7

T-7 Skladini sistemi

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Nastavna pitanja:
1. 2. 3. 4. 5. 6. Uvod Redovi uskladitene robe i hodnici Sistemi za skladitenje i komisioniranje Vrste i struktura skladita Upravljanje skladitem Sistemi komisioniranja

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

1.Uvod Pojam skladita

Prema osnovnoj nameni skladite se moe definisati kao prostor za privremeno uvanje raznih materijalnih sredstava u komadnom, rasutom ili tenom obliku. Ta sredstva su palnirana za ukljuenje u proizvodnju, distribuciju ili potronju. Skladita se formiraju sa ciljem da ujednae neravnomernost koja se javlja na relaciji potreba potroaa i mogunosti nabavke.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Osobine skladita:

visok kvalitet gradnje, dobra saobraajna ifrastruktura (putevi nabavke i distribucije), da omogui pravilan smetaj, uvanje i odravanje materijala, lak nadzor i pristup, brzu i jednostavnu manipulaciju i dobru unutranju komunikaciju, pravilno odstojanje od naseljenih mesta zavisno od uvanog materijala, da je na suvom zemljitu sa povoljnim klimatskim uslovima i dovoljno prirodnog svetla da ima zakonom predvienu protivpoarnu zatitu, da postoji mogunost prikljuenja skladita na energetsku mreu.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Opti uslovi koje skladita moraju da ispune:

- tehniko reenje objekta koje spreava dnevna kolebanja temperature, - posedovanje potrebnog broja prozora za provetravanje i osvetljenje, - da omoguava lak pristup transportnim sredstvaima, - da su obezbeena protivpoarna sredstva i gromobrani, - krovna konstrukcija prilagoena klimatskim uslovima, - da podovi mogu da izdre maksimalna optereenja prema visini slaganja, - unutranje povrine da su ravne, bez rupa, i pukotina, - pod u prizemlju se izvodi u visini rampe za drumski i elezniki transport, - obezbeenje od samozapaljenja i drugih akcidenata.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Funkcije i efekti skladitenja

Primarne funkcije skladita su: prijem nabavljenih koliina, ulazna kontrola, skladitenje (smeta i sortiranje), uvanje i odravanje u fazi uvanja, pomeranje i premetanje priprema za isporuku, isporuka, evidencija rada kroz sve navedene faze. Pored statine skladite ima dinamiku funkciju.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Efikasno upravljanje skladinim prostorom, kapacitetom, skladinim zalihama i vremenom uskladitenja, zahteva informacije o: nivou, poziciji, rasporedu zaliha u skladitu, upotrebi prostora, dinamici prijema i isporuke, frekvenciji kretanja prema vrsti proizvoda
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Aktivnosti skladitenja su podrka: -nabavci, -obezbeivanjem i uvanjem nabavljenih materijala u ulaznim skladitima, -procesu proizvodnje, -uvanjem poluproizvoda u procesnim slkladitima, -procesu isporuke, -obezbeivanjem i uvanjem vrsti proizvoda.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Kriterijumi ekonominosti skladita

Ekonominost skladita se moe posmatrati kroz sledee kriterijume: povoljnost makrolokacije i mikrolokacije skladita, pravilnost rasporeda uskladitene robe, dobrota unutranje organizacije skladita, savremenost metoda uskladitenja, transporta i primene tehnikih pomagala, povoljnost objekata za skladitenje.
D. Regodi 7. Skladini sistemi

7. nedelja 09.12.2008

Funkcionalno planiranje skladita

Funkcionalnost planiranja skladita nam govori o njegovoj svrsishodnosti i povoljnoj upotrebi za namenske zadatke. Moe se posmatrati sa dva aspekta: funkcionalnost u okviru sistema nabavke funkcionalne organizovanosti radnog procesa skladitenja materijala.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Prvi aspekt se odnosi na mesto i ulogu skladita u okviru makrorelacije sistema nabavke. U tom smislu posebno se vodi rauna o: transportu i povezanost sa predvienom infrastrukturom, poloaj tog skladita u odnosu na ostala skladita, povoljnost objekta prema vrsti uskladitenih sredstava, povoljnost raseljavanja, odnos prema urbanistikom planu regije, propusna mo skladita u jedinici vremena.
D. Regodi 7. Skladini sistemi

7. nedelja 09.12.2008

Pri organizovanju radnog procesa u skladitu, potrebno je obratiti panju na: usklaenost unutranjeg i spoljnog transporta materijala po principu jednosmernosti, kretanje opreme i materijala u dopremanju i otpremanju se ne sme ukrtati niti ometati, sredstva u skladitu moraju biti pregledno odloena, ne premetati robu naknadno, realizovati sistemske pripreme rada u skladitu, jedinice skladita uskladiti sa jedinicama materijala koji dobijamo od proizvoaa, putevi prikupljanja materijala moraju biti u nekoj centralnoj kontrolnoj taki, osigurati elastinost skladita, radi prilagoavanja svim promenama.
D. Regodi 7. Skladini sistemi

7. nedelja 09.12.2008

Tehnoloki procesi u skladitu su: prijem i uskladitenje, realizacija trebovanja.

