SEMINARSKI RAD

IZ PREDMETA:

SISTEMI ZA PODRKU ODLUIVANJU

Profesor:

Student:

BANJA LUKA GODINE

SADRAJ:
........................................................................................................................................1
Profesor:
Student: .........................................................................1
.................................................................................................................................................1
BANJA LUKA GODINE.........................................................................................................2
MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI....................................................................12
Operativni nivo odluivanja je bio glavni pokreta razvoja i korisnik informacionih
sistema poetkom 60-ih i u 70-tim godinama 20-og veka. Osnovni motiv primene IS je
bio automatizacija obrade velikog broja podataka i time poveanje produktivnosti
poslovnih aktivnosti na operativnom nivou. Zbog toga se i ova vrsta IS naziva SISTEM
ZA OBRADU TRANSAKCIJA (TPS - Transaction Processing System). Svaka
transakcija se u toku dana vie puta ponavlja (npr. upit u stanje rauna, uplata, isplata).
Iz ovih razloga se od operativnih IS zahteva brzina, produktivnost, pouzdanost i esto
velike i distribuirane DB povezane preko komunikacionog sistema................................12
Taktiki nivo odluivanja zahteva drugaiji pristup informacijama. Pre svega se
zahtevaju sumarni izvetaji, izvetaji o izuzecima, ad hoc izvetaji i druge informacije
koje menaderima srednjeg nivoa pomau da:..................................................................12
kontroliu oblast svoje odgovornosti i ..........................................................................12
alociraju resurse za ostvarivanje organizacionih ciljeva...............................................12
Dok je kod operativnih IS naglasak na zavravanju zadataka, kod taktikih IS je na
alokaciji resursa. ................................................................................................................12
Strategijski IS je usmeren ka cilju, jer podrava poslovne ciljeve i definie pravce
delovanja (strategijske opcije). S obzirom na prethodne napomene, vrlo je teko
razdvojiti elemente taktikog i strategijskog kod MIS-a. .................................................12
PRIMENA OPERATIVNIH IS U POSLOVANJU .............................................................13
Operativni IS u oblasti knjigovodstva / finansija .................................................................13
Glavna knjiga ....................................................................................................................13
IS za fiksni fond ................................................................................................................13
IS za obradu naloga prodaje...............................................................................................13
IS za obraun prihoda.........................................................................................................13
IS za obraun i plaanje.....................................................................................................13
IS za kontrolu zaliha...........................................................................................................13
IS za obradu naloga nabavk...............................................................................................13
Operativni IS u oblasti marketinga ......................................................................................13
Ova grupa IS uglavnom slui da zaposlenima u oblasti marketinga olaka rad i omogui
bolju komunikaciju sa kupcima.........................................................................................13
IS za rad sa prospektima ...................................................................................................13
IS za upravljanje kontaktima sa kupcima .........................................................................13
IS za mikromarketing i skladitenje podataka ..................................................................13
Podaci se preuzimaju iz sopstvenih i drugih DB, a posebno iz:................................13
demografskih DB (po uzrastu, polu),............................................................................13
kartografskih DB (ulice, gradovi),.................................................................................13
geodemografskih DB (ivotni stil, zdravlje),................................................................13
DB lokacija (preduzea, restorani, kole, bolnice),.......................................................13
3

DB marketinga (poslovne aktivnosti, podaci o zdravlju, podaci o porezu,

prospektima),..................................................................................................................13
DB o korienju medijuma (TV, publikacije, prospekti, radio), ..................................13
DB o tritima (Evropa, USA, itd)................................................................................13
IS za telemarketing ............................................................................................................13
IS za direktnu potu ...........................................................................................................13
IS za stanje prodaje ...........................................................................................................13
IS za praenje isporuka .....................................................................................................13
IS za elektronsku kupovinu ...............................................................................................13
IS za elektronsko reklamiranje ..........................................................................................13
Operativni IS u oblasti proizvodnje .....................................................................................14
Ovde se pod proizvodnjom podrazumeva proizvodni sistem u irem smislu rei.
Karakteristini operativni IS u oblasti proizvodnje su IS za operativno planiranje,
nabavku, prijem, kontrolu kvaliteta, otpremu proizvoda, obraun trokova, kontrolu
zaliha, manipulaciju materijala, CAD/CAM, upravljanje grafikim podacima, rukovanje
materijala, terminiranje na nivou radionice, odravanje sredstava za rad, masovna
kastomizacija i agilni proizvodni sistemi..........................................................................14
IS za nabavku ................................................................................................................14
IS za praenje prijema ...................................................................................................14
IS za kontrolu kvaliteta .................................................................................................14
IS za upravljanje otpremom (transportom) ...................................................................14
IS za obraun trokova...................................................................................................14
IS za automatsko rukovanje materijalom .....................................................................14
IS za upravljanje grafikim podacima ..........................................................................14
IS za razvrstavanje materijala omoguava izbor materijala potrebnog za dizajn na bazi
inenjerskih kriterijuma, kao to su:..............................................................................14
IS za terminiranje na nivou radionice ...........................................................................14
IS za masovnu kastomizaciju ........................................................................................14
Operativni IS za upravljanje ljudskim resursima...................................................................14
Ova grupa IS je vrlo rasprostranjena jer su ljudski resursi dominantan poslovni resurs.
............................................................................................................................................14
IS za kontrolu pozicije ..................................................................................................14
IS za dobijanje profila zaposlenih..................................................................................14
IS za upravljanje performansama .................................................................................14
IS za izvetavanje vladinih institucija ...........................................................................14
IS za selekciju i rasporedjivanje zaposlenih ................................................................14
IS za obuku ....................................................................................................................14
PRIMENA IS NA TAKTIKOM NIVOU
................................................................................................................................................15
Taktiki IS u oblasti finansija................................................................................................15
IS za budetiranje...............................................................................................................15
IS za upravljanje likvidnou preduzea ..........................................................................15
elementi prihoda,............................................................................................................15
iznosi kredita,.................................................................................................................15
zadravanje odreenih fondova ili.................................................................................15
promena postojeih fiksnih fondova umesto njihovog fiksiranja.................................15

IS za budetiranje kapitala ................................................................................................15

