Visoka tehnika kola strukovnih studija Novi Beograd

EKONOMIKA BIZNISA -Seminarski radTema:Trokovi i utroci

Profesor: Ankica Milojevi

Student:Dragan Rankovi 106/09

SADRAJ TROKOVI....................................................................3 OSNOVNE KARAKTERISTIKE TROKOVA.........................4 PODELA TROKOVA......................................................5 GRFIKON RENTABILITETA..............................................9 PROFITNA MARA.......................................................10 LITERATURA...............................................................11

TROSKOVI

Troskovi predstavljaju vrednosni (novcani) izraz utrosenih elemenata proizvodnje (sredstava za rad, predmeta rada i radne snage) i poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje. Utrosene elemente proizvodnje mozemo posmatrati naturalno i vrednosno. Utrosci su naturalni izraz utrosenih elemenata proizvodnje. Utrosci su kolicinska komponenta troskova. Kvantitativno posmatrano trosak je proizvod utrosaka i cene po jedinici utroska.

Tr = Ut x C
*troskovi elemenata procesa proizvodnje spadaju u troskove u uzem smislu. Utrosci radne snage podrazumevaju utrosenu energiju coveka pri obavljanju radnih zadataka u procesu reprodukcije. Nosioci utrosaka radne snage su proizvodi, odnosno usluge datog preduzeca. Utrosak radne snage vrsi se na tehnoloskim i netehnoloskim radnim mestima. Na netehnoloskim radnim mestima veza izmedju utrosaka radne snage i proizvedenih ucinaka je indirektna i to pomocu unapred utvrdjenih kljuceva za raspodelu utrosaka. Utrosci usluga drugih lica izrazavaju se razlicitim jedinicama mere (norma casova, broj jedinica usluga), ali kod mnogih nije moguce odrediti kolicinsku komponentu njihovog trosenja (npr advokatske usluge) Utrosci jednog dela sredstava za rad ulaze svojom materijalnom supstancom u novi proizvod. Sredstva za rad se trose kroz fizicko trosenje, starenje, lom i kvar. Utrosci predmeta rada su fizicke kolicine razlicitih materijala utrosenih u procesu proizvodnje. Materijal se u proces proizvodnje unosi postepeno, a trosi odjednom. Razlikujemo utroske materijala za izradu, pomocnog materijala, energije i rezijskog materijala. (Standardni utrosci materijala u vidu normativa materijala podrazumevaju stvarno potrebnu kolicinu materijala za proizvodnju konkretnog proizvoda, sto je uslovljeno faktorima tehnicke i organizacione prirode) Da bi se sagledala ukupna ulaganja u proces proizvodnje potrebno je sve utroske izraziti vrednosno a troskovi su upravo vrednosni izraz utrosenih elemenata proizvodnje. Troskovi preduzeca se definisu kao novcani izraz trosenja faktora procesa rada u vezi stvaranja ucinaka preduzeca. U sirem smislu troskovi preduzeca su vrednost svih utrosaka i izdataka koji su prouzrokovani stvaranjem proizvoda ili pruzanjem usluge. *izdaci npr placanje usluga drugim preduzecima ili obaveza prema drzavi. Na visinu troskova deluju unutrasnji i spoljasnji faktori. Unutrasnji mogu biti objektivni i subjektivni i deluju na velicinu ukupnih i pojedinacnih troskova. Spoljasnji deluju na velicinu ukupnih troskova preduzeca preko trzista, zakonskih i ugovornih obaveza itd.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE TROSKOVA: Troskovi se izrazavaju vrednosno (novcano) Rezultat su ostvarenih utrosaka i njihovih cena Direktno su vezani za odgovarajuci ucinak (proizvod ili uslugu)

