SPISAK KNJIGA PROJEKTA UMPeSO:

PRATEE STUDIJE: Urbanistiko-saobraajna studija Geotehnika studija Studija klimatskih parametara Studija hidrolokih i hidrografskih parametara Analiza uticaja na ivotnu sredinu Studija uticaja na infrastrukturne i komunalne sisteme

GENERALNI PROJEKAT - knjiga 1 - TRASA knjiga 2 - Inenjerske konstrukcije: MOSTOVI I TUNELI

PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI

NARUILAC:

DIREKCIJA ZA GRAEVINSKO ZEMLJITE I IZGRADNJU BEOGRADA, JP

IZVRILAC:

Koordinator Projekta ispred Naruioca: Radna grupa Naruioca za praenje Projekta UMPeSO:

Dr Vladimir Depolo, dipl.in.saob. lanice konzorcijuma: Dr Vladimir Depolo,dipl.in.saob., rukovodilac

(Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda,JP)

Mihajlo Mii,dipl.in.gra., lan

(Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda,JP)
Beograd

Cela Jokanovi,dipl.in.gra., lan

(Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda,JP)

Milan Iveti,dipl.in.geol., lan

(Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda,JP)

Beograd

Vesna Petovi,dipl.pr.planer, lan

(Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda,JP)

Budimpeta Grac

Zorica Sari,dipl.in.um., lan

(Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda,JP)

Olga iri,dipl.in.gra., lan

(Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda,JP)

arko Bogosavljevi,dipl.in.el.,lan
(Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda,JP)

Direktor Projekta: Koordinator Projekta: Rukovodilac Studije: Radni tim:

Mr Mirko Radovanac,dipl.in.saob. Ivana Markovi, dipl.in.gra. Prof. dr Ljubia KUZOVI, dipl.in.saob. Dr Draenko GLAVI, dipl.in.saob. Prof. dr Marko MARKOVI, dipl.in.saob. arko KATI, dipl. ek. mr Borivoje ALEKSI, dipl.in.saob. Prof. dr Ratomir Vraarevi, dipl.in.saob. Milovan ANI. dipl. in. gra. Tamas Varady Dr Dejan FILIPOVI, dipl.prost.plan. Mirjana PANTI, dipl.in.saob. MUP Republike Srbije Resor javne bezbednosti, Uprava saobraajne policije

Jovan Jovanovi,dipl.in.ma., lan

(Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda,JP)

Mr Svetlana Kolar uri,dipl.in.ma., lan

(Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda,JP)

Zoran Zotovi,dipl.in.gra., lan

(Urbanistiki zavod Beograda,JP)

Branka Stojadinovi,dipl.in.gra., lan

(Sekretarijat za saobraaj)

Radmila Konstadinovi,dipl.in.arh, lan

(Sekretarijat za urbanizam)

Valentina Sterevi,dipl.pr.planer, lan

(Sekretarijat za zatitu ivotne sredine)

Branislav Boovi,dipl.in.geol., lan

(Sekretarijat za zatitu ivotne sredine)

Savet Projekta UMPeSO:

Prof.dr Smiljan Vukanovi,dipl.in.saob., predsednik Dr Vladimir Depolo, dipl.in.saob., lan Dr Slavia Mladenovi, spec.hig., lan Duan Gajevi,dipl.in.gra., lan Borislav Vukievi,dipl.in.geol., lan Mr Branislav Babi,dipl.in.gra., lan

Institucije sa kojima je ostvarena saradnja:

Dizajn:

SADRAJ:
Predgovor Projektni zadatak
I II 1 1 1 1 2 3 11 11

1.
1.1. 1.2. 1.3 1.4. 1.5.

UVOD
Predmet prethodne studije opravdanosti Osnovni problemi u saobraaju na postojeoj mrei gradskih saobraajnica Osnovna uloga i znaaj projekta unutranjeg magistralnog poluprstena UMP-a Osnovni zadatak prethodne studije opravdanosti UMP-a Rezime i zakljuci prethodne studije opravdanosti

4.1. Opti odnosi izmeu veliina saobraaja u jutarnjem vrnom asu radnog dana i prosenog godinjeg dnevnog saobraaja 4.2. Prosean broj putnika u putnikim vozilima po svrhama putovanja u vrnim asovima (jutarnji i popodnevni) i ostalim (van vrnim) asovima radnog dana

16

17

5. OSNOVNI PODACI IZ GENERALNOG PROJEKTA ZA USVOJENU VARIJANTU UMP-a

5.1 5.2. 5.3. 5.4. 5.5. Osnovne postavke datih reenja Osnovne karakteristike trase i ukrsnih mesta Programsko projektni elementi Trokovi izgradnje Trokovi realizacije projekta po scenarijima ekonomskog vrednovanja i dinamika ulaganja po godinama 5.6. Dinamika ulaganja po godinama i scenarijima ekonomskog vrednovanja

18 18 18 20 21

2. OSNOVE ZA IZRADU PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI

2.1. Zakonske osnove 2.2. Osnovne planske pretpostavke o dinamici realizacije projekta i 20-to godinjem periodu eksploatacije UMP-a 2.3. Informaciona osnova na kojoj se zasniva Prethodna studija opravdanosti 2.4. Primenjena metodologija

23 23

11 12 12

6. USLOVI ODVIJANJA SAOBRAAJA NA RELEVANTNIM MREAMA

6.1. Pokazatelji uslova odvijanja saobraaja koji su definisani u Urbanistikosaobraajnoj studiji 6.2. Kompletiranje liste saobraajnih parametara neophodnih za analizu direktnih ekonomskih koristi koje se oekuju u dvadesetododinjem inicijalnom planerskom periodu eksploatacije UMP-a 6.3. Prilagoavanje veliina kompletne liste saobraajnih parametara iz perioda 2002. i 2021.godine na veliine koje se oekuju u prvoj i dvadesetoj godini inicijalnog planerskog perioda eksploatacije UMP-a

24

3. RELEVANTNE MREE GRADSKIH SAOBRAAJNICA BEZ UMP-a I SA UMP-om

3.1. Relevantne mree u modeliranju saobraajnih parametara 3.2. ematski prikaz mree sa usvojenom varijantom UMP-a 3.3. Uee osnovnih kategorija gradskih saobraajnica u relevantnim mreama po duini linkova

24

14 14 15

26

15

30

4. OPTE KARAKTERISTIKE DOSTIGNUTIH SAOBRAAJNIH TOKOVA NA POSTOJEOJ MREI GRADSKIH SAOBRAAJNICA

16

7.

ANALIZA TROKOVA UPOTREBE RAZMATRANIH MREA U 20GODINjEM INICIJALNOM PLANERSKOM PERIODU EKSPLOATCIJE

34

10. EKONOMSKO VREDNOVANJE PROJEKTA UMP-a PO OSNOVU OEKIVANIH DIREKTNIH EKONOMSKIH KORISTI
10.1 Proraun interne stope rentabiliteta (ISR) 10.2 Proraun neto sadanje vrednosti (NSV) 10.3 Poetna (osnovna) ocena ekonomske opravdanosti ulaganja u projekat UMP-a

62 62 64 65

7.1. Osnovne vrste trokova upotrebe razmatranih mrea koji su znaajni za utvrivanje direktnih ekonomskih koristi koje se oekuju u 20-godinjem periodu eksploatacije UMP-a 7.2. Postupci prorauna trokova upotrebe razmatranih mrea 7.3. DEFINISANjE ULAZNIH PODATAKA O CENI ASA PUTNIKA PO SVRHAMA, REPREZANTIVNIM VOZILIMA I NjIHOVIM CENAMA, O TROKOVIMA EKSPLOATACIJE PO JEDNOM VOZILO KILOMETRU (za gorivo, mazivo, ulje, pneumatike, odravanje i opravke) I O PROSENIM TROKOVIMA SAOBRAAJNIH NEZGODA 7.4. Veliina osnovnih vrsta trokova upotrebe relevantne mree bez UMP-a, (tzv mree bez investicija) u dvadesetogodinjem inicijalnom planerskom periodu (za ukupnu duinu i etape) 7.5. Veliina osnovnih vrsta trokova upotrebe relevantne mree sa UMP-om, (tzv. mree sa investicijom) u 20-to godinjem inicijalnom planerskom periodu (za ukupnu duinu i etape)

34 35

42

11. MOGUA VARIRANJA VREDNOSTI ISR I NSV S OBZIROM NA NEIZVESNOST PREDVIENIH EKONOMSKIH TROKOVA ZA REALIZACIJU PROJEKTA UMP-a I ODSTUPANJA VREDNOSTI DIREKTNIH EKONOMSKIH KORISTI
11.1. Proraun ISR u uslovima neizvesnosti u ostvarenju predvienih direktnih ekonomskih trokova i oekivanih direktnih ekonomskih koristi 11.2. Proraun NSV u uslovima neizvesnosti u ostvarenju predvienih direktnih ekonomskih trokova i oekivanih direktnih ekonomskih koristi 11.3. Analiza osetljivosti poetne (osnovne) ocene ekonomske opravdanosti ulaganja u projekat UMP-a

66

66

46

66

49

66

8. ANALIZA OEKIVANIH DIREKTNIH EKONOMSKIH KORISTI U 20-to GODINjEM INICIJALNOM PLANERSKOM PERIODU EKSPLOATACIJE UMP-a (ZA UKUPNU DUINU I ETAPE)
8.1. Prikaz sumarnih veliina oekivanih direktnih ekonomskih koristi

12. ZAVRNA OCENA EKONOMSKE OPRAVDANOSTI ULAGANJA U PROJEKAT UMP-a

52 52

68

13. ZAKLJUCI I PREPORUKE

13.1. Zakljuci 13.2. Preporuke koje proizilaze iz nalaza predhodne studije opravdanosti Prilog 1 Izlazne liste progama OP COST Prilog 2 Ulazni podaci za proraune

68 68 69

9. OCENA OEKIVANIH INDIREKTNIH EFEKATA

9.1. Po osnovu DRUTVENO-EKONOMSKIH efekata 9.2. Po osnovu PROSTORNO-LOKACIJSKIH efekata 9.3. Po osnovu UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

55 55 55 59

70 95

Predgovor
Prolo je tano osam decenija, od kada je, 1923 godine arhitekta ore Kovaljevski uradio prvu urbanistiku skicu Beograda na levoj obali Save, sa mostom preko Ade Ciganlije. U vreme kada je Beograd poprimao prva obeleja evropskih metropola, futuristiki orijentisani planeri saobraaja, gledajui daleko unapred, predvideli su pojedine deonice saobraajnice koju mi danas zovemo Unutranji magistralni (polu)prsten. Naravno, bilo im je potpuno jasno da grad, sa izrazito monocentrinom strukturom i radijalnom saobraajnom mreom, MORA da ima prstenaste krune saobraajnice. To je prosto postulat urbanizma. U vreme kada je na prostoru dananjeg Novog Beograda bila movara, strunjaci vizionari predvideli su nova naselja i naravno nove veze sa starim delom Beograda. Istim planom, zamiljeno je i transferzalno povezivanje Panevakog mosta sa junim delovima Beograda. Oni naalost nisu ni sanjali da e morati da prodje tako mnogo vremena da se prvi put ovoj saobraajnici pristupi na ozbiljniji nain. Naravno, ni njihovi naslednici u proteklom periodu nisu zaboravili ovu saobraajnicu. etajui svoju poziciju, blie ili dalje centru grada, magistralni prsten, transverzala, istona tangenta kako li su se sve zvali delovi krunog prstena oko centra grada, uvek je bio u naim planovima. Takoe, ni prol saobaajnice nije uvek bio isti od autoputa, preko bulevara, do mirne ulice traena je magina formula da se kruni (polu)prsten izgradi. Izgleda da nijedna nije bila dovoljno dobra da se opravdaju velika sredstva i velika razaranja do kojih je trebalo da doe. Ekolozi i ekolozi su godinama lomili koplja oko ove saobraajnice. Zatitnici i zatitnici Ade bili su najglasniji. Nedostatak argumentacije, kako pobornika, tako i protivnika, uglavnom je zamenjivan autoritetom, strunim ili politikim. Moda je to i bilo donekle opravdano u vremenu kada realno nije ni bilo sredstava da se ovaj poduhvat izvede. Projekat UMPeSO, zamiljen kao generalni projekat i prethodna studija opravdanosti za UMP, treba da poslui gradskim elnicima (i graanima Beograda) da konano razree Gordijev vor povezivanja dva dela grada preko Ade Ciganlije. Imajui u vidu znaaj projekta, posao je poveren konzorcijumu RING sastavljenom od domaih i stranih strunjaka. Cilj je da se najnovija dostignua kod projektovanja i izgradnje ovakvih delikatnih gradskih infrastrukturnih sistema primene i kod nas. Proces rada na projektu UMPeSO, a nadamo se da e i rezultati, pokazati da nai strunjaci mogu lako da se ukljue u meunarodnu saradnju i da smo spremni za znaajne meunarodne projekte. Pred strunom i laikom javnou nalazi se est prateih studija, generalni projekat 18 km duge trase UMP-a kroz Beograd, kao i Prethodna studija opravdanosti. Javnost e rei da li smo uspeli. U izradi projekta UMPeSO uestvovalo je vie od 50 strunjaka. elim da se zahvalim svim pojedincima i rmama koje su doprinele izradi projekta, a posebno: lanicama konzorcijuma RING, Hidroprojekat Saobraaj iz Beograda, Kozlekedes iz Budimpete, ZIS+P iz Graca, zatim, MSc iz Budimpete, Omniprojekt, Makspro i Filos iz Beograda, a naravno i mojim saradnicima iz JUGINUS-a. Zahvaljujem se investitoru i predstavnicima gradskih institucija koji su uestvovali u izradi ovog projekta i svojim korisnim savetima doprineli da doemo do najboljeg reenja.

Kovaljevski, 1923.

Beograd u skoroj budunosti ....... Direktor projekta UMPeSO Mr Mirko Radovanac

PROJEKTNI ZADATAK
za izradu

3. PREDMET PROJEKTA
Generalnim urbanistikim planom (GUP) iz 1985. god. kao otvoreno pitanje plana ostavljen je deo trase UMP-a koji je prolazio kroz osetljivo podruje Topidera. Nacrtom Generalnog plana Beograda 2021 (GP) predvidjeno je formiranje unutranjeg magistralnog poluprstena (UMP) oko centralne zone koju ine staro jezgro Beograda, budui centar u savskom amteatru, stari i novi centar na Novom Beogradu i staro jezgro Zemuna. U sistemu osnovne uline mree Beograda UMP pripada kategoriji magistralnih saobraajnica (rang odmah posle gradskog autoputa). Saglasno GP-u trasa saobraajnice UMP zapoinje na severozapadu u optini Zemun od ulice T6, prua se ulicom 2a-2a gotovo paralelno koridoru eleznike pruge BeogradZagreb, kroz teritoriju optine Novi Beograd, da bi u zoni donjeg pica Ade Ciganlije prela sa leve na desnu obalu reke Save. Potom u irem luku obilazi ue gradsko podruje sve do Panevakog mosta, a prolazi prostorom Topiderske doline pravcem Bulevara Vojvode Miia odakle, po prelasku Senjake padine u zoni Rasadnika, ulazi u tunel i tunelskom deonicom ide do stare Autokomande severnom stranom optine Vodovac, ostavljajui sa istone strane stambeno naselje umice. Od petlje umice na postojeem autoputu, ovaj pravac se usmerava na sever zatim prolazi istono od lokaliteta Crveni krst, prelazi preko teritorije optine Zvezdare, Palilule koridorima ulica Gria Milenka, Pop Stojanovom, Transkom i Severnim bulevarom do Panevakog mosta. Unutranjim magistralnim poluprstenom stvorie se uslovi alternativnog medjusobnog povezivanja delova grada obodom centralnog podruja i tititi centralno podruje od lokalnog tranzitnog saobraaja, a njegovom izgradnjom stvorie se uslovi za postupno prilagodjavanje osnovne uline mree UMP-u.

GENERALNOG PROJEKTA I PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI

ZA SAOBRAAJNICU UNUTRANJI MAGISTRALNI POLUPRSTEN (UMP) OD SAOBRAAJNICE T6 DO PANEVAKOG MOSTA
1. OPTI PODACI INVESTITOR: Direkcija za graevinsko zemljite i izgradnju Beograda J.P. PREDMET: Generalni projekat i prethodna studija opravdanosti za saobraajnicu - unutranji magistralni poluprsten - UMP od saobraajnice T6 do Panevakog mosta Podruje optina: Novi Beograd, ukarica, Savski venac, Vodovac, Vraar, Zvezdara i Palilula

LOKACIJA:

2. CILJ IZRADE GENERALNOG PROJEKTA

Cilj izrade generalnog projekta je obezbedjenje projektne i studijske dokumentacije koja e predstavljati tehniku proveru i razradu koncepcije za saobraajnicu Unutranji magistralni poluprsten (UMP) koja je predloena Nacrtom Generalnog plana Beograda 2021. god. Ovim dokumentom ponovo je potvrdjena potreba za izgradnjom saobraajnice koja povezuje levu i desnu obalu reke Save, koja u razvojnim planovima Beograda postoji vie od dve decenije. Na osnovu generalnog projekta donee se odluka o optimalnom koridoru, geometrijskom poprenom prolu, lokaciji i koncepciji raskrsnica, funkcionalnom i prostornom odnosu prema postojeim i buduim urbanistikim sadrajima, tretmanu razliitih vidova gradskog saobraaja, koncepciji upravljanja saobraajem du koridora i u njegovom uticajnom podruju, uslovima eksploatacije, funkcionalnom i prostornom odnosu prema postojeim i buduim komunalnim sistemima i sl. Od generalnog projekta se oekuje da predvidi i optimizira faze razrade UMP-a koje e se dalje sprovoditi kroz urbanistiku dokumentaciju i projekte. Generalni projekat sa prateim studijama e biti osnov za izradu programa i projekta eventualnih dopunskih i prethodnih radova u svim domenima do faza izrade idejnog projekta i urbanistike dokumentacije a po prethodno denisanim fazama razrade).