Operacija prijema materijala

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Operacija izdvajanja materijala iz skladita

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

2.Redovi uskladitene robe i hodnici

Ukupna povrina je suma namenskih povrina: S=Sm + Spr + Sp + So + Sa (m2) gde su: Sm- povrina uskladitenog materijala Spr- prometna povrina (hodnici, prolazi, poarni put i dr), Sp- prijemna povrina, So- otpremna povrina, Sa- povrina za administrativne, sanitarne, pomone i ostale prostorije.

Jedan od osnovnih problema u skladitu jeste maksimalna iskoristivost raspoloivog skladinog prostora ili odreivanje prostora u odnosu na zalihe koje e se uvati u njemu.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

SmG/Pd (m2) gde je:

G- masa materijala (N) ili u (t) Pd-doputeno optereenje (N/m2), (t/m2).

Sp=Qg/nPm (m2) gde je:

7. nedelja 09.12.2008

Qg koliina materijala koja se primi u toku jedne godine, n- prosean broj poiljki u godini, koeficijent iskoritenja poda (0,5 do 0,6), odnos prijemne i ukupne povrine poda, Pm- mogue optereenje poda (0,25 do 0,30) od srednjeg optereenja poda,
D. Regodi 7. Skladini sistemi

Iskoristivost skladinog prostora

= Vm/Vs100 (%)
gde je: Vm- zapremina skladinog materijala (m3), Vs-stvarna zapremina skladita (m3). Iskoristivost skladita zavisi od tipa skladita i kree se u granicama od 15 do 70%.

Iskoristivost skladita zavisi od iskoristivosti pojedinih komponenti zapremine: = p sp vp vs=Smp/Sp Sm/S hm/hp hpo/h gde je:
Smp-povrina materijala odloenog na policu ili paletu, Sp-povrine polica, Sm-povrina skladita zauzeta policama ili paletama, S- ukupna povrina skladita, hm-visina materijala na polici ili paleti, hp- visina jedinice tereta, hpo-visina police ili sloga u skladitu, h-visina skladita.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

p=Smp/Sp

sp=Sm/S

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

vp=hm/hp

vs=hpo/h

. Razmak izmeu materijala i tavanice je najmanje 0,15m.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

vp=hm/hp

Odnos puta i poprenih redova u skladitu

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Odnos puta i uzdunih redova u skladitu

Odnos redova uskladitenja i puteva u skladitu

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Kombinovani raspored u skladitu

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Raspored materijala u skladitu

Na raspored materijala u skladitu utie: 1. uestalost izuzimanja i obrta, 2. masa 3. zapremina materijala.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Prikaz kolica za prikupljanje tereta

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Za svaki pri skladitenju izrauje se plan objekta, iz kog se vidi raspored prostorija i brojana oznaka. Za svaku prostoriju se izrauje plan smetaja materijala: raspored, oznaka i sadraj stelae, dozvoljeno optereenje poda po kvadratnom metru, ukupni skladini prostor. Sva sredstva koja se uvaju moraju biti vidljivo obeleena
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

3. Sistemi za skladitenje i komisioniranje

Iako svako meuskladite delova ili proizvoda predstavlja prekid u protoku materijala, ono se ni u jednom proizvodnom pogonu ne moe potpuno izbei. Struktura i tok materijala u sistemima skladita i komisoniranja

Ukupni skladi

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Skladini sistem
Prilikom skladitenja posebno treba obratiti panju na sledee odluke: izbor skladine opreme ukljuujui i model upravljanja skladitem, stepeni centralizacije skladita, dranje sopstvenog skladita ili korienje skladita u tuem vlasnitvu, izbor lokacija skladita i visinu skladinih zaliha. Pitanje lokacije skladita se reava i istrauje u okviru plana layout-a odnosno plana strukture distribucije. Utvrivanje visine skladinih zaliha spada, po pravilu, u okvire sistema planiranja proizvodnje i sistema upravljanja proizvodnjom.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Vrste skladita i skladine funkcije

Osnovni zadatak nekog skladita se sastoji u ekonomskom usaglaavanju razliito dimenzionisanih tokova tereta. Motivi dranja skladita mogu biti sledei: Funkcija izjednaavanja je znaajna u sluaju pojave meusobnog odstupanja potrebe za materijalom i njegovog priticanja u koliinskom smislu i / ili u odnosu na vremensku raspodelu. Funkcija sigurnosti je znaajna u sluaju pojave nepredvidivih rizika u toku proizvodnje uz oscilacije potreba na tritu prodaje i zakanjenje isporuka na tritu nabavke. Funkcija razvrstavanja je znaajna kod oblikovanja asortimana robe u trgovini ili kod oblikovanja vrsta proizvoda u industrijskim preduzeima. pekulativna funkcija je znaajna u sluaju kada se oekuje poveanje cena na tritu nabavke ili tritu prodaje Funkcija dorade je znaajna u sluaju kada kod uskladitenih tereta dolazi do promene kvaliteta.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

4. Pregled vrsta skladita

Ulazno skladite Faze procesa stvaranja vrednosti Meuskladite Prodajno skladite Stepen centralizacije Decentralizovano skladite Centralizovano skladite Skladite materijala Skladite gotovih proizvoda (robe) Opte skladite

Sortiranje

Vrste skladita

Broj potencijalnih potroaa

Pripremno

skladite

Pomono skladite Skladite u zatvorenom prostoru (u zgradama) Skladite na otvorenom prostoru