ISPLATA je siri pojam od troska, podrazumeva svako gotovinsko placanje preko blagajne preduzeca. Moze nastati pre ili posle trosenja i ne mora biti vezana za proces rada. IZDATAK je siri pojam od isplate, oznacava svako izdavanje novca, materijala, inventara u okviru preduzeca, radi procesa reprodukcije, ali i svaki novcani iznos koji preduzece isplacuje trecim licima ili drustvu (izvrsenje finansijske obaveze preduzeca). Troskovi se temelje na izdacima ali se oni ne moraju ni sadrzajno ni vremenski poklapati. Sadrzajno nepoklapanje kada izdatak nije ucinjen radi stvaranja ucinka (npr placanje kazne). Vremensko nepoklapanje kada izdatak prethodi trosku (npr placena premija osiguranja) i kada izdatak sledi nakon nastanka troska (npr struju placamo do 15 u mesecu za prethodni mesec) Svaki trosak pre ili kasnije postaje izdatak preduzeca, a svaki izdatak ne mora postati trosak (npr sudski troskovi ili obaveze prema drzavi) RASHOD je siri pojam od troska i podrazumeva sva namenska i nenamenska trosenja u preduzecu. To je cisto finansijska kategorija.To je bespovratno izdavanje novca, materijala ili stvari. Troskovi predstavljaju onaj deo rashoda koji se moze ukalkulisati u cenukostanja gotovih proizvoda ili usluga. Rashode delimo na poslovne i neposlovne. Poslovni rashodi nastaju u procesu poslovanja i rezultat su poslovanja preduzeca. Tu ubrajamo materijalne troskove, amortizaciju, nematerijalne troskove, troskove proizvodnih usluga, ukalkulisane troskove rada itd. Materijalni troskovi troskovi materijala, energije, rezervnih delova, sitnog inventara, usluga sa karakterom materijalnih troskova (npr transportne usluge). Nematerijalni troskovi troskovi reklame, troskovi sajmova, premije osiguranja, topli obrok radnika, ukalkulisani porezi i doprinosi, troskovi zastite na radu Rashodi finansiranja - su posledica finansijskih transakcija u poslovanju preduzeca (kamate na zajmove, revalorizacija dugovanja, negative kursne razlike) Vanredni rashodi su posledica redovnih aktivnosti preduzeca, ali su neplanirani i neocekivani (rashodi po osnovu manjkova, neotpisana vrednost osnovnih sredstava, kazne, penali, naknadno utvrdjeni rashodi iz prethodnih godina)

PODELA TROSKOVA 1) OPSTA PODELA (prema poreklu, komponentama procesa rada) TROSKOVI RADA vrednosni izraz utrosaka radne snage (ukalkulisani LD radnika) Racunaju se tako sto se utrosci rada vremenski izrazeni pomnoze sa cenom rada. Zarada je novcani izraz vrednosti radne snage ili u kalkulativnom smislu novcani multiplikator utrosaka radne snage. Ukupni troskovi rada = masi ukalkulisanih bruto zarada obracunatih na bazi kolicine i kvaliteta rada. TROSKOVI PREDMETA RADA vrednosni izraz utrosenih predmeta rada u proizvodnji (troskovi sirovina, troskovi materijala za izradu, pomocnog materijala, troskovi energije, troskovi rezijskog materijala, troskovi tudjih materijala). Troskovi materijala su proizvod i funkcija utrosaka materijala i NC-a po jedinici utroska. TROSKOVI SREDSTAVA ZA RAD - vrednosni izraz utrosenih sredstava za rad u proizvodnji (amortizacija, troskovi osiguranja, investiciono odrzavanje). Obracunavaju se kao amortizacija. Parametri za utvrdjivanje troskova sredstava za rad su njihova NC, vek trajanja i stepen trosenja. TROSKOVI TUDJIH USLUGA - vrednosni izraz tudjih usluga (troskovi PTT, troskovi struje). Usluge mogu biti direktne (ako si ih druga preduzeca izvrsila na proizvodima ili uslugama koje preduzece proizvodi ili obavlja) i indirektne 2) PREMA FUNKCIJAMA U PREDUZECU TROSKOVI NABAVKE TROSKOVI PRODAJE TROSKOVI PROIZVODNJE TROSKOVI UPRAVLJANJA Deo ovih troskova direktno uklazi u cenu kostanja proizvoda ili usluge (tr nabavke i tr proizvodnje). Deo troskova sadrzan u prodatim proizvodima predstavlja rashod koji se pokriva iz prihoda preduzeca. Drugi deo sadrzan u lagerovanim proizvodima cini buduci potencijal i angazovana sredstva preduzeca. 3) PREMA URACUNAVANJU U CENU KOSTANJA DIREKTNI (pojedinacni) se mogu direktno vezati za nosioce, tj proizvode ili usluge ostvarene u preduzecu i mogu se neposredno ukalkulisati u cenu kostanja proizvoda. Mogu se direktno razvrstavati po ucincima, tj nisu potrebni prethodni obracunski postupci ili kljucevi razvrstavanja. Ovde spadaju materijal za izradu, zarade radnika izrade i posebni pojedinacni troskovi. INDIREKTNI (opsti) nemogu se direktno uracunati i ugraditi u cenu kostanja proizvoda, niti neposredno vezati za pojedine proizvode ili usluge. Obracun ovih troskova po ucincima vrsi se preko uslovnih baza i kljuceva za raspodelu. Ovde spadaju zarade radnika koji ne rade neposredno u proizvodnji, pogonski material, troskove osiguranja, ptt troskove, troskove zakupnine, unutrasnjeg transporta, odrzavanja itd. Evidentiraju se po mestima njihovog nastanka