4. FUNKCIONALNE CELINE KORIDORA SAOBRAAJNICE

U funkcionalnom smislu du koridora saobraajnice izdvajaju se tri celine: Prvu celinu ini potez od saobraajnice T6 do ulice Jurija Gagarina. Drugu celinu ini potez od ulice Jurija Gagarina do vora umice. Treu celinu ini potez od vora umice do Panevakog mosta.

5. KARAKTERISTIKE PROSTORA U KORIDORU SAOBRAAJNICE

Prolazei kroz delove grada koji su razliiti u stepenu urbanizovanosti, stepenu izgradjenosti i stepenu zatite koja se mora obezbediti, posebno tretirati segmente u okviru deonica.

II

I Deonica
- Trasa od T6 do zone eleznike stanice Novi Beograd tj. Gandijeve ulice Ovaj segment prolazi kroz relativno neutralnu zonu tj. zonu koja trpi saobraajnicu ovako visokog ranga, bez znaajnijih negativnih uticaja na okolno tkivo.

Sa problematikom kao u prethodnoj deonici. Naroitu panju obratiti na kontakt sa ulicom Dimitrija Tucovia i vezom na Panevaki most. 6. OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE Polaznu osnovu za izradu generalnog projekta predstavljaju programski uslovi proistekli iz planske dokumentacije (Nacrt GP Beograda 2021 god.) Studije gradske sabraajne, studija pojedinih komunalnih sistema, podataka o postojeem stanju urbanistike nadgradnje i komunalne infrastrukture. 6.1. 6.2. 6.3. Podloge o razmatranom prostoru 1:5000 - topografske karte R = 1:5000 Vaea zakonska regulativa, pravilnici, standardi. tehniki normativi i propisi Prostorni planovi - Urbanistiki planovi - regulacioni planovi - planovi specinih podruja (nacionalni parkovi, energetski kompleksi - prostorni planovi posebne namene (planovi razvoja saobraajnih i infrastrukturnih sistema) 6.4. Rezultati saobraajnih analiza i prognoza 6.5. Topografske karakteristike podruja 6.6. Inenjersko-geoloki i geotehniki uslovi proistekli iz pratee studije koja detaljno razmatra uslove provodjenja trase 6.7. Namena povrina i zatita 6.8. Zone i uslovi zatite 6.9. Klimatske karakteristike podruja 6.10. Hidroloke i hidrotehnike karakteristike terena 6.11. Infrastrukturna i komunalna mrea 6.12. Geometrijski popreni proli za razliite segmente trase 7. PROJEKTOVANJE 7.1. 7.2. Na osnovu situacionih ogranienja i geometrijskih poprenih prola, graninih elemenata plana i prola utvrditi mogue trase budue saobraajnice Kod geometrijskog denisanja trase moraju se uzeti u obzir svi kriterijumi koji su korieni u formiranju sintezne karte ogranienja a posebnu panju obratiti na . znaajne objekte na trasi (mostove, tunele i sl.) . odnos prema drugim saobraajnicama (eleznica, tramvaji, putna mrea) i infrastrukturnim sistemima Lokacija i koncepcija raskrsnica Na osnovu zadatka i odnosa deonice prema postojeoj i planiranoj ulinoj mrei, prostornih i zikih ogranienja i distribucije saobraajnog optereenja izvriti trasiranje i oblikovanje raskrsnica. Etapnost gradnje Na nivou Generalnog projekta kroz etapnost gradnje razmotriti samo onaj deo koji ima uticaja na geometriju poprenih prola, koncepciju raskrsnica i velikih objekata. Saobraajne analize

II Deonica od eleznike stanice Novi Beograd do petlje umice

- Zona eleznike stanice Novi Beograd - Hipodrom Znaaj rekreativnih zona u priobalju, a posebno Ade Ciganlije, zahteva izuzetnu delikatnost pri reavanju prelaska preko (ili ispod) Save. U tom smislu, u okviru ovog segmenta varirae se poloaj mosta, ili tunela. Takodje, imajui u vidu da se taj segment nalazi na trasi budueg inskog sistema (LRT), posebna panja mora se obratiti na veze inskih sistema i uklapanje u ire sisteme. Takodje, u narednim fazama vrednovanja pojedinih etapa gradnje, to moe takodje biti veoma znaajan momenat kod odluivanja o fazama izgradnje. - Zona Hipodroma, Topidera i Dedinja Imajui u vidu izuzetan kulturno-istorijski i prirodni znaaj posmatranog podruja, kao i znaaj rezidencijalnog naselja Dedinje, u ovom segmentu se mora posebno obratiti panja na zatitu. U tom smislu, predvidjeni tunel mora da ima sve elemente gradskog tunela sa adekvatnim uklapanjem u okolni prostor. - Tunel Dedinje - Autokomanda Tunel mora da ima adekvatan pristup i adekvatne raskrsnice i objekte, sa obe strane. Posebna panja mora da se posveti izlasku tunela u zoni stare Autokomande, s obzirom na ulogu ove raskrsnice u sistemu mree saobraajnica i JGS-a. - Autokomanda petlja umice Spada u nedovoljno oformljen prostor, gde e UMP predstavljati okosnicu infra i supra strukturnog razvoja. Stoga se ovaj prostor posebno tretira kao mogui prostor za urbani razvoj, a samim tim i tzv. latentnu saobraajnu potranju znaajan eksterni efekat prilikom vrednovanja opravdanosti investicije UMP-a.

III Deonica od petlje umice do Panevakog mosta

7.3. - Petlja umice Bulevar kralja Aleksandra Prolazei kroz delikatno, gusto izgradjeno tkivo, uglavnom loijeg kvaliteta, UMP mora da zadovolji stroge uslove prolaska kroz nasledjenu urbanu matricu. Naroita panja obratie se na kontakt sa Junim bulevarom, s obzirom na terenske uslove. - Bulevar kralja Aleksandra Panevaki most

7.4.

7.5.

III

Za konano reenje i prvu etapu potrebno je uraditi saobraajne analize, analizu zatite ivotne sredine i ukupan obim radova i trokove gradjenja na nivou generalnog projekta.

3.8. Postupci i rezultati saobraajnih analiza 3.9. Analiza zatite ivotne sredine 3.10. Ukupni obim radova i trokovi graenja 4.0. VREDNOVANJE I IZBOR OPTIMALNOG (VARIJANTE) 4.1. Metod i kriterijumi vrednovanja 4.2. Prikaz varijantnih reenja po kriterijumima vrednovanja 4.2.1. Investicioni trokovi 4.2.2. Trokovi odravanja 4.2.3. Eksplotacioni trokovi korisnika 4.2.4. Sigurnost saobraaja 4.2.5. Ekoloke posledice 4.2.6. Prostorne posledice 4.3. Uporeenje varijanata i zakljuak 5.0. PROGRAMSKE KARAKTERISTIKE USVOJENOG REENJA 5.1. Sistem eksploatacije 5.2. Raunska (Vri) brzina po deonicama 5.3. Merodavni saobraajni parametri i pokazatelji 5.4. Funkcionalno i prostorno reenje raskrsnica 5.5. Koncept odvodnjavanja 5.6. Tip kolovoznih konstrukcija 5.7. Kljuni inenjerski objekti 5.8. Mere zatite ivotne sredine 5.9. Servisna i saobraajno-tehnika oprema 5.10. Pratei sadraji puta 6.0. PROGRAM ISTRANIH RADOVA ZA IDEJNI PROJEKAT 6.1. Geodetski radovi 6.2. Geotehniki istrani radovi 6.3. Hidroloka istraivanja i analize 6.4. Istraivanja i analize saobraajnih tokova

8. VREDNOVANJE I IZBOR OPTIMALNOG KORIDORA I VARIJANTE

Uporedjivanje varijanata po nizu kriterijuma vriti po jednoj od metoda viestruke optimizacije. Na osnovu izvetaja o vrednovanju i uvida u celokupnu dokumentaciju Generalnog plana. Savet projekta donee odluku o optimalnom koridoru varijanti.

9. SADRAJ GENERALNOG PROJEKTA

9.1 Tehniki izvetaj
1.0. OPTI PODACI O PROJEKTU 1.1. Predmet projekta 1.2. Projektni zadatak za izradu Generalnog projekta 2.0. OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE 2.1. Regulativa (zakoni, propisi, standardi) 2.2. Projektne podloge 2.3. Prikaz prostornih istraivanja i planova razvoja 2.4. Rezultati saobraajnih analiza i prognoza 2.5. Topografovske karakteristike podruja 2.6. Klimatske karakteristike podruja 2.7. Inenjersko-geoloki i geotehnikih uslova 2.8. Hidroloke i hidrografske karakteristike 2.9. Namena povrina i korienje zemljita 2.10. Zone zatite i uslovi 2.11. Sinteza ogranienja i rezultati analiza 2.11.1. Kriterijumi sinteze 2.11.2. Osnovna (Vo) i raunski (Vr) brzina 3.0. FUNKCIONALNE I GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE VARIJANTNIH REENJA 3.1. Geometrijski popreni proli (konano reenje i etapa) 3.2. Granini elementi plana i prola 3.3. Geometrijske karakteristike situacionog plana i podunog prola 3.4. Lokacija i koncepcija raskrsnica 3.5. Lokacija i kocepcija prateih sadraja 3.6. Etapnost izgradnje 3.7. Postupci i rezultati vozno dinamikih analiza

9.2. Grafika dokumentacija

Naslovni list projekta Pregledna karta mree saobraajnica razmatranog podruja ( koridori razmatranih trasa i dr.) 1. Tematske karte ogranienja R=1:5000, (1:10000, 1:2500) 1.1. Urbanistiki razvoj 1.2. Geotehniki uslovi 1.3. Namena povrina i korienje zemljita 1.4. Topograja
IV

1.5. Zone zatite 1.6. Hidrograja 1.7. Tehnika infrastruktura 1.8. Komunalni sistemi 2. Sintezna karta ogranienja R=1.5000, (1:10000, 1:2500) 3. Geometrijski popreni proli (prva etapa, konano reenje) R=1:200 (sa razdvojenim kolovozima), 100 (jedinstveni kolovoz) 4. Situacioni plan i poduni prol razmatranih varijanti po deonicama R=1:5000, 1: 5000/500 (1:10000, 1:10000/1:1000, 1:2500, 1:2500/250) 5. Karakteristini kritini popreni proli po potrebi R=1:200, 100 6. Funkcionalno prostorna reenja raskrsnica varijantna reenja (denivelisane R=1:2500, povrinske 1:1000) 7. Generalne dispozicije veih objekata i zahvata (mostovi, tuneli, komunalne instalacije i dr. varijantna reenja) u pogodnoj razmeri

Nacrtom generalnog plana Beograda do 2021. Prema tome projektni zadatak za izradu ove Studije je, kako u pogledu metodolokog pristupa i sadraja, tako i u odnosu na prostorni i vremenski obuhvat, prilagoen zahtevima koji proizilaze iz projektnog zadatka za Generalni projekat i Prethodnu studiju opravdanosti. Osim toga prilikom denisanja ovog projektnog zadatka vodilo se rauna da se obezbede i neophodni podaci za izradu Analize ivotne sredine, koja takoe predstavlja jednu od baznih studija ovog Projekta. Povod za izradu studije Povod za izradu Urbanistiko-saobraajne studije proizilazi iz potrebe da se deniu urbanistiki parametri i kriterijumi kao i saobraajni elementi za izradu Generalnog projekta i Prethodne studije opravdanosti UMP-a. Ciljevi izrade studije Osnovni ciljevi izrade Urbo-saobraajne studije su: Denisanje uticaja UMP-a na postojee i planirano urbano tkivo u njegovom koridoru Analiza steenih obaveza i njihov uticaj na Generalni projekat UMP-a Utvrivanje urbanistikih i saobraajnih elemenata, kriterijuma, uslova i ogranienja za izradu Generalnog projekta Sagledavanje potreba za izmenama i dopunama postojee planske dokumentacije u uticajnom podruju UMP-a Utvrivanje uticaja UMP-a na postojei i planirani sistem putne i uline mree Beograda Izbor optimalne trase UMP-a Denisanje prioriteta i faza izgradnje UMP-a Utvrivanje uticaja UMP-a na ivotnu sredinu Prostorni i vremenski obuhvat studije S obzirom na znaaj koji e UMP imati u buduem saobraajnom sistemu Beograda saobraajne analize i prognoze, u irem smislu, moraju da obuhvate podruje Generalnog plana, odnosno postojeu i planiranu osnovnu putnu i ulinu mreu. Ue podruje saobraajnih analiza bie u koridoru UMP-a i obuhvatae sve saobraajnice koje su sa njim u direktnom i/ili indirektnom kontaktu. Kada je u pitanju urbanistika analiza bie obuhvaen prostor koji je u kontaktnoj zoni posmatranog koridora, odnosno bie analizirana sva planska dokumenta koja su u neposrednom uticaju UMP-a. Studija e obuhvatiti najmanje dva vremenska preseka, baznu godinu (2000/2002) i

10. PRATEE STUDIJE

Za potrebe generalnog projekta neophodno je izraditi i odredjene pratee studije i to: 1. 2. 3. 4. 5. Urbanistiko-saobraajna studija Geotehnika studija Studija klimatskih parametara Studija hidrolokih i hidrografskih parametara Analiza uticaja na ivotnu sredinu

Studija uticaja na infrastrukturne i komunalne sisteme

11. PROJEKTNI ZADATAK

za izradu

URBANISTIKO-SAOBRAAJNE STUDIJE
za saobraajnicu unutranji magistralni poluprsten (UMP) od saobraajnice T6 do Panevakog mosta
Urbanistiko-saobraajna studija predstavlja jednu od baznih studija koje se rade u okviru izrade Glavnog projekta i Prethodne studije opravdanosti za magistralnu saobraajnicu pod nazivom Unutranji magistralni poluprsten - UMP iji je koridor generalno denisan

vremenski period za koji je raen Generalni plan (2021.). Ukoliko budu na raspolaganju i podaci za neke druge vremenske preseke (naroito pokazatelji transportnog modela), oni e takoe biti analizireni. Sadraj Urbanistiko-saobraajne studije

Sintezna karta namene povrina (u razmeri 1:5000) sa zonama prema kvalitetu urbanog tkiva, zatienim zonama i objektima i drugim karakteristikama. Orto-foto snimak postojeeg stanja izike strukture u iroj zoni UMP-a sa prikazom relevantnih zakljuaka iz analize postojeeg stanja. 4.2 Analiza urbanistikih planova

1. Uvod 2. Metodoloka osnova studije Tekstualni deo: Detaljan opis i obrazloenje usvojene metodologije Graki deo: Dijagram toka postupak izrade studije 3. Podruje istraivanja Tekstualni deo: Kriterijumi za denisanje granica Graki deo: Karta sa granicama ueg i ireg podruja koridora UMP-a R= 1: 5000, 1: 10000. 4. Urbanistika analiza - stanje i projekcija 4.1 Analiza postojeeg stanja u irem koridora UMP-a Tekstualni i analitiki deo: Namena povrina du karakteristinih deonica Fizika struktura (ocena boniteta, spratnost, graevinske linije....) Opta ocena kvaliteta urbanog tkiva (identiteta) Denisanje zona i objekata pod zatitom Osnovni urbanistiki pokazatelji stanja (pregled broja stanovnika i zaposlenih po statistikim krugovima, gustine stanovanja i rada, indeksi izgraenosti...) Ocena postojee putne i uline mree sa stanovita opsluenosti posmatranog prostora Opti zakljuak analize postojeeg stanja sa smernicama Graki deo:

