Arhitektonski fakultet univerziteta u Beogradu

Seminarski rad

Predmet- O arhitekturi Tema- Vila Bordeaux

Student:

Nastavnik: Doc. Radomir Stopi

Sadraj:

O arhitekti ......................................................................................3 Vila Bordeaux.........................................................4 Zakljuak.......................... ..............................................................5 Literatura ...................................................................................7

O arhitekti... "Trudim se da nikad ne uspostavljam pravila, da ne govorim o tome ta treba, ta da se radi. Samo za sebe: Veoma mi je vano da imam ideale, da postoji neto iznad linog" Objekat koji u obraditi je projektovao poznati holandski arhitekta Rem Kolhas. (Remment Koolhaas) Bavljenje arhitektonskom praksom je za Rema Kolhasa, vie nego za ijednog drugog savremenog svetski priznatog arhitektu, utemeljeno na arhitektonskoj teoriji. Zapoevi svoj profesionalni ivot kao novinar Hagze post-a, pisac i scenarista, jo u godinama pre odlaska na studije arhitekture u London, Kolhas je postao poznat po svom literarnom radu na polju arhitekture pre nego to je izveden ijedan njegov objekat. Slavu mu je donela knjiga Delirini Njujork, objavljena 1978, koju je sam opisao kao retroaktivni manifest Menhetna Kasnije se vie posveuje samoj arhitekturi, a i tada izdaje a jednu od njegovih kljunih knjiga, S M L XL, koja se moe nabaviti i u beogradskim knjiarama.

Rem Koolhaas Predava na Harvardu, dobitnik Prickerove nagrade za 2000. godinu. Ta nagrada se smatra arhitektonskim ekvivalentom Nobelovog priznanja. Kolhasovim imenom overeni su projekti po kojima su realizovani, izmeu ostalog, nova zgrada ambasade Holandije u Berlinu, enterijer modne kue Prada u Njujorku, sedite medijske kue CCTV u Hong Kongu, Nacionalna biblioteka u Sijetlu i zgrade vladinih objekata u Holandiji. U izgradnji je medijska kua u Pekingu, a pregovara se o novoj zgradi Ermitaa u Sankt Peterburgu. Kolhasov studio OMA (Office for Metropolitan Architecture) smeten je u Roterdamu. Mnogi ga opisuju kao hladnog oveka bez emocija, ali on to porie govorei da to to u javnosti ne voli da pokazuje emocije ne znaci da ih nema, i da se po veini njegovih (Lagos u Africi) objekata moe videti koliko je emocija kroz njih prolo.

-3Ono to je sada za nas najvanije je to ta je on lino rekao za prodinu kuu u Bordou (Maison a Bordeaux). Kae da njegova zamisao nije bila da pokae da u toj kui ivi invalid, ve samo da bude funkcionalna u tom smilsu da tom oveku olaka ivot u kui.

17. novembar 1944.

Vila Bordeaux Kuu je projektovao za bogati brani par i njihovo troje dece 1994. godine. Vlasnik je doiveo saobraajnu nesreu i ostao zauvek vezan za kolica. On je izrazio svoju elju: Suprotno oekivanom, ne elim jednostavnu kuu, elim kompleksnu kuu jer e mi ona oblikovati svet. Parcela se nalazi pet kilometara od centra Bordoa na vrhu brda sa pogledom na dolinu reke Gorone. Potujui vlasnikove elje i u skladu sa terenom koji je dobio Kolhas stvara ideju kue na 3 etae vertikalno povezane lift-platformom veliine manje sobe. Prizemlje je delimino ukopano i sadri kuhinju i veliku sobu sa televizijom. Tu je Kolhas savreno ukrotio teren i okrenuo ga u svoju korist. Na ove dve slike je prikazan ukopani deo.

-4-

Slika 1.

Slika 2. Na prvom spratu je postakljen dnevni boravak. Opet je uspeo da kuu na neki nain povee sa prirodom, zbog velikih kvarcnih stena koje se nalaze u dvoritu. Veoma veliki deo panje pridaje prirodi, iako je objekat sav u pravilnim i pravim oblicima ini se kao da razgovara sa okolinom.

-5-

Slika 3.

-5Pet spavaih soba i tri kupatila su smetena na drugom spratu. Za razliku od prozirnog prvog sprata, zidovi su betonski s okruglim prozorima postavljenim na razliitim visinama. Slika..

Slika 4.

Lift-platforma je ujedno i radna soba vlasnika. Sa njom se sputa u kuhinju, dolazi u dnevni boravak ili glavnu spavau sobu. Zanimljivo je da samo osoba na platformi moe pristupiti do polica za knjige koje su ''pozadinski zid'' platforme.

Slika 4.

Povrina kue je 500m2 . Platforma je specijalno projektovana kao i nosiva konstrukcija jer Kolhas nije hteo, zbog fantastinog pogleda, prekidati staklenu stenu dnevnog boravka stubovima. Gornji sprat ''lebdi'' nad dnevnim boravkom oslonjen samo na valjak u kojem se nalazi spiralno stubite. Za uvrivanje konstrukcije je na krov postavljena elina greda koja (visoka oko 1.5m) usidrena sa strane kue. Kua, po meni, ne moe imati drugog vlasnika, ona se ne moe preprodavati to joj daje i dodatnu vrednost. Naravno mnogo njih bi je kupili jer je to delo velikog Kolhasa, ali ona je jedinstvena. ini mi se da je kua pravljena za drugi karakter osim muzej imala bi skroz drugaiju vrednost. Odabrao sam je jer se kroz ovaj projekat pokazuje koliko arhitekta mora da bude drugaiji da misli o svemu, i pokazuje slobodu mate kad se ne tedi. Mislim prvenstveno na to da je jedan glavni veliki stub iskoren umesto vie njih koji bi presecali dnevnu sobu i predivan pogled.

-6-

-Literatura -

[1] [2] [3] [4] [5]

http://www.reymagazin.com http://www.wikipedia.org http://www.arh.bg.ac.yu http://www.gsd.harvard.edu/ http://www.pritzkerprize.com

-7-