Lokacija

Spoljno skladite Unutranje skladite Sopstveno skladite Tue skladite

Upravljanje skladitem

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Prema lokaciji se mogu razlikovati unutranja (interna) i spoljna skladita. Dve ugovorene varijante oblikovanja, koje su interesantne sa aspekta stavljanja traenih materijala na raspolaganje kupcu u kratkim rokovima, jesu konsignaciona i ugovorna skladita. U konsignacionom skladitu u preduzeu kupca, dobavljai odravaju sopstvene zalihe na taj nain to uz pomo kupca vre izraunavanje u momentu primanja informacija o potrebama za dobrima. Samom kupcu niz prednosti nudi prvenstveno konsignaciono skladite, i to: visoku sigurnost snabdevanja nie trokove realizacije smanjene trokove vezanog kapitala Kod korienja konsignacionog ili ugovornog skladita dobavljai imaju sledee prednosti: mogunost kontinuirane proizvodnje pojednostavljenje realizacije siguranost odreenog obima narudbina vea povezanost sa kupcima
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Struktura vrsta skaldita

Tipovi skladita

Regalno skladitenje

Podno skladitenje

Specijalni regali

Niskii regali

Regali sa policama

Paletni r egali

Blok skladitenje

Skladitenje u redovima

Nepomini regali sa policama

Pokretni regali sa policama Regali sa pominim policama Regali sa okretnim policama vertikalni horizontalni

Nepomini paletni regali

Pokretni paletni regali

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Po redovima

Po blokovima

Po redovima

Po blokovima

Neslojevito skladitenje

Slojevito skladitenje

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Blok skladite / Skladitenje u redovima

Prednosti
Visoka fleksibilnost Manji investicioni trokovi Zadovoljavajua iskorienost povrina odnosno prostora Manje potrebe za kadrovima Zanemarljiva pojava smetnji, kada je skladino dobro sposobno za slaganje i kada se ima u vidu stabilnost

Nedostaci
Manja mogunost automatizacije odnosno mehanizacije Potreba za ureivanjem zauzetosti skladinih mesta Mogue je direktno uzimanje samo iz perifernih podruja blokova Nepovoljnost voenja i kontrole zaliha u sluaju veeg broja artikala Princip uskladitenje first-infirst-out mogu samo kod homogenih blokova odnosno redova

Primena
Skladitenje u blokovima: Manji broj razliitih artikala Velike koliine po artiklu Prosean obrt Sposobnost slaganja dobara za uskladitenje (planiranje pokrivenih povrina, stabilnost oblika) Skladitenje u redove: prosean broj razliitih artikala prosena koliina robe po artiklu visok obrt sposobnost slaganja robe
D. Regodi 7. Skladini sistemi

7. nedelja 09.12.2008

Regalno skladite sa policama

Skladitenje u regalnim skladitima sa policama se obavlja na zatvorenim policama sa podovima od elinog lima ili drveta u vie nivoa. Dimenzije regalnog skladita sa policama zavise od: koliine dobara koja se skladite broja razliitih artikala (irina asortimana) uestalosti obrtaja kao i od raspoloivosti prostora. Visina regala bi kod runog opsluivanja trebala da iznosi najvie 2m. Dubina regala kod velike brzine obrtaja ne bi smela da iznosi vie od 0,4 m. za razliku od polica gde se njihova dubina doputa i do 0.8 m. irina prolaza izmeu regala kod runog pogona iznosi izmeu 0.75 i 0.85 m.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Ocena regalnog skladitenja sa policama

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Regalno skladite sa paletama

Regalno skladite sa paletama slui za skladitenje paletizovanih dobara. U zavisnosti od konstrukcije skladinih polica, u jednoj paletnoj polici mogu biti odloene jedna ili vie tovarnih jedinica. Kod sistema sa jednim mestom tovarne jedinice se oslanjaju na dve konzole (najee od ugaonih profila) po polju na jednom nivou. Kod sistema sa vie mesta, uz pomo dodatno ugraenih uzdunih greda, omogueno je da se vie paleta odloe jedna pored druge. Prema visini regalnog skladite sa paletama razlikujemo: niskoregalno skladite sa paletama (ija graevinska visina iznosi do 7 m.) regalno skladite sa paletama srednje visine (graevinska visina im je otprilike izmeu 7 i 15 m.), visokoregalno skladite sa paletama (graevinska visina od 15 do 45 m.)
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Paletno skladite sa niskim regalima

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Paletna skladita sa regalima srednje visine

Kod paletnih skladita sa regalima srednje visine, teite korienja lei u skladitenju artikala velikog asortimana gde pojedine artikle odlikuju velike koliine. U odnosu na skladita paleta sa niskim regalima, paletna skladita sa regalima srednje visine karakteriu vei organizacioni i investicioni izdaci. Kod visokih obrta, skladite srednje visine je ekonominije od skladita sa niskim regalima. Kao transportna sredstva, posebno su prikladni visoko regalni viljukari sa pozicionim pomagalima kao to su ureaji koji opsluuju regale.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Paletna skladita sa visokim regalima Vrste i ocene

Stalni razvoj konstrukcije regala doveo je do visokih regala, koji mogu da imaju visninu i do 45 metara. Postoje dve razliite vrste gradnje: montana skladita sa visokim regalima i skladita sa nosaima zgrade tipa silosa. Bitna karakteristika montanih visoko regalnih skladita je graevinsko-tehniko razdvajanje skladinih ureaja i skladinog objekta. Ova koncepcija se pokazuje kao ekonomina samo onda kada ve postoje zgrade sa odgovarajuim prostorom. Ekonomino iskorienje visoko regalnog skladita sa moe se ostvariti samo kod haotinog skladitenja sa slobodnim izborom mesta za skladitenje.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Ocena visoko regalnih skladita