Tekstualni i analitiki deo: Prostorni plan Beograda osnovne karakteristike GUP 1985 osnovne relevantne karakteristike GP 2021(2006) - Analiza namene povrina, urbanistikih pokazatelja i osnovnih elemenata iz pravilnika GP-a Usvojeni DUP-ovi koji se granie sa trasom (ili alternativnim trasama) UMP-a -Analiza detaljne namene povrina, planiranih saobraajnica, izike strukture, spratnosti, graevinskih linija i drugih urbanistikih elemenata od uticaja na koridor UMP-a Donete Odluke o izradi Regulacionih planova koji se granie sa trasom UMP-a Analiza detaljne namene povrina, planiranih saobraajnica, izike strukture, spratnosti, graevinskih linija i drugih urbanistikih elemenata od uticaja na koridor UMP-a (tamo gde su regulacioni planovi u zavrnoj fazi) ili analiza koncepta plana sa aspekta relevantnih elemenata kada su ovi planovi u poetnoj fazi. Zakljuak u odnosu na mogunosti i ogranienja kao posledice urbanistikih planova Graki deo: GP 2021 -Plan namene povrina u irem podruju koridora UMP-a (1:5000) Usvojeni DUP-ovi i Regulacioni planovi u izradi Plan namene povrina, planirane saobraajnice, graevinske linije, spratnosti R-1:5000 - 1:2500 Sintezna karta planskih mogunosti i ogranienja R-1:5000 Karta simulacije planirane zike strukture u irem koridoru UMP-a na orto-foto planu u R-1:5000 4.3. Ocena planiranih potencijala u iroj zoni UMP-a kao element vrednovanja opravdanosti izgradnje magistralne saobraajnice kroz gradsko tkivo. 5. Saobraajne analize i prognoze 5.1 Programska osnova Tekstualni i analitiki deo: Osnovni pokazatelji transportnog sistema Beograda

VI

Generatori saobraaja u zoni neposrednog uticaja UMP-a Orijentacioni saobraajni i geometrijski elementi trase UMP-a Konstante i varijable trase UMP-a Varijante trase UMP-a Graki deo: Karta sa orijentacionim poprenim prolima i osovinama varijanti UMP-a. 5.2. Testiranje i vrednovanje varijanti Terkstualni i analitiki deo: Mrea bez investicije Mree sa varijantama UMP-a Eksploatacioni pokazatelji varijanti Vrednovanje varijanti Graki deo: Raspodela saobraajnog optereenja (po varijantama) u pogodnim razmerama. 5.3. Predlog saobraajno-tehnikih elemenata za izradu Generalnog projekta UMP-a Tekstualni i analitiki deo: Poloaj trase Elementi poprenog i podunog prola Raskrsnice, ulivanja, izlivanja Javni prevoz Parkiranje Peaki i biciklistiki saobraaj, kretanje hendikepiranih lica Graki deo: Orijentaciona osovina predloene varijante (ili (varijanti) R-1:5000 Karakteristini geometrijski popreni proli Geometrija raskrsnica i prikljuaka R- 1:1000 (1: 500) Mikro simulacije raspodela tokova na raskrsnicama i prikljucima. Orijentacioni poloaj stajalita JGS-a Orijentacioni nain reavanja biciklistikih staza i kretanja hendikepiranih lica 2. PREDMET I CILJ ISTRAIVANJA Predmet i cilj geolokih istraivanja je izrada Geotehnike studije. Osnovna namena izrade geotehnike studije je da se prostorno deniu povoljni, uslovno povoljni, i nepovoljni delovi predmetnog podruja kao osnov za izradu SINTEZNE KARTE OGRANIENJA. Geotehnika studija se radi na osnovu rezultata svih istraivanja. Koncepcija istraivanja predvia analizu posmatranog prostora u interaktivnoj zoni koridora. a. Geomorfoloka analiza (morfogenetska, morfometrijska i morfostrukturna analiza) b. Analiza geoloke grae terena c. Inenjerskogeoloka analiza d. Hidrogeoloka analiza e. Seizmoloka analiza f. Tehnogena analiza (analiza stvorenih uslova u prostoru) 1. UVOD Saobraajnica Unutranji magistralni poluprsten (UMT) predviena je GUP-om Beograda 1985. i 2021. godine i predstavlja kategoriju magistralne saobraajnice ija je funkcija alternativno povezivanje delova grada obodom centralnog podruja kao i zatita centralnog gradskog podruja od lokalnog tranzitnog saobraaja. Orjentaciona duina saobraajnice je oko 18 km. Generalnim projektom predvia se izmeu ostalog: izrada tekstualne, numerike i grake dokumentacije sa prateim studijama; osnove za projektovanje; funkcionalne i geometrijske karakteristike varijantnih reenja; vrednovanje i izbor optimalnog reenja, sa funkcionalno-prostornim reenjima raskrsnica i generalnom dispozicijom mostova, tunela i dr; koncepcija daljih istraivanja terena za idejni projekat. Predmet ovog projektnog zadatka je izrada geotehnike studije kao jedne od osnova za funkcionalno-tehniku proveru planskih razmatranja, naina i sadraja za izradu Generalnog projekta saobraajnice. 6. Zakljuci i preporuke

12. PROJEKTNI ZADATAK

za izradu

GEOTEHNIKE STUDIJE
za saobraajnicu unutranji magistralni poluprsten (UMP) od saobraajnice T6 do Panevakog mosta

VII

Izrada Geotehnike studije za nivo Generalnog projekata saobraajnice zasniva se preteno na postojeoj geolokoj dokumentaciji, ukljuujui dopunska istraivanja u zavisnosti od sloenosti prirodnih uslova terena, izvrenih promena u terenu i mogunosti dovoljno tane inenjerskogeoloke prognoze kao osnove za denisanje kriterijuma za analizu ogranienja. U odnosu na predhodne principe, za potrebe predmetne Studije, geotehnika istraivanja se baziraju na: Analizi i sintezi podataka iz raspolozive geoloke, inenjerskogeoloke, hidrogeoloke i geotehnike dokumentacije koje su relevantne za denisanje elemanata inenjerskogeolokog modela terena. Na osnovu prikupljenih i obraenih podataka sa kritinim osvrtom na stepen tanosti, potrebno je dati inenjerskogeoloko rejoniranje terena prema kriterijumima povoljnosti predmetnog podruja za planiranje optimalnog koridora saobraajnice UMP sa prateim sadrajima koji su predmet generalnog projekta. To znai da treba prikupiti i obraditi: litoloki sastav terena po dubini angaovanog prola, ziko-mehanike parametre, hidrogeoloke karakteristike sa aspekta ovodnjenosti i hidropotncijala terena u zoni uticaja budueg koridora, podatke o brzinama prostiranja elastinih talasa, kao i druge dokumentacije koje mogu da prue podatke o izvedenim krupnijim graevinskim zahvatima i uticajima tih zahvata na promene svojstava terena, zatim obezbeivanje podataka o geopotencijalu podruja (izvorita podzemne vode, pozajmita materijala za potrebe izrade posteljice, nalazita prirodnog graevinskog materijala). Izvrilac treba da oceni kvalitet celokupne prikupljene dokumentacije i njenu upotrebljivost za izradu Geotehnike studije. Fotogeoloka analiza aviosnimaka, radi se na topografskoj osnovi 1:5000 (1:10000) Inenjerskogeoloko kartiranje terena, vri se na topografskim osnovama razmere 1: 500/1:2500 koje su pripremljene na bazi rezultata analize predhodne dokumentacije i fotogeoloke analize. Tokom kartiranja prikupljaju se i interpretiraju, tj. prostorno deniu, litoloki satav terena, inenjerskogeoloke i hidrogeoloke pojave i procesi i uticaji trehnogenih inilaca

provoenje optimalnog koridora UMP sa inenjerskogeolokog gledita. Naglaava se, da ova rejonizacija prema stepenu povoljnosti prati rad projektnog tima. Poseban deo dokumentacije predstavlja projektovana koncepcija detaljnih geotehnikih istraivanja za nivo idejnog projekta saobraajnice, za svaku izdvojenu kategoriju terena ili specini deo geoprostora kao podloge za objekte infrastrukture (vijadukti, mostovi, tuneli, propusti ....). Geotehnika dokumatacija takoe analizira uslove, uticaje i ogranienja sa gledita zatite ivotne i geoloke sredine u iroj interaktivnoj zoni specinih geolokih svojstava i principe gledita sa aspekta ekogeologije (uticaja budue saobraajnice na zatiti izvorita podzemnih voda, zatitu pedolokog i geolokog tla, zatitu spomenika prirode). Graki deo. Osnovni graki dokument geotehnike dokumentacije je inenjerskogeoloka karta planiranog koridora u interaktivnoj zoni teren-objekat. Karta sadri i dovoljan broj prognoznih geotenikih preseka terena posebno u delovima gde se planiraju vei graevinski objekti (zaseci, tuneli, mostovi, nasipanja, zamena tla i dr.). Primeri ostalih karata (oleata): Geoloka karta, fotogeoloka karta, tektonska karta, seizmoloka karta, hidrogeoloka karta ireg podruja koridora, 1: 20.000 Hidrogeoloka karta, karta seizmike rejonizacije, poduni preseci 1:5.000, popreni preseci 1:1000, legende Karta geotehnike rejonizacije, poduni preseci 1:5.000, popreni preseci 1:1000, legende, modeli; Ekogeoloka karta postojeeg stanja 1:5000. Kao poseban prilog priikazuje se oleata tzv. ekogeotehniogena karta sa sadrajem svih inilaca, uticaja, ogranienja i uslova koji deniu zatitu ivotne sredine u interaktivnoj zoni koridora saobraajnice. Predlog sadraja geotehnike dokumentacije je sledei: I. Opti podaci

irina koridora istraivanja zavisi od geomorfolokih, inenjerskogeolokih i stvorenih uslova. U principu itraivanjima treba obuhvatiti koridor irine min 100 m, po 50 m levo i desno od osovine magistralnog prstena, odnosno, irina zone istraivanja moe da bude i ira. U zoni gde koridor zahvata delove padina irina je denisana i stepenom stabilnosti, odnosno istraivanje treba sprovesti do stabilnog dela padine. 3. SADRAJ DOKUMENTACIJE Sva analizirana dokumentacija, rezultati istraivanja i analize, prezentuju se u elaboratu Geotehnike studije. Elaborat sadri sledee: Tekstualni deo, obrauje geostrukturni sklop terena, litoloki sastav do nivoa litogenskog kompleksa i inenjerskogeoloka stanja i svojstva terena i stenskih masa. U dokumentaciji se analizira povredljivost terena u uslovim projektovanog stepena seizminosti (nestabilne padine, aluvijalne ravni, pojave likvifakcije i dr.). Tumaenje svojstava prirodnih odlika terena u dokumetaciji vri se kroz odgovarajuu rejonizaciju prema stepenu povoljnosti za

1.1 Naziv objekta 1.2 Naziv naruioca 1.3 Naziv izvrioca 1.4 Registracija izvrioca 1.5 Reenja o imenovanju projektanata, potvrde, izjave II. Tekstualni deo 1. Predhodna zapaanja 1.1 Uvod 1.2 Projektni zadatak 1.3 Osvrt na ranija istraivanja du trase saobraajnice 1.4 Osvrt na metode, naine i postupke istraivanja 1.5 Obim i vrste obavljenih istraivanja 1.6 Prikaz rezultata istraivanja 1.7 Namena i sadrina i osnovni kriterijumi analize i kategorizacije terena
VIII

2. Geoloke odlike terena 2.1 Geomorfoloke odlike terena 2.2 Opta istorija stvaranja terena 2.3 Sedimentoloki i klimatski uslovi 2.4 Geoloka graa terena 2.5 Tektonika 2.6 Hidrogeologija 2.7 Seizminost terena 3. Inenjerskogeoloke odlike terena 3.1 Litoloka graa 3.2 Fiziko-mehanike karakteristike 3.3 Hidrogeoloka svojstva, tipovi izdani, parametri transmisibilnosti 3.4 Seizmika svojstva terena, mogui seizmiki fenomeni 3.5 Stabilnost terena 4. Geotehnika kategorizacija terena 4.1 Geotehnike deonice, tipski modeli terena 4.2 Geostatiki i geodinamiki uslovi na geotehnikoj deonici 4.3 Hidrogeolo{ki i hidrodinamiki uslovi na geotehnikoj deonici 4.4 Uslovi izgradnje infrastrukturnih objekata 4.5 Ekogeoloki uslovi 4.6 Optimalnosti na deonici 4.7 Ogranienja na deonici VII. Obrada i primerci dokumentacije Celokupna graka dokumentacija mora biti prikazana u slovno-brojnoj i kolor nomenklaturi. Inenjerskogeoloke karte predati i u digitalnoj formi na CD-u. Knjige elaborata predaju se u tvrdim koricama, sa naslovnim stranama u dizajnu Generalnog projekta, formata A4.

1. Cilj izrade studije Studija klimatskih patametara ima za cilj analizu klimatskih parametara na podruju trase i njenog okruenja, tj utvrivanje uticaja klimatskih elemenata na planiranje i projektovanje saobraajnice. 2. Predmet izrade studije Predmet izrade studije je analiza klimatskih parametara u irem okruenju trase, zavisno od razmetaja kimatskih stanica, konguracije terena i pojedinih delova trase, kao i izgraenosti terena u pojedinim delovima grada. Klimatski uticaji na projekat saobraajnice se ogledaju preko sledeih faktora: temperature vazduha, trajanja mraza i dubine prodiranja mraza, ukupnih godinjih padavina, snega i snenog pokrivaa i vetra. Pri izradi Studije klimatskih parametara koristie se savremene metode i meteoroloki i klimatski podaci, bie angaovani i konsultovani eksperti iz odreenih oblasti u cilju to kvalitetnijeg izvravanja zadatka, a rezultati Studije bie predstavljeni tekstualno, tabelarno i graki. 3. Sadraj studije klimatskih parametara UVOD I ANALI ZA K LI MATS K I H PARAM ETARA 1. OPTE GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE 2. KOMPONENTE FIZIKO - GEOGRAFSKOG POLOAJA 2.1. Prirodni faktori klime Beograda i ireg okruenja trase UMP-a 2.2. Antropogeni faktori klime Beograda i ireg okruenja trase UMP-a 3. OPTE KARAKTERISTIKE KLIME BEOGRADA I RASPORED METEOROLOKIH STANICA 4. ODLIKE GLAVNIH KLIMATSKIH PARAMETARA U IREM OKRUENJU TRASE UMP-A U okviru prouavanja klimatskih parametara u irem okruenju trase UMP-a obradie se osnovni klimatski parametri po mesecima u toku godine za pojedine delove trase.

13. PROJEKTNI ZADATAK

za izradu

STUDIJE KLIMATSKIH PARAMETARA

za potrebe Generalnog projekta saobraajnice unutranji magistralni poluprsten (UMP) od saobraajnice T6 do Panevakog mosta
Za potrebe generalnog projekta neophodno je, kao prateu studiju, uraditi Studiju klimatskih parametara, kao sastavni deo tehnike dokumentacije.

IX

4.1. Temperatura vazduha Temperatura vazduha e se analizairati na osnovu podataka o: - srednjoj dnevnoj temperaturi, - srednjim dnevnim maksimalnim i minimalnim temperaturama, - apsolutnim dnevnim maksimalnim i minimalnim temperaturama i amplitudama. Na osnovu prikupljenih podataka utvrdie se srednji broj dana sa max. ili min. temperaturom odreene vrednosti: - ledeni dani (Tx< 0 stepeni C), - dani sa mrazem (Tn<0 stepeni C), - letnji dani (Tx>25 stepeni C), - tropski dani (Tx>30 stepeni C), - tropske noi (Tn>20 stepeni C), - letnje ege (Tx>35 stepeni C). 4.2. Vlanost vazduha Relativna vlanost e se analizirati na osnovu podataka o: - srednja vrednost relativne vlanosti u % u pojedinim periodima u toku dana po mesecima - max., min. i srednji broj dana sa relativnom vlanou odreene vrednosti 4.3. Sunevo zraenje - insolacija Insolacija e se analizirati na osnovu podataka o: - max.,min. i srednjim mesenim sumama trajanja sijanja Sunca - srednjim godinjim sumama trajanja sijanja Sunca - maksimalnim godinjim sumama trajanja sijanja Sunca - minimalnim godinjim sumama trajanja sijanja Sunca 4.4. Oblanost Oblanost e se analizirati na osnovu podataka o: - max., min. i srednjem broju oblanih i vedrih dana - max., min. i srednjem broju dana sa maglom - verovatnoi pojave vidljivosti odreene klase 4.5. Pojava magle Pojava magle e se analizirati na osnovu podataka o: - maksimalnim, minimalnim, srednjim vrednostima 4.6. Padavine Padavine e se analizirati na osnovu podataka o: - max., min., srednjim mesenim i srednjim godinjim sumama koliine padavina u mm Pojava i zadravanje snega i snenog pokrivaa e se analizirati na osnovu podataka o: - max i srednjoj max visini snega u cm

- broju dana sa snenim pokrivaem 4.7. Vetar Vetar e se analizirati na osnovu podataka o: - pravcima duvanja vetrova - jaini duvanja vetrova iz pojedinih pravaca 4.8. Zamuenost atmosfere Zamuenost atmosfere e se analizairati na osnovu podataka o: - srednjim i maks. vrednostima koncentracija SO2, ai i aerosedimenata u atmosferi II U T I C A J K L I M A T S K I H P A R A M E T A R A N A P L A N I R A NJ E I P R O J E K T O V A NJ E S A O B R A A J N I C E U okviru analiziranja uticaja klimatskih parametara na planiranje i projektovanje saobraajnice izvrie se sagledavanje uticaja klimatskih parametara na planiranje, projektovanje, izgradnju i odravanje saobraajnica, kao i na bezbednost odravanja saobraajnica.