Taktiki IS u oblasti marketinga ...........................................................................................15
U oblasti marketinga pojavljuju se brojne aktivnosti strategijskog i taktikog nivoa, koje
se delimino ili potpuno mogu realizovati pomou odgovarajueg IS. Ove aktivnosti su
vezane za aktivnosti planiranja realizovanih na osnovu podataka iz eksternog okruenja i
internih ogranienja............................................................................................................15
IS za upravljanje prodajom ...........................................................................................15
IS za reklamu i promociju .............................................................................................15
IS za odreivanje cena...................................................................................................15
IS za odreivanje cena ..................................................................................................15
IS za odreivanje kanala distribucije ............................................................................15
IS za praenje konkurencije ..........................................................................................15
Taktiki IS u oblasti proizvodnje ..........................................................................................15
Taktiki IS u oblasti proizvodnje omoguava menadmentu srednjeg nivoa generisanje
informacija o planiranim aktivnostima i planiranom i stvarnom korienju resursa, pri
emu se izdvajaju aktivnosti:.............................................................................................15
praenje i kontrole proizvodnih procesa i......................................................................15
alociranja resursa za ostvarivanje strategijskih ciljeva
..........................................15
IS za planiranje potrebnog materijala ...............................................................................15
MRP II i JIT (Just In Time) ..............................................................................................15
IS za planiranje kapaciteta ................................................................................................15
IS za terminiranje proizvodnje ..........................................................................................15
IS za razvoj proizvoda .......................................................................................................15
Taktiki IS u oblasti upravljanja ljudskim resursima ...........................................................16
IS za analizu i dizjniranje poslova omoguava menaderima uvid u opis poslova, koji
obuhvata zadatke, odgovornosti, uslove rada, oekivane performanse u radu, itd...........16
Na osnovu ovih podataka o specifikaciji poslova i podataka koje kroz intervjue dobijaju
od efova, menaderi srednjeg nivoa mogu pomou ovog IS vriti analizu poslova i
dizajnirati pogodan sistem za upravljanje ljudskim resursima..........................................16
IS za prijem osoblja .......................................................................................................16
IS za praenje doprinosa ...............................................................................................16
IS za planiranje karijere.................................................................................................16
PRIMENA IS NA STRATEGIJSKOM NIVOU
................................................................................................................................................16
Strategijski IS u oblasti finansija ..........................................................................................16
IS za analizu finansijskog stanja omoguava menadmentu dobijanje izvetaja koji
ukazuju na finansijski status organizacije. Primenjuju se razliite metode iz oblasti
finansija za iskazivanje ovog statusa, a na osnovu podataka o konkurenciji, kupcima,
dobavljaima, podacima iz javnih DB ili dobijenih preko Interneta. Najee se pri
iskazivanju finansijskog stanja koriste odnosi:.................................................................16
trokovi prodaje i prosene zalihe,................................................................................16
neto prihod i broj ulagaa i............................................................................................16
tekua obrtna sredstva i tekui dugovi..........................................................................16
IS za dugorona predvianja koristi podatke iz prethodnog perioda o finansijskom stanju
preduzea i, na osnovu odgovarajueg softvera, projektuje budue finansijsko stanje.
Uloga menadera na strategijskom nivou je da definiu ogranienja i prioritete, kao

vremenski horizont predvianja. Koriste se interne DB, kao i javne DB i podaci dobijeni
pretraivanjem preko Interneta. Softver za predvianje sadri:........................................16
statistike procedure ili metode predvianja i...............................................................16
generatore izvetaja i uputstava za njihovo korienje.................................................16
Strategijski IS u oblasti marketinga.......................................................................................16
IS za predvianje prodaje ..................................................................................................16
IS za istraivanje trita Menaderi marketinga:...............................................................16
prate trendove iz oblasti poslovanja preduzea sa aspekta rasta trita, udela na tritu,
itd,...................................................................................................................................16
analiziraju ciljnu grupu, specijalno kako se promena trenda odraava na poslovanje
preduzea,.......................................................................................................................16
analiziraju i identifikuju preferencije kupaca, ukljuujui testiranje proizvoda i
servisiranje,....................................................................................................................16
odreuju i analiziraju zadovoljstvo kupaca i.................................................................17
odreuju udeo na tritu koji se moe ostvariti sa svakim proizvodom/uslugom........17
IS za planiranje i razvoj proizvoda ...................................................................................17
Strategijski IS u oblasti proizvodnje i upravljanja ljudskim resursima.................................17
U oblasti proizvodnje primenjuju se IS za:........................................................................17
izbor lokacije preduzea ili dela preduzea,..................................................................17
izbor tehnologije izgradnje novog proizvoda ili dela proizvoda i primene novih
tehnologija pri izboru opreme,.......................................................................................17
pozicioniranje procesa, tj. vertikalnu integraciju (koje pozicije proizvoda nabaviti, a
koje proizvoditi) i...........................................................................................................17
dizajniranje rasporeda opreme na novoj ili redizajn rasporeda opreme na postojeoj
lokaciji............................................................................................................................17
U oblasti upravljanja ljudskim resursima primenjuju se IS za:.........................................17
planiranje radne snage,...................................................................................................17
pregovaranje sa sindikatom i.........................................................................................17
ostali IS ..........................................................................................................................17
SISTEM ZA PODRKU ODLUIVANJU..........................................................................17
Teorija odluivanja razvijala se pre svega u oblasti matematike logike i operacionih
istraivanja. U svom razvoju prevalila je put od formalne logike do savremenih metoda
koje ukljuuju faktor neizvesnosti, veliinu rizika, konflikt pri odluivanju od strane
veeg broja donosilaca odluka sa posebnim ciljevima, uenje iz proteklih odluka i
ukljuivanje u informacione tj. DSS sisteme.....................................................................17
Pojam i opte karakteristike odluivanja ..............................................................................17
Misaoni i logiki proces kojim se dati problem reava i donose odluke .........................17
Izbor jedne od raspoloivih alternativa koja e obezbediti postizanje cilja .....................17
Svako odluivanje poinje uoavanjem problema ...........................................................17
Odluka je inicirana kada donosilac odluke percipira da stanje sistema koji ga okruuje
nije zadovoljavajue i da je razlika izmedju eljenog i stvarnog stanja znaajna......17
Kada je odluka inicirana, donosilac svoja htenja uobliava u cilj. ..................................17
Njegov cilj moe da bude postizanje.................................................................................17
zadovoljavajueg (trazenje obustavljeno) ....................................................................17
optimalnog stanja (ispitivanje alternativa) ...................................................................17
Globalni proces odluivanja..................................................................................................18

