprema rada, ima funkciju pripreme rada proizvodnog sistema kao to je planiranje, konstrukciona i tehnoloka priprema 2. tehnoloki podsistem tehnologija obrade, ima funkciju obrade proizvoda da bi se dobio proizvod odreenog kvaliteta i upotrebne vrednosti 3. transportni podsistem transport, ima zadatak u proizvodnom sistemu da prenosi elemente proizvodnje u liniji proizvodnje 4. podsistem skladita skladitenje, omoguuje rad proizvodnog sistema kada tokovi proizvodnje nisu potpuno sinhronizovani 5. podsistem kontrole merenje, u proizvodnom smislu ima funkciju provere kvaliteta obrade i kontrole stabilnosti procesa rada 6. informacioni podsistem obrada podataka, ima funkciju obrade kontrolisanih veliina i davanja podataka o uticajima na sistem 7. podsistem odravanja obezbeuje funkcionisanje proizvodnog sistema u toku rada i eliminisanje zastoja u proizvodnji 8. podsistem snabdevanja obezbeenje rada sistema, obezbeuje uslove rada, snabdevanje sa svim to je potrebno u radu sistema.

11

10.

TEHNOLOKI SISTEM

Tehnoloki sistem se javlja kao deo ireg sistema i rezultata je integralnog delovanja ljudi u raznim vrstama radnih procesa. Tehnoloki sistemi po svojoj prirodi ubrajaju se vetake, otvorene, dinamike i stohastike sisteme. Struktura tehnolokog sistema zavisi od prirode tehnologije, sloenosti proizvoda i delom od sistema upravljanja. Strukturu tehnolokog sistema odreuju tri osnovna faktora: 1. sloenost tehnologije 2. sloenost proizvoda 3. sistem upravljanja. U okviru tehnolokog sistema vri se proces transformacije, ulazni elementi se transformiu u eljeni oblik ili stanje. Kao osnovni deo tehnolokog sistema, tehnoloki proces se odnosi na proizvodnju jednog proizvoda i on pokazuje kako taj proizvod treba uraditi. Tehnoloki sistem sadri sledee: - metode rada na radnom mestu - reim rada - vremena izrade - sloenost rada. Pri izradi jednog proizvoda tehnoloki proces se deli na manje delove: postupke, operacije, zahvate, pokrete i mikropokrete. TEHNOLOKI SISTEM

Materijal ULAZ Energija X Sredstva za rad Rad Informacije Tehnoloki proces IZLAZ proizvod Y

Tehnoloki sistem predstavlja svojevrsni izraz tehnologije delovanja svakog radnog procesa poev od prostih do najsloenijih. Tehnoloki sistemi se dele na proizvodne i neproizvodne.
Tehnoloki sistem

Proizvodni tehnoloki sistem

Neproizvodni tehnoloki sistem

12

Proizvodni tehnoloki sistemi predstavljaju skup objekata: alata, sredstava za rad, materijala, projektovane tehnologije, ljudskog rada i gotovih proizvoda i predstavljaju izlazne elemente a izraavaju se putem ostvarene cene i kvaliteta na tritu. Neproizvodni tehnoloki sistemi se javljaju u zdravstvu, obrazovanju, kulturi.

11. UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM FUNKCIJE UPRAVLJANJA

Upravljanje ima zadatak da obezbedi efikasno funkcionisanje sistema, njegovo reprodukovanje, i da se izvri odgovarajua izmena u skladu sa kriterijumom ta se eli postii. Funkcije upravljanja imaju zadatak da realizuju upravljaki zadatak preko komandi subjektata upravljanja u upravljakom podsistemu. Sa gledita forme upravljanje je informacioni proces proet mreom tokova. FUNKCIJE UPRAVLJANJA
Upravljanje kao proces