14. PROJEKTNI ZADATAK

za izradu

STUDIJE HIDROLOKIH I HIDROGRAFSKIH PARAMETARA

za saobraajnicu unutranji magistralni poluprsten (UMP) od saobraajnice T6 do Panevakog mosta
Za potrebe izrade Generalnog projekta i prethodne studije opravdanosti za saobraajnicu unutranji magistralni poluprsten (UMP) od saobraajnice T6 do Panevakog mosta potrebno je uraditi Studiju hidrolokih i hidrografskih parametara. Cilj i predmet izrade Studije Hidrotehniku studiju treba uraditi polazei od sledeeg: Cilj i namena Studije je da se omogui uspeno reavanje hidrotehnikih problema koji e se pojaviti na trasi saobraajnice. Predmet Studije nije standardna hidrotehnika komunalna infrastruktura (vodovod, kanalizacija za otpadne vode, kanalizacija za atmosferske vode i izvan saobraajnice i na saobraajnici. Kod izrade Studije treba imati u vidu da se UMP u celini nalazi na gradskoj teritoriji, tj. u granicama GUP-a Beograda. To znai da treba voditi rauna da sva reenja budu u skladu

sa postojeim i planiranim gradskim sadrajima; da treba uvaavati ve usvojene koncepcije za reenje pojedinih hidrotehnikih problema (koja mogu biti realizovana u celini, delimino ili se nalaze u verikovanim projektima; da se Studija bazira i da koristi koliko je mogue podatke i parametre koji se nalaze u postojeoj dokumentaciji koja je na odgovarajui nain verikovana i koja je bila osnov za zasnivanje pojedinih hidrotehnikih reenja sa kojima e ova saobraajnica biti u dodiru du trase. Kod ovoga treba voditi rauna o potrebnom stepenu tanosti kod dimenzionisanja pojedinih hidrotehnikih objekata (kolektori i sl.) i objekata na saobraajnicama (mostovi i sl.) i o potrebnoj sigurnosti (povratni period....) Trasa saobraajnice na celoj svojoj duini dolazi u dodir (konikt) sa vie gradskih vodotoka. Prilikom izrade Studije potrebno je imati u vidu specinost pojedinih problema i injenicu da postoje usvojene koncepcije i reenja za ureivanje gradskih vodotoka sa kojima e trasa saobraajnice doi u kontakt.Potrebno je da se potuju urbanistika uslovljavanja koja su bila ugraena u koncepcije za ureivanje vodotoka. Jedan od osnovnih principa je da se ne sme vriti pregraivanje dolina vodotoka, tj. da one terba da ostanu slobodne za proputanje poplavnih voda iz sliva u svim situacijama. Takoe treba imati u vidu da je na glavnim gradskim vodotocima, sa kojima e budua trasa doi u konikt, ve do sada realizovano vie prelaza saobraajnica preko tih dolina. Kod projektovanja UMP-a ne moe biti prihvatljivo da se redukuje postojei stepen sigurnosti u pogledu proputanja voda. (Podsea se da su realizovani prelaz preko Mokrolukog potoka na Mostaru, na petlji Autokomanda, prelaz Kruevake, prelaz u Ruzveltovoj preko Bulbuderskog potoka i sl). U pogledu prelaza preko reke Save treba se postupiti po uslovima Republike ustanove za plovidbu. U Studiji je potrebno paljivo izvriti prouavanje trase na celoj duini u cilju identikacije hidrotehnike problematike. Na ovaj nain izvriti diferenciranje trase izdvajajui deonice sa slinom problematikom koju treba reavati ili utvrivanje pojedinih vornih taaka gde su koncentrisani na uem prostoru hidrotehniki problemi koje treba reavati. Potrebno je dati potrebne podatke (veliine ) za projektovanje pored kvantikacije treba dati i usmerenja u pogledu reenja koja treba dati u projektu saobraajnice. Hidroloki podaci za proraun sistema (objekata) za evakuaciju atmosferskih voda sa saobraajnice treba da budu istog nivoa tanosti kao oni koji se koriste kod prorauna i dimenzionisanja ostalih objekata kanalizacije, s tim to rang zatite treba da odgovara standardima za ovakav rang saobraajnice. Ova Studija, s obzirom na vrstu problematike treba da bude prvenstveno inenjersko analitiki pristup kako bi se postiglo: Da svi hidrotehniki problemi na trasi budu identikovani Da se reenja hidrotehnikih problema usklade sa vaeim koncepcijama ureivanja gradskih vodotoka Da se to se tie hidrotehnikog aspekta obezbedi potovanje urbanistikih uslovljavanja Studija po obimu i sadraju treba da proizae iz potrebe da se u ovoj fazi ponude dobra

reenja saobraajnice u okviru Generalnog projekta. Tokom rada na Studiji, obraivai treba da ostvarr saradnju sa projektantom saobraajnice i posebno sa obraivaima studije za infrastrukturu zbog potrebe da se izvre potrebna usklaivanja. Potrebno je da obraivai, ako se takva potreba ukae, izvre dopunska razmatranja koja bi proizala, na primer, kod varijantnih reenja trase na pojedinim sektorima. Rad na ovoj Studiji je baziran na trasi UMP-a kako je dato u GUP-u. Informativno se napominje u okviru ovog projektnog zadatka da trasa UMP-a tangira sledee vodotoke: glavni tok reke Save, ukariki rukavac, Topidersku reku, Banjiki potok, Kumodraki potok, Mokroluki potok, uburski potok i Bulbuderski potok. Generalni sadraj Studije hidrolokih i hidrografskih parametara 1. Tehniki izvetaj 1.1. Uvod 1.2. Prikaz problematika 1.3. Analiza trase i identikacija hodrotehnikih problema 1.4. Denisanje potrebnih podataka za reavanje hidrotehnikih zadataka na pojedinim delovima trase 1.5. Prikaz postojeeg stanja na hidrotehnikom okruenju na pojedinim karakteristinim delovima trase 1.6. Prikaz raspoloivih podataka koji mogu biti relevantni za izradu Generalnog projekta UMP-a 1.7. Denisanje nedostajuih podataka za potrebe projekta saobraajnice iz hidrotehnike oblasti 1.8. Prikaz izvrenih obrada i rezultata u cilju obezbeivanja potrebnih podataka 1.9. Usmeravanje u pogledu reavanja na pojedinim delovima trase 1.10. Preporuke u vezi daljeg projektovanja

2. Grafiki prilozi
2.1. Situacija 1:10000 sa prikazom trase UMP-a 2.2. Situacija 1:10000 sa naznaenim deonicama, vorovima sa karakteristinom hidrotehnikom problematikom 2.3. Situacija sa prikazom slivova gradskih vodotoka 2.4. Kriva trajanja vodostaja reke Save 2.5. Situacija 1:5000 rasksnice Autokomanda sa poloajem Banjikog potoka 2.6. Situacija 1:5000 sa prikazom tokova Kumodrakog i Mokrolukog potoka na mestu prelaska UMP-a 2.7. Situacija 1:5000 sa prikazom terena i toka Bulbuderskog potoka na prelazu UMP-a 2.8. Ostali prilozi koji budu proizali kroz izradu Studije

XI

15. PROJEKTNI ZADATAK

ANALIZA UTICAJA
saobraajnice unutranji magistralni poluprsten (UMP) od saobraajnice T6 do Panevakog mosta na ivotnu sredinu
Analiza uticaja saobraajnice unutranji magistralni poluprsten (UMP) od saobraajnice T6 do Panevakog mosta na ivotnu sredinu je potreba da se uticaji odreenog projekta na ivotnu sredinu razmotre u najranijoj fazi, u procesu planiranja i u procesu odluivanja.

detaljnijoj ekolokoj valorizaciji. Posebna panja se mora posvetiti izuzetno delikatnom segmentu prelaska preko (ili ispod) Save u zoni Ade Ciganlije, kao i zoni Topidera i Dedinja kao podruju sa izuzetnim kulturno-istorijskim i prirodnim znaajem, ukljuivanjem ratikovanih i u postupku ratikacije biolokih konvencija, odnosno vei broj unutranjih propisa za primenu odredaba odreenih konvencija.

3. Informacije o ivotnoj sredini iz postojee planske dokumentacije

Analizom postojeih planskih dokumenata, prostornih i urbanistikih planova, denisae se steene obaveze iz vaeih planova svih nivoa, koji su doneti za posmatrano podruje, a odnose se na oblast zatite i unapreenja ivotne sredine. Deniu se prostorna ogranienja kao to su specijalni objekti, objekti pod zakonskom zatitom, kompleksi koje je potrebno zatititi sa aspekta uticaja na ivotnu sredinu (zatita od buke, aerozagaenje, vizuelno zagaenje itd.) Na osnovu ovih aktivnosti formirae se sintezna karta ogranienja kao nalni dokument na osnovu koga se ulazi u denisanje moguih realnih koridora saobraajnice koja je predmet Generalnog projekta. Informacije koje je nosilac projekta duan da dostavi su: a. opis projekta, lokacija, izgled i veliin aprojekta, b. opis mera koje se predviaju u cilju izbegavanja, smanjenja i otklanjanja eventualnih tetnih posledica, c. podatke za identikaciju i procenu najznaajnijih posledica koje bi projekat mogao imati po ivotnu sredinu, d. rezime informacija.

1.1. Ciljevi izrade studije

Cilj izrade analize je procena uticaja projekta na ivotnu sredinu, kako bi se uvaila briga za zatitu zdravlja ljudi, doprinelo kvalitetu ivota, obezbedilo odranje raznolikosti vrsta i odrala sposobnost reprodukcije ekosistema. Projektnim zadatkom se denie obim i sveobuhvat analize uticaja na ivotnu sredinu. Ukljuivanje bitnih aspekata ivotne sredine u pripremu i usvajanje odreenog projekta za koji postoji verovatnoa da e znatno uticati na ivotnu sredinu sa postupkom procene uticaja na ivotnu sredinu, treba da doprinese iznalaenju odrivih i ekasniji reenja i dostigne visok nivo zatite ivotne sredine. Poznato je da putevi sa pripadajuim saobraajem spadaju u grupu najveih zagaivaa ivotne sredine. Shodno tome osmiljen je niz metodolokih koraka u planiranju i projektovanju novog putnog pravca sa ukljuivanjem zahteva za zatitu ivotne sredine. Uvaavajui ove injenice, predviaju se posebne aktivnosti vezane za izradu analize uticaja na ivotnu sredinu. Analiza uticaja na ivotnu sredinu ima zadatak da : identikuje postojee stanje ivotne sredine (kao 0 stanje) na posmatranom podruju i naini izvetaj, denie obim i sveobuhvat analize, proceni mogue uticaje na ivotnu sredinu, i odredi mere zatite ivotne sredine ukljuujui i opis mera u oblasti monitoringa.

4. Dokumentaciona osnova
Studija Analiza uticaja na ivotnu sredinu e biti uraena u skladu sa Zakonom o zatiti ivotne sredine (Sl. gl. RS, 66/91) i odredbama Pravilnika o analizi uticaja objekata odnosno radova na ivotnu sredinu (Sl. gl. RS, 61/92). Uporedo sa ovim aktima za potrebe istraivanja koristie se i svi ostali relevantni i pratei zakonski i podzakonski propisi i standardi o pojedinim uticajima (Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini, Pravilnik o graninim vrednostima imisije... itd). U sluaju da ne postoje odgovarajui pravilnici i uputstava u domaoj legislativi koristie se inostrani, u praksi provereni, propisi koji se mogu primeniti na prirodne, saobraajnotehnike i ekonomske uslove predmetne deonice. 5. Podloge za izradu studije Za potrebe izrade studije Analiza uticaja na ivotnu sredinu kao podloge e se koristiti topografske karte R 1:5000.

1.2. Predmet studije

Predmet studije je analiza uticaja saobraajnice unutranjeg magistralnog poluprstena na ivotnu sredinu, od saobraajnice T6 do Panevakog mosta, a koja se radi za odreeni Generalni projekat. Opti podaci o trasi UMP-a i njegova podela na segmente denisani su Projektnim zadatkom za generalni projekat. Ova Analiza uticaja se zbog pojedinih specinosti trase UMP-a, po pitanju ugroenosti i zatite ivotne sredine, ne mora striktno bazirati na ve denisanim segmentima ve se doputa segmentiranje trase u funkciji zatite ivotne sredine. Izvetaj o stanju ivotne sredine potrebno je uzeti u obzir prilikom pripreme odreenog projekta Kako unutranji magistralni prsten prolazi kroz delove grada koji su razliito urbanizovani, razliitog stepena izgraenosti kao i stepena zatite, pojedini segmenti e biti izloeni

XII

6. Struktura i sadraj studije

Projektni zadatak

1. Uvod

2. Osnove istraivanja
Osnov za izradu studije Metodologija istraivanja Polazni programski elementi Vaee zakonske odredbe i regulativa Vaei planski dokumenti Pratea istraivanja

3. Karakteristike saobraajnice
Situacioni plan Karakteristike saobraajnog toka (optereenje, struktura toka,....) Programski elementi Popreni i poduni prol Objekti i pratei sadraji na trasi

4. Postojee stanje
Predviena je analiza postojeeg stanja ivotne sredine (rezultati merenja i snimanja na terenu, prikupljanje podataka od kompetentnih ustanova) u cilju dobavljanja sledeih podataka: Postojei ekoloki potencijali Prirodne karakteristike podruja (geomorfoloke, geoloke, inenjersko-geoloke, pedoloke, hidrogeografske, hidroloke, hidrogeoloke i klimatske karakteristike, ora i fauna) Karakteristike naseljenosti Infrastrukturna opremljenost podruja Postojea ekoloka ogranienja Podruja pod odreenim stepenom zatite (prirodna dobra, kulturno-istorijska dobra, zatitne zone izvorita i dr.) Postojee stanje ivotne sredine zagaenost vazduha, zagaenje voda, zagaenost zemljita, nivo buke, transport opasnih materija.

puta, klimatske i topografske karakteristike, analiza saobraajne buke obuhvata proraun srednjeg ekvivalentnog nivoa i graku interpretaciju u obliku karte sa izofonama na nivou osnovne razmere generalnog projekta. U okviru analize uticaja obraditi varijantna reenja moguih mera zatite i na osnovu merodavnih kriterijuma predloiti optimalno reenje. Voda Neophodno je utvrditi koliine osnovnih zagaivaa nastale spiranjem sa kolovoza i u eventualnim ekscesnim situacijama. Za prostorno denisane zone zatite i dozvoljene koncetracije zagaivaa dati predloge mera zatite. U skladu sa zakljucima analiza po potrebi modikovati i konano denisati i celokupan koncept odvodnjavanja puta. Tlo Analiza zagaenja i degradacije tla obuhvata proraun koncentracija merodavnih zagaivaa na osnovu kojih se vri procena zagaenja. Flora i fauna Analiza obuhvata uticaje koji su posledica naina gradnje, aerozagaenja, naina odvodnjavanja, buke, zagaenja tla i dr. na skup biljnih vrsta analiziranog podruja. U okviru ovih aktivnosti vri se procena uticaja sa potrebnim merama zatite. Vizuelna zagaenja U okviru ove aktivnosti potrebno je utvrditi uticaj trase puta na vizuelna zagaenja okoline. Prirodno i kulturno naslee Na osnovu uticaja koji proistiu iz izgradnje UMP-a analiza obuhvata uticaje na prirodna i kulturna dobra. U okviru ovih aktivnosti vri se procena uticaja sa ocenom stanja i potrebnim merama zatite.

6. Mere zatite ivotne sredine

Za procene uticaja koje su odreene u okviru Analize uticaja denie se osnovna tipologija (koncept) moguih mera zatite, na osnovu ega se bira optimalno reenje. U okviru ove aktivnosti deniu se i globalni programski uslovi za sledeu fazu projekta.

7. Zakljuak 8. Literatura 7. Rok zavretka studije

Rok zavretka studije, kao i sadraj meufaza i meurokovi, usklaeni su sa terminima izrade ostale projektne i studijske dokumentacije datim u okviru Projektnog zadatka generalnog projekta.

5. Analiza uticaja puta

Metodoloke osnove analize uticaja Identikacija moguih uticaja Aerozagaenje Za utvrene uslove saobraajnice, saobraajnog toka i prirodne karakteristike, analiza aerozagaenja obuhvata numeriko denisanje osnovnih zagaivaa. Numeriki podaci se prezentuju tabelarno, a pokazatelj izloenosti predstavlja povrina na kojoj je trajna koncentracija aerozagaivaa vea od zakonom propisanih vrednosti. Saobraajna buka Za merodavno saobraajno optereenje, situacione i nivelacione karakteristike trase

8. Posebni uslovi pri izradi studije

Za sve uticaje na ivotnu sredinu se odreuju kvantikovani pokazatelji a za proraun aerozagaenja i nivoa buke korienjem verikovanih matematikih i programskih modela.

