Univerzitet u Beogradu

Tehnoloko-metalurki fakultet

Seminarski rad iz predmeta Vii kurs termodinamike



Termodinamiki aspekti
bubrenja hidrogelova





Student : Sanja elija 4029/2011





mart 2012.
2

Sadraj





1.Uvod ............................................................................................................................................. 3
2. Hidrogelovi ................................................................................................................................. 4
2.1. Definicija i podela hidrogelova ............................................................................................ 4
2.2. Bubrenje hidrogelova ........................................................................................................... 5
2.3. Hidrogelovi osetljivi na spoljne stimulanse ......................................................................... 6
3. Termodinamika ravnotea bubrenja hidrogelova ..................................................................... 8
3.1 Fazna transformacija na primeru temperaturno osetljivog hidrogela .................................. 11
3.2 Hidrogel u ravnotei da vodenim okruenjem .................................................................... 14
3.3 Funkcija slobodne energije.................................................................................................. 16
4. Zakljuak .................................................................................................................................. 18
5.Prilog .......................................................................................................................................... 19
6. Literatura ................................................................................................................................... 22


3

1.Uvod

Hidrogelovi, odnosno polimerne mree, su trodimenzionalno umreeni makromolekulski
lanci. Bitna karakteristika polimernih mrea je da se ne mogu rastvarati, ve iskljuivo bubre u
prisustvu rastvaraa. Ako je rastvara voda, onda je re o hidrogelovima, ako je rastvara neka
nepolarna organska supstanca, radi se o liogelovima.
Hidrogelovi osetljivi na spoljanje stimulanse znaajno menjaju zapreminu usled malih promena
sredine u kojoj se nalaze. U radovima V. Kuna (W. Kuhn), A. Kaalskog (A. Katchalsky) i J. V.
Breitenbaha (J. W. Breitenbach) objavljenim pedesetih godina dvadesetog veka se prvi put
pominju ovakva svojstva hidrogelova i autori ih nazivaju "muscle-like working" i predviaju
veliki potencijal ovih materijala. Ova vrsta hidrogelova moe imati odziv na promene u
spoljanjoj sredini kao to su promene: pH, jonske jaine rastvaraa, temperature, svetlosti,
magnetnog i elektrinog polja.
Na Slici 1. je ematski prikazana skokovita promena zapremine i krutosti polimernih lanaca kod
hidrogela usled promene parametara sredine u kojoj se hidrogel nalazi. U levom delu slike je
prikazan nabubreli, a u desnom delu kontrahovan hidrogel.


Slika 1. ematski prikaz konformacionih promena polimernih lanaca osetljivih na spoljanje
uticaje i prikaz promene zapremine i krutosti hidrogela kao posledica promena u spoljanjoj
sredini
Hidrogelovi osetljivi na spoljanje stimulanse se najvie primenjuju za kontrolisano
otputanje lekovitih supstanci, u bioinenjerstvu tkiva, za biosenzore, to znai da treba da budu
osetljivi na uslove koji vladaju u ivom organizmu. Parametri koji se najee menjaju u ovom
okruenju su pH i temperatura. Stoga su i najee istraivani hidrogelovi stimulisani promenom
pH i temperature.

4

2. Hidrogelovi

2.1. Definicija i podela hidrogelova
Hidrogelovi su slabo umreeni polimeri koji imaju sposobnost da apsorbuju velike
koliine vode ili drugih fiziolokih tenosti. Zahvaljujui prisustvu hidrofilnih grupa kao to su
-OH, -CONH, -CONH
2
, -COOH ili SO
3
H, mogu da sadre 10% do vie hiljada puta veu masu
vode u odnosu na masu suvog uzorka, pri emu njihova struktura ostaje nepromenjena.
Nerastvorni su u vodi i organskim rastvaraima. Usled velikog sadraja vode, meke i elastine
konzistencije, kao i malog povrinskog napona izmeu graninih povrina u odnosu na vodu i
fizioloke tenosti, hidrogelovi su vrlo slini ivim tkivima.
Hidrogelovi se mogu dobiti od jednog ili vie monomera koji su umreeni fizikim ili
hemijskim vezama. Hemijsko umreenje nastaje uspostavljanjem kovalentnih veza pri reakciji
polimerizacije i umreavanja u kojoj uestvuju mono- i viefunkcionalne komponente
(monomer(i) i umreiva). Fiziko umreenje nastaje uspostavljanjem vodoninih veza, jonskih
interakcija, van der Waals-ovih sila, usled kristalizacije dela polimernog lanca ili prepletanjem
polimernih lanaca.
Jedna od osnovnih karakteristika hidrogelova je promena zapremine usled promena u
spoljanjoj sredini. Mogue je sintetisati hidrogel ija se zapremina promeni i do 90%
vol
pri
promeni temperature od 1

