SIP SIGNALIZACIONI PROTOKOL VoIP-a SIP VoIP SIGNALISATION PROTOCOL

Zoran Jankovi , Marija Simi Zajednica JPTT Sadr aj Ovaj rad prua pregled SIP protokola: ta on predstavlja i na koji na radi. Daje se pregled migracije in SIP protokola od laboratorije do trita. Opisuju se servisi koje SIP prua i inicijative koje su u toku i koje e podsta i njegov dalji razvoj. Naglaava se ta su klju ne osobine SIP-a koje ga razlikuju od ostalih protokola i objanjava kako se ostvaruje SIP sesija. Abstract This paper provides a high-level overview of what SIP is and does. It charts SIPs migration from the laboratory to the marketplace. It describes the services SIP provides and the initiatives underway that will spur its growth. It also details the key features that distinguish SIP among protocols and diagrams how a SIP session takes place.

2. NOVA GENERACIJA SERVISA

Fleksibilnost, pro irljivost i otvorenost SIP-a, osnauje snagu Interneta i fiksnih i mobilnih IP mrea i stvara novu generaciju servisa. SIP odlikuje mogu nost da kompletira umreene poruke iz vi e razli itih ra unara i telefona. Ovo nalikuje na Internet protokol iz koga je on i izveden i modelovan. Za razliku od ve dugo prisutnog ITU standarda SS7 (koji se koristi za signalizaciju i upravljanje pozivima) i ITU H.323 preporuke za video protokol, SIP operi e nezavisno od mrenog transportnog protokola i nezavisan je od tipa medija. Umesto toga, on defini e kako jedan ili vi e krajnjih ure kod u esnika aja mogu da kreiraju, modifikuju i prekinu konekciju bez obzira na to da li je sadraj glas, video, podaci ili Web. SIP je veliki korak napred i pobolj anje u odnosu na Media Gateway Control Protocol (MGCP) koji prevodi PSTN audio signale u IP pakete podataka. Po to je MGCP zatvoren standard (predvi samo za glas), en pro irivanje sa novim signalizacionim mogu nostima je vrlo sloeno i esto uzrokuje o te enim ili odba enim porukama to onemogu ava provajdere da dodaju nove servise. Me utim, ako se koristi SIP, programeri mogu dodati nove bite koji nose informacije o porukama bez reme enja konekcije. Na primer, prualac servisa koji koristi SIP, moe ostvariti potpuno nov medijum koji sadri glas, video i et. Nasuprot tome, ako bi se koristio MGCP, H.323 ili SS7, prualac usluga bi morao da sa eka da se pojavi nova iteracija (verzija) protokola koja e da podri novi medijum. Koriste i SIP, kompanije koje imaju ispostave na dva kontinenta mogu omogu iti medijum, iako gejtveji i ure ne moraju da ga prepoznaju. Osim toga, aji zahvaljuju i injenici da je SIP analogan HTTP-u u pogledu na ina konstrukcije poruka, razvojni inenjeri mogu lak e i bre da kreiraju aplikacije koriste i popularne programske jezike kao to je na primer Java. Provajderi, koji su ekali godinama da uvedu i isporu e usluge kao to su na primer "Poziv na ekanju" (Call Waiting), "Identifikacija poziva" (Caller ID) i druge pomo u signalizacije SS7 i "Napredne inteligentne mree" (Advanced Intelligent Network, AIN) sada to mogu uraditi za samo mesec dana koriste i SIP. Ova mogu nost lakog pro irenja ve generi e rastu i broj SIP-orijentisanih servisa. Na tri tu ve postoje provajderi koji isporu uju preko 20000 linija u lokalnom i me unarodnom saobra aju kao i govornu po tu, koriste i SIP. Ima kompanija koje nude SIP orijentisana PC-toPhone re enja koje omogu avaju PC korisnicima da pozivaju bilo koji telefonski broj u svetu. Osim ovih

