KLIMATSKE PROMENE E NAS UNITITI Autor dijana_di Petak, 22 Februar 2008

Mark Tausend i Pol Haris Njujork - Klimatske promene u narednih 20 godina mogle bi da izazovu globalnu katastrofu i pogibije miliona ljudi u ratovima i elementarnim nepogodama. U tajnom izvetaju koji su zatakali efovi amerikog ministarstva odbrane upozorava se da e do 2020. zbog porasta nivoa mora glavni evropski gradovi biti potopljeni, dok e u Velikoj Britaniji zavladati "sibirska" klima. Svet e biti zahvaen nuklearnim sukobima, mega-suama, glau i pobunama.

Kljuni nalaz Pentagona je napisao: * l Ratovi budunosti bie voeni zbog opstanka umesto religije, ideologije ili nacionalne asti. * l Do 2007. estoke oluje razbie obaloutvrde zbog ega e veliki delovi Holandije postati neuslovni za stanovanje. Gradovi poput Haga bie naputeni. U Kaliforiniji obaloutvrde ostrva u uu reke Sakramenta bie probijeni, to e poremetiti sistem vodovoda kojim se voda transportuje sa severa na jug. * l Izmeu 2010. i 2020. Evropa e biti najtee pogoena kilimatskim promenama sa prosenom godinjim padom temperature od tri stepena. Klima u Velikoj Britaniji e postati hladnija i suvlja, poto e vremenski obrasci poeti da lie na sibirski. * l Broj poginulih u ratovima i umrlih od gladi iznosie na milione sve dok stanovnitvo planete ne bude smanjeno u meri koji Zemlja moe da izdri. * l Pobune i unutranji sukobi izazvae raspad Indije, June Afrike i Indonezije. * l Pristupi do vode postae glavna bojna polja. Nil, Dunav i Amazon su pomenuti kao mesta visokog rizika. * l "Zanaajan pad" sposobnosti planete da odri sadanji broj stanovnika postae oigledan narednih 20 godina. * l Bogate oblasti kao to su SAD i Evropa postae "praktino tvrave" da bi se milioni

migranata spreili da uu, poto su bili primorani da napuste zemlju koju je poplavilo more ili nisu vie u stanju da gaje useve. Talasi "ludi iz amca" predstavljae ogromne probleme. * l irenje nukalearnog oruja je nezibeno. Japan, Juna Koreja i Nemaka razvijaju nuklearno oruje, kao i Iran, Egipat, i Severna Koreja. Izrael, Kina, Indija i Pakistan su spremni da u svakom trenutku upotrebe bombe. * I Do 2010. SAD i Evropa e iskusiti tri puta vie dana sa temperaturama koje prelaze 30 stepeni Ceelzijusa. Klima e postati "ekonomska smetnja", poto oluje, sue i vruine izazovu pusto. * l Vie od 400 miliona stanovnika suptropskih regiona je u velikoj opasanosti. * l Evropa e se suoiti sa ogromnim unutranjim sukobima da bi izala na kraj sa ogromnim brojem migranata koji su izbaeni na njene obale. Imigranti iz Skandinavije traie topliju kilimu na jugu. Juna Evrope je opkoljena izbeglicama iz teko pogeoenih zemalja Afrike. * l Mega-sue pogodie glavne svetske itnice, ukljuujui i ameriki Srednji zapad, gde e jaki vetrovi izazvati gubljene oranica. * l Ogromno stanovnitvo Kine i potranja za hranom pretvorie ovu zemlju u posebno ranjivu. Banglade e postati gotovo nenastanjen zbog porasta nivoa mora, to e zagaditi snabdevanje unutranjosti vodom. Dokument predvia da bi nagle klimatske promene mogle da gurnu svet na ivicu anarhije, poto e zemlje razviti nuklearnu pretnju da bi odbranile i obezbedile sve manje hrane, vode i snabdevanje energijom. Ta pretnja globalnoj stabilnosti znaajno prevazilazi onu koju predstavlja terorizam, tvrdi nekoliko eksperata upuenih u tajni sadraj. ore Kardum, direktor RHZS: Krajem veka Evropa toplija je napisao: Beograd; "lanak objavljen u londonskom Obzerveru pomalo mi lii na naunu fantastiku. Podaci kojima raspolau eminentni svetski hidrometeoroloki strunjaci ne ukazuju da e 2007. nastupiti globalna klimatska katastrofa, ali to naravno ne znai da nee doi do odreenih klimatskih promena na planeti - kae u izjavi za Danas ore Kardum, direktor Republikog hidrometeorolokog zavoda Srbije. Kardum objanjava da zvanine prognoze predviaju sasvim suprotne klimatske promene u Evropi od onih koje su navedene u tekstu Obzervera. "Oekuje se da e zbog globalnog zagrevanja do kraja ovog veka na Starom kontinentu doi do poveanja temperature vazduha. Predvia se da e u tom periodu biti mnogo vie oluja, poplava i sua. Meutim, dosad nisam imao priliku da se upoznam sa nekim zvaninim dokumentom koji bi tvrdio da e recimo klima u Britaniji biti sibirska ili da e vei deo Holandije uiniti neuslovnim za stanovanje", kae Kardum. Direktor Republikog hidrometeorolokog zavoda Srbije upozorava da na klimatske promene na planeti u znaajnoj meri utie i sam ovek. Najvei problem, koji znatno pospeuje globalno