C. Ova grupa hidrogelova prua velike mogunosti za razliite

primene jer se njihova fiziko-hemijska i mehanika svojstva mogu kontrolisati promenama
fiziolokih uslova kao to su pH vrednost, temperatura, jonska jaina, promena koncentracije
bioloki aktivnih supstanci, itd. Pri tome mogu da pokazuju svojstva tenih ili vrstih supstanci
zavisno od stanja u kome se nalaze.
Hidrogelovi se mogu dobiti iz prirodnih ili sintetikih polimera. Iako hidrogelovi dobijeni
iz prirodnih polimera nemaju dobra mehanika svojstva i mogu da sadre patogene ili da izazovu
imuno/inflamatoran odgovor, oni poseduju nekoliko korisnih osobina kao to su
biokompatibilnost i biodegradabilnost.
Sintetiki hidrogelovi, s druge strane, ne poseduju ove bitne bioaktivne osobine. Na
sreu, sintetiki polimeri obino imaju dobro definisane strukture koje se mogu modifikovati
kako bi se postigla njihova degradabilnost i funkcionalnost. U tabeli 1. data je lista prirodnih
polimera kao i sintetiki monomeri koji se najee koriste u dobijanju hidrogelova.



5

Tabela 1. Prirodni polimeri i sintetiki monomeri koji se koriste za dobijanje hidrogelova

Prirodni polimer Sintetiki monomer

- Hitozan
- Alginat
- Fibrin
- Kolagen
- Gelatin
- Hijaluronska kiselina
- Dekstran

- hidroksietil metakrilat (HEMA)
- N-(2-hidroksipropil)metakrilat
(HPMA)
- N-vinil-2-pirolidon (NVP)
- N-izopropil akrilamid (NiPAAm)
- vinil acetat (VAc)
- akrilna kiselina (AA)
- metakrilna kiselina (MAA)
- polietilen glikol akrilat/metakrilat
- (PEGA/PEGMA)
- polietilen glikol diakrilat/dimetakrilat
- (PEGDA/PEGDMA)

Na osnovu broja monomera koji uestvuju u sintezi, hidrogelovi se dele na homo-,
kopolimere (dva monomera) ili multipolimere (tri ili vie monomera). Zavisno od vrste
monomera i prirode bonih grupa hidrogelovi mogu biti neutralni ili jonski.
Poznavanje strukture hidrogelova je izuzetno znaajno za razumevanje njihovog
ponaanja u razliitim uslovima, a samim tim i za njihovu primenu. Odgovarajuim izborom
monomernih komponenti za sintezu hidrogelova mogue je uticati na hemijsku strukturu
hidrogelova u pogledu broja i vrste bonih grupa i njihove polarnosti.

2.2. Bubrenje hidrogelova
Najvanije svojstvo hidrogelova je njihova sposobnost bubrenja. Kada suv uzorak pone
da bubri, molekuli vode prvo hidratiu najpolarnije hidrofilne grupe. Voda koja na ovaj nain
dospe u hidrogel naziva se ''primarno vezana voda''. Usled toga dolazi do irenja polimernih
lanaca pri emu i hidrofobne grupe dolaze u kontakt sa molekulima vode. Voda koja se vezuje
usled hidrofobnih interakcija se naziva ''sekundarno vezana voda''. Primarna i sekundarna voda
zajedno ine vezanu vodu. Posle interakcija grupa koje se nalaze du osnovnog lanca sa
molekulima vode (tzv. interakcije bliskog dejstva-short range interaction), polimerna mrea
apsorbuje vodu do dostizanja ravnotenog stepena bubrenja. Ova voda se naziva slobodna
voda i deli se na srednju vodu, koja se nalazi u zoni izmeu vezane i prave slobodne vode, koja
ispunjava centar najveih pora i upljina. Koliina slobodne i vezane vode variraju kroz
6