Priprema odluka

Donoenje odluka

Organizacija

Regulisanje

Evidencija i kontrola

Osnovne funkcije upravljanja su: 1. PRIPREMA ODLUKE vezana je za odreivanje i postizanje cilja upravljanja kao i same strategije. Priprema i razrada odluka zahtevaju struno znanje i iskustvo organizatora posla. U procesu pripreme odluka za ostvarivanje upravljakih zadataka koriste se odgovarajue naune metode: operaciona istraivanja, matematiko modeliranje, linearno programiranje, mreno planiranje, i dr. 2. DONOENJE ODLUKE (pismene ili usmene) u smislu upravljake aktivnosti znai formulisanje cilja objekta upravljanja i njegovog zadatka. Odluku donosi organ upravljanja ili jedno lice (direktor, menader). Upravljake odluke se razlikuju po nekoliko naina: a. Stepen sloenosti u zavisnosti od objekta upravljanja kojima su namenjeni b. Trajanje dejstva odluke kratkorono i dugorono c. Po znaaju, mestu i ulozi u razvitku odreenog socijalnog sistema strateke i taktike odluke d. Po stepenu razraenosti tako da neke detaljno a neke saeto daju cilj objekata upravljanja e. Po obaveznosti izvrenja zakonske, kategorine, direktivne i sl. 3. ORGANIZACIJA organizacija proizvodnje u upravljakom smislu predvia odreene uzajamne odnose zaposlenih i njihove meusobne veze, obaveze, prava i radno ponaanje. Upravljaka funkcija ima zadatak da regulie organizaciju rada i

13

4. 5.

njeno funkcionisanje u smislu ostvarivanja ciljeva upravljakog objekta proizvodnje. Kod upravljakog podsistema organizuje se rad svih njegovih komponenti kojima se obezbeuje efikasna realizacija donete odluke: strukture proizvodnje, tehnika opremljenost, tehnoloka procena, kadrova, organizacija rada. Cilj upravljanja u pogledu ostvarivanja ciljeva i zadataka praktino se zatvara ostvarivanjem prve tri funkcije upravljanja (pripremom, donoenjem odluka i organizacijom) REGULISANJE kao funkcija upravljanja ima za cilj da ouva stanje sreenosti sistema, da ga usavrava, da ga ako se nae u neeljenom stanju vrati u prethodno eljeno stanje koje je dobro. EVIDENCIJA I KONTROLA ima znaenje dobijanja, obrade, analize i sistematizacije podataka koji se mogu koliinski izraziti. Postoje tri discipline iz oblasti evidencije i kontrole: statistika, knjigovodstvena i operativno tehnika.

12.

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM NA NIVOU PREDUZEA

Preduzee, kao sloeni proizvodnoposlovni sistem, ima vie nivoa svog organizovanja, poev od radnih mesta pa do vrha piramide proizvodnoposlovne hijerarhije. Svako preduzee organizuje odreeni sistem upravljanja proizvodnjom. Model upravljanja se tako projektuje da odgovara organizaciji rada po vie nivoa, imajui u vidu da svaki nivo ima svoj cilj upravljanja i svoje upravljake zadatke. Na nivou preduzea postoje faze upravljake funkcije preduzea koje predstavljaju osnovne sistemske komponente, a to su: - postavljanje standarda i definisanje karakteristika ulaza i izlaza - pripremanje odluka analiza informacija o karakteristikama ulaza i izlaza sistema - donoenje odluke o regulisanju proizvodnog procesa - pamenje informacija o stanjima procesa - komuniciranje sa informacijama - korekcija ponaanja proizvodnog procesa na osnovu upravljakih odluka U jednom proizvodnom preduzeu uobiajena je sledea organizacija i hijerarhija nivoa: I nivo preduzee, korporacija, kompanija II nivo proizvodni pogoni III nivo - proizvodne radne jedinice sa radnim mestima - I NIVO najvii nivo top level upravljanje proizvodnjom na nivou preduzea - II NIVO srednji nivo upravljanje proizvodnjom na nivou pogona - III NIVO najnii nivo upravljanje proizvodnjom na nivou radnih jedinica UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM NA NIVOU PREDUZEA NAJVII NIVO Upravljanje proizvodnjom na nivou preduzea predstavlja najvii nivo upravljanja. Upravljanje proizvodnjom na ovom nivou ima zadatak da formira operativne planove u vidu proizvodnih zadataka za pojedine delove i funkcije preduzea rukovodei se zahtevima trita, strukturom proizvoda, duinom protonog vremena. Usklaujui ovo sa ograniavajuim faktorima, na ovom nivou se putem povratnih informacija prati realizacija postavljenih zadataka. Na najviem nivou (I nivo) obavljaju se sledei poslovi: 1. planiranje prodaje 2. planiranje nabavke upravljanje zalihama 3. grubo planiranje planiranje kapaciteta i prikupljanje svih povratnih informacija za delimino ili kompletno grubo planiranje 14

