UVOD 3-4 TA JE TO STRES Istorijat Definicija Stresori Borba ili beg Strah Teloumduh PSIHOFIZIOLOGIJA STRESA Autonomni nervni

sistem Adaptacija SAVLAIVANJE STRESA Zahvalnost Usporite tempo Oslobodite mozak suvinih misli Cenite sebe Recite ne Prestanite da radite ono to je uzaludno Prihvatite ono to ne moete da promenite Nasmeite se Nema boljeg trenutka od sadanjeg Vizualizacija uspeha Diite stomakom Zategni-opusti ISHRANA TEHNIKE RELAKSACIJE Meditacija Autogeni trening Joga Taj-i Muzika

Masaa DUHOVNOST I STRES Dobrotvorni rad Hobi Religija VEBOM PROTIV STRESA ZA KRAJ UVOD

Ova knjiga namenjena je svima nama, ljudima savremenog doba, koji smo se zbog modernog naina ivota otuili od prirode i tako prekinuli vezu sa svojim iskonskim okruenjem. Po povratku kui, nakon jednog od svojih duih boravaka u inostranstvu, zatekla sam neverovatnu, gotovo orvelovsku sliku: veina ljudi koje poznajem bili su na nekim lekovima. Zapanjio me je iroki spektar raznih tableta koje utiu na nervni sistem: pilule za smirenje ili bolje raspoloenje, za sniavanje visokog krvnog pritiska, za usporavanje ili ubrzavanje rada srca, za spavanje ili, pak, za buenje... Strano!!! Ne samo da sam bila okirana, ve sam se i ozbiljno zabrinula pitajui se kuda nas sve to vodi. U meni su preovladala oseanja tuge i iskrene

alosti to je moj narod, inae bogat duhom i istrajnou, nakljukan lekovima kako bi pregurao jo jedan dan. Odmah sa aerodroma otila sam kod moje najdrae prijateljice Dane koju nisam videla sedam godina. Naem uzbuenju, srei i prii nije bilo kraja, iako sam bila veoma iscrpljena zbog promene vremenskih zona. I tako se nae druenje nastavilo kao da nikad nije bilo prekinuto. Ipak, osetila sam da neto nije u redu. Nisam umela da objasnim sebi zato moja prijateljica na momente deluje izgubljeno, sa ukoenim pogledom usred nekog naeg razgovora, kao da su joj misli zarobljene u trenutku. Moja Dana je jedna izuzetno inteligentna, duhovita, visprena i temperamentna ena, puna saoseajnosti za druge ljude. Ipak, to vie nije bila ona! Bila sam tuna jer sam imala oseaj kao da sam je jo jednom izgubila, ovoga puta ne zbog mog odlaska, ve zbog neke nepoznate promene koja se odigrala duboko u njoj. Naravno, prvo sam pomislila da smo ostarele, ali bila sam sasvim sigurna da nije samo to uzrok njene promene. I dalje sam volela moju Danu, znaila mi je kao i ranije, ali zabrinjavalo me je to je ona, u izvesnom smislu, potpuno drugaija osoba. Nekoliko meseci nakon naeg intenzivnog druenja, Dana je poela da biva ona stara. Kakvo olakanje! Stekla sam utisak da joj je neki golemi teret pao sa uma i due. Sa velikom radou primetila sam to, pa sam joj saoptila

svoja zapaanja, ali i zabrinutost koja me je ranije titila. Tada mi je rekla da je samovoljno reila da prekine sa uzimanjem jednog leka za smirenje koji je godinama pila po preporuci svog lekara. On joj je objasnio da za svaki sluaj, preventivno, redovno mora sprovoditi tu terapiju. Neverovatno! Godinama je uzimala sedative kako se ne bi potresla?! Pretvorila se u zombija samo da bi spreila eventualni stres?! Verujem da je sve to bilo iz nabolje namere, ali ujedno i bez znanja da se stres moe savladati i kanalisati na mnogo jednostavnije i efikasnije naine, tanije bez pilula. Namera ove knjige jeste da vas naorua znanjem, jednostavnim vetinama, tehnikama i informacijama kako da se suoite sa svakodnevnim stresom i da iz tog okraja izaete kao pobednik. Smanjite stres, osetite sreu, povratite kontrolu nad svojim ivotom i uivajte u svakom danu najvie to moete.

TA JE TO STRES?

Istorijat

Stres je oduvek postojao i postojae dok je ivota na naoj planeti. On je naa reakcija na raznorazne zahteve upuene naem telu ili umu, to je odgovor ljudskog organizma da se prilagodi ili izmeni, naa spremnost za opstanak, koja zahteva neverovatnu izotrenost duha i tela. Naa emocionalna reakcija na stres jeste ono to e napraviti razliku izmeu pozitivne akcije i destruktivnog sloma, posebno u sluaju kada su mnogi stresori van nae kontrole. Stres esto optereuje organizam do nepodnoljivosti i troi ivotnu snagu.