unutranjost hidrogela. Slobodna voda moe da se odredi DSC i NMR analizom, a vezana voda
se dobija iz razlike ukupne i slobodne vode.
Pogonska sila koja izaziva bubrenje, odnosno istezanje i irenje polimernih lanaca i
poveanje zapremine hidrogela, je sila osmotskog pritiska. Poto je narueno stanje polimera sa
najmanjim sadrajem energije, javlja se sila otpora elastinom irenju lanaca. Izjednaavanjem
ovih dveju sila uspostavlja se ravnoteno stanje. Na poveanje sile otpora izduenju lanaca utie
gustina poprenih veza, odnosno stepen umreenja. Poveanje stepena umreenja smanjuje
fleksibilnost polimernih lanaca u mrei poveavajui otpor lanaca ka izduivanju, to dovodi do
smanjenja stepena bubrenja.
Stepen bubrenja moe se definisati kao zapreminski ili maseni. Zapreminski stepen
bubrenja je odnos zapremine apsorbovanog rastvora prema zapremini suvog uzorka, a maseni
stepen bubrenja je odnos mase nabubrelog hidrogela (W
t
) prema zapremini suvog uzorka (W
0
):
q= W
t
/ W
0
Bubrenje hidrogelova se ponekad izraava i pomou procenta hidratacije, H:
H= ( W
t
/ W
0
)100
Na bubrenje hidrogelova utie hemijska struktura, stepen umreenja, fleksibilnost
polimernih lanaca, koncentracija grupa u polimernoj mrei koje mogu da jonizuju, stepen
jonizacije tih grupa, interakcije sa vodom, osmotski potencijal.


2.3. Hidrogelovi osetljivi na spoljne stimulanse

Promene svojstava hidrogelova osetljivih na spoljne stimulanse izazvane su promenama u
spoljanjoj sredini. Faktori okoline koji utiu na svojstva hidrogela se mogu podeliti u dve grupe:
fiziki (temperatura, pritisak, svetlost, elektrino ili magnetno polje, itd.) i hemijski (pH vrednost
okolnog medijuma, jonska jaina, prisustvo odreenih molekula i dr.). Posebno je znaajan uticaj
temperature i pH vrednosti sredine jer su ovo faktori koji se najee menjaju u fiziolokim,
biolokim i hemijskim sistemima. Na slici 2. prikazan je uticaj razliitih faktora na svojstva
hidrogela.



7




Slika 2. Faktori koji utiu na bubrenje hidrogelova osetljivih na spoljne stimulanse

Hidrogelovi mogu biti osetljivi na jedan ili vie faktora iz okoline, to zavisi od njihove
strukture i sastava. Zavisno od vrste stimulansa na koji reaguju, hidrogelovi se dele na pH,
temperaturno, elektro osetljive hidrogelove, hidrogelove osetljive na svetlost, glukozu i ostale
hidrogelove.