Cena kostanja zbir utrosenih i izdatih vrednosti u vezi sa trosenjem komponenata procesa rada. U cenu ulaze troskovi reprodukcije, izdaci uslovljeni koriscenjem komponenata proizvodnje i izdaci uslovljeni vrsenjem funkcije u reprodukciji.

4) PREMA OBIMU PROIZVODNJE (tj stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje) * VARIJABILNI TROSKOVI * FIKSNI TROSKOVI 5

- VARIJABILNI (promenljivi) troskovi reaguju na promene obima proizvodnje tako sto sa porastom obima proizvodnje rastu, a sa opadanjem obima proizvodnje opadaju. Oni su direktna f-ja promene obima proizvodnje i uslovljeni su stepenom koriscenja kapaciteta. Delimo ih na proporcionalne, degresivno varijabilne i progresivno varijabilne PROPORCIONALNO varijabilni troskovi menjaju se istim smerom i intenzitetom kojim se menja obim proizvodnje tj direktno su srazmerni promeni stepena koriscenja kapaciteta. Ovde spadaju troskovi materijala za izradu, troskovi sredstava za rad, zarade radnika izrade, troskovi energije, pomocni material i amortizacija obracunata funkcionalnom metodom

KARAKTERISTIKE: * Kada nema proizvodnje nema ni proporcionalno varij. troskova 1) Ukupni proporcionalno varijabilni troskovi (Vpt) imaju isti trend promena sa promenama obima proizvodnje 2) Proporcionalno varijabilni troskovi po jedinici proizvoda (vpt) su const, bez obzira na promene obima proizvodnje 3) Koeficijenat reagibilnosti troskova = 1 (Kr=1) tj rastu u istoj proporciji kao i obim proizvodnje * Kod prosecno varij troskova diferencijalni trosak = prosecnom trosku. PROGRESIVNO varijabilni troskovi su promenljivi troskovi koji u ukupnom iznosu rastu brze od porasta obima proizvodnje. U praksi ne postoje. Oni su uvek signal preteranog koriscenja kapaciteta i sredstava za rad, tehnickih propusta u proizvodnji itd. (mpr troskovi odrzavanja preopterecenih masina i opreme, dodatni troskovi reklame, istrazivanje trzista Prosecno progresivno varijabilni troskovi su u stalnom porastu sa rastom stepena zaposlenosti.

KARAKTERISTIKE: 1) Ukupni progresivno varijabilni troskovi (VTpg) rastu brze od porasta obima proizvodnje 2) Progresivno varijabilni troskovi po jedinici proizvoda (vtpg) rastu sa porastom obima proizvodnje 3) Koeficijent reagibilnosti > 1 (Kr>1) Kod ovih troskova diferencijalni troskovi su > od prosecnih troskova) DEGRESIVNO varijabilni troskovi su promenljivi troskovi koji u ukupnom iznosu iznosu rastu sporije od porasta obima proizvodnje ili druge delatnosti (troskovi pogonske energije, troskovi uprave i prodaje, troskovi pomocnog materijala, putni troskovi itd). Sastoje se iz fiksne i varijabilne komponente. KARAKTERISTIKE: 1) Ukupni degresivno varijabilni troskovi (VTdg) imaju sporiji trend porasta od povecanja obima proizvodnje tj blago rastu 2) Degeresivno varijabilni troskovi po jedinici proizvoda (vtdg) opadaju sa porastom obima proizvodnje 3) Koeficijenat reagibilnosti < 1 (Kr<1) tj izmedju 0-1 Diferencijalni troskovi su manji od prosecnih troskova