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM NA NIVOU PROIZVODNOG POGONA SREDNJI NIVO Upravljanje proizvodnjom na nivou proizvodnog pogona ima zadatak da upravljake akcije sa najvieg nivoa upravljanja dalje konkretizuje i da ih sprovede do nivoa pogona. Na ovom nivou upravljanja proizvodnjom se mora detaljisati i konkretizovati, identifikujui upravljake zadatke u konkretnim oblicima i sadrajima. Osnovni zadatak upravljanja proizvodnjom na nivou pogona se odnosi na: - usklaivanje protonog vremena izrade proizvoda sa mogunostima kapaciteta proizvodnih radnih mesta - obezbeivanje potrebnog alata - odreivanje poetnih i zavrnih termina izrade pojedinih proizvoda, radnih naloga i operacija Upravljanje proizvodnjom na nivou proizvodnog pogona organizaciono se moe sprovoditi preko operativne pripreme proizvodnje. Na srednjem nivou obavljaju se sledei poslovi: 1. deo grubog planiranja 2. fino planiranje terminiranje 3. deo dirigovanja proizvodnjom Upravljanje na srednjem upravljakom nivou treba da obezbedi: 1. da se operacije proizvodnje optimalno odvijaju 2. da se prihvate sve povratne informacije 3. da se informacije dostave viem nivou upravljanja UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM NA NIVOU RADNOG MESTA NAJNII NIVO Na treem, najniem nivou upravljanja, vri se upravljanje proizvodnjom na radnom mestu ili u radnoj jedinici. Ovde se vri direktno upravljanje na proizvodnom radnom mestu, gde treba da se realizuju svi upravljaki zadaci. Na najniem nivou obavljaju se sledei poslovi: 1. dirigovanje proizvodnjom 2. konkretizacija radnih zadataka Upravljanje proizvodnjom na najniem nivou ima zadatak: - da upravljanje prenese na radna mesta - da proizvodnju sinhronizuje sa unutranjim transportom - da se povratne informacije to pre dostavljaju viem nivou upravljanja

13.

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM POMOU RAUNARA I SAVREMENI PROGRAMI ZA UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM

Razvoj savremene koncepcije upravljanja najue je povezan sa sve veom primenom novih tehnikih sredstava i savremenih informacionih tehnologija. Postoje tri osnovna sistema primene raunara u upravljanju proizvodnjom: 1. upravljanje raunarima opte namene 2. upravljanje raunarima orijentisane namene 3. upravljanje pomou komunikacionog sistema Danas u svetu postoje razvijeni programski sistemi (software) za upravljanje proizvodnjom. Postoji dosta razvijenih primenljivih programa a stepen i dinamika uvoenja raunara u preduzea su razliiti. Proizvodjai raunara razvili su odreene programske sisteme u vidu paketa programa koji se mogu koristiti za integralnu obradu podataka za 15

upravljanje proizvodnjom. Vodei proizvoai raunara razvili su sledee programske sisteme koji se mogu primeniti u upravljanju proizvodnjom: - FACTOR sistem za upravljanje proizvodnjom i. razvila ga amerika kompanija Honeywell ii. orijentisan prema tritu (kupcima) - PICS sistem za upravljanje proizvodnjom i. razvila ga amerika kompanija IBM (PICS The Production of Information and Control System) ii. orijentisan prema pripremi i upravljanju proizvodnjom - PROMPT sistem za upravljanje proizvodnjom i. razvila ga engleska kompanija ICL ii. pogodan za pripremu i upravljanje proizvodnjom - GEIMS sistem za upravljanje proizvodnjom (sa programom PISC) i. razvila ga amerika kompanija General Electric - NIMMS sistem za upravljanje proizvodnjom (sa programom PISC) i. razvila ga engleska kompanija ICL

14.

