4.

predavanje
Politika sociologija Doc. dr Milo Bei

[DRAVA]

DRAVA
Milo Bei

Prva i osnovna karakteristika drave je da ona nastaje u odreenim istorijskim uslovima. To znai da u nastanku same drave posreduju odreeni drutveno-istorijski procesi. Iako se kao pojam drava javlja jo u Antikom dobu (Platon), moderno znaenje drave se raa u XVI veku, tanije sa razvojem trgovakog kapitalizma. Period razvoja kapitalizma koji smo oznaili kao trgovaki implicira nekoliko vanih procesa koji su doveli do nastanka same drave. Prvo, trgovina ukida teritorijalne tj. feudalne barijere koje karakteriu tradicionalno drutvo. Time se stvara prvi preduslov za postojanje drave, tj. integracija jednog geografskog prostora u celinu. Drugo, razvojem trgovine razvija se i grad kao epicentar politikog ivota u kome su svi pojedinci slobodni tj. graani. Tree, ruenjem feudalnog sistema slabi mo tradicionalne vlastele ime je olakana pokretljivost stanovnitva od neslobodnih seljaka ka slobodnim graanima. Zato je za ovaj period karakteristian stalni porast gradskog stanovnitva i pad ukupnog broja seljakog stanovnitva. Sa razvojem trgovine cveta i zanatstvo pri emu se razvija i drutvena podela rada koja, kao to znamo, deluje u pravcu drutvene diferencijacije. Proces drutvene diferencijacije imanentno zahteva odreene oblike artikulacije izmeu razliitih interesa posebnih drutvenih grupa koje nastaju u procesu diferencijacije drutva. Konano, teritorijalnim zaokruivanjem jednog naroda, ukidanjem feudalnih oblika ropstva, te pravnim ujednaavanjem graana, raa se i nacija, kolektivitet, koji konstruie dravu kao oblik vrhovnog autoriteta i vladanja ovom globalnom drutvenom grupom. Ovako bi najjednostavnije izgledala jedna idealno-tipska slika nastanka drave. Druga karakteristika drave jeste da je ovo oblik politikog organizovanja jedne drutvene zajednice. Politika kao oblast drutvenog ivota usmerena je na kolektivne akcije, tj. oblike delovanja kojim se ostvaruju interesi itave drutvene 2

zajednice, drutvenih grupa i pojedinaca. Dakle, drava se javlja kao vrhovni autoritet (vlast) koji integrie i artikulie globalne, parcijalne i individualne interese pojedinaca (graana). Time drava u sociolokom smislu ima vanu integrativnu funkciju i postaje jedan od kljunih mehanizama kojim se odrava itava drutvena zajednica. Drava odgovara (makar po definiciji) interesima lanova drutva (graana) u smislu postizanja odreenih zajednikih politikih ciljeva, a takoe i posreduje u politikim sukobima izmeu posebnih drutvenih grupa. Drava oliava vlast u jednom drutvu i zato je karakteriemo kao vrhovni autoritet. Ovo je razlog zbog koga se termin drava sa stanovita vlasti tretira kao suverena deava. Pojam suvereniteta oznaava da drava ima pravo vrhovne vlasti na nekoj zaokruenoj teritoriji. Pravo na upravljanje i rukovoenje svakim posebnim delom teritorije sa stanovita drave nalazi se iznad prava svakog pojedinca i drutvene grupa, kao i iznad prava nekih eksternih uticaja, tj. uticaja struktura koje se nalaze van granica jedne drave (najee drugih drava). Sledea karakteristika drave je da ova ima odgovarajuu institucionalnu strukturu. Ovo znai da drava predstavlja skup institucija posredstvom kojih upravlja drutvom. Institucije predstavljaju oblike politikog organizovanja jednog kolektiviteta koje su zasnovane na pravu da imaju odreenu formu i vezane su za obavljanje nekih konkretnih zadataka. Smisao je da svaka institucija ima svoje ingerencije. Institucionalna struktura postoji zbog efikasnijeg funkcionisanja u pravcu upravljanja itavim drutvenim ivotom. Sve institucije u dravi prema tome dele ukupnu vlast na one aspekte u kojima se ta vlast ispoljava. Na osnovu datih elemenata dravu moemo definisati na sledei nain: Drava je istorijski oblik politikog organizovanja jedne drutvene zajednice i ona predstavlja vrhovni drutveni autoritet (vlast), koji posredstvom odgovarajuih institucija utie i upravlja ivotom itavog drutva. Da bi drava postojala prema ovoj definiciji, moramo imati sledee elemente:

teritorijalna odreenost suverenitet na datoj teritoriji institucije koje ovaplouju vlast 3

politiki i drutveni konsenzus lanova drutava (graana)