Identifikacija problema......................................................................................................18
proizvod nenadane situacije.........................................................................................18
rezultat neke planske-prouavane aktivnosti ............................................................18
utvrditi domen pruanja - dosezanja problema ...........................................................18
odrediti kompetencije donosioca odluke i njihovi globalni ciljevi ............................18
Tok odluivanja da li se ono odvija u situaciji .................................................................18
donosilac odluke nema sigurne informacije o verovatnoama nastupanja neke od
moguih okolnosti, ........................................................................................................18
U neizvesnoj situaciji odluivanja sa objektivnim verovatnoama, odluivae se sa
rizikom, a uz subjektivne verovatnoe, sa procenjenim rizikom..................................18
Formiranje modela odluivanja (iznalaenje i vrednovanje raspoloivih alternativa).....18
utvrdjivanje moguih i dopustivih alternativa,..............................................................18
vrednovanje njihove privlanosti sa aspekta verovatnoe deavanja......................18
Izbor reenja problema ......................................................................................................18
analitiki proces koji se sastoji u utvrdjivanju one alternative koja ima najveu
vrednost za funkciju korisnosti. ...................................................................................18
alternativa predstavlja prirodni izbor (kandidata) za reenje problema. ...................18
Nivoi odluivanja menadmenta............................................................................................18
Sistemi za podrku odluivanju (DSS)..................................................................................19
Pojam podrka odluivanju je nastao poetkom 70-tih godina XX -tog veka i
obuhvatao je softver koji pomae menaderima da donose odluke kod nestrukturiranih
problema. Pri tome je osnovna paradigma podrka koju daje informaciona tehnologija u
modeliranju problema, njegovom razumevanju i vrednovanju alternativnih odluka.
Oigledno, kod sloenih problema odluivanja donoenje odluka mora poivati na
sistemskom pristupu, pa se zbog toga koristi pojam sistem za podrku odluivanju (DSS
- Decision Support System), koji je predloio Gerrity 1971. godine. Ovaj sistem je
nastao kao interakcija teorijskih istraivanja i oblasti odluivanja na Carneige Institute of
Tehnology, u 50-tim i 60-tim godinama i istraivanja u oblasti informacionih tehnologija
na MIT u 60-tim godinama XX - og veka........................................................................19
SPO/DSS su IS koji pruaju podrku u reavanju slabo struktuiranih problema, crpei iz
postojeih sistema one informacije, koje su bitne za proces odluivanja; podrzava, ne
zamenjuje donosioca odluka .............................................................................................19
Osnovu DSS ine: .............................................................................................................19
programi - interfejsi koji pristupaju velikim bazama podataka, izvlae iz njih
sintetiku informaciju u obliku i formatu kakav je potreban za dati nivo odluivanja.
........................................................................................................................................19
Deo podataka za formiranje baze DSS moe se koristiti iz spoljnih izvora ili
specijalizovanih datoteka. .............................................................................................19
Baza podataka DSS................................................................................................................19
Baza podataka predstavlja konstitutivni elemenat DSS....................................................19
DSS se gradi za potrebe strukture koja ve ima razvijen bazni (akvizicioni,
transakcioni)informacioni sistem, .....................................................................................19
Ekstrakcije podataka, ........................................................................................................19
Projektovanja baze podataka DSS, ...................................................................................19
Dopuna podacima kojih nema u bazi podataka realnog sistema,......................................19
Faze formiranja baze podataka DSS..................................................................................19

selekcija podataka iz okruenja....................................................................................19

preslikavanje podataka u bazu podataka DSS...............................................................19
Baze modela...........................................................................................................................20
Strategijski modeli,.............................................................................................................20
Taktiki modeli,.................................................................................................................20
Operacionalni modeli i.......................................................................................................20
Blokovi modela i potprogrami namenjeni modularnoj izgradnji. ....................................20
Kategorije DSS.......................................................................................................................20
................................................................................................................................................20
EKSPERTNI SISTEMI..........................................................................................................20
Ekspertni sistemi (ES - Expert Systems) su raunarski programi koji oponaaju procese
razmiljanja eksperata pri reavanju sloenih problema. Imaju sve vei znaaj za
poslovanje, zato to se u odvijanju poslovnih aktivnosti zahtevaju sve sloenija znanja i
reavanje problema u vrlo kratkom periodu......................................................................21
Ovi sistemi su dobili naziv po rei ekspertiza (expertise) kojom se oznaava ekstenzivno
i specifino znanje za reavanje zadataka. Ovo znanje se dobija obukom, itanjem ili
kroz iskustvo. Na osnovu posedovanja ovog znanja, njegov posednik moe reavati bolje
i bre mnoge probleme u odnosu na onog koji nije ekspert. Da bi neko postao ekspert
potrebno je vie od pet godina rada u toj oblasti, zbog ega je preduzee prinueno da
koristi raspoloiva ekspertska znanja iz okruenja. Sa druge strane, u preduzeu su
ekspertska znanja neravnomerno raspoloiva, jer stariji eksperti poseduju vea znanja od
mlaih, koja se ne mogu potpuno iskoristiti zbog angaovanja starijih eksperata na
poslovima rukovoenja......................................................................................................21
Prednosti ekspertnih sistema .................................................................................................21
Prednosti ekspertnih sistema su:........................................................................................21
porast produktivnosti i efektivnosti,..............................................................................21
porast kvaliteta (manji broj neusaglaenosti),...............................................................21
porast dijapazona ekspertnosti u poslovanju,................................................................21
mogunost poslovanja u rizinim situacijama,..............................................................21
mogunost pristupa znanju i dobijanje saveta,..............................................................21
poveanje pouzdanosti rada,..........................................................................................21
porast performansi postojeeg IS,..................................................................................21
mogunost rada u nekompletnim i neizvesnim situacijama,.........................................21
mogunost obuke,..........................................................................................................21
poveanje mogunosti reavanja problema,..................................................................21
eliminacija ili umanjenje potreba za skupom opremom i..............................................21
poveanje fleksibilnosti.................................................................................................21
Ogranienja ekspertnih sistema.............................................................................................21
Ogranienja ekspertnih sistema su:....................................................................................21
smeteno znanje nije uvek lako itljivo,........................................................................21
ekspertska znanja je teko " izvui " iz ljudi,..............................................................21
pristup svakom ekspertu je razliit,...............................................................................21
teko je " izvui " potrebna znanja u kratkom periodu,.................................................21
korienje ES ima prirodne granice i zato su i njihove koristi ograniene,..................21
ES dobro radi samo u uzanom domenu,........................................................................21
veina eksperata ne ume da proveri korektnost znanja i zakljuaka,............................21