Dr Hans Seli, jedan od prvih istraivaa stresa, rekao je: Stari grki filozofi isticali su da je za oveka najvanije, a istovremeno i najtee upoznati sebe. ak i za sam pokuaj iskrenosti prema sebi, potrebna je velika hrabrost i snaga. Ipak, to je vredno napora i ponienja jer veina nae napetosti i nezadovoljstva potie od kompulsivne potrebe da se stavimo u ulogu koja odudara od onoga to mi zapravo jesmo. Pre nego to pristupi nekom od programa namenjenom zdravom nainu ivota, osoba treba da istrai sebe. Sledei korak jeste da analizira

stresore sa kojima se svakodnevno susree, a zatim i odbrambene mere i mehanizme predaje. Hans Seli je 1936. godine, jo kao student medicine u Pragu, prvi upotrebio izraz bioloki stres. Formulisao ga je kao telesni sindrom, odnosno optu mobilizaciju odbrambenih snaga organizma. Svoja

istraivanja Seli je izneo u knjizi Stres ivota 1956. godine i njegov rad udario je temelje daljem istaivanju u ovoj oblasti. Takoe, on stres naziva optim adaptivnim sindromom i ovaj termin ostao je do danas u upotrebi. Odravanje zdravlja zahteva da savlaujemo stres i stresore. Stresor nije uvek negativan - venanje i sahrana mogu izazvati istu koliinu stresa kao i razvod ili bolest. Izlaganje jakim ili ekstremnim stresorima (previe) i deprivacija neophodnih stimulansa (premalo) mogu naruiti ravnoteu organizma i time uzrokovati mnoge probleme. Previe toplote, hladnoe, buke, aktivnosti, fizikih napora ili hrane mogu podjednako biti tetni po zdravlje, kao i nedovoljno drutvenih interakcija, nedovoljno hrane, dodira ili sna. Efekte stresa pojaava naa stalna potreba da odgovorimo na promene, sa ciljem da odrimo ravnoteu fiziolokih funkcija u organizmu. Odgovor tela na stres doktor Seli definisao je kao sindrom opte adaptacije i podelio ga je na tri faze:

1. Faza alarma, poetna reakcija na stresore, takoe poznata kao borba

ili beg. 2. Faza otpora u kojoj telo nastavlja da se bori protiv stresora. 3. Faza iscrpljivanja. Koliko esto ujemo da ljudi pate od posledica stresa? Govore nam da imaju toliko toga da obave, ali nemaju dovoljno vremena za sve. ale se na povieni krvni pritisak i probeme sa spavanjem, priaju nam o svojim materijalnim problemima i o tome kako je ivot sve skuplji. Mue ih bolovi u stomaku, leima i vratu, uporne prehlade, podlonost raznim virusima i gripu. Ne znaju kako da ree probleme sa svojom decom... Zapravo, sve to nam kau, moe se svesti na to da vie nemaju ni snage ni ivaca da se nose sa ivotnim izazovima. To je cena stresa, fizika i duevna, izazvana oajanjem sa kojim ne mogu da se izbore. Koliko ste samo puta uli svoje prijatelje kako priaju da su umorni? ale vam se na saobraajne guve zbog kojih, da bi ih izbegli, ponekad moraju da zbriu sa posla, to zauzvrat izaziva novi stres zbog oseaja krivice. ene su oajne i govore koliko je iscrpljujue biti zaposlena ena i pri tome voditi domainstvo i starati se o deci. Takoe, svesni smo injenice da detinjstvo nae dece vie nije onako bezbrino kao to je bilo onda kada smo mi bili mali. Osnovci nose preteke kolske torbe koje nisu prilagoene konstituciji

njihovih nejakih tela, imaju sve vie asova iako njihova panja nije razvijena. Srednjokolci, pored est do sedam redovnih asova dnevno, imaju jo po koji privatni as, ne bi li poveali svoje anse za upis na fakultet. Dananji aci suoeni su sa stresnim upisnim groznicama, prvo prilikom upisa u srednju kolu, a zatim i na fakultet. Stres se postepeno poveava kada se nau pred dilemom da li treba odabrati dravni fakultet na kojem je program zastareo, ali reputacija zagarantovana ili, pak, privatni gde je program osavremenjen, predavai neiskusni, a cena kolarine

astronomska.

Definicija

U psiholokom smislu, stres ukljuuje percepciju, emocije, anksioznost, interpersonalne, socijalne ili ekonomske dogaaje koji se smatraju pretnjom neijem fizikom zdravlju, linoj sigurnosti ili blagostanju. U tehnikom smislu, stres je koliina energije koja nam je potrebna da se prilagodimo unutranjim i spoljanjim zahtevima ivota za odreeno vreme, to je ravnotea izmeu zadatka koji treba da obavimo i sredstava koja imamo na raspolaganju da to uinimo. Ono to nam je jednog dana izazvalo

stres, ne mora imati isti uinak nekog drugog dana, kada smo odmorniji, ili imamo vie vremena, ili pomoi na raspolaganju. Stres je jednostavno sastavni deo ivota i ne moe se izbei. To je nain na koji se suoavamo sa zahtevima koji su pred nama, kako reagujemo na izazove svakodnevice bilo da su mentalne, fizike, emocionalne ili duevne prirode. Stres je prisutan od trenutka kada nas budilnik probudi i ponemo da se spremamo za posao, ispraamo decu u kolu, usput kupei raune koje treba da platimo i kreemo u jutarnju saobraajnu guvu. Stres je ono to nas nakon druge olje kafe natera da pojedemo neto, dok istovremeno obavljamo posao i pokuavamo da ispotujemo rokove. Stres je ono to nas prati u picu na putu do kue, dok usput obavljamo kupovinu, kupujemo detetu vebanku za pismeni zadatak ili preko mobilnog telefona ugovaramo poslovne sastanke, privatne asove matematike i fizike za naeg srednjokolca, ili uveravamo tatu da e joj se erka javiti im stigne kui, kako je sve u redu i ne treba da se brine. Stres je kada se uvee, mrtvi umorni, sruite u krevet kako biste sutra bili sposobni da ponovite isto. Problem nije u stresu, ve u tome koliko ga oseate, koliko esto i, najvanije, ta tada preduzimate. Dogaa li vam se esto da kaete kako su stvari izmakle kontroli? Kaete li ponekad da vie ne moete dalje?