XIII

16. PROJEKTNI ZADATAK

STUDIJE UTICAJA NA INFRASTRUKTURNE I KOMUNALNE SISTEME
ZA IZRADU GENERALNOG PROJEKTA I PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI ZA SAOBRAAJNICU UNUTRANJI MAGISTRALNI POLUPRSTEN (UMP) OD SAOBRAAJNICE T6 DO PANEVAKOG MOSTA

- Hidrotehniki objekti i mree (vodovod i kanalizacija) - Energetski objekti i mree (toplovod i gasovod) - Elektroenergetski objekti i mree - TT objekti i mree - Ostali objekti, mree i povrine - Zbirni prikaz uticaja

B. Uticaj UMP-a na budue infrastrukturne objekte i mree:

- Hidrotehniki objekti i mree (vodovod i kanalizacija) - Energetski objekti i mree (toplovod i gasovod) - Elektroenergetski objekti i mree - TT objekti i mree - Ostali objekti, mree i povrine - Zbirni prikaz uticaja

1. CILJ IZRADE PRATEE STUDIJE

Cilj izrade pratee studije uticaja UMP-a na komunalne infrastrukturne sisteme je sagledavanje stepena uticaja na postojee i planirane objekte i mree pre svega znaajne za funkcionisanje grada (magistralni vodovi). U ovoj studiji e se predvideti i locirati svi znaajni uticaji UMP-a na infrastrukturne sisteme. Ona e takoe predstavljati osnov za naredna detaljna istraivanja infrastrukturnih objekata i mrea tokom izrade idejnog projekta.

C. Vrednovanje varijanti:

2. PREDMET STUDIJE
Magistralna saobraajnica (UMP) podeljena je u sedam segmenata koji su dati u projektnom zadatku za izradu generalnog projekta, tako da Studija prati pomenute segmente, ali e se fokusirati na zone (lokacije) gde se magistralni objekti i vodovi infrastrukture ukrtaju sa saobraajnicama. Denisae se lokacije mogueg izmetanja pojedinih mrea i objekata i/ili obavezne njihove zatite.

- Steene obaveze - Ekonomsko vrednovanje - Tehniko-tehnoloko vrednovanje - Ekoloko vrednovanje - Zbirni prikaz vrednovanja sa prikazom prihvatljive varijante/reenja

D. Zakljuak i preporuke

3. OSNOVE ZA IZRADU STUDIJE

Za izradu studije korieni su podaci o postojeim i buduim objektima i mreama JKP Vodovoda i Kanalizacije, Beogradskih elektrana, Elektrodistribucije Beograd, JP PTT Srbija i drugih kako bi se sagledalo svih est znaajnih komunalnih sistema: vodovod, kanalizacija, toplovod, gasovod, elektro i TT mrea. Osim navedenih komunalni sistema predmet panje su i izvorite u priobalju Save kao i lokacije komunalnih servisa koje UMP tangira: groblja, zelene povrine, javna istoa itd. Ugradie se uslovi proistekli iz aktuelne planske dokumentacije: Nacrt GP Beograda, Regulacioni planovi i konsultovati Katastar podzemnih vodova i objekata. Merodavne za izradu studije su podloge u razmeri 1:5000.

Graki prilozi u razmeri 1:5000

4. SADRAJ STUDIJE
A. Uticaj UMP-a na postojee infrastrukturne objekte i mree:
XIV

17. PROJEKTNI ZADATAK

za izradu

1 UVOD 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 PREDMET STUDIJE DEFINISANJE OSNOVNIH PROBLEMA U POSTOJEEM STANJU CILJ PROJEKTA UNUTRANJEG MAGISTRALNOG PRSTENA UMP OSNOVNI ZADACI PREDHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI UMP INICIJALNI PLANERSKI PERIOD IZGRADNJE I EKSPLOATACIJE UMP (ZA UKUPNU DUINU I ETAPE) KRATAK PRIKAZ OSNOVNIH ELEMENATA I REZULTATA PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI

PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI ZA SAOBRAAJNICU

UNUTRANJI MAGISTRALNI POLUPRSTEN (UMP) od saobraajnice T6 do Panevakog mosta
I OSNOVNI ZADATAK PRETHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI UMP Odabrana varijanta Generalnog projekta UMP (na ukupnoj duini i po etapama) podvrgnue se proceduri funkcionalnog i ekonomskog vrednovanja na osnovu kojih e se pruiti sledei odgovori: 1. Procedurom funkcionalnog vrednovanja obrazloie se opravdanost izgradnje UMP sa saobraajnog aspekta. 2. Primenom COST BENEFIT metoda utvrdie se postoji li zadovoljavajua ekonomska opravdanost ulaganja projektom utvrenih investicija u izgradnju UMP. Odgovor na ovo pitanje dae se u sledeim sluajevima: a) U sluaju ostvarenja projektom predvienih ekonomskih trokova za izgradnju UMP i studijom utvrenih oekivanih direktnih ekonomskih koristi u 20-to godinjem inicijalnom planerskom periodu eksplatacije UMP. U sluaju neizvesnosti ostvarenja projektom predvienih ekonomskih trokova za izgradnju UMP i studijom predvienih oekivanih direktnih ekonomskih koristi u 20-to godinjem inicijalnom planerskom periodu eksploatacije UMP. U sluaju ostvarenja projektom predvienih ekonomskih trokova za izgradnju UMP i studijom utvrenih oekivanih direktnih ekonomskih koristi, ukljuiv i ocenjene oekivane indirektne ekonomske koristi, u 20-to godinjem inicijalnom planerskom periodu eksplatacije UMP. U sluaju neizvesnosti ostvarenja projektom predvienih ekonomskih trokova za izgradnju UMP i studijom utvrenih oekivanih direktnih ekonomskih koristi u 20-to godinjem inicijalnom planerskom periodu eksplatacije UMP, ali uz ukljuivanje ocenjenih indirektnih ekonomskih koristi.

2 DEFINISANJE RELEVANTNIH MREA GRADSKIH SAOBRAAJNICA BEZ I SA PLANIRANIM UNUTRANJIM MAGISTRALNIM POLUPRSTENOM UMP, ZA UKUPNU DUINU I FUNKCIONALNE ETAPE (iz Urbanistiko-saobraajne Studije)

2.1

PRIKAZ RELEVANTNE MREE BEZ PLANIRANOG UMP (za ukupnu duinu i etape) 2.1.1 ematski prikaz 2.1.2 Osnovni podaci
Duina mree (ukupno i s obzirom na broj traka kao i reim saobraaja), Broj raskrsnica (ukupno, semaforisane i ostale), Broj deonica (ukupno i s obzirom na broj traka, kao i reim saobraaja),

2.2 PRIKAZ RELEVANTNE MREE SA PLANIRANIM UMP (za ukupnu duinu i etape) 2.2.1 ematski prikaz 2.2.2 Osnovni podaci
Duina mree (ukupno i s obzirom na broj traka kao i reim saobraaja), Broj raskrsnica (ukupno, semaforisane i ostale), Broj deonica (ukupno i s obzirom na broj traka kao i reim saobraaja),

b)

c)

2.3 INVENTAR PLANIRANOG UMP (za ukupnu duinu i etape) 2.4 FUNKCIJA I ZNAAJ UMP (za ukupnu duinu i etape) U TRANSPORTNOM SISTEMU BEOGRADA (u meuzonskim kretanjima, u I-C kretanjima, delimino i u tranzitnim kretanjima)
3 KARAKTERISTIKE DOSTIGNUTIH I PROGNOZIRANIH SAOBRAAJNIH TOKOVA NA RELEVANTNOJ MREI GRADSKIH SAOBRAAJNICA, tzv. MREI BEZ INVESTICIJE (iz Urbanistiko-saobraajne Studije)

d)

3.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE DOSTIGNUTIH SAOBRAAJNIH TOKOVA

3.1.1 3.1.2 3.1.3 asovna neravnomernost u radnom danu Dnevne neravnomernosti u periodu sedmice Prosean broj putnika u PA i AUTOBUSIMA s obzirom na svrhe PUTOVANJA

3. Na osnovu nalaza iz prethodne take (ta. 2) dae se preporuke o daljim aktivnostima na projektu UMP. I I DETALJNI SADRAJ PROGRMA ZA IZRADU PREDHODNE STUDIJE OPRAVDANOSTI UMP

(1) U vrnim asovima (prepodnevnim i poslepodnevnim) a) U PA - Sa svrhom posao, - Sa svrhom ostalo, b) U AUTOBUSIMA - Sa svrhom posao, - Sa svrhom ostalo,

XV

3.2 3.3

(2) U ostalim asovima a) U PA - Sa svrhom posao, - Sa svrhom ostalo, b) U AUTOBUSIMA - Sa svrhom posao, - Sa svrhom ostalo, OCENA OSNOVNIH KARAKTERISTIKA PROGNOZIRANIH SAOBRAAJNIH TOKOVA NA RELEVANTNOJ MREI OEKIVANE VELIINE PGDS-a PO OSNOVNIM VRSTAMA VOZILA U 20-TO GODINJEM INICIJALNOM PLANERSKOM PERIODU NA PLANIRANOM UMP PO DEONICAMA I VORITIMA (za ukupnu duinu i etape)

(7) Broj saobraajnih nezgoda, (8) Potronja goriva, 4.2. USLOVI ODVIJANJA OEKIVANIH SAOBRAAJNIH TOKOVA U 20-TO GODINJEM INICIJALNOM PLANERSKOM PERIODU NA RELEVANTNOJ MREI GRADSKIH SAOBRAAJNICA SA UMP, NA tzv. MREI SA INVESTICIJAMA (za ukupnu duinu i etape) 4.2.1 Uslovi odvijanja oekivanih saobraajnih tokova u 20-godinjem planerskom periodu u vrnim asovima i u PGDS-u (prvoj i ciljnoj godini, kao i karakteristinim vremenskim presecima) (1) Transportni rad u vrnim asovima i u PGDS-u (vozkm po vrstama vozila za ukupnu duinu mree i duinu mree s obzirom na broj traka, kao i s obzirom na reim saobraaja), (2) Vreme putovanja u vonji u vrnim asovima i u PGDS-u (asova po vrstama vozila), (3) Vreme stajanja vozila na semaforisanim raskrsnicama u vrnim asovima i u PGDS-u (asova po vrstama vozila), (4) Broj zaustavljanja vozila na semaforisanim raskrsnicama, (5) Prosena brzina, (6) Broj raskrsnica na kojim je dostignut NU=D, E i F; (semaforisane i ostale), (7) Broj saobraajnih nezgoda, (8) Potronja goriva, 4.2.2. Uslovi odvijanja oekivanog saobraaja na UMP u 20-godinjem inicijalnom planerskom periodu u vrnim asovima i u PGDS-u (za ukupnu duinu i etape) (1) Prosena brzina toka na UMP u 20-godinjem planerskom periodu po deonicama, (2) Vreme putovanja vozila na UMP u 20-godinjem planerskom periodu po deonicama, (3) Nivo usloge na UMP u 20-godinjem planerskom periodu po voritima i deonicama,

4. USLOVI ODVIJANJA SAOBRAAJNIH TOKOVA (dostignutih i oekivanih uinicijalnom planerskom periodu) NA RAZMATRANIM MREAMA (iz Urbanistiko-saobraajne Studije) 4.1. USLOVI ODVIJANJA SAOBRAAJNIH TOKOVA NA RELEVANTNOJ MREI GRADSKIH SAOBRAAJNICA BEZ UMP, NA tzv. MREI BEZ INVESTICIJA (za ukupnu duinu i etape) 4.1.1. Uslovi odvijanja dostignutih saobraajnih tokova u baznoj godini, u vrnim asovima radnog dana i u PGDS-u (1) Transportni rad u vrnim asovima i u PGDS-u (vozkm po vrstama vozila za ukupnu duinu mree i duinu mree s obzirom na broj traka, kao i s obzirom na reim saobraaja), (2) Vreme putovanja u vonji u vrnim asovima i u PGDS-u (asova po vrstama vozila), (3) Vreme stajanja vozila na semaforisanim raskrsnicama u vrnim asovima i u PGDS-u (asova po vrstama vozila), (4) Broj zaustavljanja vozila na semaforisanim raskrsnicama, (5) Prosena brzina, (6) Broj raskrsnica na kojim je dostignut NU=D, E i F; (semaforisane i ostale), (7) Broj saobraajnih nezgoda, (8) Potronja goriva, 4.1.2. Uslovi odvijanja oekivanih saobraajnih tokova u 20-to godinjem planerskom periodu, u vrnim asovima radnog dana i u PGDS-u (prvoj i ciljnoj godini, kao i karakteristinim vremenskim presecima) (1) Transportni rad u vrnim asovima i u PGDS-u (vozkm po vrstama vozila za ukupnu duinu mree i duinu mree s obzirom na broj traka, kao i s obzirom na reim saobraaja), (2) Vreme putovanja u vonji u vrnim asovima i u PGDS-u (asova po vrstama vozila), (3) Vreme stajanja vozila na semaforisanim raskrsnicama u vrnim asovima i u PGDS-u (asova po vrstama vozila), (4) Broj zaustavljanja vozila na semaforisanim raskrsnicama, (5) Prosena brzina, (6) Broj raskrsnica na kojim je dostignut NU=D, E i F; (semaforisane i ostale),

5. ANALIZA TROKOVA UPOTREBE RAZMATRANIH MREA U 20-GODINJEM INICIJALNOM PLANERSKOM PERIODU EKSPLOATACIJE 5.1. DEFINISANJE TROKOVA UPOTREBE RAZMATRANIH MREA ZNAAJNIH ZA UTVRIVANJE DIREKTNIH EKONOMSKIH KORISTI KOJE SE OEKUJU U 20GODINJEM PERIODU EKSPLOATACIJE UMP 5.1.1. Trokovi vremena putovanja putnika u PA i autobusima po svrhama putovanja 5.1.2. Trokovi eksploatacije motornih vozila 5.1.3. Dodatni trokovi eksploatacije motornih vozila zahvaenih ciklinim promenama brzina i zastojima na semaforima 5.1.4. Trokovi saobraajnih nezgoda 5.1.5. Trokovi odravanja mrea

XVI

5.2. POSTUPCI PRORAUNA TROKOVA UPOTREBE RAZMATRANIH MREA 5.2.1. Postupci prorauna trokova vremena putovanja putnika u PA i autobusima po svrhama putovanja 5.2.2. Postupci prorauna trokova eksploatacije motornih vozila 5.2.3. Postupci prorauna dodatnih trokova eksploatacije motornih vozila zahvaenih ciklinim promenama brzina i zastojima na semaforima 5.2.4. Postupci prorauna trokova saobraajnih nezgoda 5.2.5. Postupci prorauna trokova odravanja mrea 5.3. DEFINISANJE ULAZNIH PODATAKA O CENI ASA PUTNIKA PO SVRHAMA, REPREZANTIVNIM VOZILIMA I NJIHOVIM CENAMA I TROKOVIMA EKSPLOATACIJE PO JEDNOM VOZILO KILOMETRU (za gorivo, mazivo, ulje, pneumatike, odravanje i opravke), O PROSENIM TROKOVIMA SAOBRAAJNIH NEZGODA I ODRAVANJA MREE 5.3.1 Cena asa putnika u PA i autobusima s obzirom na svrhe putovanja 5.3.2. Reprezentativne marke PA i autobusa, njihove cene (bez pneumatika i sa pneumaticima), njihova potronja (gorivo, mazivo), kao i operativni trokovi eksploatacije po jednom voznom kilometru u deklarisanim uslovima 5.3.3. Proseni trokovi saobraajnih nezgoda 5.3.4. Proseni trokovi odravanja jednog kilometra mree godinje 5.4. VELIINA TROKOVA UPOTREBE RELEVANTNE MREE BEZ UMP, tzv MREE BEZ INVESTICIJA U 20-to GODINJEM INICIJALNOM PLANERSKOM PERIODU (za ukupnu duinu i etape) 5.4.1. Veliina trokova vremena putovanja putnika u PA i autobusima po svrhama putovanja 5.4.2. Veliina trokova eksploatacije motornih vozila 5.4.3. Veliina dodatnih trokova eksploatacije motornih vozila zahvaenih ciklinim promenama brzina i zastojima na semaforima 5.4.4. Veliina trokova saobraajnih nezgoda 5.4.5. Veliina trokova odravanja mrea 5.5 VELIINA TROKOVA UPOTREBE RELEVANTNE MREE SA UMP , tzv MREE SA INVESTICIJOM U 20-to GODINJEM INICIJALNOM PLANERSKOM PERIODU (za ukupnu duinu i etape) 5.5.1. Veliina trokova vremena putovanja putnika u PA i autobusima po svrhama putovanja 5.5.2. Veliina trokova eksploatacije motornih vozila 5.5.3. Veliina dodatnih trokova eksploatacije motornih vozila zahvaenih ciklinim promenama brzina i zastojima na semaforima 5.5.4. Veliina trokova saobraajnih nezgoda

5.5.5. Veliina trokova odravanja mrea

6. ANALIZA OEKIVANIH DIREKTNIH EKONOMSKIH KORISTI U 20-to GODINJEM INICIJALNOM PLANERSKOM PERIODU EKSPLOATACIJE UMP (za ukupnu duinu i etape) 6.1. OEKIVANE DIREKTNE EKONOMSKE KORISTI PO OSNOVU SMANJENJA TROKOVA VREMENA PUTOVANJA PUTNIKA U PA I AUTOBUSIMA PO SVRHAMA PUTOVANJA OEKIVANE DIREKTNE EKONOMSKE KORISTI PO OSNOVU SMANJENJA TROKOVA EKSPLOATACIJE MOTORNIH VOZILA OEKIVANE DIREKTNE EKONOMSKE KORISTI PO OSNOVU SMANJENJA DODATNIH TROKOVA EKSPLOATACIJE MOTORNIH VOZILA ZAHVAENIH CIKLINIM PROMENAMA BRZINA I ZASTOJIMA NA SEMAFORIMA OEKIVANE DIREKTNE EKONOMSKE KORISTI PO OSNOVU SMANJENJA TROKOVA SAOBRAAJNIH NEZGODA OEKIVANE DIREKTNE EKONOMSKE KORISTI PO OSNOVU SMANJENJA TROKOVA ODRAVANJA MREA

6.2. 6.3.

