RE KOJA JE

PREOKRENULA
SVET
Robert D. Vilend

www.najvaznijevesti.com

Naslov originala:
The WORD That Turned the World
UPSIDE DOWN
Autor: Robert J. Wieland
Prevod sa engleskog: Mirjana eri
Pesmu prepevao: Zvonimir Kosti Palanski
Izdava:
Eden kua knjige, Novi Sad, 2015
tampa:
Apollo Graphic Production, Bgd; tira 50 primeraka
Dizajn korice:
Goran Vidas gvidaszg@hotmail.com
Elektronska verzija broure Re koja je preokrenula svet besplatno je dostupna na Internetu, za linu
upotrebu. Ukoliko elite da kupite ovu brouru u
tampanom obliku, moete je naruiti na:
www.eden.rs; (+381) 062/200-046
dobravest@yahoo.com; (+381) 064/40-29-428

Predgovor
Ako jezike oveije i aneoske govorim a agape
nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac
koji zvei.
I ako imam prorotvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu veru da i gore premetam, a agape
nemam, nita sam.
I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo
svoje da se saee, a agape nemam, nita mi ne pomae. (Pavle u 1. Korinanima 13,1-3. U originalnom
grkom tekstu, za re ljubav koristi se agape.)
Ljubazni! da ljubimo jedan drugoga jer je agape
od Boga. I svaki koji ima agape od Boga je roen, i
poznaje Boga... Po tom se pokaza agape Boja k nama
to Bog sina svojega jedinorodnoga posla na svet da
ivimo kroza nj. U ovom je agape ne da mi pokazasmo agape k Bogu, nego da on pokaza agape k nama i
posla sina svojega da oisti grehe nae...
Bog je agape, i koji stoji u ljubavi [agape], u Bogu
stoji i Bog u njemu stoji. Tim je agape u nama dola
do savrenstva da imamo slobodu na dan sudnji... U
agape nema straha, nego savrena agape izgoni strah
napolje; a ko se boji nije savren u ljubavi.
Da imamo mi agape k njemu, jer on najpre pokaza agape k nama. (Jovan, u svojoj Prvoj poslanici
4,7-19)
3

Re koja je
preokrenula svet
Dakle, vi mislite da je fantastino kako je ta mala
re preokrenula svet?
Da, svet je nekada snano potresla mala grupa
ljudi iz Palestine, koji su nosili vest otelotvorenu u
jednoj prilino nejasnoj rei. Njihovi prestraeni neprijatelji u Solunu (istoimeni grad u savremenoj Grkoj) priznali su da je njen uticaj bio ogroman: Ovi to
zamutie vasioni svet, dooe i ovde (Dela apostolska
17,6). Vesnici eksplozivni poput dinamita: Hristovi
apostoli, naroito Pavle i njegov kolega Jovan.
Re koja je napravila taj moni podvig bila je
mala re, poznata u drevnom grko-rimskom svetu
grki termin, agape. Znaila je ljubav, ali je bila
revolucionarna. Nosila je u sebi duhovnu snagu koja
je obuzimala umove ljudi, izazivajui svrstavanje oveanstva u dva tabora, jedan za a drugi protiv nebeske ideje.
Njeni pobornici bili su prekono preobraeni u
smele i radosne Isusove sledbenike, spremne da izgube sve to imaju, da dopadnu tamnice, pa ak i da
umru muenikom smru za Njega. Oni, pak, koji su
se svrstali u tabor protiv njih brzo su postali svirepi,
krvoedni progonitelji onih koji su u novom konceptu

ljubavi videli svetlost. Niko ko je uo vest nikada vie

nije mogao da ostane neutralan.
Tajanstveni eksploziv u toj duhovnoj bombi bio je
radikalno razliita ideja od onih koje su sanjali svetski
filozofi ili moralni uitelji. Bio je to novi izum koji je
podjednako iznenadio i prijatelje i neprijatelje.
Nije da ljudi starog veka nisu imali nikakve ideje
o ljubavi; oni su mnogo o njoj govorili. U stvari, Grci
su imali tri ili etiri rei za ljubav (nai savremeni jezici obino imaju samo jednu). Meutim, ona vrsta
ljubavi koju je izraavala agape nemilosrdno je sve
ostale ideje o ljubavi razotkrivala ili kao ne-ljubav ili
kao anti-ljubav.
I odjednom je ljudski rod shvatio da je ono to
su oni nazivali ljubavlju zapravo bila samo zamaskirana sebinost. Ljudska psiha bila je ogoljena zahvaljujui tom novom otkrivenju. Ako ste radosno prihvatali duhovnu revoluciju, vi ste se odevali u agape;
u protivnom, cepanjem svoje haljine satkane od tobonje dobrote, pretvarali ste se u sulude neprijatelje
nove vere. I niko nije mogao da vrati asovnik vremena unazad, jer je agape bila ideja za ije je ispunjenje
upravo doao trenutak.
Kada je Jovan uzeo pero da ispie svoju uvenu jednainu Bog je ljubav (1. Jovanova 4,8), on
je morao da se odlui izmeu nekoliko grkih rei.
Uobiajena, svakodnevna eros nosila je u sebi
5