1. UVOD
Sve ve a potranja me komunikacionim pruaocima u usluga, njihovim partnerima i pretplatnicima (potro a ima) za novom generacijom IP baziranih servisa se danas re ava pomo u SIP protokola (Session Initiation Protocol). SIP, koji je kao ideja ro u ra unarskim en laboratorijama pre manje od jedne decenije, predstavlja prvi protokol koji omogu ava multikorisni ke sesije nezavisno od medijskog sadraja i zvani na je specifikacija Radne grupe za internet inenjering (Internet Engineering Task Force, IETF). Danas, sve ve i broj kako nacionalnih operatora ILEC (Incumbent Local Exchange Carrier), tako i novih operatora na tri tu CLEC (Competitive Local Exchange Carrier) kao i internet provajdera nude SIP orijentisane servise kao to su: telefonija (lokalna, me umesna i me unarodna), Instant Messaging, IP Centrex/Hosted PBX, voice messaging, push-to-talk, konferencijske veze i druge usluge. Nezavisni isporu ioci softvera su kreirali nove alate za razvojne inenjere koji omogu avaju kreiranje SIP orijentisanih aplikacija kao i SIP softvera. Isporu ioci mrene opreme su razvili hardver koji podrava SIP signalizaciju i servise. Na tri tu trenutno postoji iroka lepeza ure kao to su IP aja telefoni, mreni proksi serveri, VoIP gejtveji, medija serveri i aplikacioni serveri. Svi ovi ure podravaju aji SIP. Postepeno, SIP evoluira. Od prestinog protokola koji je li io na HTTP (Hyper Text Transfer Protocol) i SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) do snanog rastu eg standarda. Me utim, iako SIP iskori ava svoje jedinstvene korisni ke agente i servere, on ne egzistira sam i izolovan od ostalih. Naime, SIP radi i sa mno tvom prethodno ustanovljenih protokola u pogledu autentifikacije, kvaliteta prenosa govora i drugih aspekata.

usluga, nude se i servisi kao to su: PC-to-PC, Phone-toPC, Caller ID, govorna po ta, konferencijski pozivi, objedinjene poruke, upravljanje ra unima ili Weborijentisanih personalizovanih servisa koji koriste SIP. Dok jedni tvrde da e SIP biti prema IP-u kao to su sada SMTP i HTTP prema Internetu, ostali misle da e to zna iti kraj "Naprednih inteligentnih mrea" (Advanced Intelligent Network, AIN). Trenutno, 3G zajednica je izabrala SIP kao mehanizam kontrole sesije za slede u generaciju elijskih mrea. Microsoft je izabrao SIP za svoje tehnologije koje razvija a treba da rade u realnom vremenu i ugradio ga je u softverske pakete: Microsoft XP, Pocket PC i MSN Messenger. Microsoft je tako e najavio da e slede a verzija CE.net uklju ivati SIPorijentisane VoIP aplikacije u interfejsnom sloju i odlu an je da isporu i SIP-orijentisane glasovne i video pozive ka ra unarima korisnika. Koriste i SIP, mogu e je isporu iti napredne telefonske servise do potro a a. Korisnici e biti u mogu nosti da informi u pozivaoce o svojoj dostupnosti i preferiranom na inu komunikacije kao to su email, telefon ili instant poruke. Tako mogu e je i trenutno uspostavljanje et e, sesija i audio konferencija. Jednostavno, sa SIP-om, mogu nosti se umnoavaju.

Ve po etkom 2001. godine, isporu ioci po inju da pruaju SIP-orijentisane servise. Danas, entuzijazam u pogledu upotrebe ovog protokola sve vi e raste. Organizacije kao to su npr Sun Microsystems Java Community Process defini u interfejse za programske aplikacije (API) koriste i popularni Java programski jezik tako da razvojni inenjeri mogu graditi SIP komponente i aplikacije za servis provajdere i preduze a. to je najvanije, rastu i broj u esnika na SIP tri tu obe ava da je ovaj standard na putu da postane jedan od najzna ajnih protokola jo od pojave HTTP i SMTP protokola.