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Razmetaj ulaznih i izlaznih mesta u skladitu

Kod veine dosad izgraenih skladita sa visokim regalima sistemi ulaznog i izlaznog transporta nalaze se na eonoj strani skladita sa visokim regalima. Svaki red regala raspolae ulaznim i izlaznim mestom. Ovaj sistem izgradnje je prikazan kao "konvencionalno" skladite sa visokim regalima. Izmeu sistema visoko regalnih skladita i drugih sistema tokova materijala mogu se uoiti secita koa to su identifikaciona mesta (I-take) i kontrolna mesta (K-take), locirana izvan visoko regalnog skladita. Redukovanje na ova dva osnovna secita omoguuje da se skladini sistem posmatra prilino nezavisno od drugih sistema karakteristinih za tokove materijala.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

"Konvecionalno" skladite sa visokim regalima sa ulaznim i izlaznim transportnim sistemom na eonoj strani

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Nasuprot ovakvog ureenja visokoregalnog skaldita na periferiji ukupnog sistema toka materijala, u nekim preduzeima se pokazalo kao pametno da se inicira jaa integracija visoko regalnog skladita u procese preduzea i materijalne tokove. Pod takvim "integrisanim" skladitem sa visokim regalima ovde se podrazumeva skladini sistem koji raspolae veim brojem ulaznih i izlaznih mesta. Razliita ulazna i izlazna mesta mogu se nalaziti kako sa eone strane skladita tako i sa obe strane uzdu redova regala i uz to na visinski razliitim nivoima. Integrisano visoko regalno skladite preuzima ne samo skladine funkcije ve i vie od toga: transportne funkcije i funkcije distribucije.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Regalno skladite sa ulaznim i prolaznim tokovima paletizovanih dobara

Ova skladita meusobno povezuju prednosti slaganja u blokovima i regalnim skladitenjem. Regali za uvoenje lie na konstrukciju paletnog regala sistem sa jednim mestom. Nekoliko paleta za redom se postavljaju po dubini regala na dve prolazne konzole odnosno na pod. Poto se u hodnik moe ui samo sa jedne strane, tada se uskladitenje izvodi samo od pozadi prema napred. Regali za uvoenje se koriste za unoenje u skladite veih koliina dobara sa velikom teinom pri ogranienom broju razliitih proizvoda i malom broju obrta. Kod prolaznih regala postoji mogunost prolaska uskladitenih dobara kroz regalna polja. Tako tovarne jedinice u prolaznom regalu mogu biti pokrenute sa jedne strane, na primer od viljukara, dok sa suprotne strane tovarne jedinice preuzima jedan drugi ureaj za slaganje.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Vrednovanje regalnih skladita sa uvoenjem paletizovanih tereta odnosno prolaznih regalnih skladita sa paletizovanim teretima

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Specifina postolja za uskladitenje

Za uskladitenje predmeta i materijala mogu se upotrebiti i brojna specifina postolja, ija primena je prikladna kod niskih regala i paletnih regala. Ona se projektuju posebno za ploaste, ipkaste i sirove materijale. Mogu se identifikovati sledea specifina postolja: A-postolje - prikladno za ploe i ipke, koje mogu da se skladite uspravno Regali sa prepustom, sastoje se iz postolja sa ruicama kojim se vri podupiranje sa jedne odnosno sa dve strane. Regal-jelka - slui pojedinanom uskladitenju malih koliina po vrsti i nudi visoku transparentnost. Regal-sae - slui preteno za uskladitenje dugakih tereta. Dubina regala iznosi, prema zahtevu, i preko 6 m.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Skladita sa protonim regalima

Skladite sa protonim regalima sastoji se iz regala sa odvojenim uskladitenjem i izskladitenjem koja se nalaze u serijskom rasporedu (jedno za drugim), pri emu se materijalna dobra kreu usled dejstva sile tee ili nekih drugih pokretakih elemenata od mesta nalaenja do mesta njihovog preuzimanja. Uskladitavanje i izskladitavanje se obavlja na suprotnim otvorima kanala. Kod oblikovanja kanala ili protonih jedinica realizuju se razliiti transportni principi: nosei valjak, prolazni ili podeljeni: za teke terete na paletama ili u posudama sa glatkim dnom valjkasti transporter, ine za valjke: za lake do srednje tekih tereta u posudama sa glatkim dnom ili profilom za voenje L-profil: sa obe strane kanala za teret koji lako klizi sa ili bez sanki za klizanje ili za srednje teke do tekih tereta sa ureajem za kotrljanje na donjoj strani posude;
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Primer delimino automatizovanog regalnog skladinim protonim regalima

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Vrednovanje protonog regalnog skladita

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

pokretni regali

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Vrednovanje pokretnih regalnih skladita

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Skladita sa okretnim regalima