KAPACITET PROIZVODNJE

Izraunavanje kapaciteta proizvodnje nam omoguuje da odredimo proizvodnu mogunost svakog proizvodnog sistema. Pod kapacitetom nekog sredstva za rad podrazumeva se njegova tehnika sposobnost da moe da izradi deo ili celi proizvod, a uz optimalna organizaciona reenja, koja omoguuju to vee angaovanje rada maina, ureaja ili nekih specifinih sredstava rada. Kapacitet sredstava za rad podrazumeva tehniku, organizacionu i ekonomsku sposobnost da uestvuje u izradi proizvoda. Postoje sledee vrste kapaciteta: - ugraeni Ku - raspoloivi Kr - potrebni Kp - iskorieni Ki Kapaciteti se izraavaju u sledeim jedinicama: - vremena (norma as, ostvareni asovi, ) - energije (vati (W) itd) - koliine (jedinica proizvoda , masa , duina i sl) - novcu (dinari , dolari, , evri i dr)

15.

ORGANIZACIJA I PRIPREMA PROIZVODNJE

Proizvodnja predstavlja osnovnu organizacionu celinu proizvodnog sistema. Kao funkcionalna i organizaciona celina proizvodnja ima zadatak da realizuje transformacioni proces. Organizacija proizvodnje je svrsishodna zavisnost i povezanost ovekovog rada, sredstava za rad i predmeta rada u procesu proizvodnje u cilju stvaranja proizvoda kojima se zadovoljavaju drutvene potrebe. Sa stanovita naina i mogunosti organizovanja proizvodnje, postoje tri tipa organizovanja procesa proizvodnje: 1. tehnoloka organizacija procesa proizvodnje ima pogone sa specijaliziranim postrojenjima i ureajima u kojima postoji odreeni tehnoloki proces u vidu proizvodnog procesa. U ovoj organizaciji proizvodnje raspored radnih mesta je uslovljen postojeom tehnologijom, a 16

oprema u procesu je rasporeena po redosledu koji je dat u tehnolokom postupku za izradu proizvoda. Ovakav oblik organizacije proizvodnje je karakteristian za sledee delatnosti: hemijska industrija, prehrambena, farmaceutska, tekstilna, koarska i metalurgija. 2. obradna organizacija procesa proizvodnje ima pogone sa radionicama koje su specijalizovane za odreene tehnoloke vrste obrade. Kod ove organizacije proizvodnje raspored radnih mesta je uslovljen vrstama obrade. Radna mesta iste vrste prostorno su grupisana i rasporeena po tehnolokom redosledu obrade (preraivaka industrija). 3. predmetna organizacija procesa proizvodnje ima pogone sa radionicama koji su specijalizovani za izradu odreenih delova ili sklapanja odreenih podsklopova, sklopova i gotovih proizvoda. Raspored radnih mesta uslovljen je proizvodima, a razliita radna mesta rasporeena su u linije po redosledu obrade( automobilska industrija, mlekarska industrija ).

16.

ORGANIZACIJA TEHNIKE PRIPREME PROIZVODNJE

Osnovna karakteristika savremene proizvodnje jeste razgranienje izmeu pripremnih, operativnih i tekuih poslova u proizvodnji. Proizvodnja, kao celina i jedinstven proces, deli se na dve grupe poslova koje se izvravaju fazno, ali i jedinstveno. To su: 1. poslovi pripreme proizvodnje 2. operativna, neposredna, tekua proizvodnja Funkcija pripreme proizvodnje realizuje se preko tehnike pripreme proizvodnje. Pod tehnikom pripremom proizvodnje podrazumeva se skup poslova tehniko-tehnolokog i organizacionog karaktera, iji je cilj da se izvri takva priprema proizvodnje da se ona moe realizovati sa predvienim tehnikim i ekonomskim rezultatima. Tehnika priprema proizvodnje ima za cilj da se to lake i bre realizuje proizvodni proces uz maksimalne ekonomske rezultate u proizvodnom sistemu. Tehnika priprema proizvodnje obuhvata: 1. plansku pripremu proizvodnje Planska priprema proizvodnje obuhvata skup poslova tehnikotehnolokog i organizacionog karaktera pripreme proizvodnje, koji su predvieni u fazi planiranja proizvodnje (u godinjim i operativnim planovima). 2. projektnokonstrukcionu pripremu proizvodnje Projektnokonstrukciona priprema proizvodnje obuhvata poslove izrade tehnike dokumentacije, koja definie oblik, dimenzije, dizajn, nain pakovanja, uputstvo za upotrebu, nain servisiranja i vek trajanja proizvoda. Ova priprema proizvodnje podrazumeva obavljanje sledeih poslova: a. projektovanje b. konstruisanje c. nain pakovanja i skladitenja d. uputstvo za upotrebu e. servisiranje proizvoda f. umnoavanje g. arhiviranje 3. tehnoloku pripremu Tehnoloka priprema proizvodnje ima svoju strukturu koja se sastoji od: * tehnolokog postupka za izvoenje proizvodnog procesa * specifikacije svih materijala potrebnih za realizaciju proizvodnog procesa 17