Pitanje teritorijalne odreenosti i suvereniteta drave koji iz ove proistie smo objasnili u gornjim redovima. Pitanje institucionalne strukture se ne moe razreiti na opti nain. Naime, koje institucije reprezentuju vlast i kakav je odnos (integracije) meu njima, razlikuje se obzirom na razliite dravne oblike, kao i na specifine drutvene i politike uslove koji vladaju u svakoj dravi pojedinano. Tako, dakle, postoje razlike meu dravama i dravnim tipovima, koje su izraz dravnog i drutvenog razvoja. Pitanje institucionalne strukture povezano je sa pitanjem teritorijalne organizacije drutva. Istorijski se razlikuju sledei tipovi drave:

Unitarna drava, tj. onaj oblik drave u kome je vrhovna vlast u jednom centru i ne postoje teritorijalne razlike u okviru dravne celine

Federacija, tj. onaj oblik drave koji se sastoji iz dve ili vie teritorijalno zaokruene teritorije, koje se meusobno razlikuju po odreenim ekonomskim, politikim, kulturnim, verskim ili nacionalnim

karakteristikama. Meutim, karakteristika federacije jeste da suverenitet poiva na centralnoj vlasti a na na dravama lanicama. Konfederacija, tj. oblik drave koji je po svojim drutvenim

karakteristikama isti kao i federacije, samo to suverenitet poiva na dravama lanicama, dok je centralna vlast reletivizovana. Unija, tj. oblik dravne organizacije u kome drave lanice imaju gotovo ekskluzivan suverenitet na svakoj teritoriji dok je skup ingerencija institucija zajednike drave upadljivo mali.

U svim ovim oblicima drave pitanje dravnih instucija kao i njihovih ingerencija je razliit, a razlike, kao to smo rekli, postoje i izmeu drava u okviru posebnih tipova koje smo opisali, a u zavisnosti od specifinosti drutvenopolitikog tkiva svake posebne drave. Kada je re o politikom konsenzusu pojedinaca i drutvenih grupa koji tvore jednu dravu, u politikoj teoriji se najee 4

ovaj problem svodi na tretman

pitanja samog suvereniteta tj. razreavanje

problema ko je nosilac suvereniteta ili u prevodu ko, zato i u ije ime vlada, ko mu to daje za pravo? Moe se rei na osnovu teorijskih i istorijskih kriterijuma da postoje etiri dravna oblika koje problem suvereniteta i politikog konsenzusa reavaju na razliit nain:

Apsolutna monarhija - oblik drave i politike vladavine u kojoj vlastodrac (Kralj ili Car) ima apsolutnu vlast u drutvu. Konsenzus svih lanova druva sa razreava na religijskom nivou, naime suverenitet monarha se opravdava boanskim poreklom njegove vlasti koju drutvena zajednica kao religijska zajednica prihvata.

Ustavna monarhija - oblik drave i politike vladavine u kome monarh deli vlast sa narodom pri emu postoji politiki konsenzus izmeu monarha kao nosioca tradicionalne vlasti i naroda koji na osnovama odreene politike procedure uestvuje u vlasti posredstvom odreenih institucija. Osnov ograniavanja apsolutne vlasti monarha jeste ustav.

Nacionalna drava u kojoj suverenitet ima nacija koja predstavlja osnovnu drutvenu grupu koja se politiki organizuje u dravu.

Graanska drava pri emu svi graani (bez obzira na nacionalnu, versku ili drugu pripadnost) tvore politiki konsenzus iz koga nastaje drava kao artikulator njihovih zajednikih interesa.