zagrevanje, je svakako isputanje raznoraznog industrijskog otpada u vode, koji pored toga to ugroava zdravlje ljudi utie i na odreene klimatske promene. "Zbog svega toga potrebno je da i na globalnom i lokalnom nivou povedemo vie rauna o zatiti ivotne sredine kako bi planeta i dalje bila relativno bezbedno mesto za ivot ljudi", zakljuuje Kardum. G.V. "Poremeaji i sukobi bie endemske karakteristike ivota", zakljuuje se u Pentagonovoj analizi. "Jo jednom ratovi e se voditi zbog odbrane ljudskog ivota". Nalazi bi mogli da se ispostave kao poniavajui za Buovu administraciju, koja neprestano negira da klimatske promene ak i postoje. Strunjaci su saoptili da e takoe napraviti uznemiravajue tivo za predsednika koji insistira na nacionalnoj odbrani kao prioritetu. Za izvetaj je zvanino bio zaduen uticajni savetnik za odbranu Pentagona Endrju Maral koji je imao znaajan uticaj na vojno razmiljanje Amerike proteklih 30 godina. On je ovek koji je stajao u pozadini nedavnog dubokog razmatranja koje je imalo za cilj da transformie ameriku armiju pod rukovodstvom sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda. Klimatske promene "treba da budu podignute iznad nivoa naune debate, na nivo interesa nacionalne bezbednosti SAD", navode autori Piter varc, konsultant CIA i bivi ef planiranja u "Rojal Du/el grupi", i Dag Rebdal iz "Globalne biznis mree" sa seditem u Kaliforniji. Imanentni scenario katastrofinih klimatskih promena jeste "verodostojan i predstavljae izazov za nacionalnu bezbednost SAD, na nain da ih valja smatrati kao trenutne", zakljuuju ova dvojica analitiara. Ve naredne godine poplave izazvane podizanjem nivoa mora izazvae nagle promene za milione ljudi. Prole nedelje Buova administracija je bila izloena estokoj kritici brojnih uglednih naunika koji su tvrdili da administracija odabira one naune podatke koji odgovaraju njenom politikom programu, a zatakava studije koje joj se ne dopadaju. Deremi Sajmons, nekadanji funkcioner Agencije za zatitu okoline (EPA), ocenio je da je zatakavanje izvetaja puna etiri meseca jo jedan primer kako Bela kua pokuava da zakopa pretnju koju predstavljaju klimatske promene. Ugledni klimatolozi veruju, meutim, da njihove ocene mogu da se pokau kao katalizator koji e naterati Bua da prihvati klimatske promene kao stvaran fenomen koji se dogaa. Oni se, takoe, nadaju da e to uveriti SAD da potpiu globalne sporazume za smanjenje tempa klimatskih promena. Grupa eminentnih britanskih naunika je nedavno posetila Belu kuu da bi glasno izrazila svoje strahove zbog globalnog zagrevanja, to je bio deo jaanja akcije da se SAD nateraju da ozbiljno tretiraju ovo pitanje. Izvori su rekli Observeru da su ameriki zvaninici krajnje osetljivi prema ovom pitanju kada su suoeni sa pritubama da stav amerike javnosti raspolae sa sve manje tanih informacija o ovoj temi. Jedan od njih je i potvrdio da se Bela kua ak i pismeno poalila zbog nekih komentara koji su pripisani profesoru Dejvidu Kingu, glavnom naunom savetniku Tonija Blera, nakon to je igosao kao neodbranjivu predsednikovu poziciju povodom ovog pitanja. Meu ovim naunicima koji su uestvovali u razgovorima u Beloj kui bili su i profesor Don elnhuber, bivi ef savetnika za zatitu okoline nemake vlade, kao i elnik vodee grupe britanskih naunika za klimu u Tajndal