4. PREDNOSTI SIP TEHNOLOGIJE

Kao i Internet, SIP je jednostavan za razumevanje, lako se pro iruje i implementira. Kao IETF specifikacija, on pro iruje duh otvorenog standarda Interneta na oblast usluga kao to su slanje poruka, telefoniranje, komunikacioni softveri i drugo. Kao to je ve napomenuto, SIP poruke su vrlo sli ne HTTP-u (RFC 2068). Mnoge sintakse, zaglavlja poruka kao i HTTP kodovi su ponovo iskori eni na isti na in. Na primer, kod gre ke u SIP-u za "Adresa nije na ena 404" je identi an onoj kod Web-a. SIP tako koristi e puno toga od adresnih ema iz SMTP-a. Na primer, SIP adresa "sip:guest@sipcenter.com" ima istovetnu strukturu kao i email adresa. SIP tako nasle i odlike Web e uje arhitekture kao to je Domain Name System or Service (DNS) ine i razmenu poruka izme SIP korisnika jo u vi e skalabilnom. Ako se opredele za SIP, pruaoci usluga mogu slobodno izabrati ure iz palete standardnih komponenti koje ve aje postoje na tri tu i brzo i lako pre i na novu tehnologiju. Korisnici mogu locirati i kontaktirati jedni druge bez obzira na medijski sadaj i broj u esnika. SIP posreduje u sesijama na takav na in da se svi u esnici mogu sloiti kao i modifikovati odre osobine veze. Mogu e je ak ene i dodati, ukoniti ili transferisati korisnike. Me utim, SIP ima i nekih nedostataka. On niti je samo protokol za opisivanje sesije niti prua kontrolu konferencijskih poziva. Da bi opisao korisni sadraj poruka i njene karakteristike, SIP koristi Internet s Session Description Protocol (SDP) i na taj na in determini e osobine krajnjih ure SIP tako ne prua aja. e Quality of Service (QoS) i interoperabilnost sa protokolom za kvalitet govora RSVP (Resource Reservation Setup Protocol). Sa druge strane, on dobro radi sa brojnim drugim protokolima kao to su LDAP (Lightweight Directory Access Protocol) za lociranje, RADIUS (Remote Authentication Dial-In User Service) za autentifikaciju i RTP (Real-Time Transmissions) za predaju u realnom vremenu.

3. PREGLED RAZVOJA SIP TEHNOLOGIJE

SIP se pojavio sredinom 90-tih godina kao rezultat istraivanja na Kolumbijskom Univerzitetu odseku za ra unarske nauke. Ideja se razvila iz rada o Protokolu za transport u realnom vremenu (Real-Time Transport Protocol, RTP) koji se koristio za prenos podataka u realnom vremenu putem Interneta. Drugi rad zna ajan kao polazi te za budu i SIP protokol je RTSP (Real Time Streaming Protocol) predloeni standard za kontrolu toka audio-vizuelnog sadraja preko Web-a. Prva namera je bila da se defini e standard za Vi eu esni ku multimedijalnu kontrolu sesije (Multi-party Multimedia Session Control, MMUSIC). 1996. godine, IETF-u je predat nacrt koji je sadrao klju ne elemente SIP-a. 1999. godine, uklonjene su suvi ne odrednice i pre i en tekst, pa je IETF izdao prvu SIP specifikaciju: RFC 2543. I dok su neki dobavlja i izraavali zabrinutost da e drugi protokoli kao to su H.323 i MGCP ugroziti njihove investicije u SIP servise, IETF je nastavio svoj rad i izdao SIP specifikaciju RFC 3261 u 2001. godini. Pojava specifikacije RFC 3261 najavila je da je SIP na dobrom putu i da su temelji ispravno postavljeni. Od tada, izvr ena su pro irenja, izme ostalih najvi e u pogledu u bezbednosti i autentifikacije. Shodno tome, sledile su nove specifikacije: RFC 3262, na primer pokriva pouzdanost a RFC 3263 ustanovljava pravila za lociranje SIP proksi servera. RFC 3264 prua model ponude/odgovora a RFC 3265 determini e specifi na obave tenja o pojedinim doga ajima.

