Definicija i teorijski pristup emocijama Ljudi nisu samo racionalna bia koja svoje postupke i htenja preduzimaju iskljuivo

na osnovu umnog miljenja i zakljuivanja. Mnogi nai postupci bivaju izazvani i drugim iniocima, kao to su npr. emocije (oseanja). Emocije se stoga mogu definisati kao doivljaj naeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima, dogaajima i prema sopstvenim postupcima. Postoji, ne samo u naem jeziku ve i u mnogim drugim jezicima, veliki broj izraza koji izraavaju razliita emocionalna stanja, a to su: radost, alost, ljubav, sauee, simpatija, ponos, zluradost, oholost, stid, zahvalnost, briga, strepnja, oekivanje, nada itd. Emocije su u toku svog razvoja propraene spoljanjim i unutranjim promenama. Znaajni spoljnji znaci emocija su izrazi lica, telesna napetost, glasovne reakcije i sl. Isto tako postoje i unutranji pratioci kao karakteristine promene u radu pojedinih organa. najvanije organske promene u emocijama su: 1. Aktiviranje simpatikog autonomnog nervnog sistema koji prouzrokuje ubrzan rad srca (organi koji se napreu na taj nain su bolje snabdeveni krvlju); 2. Disanje se produbljuje i ubrzava, tako se mozak i miii bolje snabdevaju kiseonikom, to takoe poveava radne potencijale organizma; 3. Sr nadbubrene lezde lui hormone adrenalin i noradrenalin. Adrenalin izaziva ubrzan rad srca, vii krvni pritisak, skupljanje nervnih sudova na periferiji, irenje krvnih sudova u mozgu. Emocije kod dece javljaju se relativno rano, ali u poetku su jo nediferencirane. Sa razvojem deteta njegove emocije se ispoljavaju na odreeniji nain. Ukoliko se dete vie razvija i njegove emocije se sve vie diferenciraju kao npr. strah, ljutnja, ljubomora itd. Kod dece je uroena sposobnost za emotivno reagovanje, a ne kao reakcija straha od neke ivotinje ili predmeta, sve to dete stie uenjem.

Kako se razvijaju emocije Kako se razvijaju emocije je pitanje na koje su mnogi psiholozi pokuali da daju odgovor. Zeleo to ovek ili ne, emocije su sastavni deo svakog oveka. Svi smo osujeni da se borimo sa svojim emocijama i njihovim razvojem. esto se vodi dilema o tome koje su emocije uroene a koje nisu. Da bi se proverilo da li su odreeni oblici ponaanja usled emocionalnih reakcija uroeni, to treba da se javi i kod dece koja nisu u mogunosti da to ponaanje naue. Pred kraj XIX veka, veliki ameriki psiholog Viljem Dejms postavio je svoju poznatu teoriju emocija. Po njegovom shvatanju, emocija nije nita drugo nego doivljaj telesnih promena koje se u emociji dogaaju, svest o tim telesnim promenama, skup oseaja koji potiu iz aktiviranih miia i unutranjih organa. Redosled dogaaja u emocionalnim stanjima je sledei:
1

opaaj opasne situacije izaziva niz telesnih promena, a svest o tim promenama je doivljaj emocije. opisane telesne promene nisu pratioci emocija, ve lee u njihovoj osnovi i predstavljaju sutinu. Istovremeno sa Dejmsom, isto shvatanje je zastupao i danski psiholog Lange, pa se ova teorija naziva Dejms-Langeova teorija. Mnogi psiholozi su isticali znaaj iskustva u razvoju emocija, u razvoju naina emocionalnog izraavanja, u razvoju kontrole nad emocijama. Votson je bio prvi koji je eksperimentalno ispitivao znaaj uenja (klasinog uslovljavanja) za emocionalni razvoj. Njegov je ogled sa uslovljavanjem emocije straha kod malog Alberta. Votson je verovao da je emocija straha uroena reakcija i da je izazivaju bol, jaki zvuci i gubljenje podloge. Votson je izazvao strah jakim zvukom. Uslovljavanje moe objasniti kako se proiruje opseg ili broj drai koje izazivaju kvalitativno istu emociju, ali ne i nastanak kvalitativno novih emocija. drugi izvor razvoja emocija psiholozi vide u sazrevanju nervnog i endokrinog sistema. Ako se neka emocija ne javlja neposredno posle roenja, to ne znai da ona nije genetski odreena; moda je potrebno organsko sazrevanje da bi se pojavila ta emocija. Najbolji primer je pojava seksualnog nagona u pubertetu. On je svakako uroen, genetski odreen, ali se javlja tek posle vie od deset godina ivota. Danas se smatra da je izraavanje osnovnih emocija genetski programirano, uroeno. Ali, iskustvo stilizuje i modifikuje emocionalne uzraze.