UKUPNI varijabilni troskovi u odredjenom vremenskom periodu predstavljaju zbir proporcionalno varijabilnih, progresivno varijabilnih i degresivno varijabilnih troskova. UVT isto tako mogu imati proporcionalni, progresivni i degresivni karakter 6

FIKSNI TROSKOVI se ne menjaju sa promenama obima proizvodnje tj njihov iznos ostaje stalno nepromenljiv. Zbog svoje neelasticnosti nazivaju se i konstantnim ili stalnim troskovima. Zovemo ih periodicnim troskovima jer su vezani za odredjeno vreme tj javljaju se kao f-ja vremena. Po svojoj prirodi spadaju u troskove pripravnosti ili nuzne troskove. (to su svi troskovi koje preduzece ima) Uslovljeni su samim postojanjem preduzeca pa se zovu i troskovi kapaciteta. Delimo ih na apsolutne I relativne fiksne troskove. APSOLUTNO FIKSNI troskovi ne menjaju se u masi pri promeni obima proizvodnje ili obima delatnosti (tr amaortizacije obracunati vremenskom metodom, tr osiguranja sredstava za rad, osnivacki troskovi, tr upravno-prodajne rezije, kamate na kredit za osnovna sredstva itd). Udeo fiksnih troskova po jedinici proizvoda ft racunamo tako sto ukupne fiksne troskove FT podelimo sa obimom proizvodnje Q

ft = FT / Q
KARAKTERISTIKE: 1. Ukupni apsolutno fiksni troskovi (FT) su const, ne menjaju se sa promenom obima proizvodnje 2. Apsolutno fiks tr po jedinici proizvoda (ft)se menjaju obrnutim smerom od smera kretanja obima proizvodnje ( opadaju sa porastom obima proizvodnje i rastu sa smanjenjem obima proizvodnje) 3. Kr = 0 Diferencijalni troskovi fiksnih troskova DFT= 0 KOEFICIJENAT REAGIBILNOSTI Kr fiksnih troskova predstavlja odnos dinamike troskova i dinamike proizvodnje u odredjenom vremenskom periodu REAGIBILNOST troskova kvantitativno izrazena uslovljenost promena troskova promenama obima proizvodnje. Ona je razlicita za svaku vrstu troskova

Kr = %FT / %Q

%FT - % povecanja fiksnih troskova %Q - % povecanja obima proizvodnje

%Q = ( Q2/Q1 1) x 100 %FT = ( FT2/FT1 1) x 100 REALATIVNO FIKSNI troskovi ostaju nepromenjivi u ukupnom iznosu samo u pojedinim zonama poslovanja (tr materijala za odrzavanje, tr zarada radnika na poslovima odrzavanja i pomocnim radnim mestima, tr tehnicke kontrole, tr rada i pripreme i zavrsne faze procesa proizvodnje). Sa pomeranjem iz nize u visu zonu oni skokovito rastu. Degresija relativno fiksnih tr se moze javiti pri porastu kao i pri smanjenu obima proizvodnje. Pri porastu obima proizvodnje oni SPORIJE rastu od obima proizvodnje, a pri smanjenju obima proizvodnje oni SPORIJE opadaju od smanjenja obima proizvodnje. To vremensko zakasnjenje je REMANENTNOST (rezistentnost) relativno fiksnih troskova otpornost troskova na smanjenje pri opadanju obima proizvodnje u odnosu na prethodno dostignuti nivo. Progresija relativno fiksnih tr se moze javiti pri porastu kao i pri smanjenu obima proizvodnje. Pri porastu obima proizvodnje oni BRZE rastu od obima proizvodnje, a pri smanjenju obima proizvodnje oni BRZE opadaju od smanjenja obima proizvodnje KARAKTERISTIKE: 1. FT ukupni relativno fiksni troskovi su const u pojedinim zonama poslovanja 7