Ljudi esto definiu stres kao situaciju nad kojom nemaju kontrolu ili koju vie ne mogu da izdre. Sa druge strane, raznim istraivanjima dokazano je da su ljudi sreniji svaki put kada ne pokuavaju da uspostave kontrolu nad nekim pojavama ili situacijama. Kako stres razliito utie na pojedince, isto tako pojedinci razliito izlaze na kraj sa stresom. Istina je da smo svi mi nali neki nain da se nosimo sa realnou koja nas okruuje kako bismo preiveli. Jer, da nismo - bili bismo mrtvi. Dodue, neki naini su uspeni, a neki nisu, kao to je odavanje alkoholu, gutanje pilula ili emocionalno potiskivanje. Suvie stresa nije dobro ni za koga. Znaete da imate problem sa stresom kada on pone da zahteva sve vie vaeg vremena i energije svakoga dana, ne dozvoljavajui vam da predahnete. Znaete da imate problem kada se budite umorni ili sa glavoboljom, kada vam dan tako zapone, pa nemate priliku ni da se opustite pre nego to se pripremite za borbu sa nekim drugim stresom. Na kraju, umor i bol ne ostavljaju vam snagu za ostale aspekte ivota. Postajete iscrpljeni, istroeni i suvie vam se esto ponavljaju ta oseanja.

Stresori i odbrambena reakcija

Stresori su stimulansi, unutranji ili spoljanji, koji zahtevaju promene u telu. Odrambene mere jesu naini na koje se nae telo brani od stresora, kao to je luenje antitela i belih krvnih zrnaca, odbrambeno ponaanje ili emocionalna odbrana. Ponekad odbrana nije najbolji nain da se suoavamo sa stresom, odnosno vano je znati kada treba odustati ili predati se. Hormonalni i nervni podsticaji ohrabruju telo da se povue i ignorie stresore, te se na emocionalnom polju ovo naziva poricanje, to moe biti vaan nain podnoenja stresa. Svako od nas razliito reaguje na stres u zavisnosti od svoje genetske strukture i uslovljavanja tokom ivota. Kao celina, svaka osoba tei da reaguje na isti nain, odreenim znacima u individualnim obrascima, koji su nastali u bilo kom dogaaju, loim funkcionisanjem najosetljivijeg dela fiziologije te osobe. Moja kuma Dragana, odlina uenica i ambiciozna studentkinja, sanjala je da jednoga dana postane sudija vrhovnog suda. Meutim, svi njeni snovi o karijeri bili su raspreni zahvaljujui linoj stresnoj reakciji. Iako vredna studentkinja, redovna na predavanjima, uesnica u diskusijama, postajala je sasvim druga osoba usled ispitnog stresa. Tano nedelju dana pred ispitni rok poela bi da pati od nervoze stomaka. Oseala je

nepodnoljive bolove koji bi je potpuno uzimali pod svoje i veoma je iscrpljivali. Stalni odlasci u kupatilo, nemogunost da jede ili zadri ono malo to bi na silu unela u organizam, dovodilo bi Draganu u stanje iznemoglosti. Budui da je bila pod velikim stresom, ni umne funkcije nisu mogle da joj budu na najboljem nivou. Draganina mama i tetka, obe zdravstvene radnice, uputile su je da tih dana, dok je pod predispitnim stresom, uzima leksilijum. Istina, tegobe sa stomakom su se smirile, ali su rezultati na ispitima ostali isti. Dragana je zavrila pravni fakultet sa prosekom 6, to je daleko ispod njenih mogunosti i nesrazmerno ambiciji, ljubavi prema nauci i radu koji je uloila. Leksilijum joj je davao privremeni oduak, ali ne i bistar um, sposobnost koncentracije i samopouzdanje koje je toliko potrebno na ispitima. Kasnije, tokom ivota, Dragana bi na isti nain reagovala na stres ma koji stresor da je u pitanju, budui da je njeno telo jo u mladosti nauilo na takvu vrstu odgovora. Stresora ima veoma mnogo i oni se u razliitim kulturama razliito vrednuju. Izvor stresa (stresori) mogu biti: posao: brz tempo ivota i rada, struna usavravanja, slubena putovanja, nezaposlenost,

novac i egzistencijalna frustracija,

 klima i vremenske promene, makroklimatski i mikroklimatski poremeaji, starosno doba, promene poput selidbe ili naputanje doma, razvod braka ili zavretak emocionalne veze, odlazak deteta iz primarne porodice, smrt drage osobe,

nepovoljne drutvene okolnosti,

strah, neuroza, fobija, depresija, manija, meuljudski sukobi: lini, politiki, religijski, etniki, uzbuenje usled praenja medija koji nas samo bombarduju informacijama. Stalne promene vrednosti nose stalnu potrebu za rekonstrukcijom stavova, promenom ili prilagoavanjem linosti, to donosi nesigurnost, strah i nebrojene stresne situacije. Stresori se mogu klasifikovati i na ovaj nain: Fiziki stresori: udarac, povreda, bol, poljubac, milovanje, maenje. Psihoemocionalni stresori: pritisak, strah, nezadovoljstvo, radost, ljubav, nenost.

 ulni stresori: buka, blesak, vruina, hladnoa, smrad, muzika, jak miris. Postoje i odreene profesije koje sa sobom nose mnogo vie stresa od ostalih: rukovodioci, lekari, piloti, kontrolori leta, sportisti, konobari, svako zanimanje kojem nismo dorasli.