8

3. Termodinamika ravnotea bubrenja hidrogelova

Prvi radovi na temu termodinamike ravnotee bubrenja hidrogelova objavljeni su
sedamdesetih godina dvadesetog veka. Znaajne rezultate iz ove oblasti postigli su Tanaka i
saradnici, opisivajui fenomen bubrenja poli(akril amidnih) hidrogelova. Bubrenje i otputanje
ovih hidrogelova moe se opisati kao fazna transformacija gasovito-teno. Ovi naunici su
smatrali da se napon u polimernoj mrei, kao i sile izmeu mree i rastvaraa nalaze u ravnotei
sa pomerajima polimernih lanaca. Takoe su pokazali da je u sluaju temperaturno osetljivih
jonskih gelova fazna transformacija diskontinualna, dok gelovi koji nemaju jonsku strukturu
pokazuju kontinuitet u procesu fazne transformacije. Stepen otputanja jonskih hidrogelova
obrnuto je proporcionalan korenu najmanje dimezije materijala. Duek i saradnici predvideli su
ovakvo ponaanje ranije. Oni navode da se kritini uslovi fazne transformacije hidrogela koji
slobodno bubri mogu postii podeavanjem stepena umreenja polimernog gela. Osnova za
prouavanje termodinamike bubrenja hidrogelova bili su radovi Flory-ja. Mnogi naunici
pokuali su da modifikuju ovu teoriju, kojom je kavantifikovan fenomen ravnotenog bubrenja.
Flory-Rehner-ova teorija moe se primeniti na hidrogelove koji u svojoj strukturi ne sadre
jonske grupe. Dve suprotne sile, koje dovode do bubrenja hidrogelova su termodinamika sila
meanja i sila koja dovodi do istezanja polimernih lanaca. Ovaj proces se moe opisati koristei
jednainu Gibbs-ove slobodne energije:

gde je G
total
ukupna promena slobodne energije u hidrogelu, G
mix
promena slobodne energije
meanja i G
el
promena slobodne energije istezanja. Uzimajui u obzir da su ova dva doprinosa
u ravnotei jednaka, izveden je izraz za izraunavanje molarne mase izmeu dva susedna mesta
umreenja neutralnog hidrogela u odsustvu rastvaraa:

gde je Mn molarna masa polimernih lanaca u odsustvu umreavajueg sredstva (u jednaini
figuriu srednje vrednosti molarnih masa), specifina zapremina polimera i V
1
molarna
zapremina vode. Ravnoteno bubrenje polimernih matriksa je komlikovanije u sluaju jonskih
polimera. Zavisi od stepena jonizacije polimernih lanaca i jonske jaine okolnog rastvora.
Promena slobodne energije jonskog hidrogela, koja odgovara promeni zapremine tokom procesa
bubrenja, G
total
, predstavlja sumu uticaja:
1)
2)
9


gde je G
mix
promena slobodne enrgije meanja istog rastvaraa i neporozne, nenapregnute
mree gela, G
el
promena slobodne energije istezanja i G
ion
promena slobodne energije usled
interakcije jona sa rastvaraem.
Jonski gel izloen je delovanju pritiska bubrenja, , koji predstavlja sumu tri komponente od
kojih je svaka u skladu sa odgovarajuom promenom slobodne energije, G.
Uslov ravnotee je ispunjen kada je pritisak jednak nuli.

Osmotski pritisak polimernog rastvora, , na osnovu Flory-Huggins-ove teorije:

gde je zapremina polimerne frakcije, a V
1
molarna zapremina rastvaraa.

el
se procenjuje na osnovu promene G
el
tokom procesa bubrenja. U sluaju izotropnog
bubrenja, diferenciranjem G
el
, dobijamo:

gde je
0
koncentracija polimernih lanaca u gel formaciji.
Jonski doprinos osmotskom pritisku,
ion
, javlja se usled razlike osmotskog pritiska pokretljivih
jona u gelu i okolnog rastvora i definisan je izrazom:

gde su Ci i Ci koncentracije jona u spoljnom rastvoru i gelu, a | i u odgovarajui osmotski
koeficijenti.
3)
4)
5)
6)
7)
10

U proraune neidealnog ponaanja jonskih gelova, uvodi se osmotski koeficijent gel faze
u=
p
/
ideal
. Idealni osmotski pritisak rastvora polielektrolita definisan je Vant Hoff-ovim
izazom,
ideal
=RT(n
m
+n
p
), gde je n
m
molaritet monomera, stepen jonizacije i n
p
molaritet
polimera. Kako su polielektroliti izrazito neidealni, uvodi se korekcioni faktor, |
p
:

Kombinacijom jednaina dobijamo izraz:

Uzimajui u obzir izloene rezultate, Farahani i saradnici prouavali su bubrenje anjonskih i
katjonskih hidrogelova u rastvorima elektrolita pri razliitim koncentracijama soli i razliitim pH
vrednostima. Ova studija pokazala je da bubrenje jonskih gelova u rastvorima soli u velikoj meri
zavisi od koncentracije pokretljivih kontra jona. Kontra joni veeg naelektrisanja, dovode do
smanjenja dimenzija gela. Takoe su smatrali da se Donnan-ova teorija moe koristiti za
odreivanje koncentracije kontra jona u gel fazi, kada spoljni rastvor sadri mono i divalentne
kontra jone. Na osnovu njihovih pretpostavki izveden je izraz:

Ova teoretska predvianja su u skladu sa eksperimentalnim rezultatima bubrenja jonskih gelova
u rastvorima jednovalentnih soli. Model se moe koristiti i za opisivanje uticaja divalentnih
kontra jona na bubrenje.
Koristei navedene teorijske postavke i pod pretpostavkom idealnog rastvora, izveden je izraz
kojim je opisana ravnotea u sistemu jonski hidrogel/rastvor:


gde je i stepen jonizacije pomnoen valencom jonizujuih grupa u lancu, Cs* koncentracija soli
u gel fazi, a V
u
molarna zapremina monomera. Gustina mree,
x
, kao i intermolekulske
interakcije izmeu polimernih segmenata predstavljaju veoma vane parametre nabubrelog
stanja hidrogela.
8)
9)
10)
11)
11


3.1 Fazna transformacija na primeru temperaturno osetljivog hidrogela

Kod temperaturno osetljivih hidrogelova potrebno je poznavati donju kritinu
temperaturu rastvora LCST (lower-critical solution temperature) ili gornju kritinu temperaturu
rastvora UCST (upper-critical solution temperature). U zavisnosti od prirode polimera od kog je
nainjen, hidrogel e imati jednu od ove dve karakteristine temperature, na kojima se javlja
fazna promena. Pozitivno temperaturno-osetljivi hidrogelovi imaju UCST iznad koje bubre, a
ispod koje se kontrahuju. U ovu grupu spadaju: interpenetrirajua polimerna mrea poli(akrilne
kiseline) (PAK) i poliakrilamida (PAAm) ili kopolimer akrilamida i butilmetakrilata P(Aam-ko-
BMA). Dok negativno temperaturno-osetljivi hidrogelovi imaju LCST iznad koje se kontrahuju,
a ispod koje bubre (Slika 3.). Ovakvi hidrogelovi u polimernim lancima sadre hidrofobne i
hidrofilne grupe. Na niim temperaturama dominantne su vodonine veze izmeu hidrofilnih
delova polimernog lanca i vode. Sa porastom temperature dolazi do poveanja kinetike energije
molekula i vodonine veze slabe. Prevladava uticaj hidrofobnog dela polimernog molekula i
dolazi do kontrakcije molekula. Sa poveanjem sadraja hidrofobnih grupa u molekulu polimera,
LCST raste.



Slika 3. ematski prikaz bubrenja i kontrakcije, negativno temperaturno-osetljivog hidrogela
PNIPAm-a koji ima LCST na 32C
12

Mrea dugih, kovalentno povezanih, fleksibilnih lanaca sa vodom formira agregate-
elestomerne hidrogelove. U procesu uspostavljanja ravnotee izmeu hidrogela i vodenog
rastvora, dolazi do difuzije vode ija je koliina uslovaljena mnogim faktorima: temperatutom,
jonskom koncentracijom, elektrinim poljem.
Teorija nelinearnih polja hidrogelova zasniva se na kinematici deformacije mree, kinetici
migracije vode i termodinamici bubrenja. U nastavku, teorija polja je materijalizovana na
primeru poli-(N-izopropilakrilamid) (PNIPAm) hidrogelova. Korieni su termodinamiki
podaci vodenog rastvora PNIPAm , kako bi se uporednom analizom izveli zakljuci o PNIPAm
hidrogelovima.
Na niskoj temperaturi neumreeni PNIPAm rastvoran je u vodi i formira homogen
rastvor (slika 4a). Poveavanje temperature dovodi do razdvajanja rastvora na dve tene faze sa
razliitim koncentracijama polimera (slika 4b).