U politikoj i socijalnoj teoriji postoji i klasifikacija drava s obzirom na vitalne funkcije koje drava ima u artikulaciji drutvenog ivota. Tako razlikujemo:

Liberalnu dravu koja ima limitiran uticaj na drutveni ivot i osnovni joj je cilj da obezbedi drutveni red i zatitu privatne svojine, pri emu trite predstavlja jedini mehanizam koji odreuje drutveno-ekonomski ivot. (Zapadna Evropa i SAD u XIX veku)

Socijalna drava koja na dovodi u pitanje zakone trita ali koja preuzima na sebe deo socijalnih funkcija sa ciljem da zatiti one drutvene slojeve 5

koji su socijalno ugroeni delovanjem zakona slobodnog trita. (Zapadna Evropa i SAD u XX veku) Drava blagostanja koja intenzivno ograniava delovanje trita i koja na sebe preuzima itav niz ekonomskih funkcija sa ciljem da se obezbedi jednakost svih drutvenih slojeva. (Nordijske drave: vedska i Norveka, zatim Australija i Kanada). Etatizam tj. oblik drave koji potpuno ukida delovanje trita i na sebe preuzima sve ekonomske funkcije sa idealom jednakosti svih lanova drutva i drutvenih slojeva (Socijalistike zemlje XX veka i Kina).

Odnos prema dravi je razliit u razliitim sociolokim i politikim teorijama. Ove teorije se pojavljuju i kao ideologije sa ciljem da kritikuju i apologizuju odreena shvatanja drave. Prema tome, drava se vrednosno, pozitivno ili negativno odreuje s obzirom na ideoloke kriterijume na kojima se zasniva stav prema njoj. Liberalni ideolozi apologizuju idealnu dravu, a vrednosno se negativno odnose prema svakom dravnom obliku koji limitira slobodu trita. Marksisti argumentuju da svaka drava koja oblikuje drutvo na osnovama privatne svojine u stvari predstavlja organizovan aparat politike vladavine klase koja raspolae sredstvima za proizvodnju nad eksploatisanom klasom. Anarhisti shvataju svaki oblik drave kao represivni mehanizam nad lanovima drutva i postavljaju zahtev za njenim unitenjem. Nacionalni ideolozi shvataju dravu kao oblik politike vladavine nacije kao bazine drutvene grupe, te prihvataju samo nacionalnu dravu kao onaj oblik koji odgovara interesima jedne nacije. Nasuprot ovakvoj ideologiji postoji i graanska ideologija koja dravu vidi kao graansku dravu postavljajui problem nacionalne identifikacije graana kao sekundarno pitanje. Predstavnici radnike ideologije istiu da samo socijalna drava odgovara interesima najirih drutvenih slojeva i prema svim ostalim oblicima drave imaju kritiki stav. Budui da je drava u stvarnosti uvek u bliskoj vezi sa politikom, razliite ideologije koje postoje u drutvu, a koje odraavaju stanje jednog drutvenog kolektiviteta postaju veoma vaan dinamiki faktor u svim promenama koje se deavaju na nivou politikog i dravnog organizovanjna tog kolektiviteta. 6

POLITIKA I DRUTVO
Politika predstavlja akcioni aspekt drutvenih zajednica, drutvenih grupa i pojedinaca. Politika predstavlja takav oblik delanja u kome se ispoljavaju opti partikularni ili specifini interesi drutvene zajednice. Tako se sama politika u drutvenoj stvarnosti i ne moe odvojiti od drutva, pa je razlikovanje izmeu drutvene i politike zajednice samo analitikog karaktera. Dakle, politika datira od kad i samo drutvo. Ona predstavlja delanje a svako delanje je usmereno ka odreenim ciljevima. Prema tome, politika je u osnovi racionalna delatnost kojom se postiu odreeni ciljevi. Oblici i ciljevi politikog delanja mogu biti razliiti kako teorijski tako i istorijski. Na ove oblike i ciljeve utie priroda drutvene zajednice, ekonomski, kulturni, istorijski i drugi uslovi. Politika je gotovo neodvojiva od drave. Ovo zato to je ona sastavni deo prakse upravljanja drutvenim odnosima i procesima. Prema tome, drava i politika su jednako usmerene na razliite aspekte vlasti nad jednim drutvenim totalitetom. To znai da kad god govorimo o dravi mi se nalazimo na politikom terenu, te kad god govorimo o politikom delovanju mi se eksplicitno i implicitno odnosimo prema problemu drave i dravnog ureenja. Takoe, politika analiza drutva se ne moe odvojiti od socioloke analize. Svaki oblik politikog delanja je ukorenjen u drutvenim odnosima koji definiu jednu drutvenu zajednicu. Prema tome, politiki odnosi se mogu posmatrati i kao oblik drutvenih odnosa. Ova teza se moe najlake potvrditi na osnovu injenice da razliiti oblici drutvene organizacije podrazumevaju odgovarajue politike oblike organizacije koji su ovima imanentni. Meutim, politika kao sastvni deo ukupne drutvene strukture moe da se analitiki posmatra i u svom autohtonom smislu, tj. kao oblast drutvenog ivota koja kao nezavisna utie na sam drutveni ivot. Tako veza izmeu politike i drutva nije jednosmerna ve sloena i viestruko isprepletana. Istorija ljudskog drutva je u isto vreme i istorija razliitih politikih zajednica. U prvim oblicima drutvenog zajednitva postoje i politiki oblici vlasti 7