2. ft relativno fiksni tr po jedinici proizvoda sa povecanjem obima proizvodnje opadaju 5) PREMA MOGUCNOSTI VEZIVANJA ZA JED PROIZVODA POJEDINACNI ILI DIREKTNI nastaju kao posledica utrosaka elemenata proizvodnje, mogu se direktno vezati za odredjeni proizvod ili usluge i neposredno razvrstati po ucincima. (tr materijala za izradu, tr pomocnog materijala izrade, tr rada izrade, tr sredstava za rad u slucajevima obracuna funkcionalne amortizacije) ZAJEDNICKI ILI INDIREKTNI nastaju kao posledica zajednickih utrosaka elemenata procesa rada u proizvodnji, u odredjenom vremenu i prostoru, bez diferenciranja te proizvodnje na pojedinacne proizvode. Ne mogu se direktno vezati za jedinicu ucinka vec se njihova raspodela vrsi na bazi odabranih kljuceva (radi tacnosti njihove alokacije neophodno ih je prethodno razvrstati prema mestu nastanka). To su tr rezijskog materijala, tr pomocnog materijala i usluga, tr unutrasnjeg transporta i odrzavanja, tr usluga drugih preduzeca, tr utrosene energije, tr rada na rezijskim poslovima, tr sredstava za rad u slucajevima obracuna vremenske amortizacije)

6) PREMA NACINU EVIDENTIRANJA UKUPNI predstavljaju zbir ukupnih fiksnih i ukupnih varijabilnih troskova UT = FT + VT PROSECNI su troskovi po jedinici proizvoda. Obracunavaju se stavljanjem u odnos ukupnih troskova sa obimom proizvodnje t = UT / Q Prosecni ukupni troskovi su zbir prosecnih varijabilnih i prosecnih fiksnih ut = vt + ft 7) PREMA POTREBAMA UPRAVLJANJA STVARNI su izraz stvarnih utrosaka elemenata i proizvodnje i stvarnih cena tih utrosaka. Njih knjigovodstvo utvrdjuje na kraju obracunskog perioda, u iznosu u kome su stvarno nastali PLANSKI se predvidjaju tj planiraju za odredjeni buduci period, najcesce godinu dana, a na osnovu stvarnih troskova prethodnog perioda STANDARDNI predstavljaju projektovane troskove i izrazavaju meru koliko treba da iznose stvarni troskovi i pruzaju mogucnost kontrole stvarnih troskova, odnosno ekonomicnosti poslovanja preduzeca

8) PREMA MOGUCNOSTI OTKLANJANJA OTKLONJIVI mogu se izostaviti i otkloniti sa variranjem obima proizvodnje. Na njih se moze delovati merama poslovne i trzisne politike NEOTKLONJIVI ne mogu se otkloniti sa variranjem obima proizvodnje, na njih se ne moze uticati, oni su izraz samog postojanja preduzeca. Ovde spadaju fiksni i deo relativno fiksnih troskova Cilj preduzeca je smanjenje troskova radi kvalitetnijeg poslovanja.

MARGINALNI (diferencijalni) TROSKOVI predsatavljaju iznos troskova koji je uslovljen dodatnom proizvodnjom u odnosu na dati stepen kapaciteta. Ako se iznos ukupnih marginalnih troskova (T) podeli brojem jedinica dodatnog stepena proizvodnje (Q) dobija se iznos prosecnih marginalnih ili granicnih troskova (Tq) T marginalni troskovi Tq = T / Q T2 iznos troskova nakon povecanja stepena koriscenja kapaciteta T1 - iznos troskova pre povecanja stepena koriscenja kapaciteta T = T2-T1 Q = Q2-Q1 Q2 obim proizvodnje viseg stepena koriscenja kapaciteta Q1 prethodni obim proizvodnje Izjednacavanje granicnih sa prosecnim troskovima nastaje na nivou optimalnog koriscenja kapaciteta to je nivo najpovoljnijeg obima proizvodnje ZONA OPTIMALNOSTI GRAFIKON RENTABILITETA Ako preduzece iz ostvarenih prihoda moze da pokrije sve troskove redovnog poslovanja ono onda posluje na donjoj granici rentabiliteta koja se jos zove i prag ekonomicnosti, kriticna tacka, mrtva tacka rentabilnosti itd. Kada su u preduzecu ukupni prihodi jednaki ukupnim troskovima rada preduzece posluje na rentabilnoj 0 mrtva tacka rentabiliteta UP=UT=0 (MTR) Obim proizvodnje na kome se ostvaruje MTR QMTR = FT/ (c-vt)

