SADRAJ

1. UVOD...............................................................................................................2 2. SISTEM ZA PRENOS SNAGE.....................................................................4 3. Uzroci i nain eliminacije otkaza...................................................................9 4. Analiza tendencije razvoja..............................................................................9 5. Zakljuak........................................................................................................10 6. Literatura.......................................................................................................11

1. Uvod
Jedna od bitnih karakteristika svih tehnikih sistema jeste to d aim se u period korienja menja stanje. Rezultat ove promene je pojava otkaza. Tako je rad tehnikih sistema praen pojavom otkaza koji dovode bilo do poremeaja funkcionisanja, bilo do potpunog prekida funkcionisanja sistema. Najvei broj tehnikih sistema, ukljuujui sva transportna sredstva, moe se popraviti. Odgovarajuim intervencijama se, kod tih sistema, moe spreiti ili odloiti pojava otkaza, ili se on moe otkloniti. Intervencije koje se obavljaju sa tim ciljem ine odravanje tehnikih sistema. Uopteno posmatrano, prema definiciji DIN standarda, odravanje ini skup mera kojima se odrava i obnavlja zadato stanje i kojima se odreuju i ocenjuju postojea stanja. Odravanje ine dva karakteristina skupa mera: - preventivne intervencije - korektivne intervencije Danas se u oblasti tehnikih sistema iroko koristi definicija prema kojoj odravanje obuhvata sprovoenje svih mera nunih da bi jedan tehniki sistem funkcionisao na propisan nain, razvijajui performanse u propisanim granicama, tj. sa traenim uincima i kvalitetom, bez otkaza i uz propisno odravanje ivotne okoline, a pod pretpostavkom dobre obezbeenosti svih uslova, odnosno uz potpunu logistiku podrku. ematski prikaz zavisnosti izmeu proizvoaa i korisnika transportnih sredstava, odnosno izmeu preduzea i korisnika, izgleda ovako:
Razvoj transportnih sredstava Konstrukcija transportnih sredstava Proizvodnja transportnih sredstava Eksploatacija transportnih sredstava Promena stanja transportnih sredstava Odravanje transportnih sredstava

(informaciona veza)

Slika 1.1. Meuzavisnost uticaja na odravanje transportnih sredstava

Informacije o promeni stanja, preene podacima o obimu i nainu rada transportnih sredstava, znaajne su za njihov dalji razvoj, i naravno, za sam proces odravanja. Poseban znaaj informacije o promeni stanja imaju kod odreivanja mera za spreavanje i smanjivanje intenziteta promene stanja. Za odravanje transportnih sredstava neophodni su odgovarajui objekti sa potrebnom opremom, obuenim radnicima, rezervnim delovima, materijalom, energijom, dokumentacijom i sl. Tako
2