Skladita sa okretnim regalima se veinom sastoje iz dva skladina bloka koji su locirani jedan iznad drugog (vertikalni princip) ili jedan pored drugog (horizontalni princip). Da bi odreeni regal bio pozicioniran na mesto pristupa, mora doi do odgovarajueg pomeranja tog ali, najee, i ostalih regala. Kod skladita sa okretnim regalima koji rade po vertikalnom principu, na eonim stranama su instalirani liftovi za dovoenje. Utovar i istovar se mogu, kako kod vertikalnog tako i kod horizontalnog principa, ostvariti runo, sa viljukastim kolicima ili pomou viljukara.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Regalno skladite po principu paternostera

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Vrednovanje regalnog skladita na principu paternoster

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Skladitenje na kontinualnim transporterima

Skladitenje na kontinualnim ureajima za transport je relevantno iskljuivo za podruje meuskladitenja u procesu proizvodnje. Kod ovih ureaja radi se o transportnim sistemima sa kontinuiranim tokom materijala, koji dozvoljava integraciju delova ureaja. Mogu se razlikovati tri osnovne grupe: Kontinualni transporter sa mogunou statikog skladitenja: Ovde se ispred pojedinih pogonskih stanica instalira jedna zona, u kojoj roba boravi nekoliko sati, Kontinualni transporteri sa mogunou kvazi-statinom skladitenja: izmeu dva uzastopna stepena obrade rasporeeni su sistemi valjaka i koturia ili klizni transportni sistemi koji slue kao tampon (pufer) skladite za izjednaenje razlika u taktovima ili zbog smetnji,
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Kontinualni transporteri sa mogunou dinaminog skladitenja: Skladino dobro se kree permanentno na transportnim trakama zatvorenom putanjom stim to se tokom kretanja nudi po jedanput svakoj prikljuenoj obradnoj stanici. U tipine predstavnike ovog tipa skladita spadaju kruni transporteri, pokretni stolovi ili kombinacija vie transportnih sredstava, kao to su valjkasti transporteri i transportne trake, meusobno integrisanih sistema.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

5.Upravljanje skladitem

Pored strukturalnog aspekta opreme skladita, treba brinuti i o optimalnom oblikovanju organizacionog toka u skladitu. Za to slue odgovarajui sistemi upravljanja skladitem koji, uglavnom, imaju da izvravaju dva zadatka: 1. 2. Prvo, treba da osiguraju da se uskladitenje i izskladitenje odvija u skladu sa datim rokovima bez potekoa i sa povoljnim trokovima. Drugo, da se sva kretanja u skladinim objektima besprekorno sagledaju tako da se ukupno stanje moe kontrolisati sa aspekta vrednosti i koliina.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Gledano pojedinano, funkcije jednog skladinog upravljakog sistema obuhvataju: optimizaciju redosleda naloga za uskladitenje i izskladitenje, lociranje naloga za uskladitenje na prazne povrine, lociranje naloga za izskladitenje na odgovarajue tovarne jedinice, nadzor nad regalnim transportnim vozilima i davanju uputstava za vonju, indentifikacija i kontrola uskladitenja i izskladitenja preko pomonih sredstava za skladitenje, voenje stanja skladita (praznih i popunjenih polica), evidentiranje svih uskladitenih i izskladitenih koliina artikala.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Ovde se na primer moe uvesti trostepena raunarska hijerarhija sa Host-raunarom, raunarom koji upravlja skladitem i raunarom za skladine procese. Sledei zahtevi bi trebali, pri tom, biti obavljeni od ovog programskog koncepta: Ekonomino prilagoavanje standardnih softvera za sve tipove skladita Postepeno ukljuivanje i izgradnja hijerarhijski raslanjenog i na funkcionalne elemente usmerenog hardverskog i softverskog sistema, Optimalna distribucija funkcija upravljanja odreenim sistemskim nivoima, Visoka mogunost prilagoavanja promenjenim uslovima uinka, Visoka raspoloivost odnosno trenutno prepoznavanje poremeaja, Neograniena sigurnost podataka, Brzo ponovno pokretanje nakon ispada sistema, Jednostavna organizacija neophodnog pogona.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Stepen centralizacije skladita

Prilikom organizacije centralnog skladita zalihe sirovina, pomonih i pogonskih materijala se koncentriu na jednom mestu unutar preduzea. Prostorno decentralizovano skladitenje moe biti organizovano na razliitim lokacijama u preduzeu prema kriterijumima materijala i/ili prema potronji. Pufer-skladite, kao varijanta decentralizovanog skladita, ugraeno je u tok materijala kao poseban oblik meuskladita. Pufer skladita smanjuju uska grla u proizvodnji i spreavaju prekide u proizvodnom procesu. Postojanje specifinih organizacionih sredstava, npr. specijalnih ureaja za dizanje, ili neophodnost jednog posebnog tretmana, kao i specifini klimatski zahtevi uskladitenog materijala, bitno utiu na izbor odgovarajue organizacione varijante. Pomou centralnog skladita postie se racionalna iskorienost prostora i povrine. Investicija u visoke regale, koji tede prostor, ima smisla samo kod visoke iskorienosti skladinih kapaciteta. To isto vai za mogue sprovoenje mera automatizacije procesa rukovanja.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Skladita ija lokacija je bliska proizvodnji ili su disciplinski integrisana u podruje proizvodnje, eliminiu nedostatke centralnog skladita, odnosno duge transpotne puteve izmeu skladita i mesta potronje i time uslovljene visoke transportne trokove i vreme transporta. Duga vremena pristupa i viestruka premetanja materijala mogu se smanjiti pomou izbora povoljne lokacije i integrisanjem skladita u procesni tok. Disciplinovano raslanjavanje skladita smanjuje broj mesta preseka. Pri prostornoj decentralizaciji raste transparentnost u odnosu na materijal sa kojim se stvarno raspolae.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Posedovanje sopstvenih ili iznajmljivanje (zakup) tuih skladita