koji su odreivali pravce zajednikog delovanja drutvene zajednice. Prvi oblici politike vlasti vezani su za podelu vlasti na svetovnu i svetu. Tako u prvobitnim oblicima drutvenog zajednitva postoji politiki autoritet koji se stara o praktinim pitanjima vezanim za ivot drutvene zajednice i svetovni autoritet koji se stara o duhovnom ivotu. Neretko su ova dva oblika politikog autoriteta dolazila u sukob koji je dovodio do razliitih drutveno-politikih posledica. Prvi oblik organizovanog oblika politike zajednice se javlja sa robovlasnikim drutvima. Ova injenica korespondira i sa tim to se u ovom drutvu prvi put u istoriji javlja otar sukob izmeu bazinih drutvenih gupa-klasa. U ovim uslovima otre podeljenosti drutvene zajednice iznutra politika se pojavljuje kao integrativni mehanizam koji omoguava da itavo drutvo funkcionie kao celina. U osnovi, celokupna politika mo ovih zajednica u rukama je jednog pojedinca- apsolutnog vladara i naslednog je karaktera. Sama vlast izraz je klasne dominacije i ima za cilj da obezbedi integritet itave drutvene zajednice represivnim mehanizmima. Ovakav oblik politike zajednice je vremenom evoulirao te se u tradicionalnom drutvu pojavljuje najpre kao monarhija, a zatim i kao apsolutna monarhija. Monarhija je politika zajednica koja nije omoguila potpunu integracije rascepkane drutvene zajednice, zato to su partikularni interesi i objektivna politika mo feudalnih gospodara bile isuvie jake. Apsolutna monarhija se pojavljuje kao oblik prve moderne drave koja je suverena na itavoj teritoriji. Njen nastanak odgovara rastu i razvoju trgovine i zanatstva te cvetanju gradova. Ovaj proces odgovara napretku drutvene diferencijacije na bazi drutvene podele rada. U uslovima diferenciranog drutva, javlja se potreba artikulacije interesa posebnih drutvenih grupa, te drutveno-politike integracije itave drutvene zajednice koja je teritorijalno integrisana. U ovakvim drutvenim uslovima, apsolutni monarh je suveren, a suverenitet mu je obezbeen na osnovama boanskog poretka autoriteta. Zato u itavom srednjem veku i imamo snaan uticaj religije na politiku i drutvo. Uopte, politiki razvoj drutva u istorijskoj perspektivi moe se posmatrati kao napredovanje participacije lanova zajednice u politikom ivotu. Tako je period nastanka republike nasuprot monarhiji, prekretnica u politikoj istoriji drutva. Republika neutralie monarhiju tako to drava koja se zasniva na ovoj koncepciji 8