5. OSOBINE SIP TEHNOLOGIJE

SIP omogu ava komunikacijama: 1. 2. 3. 4. slede e osnovne zahteve u

6. ANATOMIJA SIP SESIJE

SIP sesija se sastoji iz etiri glavne komponente: SIP korisni ki agent, SIP registarski server, SIP proksi server i SIP redirekcioni server. Zajedno, ovi sistemi isporu uju poruke ugra sa SDP protokolom koji defini e njihov ene sadraj i karakteristike u cilju kompletiranja SIP sesije. Ukratko e biti obja njena svaka od ovih SIP komponenata i uloga koju igra u itavom procesu. SIP korisni agent je ustvari krajnji korisni ki ki ure kao to je: celularni telefon, multimedijalne aj slu alice sa mikrofonom, personalni ra unar, PDA ure i sli no. Klijent SIP korisni kog ure inicira aj aja poruke. Server SIP korisni kog ure odgovara na aja njih. SIP registarski server je baza podataka koja sadri lokacije svih korisni kih agenata u okviru jednog domena. Prilikom slanja SIP poruka ovi serveri primaju/ alju u esni ke IP adrese i ostale zna ajne informacije od/ka SIP proksi serveru. SIP proksi server prima zahteve za otpo injanje sesije koje su generisali SIP korisni ki agenti i zadaje upit SIP registarskom serveru u cilju pribavljanja adresnih informacija. Potom, prosle uje poziv sesije direktno korisni kom agentu (ako je u istom domenu) ili proksi serveru (ako se agent nalazi u drugom domenu). SIP redirekcioni server omogu ava SIP proksi serveru da uputi poziv SIP sesije nekom spolja njem domenu. Ovaj server moe da se nalazi u okviru istog hardvera gde su i SIP registarski server ili SIP proksi server.

Servis za lokaciju korisnika Uspostavljanje sesije Upravljanje u esnicima sesije Delimi no uspostavljanje osobina

Vana osobina SIP-a je da on ne defini e tip sesije koja se uspostavlja, ve samo na koji e na in ona biti upravljana. Ova fleksibilnost prakti no zna i da SIP moe biti upotrebljen za brojne aplikacije i servise kao to su: interaktivno igranje video igara, muzika i video na zahtev ili video i Web konferencije. Osobine SIP-a koje ga razlikuju od ostalih novih protokola za signalizaciju su: SIP poruke su tekstualnog tipa i kao takve lake su za itanje, analizu i otklanjanje gre aka. Programiranje novih servisa je lak e i intuitivnije za dizajnere;

SIP koristi MIME tip deskripcije na isti na in kao kod email klijenata tako da aplikacije koje su vezane za sesije mogu da budu startovane automatski; SIP koristi nekoliko ve postoje ih internet servisa i protokola kao to su DNS, RTP i RSVP. Nije potrebno uvoditi nove servise da bi se podrala SIP infrastruktura jer ve ina toga ve postoji i dostupno je na tri tu; SIP pro irenja se lako defini u, to omogu ava pruaocima usluga da dodaju nove aplikacije bez o te enja njihovih mrenih infrastruktura. Starija, ve postoje a SIP-bazirana oprema ne e ometati nove SIP servise. Na primer, starija SIP implementacija koja ne podrava odre metod ili zaglavlje koju donosi eni nova SIP aplikacija, e jednostavno ignorisati ono to ne prepoznaje bez nekih ve ih problema u radu; SIP je nezavisan u pogledu transportnog sloja. Tako npr. transportni sloj moe biti IP over ATM. SIP koristi User Datagram Protocol (UDP) kao i Transmission Control Protocol (TCP) to omogu ava da bude nezavisan od infrastrukture; SIP podrava ujedna avanje osobina razli itih ure kao i posredovanje. Ako neki servis ili sesija aja inicira video i glas, glas se i dalje moe prenositi ure ajima koji nisu u stanju ujedno prenositi i video. U isto vreme, drugi ure se mogu koristi za prenos aji jednosmernog video striminga;