prodornu snagu. Kao neto tajanstveno i mono, eros

je smatran izvorom ivota. Poput bujice koja probija
branu, on prelazi preko svih prepreka ljudske volje i
mudrosti, kao talas emocija zajednikih celom oveanstvu. Ako je majka volela svoje dete, njena ljubav
bila je eros i smatrana plemenitom i istom. Isto tako,
ljubav dece prema roditeljima od kojih zavise, i meusobna ljubav prijatelja. Dalje, uzajamna ljubav izmeu
mukarca i ene bila je duboko tajanstveni poriv.
Da li je Bog eros? pitali su drevni pagani.
Da, odgovarali su njihovi filozofi, ukljuujui velikog
Platona, zato to je eros neto jae od ljudske volje. On
proizvodi udo beba. On stvara prijatelje i porodice.
I boravi u svakome po prirodi. Prema tome, govorili
su pagani, on mora da je iskra boanstva u svakom
ljudskom biu.
Za antike narode, ljubav je umnogome bila to
je i za nas danas slatka tajna ivota, eliksir koji inae nepodnoljivo postojanje ini snoljivim. Platon
se nadao da e preobraziti svet nekom vrstom ljubavi
koju je on smatrao nebeskim erosom. Rei izvedene
iz tog termina danas imaju iskljuivo seksualno znaenje, ali Platon je nastojao da svet izvue iz gliba senzualnosti pomou ideja koje duhovno uzdiu, pomou
neeg plemenitog i nadahnjujueg. Temelj toga bilo je
neprestano penjanje, oslobaanje od fizike poude,
stremljenje ka veem duhovnom dobru za duu.
6

Ali Jovan nikada nije mogao da napie da je Bog

eros. On je zapanjio mislioce svoga doba, kazujui da
je Bog agape. A izmeu te dve ideje prua se ogroman
ponor, vei od rastojanja izmeu istoka i zapada.
Apostolova ideja bila je revolucionarna najmanje
na tri naina:
1. Ako neko voli ljubavlju agape, on ima slobodu na dan sudnji (1. Jovanova 4,17). Bez nje, ovek
se gri od straha kad se suoi sa konanim sudom. Sa
njom, on neustraivo stupa u Boju prisutnost i prolazi pored svih Njegovih svetih anela, bez stida i s puno
pouzdanja. To se u drevna vremena nije nikada ulo.
2. U ljubavi [agape] nema straha, nego savrena ljubav [agape] izgoni strah napolje; jer strah
predvia kaznu. A ko se boji nije savren u ljubavi
[agape] (18. stih). Strah sa zebnjom je u svim vremenima bio duboko ukorenjen u ljudskom postojanju.
Strah duboko u nama, koji se teko prepoznaje, izaziva bolest, nagriza ivotnu snagu due sve dok nam organi ne oslabe i ne mogu da se suprotstave oboljenju.
Mogu protei godine dok to ne uvidimo i ne osetimo,
ali najzad najslabiji organ tela otkae i lekari moraju
pokuati da poprave ono to je agape mogla da sprei
savladavanjem straha.
3. Svi uzvieni moralni i etiki ciljevi oveanstva nisu nita bez agape, kae Pavle u uvenom
poglavlju o ljubavi 1. Korinanima 13. Neko moe
govoriti jezike oveije i aneoske, imati prorotvo
7

i znati sve tajne i sva znanja, imati veru da i gore

premeta, razdati sve imanje svoje i predati telo
svoje da se saee, a da ipak ne poseduje najbitniji
sastojak. Takav ovek e na kraju biti nita. A agape
ima izvanredni kvalitet da sve izdri, jer agape nikad ne prestaje.
Kako to da se agape tako mnogo razlikuje od
uobiajene ideje o ljubavi? Kako je bilo mogue da
apostolska ideja postane takva opasnost po Platonov
uzvieni koncept? Odgovor nalazimo u jasnom suprotstavljanju te dve ideje:
Uobiajena ljudska ljubav zavisi od lepote ili dobrote svog objekta. Mi prirodno biramo za prijatelje
one koji su prijatni prema nama, koji nam se dopadaju. Zaljubljujemo se u osobu suprotnog pola koja je
lepa, srena, pametna i privlana, a odvraamo se od
osobe koja je runa, pakosna, neznalica ili neprijatna.
Nasuprot tome, agape ne zavisi od lepote ili dobrote svog objekta. Ona stoji sama, suverena, slobodna. Antiki narodi imaju jednu priu koja ilustruje
njihovu najuzvieniju ideju ljubavi:
Admet je bio plemenit, zgodan mladi sa izvanrednim linim kvalitetima. Razboleo se od bolesti za
koju je proroite objavilo da e biti fatalna, ukoliko
se ne nae neko ko bi umro umesto njega. Njegovi
prijatelji ili su od jednog do drugog, pitajui: Da li
8