* specifikacije alata i pomonog pribora * definisanja maina, ureaja i opreme na kojima e se obaviti proizvodni proces * vremena za obavljanje procesa 4. radioniku pripremu Radionika priprema prihvata materijal, alat, specijalni alat, pomoni pribor i dokumentaciju za proizvodnju. Isti rasporeuje na odreena radna mesta po proizvodnji, zatim vri kontrolu izvrenja radnih zadataka, vri odlaganje radnih predmeta do mesta naredne tehnoloke operacije. Ako je proizveden gotov proizvod, isti odlae u skladite gotove robe. Savremeni koncept organizacije proizvodnje polazi od drugaijeg naina organizovanja pripreme proizvodnje. Tehnika priprema se po savremenoj organizaciji deli na: 1. operativnu pripremu proizvodnje (OPP) 2. razvojnu pripremu proizvodnje (RPP) Operativna priprema proizvodnje predstavlja skup aktivnosti koje prethode i koje imaju za cilj da omogue realizaciju projektovanih planova u proizvodnom procesu. Razvojna priprema proizvodnje ima za cilj unapreenje postojeeg proizvodnog procesa, stvaranje novih proizvoda i unapreenje drugih podsistema koji omoguuju poboljanje postojeeg poslovanja. Razvojna priprema proizvodnje se sastoji iz sledeih funkcija: 1. razvoj proizvoda 2. razvoj kapaciteta 3. razvoj tehnologije 4. razvoj sistema kvaliteta 5. prototipska radionica 6. razvoj marketinga 7. razvoj menadmenta SAVREMENA ORGANIZACIJA TEHNIKE PRIPREME TEHNIKA PRIPREMA PROIZVODNJE

OPERATIVNA PRIPREMA PROIZVODNJE OPP

RAZVOJNA PRIPREMA PROIZVODNJE RPP

18

17.

OPERATIVNA PRIPREMA PROIZVODNJE

Operativna priprema proizvodnje OPP ima zadatak da omogui nesmetani kontinuirani proizvodni proces. Ona podrazumeva da se za proizvodni program organizuje planiranje kapaciteta, materijala, alata i dokumentacije i da se projektovani tehnoloki proces pripremi, organizuje i realizuje na proizvodnim radnim mestima. OPP treba da projektovane planove preduzea realizuje u proizvodnom procesu. Zadatak operativne pripreme proizvodnje obuhvata sledee aktivnosti: 1. organizovanje isporuke gotovih proizvoda prema rokovima 2. racionalno korienje raspoloivih kapaciteta i radne snage 3. efikasno usklaivanje tehnolokih procesa i kontrole proizvodnje 4. obezbeenje materijalima 5. raspodelu posla po radnim mestim 6. ostvarivanje potpunog uvida u proizvodne rezultate 7. obradu povratnih informacija i eventualne korekcije 8. upravljanje proizvodnjom Operativna priprema sadri sledee procese: 1. Operativno planiranje 2. Terminiranje 3. Lansiranje u proizvodnju 4. Dispeiranje 5. Praenje i usklaivanje svih aktivnosti za realizaciju proizvodnog procesa Operativno planiranje je deo godinjeg planiranja, koje obuhvata krai vremenski period. Najee se operativni plan radi za naredni mesec. Operativni plan sadri ta e se raditi i u kojim koliinama, kako bi se mogle odrediti koliine reprodukcionog materijala, alati, kapaciteti maina, broj zaposlenih, potrebna dokumentacija, radni nalozi i dr. Sastavni deo operativnog plana je fini terminski plan koji obuhvata plan rada svakog radnog mesta u pogonu za tri do pet dana unapred. Operativni plan sadri sledee: * kompletno razraene proizvodne zadatke za pogone, radionice i odeljenja sa aspekta koliina i vrste proizvoda (elementi, podsklopovi i sklopovi) * rokove poetka i zavretka izrade elemenata, podsklopova, sklopova i proizvoda * potreban broj radnika za realizaciju proizvodnog programa i to po strukama i stepenu strune spreme za pogone, radionice i odeljenja * kompletan plan izvrenja na odravanju maina sa rokovima i specifikacijama potrebnog materijala i radne snage za izvrenje datih radnih zadataka Terminiranje predstavlja vremensko usklaivanje tokova tehnolokih procesa, pri emu se polazi od rokova zavretka proizvoda i tei se to racionalnijem korienju maina i opreme. Terminiranje predstavlja nastavak operativnog planiranja i njegovu razradu, koje detaljno definie vreme i prostor pri izradi proizvoda. Terminiranje moe biti: * uzastopno, u pojedinanoj ili maloserijskoj proizvodnji. postoji hronoloki red tehnolokih operacija obrade (posle zavretka prve tehnoloke operacije organizuje se druga, zatim trea itd. do kompletnog zavretka proizvoda). * paralelno, u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Elementi jedne serije po zavretku jedne tehnoloke operacije alju se na sledeu tehnoloku operaciju, ne ekajui da se svi elementi zavre na datoj tehnolokoj operaciji. * kombinovano, u visokoserijskoj proizvodnji - kombinacija uzastopnog i paralelnog terminiranja.