Ma kako razvrstavali stresore, oni su brojni i svaki od njih izaziva bioloki odgovor koji omoguava organizmu da se prilagodi na tu pojavu. Svako od nas poseduje genetski programirane sposobnosti za prilagoavanje u vidu rezervne energije, poput uteevine u banci, odakle crpimo snagu u stresnim situacijama. U srazmeri sa intenzitetom tog stresa, nepovratno se troi ta naa uteevina. Stres je snaan sistem akcije, reakcije, stimulacije i odgovora na nju, ali istovremeno i stimulacija bez koje bi se ivot pretvorio

u dosadu, jednolije. U tom sluaju, na organizam bi progresivno propadao, to bi nas na kraju dovelo do umiranja. Prekomerni stres, prevazilaenje sopstvenih mogunosti, nagomilavanje problema, izazivaju nemir i bolest u zavisnosti od prirode same linosti. Jedno je sigurno - previe stresa uvek sa sobom nosi uzroke prevremenog starenja.

Borba ili beg

Jedan od odgovora organizma na stres jeste borba ili beg, odnosno naa procena da li da se borimo protiv neprijatelja ili da pobegnemo na neko bezbedno mesto. Zamislite da se etate kroz umu i iznenada se pred vama stvori vuk. Srce poinje ubrzano da vam kuca, dlanovi vam se znoje, disanje vam se ubrzava... U takvoj situaciji sigurno neete oseati glad jer je sva krv u vaem telu pojurila u noge i ruke, pripremajui vae udove za borbu ili beg. Sva ula su vam izotrena jer, ako vuk krene prema vama, morate biti spremni. Treba da pobegnete najbre to moete ili, ako je to opcija, borite se najbolje to moete. Da bi stvorilo ovakvu reakciju na stres, nazvanu borba ili beg, vae telo mora da se naorua u najkraem moguem roku i

da uradi mnogo toga to, inae, ne radi. Upravo na ovaj nain vae telo reaguje u svakoj stresnoj situaciji, bio to vuk ili pretpostavljeni koji se izdire na vas, saobraajna guva ili premor od posla. Kada ste pod stresom, vae telo reaguje punom parom. U svakodnevnom ivotu najei uzrok stresa nisu stvarne fizike pretnje, kao to je to u primeru sa vukom u umi. Dananji problemi drugaije su prirode rauni koji se gomilaju, rokovi na poslu, zahtevi porodice... Ovi svakodnevni doivljaji izazivaju u naim telima reakciju borba ili beg, jednako kao da smo videli vuka, iako ne postoji realni nain da se borimo sa njima ili pobegnemo od njih. ta ete uraditi kada ste zaglavljeni u saobraajnoj guvi, a pri tom kasnite na posao? Sa kime ete se boriti dok milite putem usred pica? Kako da pobegnete od sopstvenog deteta u pubertetu? Stres je opasan jer nae telo reaguje na njega potpuno isto kao to reaguje kada konobar pokua da vam previe naplati raun u restoranu, ili kada je alterski slubenik drzak prema vama. Telo vam reaguje na isti nain kada na roditeljskom sastanku saznate da va tinejder danima nije bio u koli, kao to bi reagovalo u situaciji da se, oi u oi, sretnete sa vukom u umi.

U svakoj od ovih situacija vae telo naoruava se da vas zatiti od opasnosti. Ali, gde e nas to naoruavanje dovesti? Malo je pomoi od reakcije borba ili beg kada ste zaglavljeni u saobraajnoj guvi ili kada kod kue zabezeknuto gledate aku knjiicu svoga deteta. Stresna reakcija ima za cilj da vas zatiti od stvarne, direktne i kratkotrajne opasnosti. Ipak, u veini sluajeva, izvor naeg stresa je posredan, neidentifikovan i stalan, odnosno u savremenom dobu reakcija borba ili beg nimalo nije adekvatna. Kada se takva reakcija ponavlja due vreme, nae telo se slama gde je najslabije i pojavljuju se razni simptomi bolesti povezanih sa stresom. Na taj nain stres moe da nas ubije i to bukvalno! Reakcija borba ili beg jedan je od naina na koji se telo priprema za suoavanje sa opasnou, potpuno normalna i zdrava reakcija, neophodna za opstanak. Zapamtite: dobra stresna reakcija dolazi od zdravog nervnog sistema. Ova reakcija aktivira se svaki put kada oseamo iscrpljenost ili opasnost, kada imamo toliko toga da obavimo, a jednostavno nemamo dovoljno vremena za sve. Telo reaguje jer ne smemo dugo biti izloeni opasnosti, budui da se time poveava mogunost da budemo ozbiljno ugroeni. Neophodno je prekinuti opasnost i taj neprijatan oseaj koji ta situacija izaziva u naem

organizmu. Telesne promene omoguavaju reakciju borba ili beg jer je potrebno poveati snagu organizma. Evo ta se deava sa vaim telom kada prolazite kroz neku stresnu situaciju: Srce ubrzano kuca jer mora da dovede vie krvi u miie. Krv se povlai iz ostalih delova tela, te postajemo bledi.

Krvni pritisak raste, arterije se suavaju i srce bre kuca. Oseamo neugodno stezanje u grudima.

Disanje postaje ubrzano jer se tako unosi vie kiseonika u krv. Miii se zateu kako bismo bili spremni za akciju. Ovo moe da izazove bol u miiima, greve ili ukoenost.

Krv juri ka limbikom (primitivnom) delu mozga, to rezultira smanjenjem dotoka krvi u prefrontalni korteks mozga (centar za via razmiljanja).

Varenje prestaje, tako da je viak krvi na raspolaganju za potrebe mozga i miia. Zatvaraju se tri najvanija sfinktera sistema za varenje: kardija na prelazu jednjaka u eludac, to izaziva oseaj da vas je neto stegnulo u grlu; pilorus na prelazu iz eluca u dvanaestopalano crevo, to stvara gr u stomaku; anus na kraju probavnog sistema, to moe dovesti do nekontrolisanog pranjenja

creva. Rezultat toga je uznemiren stomak, nadimanje, bol ili iritabilan kolon. Znojenje je pojaano kako bi se telo hladilo i, isto tako, da bi postalo lake putem izbacivanja tenosti u sluaju borbe.