eksperti koriste argon koji treba prevesti na jezik koji razumeju korisnici,................21
u gradnji ES uestvuju inenjeri znanja koji su retki i skupi, to uslovljava njihovu
visoku cenu,....................................................................................................................21
nedostatak poverenja krajnjih korisnika moe biti nepremostiva barijera za primenu
ES itd..............................................................................................................................22
Struktura ES............................................................................................................................22
Baza znanja sadri znanja koja su neophodna za razumevanje, formulisanje i reavanje
problema. Ona se moe podeliti na:...................................................................................22
klasinu DB (injenice, fakta o problemu koji se reava) i...........................................22
specijalnu (heuristiku) ili bazu pravila iz koje se koriste znanja za reavanje
problema iz domena ES.................................................................................................22
Mehanizam za zakljuivanje je "mozak" ES, koji se jo naziva upravljaka struktura ili
interpreter pravila. To je praktino program u koji je ugraena metodologija rezonovanja
i formulisanja zakljuaka. Glavne uloge mehanizma za zakljuivanje su:.......................22
odreivanje pravila koja e se koristiti, ........................................................................22
prezentiranje korisniku odgovora na postavljena pitanja,.............................................22
dodavanje odgovora u memoriju ES,.............................................................................22
dobijanje novih injenica iz pravila i.............................................................................22
dodavanje novih injenica u memoriju..........................................................................22
Radna memorija je deo DB u koju se smetaju ulazni podaci za ES, a koristi se i za
smetanje meurezultata....................................................................................................22
Korisniki interface je veza izmeu korisnika i raunara, koja se najbolje ostvaruje preko
prirodnih jezika i korienjem pitanja i odgovora uz eventualnu primenu grafike. U
budunosti se oekuje vea primena zvunog ulaza i prepoznavanja govora. ................23
Podsistem za objanjavanje (Exploatation Sybsistem Justifier) slui da objasni ponaanje
ES-a odgovorom na sledea pitanja:..................................................................................23
zato je neko postavio pitanje ES-u ?...........................................................................23
kako je dobijen odreeni zakljuak ?.............................................................................23
zato je odbaena neka alternativa ?..............................................................................23
koji je plan da se ostvari reenje ?.................................................................................23
Sistem za dobijanje finijih znanja "podraava" eksperte u smislu analize softverskih
performansi, uenja iz njih, njihovog unapreenja za budue ekspertize. To je nova
oblast uenja samog ES, koja mu daje karakteristiku inteligentan ...............................23
Razvoj ES...............................................................................................................................23
Razvoj ES moe se ostvariti na dva naina:......................................................................23
razvojem svih komponenti ES ili ..................................................................................23
razvojem svih komponenti izuzev sadraja baze znanja (poznato kao shell reenje) 23
Proces razvoja ES na bilo koji od ova dva naina naziva se inenjerstvo znanja
(knowledge engineering), koji obuhvata pet aktivnosti:...................................................23
akviziciju znanja,............................................................................................................23
vrednovanje (validacija) znanja,....................................................................................23
reprezentaciju znanja,.....................................................................................................23
zakljuivanje i ...............................................................................................................23
objanjavanje..................................................................................................................23
Razlike DSS vs ES.................................................................................................................23
DSS pomae pri odluivanju:...........................................................................................23

podrava korisnika kod donoenja (slabo struktuiranih) odluka .................................23

obezbeuje mu brz i jednostavan pristup do podataka, modela i znanja....................23
ES (ekspertni sistem) "odluuje.......................................................................................23
obezbedjuje korisniku zakljuak ...................................................................................23
odluku koja je tana u svako doba (ili, bar tanija od bilo koje koju bi korisnik
mogao da donese bez ES). ............................................................................................23
ES se ne moe koristiti kod slabo struktuiranih procesa odluivanja ................23
Osnovne razlike izmeu DSS i ES.........................................................................................23
PODRKA POSLOVNIM KOMUNIKACIJAMA..............................................................24
Savremeno poslovanje zahteva intenzivne i ekstenzivne komunikacije izmeu
pojedinaca i preduzea, a posebno ljudi koji rade na istim poslovima a geografski su
udaljeni. Pomou komunikacije, ljudi menjaju i dele informacije i na taj nain se bolje
razumeju i utiu jedni na druge. Poiljalac alje poruku (glas, tekst, slika) kroz
komunikacioni kanal do primaoca koji je dekodira (interpretira). Zbog velikog broja
uticaja, primalac nije esto u stanju da razume poruku, pa je potrebna povratna sprega. 24
Faktori koji utiu na nivo primene informacionih tehnologija (IT) u poslovnim
komunikacijama su:............................................................................................................24
broj uesnika (participanata),.........................................................................................24
priroda izvora i odredita ( destinacija ),.......................................................................24
lokacija (ljudi, senzori, soba, grad ili drava),..............................................................24
vreme (sinhrone i asinhrone komunikacije) i................................................................24
mediji (jedan ili vie razliitih)....................................................................................24
Mogunosti IT za podrku poslovnim komunikacijama.......................................................24
Podrka grupnom radu...........................................................................................................25
Grupni rad podrazumeva da dve ili vie osoba zajedno rade na istom zadatku. Oni mogu
realizovati taj zadatak na jednoj ili vie lokacija, u isto ili razliito vreme. Oni ine grupu
koja se moe organizovati kao tim, odbor, sektor itd........................................................25
Koristi od grupnog rada su:................................................................................................25
u grupnom radu se bolje razumeju problemi,................................................................25
u grupnom radu se bolje uoavaju greke,....................................................................25
grupa ima vie informacija nego pojedinac,..................................................................25
u grupnom radu se ostvaruje sinergijski efekat,............................................................25
rad u grupi moe stimulisati uesnike i unaprediti procese,.........................................25
lanovi grupe koji donose odluke su zainteresovani i za njihovu primenu itd.............25
ZAKLJUAK........................................................................................................................25
Za prognoziranje uslova u kojima e se preduzee nai u budunosti, kao i za adekvatno
upravljanje procesima u sadanjosti, potrebne su velike koliine informacija. Poslovna
vizija preduzea, obim dogaaja, kratko vreme za donoenje odluka i potreba da se u
svakoj situaciji donese najbolje mogue reenje, poveavaju informacione potrebe
menadera i podstiu primenu informacionih sistema......................................................26
Ugradnjom informacione tehnologije u poslovne procese lako i brzo prikupljaju se i
prenose podaci sa irokog trita. Informacioni sistemi slue kao monitori za
prikupljanje podataka koji se koriste pri donoenju odluka, a s druge strane,
omoguavaju prenos potrebnih informacija svim korisnicima u zavisnosti od njihove
uloge u preduzeu i meusobnih interakcija. Kvantitativni podaci transformiu se u