negira naslednu vlast apsolutnih monarha i suverenitet postavlja na osnovama nacije ili graana. Najee u ovom istorijskom periodu imamo parlamentarnu monarhiju kao posredni oblik politike vladavine koji je doveo do nastanka republike. Nastanak republike je vezan sa nastankom kapitalizma kao ekonomskog obrasca. U tom smislu republika je proizvod ekonomskog napretka zasnovanog na slobodnom tritu te nastanka nacije kao kolektiviteta koji tvori modernu dravu. U uslovima kapitalistikog drutva slobodno trite poveava stepen drutvene diferencijacije. U ovakvim uslovima se javlja vei broj drutvenih grupa sa posebnim interesima. Apsolutna monarhija tako biva ugroena u dva smisla. Prvo, ona je pod pritiskom nove klase u usponu - klase trgovaca i zanatlija koji neprestano uveavaju svoju ekonomsku i politiku mo kao i ukupan drutveni status. Drugo, apsolutna monarhija u uslovima progresivne drutvene diferencijacije vie nije u stanju da zaokrui i razrei sve protivrenosti koje nastaju iz posebnih drutvenih interesa. Tako u promenjenim drutvenim okolnostima ali na razliit nain, apsolutne monarhije bivaju ukidane ili pak u drutvima koje su bila tradicionalnija, monarhija ostaje kao politiko odreenje zajednice s tim to se monarsima oduzima sva realna politika mo. Po ovom obrascu i danas imamo monarhistika ureenja u drutvima Zapadne Evrope (Engleska, Belgija, Norveka), ali je politika mo monarha vie nego ograniena. U uslovima republike kao dravnog okvira raa se politika u smislu u kome je danas poznajemo. Prvo, republika poiva na suverenitetu nacija ili graana. Tako se osnov za svaku vlast oduzima religijskim autoritetima i predaje samim lanovima drutva. Ovaj proces omoguava razliite oblike participacije najirih drutvenih slojeva u politikom ivotu. Osnovni oblik participacije jeste poseban vid politikog ureenja na kome republika poiva, a to je parlamentarna demokratija. Ovaj oblik politike vladavine zakonodavnu vlast u jednom drutvu vezuje za instituciju parlamenta (skuptine). Parlament je osnovna institucija koja ureuje politiki ivot drutva. lanovi parlamenta se biraju neposredno na izborima. Tako nastaje institut slobodnih izbora. Budui da je drutvo na ovom stepenu politikog razvoja vidno izdiferencirano, razliite drutvene grupe se pojavljuju kao akteri u politikom procesu u cilju artikulacije svojih posebnih interesa. U uslovima slobodnih izbora 9

ove drutvene grupe formiraju politike partije kao organizacije koje reprezentuju njihove interese. Politike partije i njihova zastupljenost u parlamentu garantuju da e se na nivou politikog organizovanja uvaiti interesi svih posebnih drutvenih grupa koje tako posredstvom politikih partija uestvuju u politikom ivotu drutva. Takoe, u okviru parlamenta s obzirom na snagu posebnih politikih partija, te drutvenih grupa koje ove reprezentuju u parlamentu postoji politiki odnos snaga koji u procesu donoenja politikih odluka potuje razlike u snazi izmeu politikih partija. Slika koju smo ponudili vie je idealnotipska tj. teorijska nego stvarna. Osnovna razlika izmeu apsolutne monarhije i parlamentarne demokratije je osim u reavanju pitanja suvereniteta na kome vlast poiva i u problemu podele vlasti. Dok je sva vlast u apsolutnoj monarhiji nerazdeljena i u rukama monarha, vlast se u republici deli na sudsku, zakonodavnu i izvrnu. Pri tome je nosioc vlasti nezavisno sudstvo, nosilac zakonodavne vlasti parlament, a nosilac izvrne vlasti posebna institucija - vlada (Ovu podelu je prvi teorijski anticipirao Montesque). Konstituisanje i odnosi izmeu ova tri aspekta vlasti variraju u svakoj konkretnoj dravi. Ideja o podeli vlasti u skladu je sa naelima demokratije i titi zajednicu od opasnosti koju nosi sa sobom eventualna uzurpacija vlasti. Dakle, istorijski oblici vladavine su: Tiranija Monarhiija Apsolutna monarhija Ustavna monarhija Republika

U okviru ove klasifikacije se mogu ubrojati jo dva tipa politike vladavine. Prvo, to je diktatura kao oblik vladavine koji nastaje uzurpacijom republike putem slobodnih izbora ili vojnim puem. Ovaj oblik politike vladavine poiva na centralizaciji vlasti u rukama pojedinca- diktatora. Drugo, to je oligarhija kao oblik politike vladavine u kome odreena grupa ljudi preuzima ukupnu vlast i politiku

10

mo. Osim razliitih istorijskih oblika oligarhije tj. vlast dominantne grupe ovaj oblik vlasti bila bi i vrhuka u uslovima jednopartijskog politikog sistema.