19

Operativno planiranje Operativna priprema proizvodnje OPP

Terminiranje

Lansiranje u proizvodnju

Dispeiranje

Praenje i usklaivanje svih aktivnosti za realizaciju proizvodnog procesa Lansiranje u proizvodnju - Svaka proizvodnja poinje izdavanjem proizvodnog naloga (radni nalog) za odreeni proizvod. Osim proizvodnog naloga, iz operativne pripreme proizvodnje izdaju se i razna trebovanja (za reprodukcioni materijala, alat, specijalni alat, pomoni pribor). Takoe, u cilju ostvarivanja kontinualne proizvodnje iz operativne pripreme proizvodnje alju se radne liste, operacione liste, instrukcione liste i tehnoloka dokumentacija (radioniki crte, tehnoloki postupak izrade) . Dispeiranje proizvodnje podrazumeva otklanjanje smetnji u izvrenju operativnog plana proizvodnje koje mogu dovesti do zastoja, ekanja ili nekorisnog rada u procesu. Postoje etiri vrste dispeiranja i to: * predmetno dispeiranje - dispeer prati realizaciju odreenog broja proizvoda od ulaska u proizvodnju do odlaganja gotovog proizvoda u skladite i stara se o snabdevenosti radnog mesta materijalom, dokumentacijom, alatom i dr. * funkcionalno - dispeer svakodnevno prati realizaciju operativnog plana proizvodnje, odnosno realizaciju svake tehnoloke operacije na odreenoj lokaciji - radionici * meovito - predstavlja kombinaciju predmetnog i funkcionalnog dispeiranja * kontinuirano - dispeer organizuje i prati neprekidno dopremanje svih neophodnih sredstava da bi proces proizvodnje bio kontinuiran i da nikad ne doe do zastoja Praenje i usklaivanje svih aktivnosti za realizaciju proizvodnog procesa ima za cilj da registruje realizaciju operativnih planova proizvodnje i da preduzme odreene akcije ukoliko nije dolo do eljene realizacije. Vode se tri evidencije o realizaciji operativnih planova proizvodnje i to: Operativna - vodi se po radionicama, a odnosi se na terminski plan, kako tehnolokih operacija, tako i pri izradi elemenata proizvoda. Statistika - obrauje izvrenje osnovnih (mesenih i godinjih) planova proizvodnje i to u vremenskim pokazateljima i u koliinskim pokazateljima. Takoe, vodi se evidencija o korienju proizvodnih kapaciteta, brojnog stanja radnika i o zastoju u proizvodnji. 20

Knjigovodstvena - prati izvrenje osnovnog plana proizvodnje u novanim jedinicama. Odnosi se na trokove rada, materijala, alata, amortizaciju, trokove odravanja sredstava za rad, trokove energije i dr.

18.