6.4. 6.5.

7. OCENA OEKIVANIH INDIREKTNIH EFEKATA (za ukupnu duinu i etape) 7.1. 7.2. 7.3. PO OSNOVU DRUTVENO-EKONOMSKIH ASPEKATA PO OSNOVU PROSTORNO-LOKACIJSKIH ASPEKATA PO OSNOVU UTICAJA NA IVOTNU SREDINU (rezultat analize uticaja na ivotnu sredinu)

8. TROKOVI IZGRADNJE 8.1. 8.2. TROKOVI PO OSNOVNIM GRUPAMA RADOVA, FINANSIJSKI I EKONOMSKI (za ukupnu duinu i etape) DINAMIKA ULAGANJA PO GODINAMA (za ukupnu duinu i etape)

9. EKONOMSKO VREDNOVANJE PROJEKTA UMP COST-BENEFIT ANALIZA PO OSNOVU DIREKTNIH EKONOMSKIH KORISTI (za ukupnu duinu i etape) 9.1. 9.2. 9.3. PRORAUN INTERNE STOPE RENTABILITETA (ISR) PRORAUN NETO SADANJE VREDNOSTI (NSV) DISKONTOVANU OPORTUNITETNOM CENOM KAPITALA (OCK) OCENA OPTIMALNE GODINE PUTANJA U EKSPLOATACIJU (OG)

10. ANALIZA OSETLJIVOSTI (ISR) I (NSV) S OBZIROM NA MOGUA ODSTUPANJA VREDNOSTI DIREKTNIH EKONOMSKIH KORISTI I EKONOMSKIH TROKOVA REALIZACIJE PROJEKTA (za ukupnu duinu i etape)

XVII

10.1. MOGUA ODSTUPANJA VREDNOSTI EKONOMSKIH KORISTI EKONOMSKIH TROKOVA ZA REALIZACIJU PROJEKTA ( ) 10.2. VREDNOSTI ISR i NSV U FUNKCIJI ODSTUPANJA ( )i( )

. Vaee propise, standarde i normative za ovu vrstu radova . Projektni zadatak Investitora . Projektant je duan da po izvrenoj strunoj kontroli postupi po primedbama Republike graevinske revizione komisije. Pored est ukorienih primeraka projekata, projektant je duan da graki deo projekta preda i u jednom od priznatih CAD formata (AutoCad, DWG i sl.) nq CD-u (neizbrisivi CD rom u 3 primerka). Tekstualna i predmerska dokumentacija takodje mora da se preda na CD-u, s tim to se formati tekstova i baza podataka biti usvojeni u dogovoru sa projektantom.Projektant se obavezuje da izradi skraenu verziju Generalnog projekta (tekstualni materijal sa kartama 6, 7, 8 i 9.), prateih studija i Studije opravdanosti kao poseban materijal na srpskom i engleskom jeziku.
Revizija projekta bie izvrena u ugovorenom roku, a projektant je duan da postupi po primedbama Republike revizione komisije.

11. OCENA OPRAVDANOSTI ULAGANJA U IZGRADNJU UMP (za ukupnu duinu i etape) 11.1. SA ASPEKTA FUNKCIONALNOG VREDNOVANJA, S OBZIROM NA NALAZE IZ TAKE 3 11.2 SA ASPEKTA EKONOMSKOG VREDNOVANJA, S OBZIROM NA NALAZE IZ TAKE 9 11.3 SA ASPEKTA NEIZVESNOSTI POKAZATELJA EKONOMSKOG VREDNOVANJA, S OBZIROM NA NALAZE IZ TAKE 10 11.4 SA ASPEKTA NALAZA IZ TAAKA 3, 7, 9 i 10 12. 18. ZAKLJUCI I PREPORUKE POSEBNI USLOVI

U Beogradu, marta 2003.god.

INVESTITOR Direkcija za gradjevinsko zemljite i izgradnju Beograda J.P

18.1. Javna prezentacija projektovane dokumentacije Obradjiva projekta duan je da zasebno pripremi prezentaciju materijala. Pri odredjivanju sadraja prezentovanog materijala obradjiva projekta ima maksimalnu slobodu. Ipak, investitor ocenjuje da se u materijalu moraju da nadju: 1. reducirana i posebno graki (umetniki) obradjena standardna graka prezentacija: . ilustrativni normalni popreni proli (sa prikazom znaajnih postojeih objekata u koridoru), . ilustrativni situacioni planovi (eventualno kombinovani sa orto-foto snimcima), . ilustrativni poduni proli (gde e se u nekarikiranoj razmeri videti nivelacioni odnos prema vanijim objektima i sadrajima u koridoru). 2. 3D prikazi: . perspektivni prikaz 3D modela koridora UMP-a, . fotomontae (perspektivni prikazi 3D modela koridora UMP-a uklopljeni u fotograje postojeeg stanja). Projektant ima slobodu da osmisli i dinamike animacije (animaciju kreanja du koridora) i da montira, reira i montira poziciju delova projekta (u Power-Point-y, uz pomo AVI fajlova i sl.) 18.2. Obaveze projektanta Projektant je duan da pri izradi predmetne dokumentacije koristi: . Osnovne postavke planske dokumentacije . Zahteve zaprovodjenje komunalnih instalacija i uslova koje nameu postojei komunalni objekti i instalacije

XVIII

1. UVOD
1.1. Predmet prethodne studije opravdanosti
Predmet razmatranja Prethodne studije opravdanosti je odabrana varijanta Generalnog projekta za Unutranji magistralni poluprsten (UMP) koji se prua od saobraajnice T6 do Panevakog mosta. Projekat UMP-a podvrgava se proceduri vrednovanja kako na ukupnoj duini, tako i po funkcionalnim delovima-etapama. Ukupnu duinu UMP-a ini sedam funkcionalnih segmenata, koji se dobrim delom poklapaju i sa uvodnim (radijalnim) pravcima. To su :

Nedovoljan kapacitet primarne mree, Preoptereenost mostova na Savi i Dunavu, pre svega mostova na Savi: PGDS 141 000 (voz/dan) u 2002. godini; most GAZELA: BRANKOV most : PGDS 67 000 (voz/dan) u 2002. godini; STARI most : PGDS 9 200 (voz/dan) u 2002. godini; PANEVAKI most: PGDS 19 000 (voz/dan) u 2002. godini; Prenaglaen intenzitet saobraaja na radijalnim pravcima; Meanje lokalnog saobraaja sa tokovima tranzitnog i izvorno-ciljnog saobraaja na najoptereenijim delovima primarnog ulinog sistema, Nedostatak prostora za parkiranje, Svakodnevna vieasovna zaguenja u saobraaju, Nepodnoljivo zadravanje vozila u saobraaju, zbog niskih brzina i vremenskih zastoja, Poveanje buke i aerozagaenja u uoj zoni grada, Poveanje broja saobraajnih nezgoda sa visokim ueem stradanja peaka i dece, Poveanje trokova eksploatacije vozila i dr.

Segment 1, Segment 2, Segment 3, Segment 4, Segment 5, Segment 6, Segment 7,

Trasa od T6 do zone eleznike stanice Novi Beograd Zona eleznike stanice Novi Beograd Hipodrom Zona Hipodroma, Topidera i Dedinja Tunel Dedinje Autokomanda Autokomanda petlja umice petlja umice Bulevar kralja Aleksandra Bulevar kralja Aleksandra Panevaki most

Ukupna duina UMP-a, obzirom na funkcionalni znaaj i moguu dinamiku realizacije projekta, podeljena je na tri funkcionalne celine-etape, koje se sastoje od sledeih odseka: Prvu funkcionalnu celinu obuhvata prvi i drugi segment; Drugu funkcionalnu celinu obuhvata esti i sedmi segment; Treu funkcionalnu celinu obuhvata trei, etvrti i peti segment. Generalnim projektom je odabrana varijanta V1 sa premoavanjem reke Save u zoni nizvodnog (donjeg) pica Ade Ciganlije i ulaskom u tunel Dedinje i ista je predmet vrednovanja u Prethodnoj studiji opravdanosti.

1.3. Osnovna uloga i znaaj projekta unutranjeg magistralnog poluprstena UMP-a

Unutranji magistralni poluprsten - UMP koji je fragmentarno prisutan u naoj svesti i planovima ve vie od pola veka, predstavlja jednu od kljunih saobraajnih arterija u Beogradu. Ve od GP-a 1950. godine pojavljuju se most preko Ade Ciganlije i tzv. Istona tangenta - kljuni segmenti distributivnog magistralnog poluprstena koji treba da rastereti centralnu gradsku zonu. Pokrivajui gotovo ceo znaajniji deo Beograda, prolazei kroz najosetljivije delove grada, UMP je postao nezaobilazna tema. Iako je njegov kontinuitet, poloaj i znaaj u pojedinim planovima bio diskutabilan (uglavnom u delu one javnosti koja manje vrednuje saobraajne potrebe), sve saobraajne analize pokazuju upravo obrnuto. Saobraajni poloaj verovatno nema alternativu i predstavlja jedino reenje za savladavanje osnovnih saobraajnih problema monocentrinog grada sa izrazito razvijenom radijalnom orijentacijom osnovnih magistralnih uvodnih pravaca. Osnovna uloga i znaaj UMP-a odnosi se prvenstveno na poboljanje uslova odvijanja meuzonskih saobraajnih tokova, tj tokova koji imaju i izvor i cilj u Beogradu, ije je uee u ukupnoj matrici vonji oko 94%.

1.2. Osnovni problemi u saobraaju na postojeoj mrei gradskih saobraajnica

Izrazito radijalna orijentacija osnovnih magistralnih uvodnih pravaca u monocetrinom Beogradu uslovljava preveliku koncentraciju svih kategorija saobraajnih tokova (meuzonskih, poetno-zavrnih i tranzitnih) na osnovnu mreu gradskih saobraajnica ueg gradskog jezgra. Visoka koncentracija saobraajnih tokova na nedovoljno kapacitativnu mreu ueg gradskog jezgra generie brojne probleme, kao to su:

Nije zanemarljiva uloga i znaaj UMP-a u poboljanju uslova odvijanja izvorno-ciljnih saobraajnih tokova, kojima je Beograd izvor ili cilj ije je uee 4,7%, a delimino i u poboljanju odvijanja tranzitnih saobraajnih tokova, kojima je i izvor i cilj van Beograda, ije je uee 1,3%. Prelaskom na UMP znaajnog dela meuzonskih i izvorno-ciljnih, kao i delimino tranzitnih saobraajnih tokova rasteretiti e se ve prezaguena osnovna mrea saobraajnica iz ueg jezgra Beograda. Time e se na osnovnoj mrei iz ueg jezgra grada bitno poboljati uslovi saobraaja (smanjiti vreme putovanja, smanjiti vremenski gubici, smanjiti buka, aerozagaenje, poboljati bezbednost saobraaja, smanjiti trokovi eksploatacije vozila i dr), to predstavlja osnov za ostvarenje najznaajnijih pozitivnih efekata koji se oekuju od UMP-a. U reavanju nagomilanih problema saobraaja u Beogradu potrebno je posebno istai ulogu i znaaj UMP-a u rastereivanju postojeih gradskih mostova preko reke Save. Imajui u vidu da je praktini kapacitet postojeih mostova ispunjen dostignutim saobraajnim tokovima, a pre svega mosta GAZELA, kao i imajui u vidu da je ovaj most s obzirom na njegovo stanje neophodno to pre SANIRATI, proizilazi logian zakljuak da je saobraajna uloga kompletnog UMP-a vrlo ZNAAJNA. Za neke delove UMP-a bez dileme se moe rei da, sa aspekta reavanja dostignutih zahteva saobraaja, predstavljaju nezaobilaznu NUNOST. Ovo se pre svega odnosi na potez od Toinog Bunara do Hipodroma, ili pak samo na krai deo navedenog poteza PRVE ETAPE, kojim se povezuju leva i desna obala reke Save u zoni ADE CIGANLIJE.

Argumenti za odgovor na pitanje postoji li ekonomska opravdanost ulaganja (u realne opcije realizacije UMP-a) daju se u sledeim sluajevima: a) U sluaju ostvarenja projektom predvienih ekonomskih trokova za izgradnju UMP-a i ovom studijom utvrenih oekivanih direktnih ekonomskih koristi u 20-to godinjem inicijalnom planerskom periodu eksploatacije UMP-a. b) U sluaju neizvesnosti ostvarenja projektom predvienih ekonomskih trokova za izgradnju UMP-a i ovom studijom predvienih oekivanih direktnih ekonomskih koristi u 20-to godinjem inicijalnom planerskom periodu eksploatacije UMP-a. c) U sluaju ostvarenja projektom predvienih ekonomskih trokova za izgradnju UMPa i ovom studijom utvrenih oekivanih direktnih ekonomskih koristi, pozivajui se i na ocenjene oekivane indirektne ekonomske koristi, u 20-to godinjem inicijalnom planerskom periodu eksploatacije UMP-a. d) U sluaju neizvesnosti ostvarenja projektom predvienih ekonomskih trokova za izgradnju UMP-a i ovom studijom utvrenih oekivanih direktnih ekonomskih koristi u 20-to godinjem inicijalnom planerskom periodu eksploatacije UMP-a, ali pozivajui se i na ocenjene indirektne ekonomske koristi. Na osnovu nalaza iz taaka a, b, c i d izlau se odgovarajui stavovi i preporuke o daljim aktivnostima na izradi IDEJNOG PROJEKTA i STUDIJE OPRAVDANOSTI UMP-a na bazi kojih se donose odluke o nansiranju.

1.4. Osnovni zadatak prethodne studije opravdanosti UMP-a

Potreba za izgradnju UMP-a sa aspekta zahteva saobraaja na ukupnoj duini i delovima koji predstavljaju funkcionalne celine, obrazloena je u Urbanistiko saobraajnoj studiji. Osnovni zadatak Prethodne studije opravdanosti UMP-a je da odabranu varijantu Generalnog projekta UMP-a podvrgne proceduri ekonomskog vrednovanja. Procedurom ekonomskog vrednovanja, primenom COST-BENEFIT metoda, deniu se inicijalni argumenti za odgovor na pitanje postoji li zadovoljavajua ekonomska opravdanost ulaganja projektom utvrenih investicija u izgradnju UMP-a (na ukupnoj duini UMP-a, kao i na pojedinim delovima koji predstavljaju funkcionalne celine).

1.5. Rezime i zakljuci prethodne studije opravdanosti

1.5.1. Znaajniji nalazi iz Urbanistiko saobraajne studije i Generalnog projekta na kojima se zasniva Prethodna studija opravdanosti
(1) Nalazi iz Urbanistiko saobraajne studije Poloaj i uloga Unutranjeg magistralnog poluprstena UMP-a u planiranoj putnoj i ulinoj mrei Beograda denisani su Generalnim planom Beograda 2021. Urbanistiko - saobraajnom studijom obuhvaeni su : Denisanje uticaja UMP-a na postojee i planirano urbano tkivo u njegovom koridoru i neposrednom okruenju (kontaktnoj zoni); Analiza steenih urbanistikih obaveza i njihov uticaj na Generalni projekat UMP-a; Sagledavanje potreba za izmenama i dopunama postojee planske dokumentacije u uticajnom podruju UMP-a; Utvrivanje uticaja UMP-a na eksploatacione karakteristike postojee i planirane primarne putne i uline mree Beograda; Utvrivanje urbanistikih i saobraajnih programsko projektnih elemenata, odnosno uslova za izradu Generalnog projekta; Denisanje prioriteta i etapa izgradnje UMP-a; Denisanje eksploatacionih pokazatelja saobraaja na postojeoj i planiranoj putnoj i ulinoj mrei potrebnih za izradu Prethodne studije opravdanosti; Utvrivanje saobraajnih pokazatalja relevantnih za analizu uticaja UMP-a na ivotnu sredinu. Imajui u vidu oekivani znaaj i uticaj UMP-a u buduem saobraajnom sistemu Beograda, saobraajnim analizama i prognozama obuhvaena je celokupna postojea i planirana putna i ulina mrea. Detaljnijim analizama obuhvaena je trasa UMP-a i sve raskrsnice sa saobraajnicama koje su u direktnoj vezi sa ovim potezom. Urbanistika analiza je obuhvatila prostor koridora UMP-a denisan Generalnim planom, a zatim i kontaktnu zonu u kojoj se, bilo zbog promena zike strukture, bilo zbog promena intenziteta i strukture saobraaja, oekivao uticaj novoizgraene saobraajnice. Na osnovu urbanistike analize i poloaja koridora UMP-a po Generalnom planu uoeno je da postoji mogunost alternativog voenja trase UMP-a na delu od Bulevara Umetnosti do Bulevara Vojvode Miia, sa poloajem mosta preko reke Save na samom picu Ade Ciganlije. Proverom na nivou generalnog projekta utvreno je da je ova mogunost realna, tako da je pod nazivom varijanta V1 pic Ade, usvojena kao alternativa osnovnog reenja iz Generalnog plana.