Politike partije i slobodni izbori

Politike partije i slobodni izbori poivaju na ideji parlamentarne demokratije. Parlament je kljuna institucija vlasti u drutvu, a uee graana u ovoj instituciji obezbeuje se slobodnim izborima na kojima svi graani glasaju i odluuju o tome ko e zastupati njihove interese. Institut slobodnih izbora tako obezbeuje ideju jednakosti svim graanima zato to svaki glas graana jednako vredi bez obzira na njegov ekonomski status kao i bez obzira na njegovu versku, nacionalnu ili drugu pripadnost. Takoe, slobodnim izborima se potvruje naelo suvereniteta koji poiva na svim graanima jednog drutva. Ukoliko ele da opravdaju svoj smisao, izbori moraju biti slobodni. Ovo znai da glasai kao uesnici u izbornom procesu moraju biti osloboeni svakog oblika pretnji i ucena, te da glasaju iskljuivo na bazi vlastitih interesa, ideologije i vrednosti po slobodnoj volji. Praksa je pokazala da ovaj princip koji je po sebi jednostavan i nije tako lako realizovati. Naprotiv, esto uesnici izbora i na razliit nain vre pritisak na glasae, a u cilju veeg stepena participacije u politikoj vlasti. U svom demokratskom povoju, neretko su bogati graani kupovali glasove irih slojeva. Takoe, u drutvoma u kojima parlamentarna demokratija nije dovoljno zrela, esto se koriste drugaiji oblici pritiska i ucena, najee ideolokim pritiskom ili pritiskom na radnim mestima. Ovaj oblik pritiska je bio veoma karakteristian u naoj zemlji u prvoj deceniji tranzicije. Izbori u svakom drutvu postoje na vie nivoa. Ovi nivoi odgovaraju politikoj strukturi drutva obzirom na teritorijalnu podeljenost drutva, kao i ingerencije koje imaju pojedini politiki partikulariteti. Najznaajniji izbori su izbori za parlament kao vrhovno zakonodavno telo u jednoj dravi. Ukoliko u okviru drave imamo dve ili vie republika ili pak posebnih teritorijalnih oblika (autonomija, regiona, kantona itd.), za svaki od ovih politikih jedinica se organizuju

11

slobodni izbori. Najnii nivo vlasti za koje se, takoe, orgaanizuju izbori jeste lokalni nivi tj. optina ili grad. U izbornoj utakmici dominantnu ulogu igraju politike partije. Osim politikih partija uee u izborima je omogueno i pojedincima kao i posebnim oblicima udruenja graana. Politike partije pokuavaju da artikuliu opte i posebne interese graana i da na izborima obezbede to vei procenat uea u vlasti. Partije se bore u procesu izbora politikim sredstvima a to su: javni nastupi, propaganda, marketing, partijske prezentacije i sl. Po tradiciji se itav politiki prostor koji pokrivaju politike partije deli na sledee kategorije:

partije levice koje zastupaju interese radnikih slojeva i uopte ugroenih slojeva stanovnitva;

partije desnice koje zastupaju interes krupnog privatnog kapitala i najee se vezuju za liberalnu ideologiju;

partije centra tj. socijaldemokratske partije koje kao krajnji politiki cilj postavljaju dravu blagostanja;

krajnja levica je ekstremna u smislu ostvarenja principa socijalne pravde i to je najee komunistika partija;

krajnja desnica je ekstremna u zahtevima dominante nacije u jednom drutvu i ona ekskluzivno zastupa interes dominante nacije.

Svaka partija u politikoj borbi pokuava da vlastiti interes prikae kao opte-drutveni interes a u cilju mobilisanja to veeg broja glasaa. U politikoj borbi na izborima esto se deavaju i koalicije meu partijama. Politike koalicije objedinjuju partije koje imaju slina opredeljenja sa ciljem boljih izbirnih rezultata u odnosu na svoje politike protivnike i ostale uesnike u izbornom procesu. Osim izbornih postoje i postizborne koalicije koje se sklapaju sa ciljem formiranja izvrne vlasti u situaciji kada niti jedna partija nije dobila neophodnu veinu. U osnovi razlikujemo dva tipa izbornog sistema i to su proporcionalni i veinski. U proporcionalnom politikom sistemu birai se opredeljuju za listu koju prezentuje neka politika partija. U tom smislu u ovom tipu izbornog sistema glasa 12