Slika 4. ematski prikaz rastvora temeraturno osetljivog polimera. a) Na niskoj temperaturi,
neumreeni polimer se rastvara u vodi i gradi homogeni rastvor. b) Na povienoj temperaturi,
rastvor se razdvaja na dve tene faze sa razliitim koncentracijama polimera.


Kovalentno umreen PNIPAm se ne rastvara u vodi, ve bubri formirajui hidrogel.
Promena temperature dovodi do fazne transformacije u hidrogelu: koliina vode u hidrogelu u
ravnotei se menja sa temperaturom diskontinualno (slika 5). Vodeni rastvor je tean i ne
podnosi nehidrostatiki stres, dok je hidrogel u vrtom stanju i podnosi nehidrostatiki stres u
ravnotei. Vano je istai da se parametri interakcije vodenog rastvora mogu primeniti na proces
fazne transformaije hidrogela usled nehidrostatikog stresa.
13


Slika 5. ematski prikaz temeraturno osetljivog hidrogela. a) Na niskim temperaturama, mrea
apsorbuje veliku koliinu vode i hidrogel je u nabubrelom stanju. b) Na povienoj temperaturi,
mrea apsorbuje malu koliinu vode i dolazi do smanjenja stepena bubrenja.

Analiza se zasniva na Gibbs-ovoj termodinamikoj teoriji i Flory-Huggins-ovom
statiko-mehanikom modelu. Interakcija izmeu polimera i vode opisana je fenomenolokim
parametrom , koji predstavlja funkciju temperature i zapremine polimernog segmenta.
Kada su PNIPAm polimeri kovalentno umreeni, gustina mree je mala i svaki polimerni lanac
sastoji se od velikog broja monomera. Smatra se da parameter interakcije , dobijen na osnovu
rastvora PNIPAm-voda, moe biti korien za prouavanje fazne transformacije PNIPAm
hidrogela. Dodatni parametar u sluaju hidrogela je gustina mree.










14

3.2 Hidrogel u ravnotei da vodenim okruenjem

Slika 6. a) U referentnom stanju, suva polimerna mrea ne sadri vodu i nije izloena delovanju
sila. b) Polimerni segment u vodenom okruenu, nalazi se u ravnotei sa silama koje deluju. U
vodenom rastvoru hemijski potencijal vode, kao i temperatura okruenja smatraju se
konstantnim.

Na slici 6. prikazan je segment elastomerne mree. U referentnom stanju, segment je suv
sa dimenzijama L
1
, L
2
i L
3
. U vodenom okruenju segment je izloen dejstvu sila P
1
, P
2
i P
3
.
Temperatura vodenog rastvora je T, a hemijski potencijal vode . Prema konvenciji, hemijski
potencijal vode u istoj tenoj vodi je 0. U tom sluaju, segment polimera apsorbuje M molekula
vode, pa su njegove imenzije l
1
, l
2
i l
3
. Bubrenje poveava entropiju sistema. Helmholcova
slobodna energija segmenta oznaena je sa F. Rad koji izaziva promene dimenzija l
1
, l
2
, l
3

jednak je zbiru Pl
1
+P
2
l
2
+P
3
l
3
. Kada je broj molekula vode u segmentu povean za M,
hemijski potencijal vode u vodenom rastvoru vri rad M. Na konstantnoj temperaturi, kada se
hidrogel nalazi u ravnotei sa silama koje deluju u rastvoru, promena Helmholcove slobodne
energije segmenta jednaka je sumi rada primenjenih sila i rada hemijskog potencijala vode

Uopteno, dimenzije segmenta l
1
, l
2
i l
3
, zavise od broja molekula vode u hidrogelu, M. Kada
hidrogel bubri, istovremeno se deavaju dva procesa koji su povezani- natapanje i bubrenje.
Zapremina segmenta u nabubrelom stanju, jednaka je zbiru zapremine suve polimerne mree i
zapremine apsorbovane vode