Pri donoenju odluke tipa make-or-buy (uraditi ili kupiti) moraju se u obzir uzeti sledei kriterijumi: investicione potrebe za zgradu i postrojenja, stepen zavisnosti, potreba za kadrovima i specijalistima know-kow-a i vrna optereenja i oscilacije potreba za kapacitetima. Ako se neko preduzee opredeli za sopstveno skladite, onda nastaju visoki investicioni trokovi za odgovarajue hale, ureaje, aparate i opremu za obradu podataka. Ovaj blok fiksnih trokova je utoliko vei ukoliko je vei stepen enjene automatizacije celokupnog sistema.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Pri dranju skladita od strane treeg lica moe se ulagati njegov kapital a da se pritom ne troe sopstvena sredstva. Negativna strana ovakvog opredeljenja je to se sa korienjem tueg skladita formira dugoroni kooperativni odnos, a kroz to i odreena zavisnost bez mogunosti da se vri direktan uticaj na investicione odluke. I tekui trokovi predstavljaju jedan blok trokova koji se mora tano proraunati i uporediti sa trokovima skladitenja uslunih preduzea. pedicija ili drugi davaoci logistikih usluga su fleksibilniji i kadrovski bolje opremljeni, poto poznavanje logistikih zadataka predstavlja njihovu osnovnu delatnost. Zbog njihove pripadnosti grupi saobraajna, njihovi kadrovski trokovi uglavnom su nii nego u industrijskim preduzeima. Individualnim modelom radnog vremena ponekad se moe poveati eficijencija angaovanja kadrova: skladini radnici nemaju odreene fiksne sate u danu ili u mesecu ve se, zavisno od situacije, angauju na osnovu naloga i stepena iskorienja.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

6. Sistemi komisioniranja

Funkcionisanje sistema za komisioniranje Komisioniranje predstavlja spajanje odreenih delova (artikala) u definisanim koliinama izdvajanjem iz jedne pripremljene ukupne koliine (asortiman) na osnovu informacije o potrebama. Pojedini procesi, koji su neophodni za komisioniranje, zahtevaju viestruke izdatke za koordinaciju i upravljanje. U oblikovanju procesa komisioniranja se, po pravilu, nalazi znatan potencijal racionalizacije.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

U okviru komisioniranja se moraju izvesti sledee osnovne operacije: priprema informacija o potrebama (nalozi za komisioniranje), priprema grupa artikala, kontrolisano uzimanje traenih koliina iz pripremljene ukupne koliine, planska realizacija izuzimanja i predaje, predaja traenih koliina narednim instancama i potvrda izvrenja isporuke.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Elementi sistema komisioniranja

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Skladite za komisioniranje

U komisionom skladitu se uskladitavaju artikli koji su predmet naloga za komisioniranje. Komisiono skladite tada ispunjava funkciju prisutnosti. U komisionom skladitu se mogu formirati skladine zone koje sadre delove ukupnog asortimana. Formiranje skladinih zona moe se, na primer, ponuditi na osnovu osobina artikala koji se skladite, strukture porudbina ili strukture kupaca. Rezervna i komisiona skladita u principu se mogu prostorno razdvojiti ili integrisati. Ako su komisiono skladite i skladite rezervi razdvojeni , moe razlikovati interno i eksterno komisiono skladite. Interno komisiono skladite predstavlja dodue jednu posebnu jedinicu, ali je fiziki spojeno sa skladitem rezervi. Eksterno komisiono skladite fiziki je potpuno odvojeno od skladita rezervi.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Jedan drugi bitan parametar oblikovanja predstavlja nain dodeljivanja skladinog mesta za artikle u skladitu. Kao alternativne mogunosti pojavljuju se fiksan, slobodan ili haotian razmetaj u skladitu. Za sluaj fiksnog rasporeivanja, mesto svakog artikla je utvreno na osnovu kriterijuma, na primer broj artikla ili alfabetsko sortiranje. Ovaj razmetaj se naputa kod slobodnog dodeljivanja mesta u skladitu. Kod haotinog razmetaja mesto skladitenja nekog artikla se stalno menja, zavisno od situacije. Kao tip komisionih skladita u primeni su : skladita na tlu, regalna skladita, skladita sa policama, obrtni regali i protoni regali. Izbor tipa komisionog skladita zavisi od karakteristika artikala i koriene ambalae kao i od koliina za pretovar (razvrstanih po vremenskim periodima) i traenih usluga komisioniranja.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Transportna sredstva