RADIONIKA PRIPREMA PROIZVODNJE

Radionika priprema proizvodnje ima za cilj obezbeenje izvravanja operativnih planova u svim delovima procesa neposrednog rada, odnosno u svim radionicama proizvodnog sistema. Radionika priprema proizvodnje ima sledee zadatke: 1. izvrenje plana operativne pripreme sa aspekta realizacije posla 2. obezbeenje racionalnog i ekonominog rada na pojedinim radnim mestima u procesu proizvodnje Radionika priprema proizvodnje podrazumeva sledee aktivnosti: 1. prihvatanje materijala, alata i dokumentacije koji su lansirani u radionicu 2. rasporeivanje na pojedina radna mesta 3. kontrolu izvrenja poslova operativnog plana proizvodnje 4. prenoenje poslova u narednu radionicu ili magacin 5. pripremu i slanje povratnih informacija sa radnih mesta prema operativnoj pripremi proizvodnje Cilj ovakvog organizovanja je da se upravljanje proizvodnjom dovede do samog radnog mesta i time obezbedi realizacija planiranog obima proizvodnje odreenog kvaliteta. U smislu ostvarivanja upravljanja proizvodnjom, poslovi radionike pripreme imaju zadatak da upravljake akcije dovedu do radnih mesta i da na njima ostvare upravljake ciljeve proizvodnje. Da bi se ostvarili ovi ciljevi, radionika priprema se tako organizuje da se lansiranje poslova u proizvodnji do radnih mesta sprovodi na najefikasniji nain. Tako organizovana radionika priprema, zasnovana na savremenim oblicima organizacije proizvodnje, ima sledee grupe poslova: 1. poslovi materijalnog poslovoe - Materijalni poslovoa organizuje i upravlja procesom opremanja radnih mesta ispravnim sredstvima za rad, materijalom, alatima i dokumentacijom 2. poslovi snabdevaa radnih mesta - Snabdevai donose na radna mesta materijal, alat, dokumentaciju, potroni materijal, preventivna zatitna sredstva i dr. istai odravaju red i istou u radionici. ORGANIZACIJA RADIONIKE PRIPREME
Radionika priprema

Materijalni poslovoa

Snabdevai radnih mesta

Odravanje istoe

21

19.

RADNO MESTO U PROCESU PROIZVODNJE

RADNO MESTO U PROCESU PROIZVODNJE Radno mesto je mesto na kome se lociraju sredstva za rad i na kome se obavljaju odreene operacije, odnosno odreeni posao. To je mesto na kome su stvoreni uslovi za obavljanje odreenog posla u okviru tehnolokog procesa. U pogledu organizacije izvoenja operacija radno mesto treba da bude tako organizovano, u vremenu i prostoru, da se uspostavi optimalan odnos izmeu elemenata proizvodnje. Uzimajui u obzir ekonomiju, radno mesto treba da je tako organizovano da se radnim mestima postiu minimalni trokovi, a maksimalni rezultati. U pogledu postignutog nivoa razlikuju se sledea organizaciona stanja proizvodnih radnih mesta: 1. otvoreno radno mesto ORM 2. zatvoreno radno mesto ZRM 3. stabilizovano radno mesto SRM Otvoreno radno mesto ORM. Ako je radno mesto tako organizovano da radnik sam mora ii po dokumentaciju, materijal, alat i drugo, onda se takvo radno mesto, u smislu organizacije rada zove otvoreno. Ovakav tip radnog mesta prisutan je u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji. Radnik ima stalne prekide u radu. Radno mesto nije pripremljeno. Organizacija rada je na najniem nivou. Zatvoreno radno mesto ZRM. Ako je radno mesto tako organizovano da se radniku na radno mesto dostavlja radna dokumentacija, materijal i alat, onda se takvo radno mesto, u smislu organizacije rada naziva zatvoreno. Ovde je izvrena detaljna priprema rada. Radnik je stalno na radnom mestu i radi konkretan posao koji je opisom radnog mesta dat. Organizacija rada je dobra. Stabilizovano radno mesto SRM. Ovo predstavlja najorganizovanije radno mesto, gde se radi na najracionalniji nain. Ovakva radna mesta, u smislu organizacije pripreme, uvode se u velikoserijskoj i masovnoj proizvodnji, pri emu se radno mesto prvo zatvori, pa onda stabilizuje. Za stabilizaciju radnog mesta koristi se studija rada, na bazi prouavanja i merenja rada. OZNAKE TIPOVA RADNIH MESTA
ORM ZRM SRM

OTVORENO

ZATVORENO

STABILIZOVANO

22