Kablovska TV mrea Kablovska TV mrea je poela da se razvija kao video servis pruaoc usluga (video service provider) ali

je ubrzo ostvaren pomeraj prema poslovnim aplikacjama i pristupa Internet-u. U daljem tekstu ukazaemo na te opte tendencije. Tradicionalne kablovske mree Kablovska TV mrea je poela sa broadcast distribucijom video signala u naseljenim regionima koji imaju slab prijem, jo poetkom 1940 godine. U to vreme je nazvana community antenna TV (CATV) jer je antena obino bila locirana na nekoj visokoj zgradi i primala je signale od svih stanica, pa je te signale distribuirala koaksijalnim kablom do svih zgrada (stanova) u okruenju. Na slici 1 prikazana je ema organizacije tradicionalne kablovske TV mree.

Prijemna antena pojacavac Razvodni centar Koaksijalni kabl Drop kabl splitter

Slika 1 Tradicionalna kablovska TV mrea Razvodni centar (nazvan head office) prima video signale od broadcasting stanica, i prenosi te signale preko koaksijalnih kablova. Du prenosnog puta signali slabe pa se zbog toga ugradjuju pojaavai. Do 35 pojaavaa je dozvoljeno da postoji izmedju razvodnog centra i TV prijemnika. Splitter se obino koristi kao ravalica na prenosnom putu signala. Razvod signala se ostvaruje koaksijalnim kablovima, a zbog slabljenja signala koriste se pojaavai. Prenos signala je u jednom smeru, tj video signal se prenosi od razvodnog centra do svakog pretplatnika. Hibridno optiko-koaksijalne mree Druga generacija kablovskih mrea se naziva hybrid fiber-coaxial (HFC) networks. Ove mree koriste kombinaciju fiber-optikih i koaksijalnih kablova. Prenosni medijum od razvodnog TV centra do regionalnih centara je optiki kabel, a lokalno na nivou ulica razvod se vri koaksijalnim kablovima (vidi sliku 2).

Prijemna antena Bidirekcioni pojacavac Distribuirani hub RCH RCH Regional Cable Head Opticki kabl (visoka propusnost)

Fiber cvor

komutator

splitter

Opticki kabl (fiber) Koaksijalni kabl

Slika 2 Hibridno optiko-koaksijalna (HFC) mrea RCH moe da opsluuje do 400 000 pretplatnika. RCH pobudjuje vei broj distribuiranih hub-ova, pri emu svaki hub moe da pokrije oblast od 40 000 pretplatnika. Splitter deli analogni signal na dva dela pri emu fiber vorovi pobudjuju koaksijalni kabl. Svako koaksijalni kabl opsluuje do 1000 pretplatnika. Komunikacija kod HFC mree je dvosmerna. Kablovska TV za prenos podataka Kablovske kompanije tekmie, se u skorije vreme, sa telefonskim kompanijama za sticanje primata kako da privuku sve vei broj korisnika koji hoe da koriste usluge vezane za brzi prenos podataka. Kao to smo ve naglasili, DSL tehnologija obezbedjuje bri prenos podataka, kada se konektiranje ostvari na pretplatniku telefonsku liniju. Ali DSL koristi postojei neirmovani telefonski kabl, koji je dosta podloan interferenciji. Ove smetnje odredjuju gornju granicu brzine prenosa podataka. Drugo reenje se je da se koristi kablovska TV mrea. Ukazaemo u daljem tekstu na osnovne karakteristike ovog tipa mrea. Propusnost Kod HFC sistema zadnja deonica u razvodu signala, tj u prenosu informacije od fiber-vora do kljunog prikljuka, realizovana je koaksijalnim kablom. Koaksijalni kabl ima propusni opseg od 5-750 MHz (aproksimativno). Da bi se obezbedio pristup Internet-u, propusni opseg kod ovog sistema je podeljen na tri banda (opsega): video, downstream data, i upstream data (vidi sliku 3).

Data upstream 5 42 54

Video band 550

Data downstream 750 f [MHz]

Slika 3 Podela opsega kod koaksijalnog kabla kod CATV Downstream video band- okupira frekvencije od 54 do 550 MHz. Svaki TV kanal zauzima opseg od 6MHz, to znai da ukupno postoje 80 kanala.