Zenice se ire, ula su izotrena, bolje oseate mirise, bolje ujete, a sve da biste se bolje odbranili.

Arterije oko vaeg srca razvijaju upalni proces i oteavaju rad srca. Funkcije imunolokog sistema smanjene su na minimum. Istovremeno sa svim ovim opisanim fizikim promenama, odvija se i snana psihika reakcija. Da bismo osigurali svoj opstanak, moramo se fokusirati na neposrednu opasnost. To znai da smo skoncentrisani, ali su nam pri tom smanjene sposobnosti vieg razmiljanja u potrazi za reenjem. U toku stresne reakcije krv odlazi u limbiki sistem koji nam omoguava brzu reakciju, dok prefrontalni korteks, koji nam pomae da mislimo o opasnosti, ima smanjene sposobnosti. Umesto da razmislite o opasnosti, vi brzo reagujete. Mehanizam opstanka funkcionie tako to limbiki sistem reaguje, dok je smanjena aktivnost u delu mozga zaduenom za razmiljanje svela na minimum nau sposobnost za rezonovanje. Na primer, kada nam na drumu neki suludi voza uleti u traku, reagujemo bez razmiljanja,

automatski i brzo, pa tako uspevamo da izbegnemo nesreu. Takav odgovor na opasnost, pokrenut limbikim sistemom, moe da nam spase ivot. Meutim, problem je u tome to nae telo ovako reaguje na svaku stresnu situaciju. Kada se raspravljamo sa suprunikom, koncentrisani smo na opasnost i jednostavno nema anse da sasluamo drugu stranu. Reakcija borba ili beg dri nas u percepciji opasnosti, jer je naa panja suena, a telo napeto. Vrlo esto deava nam se da, kada smo pod stresom, povredimo nae ukuane istresajui svoj bes na njih. Reakcija borba ili beg oduzima nam fleksibilnost, racionalnost, tolerantnost i razumevanje, a upravo nam je sve to neophodno u razreavanju porodinih problema i kriza na poslu. Tek kada se smirimo, spremni smo da sasluamo druge, naemo prave rei, a zatim preduzimamo odgovarajuu akciju. Stres nas esto navodi da donosimo pogrene odluke i ograniava nam sposobnosti da se nosimo sa ivotnim izazovima. Tada najee peteramo u svojim reakcijama besnimo, durimo se, loe smo raspoloeni, ali kasnije zbog takvog ponaanja oseamo sram i aljenje. Zbog stresne reakcije na psiholokom nivou, na um postaje nefleksibilan, to je propraeno napetou u miiima.

Reakcija borba ili beg ista je kod svake osobe, ali ono to je nekom stresno, nema isti uticaj na neku drugu osobu. Da li je neka situacija opasna, to je subjektivno shvatanje pojedinca. Doivljaj pretnje odraz je stanja duha. To je ono to predstavlja tekou u savlaivanju stresa, jer svako reaguje drugaije. Postoje situacije koje su stresne za svakoga, kao to je smrt drage osobe, rat, teko oboljenje, ali je i u ovakvim situacijama razliit intenzitet reakcije, ak i u okviru jedne porodice. Jednostavno, ljudi drugaije reaguju na stres i razliito ga savlauju. Neko se prvo izludi, pukne, burno reaguje, pa se smiri. Neko se manje uznemiri, ali je intenzitet tog oseanja danima nepromenjen. Takoe, neki ljudi trae prisustvo drugih, dok bi neki radije bili sami. Razliito reagujemo, a sve u zavisnosti od fizikog i psihikog stanja. Zbog toga nikada ne moemo sa sigurnou tvrditi da li je neka situacija prirodno stresna jer je stres lino iskustvo. Stres moe da se definie i kao koliina energije koja vam je potrebna da se prilagodite unutranjim i spoljanjim zahtevima ivota za odreeno vreme. To je balans izmeu zadatka koji treba da obavite i koliine sredstava kojima raspolaete. Ono to se najee javlja kao problem u ovoj jednaini jeste nedostatak vremena. Stres se moe podeliti na dva tipa. Stres tip 1 pojavljuje se kada je izvor stresa u neposrednoj blizini, direktan i moe se razreiti u odreenom

vremenskom periodu. Morate biti svesni razlike izmeu ta dva tipa stresa. Jedna vrsta stresa je kada kasnimo na posao, a druga kada nam je dete bolesno. Jedno je kada nam se rauni gomilaju, a drugo je kada ne moemo da ih platimo. Drugaiji je stres kada se posvaate sa suprunikom, od svakodnevnog zvocanja i preganjanja, kao to je to sluaj u problematinim brakovima. Vae telo e u oba sluaja reagovati mehanizmom odbrane borba ili beg. Tip 2 je dugotrajan stres, izvor mu je nejasan, indirektan ili ga je teko odrediti i ne moe se razreiti u kratkom vremenskom periodu. Stres tip 1 je veoma neprijatan, ali je neophodno suoiti se sa njim radi sopstvenog opstanka. Situacije koje nas ugroavaju moraju biti razreene. Na taj nain izbegavamo sudar na putu, vraamo ravnoteu pre nego to emo pasti, isplivavamo iz vode kada nam ponestane vazduha. Pri ovom tipu stresa oseamo navalu adrenalina koji nae telo oslobaa pripremajui telo za iznenadne situacije. U organizmu se takoe lui i endorfin koji neutralie oseaj za bol. Evo ta se deava u telu kada ste suoeni sa stresom tip 1: Srce ubrzano kuca, diete sve bre i plie, miii se zateu. To je reakcija borba ili beg, vae telo se naoruava snagom. Nakon reakcije na opasnost telo poinje da se oputa.