bi bio voljan da umre za Admeta? Svi bi se sloili da

je on prekrasan mladi, ali: Izvinite, govorili su, ne
bismo da umremo umesto njega. Pitali su i njegove
roditelje, a oni su odgovorili: Volimo svog sina ali,
ao nam je, ne bismo mogli da umremo umesto njega. Konano su njegovi prijatelji upitali divnu devojku koja ga je volela, Alcestu. Da, kazala je ona, zato
to je on tako dobar ovek i zato to je toliko potreban
svetu, voljna sam da umrem za njega!
Filozofi su se hvalisali: To je ljubav ljubav koja
je voljna da umre za dobrog oveka! Zamislite samo
kakav su ok doiveli kada su im apostoli rekli da ta
ljubav i nije neto naroito. Jedva e ko umreti za
pravednika; za dobroga moda bi se ko i usudio da
umre. Ali Bog pokazuje svoju ljubav [agape] prema
nama time to je Hristos umro za nas kad smo jo bili
grenici, da, dok smo jo bili neprijatelji (Rimljanima 5,7.8.10).
Vest poput ove ili vam sasvim obuzme duu, ili
vas pretvori u neumoljivog neprijatelja.
Prirodna ljudska ljubav poiva na oseanju potrebe. Ona se sama po sebi osea jadnom i praznom i
iziskuje neki objekat da obogati sopstveni ivot. Mu
voli enu zato to mu je potrebna, a ena voli svog
mua iz istog razloga. Dva prijatelja vole jedan drugog zato to su potrebni jedan drugom. To je prirodno. Svako se osea praznim i samim.
9

Meutim, beskrajno bogata sama po sebi, agape

ne osea nikakvu potrebu. Apostoli su govorili da nas
Bog voli ne zato to smo Mu potrebni, ve zato to je
On agape. Jer vi znate blagodat Gospoda naega
Isusa Hrista, da je on, budui bogat, postao siromaan
vas radi, da se vi obogatite njegovim siromatvom. (2.
Korinanima 8,9). Sve do naih dana ostajemo zapanjeni idejom o ljubavi koja ne trai svoje (1. Korinanima 13,5). ak i crkve kao da su neodoljivo sklone da
Boju ljubav predstave kao ljubav koja trai svoje, kao
motivaciju nadahnutu sebinim instinktom. Bog je u
nama video skrivenu vrednost, pretpostavlja se; i On
je jednostavno napravio dobar pazar kad nas je kupio.
Mi poinjemo da liimo na ono to oboavamo,
te tako mnotvo njih klanja se takvom Bogu zato to
i sami tee da naprave dobar pazar. Njihova religija je
u sutini gramzivost ono to oni ele da steknu jeste
nebo i nebeska nagrada nebesko imanje, i taj sebini
motiv goni ih napred. Kad agape prodre u njihovu egocentrinu sredinu, reakcija je slina onoj kada je agape
granula i obasjala antiki svet i preobrazila ivot ljudi.
Prirodna ljudska ljubav poiva na oseaju vrednosti. Mnogi Afrikanci jo uvek se dre drevnog obiaja plaanja odreene cene za nevestu, to verno
odslikava jo veu prepredenost u osnovi svih ostalih
oblika nae kulture. Iznos koji valja platiti za nevestu
zavisio je od trokova za obrazovanje koje su roditelji
10

devojke uloili u nju. Nekoliko krava dovoljno je za

onu koja jedva ume da nakraba svoje ime; astronomski iznos zahteva se za devojke koje su boravile na Oksfordu ili Kembridu.
Mi takoe razvrstavamo jedni druge po kategorijama. Malo njih se prema ubretaru odnosi utivo
ili snishodljivo kao to to inimo kad je u pitanju gradonaelnik ili guverner. Ako, poput vode koja tei da
dostigne sopstveni nivo, ljubite one koji vas ljube,
kakvu nagradu imate? Zar ne ine to isto i carinici? I
ako pozdravljate samo svoju brau, ta osobito inite?
Zar ne ine to isto i mnogoboci? pita Isus (Matej
5,46.47). Jer duu njegovu blagosiljaju za ivota njegova, i slave tebe to ugaa sebi (Psalam 49,18).
Nasuprot tome, agape je ideja izvan ovog sveta.
Umesto da zavisi od vrednosti svog objekta, ona stvara vrednost u svom objektu.
Pretpostavite da u ruci drim jedan grubi kamen.
Pokupio sam ga negde u polju. Ako pokuam da ga
prodam, niko mi nee dati za njega nijednu paru. Ali
ne zato to je kamen u sutini lo, nego zato to je isto
toliko obian koliko i bezvredan. (Eros nije neto loe;
on nema vrednosti zato to je tako obian kao i pomenuti kamen.)
A sada pretpostavite da ja mogu, dok ga drim u
ruci, da zavolim taj kamen kao to majka voli svoju
bebu. I pretpostavite da bi moja ljubav mogla da deluje kao alhemija i da ga pretvori u komad istog zla11