cetnru za istraivanje klimatskih promena. Profesor elnhuber je rekao da unutranji strahovi Pentagona treba da se pokau kao "taka preokreta" u ubeivanju Bua da prihvati postojanje klimatskih promena. Ser Don Hoaton, bivi izvrni ef Biroa za meteorologiju, - prvi naunik tako visokog ranga koji je uporedio pretnju klimatskih promena sa terorizmom - kae: "Ako Pentagon alje takvu vrstu poruke, onda je to zaista vaan dokument". Bob Votson, vodei naunik Svetske banke i bivi predsednik Meuvladinog panela o klimatskim promenama, dodao je da se zlokobno upozorenje Pentagona ne moe vie ignorisati. "Moe li Bu da se oglui na Pentagon? Bie teko da se zanemari ova vrsta dokumenta, koji je veoma neprijatan. Posle svega, nacionalna odbrana je Buov jedini najvii prioritet. Pentagon nije aknuta liberalna grupa, ve je generalno konzervativna. Ako klimatske promene predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti i ekonomiji, onda Bu mora da deluje. Postoje dve grupe u Buovoj administraciji koje su sklone da sluaju naftni lobi i Pentagon", kae Votson. "Imate predsednika koji kae da je globalno zagrevanje podvala, a preko Potomak reke imate Pentagon koji se sprema za klimatski rat. Prilino je zastraujue kad Bu poinje da ignorie sopstvenu vladu povodom ovog problema", navodi Rob Guterbok iz Grinpisa. Prema miljenjima Randala i varca, planeta ve ima vei broj stanovnika nego to moe da podnese. Ali, 2020. "katastrofalne" nestaice vode i energije sve e se tee prevazilaziti, to e gurnuti planetu u rat. Oni upozoravaju da bi se uskoro mogle ponoviti masovne migracije od pre 8.200 godina kada su klimatski uslovi izazvali unitavanje useva, glad i bolesti. Randal je izjavio Observeru da e potencijalna razgranjavanja ubrzanih klimatskih promena stvoriti globalni haos. "Ovo je poraavajua stvar", kae on, "To je pretnja nacionalnoj bezbednosti koja je jedinstvena jer ne postoji neprijatelj u kojeg bi mogli da nianite orujem, a nemamo nikavu kontrolu nad pretnjom". Randal je dodao da je moda ve kasno da se sprei katastrofa. "Ne znamo tano gde smo u tom procesu. On moe da pone ve sutra, a mi to neemo znati bar narednih pet godina", tvrdi Randal. "Posledice klimatskih promena bie nezamislive za neke nacije. Izgleda oigledno da bi smanjenje upotrebe fosilnih goriva bilo korisno". Votson kae da su scenariji u izvetaju tako dramatini da se mogu pokazati kao vitalni na amerikim izborima. Vodei kandidat Demokrata Don Keri je poznat po tome to prihvata klimatske promene kao realni problem. Naunici koji su obeshrabreni Buovim stavom zapretili su da e se postarati da Keri iskoristi izvetaj Pentagona u svojoj izbornoj kampanji. injenica da Maral stoji iza ovih jetkih otkria doprinee Kerijevoj stvari. Maral je legenda Pentagona, koji predvodi tajni istraivaki centar posveen odmeravanju rizika po nacionalnu bezbednost pod imenom "Ofis ov Net Asesment". Pentagonovi insajderi nazvali su ga "Jouda" u znak potovanja negovog velikog iskustva a smatra se da je stajao iza insistiranja Ministartva za odbranu na balistiko-raketnoj odbrani. Sajmons koji je napustio EPA u znak protesta zbog politikog meanja izjavio je da prikrivanje izvetaja predstavlja novi primer pokuaja Bele kue da zakopa dokaze o klimatskim promenama." To je jo jedan primer zato ova Vlada treba da prekine da dri glavu u pesku kad je re o ovom problemu". Sajmons kae da su bliske veze Buove administracije sa kompanijama za proizvodnu

energije i nafte presudne za razumevanje zato se klimatske promene sa skepsom doekuju u Ovalnoj sobi. "Ova administracija ignorie dokaze da bi umirila aku velikih kompanija za proizvodnju energije i nafte". Poslednji put aurirano ( Cetvrtak, 11 Decembar 2008 ) http://www.joschua.biz/index.php?option=com_content&task=view&id=185&Itemid=10