Zadaci transportnih sredstava u komisionom skladitu su sledei: Doprema robe u komisioni sistem; Podrka oveku pri izvravanju njegovih zadataka; Dovoz i odvoz skladinih i komisionih posuda u sistem sa obezbeenjem dinamike spremnosti; Odvoenje poruenih komisioniranih delova odnosno odprema porudbina. Odluivanje za neko odreeno transportno sredstvo uvek zavisi od polazne situacije, zadataka koji se izvravaju i sredstava za rukovanje teretima koja su primenjena kod komisioniranja.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

ovek

Centralni zadatak komisionog osoblja je izuzimanje komisionih pozicija. U realizaciji komisionih zadataka obezbeuje se mnogostruka podrka oveku, na primer, ergonomskim oblikovanjem radnog mesta komisionara, sistemima dinamike pripreme koja dovodi do izbegavanja kretanja kao i primenom modernih sistema prenoenja i obrade informacija. Ako se analiziraju aktivnosti koje mora da obavlja ovek u komisionim sistemima, onda se mogu razlikovati tri hijerarhijske ravni: dispoziciona, kontrola i nadzor, i fizika realizacija
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

U ravni dispozicije vri se integracija komisionih sistema u celinu preduzea. Vre se sledee radnje: planiranje i kontrola angaovanja osoblja usklaivanje sa potrebama drugih oblasti, utvrivanje redosleda naloga da bi se osiguralo ravnomerno i visoko iskorienje pojedinih komisionih oblasti. U ravni kontrole i nadzora obuhvaene su aktivnosti fizike realizacije i njihov zavretak. Tu spadaju sledee funkcije: pokretanje obrade naloga, izvoenje povratne veze, ispitivanje celovitosti, obrada smetnji u komisionim tokovima kontrola realizacije aktivnosti
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Fizika realizacija u ravni izvravanja obuhvata sledee: nadzor nad zalihama i ponovno snabdevanje, izvoenje popunjavanja robe, realizacija komisioniranja, objedinjavanje delova naloga, izvoenje operacija pakovanja i izdavanje otpremnica i predaja robe u druge oblasti (jedinice) preduzea.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Nalog za komisioniranje

Porudbine kupca sadre najee niz komisionih pozicija. U skladu sa izabranom metodom komisioniranja, postoje tri mogunosti za transformaciju porudbine koupca u nalog za komisioniranje: Najjednostavniji postupak se sastoji u tome da se eksterna porudbina kupca dopuni specifinim skladinim podacima a redosled artikala presortira prema redosledu skladinih mesta za izdavanje. Postupak predstavlja serijsko ili sekventno komisioniranje u kojem se uzastopno obrauju sve stavke iz porudbenice kupca. Ako se u komisionom skladitu komisionira paralelno na vie mesta, onda to predstavlja raslanjavanje porudbine kupca i obaveznu izradu parcijalnih porudbina, koje uvek sadre samo poruene pozicije iz jedne konkretne zone. Objedinjavanjem porudbina prema vrsti artikala, ne mora se u jedno te isto skladite odlaziti vie puta.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Razliiti oblici komisioniranja porudbina

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Oblikovnje sistema za komisioniranje

Komisioniranje, u principu, mogu da obavljaju sami radnici ili iskljuivo upotrebom automata. U osnovi, kod korienja ljudi kao radne snage za komisioniranje razlikujemo dve alternativene metode: komisionar ide po robu (statika metoda) Pored izvravanja komisioniranja po sistemu komisionar ide po robu, on obavlja i itav niz drugih aktivnosti, kao na primer: inicira sledei nalog za komisioniranje, odluuje sa kog mesta u skladitu mora uzeti materijal, pronalazi putanju do tog mesta u skladitu, vozi se ili ide peke do tog mesta u skladitu, indentifikuje one police u skladitu, sa koje treba da uzme materijal
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

roba ide ka komisionaru (dinamika metoda) Ovde se skladine jedinice (najee iz automatizovanih skladita) transportuju prema komisionaru. Dobija uteda na vremenu zbog kraeg vremena komisioniranja i izbegnutog vremena za kretanja komisionara na vee udaljenosti. U svom radu komisionar ne naputa svoje mesto.
Sistem komisioniranja Sa upotrebom radne snage Sistemi ROBA IDE PREMA KOMISIONARU Visokoregalno skladi{te sa automatskim regalnim transportnim vozilom (ARTV) Obrtno regalno postrojenje sa automatskim ure|ajem za uskladi{tavanje i izskladitavanje Skladite sa protonim regalima i sa ARTV Sistemi KOMISIONAR IDE PREMA ROBI Regalno skladite sa policama AUTOMATI ZA KOMISIONIRANJE Sa primenom maina ROBOTI ZA KOMISIONIRANJE

Blok skladite

Protoni regali bez pomonih transportnih sredstava kao i sa runo upravljivim ARTV ili komisionim viljukarom Skladite sa pokretnim regalima

Paternnoster - ureaj

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Vrednovanje statikog i dinamikog sistema komisioniranja

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Organizacija procesa u sistemima komisioniranja Pripremanje porudbine za komisioniranje Polazna taka za komisioniranje je tzv. transformacija indentifikacionog mesta iz porudbine kupca u naloge za komisioniranje. Prispele porudbine se dopunjavaju razliitim skladinim podacima o pristupu da bi se kompletirale neophodne informacije za pronalaenje delova u skladitu. Priprema grupe artikala Robe u skladitu mogu biti uskladitene ili na odreenom mestu za skladitenje ili prema slobodnom prostoru u regalima, odnosno haotinim uskladitenjem, da bi se obezbedilo efikasnije korienje kapaciteta skladita. Jedno osmiljeno srednje reenje predstavlja podela skladita na nepromenljive skladine zone za artikle A,B i C, unutar kojih se dotina roba haotino skladiti.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Uzimanje deliminih koliina