10

konkretizovane informacije koje odraavaju injenice, projekcije, trendove. Na taj nain

informacioni sistem direktno doprinosi poveanju konkurentske prednosti preduzea. . 26
LITERATURA.......................................................................................................................27

11

MENADMENT INFORMACIONI SISTEMI

Operativni nivo odluivanja je bio glavni pokreta razvoja i korisnik informacionih
sistema poetkom 60-ih i u 70-tim godinama 20-og veka. Osnovni motiv primene IS je bio
automatizacija obrade velikog broja podataka i time poveanje produktivnosti poslovnih
aktivnosti na operativnom nivou. Zbog toga se i ova vrsta IS naziva SISTEM ZA
OBRADU TRANSAKCIJA (TPS - Transaction Processing System).
ystem). Svaka transakcija se
u toku dana vie puta ponavlja (npr. upit u stanje rauna, uplata, isplata). Iz ovih razloga se
od operativnih IS zahteva brzina, produktivnost, pouzdanost i esto velike i distribuirane
DB povezane preko komunikacionog sistema.
Taktiki nivo odluivanja zahteva drugaiji pristup informacijama. Pre svega se
zahtevaju sumarni izvetaji, izvetaji o izuzecima, ad hoc izvetaji i druge informacije koje
menaderima srednjeg nivoa pomau da:
kontroliu oblast svoje odgovornosti i
alociraju resurse za ostvarivanje organizacionih ciljeva.
Dok je kod operativnih IS naglasak na zavravanju zadataka, kod taktikih IS je na
alokaciji resursa.
Strategijski IS je usmeren ka cilju, jer podrava poslovne ciljeve i definie pravce
delovanja (strategijske opcije). S obzirom na prethodne napomene, vrlo je teko razdvojiti
elemente taktikog i strategijskog kod MIS-a.
MIS-a.

12

PRIMENA OPERATIVNIH IS U POSLOVANJU

Operativni IS u oblasti knjigovodstva / finansija
Glavna knjiga
IS za fiksni fond
IS za obradu naloga prodaje
IS za obraun prihoda
IS za obraun i plaanje
IS za kontrolu zaliha
IS za obradu naloga nabavk

Operativni IS u oblasti marketinga

Ova grupa IS uglavnom slui da zaposlenima u oblasti marketinga olaka rad i omogui
bolju komunikaciju sa kupcima.
IS za rad sa prospektima
IS za upravljanje kontaktima sa kupcima
IS za mikromarketing i skladitenje podataka
Podaci se preuzimaju iz sopstvenih i drugih DB,
DB, a posebno iz:
demografskih DB (po uzrastu, polu),
kartografskih DB (ulice, gradovi),
geodemografskih DB (ivotni stil, zdravlje),
DB lokacija (preduzea, restorani, kole, bolnice),
DB marketinga (poslovne aktivnosti, podaci o zdravlju, podaci o porezu, prospektima),
DB o korienju medijuma (TV, publikacije, prospekti, radio),
DB o tritima (Evropa, USA, itd).
IS za telemarketing
IS za direktnu potu
IS za stanje prodaje
IS za praenje isporuka
IS za elektronsku kupovinu
IS za elektronsko reklamiranje

13

Operativni IS u oblasti proizvodnje

Ovde se pod proizvodnjom podrazumeva proizvodni sistem u irem smislu rei.
Karakteristini operativni IS u oblasti proizvodnje su IS za operativno planiranje, nabavku,
prijem, kontrolu kvaliteta, otpremu proizvoda, obraun trokova, kontrolu zaliha,
manipulaciju materijala, CAD/CAM,
CAD/CAM, upravljanje grafikim podacima, rukovanje
materijala, terminiranje na nivou radionice, odravanje sredstava za rad, masovna
kastomizacija i agilni proizvodni sistemi.
IS za nabavku
IS za praenje prijema
IS za kontrolu kvaliteta
IS za upravljanje otpremom (transportom)
IS za obraun trokova
IS za automatsko rukovanje materijalom
IS za upravljanje grafikim podacima
IS za razvrstavanje materijala omoguava izbor materijala potrebnog za dizajn na
bazi inenjerskih kriterijuma, kao to su:
otpornost na statiko i dinamiko optereenje,
otpornost na habanje,
otpornost na koroziju,
otpornost na povienim temperaturama,
otpornost na atmosferske uticaje,
otpornost na odreene uticaje u eksploataciji, itd.
IS za terminiranje na nivou radionice
IS za masovnu kastomizaciju

Operativni IS za upravljanje ljudskim resursima

Ova grupa IS je vrlo rasprostranjena jer su ljudski resursi dominantan
poslovni resurs.
IS za kontrolu pozicije
IS za dobijanje profila zaposlenih
IS za upravljanje performansama
IS za izvetavanje vladinih institucija
IS za selekciju i rasporedjivanje zaposlenih
IS za obuku

14

PRIMENA IS NA TAKTIKOM NIVOU

Taktiki IS u oblasti finansija
IS za budetiranje
IS za upravljanje likvidnou preduzea

elementi prihoda,
iznosi kredita,
zadravanje odreenih fondova ili
promena postojeih fiksnih fondova umesto njihovog fiksiranja.

IS za budetiranje kapitala

Taktiki IS u oblasti marketinga

U oblasti marketinga pojavljuju se brojne aktivnosti strategijskog i taktikog nivoa,
koje se delimino ili potpuno mogu realizovati pomou odgovarajueg IS.
IS. Ove aktivnosti
su vezane za aktivnosti planiranja realizovanih na osnovu podataka iz eksternog okruenja i
internih ogranienja.
IS za upravljanje prodajom
IS za reklamu i promociju
IS za odreivanje cena
IS za odreivanje cena
IS za odreivanje kanala distribucije
IS za praenje konkurencije

Taktiki IS u oblasti proizvodnje

Taktiki IS u oblasti proizvodnje omoguava menadmentu srednjeg nivoa generisanje
informacija o planiranim aktivnostima i planiranom i stvarnom korienju resursa, pri
emu se izdvajaju aktivnosti:
praenje i kontrole proizvodnih procesa i
alociranja resursa za ostvarivanje strategijskih ciljeva

IS za planiranje potrebnog materijala

MRP II i JIT (J
(Just In Time
Time))
IS za planiranje kapaciteta
IS za terminiranje proizvodnje
IS za razvoj proizvoda