Gde je c- prodajna cena vt varijabilni troskovi po jedinici MTV prelomna tacka je onaj obim proizvodnje ili prodaje pri kome se ostvarenim prihodima od prodaje ucinaka pokrivaju varijabilni troskovi za taj obim proizvodnje ili prodaje i ukupni fiksni troskovi obracunskog perioda. Poslovni rezultat na nivou MTV je 0, jer se preduzece upravo nalazi u tacki prelaska iz zone gubitka u zonu dobitka Bilansom uspeha na bazi Direct costing marginalni (kontribucioni) dobitak se utvrdjuje kao pozitivna razlika izmedju prihoda od prodaje (neto prihoda) i varijabilnih troskova preduzeca. KD = NP VT Oduzimanjem FT od marginalnog dobitka utvrdjuje se poslovni dobitak preduzeca Tacka rentabiliteta je obim realizacije na kome su prihodi = troskovima Neto dobitak pokazuje efekat ulaganja sopstvenih sredstava u preduzece i oznava tekuci prirast onog dela poslovnih sredstava koji je pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja. Relativni odnos izmedju neto dobitka i prosecnih sopstvenih sredstava naziva se stopom prinosa na sopstvena sredstva

Ukupan prihod za poslovanje na pozitivnoj nuli (MTR)

UPMTR = (UPxFT) / (UP-VT) Stepen iskoriscenja kapaciteta na kome se ostvaruje MTR

Kka = ( Qplan / Qmax ) x 100 Kka = ( Qmtr / Q max) x 100 PROMENE KARAKTERISTIKA TROSKOVA mogu nastati usled: 1. promene organizacionih oblika proizvodnje 2. promene tehnicke opremljenosti kapaciteta preduzeca TROSKOVI TRGOVINSKOG PREDUZECA kod trgovinskih preduzeca akcenat je na obimu prometa tj prodaje, a ne proizvodnje kao kod proizvodnih preduzeca. Obim prodaje je direktno vezan sa profitabilnoscu trgovinskog preduzeca i veoma je vazno sagledati nivo prodaje i troskove proizasle iz tog nivoa. BRUTO MARZA ili bruto profit predstavlja meru efikasnosti trgovinskog preduzeca i dobija se kao razlika izmedju ostvarenog prometa i troskova nabavke. Stopa bruto marze = Bruto marza / Neto promet x 100 STOPA BRUTO MARZE pre svega zavisi od asortimana robe u trgovinskom preduzecu (npr razni diskonti kao MAXI zbog konkurencije teze formiranju nize marze) TROSKOVI trgovinskog preduzeca su najcesce troskovi nabavke robe, troskovi promocije, troskovi zarada zaposlenih, troskovi servisiranja itd. Oni se pokrivaju iz ukupno realizovanog prometa tj ukupnih prihoda preduzeca. PROFITNA MARZA odnos neto profita i neto prometa Neto profitna marza = neto profit / neto promet x 100

PROFITNA MARZA obuhvata: jedinicnu cenu proizvoda cena po kojoj se prodaje proizvod, utvrdjuje se kalkulacijom i odraz je politike cena, asortimana i ukupne prodajne politike nekog preduzeca. broj komada datog proizvoda nabavnu cenu po jedinici proizvoda obicno varira u odnosu na prodajnu za 60 80% operativne troskove mogu imati karakter fiksnih, varijabilnih i relativno fiksnih troskova. Zakupnine i amortizacija su fiksni operativni troskovi. Troskovi propagande i promocije su varijabilni. Relativno fiksni troskovi su troskovi zaposlenih u prodaji, administrativnog osoblja, odrzavanja itd.

LITERATURA
10

1) INTERNET 2) EKONOMIKA BIZNISA (edomir Avakumovi, Julija Avakumovi)

11