Slika 1. Arhitektura SIP sistema

7. USPOSTAVLJANJE SIP SESIJE U OKVIRU ISTOG DOMENA

Slika 2. ilustruje uspostavljanje SIP sesije izme dva u korisnika koja su pretpla ena kod istog provajdera, pa shodno tome dele i isti domen. U esnik A koristi SIP telefon. U esnik B koristi softverski klijent na PC ra unaru koji podrava govor i video. Po uspostavljanju napajanja, oba u esnika registruju svoju raspoloivost kao i svoje IP adrese. To se upu uje prema SIP proksi serveru u okviru mree dobavlja a usluga. U esnik A koji je inicirao poziv, poru uje SIP proksi serveru da eli da kontaktira u esnika B. SIP proksi server onda trai i dobija IP adresu u esnika B od SIP registarskog servera. SIP proksi server prosle poziv uje u esnika A da eli da komunicira sa u esnikom B. Pri tome, koriste i SDP alje i podatak o medijumu koji u esnik A eli da koristi. U esnik B obave tava SIP proksi server da je poziv od u esnika A prihvatljiv i da je B spreman da primi poruku. SIP proksi server prosle tu informaciju u esniku A, uje ostvaruju i SIP sesiju. U esnici tada uspostavljaju RTP konekciju tipa od-ta kedo-ta ke i omogu eno im je da obave komunikaciju.

8. USPOSTAVLJANJE SIP SESIJE U OKVIRU RAZLI ITIH DOMENA

Razlika izme ovog scenarija i prethodnog je u tome to u kada u esnik A pozove u esnika B (koji koristi multimedijalni hand-set) radi uspostavljanja SIP sesije, SIP proksi server u domenu A prepoznaje da je u esnik B izvan njegovog domena. SIP proksi server onda alje upit SIP redirekcionom serveru (koji moe biti sme ten ili u jednom ili u oba domena A i B) o IP adresi u esnika B. SIP redirekcioni server vra a informaciju o IP adresi u esnika B nazad SIP proksi serveru, koji onda prosle poziv za SIP sesiju uje prema SIP proksi serveru u domenu B. SIP proksi server u domenu B isporu uje poziv u esnika A prema u esniku B, koji prosle svoj pristanak du istog puta kuda je uje putovao i upit. Dijagram je prikazan na Slici 3.
Registarski server u domenu A

SIP Soft Client

SIP Proxy Server u domenu A

1 2 SIP telefon 10

3 U esnik A 4 9 SIP Proxy Server u domenu B

U esnik B

4 8 5
SIP Soft Client

SIP redirekcioni Server

7 U esnik B 3
U esnik A

6 2
SIP Proxy Server u domenu A

Multimedia Handset 1

Registarski server u domenu B

SIP telefon

Registarski server u domenu A

SIP telefon

1. 2.

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Poziv u esniku B Upit: Gde je u esnik B ? Odgovor: IP adresa u esnika B Proksi poziv Odgovor Odgovor Uspostavljen multimedijalni kanal

Poziv u esniku B Upit: Kako da do do u esnik B, koji je u em domenu B ? 3. Odgovor: Adresa proksi kontrolera za domen B 4. Proksi poziv SIP proksiju za domen B 5. Upit: Gde je u esnik B ? 6. Adresa u esnika B 7. Proksi poziv 8. Odgovor 9. Odgovor 10. Odgovor 11. Uspostavljen multimedijalni kanal