Emocije i uzrast Svi deiji psiholozi saoptavaju da se sa uzrastom poveava i broj emocija, koje dete moe da doivi. Katarina Bridzes posmatrala je razvoj emocija kod dece od nekoliko dana do dve godine. Kvalitetno nove emocije javljaju se uvek istim redosledom, iako se ne javljaju kod sve dece na istom uzrastu. Postojanje istog redosleda sugerie uee faktora sazrevanja. Posle roenja javlja se prvo jedno opte i difuzno stanje uzbuenosti. iz tog stanja postepeno se izdvajaju (diferenciraju) posebne emocije. Na uzrastu od prvog do treeg meseca izdvajaju se dve emocije: opte stanje prijatnosti i opte stanje neprijatnosti. Vremenom se iz njih razvijaju razliite posebne pozitivne i negativne emocije. Tako se, na primer, iz opteg stanja nezadovoljstva vremenom diferenciraju oseanja gneva, gaenja i straha. Od 9 do 12 meseci nastaju oduevljenje i naklonost. Oko trinaestog meseca naklonost se grana na naklonost prema odraslima i naklonost prema deci. U petnaestom mesecu javlja se ljubomora, a u dvadesetprvom mesecu radost. U razdoblju od 2-5 godine nastaju stid, strepnja, zavist, razoarenje, nada. U predkolskom uzrastu oseanje postaje nezavisno od opaanja, postaje stalnije, ali jo uvek je labilno. Ali meu svim doivljajima, emocije su kod deteta u predkolsko doba najjae. U ovom periodu esti su afekti, a preovlauju uglavnom prijatne emocije, nestano raspoloenje,

retko kad razdraljivo, a najree tuno. Krajem predkolskog perioda emocionalnost i labilnost se poveavaju, a u kasnijem periodu emocije poinju da se pokrivaju.

Karakteristike deijih emocija Emocije odraslih i emocije kod dece bitno se razlikuju. Prvenstveno po tome to su deije emocije proste, spontane, nisu uzdrane i odmah nalaze odgovarajui izraz. Sa vaspitavanjem dece dolazi i do odgovarajuih promena. Vremenom emocije gube svoju nediferenciranost i dete postepeno poinje da ui i da se uzdrava od emocija a samim tim stie vlastiti nain izraavanja. Razlike izmeu emocija dece i emocija odraslih su sledee: 1. Deije emocije su kratkotrajne One traju svega nekoliko minuta, a onda iznenada iseznu dok emocije odraslog oveka due traju i tee se zaboravljaju. Preduzimanjem vaspitnih mera i pravilnom ulogom roditelja menja se i karakter deijih emocija. Te emocije se pretvaraju u dugotrajna raspoloenja. Na primer, radost se pretvara u dobro raspoloenje, a strah u trzanja na svaku promenu ili zvuk. Ove emocije se najee javljaju u predkolskom uzrastu ili ve oko etvrte godine ivota i to u prisustvu nekog od autoriteta, bilo roditelja ili vaspitaa. ak i u drutvu sa svojim vrnjacima deije emocije se diferenciraju. 2. Deije emocije su snane Emocije odraslog oveka ne mogu da dostignu onu jainu kao kod deteta, jer deije emocije ne poseduju gradaciju bez obzira na situaciju. To naroito vai za ljutnju, strah i radost. Kod dece te emocije se izraavaju punim intezitetom. U ljutnji dete plae, vriti, bacaka se, udara rukama i nogama pa ak i ujeda. U strahu se izbezumljuje, krije i vriti. Te reakcije nikako ne odgovaraju odraslima to esto ima, ali ne i uvek, negativan uticaj na dete. Kazne i opomene za takvo ponaanje imaju takav uticaj da dete s vremenom ui da bude uzdrljivo prilikom iskazivanja svojih emocija. Isto tako i u druenju sa svojim vrnjacima dete naui da kontrolie svoje emocije. Na taj nain dete ui da se uzdrava od burnog ispoljavanja svojih oseanja. 3. Emocije deteta su nestabilne Dete, za razliku od odraslih, lako prelazi iz pozitivne u negativnu emociju i obrnuto. Ono iz stanja velike radosti naglo pree u nemotivisani pla. Ljubav i ljubomora, ljutnja i smeh itd. smenjuju se. Ali to ne znai da su deije emocije plitke i povrne, nego njih dete burno ispoljava pa se onda one ne gomilaju. Dete u tom uzrastu jo nije dovoljno intelektualno zrelo za razumevanje odreenih situacuja, a i panja mu se dugo ne zadrava na jednom predmetu, to uslovljava prelazak emocija iz jedne krajnosti u drugu. Meutim dok je god emocija prisutna ona je intezivna vie nego kod odraslih. 4. Zajedno sa uzrastom emocije se sve vise diferenciraju