 Otkucaji srca i disanje se usporavaju kako bi organizam nadoknadio energiju utroenu u poetnoj reakciji. Ovo je oporavak. Telo se vraa u normalno stanje. Opisano je suoavanje sa neposrednom opasnou, situacijom koja je pretila da vas ugrozi, na koju ste reagovali stresnom reakcijom, razreili konflikt i sauvali integritet. Oporavljeni ste i spremni da idete dalje. To nije sluaj kada je u pitanju stres tip 2. Ovaj stres ne samo da vas nee spasiti u odreenoj situaciji, ve e vam doneti jad i bolest, a ak vas moe i ubiti. Budite sigurni u to! U sluaju ovog tipa stresa izvor je nejasan, ne deava se u trenutku, a ponekad ga je teko prepoznati. Loa vest glasi da je veina svakodnevnog stresa upravo ovog tipa. Ukoliko imate problema u braku koji su se pretvorili u krizu bez razreenja; ukoliko imate zdravstvenih problema, stvarnih ili onih kojih se pribojavate; ukoliko vam posao ne prua nita vie od plate i postaje izvor vae svakodnevne frustracije; ukoliko ste nezadovoljni odnosom svog deteta prema kolskim obavezama, a pred njim su jo mnoge godine uenja... U tim i slinim situacijama, izloeni ste dugotrajnom stresu bez izgleda na razreenje, bez izgleda da se iupate iz situacije koja vam naruava zdravlje i oduzima sreu i zadovoljstvo u ivotu.

Ova vrsta stresa postavlja drugaije zahteve pred vae telo i um od prethodno opisanog stresa tip 1. Iako ne postoji neka neposredna opasnost, vae telo to ne razlikuje i reaguje stresnom reakcijom borba ili beg. Ono ne moe da razlui opasnost po telo od stalnog nezadovoljstva. Ako ste neto ocenili kao stresno, ono i postaje stres, jer vae telo reaguje jednako. Spoljanja opasnost jednaka je unutranjoj opasnosti. Unutranja opasnost jeste ono to vi lino ocenite kao opasno, s tim to je razreenje unutranje opasnosti mnogo kompleksnije, traje mnogo due, a moe dovesti i do psihosomatskih poremeaja i neurolokih oboljenja. Unutranja opasnost odrava nas u stalnom stanju alarma, mobilizacije za borbu ili beg, a kada ona izostane, jer nema realne fizike ugroenosti, neiskoriene snage okreu se protiv vlastitog tela. Ovako se odigrava reakcija na stres tip 2: Neprijatnosti koje se ponavljaju izazivaju ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje i zatezanje miia. Kada se telo smiri, neki novi dogaaj izazove istu reakciju i to traje satima, danima, nedeljama. Kada telo konano pone da se oputa, ono je ve iscrpljeno od stalne reakcije. Oseate umor, pospanost, nedostatak energije. Vitalni znaci padaju ispod normalnih vrednosti kako bi telo nadoknadilo energiju utroenu za prekomeran rad u fazi stresne

reakcije. Oseate slabost u miiima, jer nemaju vie snage zbog stalne napetosti. Oseate vrtoglavicu i dezorijentisanost. Modani talasi su usporeni jer nervni sistem mora da nadoknadi poviene potrebe koje je proizveo u fazi stresne reakcije. Oseate malodunost zbog pada eera i mentalnog umora. U poslednjoj fazi telo se vraa na normalno funkcionisanje.

Ako uporedite reakcije tela na stres, videete da je oporavak nakon tipa 2 mnogo dui nego u sluaju odgovora na stres tip 1. Kao rezultat stresa tip 2 razvijaju se fiziki simptomi neprijatnih oseanja. Vremenom, ti simptomi se gomilaju i nelagodnosti postaju ozbiljnije. Ukoliko stres potraje, obolee najslabiji organi vaeg organizma, a zatim e konstantni stres onemoguiti va imunoloki sistem da se izbori sa agentima bolesti, tanije - spreie telo da se samo izlei jer mu odnosi svu snagu i potencijal. Evo nekoliko primera ta se deava ukoliko se ne oslobodite stresa tip 2: Poveani tonus miia izaziva zategnutost i, posledino, bolove u leima, vratu, hronine glavobolje, tikove. Promene u disanju dovode do nemogunosti da se udahne punim pluima, to sa sobom nosi hiperventilaciju, ubrzano, plitko disanje. Ubrzani rad srca izaziva aritmiju ili tahikardiju.

 Poveana aktivnost mozga vodi do anksioznosti, gubitka panje, depresivnosti. Aktivnosti u organima za varenje mogu izazvati iritabilni kolon, dijareju, goruicu, kiselinu u elucu, ulcerativni kolitis. Proirene zenice na due vreme mogu dovesti do oteenja oiju. Produena upala koronarnih arterija izaziva srana oboljenja. Oslabljeni imunoloki sistem sa sobom nosi poveani rizik od infektivnih bolesti, kao i due vreme za oporavak. Reproduktivni organi postaju neplodni, javljaju se menstrualne tekoe, impotencija i preuranjena ejakulacija. U urinarnom traktu dolazi do preosetljivosti beike, hitne potrebe za pranjenjem, mokrenja. Alopecija gubitak kose, elavost. Neurodermatitis osip po koi, peati koji svrbe. U ustima se javljaju ranice. mokrenja u krevetu, nemogunosti zadravanja