obavljanje transportnog rada uslovljava postojanje voznog parka sloenog transportnog sistema koji omoguava realizaciju procesa odravanja. Odravanje je mogue realizovati: kao odravanje sopstvenih voznih parkova, sa ili bez ustupanja vika kapaciteta teim licima, kao odravanje transportnih sredstava odreenih proizvodjaa u javnim pogonima kao kombinovano odravanje (sopstveno i javno) U zavisnosti od naina realizacije se postavlja i opti cilj odravanja. U sluaju kada se proces odravanja realizuje u okviru preduzea koje obavlja transportni rad, primaran je osnovni proizvodni proces, a cilj odravanja ja da se sa viim sopstvenim kvalitetom (produktivnosti, kvalitet intervencije i sl.), kroz poboljanje osnovnog procesa, povea profit preduzaa. Javni pogoni za odravanje (servisi, remoti i sl.) imaju odravanje kao osnovni proizvodni proces, i ono je u ovom sluaju izvor prihoda i profita. Preduzee koje obavlja transportni rad svojim voznim parkom i odrava transportna sredstva, ili koje samo odrava transportna sredstva, deluje u interakciji sa svojom okolinom: tritem, drutvenim institucijama, irim ekonomskim sistemom, zakonodavstvom, javnim mnjenjem i sl. Dejstvo okline je znaajno i uzrokuje stalne promene u okviru preduzea u pravcu usklaivanja sa okolinom. Dolazi, na prvom mestu, do izmena i proizvodnom programu. Isti proizvodni efekat preduzea sa voznim parkom esto je mogue realizovati veim brojem kombinacija razliitih mera: nabavkom odgovarajuih transportnih sredstava, izgradnjom ili rekonstrukcijom elemenata kapaciteta za odravanje, novim organizacionim merama i sl. Razlikuju se vreme, cena i mogunost realizacije pojedinih mera, posebno elemenata kapaciteta, a u znaajnoj meri ih odreuje oklina sistema. Tokom dueg vremenskog perioda, potrebnog npr. za izgradnju pogona i njihovu amortizaciju, dolazi do usavravanja transportnih sredstava (nova tehnologija, vea proizvodnost...), uvode se produktivni alati, razvijaju se novi tehnoloki postupci intervencije, to sve ima svoj odraz na rad preduzea. Sa druge strane, zahtevi za kvalitetom i cenom obavljenog rada postaje sve vii. Zahteva se sve vei efekat uloenih sredstava. Rezultat je sve ira primena sistemskog pristupa u reavanju problema preduzea. U tom smislu se odravanje realizuje kao sistem podrke voznom parku koji treba, uz minimalne trokove, da obezbedi princip just in time kod tranporta ljudi i robe. Na osnovu izvedenih stavova moe se prihvatiti ira definicija: Odravanje je upravljanje, kontrola, izvravanje i kvalitet onih aktivnosti koje obezbeuju optimalan nivo raspoloivosti i realizaciju optih performansi sistema (voznog parka) da bi se zadovoljili ciljevi poslovanja. Jasno je da su definicije i realizacija odravanja, i posebno upravljanje odravanjem voznog parka, skup veoma sloenih problema ije reavanje poinje ve u fazi razvoja transportnih sredstava. Sigurno je da se ve u ovoj fazi mora poeti i sa razvojem tehnologije odravanja. Tako praktino usvojena tehnologija odravanja uslovljava osnovnu strukturu sistema odravanja i time utie na rad transportnih sredstava.

2. SISTEM ZA PRENOS SNAGE

Sistem za prenos snage (transmisija) je jedan od najvanijih sistema na vozilu. Ima zadatak da prenese efektivnu snagu motora na pogonske tokove (kretae). Pored toga, takoe i da izvri promenu parametara snage (broj obrtaja i obrtni moment) da bi se dolo na nivo koji odgovara uslovima kretanja. Sistem za prenos snage ine: - Spojnica (kvailo) - Menjaki prenosnik - Zglobni prenosnik - Pogonski most; koji ine sledei delovi: - Glavni prenosnik - Diferencijalni prenosnik - Pogonska poluvratila - Kuite pogonskog mosta

Slika 2.1. ematski prikaz sistema za prenos snage

Na slici 2.1 prikazani su delovi sistema za prenos snage i to: 1 pogonski agregat (motor), 2 spojnica, 4 menjaki prenosnik, 5 zglobni prenoskik, 6 diferencijalni prenosnik, 7 glavni prenosnik, 8 pogonska poluvratila. Snaga se sa motora preko spojnice, menjakog prenosnika, zglobnog prenosnika (pod odredjenim uglom) i dalje preko pogonskog mosta prenosi na tokove.

Spojnica je mehanizam koji slui za povezivanje ili odvajanje motora od elemenata transmisije. Ima zadatak da prenos obrtnaog momenta moe u bilo kom trenutku, u sluaju potrebe, da prekine bez prekida rada motora, a i da ga ponovo uspostavi sa to manje udara.

Spojnica ima i zatitnu ulogu, i to da sprei preoptereenje motora i transmisije.spojnica obezbeuje: - Postepen polazak iz mesta mirovanja - Promenu stepena prenosa pri kretanju vozila - Lake startovanje motora Prema nainu prenoenja obrtnog momenta mogu biti frikcione, hidraulike i elektromagnetne.
Pogonska ploa Kuite
spojnice

Potisni leaj

Potisne poluge

Dvokraka poluga

Slika 2.2. Spojnoca

Na slici 2.2 prikazana je spojnica i njeni delovi. Sastavni delovi spojnice su pogonska (frikciona) ploa, korpa ili kuite spojnice, potisne poluge, potisni leaj i dvokraka poluga.