ta. Odjednom bih se obogatio. To je samo ilustracija

onoga to agape ini u nama.
Sami po sebi mi vredimo samo koliko i sumnjiva hemijska vrednost sastojaka naeg tela. Ali Boja
ljubav preobraava nas u vrednost jednaku vrednosti
Njegovog sopstvenog Sina: Uiniu da e ovek vie
vredeti nego zlato isto, vie nego zlato Ofirsko (Isaija
13,12).
Verovatno znate za neke primere ljudi sa dna, koji
su preobraeni u osobe beskrajne vrednosti. Don
Njutn (1725-1807) bio je jedan od njih. Bezboni
moreplovac koji se bavio trgovinom afrikih robova,
pretvorio se u pijanu propalicu i pao kao rtva ljudi
koje je pokuao da proda kao robove. Najzad, agape
je dotakla njegovo srce. Odustao je od svog odvratnog
posla i preobrazio se u asnog nosioca radosne vesti.
Milioni ga pamte po njegovoj himni koja otkriva da je
postao zlato isto:
udesna blagodat! kako to zvui
Za mene, bednika, bila je nada,
Nekada izgubljen, vraam se kui,
Bio sam slep, al vidim sada.
Od te milosti drhti mi srce,
Al nemam straha od onog asa
Kada je blesnula kao Sunce
I kad sam verom primio Spasa!
12

Prirodna ljudska ljubav ide u potragu za Bogom. Sve neznaboake religije temelje se na ideji da
nam Bog izmie i da ga je teko pronai, ba kao i lek
protiv kancera. Ljudi zamiljaju da se On s nama igra
murke, da se povukao i udaljio od ljudskih bia. Jedino su posebni ljudi dovoljno mudri ili pametni da
pronau gde se On skriva. Milioni idu na duga hodoaa u Meku, Rim, Jerusalim, ili druga svetilita
u potrazi za Njim. Stari Grci su nas sve nadmaili u
gradnji velianstvenih mermernih hramova na najviim brdima, verujui da Ga tu svakako moraju nai.
I opet, agape je neto sasvim suprotno ovome.
Ona nije ljudsko traganje za Bogom, nego Boje traganje za ovekom: Jer je sin oveiji doao da nae i
spase to je izgubljeno (Luka 19,10). Pastir je ostavio
svojih 99 ovaca koje su bile bezbedne i izloio sopstveni ivot opasnosti da bi pronaao izgubljenu; ena
je upalila sveu i pretraila kuu kako bi pronala izgubljeni dinar; Duh Boji tragao je za bludnim sinom
i vratio ga kui. Nema nijedne prie u Svetom pismu
o tome kako se od izgubljene ovce zahteva da pronae svog pastira! Ovo je izuzetno uzdrmalo uobiajena
ljudska shvatanja.
Pavle je bio prosto opsednut ovom sjajnom idejom: A o pravednosti koja dolazi od vere kae ovako: Nemoj da kae u svom srcu: Ko e se popeti
na nebo? - to jest, da spusti Hrista. Ili: Ko e sii u
Bezdan? - to jest, da izvede Hrista iz mrtvih. Nego,
13

ta kae? Re ti je blizu, u tvojim ustima i u tvom

srcu - to jest, Re vere koju propovedamo (Rimljanima 10,6-8 Savremeni srpski prevod).
Ta re vere tesno je povezana sa ljubavlju agape
kao fotografski negativ sa fotografskim otiskom. Vera
je odgovor potenog ljudskog srca na izvanredno otkrivenje ljubavi agape, a Pavlova je glavna misao da
nam je ta izvanredna re blizu. Jeste li uli VEST? Evo
dokaza: Bog vas je ve izabrao i trai gde ste se sakrili
od Njega! Dobri Pastir je uvek u pohodu, tragajui za
vama.
Naa ljudska ljubav uvek nastoji da se popne
vie. Svaki prvak eli da to pre poe u drugi razred;
dete koje ima est godina kae: Uskoro e mi biti 7.
Niko ko trai posao ne eli nii ve vii poloaj. Dravni politiari eznu da uu u nacionalnu igru, i verovatno svaki senator u izvesnom trenutku sanja da
dospe u Belu kuu.
Ko je ikada uo da je neki predsednik drave dobrovoljno dao ostavku kako bi postao seoski sluga?
Platon sa svojom idejom o ljubavi nikada ne bi mogao
tako neto da zamisli. A ni mi!
Ono to je na stari svet delovalo otrenjujue
bio je pogled na Nekog vieg od predsednika, koji se
sputao sve nie i nie, sve do mentalnog i fizikog
muenja i smrti zloinca. U tekstu Filibljanima 2,58 koji verovatno predstavlja prikaz Pavlove omiljene
14