Stres tip 2 moe dovesti do raznih oboljenja poput hipertenzije, problema sa leima i stomakom, pa ak i do ozbiljnih sranih oboljenja. Ova vrsta stresa nee nestati sama od sebe i ostaviti vas na miru. On vam

nemilosrdno ukazuje na to da ste preli granicu koju vae telo moe da podnese i da je krajnje vreme da neto preduzmete. Ukoliko pokrenete akciju da neto promenite, imate anse da se izvuete. Ako pak ignoriete znake upozorenja koje vam telo upuuje, simptomi e se samo pogoravati i telo e nastaviti da pati dok konano neto ne preduzmete. U protivnom oboleete. Ljudi razliito reaguju na stres: neki su nervozni, neki umorni, neki razdraljivi. Neki primeuju da se konstantno ne oseaju dobro, drugi shvataju da sve ee gree na poslu. Naravno, normalno je to se ponekad ne oseate ba najbolje ili to napravite po neku greku, meutim, kada to postane svakodnevno, treba da preispitate ta nije u redu u vaem ivotu. Ako smo stalno pod stresom, na imuno-sistem slabi, pa je smanjena naa sposobnost da se odbranimo od bakterija i virusa. Ljudi pod stresom ee obolevaju i treba im vie vremena da se oporave od bolesti. Veliki broj poseta lekaru posledica je stresa. Sigurno ste uli za holistiki nain leenja, gde je povezanost uma i tela osnovna premisa u leenju pojedinca kao celine, a ne simptoma ili bolesti pojedinano. Um i telo predstavljaju dve strane pojedinca, i pri tom um nije nita manje znaajan od tela. Po holistikom shvatanju svaka osoba ima sposobnost samoizleenja, svaka osoba je jedinstvena i mora joj se prii kao

takvoj. Sposobnosti izleenja u strogoj su zavisnosti od fizikih, psiholokih, intelektualnih i spiritualnih aspekata pojedinca. Takoe, sposobnosti izleenja zavisne su od ovekovih oekivanja i uverenja. Mi smo vie od pukog zbira delova tela i svaki deo naeg organizma sarauje sa drugim kako bi celina normalno funkcionisala. Ravnotea u telu kao celini naziva se homeostaza. Homeostaza* je odravanje postojane unutranje ravnotee organizma, dinamiki proces koji se ispoljava podeavanjem funkcionisanja.

Homeostaza je fenomen samoregulacije i adaptacije. Svaki sistem u naem telu doprinosi odranju homeostaze, a najznaajni u tome jesu nervni i endokrini sistem. Za interakciju i komunikaciju, koja je neophodna za samoregulaciju, mora da postoji razvijen sistem kontrole. Taj sistem naziva se povratna sprega. Nervni impulsi (nervni sistem) i hemijski nosioci (endokrini sistem) sprovode informaciju potrebnu da se odri homeostaza upravo kroz povratnu spregu. --------------------------------------------------------------------------------------*Walter Bradford Cannon (1871-1945), fiziolog, profesor i ef katedre za fiziologiju na Medicinskom fakultetu Havard, SAD, razvio je koncept homeostaze i popularizovao ga u svojoj knjizi Mudrost tela objavljenoj 1932. godine.

Takoe, prvi je upotrebio izraz borba ili beg (fight-or-flight) 1915. u svom istraivakom radu u kojem je objasnio kako ivotinje reaguju na opasnost. -------------------------------------------------------------------------------------------Negativna povratna sprega je pojava kada se poetni stimulans obrne, stabilizuju fizioloke funkcije i pomae nam da odrimo nepromenljivo unutranje stanje. Ako stavimo ruku na vru tednjak, stimulans bola stii e nervnim putevima do mozga, tanije do kontrolnog centra nervnog sistema, koji e obraditi tu informaciju donetu stimulansom i poslati reakciju nervnim putevima. To e rezultirati naom akcijom da sklonimo ruku sa vrele ringle i prekinemo bolni stimulans. Isto se to deava kada je u pitanju stres tip 1. Neto nas izazove, mi odreagujemo, vratimo stanje na poetno, pre stresa, i sve je u redu. Evo kojim se redosledom to deava: Neki stimulans, nadraaj, stres, poremeti homeostazu u nekoj kontrolisanoj situaciji koju nadziru receptori koji alju signal kontrolnom centru koji prima signal i obezbeuje odgovor na njega putem efektora koji sprovode promenu ili reakciju koja menja kontrolisanu situaciju i nastaje povratak homeostazi kada reakcija dovede kontrolisanu situaciju u prvobitno stanje.

Ovakva negativna povratna sprega odrava nae telesne ritmove u ravnotei. Problem je reen. Meutim, problem nee biti reen ukoliko se radi o pozitivnoj povratnoj sprezi. Pozitivna povratna sprega je proces u kojem se poetni stimulans pojaa i odrava se na taj nain, ili ak i pogorava narueno stanje homeostaze. Tada pozitivna povratna sprega ne doprinosi stabilnosti unutranjeg stanja i upravo je o tome re kada se radi o stresu tip 2. Razreenja nema, stres je produen, te nema uspostavljanja homeostaze. Terapije koje prepoznaju da je neophodno tretirati telo i um kao celinu pokazuju odline rezultate u leenju visokog krvnog pritiska, bolesti srca, nesanice, hroninog bola, fibromijalgije, artritisa, nekontrolisanog mokrenja, dermatolokih oboljenja, eerne bolesti, iritabilnog kolona, ira na elucu, zujanja u uima, potekoa sa disanjem, kao i u sluaju opstruktivnih bolesti plua. Isto tako, ove metode uspeno se primenjuju kao pomona terapija u leenju alergija, neplodnosti, pri oporavku od modanog udara, kao i posle hemoterapije kod HIV pozitivnih pacijenata i onih obolelih od AIDS-a. Sva ova nabrojana oboljenja i stanja povezana su sa stresom.