12)
13)
15

gde je zapremina po molekulu vode. Ova aproksimacija se obino koristi za analizu procesa
bubrenja i naziva se aproksimacija molekularne inkompresibilnosti.
Promena broja molekula u hidrogelu uslovljava promenu dimenzija

Kombinacijom jednaina 12) i 13) dobija se


Ova jednaina predstavlja uslov ravnotee hidrogela u vodenom rastvoru. U posmatranom
vremenu, smatra se da je deformacija bloka homogena.
Nominalna koncentracija vode definisana je izrazom C=M/L
1
L
2
L
3
, a istezanje polimernog
segmenta izrazima
1
=l
1
/L
1
,
2
=l
2
/L
2
,
3
=l
3
/L
3
. Deljenjem obe strane jednaine 13) zapreminom
suvog elastomera, L
1
L
2
L
3
, dobijamo


Nominalna gustina Helmholcove slobodne energije definisana je izrazom W=F/(L
1
L
2
L
3
), a
napon istezanja izrazima
1
=P
1
/(l
2
l
3
),
2
=P
2
/(l
1
l
3
),
3
=P
3
/(l
1
l
2
). Deljenjem obe strane jednaine
15) sa L
1
L
2
L
3
, dobijamo

Jednaina 17) predstavlja jo jedan uslov ravnotee hidrogela u vodenom rastvoru.
Nominalna gustina slobodne energije predstavlja funkciju nezavisnih promenljivih

Zbog ogranienja koje je definisano jednainom 16), koncentracija vode je iskljuena sa liste
nezavisnih promenljivih. Na konstantnoj temperaturi i pri maloj deformaciji polimernog
segmenta,
1
,
2
,
3
, promena slobodne energije data je izrazom

14)
15)
16)
17)
18)
19)
16

Kombinovanjem jednaina 17) i 18) dobijamo

Ravnoteno stanje hidrogela, posmatrano nezavisno za tri dimenzije polimernog segmenta
opisano je jednainama


3.3 Funkcija slobodne energije

Kod mnogih hidrogelova, stepen umreenja je vrlo nizak. Kako se polimerni lanac sastoji
od velikog broja monomera, prilikom analize slobodne energije hidrogela u rastvoru, moramo
uzeti u obzir efekat umreavanja. Slobodnu energiju moemo predstaviti kao sumu slobodne
energije meanja polimera i rastvora i slobodne energije istezanja polimerne mree.

Helmholcova slobodna energija meanja definisana je izrazom

koji su predloili Flory i Huggins. Bezdimenzionalni parametar je mera jaine interakcija, kT
je temperatura izraena u jedinicama energije, =3 X 10
-29
m
3
je zapremina po molekulu vode.
Parametar se koristi kako bi se eksperimentalni podaci dobili u obliku zavisnosti

pri emu je

20)
9)
21)
22)
23)
25)
24)
26)
27)
17

a zapremina dela polimera u hidrogelu

Ove zavisnosti odnose se na vodene rastvore u kojima je koncentracija polimera niska. Smatra se
da slobodna energija meanja nije funkcija stepena umreenja.
Prilikom umreavanja polimernih lanaca u trodimenzionalne mree, istezanje mree dovodi do
smanjenja entropije sistema. Helmholcova slobodna energija usled istezanja data je izrazom

gde N predstavlja nominalnu gustinu polimernih lanaca (broj polimernih lanaca podeljen
zapreminom suvog polimera).
Ubacivanjem jednaine 29) u jedanine 21), 22) i 23), dobijamo izraze



koji predstavljaju jednaine stanja temperaturno osetljivih hidrogelova. Jednine stanja imaju
samo jedan bezdimenzioni paremetar koji se moe podeavati, N. Ovaj parametar je mera
gustine polimerne mree i moe se korigovatii promenom reakcionih uslova.