vesti, moemo pratiti sedam jasno ocrtanih stepenika

kojima se Hristos sputao da bi nam pokazao ta je
to agape:
1. On, koji je u obliju Boijem, nije smatrao
kao neto prigrabljeno to to je jednak Bogu, [u
Vukovom prevodu: nije se otimao da se isporedi s
Bogom]. Kad dospemo na visoke poloaje u politici,
svetu biznisa ili ak i u crkvi, u naoj je prirodi da brinemo da ne padnemo. Neugodno spava krunisana
glava. Ali Sin Boji se dragovoljno odrekao krune,
motivisan tom udnom, nezemaljskom ljubavlju
agape.
2. On je ispraznio sam sebe [u Vukovom prevodu: ponizio sam sebe] ili odbacio svoju slavu,
ugled. Mi ljudi boriemo se, ako treba, do smrti
samo da zadrimo svoj ugled. Ali odvana hrabra dela
nisu uvek isto to i isprazniti sam sebe kao to je to
Hristos uinio, jer Pavle kae da neko moe dati telo
svoje da se saee, a da mu ipak nedostaje agape. Kad
kae da je Hristos ispraznio sam sebe, on pri tom
misli na dobrovoljno predanje za venost svega to
nam je drago, a to je gotovo nemogue uiniti nezavisno od agape.
3. Uzevi oblije sluge [roba]. Moete li zamisliti neki sumorniji ivot nego kad je ovek stalno
prisiljen da radi bez plate i zahvalnosti? Za anele je
reeno da su sluge, slubeni duhovi poslati da nam
slue (Jevrejima 1,14). Da je sin Boji postao jedan od
15

njih, to bi ve bilo veliko ponienje za Njega, budui

da je bio njihov Zapovednik. No, On se spustio jo
nie:
4. Postavi kao i drugi ljudi, malo manji od
anela (Psalam 8,5). Ne do velianstvene lepote i
sjaja u kojima je, kako to kae 1. Mojsijeva, Adam uivao, nego do najnieg nivoa palog oveka u beskrajno
unienom grko-rimskom svetu. Nijedno ljudsko bie
nije nikada tako nisko palo a da Sin Boji nije mogao
da dopre do njega ili nje. A kad agape jednom prokri sebi put do naeg srca, svi zaostali tragovi onog
duha svetiji-sam-od-tebe nestaju pred njom, i agape
omoguuje da se dosegne do srca drugih ljudi.
5. I naavi se u liku kao ovek [I na oi nae
se kao ovek], On je unizio sam sebe... Drugaije
kazano, On nije bio roen da bi iveo lagodnim ivotom ni u cezarevoj ni u Irodovoj palati. Njegova majka
dobila ga je u tali neugodnog mirisa, bila primorana
da ga uvije u obine krpe i poloi u magareve jasle.
Njegov ivot postao je mukotrpan ivot obinog seljanina. Ali, ni to nije bilo dovoljno:
6. Postao posluan do same smrti. Ova bremenita reenica znai neto drugo od samoubistvenog ludog skoka u prazno. Samoubistvo nikada nije
poslunost do smrti. Isus se zaustavio i suoio sa
stvarnou. Vrsta smrti kojom je Hristos pokazao da
je posluan nije bila izbegavanje odgovornosti. To
nije bilo ispijanje otrova od kukute, to je Sokrat ui16

nio. To je bilo nalik odlasku u pakao, svesnoj osudi

svake elije bia izloenog prihvaenom i shvaenom
Bojem negodovanju. Sedmi stepenik pri sputanju
kojim je Hristos zauzeo nae mesto jasno pokazuje
kakvu je uasnu cenu On platio za nas:
7. Do smrti na krstu. U Isusovo doba takva
smrt smatrala se najveim moguim ponienjem i
najmunijom smru. Ne samo to je bila svirepija od
bilo koje ikada smiljene, ne samo to je bila najsramnija biti obeen nag pred svetinom koja se ruga i
veselo posmatra vau agoniju nego je smrt na krstu
nosila u sebi duboko ugraeni uas straniji od svega.
Ona je znaila da vas je proklelo samo Nebo.
I to zbog razloga to je uvaeni stari pisac Mojsije
izjavio da je svako ko umre na drvetu proklet pred
Bogom (5. Mojsijeva 21,23). I svi su u to verovali, naravno. Kada bi zloinac bio osuen na smrt maem ili
ak da bude iv spaljen, on je ipak mogao da se moli i
veruje da e mu Bog oprostiti i milostivo ga pogledati.
Mogao je prilikom smrti da oseti izvesnu podrku.
Ali kada bi sudija rekao: Mora umreti na drvetu, nestajalo je svake nade. Svi su shvatali da je Bog
zauvek okrenuo lea takvom jadniku. Upravo zato
Pavle kae da je Hristos postao za nas kletva, jer je
pisano: proklet svaki koji visi na drvetu (Galatima
3,13). Smrt kojom je Hristos umro bila je smrt izgubljenih koji na kraju moraju propasti u beznadenom
oaju ona koju Otkrivenje naziva druga smrt. Ra17