STRAH

arls Darvin je u svom delu Iskazivanje emocija u ljudi i ivotinja iz 1872. godine rekao: Funkcija straha jeste da uzbuni i mobilie organizam za susret sa spoljanjom opasnou. Premalo straha daje suludu odvanost, a previe straha raa paniku. Samo oni koji se odre, mogu preneti svoje adaptivne osobine na budue narataje. Strah je najjaa emocija, ali i najneugodnija. Nikada neete moi da se priviknete na strah. Strah se javlja u alarmantnoj fazi stresa i slui kao priprema za reakciju borba ili beg. Potrebno je to pre ukloniti opasnost. Kada nestane opasnost, nestae i strah, taj krajnje neprijatni oseaj. Deluje jednostavno, zar ne? I jeste jednostavno kada se radi o stresu tip 1. Opasnost se pojavi, strah nas obuzme, telo reaguje, opasnost je uklonjena, vreme je da se opustimo. Meutim, nije jednostavno kada se radi o stresu tip 2 jer se opasnost ne uklanja, strah ne nestaje. On ostaje duboko u nama i pojavljuje se svaki put kada se suoimo sa istim stresom, ak i kada samo razmiljamo o njemu. Pored spoljanje opasnosti, postoji i unutranja opasnost, reakcija u vidu straha - anksioznost. Nae telo jednako reaguje na unutranju opasnost, kao i

na spoljanju, ali razlika je u tome to unutranji strah deluje due, poto nema mogunosti da se opasnost ukloni, niti da se pobegne od nje. To je pogodno tlo da na iscrpljeni nervni sistem podlegne poremeajima, stvara se unutranja neuroza koja vodi u anksioznost. Pojavljuje se strah od straha. Taj strah uteraemo u neki organ, zatim emo se odrei tog organa, to e dovesti do njegovog loeg funkcionisanja. Eto, stigli smo do konverzivne psihoneuroze. Ukoliko i sada neto ne preduzmemo, na strah moemo jo vie razviti, na primer, do fobije. Fobija je beg od anksioznog vezivanjem energije straha za neki predmet, pojavu ili osobu. Sada je na strah dobio oblije. Kroz prisilnu opsesivnu neurozu moemo kontrolisati nau anksioznost. Potrebno je samo da pobegnemo u regresivni oblik ponaanja, u deja uverenja da aktivnostima, reima ili mislima moemo delovati na neugodne pojave i tako, prisilnim radnjama, kao nekom vrstom maginih rituala, smanjimo to neprijatno oseanje. Kada ni to nije dovoljno, moemo se prepustiti strahu i crnim mislima, pasti u depresiju i braniti se od anksioznosti samokanjavanjem. To se deava kada se identifikujemo sa opasnou, pa ne ekamo da nas neto uniti, nego sami to obavimo. Depresija je poput manevra kojim elimo da postignemo neku vrstu kontrole nad agresijom i time ublaimo opasnost.

Da, postoji i gora opcija - manija, kada se negira opasnost. TELO UM DUA Pazite se svojih misli, jer Vae misli mogu postati Vae rei. Pazite se svojih rei, jer Vae rei mogu postati Vaa dela. Pazite se svojih dela, jer ona mogu postati Vae navike. Pazite se svojih navika, jer one mogu postati Va karakter. Pazite se svog karaktera, jer on moe postati Vaa sudbina.

Telo, um i dua jedne osobe neminovno su povezani. Fizike i bioloke funkcije tela ukljuuju anatomiju, fiziologiju i hemijske reakcije organizma. Oseanja su funkcije tela. Kognitivni procesi u umu tumae senzacije i pokreu fizike reakcije. Emocije su rezultat povezanosti tela i uma. Ponaanje je akcija pokrenuta kombinacijom fizikog, emocionalnog i kognitivnog. Dua obezbeuje snagu, nadu, veru i ljubav koji ine smisao postojanja. Svaka od ovih oblasti funkcionie u skladu sa ostalima. U stvarnosti, telo, um i dua ne mogu biti razdvojeni. Odavno je dokazana povezanost izmeu bolesti i stresa, poevi od obine prehlade pa do najteih oboljenja kao to je kancer. Stres unitava mogunost donoenja odluka, emocionalnu sigurnost i ugroava ljudsko zdravlje i duh. Zdravlje zahteva zajednitvo i harmoniju uma, tela, duha i

emocija. Emocionalni i duhovni aspekti jedne osobe mogu da izazovu oboljenje, ali isto tako, ako su u skladu, ti aspekti mogu da doprinesu samoizleenju. Integrativna medicina kao i holistiki pristup posmatra pojedinca kao celinu, te tretira itavu osobu, a ne samo njenu bolest. Osnova ovog pristupa jeste povezanost uma, tela i duha. Centar za integrativnu medicinu univerziteta Djuk u SAD, pravi je primer tog pristupa gde se osoba lei kombinacijom zapadne medicine, akupunkture, masae, joge i tehnika relaksacije. Pored termina integrativna medicina, koristi se i termin komplementarna medicina kako bi se naglasilo da su metodi leenja dopuna klasinoj medicini, a ne zamena za nju. Ameriki nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu klasifikuje povezanost uma i tela metodom koja ima za cilj da ojaa i povea uticaj naeg uma na telesne funkcije i simptome. Zdravlje vam je ugroeno kada ste pod stresom, koji je izazvao va um ili misli, kao i u situacijama kada vae telo ne moe da prati tempo i zahteve svakodnevice.

(...)