glasa za partiju, a ne ta nekog konkretnog pojedinca. Veinski sistem nasuprot proporcionalnom jasno predstavlja za kog konkretnog pojedinca graani glasaju iako su pojedinci, takoe, najee predstavnici odreenih partija. Postoje razliita miljenja o tome koji je izborni sistem demokratiniji1, meutim svaki izborni sistem, bez obzira da li je proporcionalan ili veinski posebno reava pitanje nekih teritorijalnih, nacionalnih i drugih drutvenih partikulariteta obezbeujui im uee u parlamentarnom ivotu. Nakon izbora, a na osnovu izborne volje graana, formira se parlament. Partija koja je osvojila apsolutnu veinu ima za pravo da formira i vladu kao izvrni organ vlasti. Apsolutna veina znai 50 + 1% od ukupnog broja predstavnika u parlamentu. Ukoliko niti jedna partija nije osvojila neophodnu veinu, najee se formiraju postizborne koalicije ili manjinska vlada. Manjinska vlada je, meutim, esto nestabilana. Ukoliko se, pak, ne nae nain da se vlast formira na osnovu izbornih rezultata, ponovo se raspisuju izbori. Ideja slobodnih izbora poiva na ideji o politikoj jednakosti izmeu graana. U drutvenoj teoriji postoje razliite kritike ideje parlamentarne demokratije. Jedna od osnovnih kritika jeste tzv. elitistika kritika. Ovu kritiku uglavnom upiuju elitni pripadnici drutva kao i odreene grupe intelektualaca. Osnov ove krtitke poiva na stavu da nije pravedno da svi glasovi graana vrede jednako. Naime, budui da parlament reprezentuje interese itave drutvene zajednice, on zaista treba i da uvai interes svih drutvenih grupa. Meutim, u uslovima sloenog diferencijalnog drutva moderne tehnologije i kompleksne ekonomije jednog drutva. argumentuje se da obini graani i nisu u stanju da procene svoje interese niti opte-drutvene interese. Tako na vlast putem izbora mogu doi partije i pojedinci koji su bili efikasni u propagiranju socijalne demagogije na slobodnim izborima, a koji e u postupku realizacije vlasti naneti drutvu neprocenjivu tetu. Teorijsko najsnaniju i najtemeljniju kritiku protiv koncepta da se demokratija ka ideja jednakosti zasniva na slobodnim izborima izneo je R. Michels (Mihels). On naime analizirajui politike partije zakljuuje da ove poivaju na gvozdenom zakonu oligarhije. Naime, partije

Pisac ovih redova se opredeljuje za veinski sistem

13

su politike organizacije, a svaka politika organizacija poiva na hijerarhiji. Hijerarhija po sebi podrazumeva rukovoenje koje se oliava u vlasti odreene male grupe-oligarhije. Ova oligarhija pobedom na izborima preuzima vlast. Tako ideja demokratije zahvaljujui partijskom posredovaju postaje ostvarenje oligarhijskog oblika vlasti. Bez obzira na sve kritike ideje o parlamentarnoj demokratiji, ipak se moe rei da je ovaj oblik politike vladavine civilizacijskog karaktera. Ideali koji se ostvaruju u ovakvom tipu politikog ureenja, svakako da nisu savreni u smislu obezbeivanja politike jednakosti graana. Ali sa druge strane mora se priznati da je ovaj model politike vladavine otiao najdalje u smislu politikog izjednaavanja garana. Dakle, parlamentarna demokratija nije savrena, ali u odnosu na svoje politike alternative ipak u demokratskom smislu prua najvie. Noviji trendovi u politikom restruktuiranju modernog drutva idu u pravcu ispravljanja odreenih devijacija koje je praksa parlamentarizma pokazala, a osnovni pravac ovih trendova je smanjenje ingerencija dravne vlasti i poveavanje ingerencija lokalnih zajednica. Ovim se i sama ideja politike participacije graana u drutvenom ivotu ostvaruje na kvalitietniji nain. Naime, budui da je ivot u gradu (optini, lokalnoj zajednici) neposredno mesto u kome pojedinci ostvaruju svoje interese, osnovna ideja je da se povea nivo vlasti koji imaju lokalne politike strukture. Ovakvim postupkom se vlast pribliava graanima ime se pospeuje itava demokratska ideja.

14