zume se, Hristu je bilo beskrajno tee da to podnese

nego to e to biti za njih, zato to je Njegova osetljivost na patnju bila neuporedivo vea od njihove.
Zamislite oveka razapetog na krst: gomila dolazi
da mu se ruga kao to mi danas masovno odlazimo na
utakmicu. Slian staroj olupini od kola na koju deca
bacaju kamenice, on je otpisano ljudsko bie, preputeno poruzi i zlostavljano u neizrecivom uasu. Vi
ak ne smete da osetite ili izrazite saoseanje prema
njemu, jer ako to uinite, idete protiv Boje osude! Vi
ste na Bojoj strani ako ga gaate pokvarenim jajima
ili paradajzom. Ljudi su upravo tako razmiljali.
Takva je bila smrt do koje je Isus postao posluan. U svom oajanju uzviknuo je: Boe moj! Boe
moj! zato si me ostavio? (Matej 27,46). Razmiljajte
o ovome u tiini i dubokom strahopotovanju. Trebalo je da vi i ja proemo kroz sve to da On nije zauzeo
nae mesto.
Ova ideja o ljubavi agape iezava iz uma mnogih koji tvrde da su Hristovi sledbenici, zato to se jedan paganski pojam neprimetno uvukao u na nain
razmiljanja. U pitanju je, naime, uenje o besmrtnosti due. Ako nema stvarne smrti, onda ni Hristos nije
stvarno umro. Ako je On otiao u raj onoga dana kad
je visio na krstu (kako to mnogi pogreno veruju zato
to zarez u Luki 23,43 nije na pravom mestu), onda
nema ni istinskog Hristovog ponienja, nema prave
18

smrti na krstu, nema umiranja drugom smru, koja

je suta stvarnost. Da je bilo tako, Hristos nije i ne bi
mogao da plati kaznu za ljudski greh a to bi znailo
da mi to moramo uiniti.
Doktrina o prirodnoj besmrtnosti due, logino, predstavlja Hristovu rtvu kao varku, inscenirano podnoenje Bojeg gneva radi grenika, dok je u
stvari On sve vreme bio podravan uzdanjem u veliku
nagradu koja e doi. Meutim, kada Ga je na Golgoti obuzela tama, svetlost Oevog lica bila je potpuno
povuena. Njegov vapaj: Zato si me ostavio? nije
bio gluma. Isaija je bio u pravu: Jer je dao duu svoju
na smrt (Isaija 53,12), ak drugu smrt (Otkrivenje
2,11).
Lano uenje iz drevnog paganstva poelo je da
prodire ubrzo posle apostolskog doba, te Hristova
opomena prvoj od sedam simbolikih crkava u Otkrivenju 2 glasi: No imam na tebe, to si ljubav [agape]
svoju prvu ostavio (4. stih). Kad je Boji neprijatelj
shvatio kakva se snaga krije u toj ideji, njegova prva
reakcija bila je da izazove otpad rane Crkve u pogledu
tog sutinskog verovanja. I mi doista moemo dokumentovati postepeno naputanje ljubavi agape, korak
po korak, od strane takozvanih crkvenih otaca.
Avgustin je konano napravio sintezu ljubavi
agape i ljubavi usredsreene na sebe, koja je postala
temelj srednjovekovnog katolicizma. Luter je pokuao
da obnovi agape ali, tuno je rei, njegovi sledbenici
19

vratili su se doktrini o prirodnoj besmrtnosti, i ponovo je agape gotovo nestala. Svet je danas zreo za njeno
ponovno otkrivanje.
Sada ve verovatno poinjemo da oseamo dubinu ponora koji ljudsku ljubav odvaja od agape. Ako
nije njom obogaena, ljudska ljubav je samo preruena sebinost. ak i roditeljska ljubav ponekad trai
svoje, i moe predstavljati prikriveni oblik sebinosti.
Naa sadanja epidemija brane nevernosti dovoljan je dokaz o usredsreenosti na sebe kad je re o
seksualnoj ljubavi. Uzajamna ljubav dvoje ljudi, ukoliko je eros, zasnovana je na egocentrinim pobudama. I nije ni udo to umire! Nasuprot tome, agape
ne trai svoje i nikad ne prestaje (1. Korinanima
13,5.8). Imajte na umu: eros sam po sebi nije neto
loe; svi postojimo zahvaljujui tome. Ali ako je va
brak zasnovan samo na erosu, verovatno e se razbiti
o stene.
Poto je sve reeno, ostaje jo jedan dodatni kontrast izmeu ljudske i Boje ljubavi:
Prirodna ljudska ljubav eli nagradu besmrtnosti: agape se usuuje da je se odrekne. Upravo je to
preokrenulo sve vrednosne sisteme starog veka.
Bog nije za nas napisao neki enciklopedijski lanak o agape ljubavi. Umesto toga, poslao je svog Sina
da umre na krstu, da bismo je mi mogli videti. Prava
dimenzija te rtve ogleda se u tome to je ona bezgranina, potpuna i vena.
20