Menjaki prenosnik ima zadatak da pri prenosu snage u sistem transmisije izvri promenu
njenih parametara (obrtnog momenta i broja obrtaja) i dovede ih na nivoe koji odgovaraju otporima koje kretai treba da savladaju. Menjaki prenosnik na motornim vozilima delimo u dve osnovne grupe: - Glavni menjaki prenosnik (menja) - Dopunski menjaki prenosnik Obrtni moment koji se dobije od spojnice se, preko vie para zupanika prenosi na zglobni prenosnik. Tako da menjaki prenosnik slui kao reduktor da, preko para zupanija, povea ili smanji obrtni moment, a istovremeno smanji ili povea broj obrtaja, u zavisnosti od uslova kretanja.

Slika 2.3. Menjaki prenosnik

Na slici 2.3 prikazan je menjaki prenosnik. Prikazani su ulazno vratilo, spregnuti parovi zupanika, pomono vratilo, izlazno vratilo. Obrtni moment sa spojnice ulazi preko ulaznog vratila, pomocu odreenih parova zupanika se vri promena parametara snage i preko izlaznog vratila se prenosi dalje na zglobni prenosnik.

Zglobni prenosnik ima zadatak da prenese obrtni momenat motora sa menjakog prenosnika na pogonski most pod odreenim uglom. Prenos obrtnog momenta se kod zglobnog prenosnika vri bez gubitana, tj. bez poveanja ili smanjivanja. Osnovna primena zglobnog prenosnika je: - Povezivanje menjakog prenosnika sa pogonskim mostom - Povezivanje menjakog prenosnika sa razvodnikom pogona - Povezivanje razvodnika pogona sa pogonskim mostovima - Povezivanje raznih orua i maina - Za prenos snage na druge potroae - Kao pogonska poluvratila kod nezavisnog oslanjanja

Slika 2.4. Zglobni prenosnik

Na slici 2.4 prikazan je zglobni prenosnik. Sastavni delovi su mu zglobna spojnica koja omoguava ugaono pomeranje i vratilo zglobnog prenosnika.

Pogonski most je deo transmisije pomou kojeg se obezbeuje prenoenje obrtnog momenta sa
menjakog ili zglobnog prenosnika na pogonske tokove. Osnovni zadaci pogonskog mosta su: - Redukovanje broja obrtaja tokova u odnosu na zglobni prenosnik (ili menja) - Prenoenje obrtnog momenta na tokove pri njihovim razliitim borjevima obrtaja - Da omogui prenos obrtnog momenta pod uglom od 90 - Da primi i prenese sve aktivne i reaktivne sile na karoseriju vozila Glavni delovi pogonskog mosta su glavni prenosnik, diferencijalni prenosnik, pogonska poluvratila i kuite pogonskog mosta.

Slika 2.5. Pogonski most

Na slici 2.5 prikazan je pogonski most i njegovi delovi. Sastavni delovi pogonskog mosta su glavni prenosnik koji dobija obrtni moment od zupastog prenosnika, diferencijalni prenosnik koji u krivinama regulie broj obrtaja levog i desnog toka, i kuite pogonskog mosta.

U zavisnosti od tipa vozila, karoserije, i naravno poloaja motora, kao i od toga koja je osovina pogonska, sistem za prenos snage moe biti sloeniji i prostiji. Uglavnom se na veini vozila pogonski agregat (motor) nalazi na prednjem delu vozila. Sloeniji prenos snage kod takvih vozila je u sluaju da su pogonska osovina nalaze na zadnjim tokovima, ili evetualno da su svi tokovi pogonski. U tom sluaju postoji zglobni prenosnik, i pri takvim uslovima dolazi do poveanja potronje goriva a i to poveanja same teine vozila.

Slika 2.6. Prenos snage na sve tokove

U sluaju da se pogonska osovina nalazi na istom delu vozila na kome se nalazi i pogonski agregat, u takvim sluajevima je sistem za prenos snage prostiji. U takvom sluaju ne postoji zglobni prenosnik, vec se obrtni moment direktno sa menjakog prenosnika prenosi na pogonski most. Prednost ovakvog vida transmisije je u tome sto se smanjije teina samog vozila i poveava se stabilnost vozila u krivinama.