Downstream data band- (od Internet-a ka pretplatniku) zauzima gornji opseg od 550-750 MHz. Ovaj band se takodje deli na kanale irine 6 MHz. Kod ovog opsega koristi se 64-QAM (ili 256-QAM) modulaciona tehnika. Kod 64-QAM koristi se 6 bita/baud-u. Jedan bit se koristi za forward-error korekciju, to rezultuje 5 bita/baud-u. Standard specificira 1Hz po svakom baud-u, to znai da se, teoretski, downstream data mogu primati sa 30 Mbps (5bita/Hz *6 MHz). Ali standard specificira samo 27 Mbps. Ako se kablovski modem uobiajeno povezuje na raunar preko 10Base-T cable konekcije, tada je realna brzina u prenosu podataka ograniena na 10 Mbps, a da ponovo napomenemo da je teoretska brzina prenosa podataka 30 Mbps. Upstream data band- (od krajnjeg korisnika ka Internet-u) okupira nii band, od 5-42 MHz. Ovaj opseg se deli na kanale irine 6 MHz. Upstream data band koristi nie frekvencije koje su znatno vie podlonije uticaju umova i interferencijama. Zbog ovoga, QAM tehnika nije pogodna za ovaj opseg pa je bolje reenje QPSK, pri emu se koriste 2 bita/baud-u. Kod ovog standarda specificira se 1 Hz po svakom baud-u, to teoretski znai da se upstream data moe slati sa 12 Mbps (2 bita/Hz*6MHz). Ipak, realna brzina je obino nia od 12 Mbps. Deoba opsega Oba opsega, upstream i downstream su deljiva (zajednika) za sve krajnje pretplatnike. Upstream deoba- propusni opseg za upstream podatke je 37 MHz. To znai da postoji samo est 6MHz kanala koji su dostupni za upstream smer prenosa. Pretplatnik standardno koristi samo jedan kanal za slanje podataka u upstream smeru. Pitanje koje se sada postavlja je sledee: Na koji nain est kanala mogu biti deljivi za oblast od 1000, 2000, ili ta vie 100 000 pretplatnika? Reenje se sastoji u korienju time sharing tehnike. Band se deli na kanale koristei FDM multipleksiranje, pri emu jedan kanal mora biti deljiv izmedju pretplatnika koji su medjusobno u susedstvo. Naime, kabel-provajder alocira jedan kanal, statiki ili dinamiki, grupi krajnjih korisnika. Ako jedan krajnji korisnik eli da alje podatke, taj korisnik e se takmiiti sa drugim korisnicima oko pristupa, to znai da ako je kanal u datom trenutku zauzet korisnik mora da saeka sve dok kanal ne postane dostupan. Downstream deoba- slina je situacija kao i u downstream smeru prenosa. Downstream band ima ukupno 33 kanala irine 6 MHz. Kabel-provajder ima povezano u sistem sigurno vie od 33 pretplatnika, pa zbog toga svaki kanal mora biti deljiv izmedju veeg broja krajnjih korisnika. Ali situacija je neto drugaija u downstream smeru, jer u ovom sluaju imamo multicasting situaciju. Ako postoje podaci za bilo ko od pretplatnika u grupi, tada se podaci alju po tom zajednikom kanalu. Naime, svakom pretplatniku se alju podataci. Ali s obzirom da svaki pretplatnik ima svoju adresu, koja je registrovana kod provajdera, kablovski modem je taj koji za datu grupu vri uparivanje adresa koje se prenose sa podacima, tj sa adresom koja je dodeljena od strane provajdera. Ako se adresa slae tada se podaci prihvataju, u suprotnom se odbacuju. CM i CMTS Prenos podataka kod kablovskih mrea se ostvaruje zahvaljujui ugradnji sledea dva kljuna uredjaja: cable modem, CM cable modem transmission system, CMTS CM se instalira na strani pretplatnika, i slian je ADSL modemu. Na slici 4 prikazana je njegova lokacija.

Koaksijalni kabl

Lokacija pretplatnika

filter

video
TV

CM

podaci
Racunar

Slika 4 Mesto CM-a kod kablovske mree CMTS se instalira unutar distribucionog hub-a od strane kablovske kompanije. Ovaj uredjaj prihvata podatke od Internet-a i predaje ih kombajneru koji ih zatim alje pretplatniku. CMTS takodje prima podatke od pretplatnika i predaje ih Internet-u. Na slici 5 prikazana je lokacija CMTS-a.