Hristos je otiao nas radi u grob, ne zato to je

to zasluio, nego zato to smo mi to zasluili. U onih
poslednjih nekoliko sati dok je visio na krstu u tami,
On je ispio au ljudske bede do dna. Blistave suneve
svetlosti u kojoj je hodio dok je bio na Zemlji, sada je
nestalo. Svaka misao o buduoj nagradi iezla je iz
Njegovog uma. On nije mogao da vidi drugu stranu
iz mranog i uasnog groba koji se otvarao pred njim.
Bog je agape, Hristos je Bog, a gle kako umire smru
koju smo mi zasluili. (injenica da Ga je Otac vratio u ivot treeg dana ni na koji nain ne umanjuje
stvarnost Njegovog potpunog predanja na krstu nas
radi.)
A sada dolazimo do neeg uznemirujueg. Nije
dovoljno da kaemo: Odlino, drago mi je to je On
kroz sve to proao; no, zar vi mislite da ja moram da
nauim da volim agape ljubavlju? Nemogue!
Mi greni, samoivi smrtni ljudi moemo nauiti da volimo ljubavlju agape, jer Jovan kae: Ljubazni, da ljubimo jedan drugoga; jer je ljubav [agape] od
Boga, i svaki koji ima ljubav [agape] od Boga je roen,
i poznaje Boga. A koji nema ljubavi [agape] ne pozna
Boga; jer je Bog ljubav [agape] (1. Jovanova 4,7.8).
Mojsije je primer oveka koji je to nauio.
Bog mu je jednog dana dao poseban test. Izrailj
je raskinuo stari zavet klanjajui se zlatnom teletu, i
Bog je predloio Mojsiju da ih uniti boanskom H21

bombom, i da pone od nule sa novim narodom

Mojsijevim potomcima.
Iskuenje da zauzme mesto Avrama, Isaka i Jakova bilo je veoma stvarno. Izrailj je ve bio dodijao
Bogu. A Mojsija je Bog voleo i ponudio mu izvanredno unapreenje sa slavom za sva vremena. I ta da
uini? Da prihvati ponuenu ast i prepusti Izrailja
propasti?
Mojsije se kidao i strahovito patio u dui. Nikada
u svom ivotu nije toliko plakao. Oslunite kako glasom isprekidanim od jecaja ovaj smrtnik poput nas
pokuava da promeni Boji naum:
Molim ti se; narod ovaj ljuto sagrei nainivi sebi bogove od zlata. Ali oprosti im greh... Ovde
Mojsije zastaje; ne moe da zavri reenicu. On baca
pogled na uas venog pakla (vene, druge smrti
prim. prev) pred sobom ako bude delio sudbinu Izrailja. Ipak, predomislio se. On odluuje da propadne s
njima: ... Ako li nee, izbrii me iz knjige tvoje koju
si napisao (2. Mojsijeva 32,31.32).
Mojsije je poloio test. Mogu da zamislim kako
Gospod rukama ljubavi grli svog uplakanog slugu
ustanovio je da je ovek s takvom ljubavlju ovek po
Njegovom srcu.
Pavle je tu istu ljubav agape pronaao u svom
srcu, jer je on takoe eleo da sam bude odluen od
Hrista u korist svog izgubljenog naroda (Rimljanima
22

9,1-3). Svako ko istinski shvata krst i veruje, doivljava

udo agape ljubavi u svom sopstvenom srcu. Upravo
e na taj nain svet ponovo biti preokrenut, jer ljubav [agape] Boja nagoni nas da ne ivimo vie sebi,
nego onome koji ... [za nas] umre i vaskrse (2. Korinanima 5,14.15).
Mi proputamo da shvatimo glavnu misao Novog
zaveta ukoliko u njemu ne pronaemo agape. Takoe ostajemo u tami u pogledu toga ta je vera, jer je
novozavetna vera poimanje ljudskog srca kolika je
irina i duina i dubina i visina (Efescima 3,18.19)
Hristove ljubavi agape. Ne moe biti stvarne promene
srca putem opravdanja verom ukoliko to istinski ne
shvatimo.
Evo nas u poslednjim trenucima pred Drugi Hristov dolazak. Crkva ostatka poslednjeg vremena odlikovae se kao oni koji dre zapovesti Boje i veru
Isusovu (Otkrivenje 14,12). Kako ovek zaista dri
zapovesti? Od apostola stie otrenjujui odgovor:
Agape je ispunjenje zakona (Rimljanima 13,10). Nita manje.
To je osnovna ideja Boje poslednje poruke milosti ovom svetu u Otkrivenju 14,6-12. Ona mora biti
tu da bi ovek mogao da se pripremi za Gospodnji povratak u slavi! Vera koja danas ini uda zahvaljujui
opravdanju verom jeste odgovor omekalog srca na
udesnu ljubav agape ispoljenu u rtvi Bojeg Jagnjeta.
Ta ideja je ponovo sadanja istina (2. Petrova 1,12).
23

Dok su apostoli raznosili vest u svim pravcima,

krst je postao trenutak istine ovoga sveta. Pri svetlosti
tog munjevitog otkrivenja, svaki ovek je video sebe
kao osuenog. Krst je postao konana definicija ljubavi. Eto zato je re agape preokrenula svet. Neka bi
ona preokrenula i va ivot!