Slika 2.7. Prenos snage na prednje tokove

3. Uzroci i nain eliminacije otkaza

Najei otkazi na sistemu za prenos snage javljaju se na spojnici. Na spojnici dolazi do istroenja frikcione obloge i usled toga dolazi do proklizavanja spojnice. Proklizavanje spojnice znai i gubitak obrtnog momenta koji se prenosi. Do istroenja frikcione obloge moe doi i usled nepravilnog korienja (manipulisanja) vozilom, tj. loeg naina kretanja iz mesta. U tom sliaju dolazi i do pregrevanja spojnice i brzeg troenja frikcione obloge. Nain eliminacije ovog otkaza u sistemu za prenos snage je racionalnije (paljivije) korienje papuice kvacila ili usavravanje vozaa za vonju. Otkaz na sistemu se moe javiti i u menjakom prenosniku. U njemu se nalaze zupanici (parovi), koji usled nepravilne promena stepeni prenosa moe doi do oteenja ili ak do loma i pucanja zupanika. Usled nedovoljno pritisnute pedale spojnice ne dolazi do dobrog naleganja zupanika na zupanik, pri enu se uje neprijatan zvuk "krenja, i u tom sluaju dolazi do troenja (habanja) zupanika. To se javlja i pri nesinhronoj primeni stepeni prenosa. U menjakom prenosniku se takoe mora nalaziti i sredstvo za podmazivanje. Izmeu zupanija se javlje sila trenja i habanje, i da bi se to smanjilo potrebno je imati sredstvo za podmazivanje. Naini eliminacije ovih otkaza su da se kvailo koristi upotpunosti, da se usklade brojevi obrtaja ulaznog vratila sa eljenim stepenom prenosa, kontrola i stalno prisustvo sredstva za podmazivanje. Do otkaza u sistemu moze doi i u pogonskom mostu, jer se i u njemu nalaze spregnuti zupanici. Tako da i u njemu mora stalno postojati sredstvo za podmazivanje.

4. Analiza tendencije razvoja

Razvoj sistema za prenos snega kree se paralelni i u skladu sa razvojem automobila, njegovih vizuelnih karakteristika, promene izgleda karoserije, promene prenosnog odnosa, pozicije pogonske osovine, polozaja pogonskog agregata (motora) i td. U poslednjih nekoliko godina tei se smanjenju potrosnje goriva sto utie na osbite vozila, i direktno utie na razvoj sistema za prenos snage. Tei se, takoe, i to boljem prenosnom odnosu i stabilnosti vozila, zbog ega se sve vie izrauju vozila sa obe, sa prednjom i zadnjom pogonskom osovinom. U takvim sluajevima u sistem za prenos snage se ugrauju i neki elekro ureaji, kompijuteri, koji u zavisnosti od uslova terena i rezima rada usklauju rad sistema. Kompijuteri sve vie uzimaju primarnu ulogu na vozilu, koriste se na skoro svim sistemima na vozilu. U budunosti se tei snanjenu gabaritnih dimenzija i teine sistema za prenos snage. Posto se tei i uvoenju elekrto automobila u to veu proizvodnju i upotrebu, a takva vozila bi trebala biti laka i ekonemina, najverovatnije da e se i sistema za prenos snage razvijati u tom pravci. Kod takvih vozila se potencira prenos snage na jednu osovinu zbog to veeg prostora koji je potreban za baterije za skladitenje (uvanje) energije.

5. Zakljuak

U ovom projektnom radu sam prokazao i analizirao delove i princip rada sistema za prenos snage (transmisiju). Sistem za prenos snage je najznaajniji sistem na vozilu. Njime se efektivna snaga dobijena iz motora, putem broja obrtaja i obrtnog momenta prenosi na tokove, i time se vri kretanje vozila. Pri prenosu snage dolazi do promene parametara snage (broja obrtaja i obrtnog momenta), da bi se moglo savladati uslovi kretanja. Delovi sistema za prenos snage su spojnica, menjaki prenosnik, zupasti prenosnik i pogonski most. Svaki od ovih delova ima svoje prednosti i nedostatke. Sve vie se tei smanivanju gabaritnih dimenzija i teine svih delova sistema, a pri tome sto boljem iskorienju obrtnog momenta. Razvijanje i uvoenje elekto ureaja i kompijutera na vozilu ima uticaja i na sistem za prenos snage. I on se paralelno razvija sa razvojem cele autoindustije.

10

6. Literatura
[1] dr Rado Panti prof, Saa Babi dipl. ing. saobraaja, Odravanje saobraajnih sistema, [2] Josip C. Lenasi, Tomislav A. Ristovi, Motor ii motorna vozila, esto izdanje 2005 Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd [3] Lazar Filkovi, Osnovi saobraaja i transporta, esto izdanje 2003 Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd

11