Najozbiljniji problem, koji u bliskoj budunosti potencijalno moe na due vreme da ugrozi funkcionisanje celokupne putne i uline mree Beograda, je nedovoljan kapacitet i loe kapitalno stanje mostova preko reka Save i Dunava. Prema prognozi prevoznih zahteva uraenoj na osnovu parametara Generalnog plana, u 2021. godini u periodu jutarnjeg vrnog sata na osnovnoj putnoj i ulinoj mrei Beograda treba oekivati oko 76.000 putnikih automobila kojima e se realizovati oko 35% svih putovanja nastalih u tom periodu. U odnosu na postojee stanje to predstavlja poveanje jednovremeno prisutnih vozila na mrei ulica i puteva za oko 43%. Modelska raspodela saobraaja1 ureena je za dva vremenska preseka: 2001/2002. i 2021. godinu, odnosno baznu i ciljnu godinu Generalnog plana. Testirane su dve varijante: varijanta po generalnom planu Osnovna varijanta - Vo i varijanta pic Ade - V1 Testiranje je izvreno na ukupno 10 scenarija na varijantama mrea sa i bez investicija, sa postojeim i prognoziranim saobraajem i po fazama realizacije UMP-a. Dobijeni rezultati pokazuju da, ako se posmatra postojee stanje, izgradnjom UMP-a dolo bi do rastereenja gradskog autoputa na delu od ulice Omladinskih brigada do planirane petlje umice za oko 30% postojeeg optereenja, ili za priblino 30.000 vozila/dan od ukupno 100.000 vozila/dan, koliko je u proseku optereenje ove deonice u 2002. godini. Testiranjem varijanti Vo i V1 prognoziranom matricom vonji (2021.god.) u periodu jutarnjeg vrnog optereenja, dobijena je prognozirana raspodela tokova saobraaja na deonicama i svim raskrsnicama UMP-a, u obe varijante, na osnovu koje su denisani programsko projektni elementi deonica i raskrsnica za izradu Generalnog projekta. Zakljueno je da Generalni projekat Unutranjeg magistralnog poluprstena treba uraditi u tri varijante i to: 1) Varijanta po Generalnom planu sa mostom preko reke Save i Ade Ciganlije varijanta Vom , 2) Varijanta po Generalnom planu sa tunelom ispod reke Save i Ade Ciganlije Vot , i 3) Varijanta pic Ade V1. Primenom metode viekriterijumskog vrednovanja usvojena je varijanta pic Ade V1.

Modelske simulacije su uraene korienjem softverskog paketa: EMME2, INRO Consultants Inc. 3

(2) Nalazi iz Generalnog projekta A. Zadatak i polazne osnove generalnog projekta Zadatak i polazne osnove generalnog projekta su obezbeenje projektne i studijske dokumentacije koja e predstavljati tehniku proveru i razradu koncepcije za saobraajnicu Unutranji magistralni poluprsten (UMP) koja je predloena Generalnim planom Beograda (2021. god.). B. Osnovne postavke datih reenja Kao osnovne postavke, pored uslova zadatih Generalnim planom i parametara denisanih prateim studijama voeno je rauna da se: posebno u zonama veih ukrsnih mesta maksimalno koristi raspoloivo gradsko graevinsko zemljite, titi postojea infrastruktura, prirodna i kulturna dobra kao i oformljene ili planirane prostorne urbanistike celine, u koridoru trase UMP-a moe korektno ostvariti voenje planiranog inskog sistema kao i dogradnja delova osnovne uline mree. C. Osnovne karakteristike trase i ukrsnih mesta a) Potez od saobraajnice T6 do ulice Agostina Neta Na ovom potezu svi horizontalni i vertikalni elementi trase sa neznatnim izmenama (u zoni ukrsnog mesta sa ulicom Toin bunar) usaglaeni su sa projektovanim i izvedenim stanjem saobraajnice 2a-2a. b) Potez od ulice Agostina Neta do ulaza u tunel Dedinje (Topider) Obzirom na specinosti i posebne karakteristike ovog poteza bilo je neophodno da se pored detaljne analize zadatog koridora istrae i druge mogunosti a posebno koridor u zoni brodogradilita i donjeg pica Ade sa dve podvarijante sa ulazom u tunel Senjak i u tunel Dedinje u Topideru (GP Beograd-2021). U svim reenjima (sa mostom) bilo je neophodno osetno podizanje nivelete, kako bi se na korektan nain ostvarila ukrsna mesta i potrebna premoavanja (na desnoj obali Save) a posebno u varijantama denivelisanog voenja inskog sistema, kao i relativno manjeg ugroavanja rekreativne zone Ade Ciganlije. Na ovom potezu obraeno je vie varijanata, a u Generalnom projektu su prezentovane: Varijanta Vo u koridoru zadatom Generalnim planom Beograda 2021. godine sa podvarijantama: sa premoavanjem reke Save, sa tunelom ispod reke Save i Ade Ciganlije, sa povezivanjem obe podvarijante (sa mostom i sa tunelom) na tunel Senjak. Varijanta V1 sa koridorom: zona eleznike stanice Novi Beograd, brodogradilite, pic Ade Ciganlije, Bulevar Vojvode Miia sa ulazom u tunel Dedinje u Topideru i podvarijantama V1-c sa ulazom u tunel Senjak.

Osnovnim geometrijskim prolom denisane su tri saobraajne trake po smeru za motorna vozila na celom potezu kao i batica za inska vozila (LRT) u zoni premoavanja Save. c) Potez od ulaza u tunel Dedinje u Topideru do ulaza u tunel umice Na ovom potezu trasa je poloena u zadatom koridoru sa izuzetkom podvarijanti voenih kroz tunel Senjak. Niveletu kao i postavku reenja ukrsnog mesta Stara Autokomanda uslovili su elezniki tuneli u zoni ulaza na stadion sportskog drutva Partizan. Osnovna karakteristika ovog poteza a posebno deonice izmeu stare Autokomade i Ustanike ulice je veliki obim ruenja stambenih i poslovnih objekata odnosno trokovi eksproprijacije, kao i potreba za dogradnjom delova nove uline mree i servisnih traka uz autoput. Datim reenjima ukrsnog mesta u zoni Autoputa ostvarene su denivelisane veze kako sa autoputem tako i sa ostalom primarnom ulinom mreom. d) Potez od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta Na ovom potezu trasa u potpunosti prati zadati koridor UMP-a sa tri karakteristine graevinske i funkcionalne celine. Deonica od Ustanike ulice do Junog bulevara Na ovoj deonici usvojeno je reenje sa plitkim tunelom koje u odnosu na povrinsko voenje trase ima vie prednosti. Ukrsno mesto sa Junim bulevarom reeno je denivelisanjem i pogodnim uklapanjem u ve denisana reenja ulice Gospodara Vuia i Junog bulevara. Deonica od Junog bulevara do ulice Dimitrija Tucovia Na ovoj deonici, s obzirom na specinost lokaliteta i pogodnu konguraciju, usvojeno je denivelisano reenje s tim da se tranzitni saobraaj vodi sa dve tunelske cevi sa po dve saobraajne trake po smeru, a kontakt sa ulicama ikom i Vojislava Ilia kao i Bulevarom kralja Aleksandra ostvaruje povrinski voenom trasom koja je u potpunosti usaglaena sa vaeim planskim aktima.

Ukrsno mesto sa ulicom Dimitrija Tucovia reeno je denivelisanjem (most) i sa obostranim prikljucima (uliv, izliv) preko postojeih bonih (paralelnih) saobraajnica povezanih povrinskim raskrsnicama (semaforizovane) na ulicu Dimitrija Tucovia. Deonica od ulice Dimitrija Tucovia do Panevakog mosta Ova deonica najveim delom koristi koridor Severnog bulevara koji na celom potezu ima raspoloivi regulacioni prol od oko 23m.

S obzirom na potrebu da se saobraaj sa naseljenog prostora iznad Severnog bulevara prihvati bez kontakta na UMP, nedovoljan regulacioni prol ove saobraajnice, potrebe za jaim peakim kretanjima u zoni oko groblja, kao i elju da se maksimalno sauvaju postojei zasadi platana (posaeni 1951 god.), na ovom delu je neophodno poruiti stanbene objekte sa desne strane (loeg kvaliteta). Ukrsna mesta sa ulicama Baje Sekulia i novoformirane servisne saobraajnice neophodno je denivelisati u odnosu na UMP. Ukrsna mesta sa ulicom Mije Kovaevia i Partizanski put reeno je denivelisanjem (premoavanjem) sa direktnim prikljucima na UMP uz neophodnu rekonstrukciju krunog toka kod Bogoslovije kao i autobuskog i tramvajskog terminala. Trasa UMP-a zavrena je na poetku navoza na Panevaki most. - Ukupna duina trase UMP-a je 17200 m. - Ukrsna mesta sa ulicom 29. novembar i Spoljnom magistralnom tangentom denisani su vaeim planskim aktima. D. Programsko projektni elementi: Za dimenzionisanje osnovnih elemenata poprenog prola usvojeni su iz urbanistiko saobraajne studije sledei programsko projektni elementi : - rang saobraajnice : gradska magistrala - raunska brzina : Vr = 80 km/h - raunska brzina na rampama : Vrr = 40(30) km/h - dozvoljena brzina : Vd = 60(50) km/h - maksimalni poduni nagibi : na osnovnoj trasi : imax = 5% (6%) na rampama : imax = 7% za LRT : imax = 6% - broj voznih traka : od T6 do ul. Toin Bunar : 2+2 (3+3) od ul. Toin bunar do Patrovieve ul. 3+3 od Patrovieve ul. do Panevakog mosta 2+2 (3+3) - irina vozne trake : ts = 3,50 m - irina trake za prestrojavanje : tp = 3,00 m

irina voznih traka na rampama : jednosmerne jednotrane rampe : jednosmerne dvotrane rampe : dvosmerne dvotrane rampe : irina trake za ubrzanje / usporenje : irina srednje razdelne trake : na denivelisanim deonicama : na deonicama sa povrinskim raskrsnicama stajalite javnog gradskog prevoza : stajalite za autobuse u niama : minimalne duine minimalne irine LRT posebno telo (batica) u sredini minimalne irine sredina stajalita duine irina platforme

ts = 4,50 m ts = 2x3,25 m ts = 2x3,25 m ta = 3,50 m tr = 2,50 m tr = 4,50 m 35,00 m 3,00 m 8,50 m 50-100 m 5,00 (4,00) m

- popreni prol UMP a projektovati sa dva odvojena kolovoza na celom potezu od saobraajnice T6 do Panevakog mosta Svi horizontalni i vertikalni elementi trase usaglaeni su sa denisanim osnovnim programsko-projektnim elementima (Urbanistiko-saobraajna studiija). E. Trokovi realizacije usvojene varijante UMP-a: Trokovi realizacije za funkcionalne delove UMP-a: a) Za realizaciju dela UMP-a od T6 do Hipodroma ulaz u tunel Dedinje: b) Za realizaciju dela UMP-a od Hipodroma ulaz u tunel Dedinje do ulaza u tunel umice: c) Za realizaciju dela UMP-a od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta: Trokovi realizacije kompletnog projekta UMP-a od T6 do Panevakog mosta: UKUPNO: 598 105 654

319 204 480

138 172 800

140 828 860

1.5.2. Rezime Prethodne studije opravdanosti

(1) Scenariji ekonomskog vrednovanja S obzirom na saobraajni znaaj UMP-a, u celini i njegovim delovima koji predstavljaju funkcionalne celine, ekonomsko vrednovanje je sprovedeno za sledee opcije u realizaciji projekta i to: I. Scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti realizacije kompletnog projekta UMP-a od T6 do Panevakog mosta,

Poreenjem interne stope rentabiliteta ISR sa oportunitetnom cenom kapitala OCK i neto sadanje vrednosti NSV sa nulom izvrena je POETNA (OSNOVNA) OCENA. Izraunate vrednosti ISR i NSV podvrgnute su analizi OSETLjIVOSTI s obzirom na moguu NEIZVENOST u ostvarenju ekonomskih trokova i direktnih ekonomskih koristi. Poreenjem ekstremnih vrednosti ISR sa OCK i NSV sa nulom stvoreni su argumenti za analizu OSETLJIVOSTI POETNE (OSNOVNE) ocene ekonomske opravdanosti. Najzad sa ukljuivanjem i tzv. oekivanih indirektnih ekonomskih koristi stvoreni su argumenti za izvoenje ZAVRNE OCENE ekonomske opravdanosti ulaganja u projekat UMP-a i za izvoenje zakljuaka studije. (4) Veliina ekonomskih trokova za realizaciju projekta UMP-a Scenario ekonomskog vrednovanja
Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti realizacije kompletnog projekta UMP-a od T6 do Panevakog mosta

II. Scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u PRVOJ ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje); III. Scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u PRVOJ ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje) i deo od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta; (2) Inicijalni planerski period 20-to godinje upotrebe-eksploatacije relevantnih mrea gradskih saobraajnica sa UMP-om i bez UMP-a I. Za vrednovanje ekonomske opravdanosti realizacije kompletnog projekta UMP-a od T6 do Panevakog mosta, od 2010. do 2029. godine. Za vrednovanje ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u PRVOJ ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje), od 2008. do 2027. godine.

Finansijski trokovi graenja (/god) 598 105 654

Ekonomski trokovi graenja (/god) 508 389 806

Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u prvoj ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje) Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u prvoj ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje) i deo od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta

319 204 480

286 996 748

II.

460 033 240

391 354 928

III. Za vrednovanje ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u PRVOJ ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje) i deo od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta od 2009. do 2028. godine. (3) Primenjena metodologija Ocena uslova saobraaja na razmatranim mreama gradskih saobraajnica, izvrena je metodom poreenja saobraajnih parametara utvrenih u Urbanistiko saobraajnoj studiji sa repernim vrednostima saobraajnih parametara kojima se denie nivo usluge na gradskim saobraajnicama. Ocena ekonomske opravdanosti ulaganja u realizaciju projekta UMP-a izvrena je primenom COST-BENEFIT metoda, kojim su utvrene vrednosti interne stope rentabiliteta ISR i neto sadanje vrednosti NSV. Ove vrednosti su izraunate na osnovu utvrenih ekonomskih trokova za realizaciju projekta i direktnih ekonomskih koristi koje se oekuju u 20-to godinjem inicijalnom planerskom periodu upotrebe-eksploatacije UMP-a.

(5) Veliina direktnih ekonomskih koristi koje se oekuju u upotrebi eksploataciji relevantnih mrea gradskih saobraajnica sa UMP-om u 20-to godinjem inicijalnom planerskom periodu
Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u prvoj ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje) i deo od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta U 2009.g. U 2028.g.

nansjijske vrednosti projekta to iznosi oko 89 700 000 (procena). Na osnovu uea skalnih davanja u nansijskoj ceni projekta mogue je utvrditi ekonomsku cenu projekta koja je relevantna u proceduri ekonomskog vrednovanja. Konkretno ekonomska cena, odnosno ekonomski trokovi, za realizaciju projekta UMP-a iznosi oko 85% vrednosti nansijske cene projekta. Svi prorauni u vezi sa utvrivanjem ekonomske cene projekta, uraeni su na bazi aktuelnih zakonskih propisa koji reguliu materiju o porezima akcizama, doprinosima i dr. Ostale indirektne koristi odnose se na one dobiti koje e ostvariti nansijske i druge organizacije i institucije iz domena uslunih delatnosti. Ove koristi se procenjuju na nivou od oko 1%-1,5%, dobit koje realizuju preduzea koja izvode radove. U ovu kategoriju koristi su provizija banaka, osiguravajuih drutava i dr. B. Efekti po osnovu prostorno-lokacijskih aspekata

Osnov direktnih ekonomskih koristi

Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti realizacije kompletnog projekta UMP-a od T6 do Panevakog mosta

Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u prvoj ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje)

U 2010.g.

U 2029.g.

U 2008.g.

U 2027.g.