Distribucioni hub od razvodnog centra podaci CMTS ka i od Interneta

Slika 5 Mesto CMTS-a kod kablovske mree

video kombajner

Opticko vlakno

3. Kablovski modemi

Kablovski modemi koriste kablovske televizijske linije za prenos podataka. Ove linije se realizuju pomou iroko-pojasnih koaksijalnih kablova. U odnosu na UTP kablove, koji se od strane telefonskih kompanija koriste za prenos informacije, kod kablovskog prenosa za potrebe prenosa dostupan je znaajno iri propusni opseg. U konkretnom sluaju kablovski operatori specificiraju frekventni opseg u okviru koga se vri prenos podataka po kablovima. Kablovski modemi ostvaruju interfejs (tj. taku konektiranja) izmedju raunara i kabla. To znai da PC maina, kao izvor digitalnih podataka, mora da ima instalirano Ethernet/ 802.3 NIC karticu koja se povezuje na kablovski modem. Na ovaj nain PC maina se povezuje na Ethernet/802.3 LAN , pa se moe ostvariti multi-megabitni prenos podataka. Pre nego to se uvede kablovsko-modemski servis, koji podrazumeva dvosmernu komunikaciju, kablovski operatori treba da nadograde svoj sistem. Naime, kablovske mree su projektovane samo za downstream prenos, one se koriste za prenos televizijskog signala u jednom smeru, tj. topologije su tipa stablo koju ini izvor signala (nazvan head-end), lokalni neighborhood distribution site, i skup pojaavaa. Head end agregatira signale iz razliitih lokacija i modulie ih na razliitim frekvencijama. (Head end obino pima master signal od satelita ili preko optikog vlakna povezan na neki LAN backbone). Modulisani signali, koji formiraju frekventni multipleks, se preko kablova prenose do neighborhood distribution site, a odatle se direktno isporuuju (dovode) do kua korisnika. Na putu od hed end do neighborhood distribution, a zatim povnovo do krajnih korisinika signal se regenerie pomou jednosmernih pojaavaa (ovaj nain realozacije je slian korienju repetitora kod mree tipa Ethernet/802.3). Na ovaj nain se odrava kvalitet signala, a da se pri tome i duina kablovske instalacije poveava. Jedan jednostavni dijagram kablovsko bazirane instalacije prikazan je na slici 5.

Slika 5. Kaoksijalno-bazirano kablavska mrea tipa stablo projektovana za prenos signala u jednom smeru. Pojaavai se korste da ouvaju kvalitet signala, a poveaju rastojanje krajnnjeg korista od izvora signala Da bi se ostvario dvesmerni prenos kablovske mree treba nadograditi. Nadogradnja se obino izvodi zamenom jedno-smernih pojaavaa dvo-smernim pojaavaima, i zamenom koaksijalnog kabla optikim kablom. Nadogradnja satndardno se izvodi u dve faze. U prvoj fazi na strani head end-a koaksijalni kablovi se zamenjuju optikim. Na ovaj nain se eliminie potreba za ugradnjom dvo-smernih

pojaavaa, a to je vanije obezbedjen je uslov da se obim mree proiruje, a da pri tome ne dodje do degradacije kvaliteta signala. Optikim putem, ta vie mogue je prenositi veu koliinu podataka. Ovakav tip mree se naziva hybrid fiber- coaxial (HFC) network. Druga faza ukljuuje izmene na strani neighborhood distribution site, koja se izvodi zamenom jedno-smernih pojaavaa sa optiko-elektrinim konvertorima, to rezultuje manjem pojaanju signala i robustnijoj kablovskoj instalaciji (vidi sliku 6. i 7.).

Slika 6. Hibridna optiko-koaksijlna (HFC) kablovska mrea koji ine fiber-optiki kabl instaliran izmedju head end-a i neighborhood distribution site-ova. Koaksijalni kablovi se i dalje koriste za dalji razvod od neighborhood-a ka krajnim korisnicima

Slika 7. Kada je sistem kompletiran nadogradjenom kablovskom mreom ostvaruju se veoma brzi servisi za dvosmerni prenos podataka, govora, i videa Sve dok se ne instaliraju dvo-smerni pojaavai kablovski operateri mogu da nude veoma brzi prenos podataka samo u jednom (downstream) smeru (od head end-a ka krajnjem korisniku). Upstream prenosi (od korisnika ka head end-a) su ogranieni na 33.6 kbps-a i realizuju su uz pomo analogne modemske dialup konekcije preko telefonske mree. Iskustva pokazuju da u oblastima (podrujima) gde su dvo-smerni pojaavai instalirani, a koaksijalni kablovi i dalje egzistiraju izmedju neighborhood-a i krajnjeg korisnika, potrebe za prenos pri veim upstream brzinama su znaajno manje u odnosu na one u downstream smeru. U zavisnoti od kablovskog operatera i servise koje on nudi tekue upstream brzine se kreu od 500 kbps-a do 1 Mbps, a u downstream smeru od 10 do 30 Mbps-a. I pored toga to su ove brzine prenosa znaajno vee u odnosu na 56k modemski servis, ipak treba imati u vidu da je kablovska mrea deljivi resurs. U sutini kablovska mrea je veoma slina 10 Mbps Ethernet/802.3, i broadcast je tehnologija. To znai da, to je vei broj krajnih korisnika povezan istovremeno (on-line) na liniji, bie vei broj sudara koji se odnose na korienje dostupne propusnosti sistema (Nasuprot ovome ADSL je tehnologija tipa point-to-point). Najvei broj dananjih kablovskih sistema podrava (usluuje) oko 5 000 korisnika, a granajui se od head end-a opsluuje se u proseku od 500 do 2500 kua po jednoj (single) liniji.