28)
29)
30)
31)
32)
18

4. Zakljuak


Farmaceutska industrija ima najvee zahteve u pogledu materijala, karakteristika i
dizajna savremenih hidrogelova. Mogunost bubrenja u vodenim rastvorima predstavlja
najvaniju karakteristiku ovih polimernih sistema. Prodiranje vode u unutranjost hidrogela
dovodi do istezanja polimernih lanaca, to omoguava neometano prodiranje molekula drugih
rastvaraa.
Bubrenje hidrogela diktiraju sile osmotskog pritiska, elektrostatike i viskoelastine sile.
Definisanje efekata ovih sila zasnovano je na razliitim teorijskim modelima. Ravnoteno
bubrenje hidrogela zasniva se na principu minimuma slobodne Gibbs-ove energije polimernog
sistema. Slobodna energija meanja polimera i vode ostaje nepromenjena usled umreenja
polimera sa malom gustinom mree. U tom sluaju, slobodna energija hidrogela jednaka je zbiru
energije meanja i energije istezanje polimernih lanaca. Svi modeli koji se odnose na ravnoteno
stanje, razvijeni su u cilju predvianja stepena bubrenja hidrogelova.











19


5.Prilog

Sistem: Benzen (1) Fenol (2)

X1 Y1 Temperatura [K] Pritisak [bar]
0.2700 0.9696 343.15 0.3146
0.4115 0.9809 343.15 0.4260
0.5769 0.9860 343.15 0.5226
0.5967 0.9864 343.15 0.5399
0.7785 0.9923 343.15 0.6119
0.8575 0.9937 343.15 0.6426
0.8864 0.9943 343.15 0.6612
0.9330 0.9965 343.15 0.6826
0.9676 0.9979 343.15 0.7066

Jednaina stanja: Peng Robinson
Pravilo mesanja: Kvadratno


20


total deviations :
l1:11.5285 l2: 0.0000 v : 4.8160 total: 8.8346

Ukupno odstupanje: 8.8346%


Jednaina stanja: Soave-Redlich-Kwong
Pravilo mesanja: Kvadratno



total deviations :
l1: 6.1045 l2: 0.0000 v : 7.2479 total: 6.7006

Ukupno odstupanje: 6.7006%
21


Jednaina stanja: Dohrn-Prausnitz, nonpolar
Pravilo mesanja: Kvadratno



total deviations :
l1:11.7360 l2: 0.0000 v : 6.9757 total: 9.6539

Ukupno odstupanje: 9.6539%






22

6. Literatura


[1] Tanaka T, Fillmore DJ, Kinetics of swelling of gels, J Chem Phys, 70, 1214-1218, 1979.
[2] Matsuo ES, Tanaka T, Kinetics of discontinuous volume-phase transition of gels, J Chem
Phys, 89, 1695-1703, 1988.
[3] Dusek K, Patterson D, Transition in swollen polymer network induced by intermolecular
condensation, J Polym Sci, Part A-2, 6, 1209-1216, 1986.
[4] Flory PJ, Phase equilibria in polymer systems: swelling of network structures, In: Principles
of Polymer Chemistry, Cornell University, Ithaca, NY, 1953.
[5] Flory PJ, Rehner J, Statistical mechanics of cross-linked polymer networks. II. Swelling, J
Chem Phys, 11, 521-526, 1943.
[6] Peppas NA, Khare AR, Preparation, structure and diffusional behavior of hydrogels in
controlled release, Adv Drug Deliv Rev, 11, 1-35, 1993.
[7] Vasheghani-Farahani E, Vera JH, Cooper DG, Weber ME, Swelling of ionic gels in
electrolyte solutions, Ind Eng Chem Res, 29, 554-560, 1990.
[8] Grassi M, Grassi G, Mathematical modelling and controlled drug delivery: matrix systems,
Curr Drug Deliv, 2, 97-116, 2005.
[9] M. Kalagasidis Krui, "Hidrogelovi" u Hidrogelovi i kontrolisano otputanje lekovitih
supstanci, Zadubina Andrejevi (2007.) 13-29
[10] Shengqiang C, Zhigang S, Mechanics and chemical thermodynamics of phase transition in
temperature-sensitive hydrogels, J of the Mech snd Phy of Solids, 59, 2259-2278, 2011.