Uzimanje artikala iz regala je u direktnoj zavisnosti od vrste skladita i uskladitenog proizvoda. U visokoregalnim skladitima primena regalnih transportnih vozila ili ureaja za opsluivanje regala nije diskutabilna. I pored toga je korienje fizike radne snage jo uvek relativno visoko u izdavanju robe, jer komisioniranje zahteva preciznost, to se inae moe postii samo upotrebom veoma skupih visokoautomatizovanih postrojenja. Procesi zahvatanja robe, ako se odvijaju brzo i sa visokom fleksibilnou, mogu da znaajno smanje izgubljeno vreme. Homogeno paletiziranje asortimana predstavlja vanu predpostavku za jednoobraznost i automatizaciju postupka u komisioniranju. Ako se na indentifikacionom mestu objedini vie porudbina i ti narueni artikli zajedniki uzimaju iz skladita i zajedniki prenose do otpremnog mesta, onda govorimo o dvostepenom komisioniranju. O jednostepenom komisioniranju govorimo kada se svaka narudbenica pojedinano sakuplja i priprema.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Transport robe od mesta preuzimanja do mesta otpremanja

Tansportovanje preuzetih koliina robe vri se uz pomo transportnih sistema koji imaju razliite stepene automatizacije i razliite eksploatacione mogunosti. Cilj njihovog angaovanja je minimiziranje vremena transportovanja. Transportni putevi robe unutar skladita mogu se brzo proraunati uz pomo upravljakog raunara: odgovarajui transportni nalozi upuuju se vozaima viljukara ili transportno manipulativnih vozila preko bord kompjutara ili preko decentralizovanih raunara koji ine potpuno automatizovan transportni sistem. Veliki pomak u razvoju dogodio se na podruju potpune automatizacije transportnih sistema.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Potpuno automatizovan transportni sistem u stanju je da prati poslate posude od identifikacionog mesta za odlaganje odreenih artikala uzetih iz visokoregalnog skladita, da ih zaustavi na pokretnoj traci na mestima gde se roba uzima i posle uzimanja ponovo da transportuje posudu do mesta otpremanja. Porast automatizacije procesa implicira vea jednolikost poslova koje treba da izvrava ovek. Radnik je izloen jednostranim telesnim naprezanjima i loim radnim uslovima. To se moe eliminisati tako to e se proiriti delatnost i uvesti vie dispozicionih zadataka i zadataka kontrole u opsluivanju sloenih raunarskih sistema, otklanjanjem smetnji i sl. a sve to iziskuje uvoenje visokokvalifikovanog kadra.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Predaja peuzetih koliina delova

Preuzeti artikli donose se na mesto otpremanja i tamo se, po pravilu, podvrgavaju zavrnoj kontroli i to runo uz pomo pripadajuih kontrolnih lista i otpremnice ili automatskim uporeivanjem. Automatsko uporeivanje vri se proveravanjem oitanog barkoda ili kontrolom teine. Takvom kontrolom uveava se standard kvaliteta isporuke po vrsti i koliini robe.

Tok rada kod konvencionalnog komisioniranja i komisioniranja bez pisanih dokumenata

U praksi se, po pravilu, dostavljaju nalozi za komisioniranje dati u vidu pisanog dokumenta, koje osoblje ita i zatim poziciju po poziciju obrauje. Polaznu taku za isplativo unapreenje i racionlizaciju predstavlja eliminisanje itanja uvoenjem komisioniranja bez papira, veinom kod robe male zapremine. Da bi se to bolje iskoristile prednosti racionalizacije koje prua komisioniranje bez papira, trabalo bi istovremeno uvesti automatske transportne sisteme.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Prednosti sistema komisioniranja bez potvrde

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Korienje posuda i njihovo obeleavanje

Ovde se tei ka ujednaavanju (unificiranju) uvedenih posuda pri istovremenom optimiziranju veliina posuda za artikle koji su predmet potranje. Posude se uvode zbog prikupljanja poruene robe i njenog transportovanja do mesta otpreme. Njihovim standardizovanjem tehniki procesi kao to su zahvatanje, prevoenje i pretovar pojednostavljuju se, poto su sve posude jednakih dimenzija, i zbog toga se vreme pripreme znatno smanjuje. Time se garantuje bolje slaganja posuda jedne na drugu i tedi se na prostoru. Ako se proiruje primena istovetnih posuda u transportu do kupaca i poboljavaju uslovi njihovog skladitenja, mogu se izbei dalja prepakivanja i premetanja. Tei se dranju to manjeg broja posuda razliitih veliina. U svim navedenim radnjama vano je odgovarajue obeleavanje i kodiranje pojedinih posuda.
7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

Ako se posudama upravlja preko komandnog raunara u skladitu, raunar povezuje pri prepoznavanju broj posude automatski uitan nalog (porudbinu). Optimiziranje standardnih posuda praeno je sa velikim tekoama onda kada je asortiman robe vrlo heterogen ili kada se tehnika ogranienja provlae i kroz postojee sisteme transporta i pretovara. Kod svih navedenih procesa pri kodiranju pojedinih posuda treba uzeti u obzir osnovne pokazatelje. Svaki nosa robe mora imati odreeni sopstveni broj posude, to uz pomo skladinog personala ili stanice za oitavanje omoguava identifikaciju.

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi

HVALA NA PANJI

7. nedelja 09.12.2008

D. Regodi 7. Skladini sistemi