15

Taktiki IS u oblasti upravljanja ljudskim

resursima
IS za analizu i dizjniranje poslova omoguava menaderima uvid u opis poslova, koji
obuhvata zadatke, odgovornosti, uslove rada, oekivane performanse u radu, itd.
Na osnovu ovih podataka o specifikaciji poslova i podataka koje kroz intervjue dobijaju
od efova, menaderi srednjeg nivoa mogu pomou ovog IS vriti analizu poslova i
dizajnirati pogodan sistem za upravljanje ljudskim resursima.
IS za prijem osoblja
IS za praenje doprinosa
IS za planiranje karijere

PRIMENA IS NA STRATEGIJSKOM NIVOU

Strategijski IS u oblasti finansija
IS za analizu finansijskog stanja omoguava menadmentu dobijanje izvetaja koji
ukazuju na finansijski status organizacije. Primenjuju se razliite metode iz oblasti finansija
za iskazivanje ovog statusa, a na osnovu podataka o konkurenciji, kupcima, dobavljaima,
podacima iz javnih DB ili dobijenih preko Interneta.
Interneta. Najee se pri iskazivanju
finansijskog stanja koriste odnosi:
trokovi prodaje i prosene zalihe,
neto prihod i broj ulagaa i
tekua obrtna sredstva i tekui dugovi.

IS za dugorona predvianja koristi podatke iz prethodnog perioda o finansijskom

stanju preduzea i, na osnovu odgovarajueg softvera, projektuje budue finansijsko stanje.
Uloga menadera na strategijskom nivou je da definiu ogranienja i prioritete, kao
vremenski horizont predvianja. Koriste se interne DB,
DB, kao i javne DB i podaci dobijeni
pretraivanjem preko Interneta.
Interneta. Softver za predvianje sadri:
statistike procedure ili metode predvianja i
generatore izvetaja i uputstava za njihovo korienje.

Strategijski IS u oblasti marketinga

IS za predvianje prodaje
IS za istraivanje trita Menaderi marketinga:
prate trendove iz oblasti poslovanja preduzea sa aspekta rasta trita, udela na
tritu, itd,
analiziraju ciljnu grupu, specijalno kako se promena trenda odraava na poslovanje
preduzea,
analiziraju i identifikuju preferencije kupaca, ukljuujui testiranje proizvoda i
servisiranje,
16

odreuju i analiziraju zadovoljstvo kupaca i

odreuju udeo na tritu koji se moe ostvariti sa svakim proizvodom/uslugom.
IS za planiranje i razvoj proizvoda

Strategijski IS u oblasti proizvodnje i upravljanja

ljudskim resursima
U oblasti proizvodnje primenjuju se IS za:
izbor lokacije preduzea ili dela preduzea,
izbor tehnologije izgradnje novog proizvoda ili dela proizvoda i primene novih
tehnologija pri izboru opreme,
pozicioniranje procesa, tj. vertikalnu integraciju (koje pozicije proizvoda nabaviti, a
koje proizvoditi) i
dizajniranje rasporeda opreme na novoj ili redizajn rasporeda opreme na postojeoj
lokaciji.
U oblasti upravljanja ljudskim resursima primenjuju se IS za:
planiranje radne snage,
pregovaranje sa sindikatom i
ostali IS

SISTEM ZA PODRKU ODLUIVANJU

Teorija odluivanja razvijala se pre svega u oblasti matematike logike i
operacionih istraivanja. U svom razvoju prevalila je put od formalne logike do savremenih
metoda koje ukljuuju faktor neizvesnosti, veliinu rizika, konflikt pri odluivanju od
strane veeg broja donosilaca odluka sa posebnim ciljevima, uenje iz proteklih odluka i
ukljuivanje u informacione tj. DSS sisteme.

Pojam i opte karakteristike odluivanja

Misaoni i logiki proces kojim se dati problem reava i donose odluke
Izbor jedne od raspoloivih alternativa koja e obezbediti postizanje cilja
Svako odluivanje poinje uoavanjem problema
Odluka je inicirana kada donosilac odluke percipira da stanje sistema koji ga okruuje nije
zadovoljavajue i da je razlika izmedju eljenog i stvarnog stanja znaajna
Kada je odluka inicirana, donosilac svoja htenja uobliava u cilj.
Njegov cilj moe da bude postizanje
zadovoljavajueg (trazenje obustavljeno)
optimalnog stanja (ispitivanje alternativa)

17

Globalni proces odluivanja

Identifikacija problema
proizvod nenadane situacije
rezultat neke planske-prouavane aktivnosti
utvrditi domen pruanja - dosezanja problema
odrediti kompetencije donosioca odluke i njihovi globalni ciljevi
Tok odluivanja da li se ono odvija u situaciji
donosilac odluke nema sigurne informacije o verovatnoama nastupanja neke od
moguih okolnosti,
u mogunosti da na bazi relativne uestalosti dogadjaja formira: objektivnu, ili na
osnovu logike procene,
dodje do subjektivne verovatnoe nastupanja neke od tih okolnosti.
U neizvesnoj situaciji odluivanja sa objektivnim verovatnoama, odluivae se sa
rizikom, a uz subjektivne verovatnoe, sa procenjenim rizikom
Formiranje modela odluivanja (iznalaenje i vrednovanje raspoloivih alternativa)
utvrdjivanje moguih i dopustivih alternativa,
vrednovanje njihove privlanosti sa aspekta verovatnoe deavanja
Izbor reenja problema
analitiki proces koji se sastoji u utvrdjivanju one alternative koja ima najveu vrednost
za funkciju korisnosti.
alternativa predstavlja prirodni izbor (kandidata) za reenje problema.

Nivoi odluivanja menadmenta

E IS

M IS

T ra n
sa k c i

E S

oni I
S

D SS

ski
gij
t
a te ` m e n
r
t
S
d
a
n
me
en t
d`m
a
n
me
ki
ti ~
en t
k
Ta
d`m
a
en
i m
ivn
t
a
er
Op

18

Sistemi za podrku odluivanju (DSS)

Pojam podrka odluivanju je nastao poetkom 70-tih godina
XX -tog veka i
obuhvatao je softver koji pomae menaderima da donose odluke kod nestrukturiranih
problema. Pri tome je osnovna paradigma podrka koju daje informaciona tehnologija u
modeliranju problema, njegovom razumevanju i vrednovanju alternativnih odluka.
Oigledno, kod sloenih problema odluivanja donoenje odluka mora poivati na
sistemskom pristupu, pa se zbog toga koristi pojam sistem za podrku odluivanju (DSS
(DSS Decision Support System), koji je predloio Gerrity 1971. godine. Ovaj sistem je nastao
kao interakcija teorijskih istraivanja i oblasti odluivanja na Carneige Institute of
Tehnology,
Tehnology, u 50-tim i 60-tim godinama i istraivanja u oblasti informacionih tehnologija na
MIT u 60-tim godinama XX - og veka.
SPO/DSS su IS koji pruaju podrku u reavanju slabo struktuiranih problema,
crpei iz postojeih sistema one informacije, koje su bitne za proces odluivanja;
odluivanja; podrzava,
ne zamenjuje donosioca odluka
Osnovu DSS ine:
programi - interfejsi koji pristupaju velikim bazama podataka, izvlae iz njih sintetiku
informaciju u obliku i formatu kakav je potreban za dati nivo odluivanja.
Deo podataka za formiranje baze DSS moe se koristiti iz spoljnih izvora ili specijalizovanih
datoteka.