Slika 2. Uspostavljenje SIP sesije u istom domenu

Slika 3. Uspostavljenje SIP sesije u razli itim domenima

9. ZAKLJU AK
SIP ima mogu nost da povee korisnike preko bilo koje vrste IP mrea (bei ni LAN i WAN, javna Internet okosnica, mobilna 2.5G, 3G i Wi-Fi) i bilo kog IP ure aja (telefon, PC, PDA) ime pove ava mogu nosti za poslovanje i komunikaciju. SIP orijentisane aplikacije (VoIP, medijska konferencija, push-to-talk, servisi bazirani prema lokaciji itd.) nude pruaocima usluga kao i proizvo ima opreme nove mogu nosti za razvoj i a komercijalne ponude. Me utim, najzna ajnija vrednost SIP-a lei u mogu nosti da se sve ove nove mogu nosti mogu pruiti kao podskup jednog ve eg, komunikacionog servisa. Koriste i SIP tehnologiju, pruaoci usluga i njihovi partneri mogu oblikovati i ponuditi korisnicima takve usluge kao to su konferencija, Web kontrola ili Instant Messaging u okviru jedne komunikacione sesije. Servis provajderi mogu, efektno, kreirati jedan fleksibilan paket usluga koji moe zadovoljiti mnoge korisni ke zahteve umesto da se stalno vr i parcijalna instalacija pojedina nih usluga. Kona no, objedinjavanjem IP-orijentisanih servisa u jedan, SIP-orijentisani okvir, pruaoci usluga mogu drasti no da smanje tro kove dizajniranja i uvo enja novih usluga svojim korisnicima. U otvorenom SIP Internet modelu postoji prostor za distribuirane servise i aplikacije na svim nivoima (prostorije korisnika, mrea operatora, provajder servisa, Internet). Na primer, neke velike aplikacije, kao to su objedinjavanje korisnikovih poruka (e-mail, govorne poruke, trenutna razmena poruka) ili prisutnost korisnika treba da budu upravljane kako na nivou preduze a tako i na nivou operatora. Danas, prodavci opreme, provajderi servisa i projektanti aplikacija investiraju u SIP tehnologiju koja je postala "de facto" standard za konvergentne komunikacije u realnom

vremenu u svetu IP-a, kao i za prisutnost i trenutnu razmenu poruka. SIP omogu ava kreiranje jeftinijih media-blending aplikacija preduze a baziranih na distribuiranoj arhitekturi. Jo jedan od glavnih pokreta a razvoja SIP tehnologije je pove ana potreba korisnika za konvergentnim aplikacijama koje mogu da koriste osobe u pokretu i koje su ekvivalentne onima na desktop-ovima. Konvergentne komunikacione aplikacije koje omogu ava SIP su realni dugotrajni pokreta i evolucije IP telefonije ka Internet telefoniji. SIP obe ava zna ajna pobolj anja u oblasti poslovnih komunikacija, prvo kao VoIP protokol, a zatim to se dobro integri e sa drugim aplikacijama poslovnih komunikacija. Imaju i u vidu kori enje drugih Internet tehnologija, SIP e uvesti nove komunikacione servise, pove avaju i produktivnost preduze a uz smanjenje operativnih tro kova. Mala i srednja preduze a nameravaju da prebace jedan deo svojih informacionih sistema i aktivnosti na umreavanju u mod za upravljanje servisima. Ipak, po bilo kom izabranom modelu, korisnici u preduze ima imaju iste potrebe za kori enjem alatki sa desktop-a, za aplikacijama i za transparentnom integracijom sa postoje im resursima preduze a.

LITERATURA
[1] SIP forum: http://www.cconvergence.com [2] Internet Engineering Task Force: http://www.ietf.org [3] Jokanovi M. "Multimedijski prenos podataka SIP tehnologija", INFOTECH 2003, Vranja ka banja [4] Ubiquity, "Understanding SIP" [5] Alcatel White Paper, "Session Initiation Protocol SIP, Launching the IP Communications Revolution"