Pod uticajem okoline i vaspitnim merama deca polako kontroliu svoje emotivne reakcije. Emotivna reakcija svakog deteta zavisi od njegovih doivljaja i iskustava. To znai da svako dete ima strah od neega, bilo od mraka ili mia i sl. U istim emotivnim situacijama svako dete reaguje na drugaiji nain. 5. Dete ispoljava svoja oseanja Deca nisu u stanju da se uzdravaju, tj. da neispoljavaju svoje emocije. Iako ih stariji ue tome deca ipak na neki nain reaguju, npr. nervozom, nemirom, pokretima ruku i nogu, gestovima i sl. Iz toga moemo da zakljucimo da deca jednostavno nisu u stanju da sakriju ono sto osjeaju.

Vrste emocija Najprihvaenija podela emocija je sledea: 1. Primarne emocije (radost, alost, strah, gnev); 2. Emocije koje se odnose odnose na ulnu stimulaciju, npr. bol, uas, odvratnost, uivanje; 3. Emocije koje se odnose na samoprocenu, npr. sram, ponos, osanje krivice, uivanje; 4. Emocije koje se odnose nadruge ljude (ljubav, mrnja, saaljenje): 5. Emocije koje se odnose na procenjivanje (humor, lepota, uenje). U primarne emocije spadaju: 1. Radost Radost je emocija u kojoj vanu ulogu igra tenja jedinke ka nekom cilju. Intenzitet radosti zavisi od nivoa tenzije koja se nagomilava u elji da se cilj ostvari. Ako je cilj manje vaan, emocija koja prati realizaciju moe da se okarakteriekao blago zadovoljstvo, a ako je cilj izvanredno vaan rezultat moe da bude ushiena radost, emocionalna ekstaza, oduevljenje. Emocija radosti istovremeno dovodi i do smanjenja tenzije. 2. alost alost je emocija koja je povezana sa gubitkom neega. Jaina tuge zavisi od vrednosti objekta i moe da skalira od intenzivne, trajne tuge do oseanja aljenja i razoarenja. 3.Strah To je emocija izbegavanja opasnosti. Ovo je veoma esto doivljena emocija. Strah izaziva percepcija opasnog objekta ili pretnje, a kljuni momenat u ovakvoj situaciji je nedostatak moi ili
4

sposobnosti da se ovek bori sa opasnou. Meutim, vremenom se navikavamo na opasne objekte, nauimo da ivimo sa njima i oni vie ne izazivaju strah. Ali neoekivane promene u naoj uobiajenoj sredini mogu da izazovu strah. Kod straha postoji najsnanija emocionalna zaraza: opaanje da je neko drugi u stanju jakog straha esto kod posmatraa izaziva paniku iako on nema razloga za to.

Literatura: 1. Mari,J. (2001) :Klinika psihijatrija, Megraf, Beograd. 2. Rot, N. i Radonji, S. (2006) : Psihologija za drugi razred gimnazije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd. 3. Ognjenovi, P. (2001): Psihologija opaanja, Nauna knjiga, beograd.