Baza podataka DSS

Baza podataka predstavlja konstitutivni elemenat DSS
DSS se gradi za potrebe strukture koja ve ima razvijen bazni (akvizicioni,
transakcioni)informacioni sistem,
Ekstrakcije podataka,
Projektovanja baze podataka DSS,
Dopuna podacima kojih nema u bazi podataka realnog sistema,
Faze formiranja baze podataka DSS
selekcija podataka iz okruenja
izbor kandidata za bazu DSS (iz istog okruenja, selekcije podataka za DSS u
marketingu iproizvodnji bie vrlo razliite)

preslikavanje podataka u bazu podataka DSS

19

Baze modela
Strategijski modeli,
Taktiki modeli,
Operacionalni modeli i
Blokovi modela i potprogrami namenjeni modularnoj izgradnji.

Kategorije DSS
Kategorija

Karakteristika

Data-Driven

Koriste strukturirane Data Warehouse

podatke
Koriste
Web
nestrukturirane
podatke
Koriste modele
Rasporedi

Document-Driven
Model-Driven
Suggestion
Group Support
InterOrganizatonal
Function-Specific
Web-Based

Koriste pravila i
relacije
Pomau
komunikaciju i
usaglaavanje
Podrka
komintentima
Podrka specifinim
sistemima
Podrka svim DSS

Primer

Konsultacije
Vodjenje sastanaka
Pristup kupaca
podacima
Vazduhoplovni,
bankarski
Intranet

EKSPERTNI SISTEMI
20

Ekspertni sistemi (ES

(ES - Expert Systems) su raunarski programi koji oponaaju procese
razmiljanja eksperata pri reavanju sloenih problema. Imaju sve vei znaaj za
poslovanje, zato to se u odvijanju poslovnih aktivnosti zahtevaju sve sloenija znanja i
reavanje problema u vrlo kratkom periodu.
Ovi sistemi su dobili naziv po rei ekspertiza (expertise)
expertise) kojom se oznaava ekstenzivno
i specifino znanje za reavanje zadataka. Ovo znanje se dobija obukom, itanjem ili kroz
iskustvo. Na osnovu posedovanja ovog znanja, njegov posednik moe reavati bolje i bre
mnoge probleme u odnosu na onog koji nije ekspert. Da bi neko postao ekspert potrebno je
vie od pet godina rada u toj oblasti, zbog ega je preduzee prinueno da koristi
raspoloiva ekspertska znanja iz okruenja. Sa druge strane, u preduzeu su ekspertska
znanja neravnomerno raspoloiva, jer stariji eksperti poseduju vea znanja od mlaih, koja
se ne mogu potpuno iskoristiti zbog angaovanja starijih eksperata na poslovima
rukovoenja.

Prednosti ekspertnih sistema

Prednosti ekspertnih sistema su:
porast produktivnosti i efektivnosti,
porast kvaliteta (manji broj neusaglaenosti),
porast dijapazona ekspertnosti u poslovanju,
mogunost poslovanja u rizinim situacijama,
mogunost pristupa znanju i dobijanje saveta,
poveanje pouzdanosti rada,
porast performansi postojeeg IS,
IS,
mogunost rada u nekompletnim i neizvesnim situacijama,
mogunost obuke,
poveanje mogunosti reavanja problema,
eliminacija ili umanjenje potreba za skupom opremom i
poveanje fleksibilnosti.

Ogranienja ekspertnih sistema

Ogranienja ekspertnih sistema su:
smeteno znanje nije uvek lako itljivo,
ekspertska znanja je teko " izvui " iz ljudi,
pristup svakom ekspertu je razliit,
teko je " izvui " potrebna znanja u kratkom periodu,
korienje ES ima prirodne granice i zato su i njihove koristi ograniene,
ES dobro radi samo u uzanom domenu,
veina eksperata ne ume da proveri korektnost znanja i zakljuaka,
eksperti koriste argon koji treba prevesti na jezik koji razumeju korisnici,
u gradnji ES uestvuju inenjeri znanja koji su retki i skupi, to uslovljava njihovu
visoku cenu,

21

nedostatak poverenja krajnjih korisnika moe biti nepremostiva barijera za primenu

ES itd.

Struktura ES
O
K

o r i s n

R A D N O
K R U @ E

o r i s n i ~ k i
i n t e r f e j s

P
P o d s i s t e m
z a
o b j a { n j a v a n j e

M
P

r e p o r u
a k c i j a

A Z
K R

V
U

O
@

J N O
E N J E

B a z a
z n a n j a

i k
~ i n j e n i c e o
s p e c i f i ~ n i m
p r o b l e m
i m
a

J E

~ e n

i n

j e n

i c e :

r a v i l a :

o n o
{ t o j e
p o z n a t o
u
v e z i p r o b l e m

l o g i ~ k a
v e z a
u z r o k a
i p o s l e d i c a

I n ` e n j e r
e h a n i z a m
z a
z a k l j u z ~ n i va a n n j aj e
( i z v o d i z a k l j u ~ k e )
E k s p e r t
i s t e m
z a
d o b i j a n j e f i n i j i h
R a d n a
z n a n j a
m
e m
o r i j a
S

Baza znanja sadri znanja koja su neophodna za razumevanje, formulisanje i reavanje

problema. Ona se moe podeliti na:
klasinu DB (injenice, fakta o problemu koji se reava) i
specijalnu (heuristiku) ili bazu pravila iz koje se koriste znanja za reavanje problema
iz domena ES.
ES.
Mehanizam za zakljuivanje je "mozak" ES,
ES, koji se jo naziva upravljaka struktura ili
interpreter pravila.
.
To
je
praktino
program u koji je ugraena metodologija
pravila
rezonovanja i formulisanja zakljuaka. Glavne uloge mehanizma za zakljuivanje su:
odreivanje pravila koja e se koristiti,
prezentiranje korisniku odgovora na postavljena pitanja,
dodavanje odgovora u memoriju ES,
ES,
dobijanje novih injenica iz pravila i
dodavanje novih injenica u memoriju.
Radna memorija je deo DB u koju se smetaju ulazni podaci za ES,
ES, a koristi se i za
smetanje meurezultata.