Smanjenje u trokovima vremena putovanja putnika PA i BUS (/god)

61 002 354

36 956 082

51 904 317

28 541 895

55 258 886

32 331 041

Smanjenje u trokovima eksploatacije PA i BUS (/god) Smanjenje u dodatnim trokovima eksploatacije PA i BUS u uslovima promena brzina i vremenskih zastoja na semaforisanim raskrsnicama (/god) Smanjenje u trokovima saobraajnih nezgoda (/god) Ekonomski efekti sa negativnim predznakom po osnovu poveanja trokova odravanja mree (/god)

16 959 694

14 564 915

23 367 033

11 200 574

15 755 493

14 387 612

6 990 763

9 214 563

7 015 613

8 749 623

6 551 706

9 423 944

2 008 513

6 979 876

7 631 631

5 485 373

2 330 308

7 211 336

-229 946

-221 089

-100 804

-95 875

-161 182

-158 633

Investicijama u saobraaju pripisuje se sposobnost da generiu direktne i indirektne ili u irem smislu drutvene efekte. Kada su u pitanju investicije u saobraajne sisteme gradova, od posebnog interesa jeste aktiviranje pozitivnih eksternih efekata, osobito onih vezanih za fenomen indukovane izgradnje i pojavnih oblika koji tu izgradnju prate. Iz dosadanjih teoretskih i praktinih radova na polju analize uticaja investicija u saobraaju u gradskim aglomeracijama proizilazi da pozitivne eksternalije nastaju kao posledica ponude infrastrukture. Ukoliko se iskoriste pozitivni elementi aglomeracionih efekata, odgovarajui programi izgradnje u koridoru urbane infrastrukture mogu da doprinesu njenoj ekasnijoj realizaciji. Eksterne koristi znaajnijeg intenziteta postoje u srazmerno kraem razdoblju nego to je vek investicije koja ih je generisala, a ispoljavaju se na najoigledniji nain u sferi graevinskog zemljita. Pokazatelji koji reprezentuju podsticanje verovatnoe nastajanja indukovane izgradnje vezuju se za pristupanost lokacije, odnosno, njenu promenu nastalu pod uticajem investicije. Generalnim planom Beograda do 2021. godine denisana je strategija i osnovni pokazatelji razvoja Beograda u prve dve dekade XXI veka.

UKUPNO (/god)

86 731 378

67 494 347

89 817 790

53 881 590

79 735 211

63 195 300

(6) Ocena oekivanih indirektnih efekata A. Efekti po osnovu opte drutveno-ekonomskih aspekata Najvei deo indirektnih koristi (efekata) sadran je u iskazanoj nansijskoj ceni projekata koja je u Generalnom projektu utvrena na 598 600 000. Kad je re o indirektnim koristima one se odnose pre svega na: ~ Dobit preduzea koji e izvoditi radove i realizovati projekat oko 10% od nansijske vrednosti projekta, odnosno oko 59 000 000 . ~ Akcize, carine i druga davanja koja e plaati izvoai radova, odnosno investitori, budetima (savezni, republiki i gradski). Ovi trokovi procenjeni su na nivo od oko 15% od Unutranji magistralni poluprsten (UMP) predstavlja jednu od okosnica budue osnovne uline mree Beograda i, kao takav, zahteva paljivo koncipiranje razvoja urbanog tkiva u uem i irem pojasu koridora polazei od prostiranja uticaja saobraajnice na podsticanje izgradnje. U okviru razmatranja uticaja UMP-a na podsticanje izgradnje, kao ua zona uticaja odreen je pojas irine 250 metara obostrano u odnosu na trasu/koridor, s tim da se isto iri u zonama znaajnijih raskrsnica na pojas irine 350 metara. Za razmatranja ireg uticaja UMP-a opredeljen je koridor irine 500 metara obostrano, koji se u zonama raskrsnica prostire kruno u pojasu 750 (1.000) metara. S obzirom na karakteristike prola, na svim analiziranim lokacijama mogue je ostvariti visoke efekte ulaganja u nekretnine. Procenjeni obim izgradnje sadraja razliite namene

saglasno prolima kree se oko vrednosti 440 hiljada kvadratnih metara. Sa prosenom prodajnom cenom od 1.000 Evra/m2 mogao bi da se oekuje prihod od 440 miliona Evra. Pri stopi dobiti od 5 7%, ist prihod procenjuje se na 22 31 miliona Evra. U scenariju najma prostora (obima 40% ukupne izgraene povrine) i pri ceni najma od 8 10 Evra/m2/meseno, prihodi od najma mogli bi da dostignu 1,76 2,64 miliona Evra/ meseno (21 31,77 miliona Evra godinje). Sa stanovita aktuelne zemljine politike Grada, i saglasno vaeoj Odluci o graevinskom zemljitu, Grad bi, izdavanjem u zakup graevinskog zemljita u koridoru UMP-a mogao da oekuje ostvarenje: prihoda po osnovu davanja u zakup zemljita (na nivou prosenog koecijenta izgraenosti lokacija od 1,5 - videti tabelu 1, povrina zemljita u uem koridoru za davanje u zakup je oko 295.000 m2): 440.000 m2 x 2 Evra/m2/meseno1 * 20 godina = 211,2 miliona Evra i po osnovu investitorske naknade za magistralnu infrastrukturnu mreu: 440.000 m2 x 180 Evra/m22 = 79,2 miliona Evra. Ovaj iznos predstavlja oko 57% procenjenih trokova eksproprijacije i zike/novane kompenzacije korisnicima/vlasnicima zemljita na trasi UMP-a. Ove procene pokazuju da bi dobrom spregom izgradnje UMP-a i aktiviranja okolnog tkiva, ukupni efekti investicije bili VEOMA VISOKI. Naredni koraci projektovanja zahtevaju detaljnije procene efekata indukovane izgradnje, s obzirom na mogunost primene modela zajednike izgradnje (joint develpment strategy).

C. Efekti po osnovu uticaja na ivotnu sredinu Ocena u odnosu na neposredno okruenje UMP-a Konstatovano je da ivotna sredina u delovima grada kroz koje prolazi UMP ve sada degradiran. Izgradnjom UMP-a neminovno je da e ivotna sredina neposrednog okruenja trase, odnosno zona sa stambenim objektima koji ostaju u blizini UMP-a, biti ugroena po mnogim elementima. Meutim, preduzimanjem odreenih mera i postupaka za obezbeivanje propisanih ekolokih uslova moe se omoguiti da se uticaj UMP-a svede na granice prihvatljivosti. Nakon sagledavanja svih aspekata uticaja na ivotnu sredinu, moe se rei da Beograd moe ISTRPETI saobraajnicu ovakvog ranga, uz potovanje propisanih uslova i mera zatite. Odgovarajue mere zatite odraavaju se na trokove izgradnje UMP-a, a time i na ekonomsku opravdanost ulaganja u realizaciju projekta. Ocena u odnosu na okruenje posmatrane ukupne mree gradskih saobraajnica Sa putanjem u eksploataciju UMP-a, zbog pozitivne preraspodele saobraajnih tokova, znaajno e se poboljati uslovi saobraaja na posmatranoj ukupnoj mrei gradskih saobraajnica, prevenstveno na mrei ueg jezgra grada. Efekti poboljanja uslova saobraaja na posmatranoj ukupnoj mrei sa UMP-om u odnosu na mreu bez UMP-a, za izvrenje iste transportne usluge, direktno se iskazuju kroz znaajno smanjenje: transportnog rada; vremena vozila u vonji; vremena stajanja vozila na semaforisanim raskrsnicama; broja zaustavljanja vozila na semaforisanim raskrsnicama; potronje goriva.

Iz navedenih znaajnih direktnih pozitivnih efekata u poboljanju uslova saobraaja, proizlaze i znaajni pozitivni efekti UMP-a sa aspekta uticaja na ivotnu sredinu. Ovi pozitivni efekti se iskazuju kroz SMANJENJE UKUPNOG AEROZAGAENJA I BUKE na okruenje posmatrane UKUPNE MREE GRADSKIH SAOBRAAJNICA, a to znai na Beograd, prvenstveno na ue jezgro grada.

1 2

Ponderisana cena jedininog zakupa (bez obzira na namenu lokacije). Ovo je jednokratni prihod od davanja lokacija u zakup. Njegov ukupan iznos trebalo bi relativizovati u vremenu, budui da se sve lokacije u koridoru UMP-a nee nai istovremeno na tritu. Ipak, on ukazuje na potencijal koridora. 8

(7) Veliine interne stope rentabiliteta (ISR) i neto sadanje vrednosti (NSV) u uslovima ostvarenja utvrenih direktnih ekonomskih koristi i ekonomskih trokova za realizaciju projekata i ocena ekonomske opravdanosti A. Veliine ISR i NSV ISR (%)
Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti realizacije kompletnog projekta UMP-a od T6 do Panevakog mosta Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u prvoj ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje) Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u prvoj ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje) i deo od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta

Prema utvrenim veliinama ISR i NSV najveu ekonomsku opravdanost ima ulaganje u etapnu realizaciju UMP-a na delu od T6 do ulaza u tunel Dedinje. Na drugom mestu je ulaganje u etapnu realizaciju delova UMP-a od T6 do ulaza u tunel Dedinje i od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta.

NSV ()
100 770 066

Na treem mestu je ulaganje u kompletnu realizaciju projekta UMP-a od T6 do Panevakog mosta. (8) Veliine interne stope rentabiliteta (ISR) i neto sadanje vrednosti (NSV) u uslovima neizvesnosti u ostvarenju utvrenih direktnih ekonomskih koristi i ekonomskih trokova za realizaciju projekta, kao i utvrivanje osetljivosti poetne (osnovne) ocene ekonomske opravdanosti A. Veliine ISR i NSV ukoliko utvrene vrednosti ekonomskih koristi i ekonomskih trokova =10%, =10%, variraju u sledeim granicama:

11,8%

26,3%

530 751 006

15,4%

219 738 037

Granice variranja ekonomskih koristi i ekonomskih trokova

B. Poetna (osnovna) ocena ekonomske opravdanosti na bazi poreenja ISR sa OCK i poreenja NSV sa nulom Uporedni pregled utvrenih vrednosti ISR u odnosu na OCK i NSV u odnosu na nulu. Scenario ekonomskog vrednovanja
Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti realizacije kompletnog projekta UMP-a od T6 do Panevakog mosta Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u prvoj ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje) Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u prvoj ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje) i deo od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta

Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti realizacije kompletnog projekta UMP-a od T6 do Panevakog mosta

Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u prvoj ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje)

Za scenario vrednovanja ekonomske opravdanosti etapne realizacije UMP-a, koji podrazumeva da se u prvoj ETAPI gradi deo od T6 do Hipodroma (ulaz u tunel Dedinje) i deo od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta

ISR

OCK

NSV 100 770 066 > 0

ISR (%)
T, E+E T, E-E T+T, E T-T, E T+T, E+E T+T, E-E T-T, E+E T-T, E-E

NSV ()
176 452 488 25 087 643 35 164 649 166 375 482 110 847 072 -40 517 773 242 057 904 90 693 059

ISR (%)
28,7% 23,7% 24,0% 28,9% 26,3% 21,6% 31,6% 26,3%

NSV ()
681 219 196 380 282 816 433 357 917 628 144 096 583 826 107 282 889 727 778 612 286 477 675 906

ISR (%)
17,00% 13,82% 13,97% 17,17% 15,45% 12,42% 18,82% 15,45%

NSV ()
289 694 013 149 782 061 171 755 864 267 720 209 241 711 841 101 799 888 337 676 186 197 764 233

11,82% > 10%

26,26% > 10%

530 751 006 > 0

13,09% 10,47% 10,59% 13,23% 11,82% 9,30% 14,57% 11,82%

15,45% > 10%

219 738 037 > 0

B. Osetljivost poetne (osnovne) ocene ekonomske opravdanosti na bazi poreenja ekstremnih vrednosti ISR sa OCK i poreenja ekstremnih vrednosti NSV sa nulom Iz uporednog pregleda mogueg variranja vrednosti ISR u odnosu na OCK kao i NSV u odnosu na nulu, po scenarijima ekonomskog vrednovanja kvantitativno je iskazana osetljivost poetne (osnovne) ocene ekonomske opravdanosti ulaganja u projekat UMP-a.

Za sva tri scenarija vrednovanja ekonomske opravdanosti ulaganja u projekat UMP-a dobijene su vrednosti interne stope rentabiliteta ISR vee od vrednosti oportunitetne cene kapitala, kao i neto sadanje vrednosti NSV vee od nule. Na osnovu prethodnog stava moe se konstatovati da ULAGANJA U REALIZACIJU PROJEKTA UMP-A U SVIM SCENARIJIMA VREDNOVANJA IMA ZADOVOLJAVAJUU EKONOMSKU OPRAVDANOST.

Naime, ukoliko se ostvare ekstremno najmanje vrednosti ISR i NSV tada: a) Za ulaganje u etapnu realizaciju UMP-a na delu od T6 do ulaza u tunel Dedinje i dalje bi postojala visoko zadovoljavajua ekonomska opravdanost.

b) Za ulaganje u etapnu realizaciju UMP-a na delovima od T6 do ulaza u tunel Dedinje i od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta i u tom sluaju bi postojala zadovoljavajua ekonomska opravdanost. c) Za ulaganje u kompletnu realizaciju projekta UMP-a od T6 do Panevakog mosta u tom sluaju, za malo ne bi postojala zadovoljavajua ekonomska opravdanost. Meutim, ukoliko se ostvare sve ostale vrednosti ISR i NSV postojala bi zadovoljavajua ekonomska opravdanost za sva tri scenarija ekonomskog vrednovanja. (9) Zavrna ocena ekonomske opravdanosti ulaganja u projekat UMP-a sa ukljuivanjem i indirektnih ekonomskih koristi koje se oekuju u upotrebieksploataciji relevantne mree sa UMP-om Na osnovu poetne (osnovne) ocene ekonomske opravdanosti ulaganja u projekat UMP-a date u poglavlju 10 i analize osetljivosti poetne (osnovne) ocene ekonomske opravdanosti date u poglavlju 11, kao i na osnovu ocene oekivanih indirektnih ekonomskih efekata datih u poglavlju 9, moe se sa dovoljnom pouzdanou konstatovati uz oprez koji nalae nivo detaljnosti projekta, da postoji zadovoljavajua ekonomska opravdanost ulaganja u projekat UMP-a za sva tri scenarija vrednovanja. Rangiranje po kriterijumu ekonomske opravdanosti razmatranih opcija ulaganja u realizaciju UMP-a: 1) Na prvom mestu po kriterijumu ekonomske opravdanosti je ulaganje u etapnu realizaciju projekta UMP-a na delu od T6 do ulaza u tunel Dedinje. 2) Na drugom mestu po kriterijumu ekonomske opravdanosti je ulaganje u etapnu realizaciju projekta UMP-a na delovima od T6 do ulaza u tunel Dedinje i od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta. 3) Na treem mestu po kriterijumu ekonomske opravdanosti je ulaganje u kompletnu realizaciju projekta UMP-a od T6 do Panevakog mosta. (10) Zakljuak Prethodne studije opravdanosti Rezultati Prethodne studije opravdanosti pokazuju: 1) Da ulaganje utvrenih sredstava u izgradnju unutranjeg magistralnog poluprstena na ukupnoj duini od T6 do Panevakog mosta, s obzirom na ekonomske koristi koje se oekuju u dvadesetogodinjoj upotrebi mrei gradskih saobraajnica sa UMP-om ima (graninu) zadovoljavajuu ekonomsku opravdanost. 2) Da ulaganje utvrenih sredstava u etapnu realizaciju projekta unutranjeg magistralnog poluprstena na delu od T6 do ulaza u tunel Dedinje ima visoku ekonomsku opravdanost. Visoka ekonomska opravdanost ulaganja u izgradnju ovog dela UMPa u celosti potvruje logiku koja glasi: Ako za nekim objektom postoji nedvosmislena

nunost radi udovoljenja egzistencijalnih drutvenih aktivnosti, u tom sluaju mora postojati i zadovoljavajua ekonomska opravdanost ulaganja sredstava u izgradnju istog. U konkretnom sluaju nedvosmislenu nunost radi udovoljena funkcije saobraaja, izmeu zona grada sa leve i desne strane reke Save, predstavlja planirani most preko reke Save u zoni donjeg pica Ade Ciganlije.

3) Da ulaganje utvrenih sredstava u etapnu realizaciju projekta unutranjeg magistralnog poluprstena na delovima od T6 do ulaza u tunel Dedinje i od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta ima zadovoljavajuu ekonomsku opravdanost, ali neto niu od etapnog ulaganja u deo UMP-a od T6 do ulaza u tunel Dedinje. (11) Preporuke koje proizilaze iz nalaza Prethodne studije opravdanosti S obzirom da rezultati Prethodne studije opravdanosti pokazuju: Da ulaganje u odabranu varijantu Generalne trase UMP-a na ukupnoj duini ima (graninu) zadovoljavajuu ekonomsku opravdanost. Da ulaganje u etapnu gradnju na delu UMP-a od T6 do ulaza u tunel Dedinje ima visoku zadovoljavajuu ekonomsku opravdanost, kao i Da ulaganje u etapnu gradnju na delu UMP-a od T6 do ulaza u tunel Dedinje i od ulaza u tunel umice do Panevakog mosta ima zadovoljavajuu ekonomsku opravdanost. Preporuuje se : Dalje angaovanje na pripremnim aktivnostima i na izradi odgovarajue projektne dokumentacije i studije opravdanosti za UMP na ukupnoj duini, a pre svega na delu od T6 do ulaza u tunel Dedinje. Da se projekat UMP-a realizuje etapno tako to bi se u prvoj etapi i to u to kraem roku gradio deo od T6 do ulaza u tunel Dedinje. Gradnja prvog segmenta mora se to hitnije realizovati zbog iscrpljenih kapaciteta mostova preko Save i neophodnosti saniranja mosta Gazela, kada jedino moe znaajnije da rastereti most preko reke Save na donjem picu Ade Ciganlije.

10