24

ELITE DA JO VIE
NAUITE O OVOJ DOBROJ VESTI?
BLIZINA VAEG SPASITELJA
Jeste li umorni od oseaja krivice?
Oseate li se odbaenim i nepotrebnim? Evo jedne izuzetno DOBRE
VESTI. Hristos je preuzeo inicijativu
da vas povede putem ka srei ovde i
sada, a dalje ka nebu i venom ivotu.

ENA KOJA JE
REKLA DA BOGU
Tokom mnogih vekova, razvilo se
mnotvo mitova o Mariji, majci Isusovoj. Nastala od materijala namenjenog hrianima evangelistikog
usmerenja, ova broura predstavlja
pokuaj odvajanja neistine od fascinantnih istina koje nam Pismo otkriva o ovoj divnoj eni.
Bolje razumevanje Marije moe nam pomoi da bolje
razumemo i njenog Sina.

OBRNUTA MOLITVA
Voda ne tee uzbrdo, a i ljudi obino
ne izgovaraju molitve poput one zapanjujue u Jevanelju po Jovanu 4,
koja je obrnutog smera.
Jesmo li spremni za tektonsku promenu u svom pristupanju Bojem
prestolu?

KAKO SPASITI BRAK

Kako iveti s loim branim partnerom. Bog ima lekovite Dobre vesti
koje e doneti blagosloveno olakanje u svaki nesrean dom, i dodatno
ohrabrenje za sve one koji su sreni
u svom braku. Lek je u onom to verujemo, a ne u onom to inimo!

DOBRA VEST U MALO REI

Broura nam otkriva kako ljudi i
ene mogu da kroz Jevanelje pronau zadovoljavajue odgovore na
svoje probleme. Mera vere enja
za Bogom usaena je u svakom
ljudskom srcu. Bog svakako zna
kako e odgovoriti na ovu enju.

Preporuujemo i sledee knjige:

DOBRA VEST JE BOLJA NEGO
TO MISLITE, Robert J. Wieland
Milioni ljudi veruju loim vestima.
Evaneoska poruka je tako dobra
vest, da je to ponekad teko i poverovati. Boja milost je...beskrajno
bolja nego to ste mislili. Prvi put
odtampana 1985, ova knjiga nastavlja da izaziva panju.
MONA DOBRA VEST,
Robert J. Wieland
Knjiga sadri pregled modernih
koncepcija jednostavne poruke koje
bi trebalo da budu sila Boja na
spasenje (Rimljanima 1,16), a koje
su postale alostan izvor zbunjenosti. Nasuprot tome, ovo delo baca sasvim novo svetlo na svu tu frustraciju, bezvoljnost, opadanje i mlakost koji se ogledaju na
duhovnom planu. Da li smo propustili da sagledamo
koliko je Dobra vest zaista dobra, ili nismo poverovali
u to? Ideje koje su ovde izloene utemeljene su na Bibliji i predstavljaju sve dah koji je ve pokrenuo srca
desetina hiljada ljudi irom sveta. Ova knjiga posebno
se obraa onima koji trae vrsto tlo kao temelj svoje
nade, usred ovog sveta punog beznaa i pometnje.

U POTRAZI ZA KRSTOM,
Robert J. Wieland
Autor istrauje putovanja onih
osoba koje su se uputile prema krstu, meu kojima su, pored njega samog, Isus, Marija Magdalena i Pavle.
On nam otkriva kako moemo stei
svoje lino iskustvo na tom istom
putovanju, i naglaava da krst nesumnjivo ima snagu da protera svaki
strah iz ljudskog srca. Radi se o dirljivo i ubedljivo napisanom tivu, namenjenom itaocu modernog doba.
MARIJA MAGDALENA:
Biblijska pria,
Robert J. Wieland
Marija Magdalena pleni panju i
inspirie matu gotovo svake osobe
koja je sluala o njenom tajanstvenom i raskonom inu pomazanja
skupocenim mirom koje je izlila
na Isusova stopala, opravi ih zatim
svojim suzama. Robert J. Wieland istrauje ivotnu
priu ove udesne ene koja zauzima visoko mesto
meu linostima o kojima govori Sveto pismo.

Radosne Vesti:
OD ISUSA SA LJUBAVLJU
Komplet od 34 lekcije iz Svetog pisma koje e obradovati Vae srce.
Podeljene na tri odseka: Dobra Vest
koja uzdie um (srce), Dobra Vest
o budunosti i Pronalaenje Bojeg
mesta sigurnosti.

ZLATO PREIENO U OGNJU,

Robert J. Wieland
Knjiga koja je imperativ za svakog
ko eli bolje da razume znaenje Isusove vere i Hristove prirode.

CIP -
,
27-31
,
Re koja je preokrenula svet / Robert D. Vilend ;
[prevod sa engleskog Mirjana eri ; pesmu prepevao Zvonimir
Kosti Palanski]. - Novi Sad : Eden kua knjige, 2015
(Beograd : Apollo graphic production). - 24 str. ; 14 cm
Prevod dela: The word that turned the world upside down / by
Robert J. Wieland. - Tira 50.
ISBN 978-86-85197-40-6
a)
COBISS.SR-ID 295341575