22

Korisniki interface je veza izmeu korisnika i raunara, koja se najbolje ostvaruje preko
prirodnih jezika i korienjem pitanja i odgovora uz eventualnu primenu grafike. U
budunosti se oekuje vea primena zvunog ulaza i prepoznavanja govora.
Podsistem za objanjavanje (Exploatation
(Exploatation Sybsistem Justifier)
Justifier) slui da objasni ponaanje
ES-a
ES-a odgovorom na sledea pitanja:
zato je neko postavio pitanje ES-u
ES-u ?
kako je dobijen odreeni zakljuak ?
zato je odbaena neka alternativa ?
koji je plan da se ostvari reenje ?
Sistem za dobijanje finijih znanja "podraava"
podraava" eksperte u smislu analize softverskih
performansi, uenja iz njih, njihovog unapreenja za budue ekspertize. To je nova
oblast uenja samog ES,
ES, koja mu daje karakteristiku inteligentan .

Razvoj ES
Razvoj ES moe se ostvariti na dva naina:
razvojem svih komponenti ES ili
razvojem svih komponenti izuzev sadraja baze znanja (poznato kao shell reenje)
Proces razvoja ES na bilo koji od ova dva naina naziva se inenjerstvo znanja (knowledge
(knowledge
engineering),
engineering), koji obuhvata pet aktivnosti:
akviziciju znanja,
vrednovanje (validacija) znanja,
reprezentaciju znanja,
zakljuivanje i
objanjavanje.

Razlike DSS vs ES
DSS pomae pri odluivanju:

podrava korisnika kod donoenja (slabo struktuiranih) odluka

obezbeuje mu brz i jednostavan pristup do podataka, modela i znanja.

ES (ekspertni sistem) "odluuje

obezbedjuje korisniku zakljuak

odluku koja je tana u svako doba (ili, bar tanija od bilo koje koju bi korisnik mogao
da donese bez ES).
ES se ne moe koristiti kod slabo struktuiranih procesa odluivanja

Osnovne razlike izmeu DSS i ES

23

ATRIBUTI

DSS

ES

Namena
Orjentacija

Pomo oveku koji

odluuje
Odluivanje

Zamena oveka u
odluivanju
Transfer znanja i savet

Ko postavlja pitanja

ovek-maini

Maina-oveku

Podruje problema

Vrlo iroko

Uzak domen

Sadraj baza

Stvarno znanje

Mogunost
rezonovanja

Ne

Stvarno i proceduralno
znanje
Da-ogranieno

PODRKA POSLOVNIM KOMUNIKACIJAMA

Savremeno poslovanje zahteva intenzivne i ekstenzivne komunikacije izmeu
pojedinaca i preduzea, a posebno ljudi koji rade na istim poslovima a geografski su
udaljeni. Pomou komunikacije, ljudi menjaju i dele informacije i na taj nain se bolje
razumeju i utiu jedni na druge. Poiljalac alje poruku (glas, tekst, slika) kroz
komunikacioni kanal do primaoca koji je dekodira (interpretira). Zbog velikog broja
uticaja, primalac nije esto u stanju da razume poruku, pa je potrebna povratna sprega.
Faktori koji utiu na nivo primene informacionih tehnologija (IT) u poslovnim
komunikacijama su:
broj uesnika (participanata),
priroda izvora i odredita ( destinacija ),
lokacija (ljudi, senzori, soba, grad ili drava),
vreme (sinhrone i asinhrone komunikacije) i
mediji (jedan ili vie razliitih).

Mogunosti IT za podrku poslovnim

komunikacijama

24

IST A L O K A C IJ A

I S

P o d r { k a
g r u p n o m
K

m
u n i k
g l a s o m

r a d

a cP i oj a s t a v l j a n
v i z i j e

j e

I ^

I T

I N

r e ` n

R A Z L I ~I T E L O K A C I J E

E l e k t r o n s k e
t e l e k o m
u n i k a c i j e
G

l a v n i m
s e r v e r i

r e n o s s l i k
n a
d a l j i n u

T e l e c o m
u t i n
( r a d
p r e k o
m

I
E

P o d r { k a
r a d n i m
g
a I N
r e ` eg ) r u p a m

a i l

Podrka grupnom radu

Grupni rad podrazumeva da dve ili vie osoba zajedno rade na istom zadatku. Oni mogu
realizovati taj zadatak na jednoj ili vie lokacija, u isto ili razliito vreme. Oni ine grupu
koja se moe organizovati kao tim, odbor, sektor itd.
Koristi od grupnog rada su:
u grupnom radu se bolje razumeju problemi,
u grupnom radu se bolje uoavaju greke,
grupa ima vie informacija nego pojedinac,
u grupnom radu se ostvaruje sinergijski efekat,
rad u grupi moe stimulisati uesnike i unaprediti procese,
lanovi grupe koji donose odluke su zainteresovani i za njihovu primenu itd.

ZAKLJUAK

25

Za prognoziranje uslova u kojima e se preduzee nai u budunosti, kao i za

adekvatno upravljanje procesima u sadanjosti, potrebne su velike koliine informacija.
Poslovna vizija preduzea, obim dogaaja, kratko vreme za donoenje odluka i potreba da
se u svakoj situaciji donese najbolje mogue reenje, poveavaju informacione potrebe
menadera i podstiu primenu informacionih sistema.
Ugradnjom informacione tehnologije u poslovne procese lako i brzo prikupljaju se i
prenose podaci sa irokog trita. Informacioni sistemi slue kao monitori za prikupljanje
podataka koji se koriste pri donoenju odluka, a s druge strane, omoguavaju prenos
potrebnih informacija svim korisnicima u zavisnosti od njihove uloge u preduzeu i
meusobnih interakcija. Kvantitativni podaci transformiu se u konkretizovane informacije
koje odraavaju injenice, projekcije, trendove. Na taj nain informacioni sistem direktno
doprinosi poveanju konkurentske prednosti preduzea.

26

LITERATURA

2. Internet:
1. www.bos.org.yu
2. www.wikipedia.org
3. http://www.cqm.co.yu/ii/materijal/ks/8.ppt
4. aurora.ekof.bg.ac.yu/~cortex/UIS.ppt
5. http://www.cet.co.yu/cetcitaliste/CitalisteTekstovi/SPO1.pdf

27